Manual forSustainable return - ian.org.rs · GIV "Idi-informi{i se" poseta GSV "Idi-vidi" poseta...

M a n u a lf o rS u s t a i n a b l e

r e t u r n

P r i r u c n i kz a O d r ž i v iPo v r a t a k

q ë n d r u e s h ë m

D o r a c a kp ë r k t h i m t ë

Izdato januara 2003

U v o d . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

S k r a } e n i c e / a k r o n i m i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

D e o I . K o n t e k s t

O k r u ` e n j e z a p o v r a t a k . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1V o d e } i p r i n c i p i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5R a s e l j a v a n j e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7S k a l a p o v r a t k a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9G l a v n i a k t e r i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1

D e o I I . O p e r a t i v n e s m e r n i c e

P r o c e s p o v r a t k a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1S u m a r n i p r i k a z p r o c e d u r a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1M e h a n i z a m k o o r d i n a c i j e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5U l o g a i o d g o v o r n o s t i n s t i t u c i j a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

K o m p o n e n t e p r o c e s a p o v r a t k a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 9M e | u e t n i ~ k i d i j a l o g i o d n o s i u z a j e d n i c i . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 9P r o c e n a i p r i k u p l j a n j e i n f o r m a c i j a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1" I d i - i n f o r m i { i s e " i " I d i - v i d i " p o s e t e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 3P r o c e s p r o j e k t a z a p o v r a t a k . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 7I m p l e m e n t a c i j a p r o j e k t a z a p o v r a t a k . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 1P o v r a t a k r a s e l j e n i h . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 3I n d i v i d u a l n i p o v r a t a k . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 5I z v e { t a v a n j e o a k t i v n o s t i m a p o v r a t k a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 5

D e o I I I . D o k u m e n t i o i z a b r a n o m p o l i t i ~ k o m o k v i r u

U N M I K - o v K o n c e p t n i d o k u m e n t o p r a v u n a o d r ` i v p o v r a t a k . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

V l a d i n P r o g r a m z a z a j e d n i c e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

I z j a v a U d r u ` e n j a S k u p { t i n a o p { t i n a o i n t e g r a c i j i i p o v r a t k u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

R e z o l u c i j a S k u p { t i n e K o s o v a o p o v r a t k u . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1

M e | u n a r o d n i s t a n d a r d i o m a n j i n a m a i p r a v i m a I R L . . . . . . . . . 1 3

D o d a t a k

Dodatak 1A Pregled profila lokacije za povratak . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1Dodatak 1B Profil lokacije za povratak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3Dodatak 2 Procena bezbednosti u selima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11Dodatak 3 Predlozi sa intervjua IVP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15Dodatak 4 [ema konceptnog dokumenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17Dodatak 5 Kriterijumi ORG za razmatranje konceptnog dokumenta . . .21Dodatak 6 Procena rizika odlaska u posetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

Priru~nik za odr`ivi povratak

01/01/03

U v o d

101/01/03

Potreba za kreiranjem dokumenta koji }e pojasni-ti procedure i aktivnosti oko povratka pojavila seu sezoni povratka 2002. god. kada se jedan broju~esnika koji je bio uklju~en u nastaju}i processuo~io sa specifi~nim pitanjima u vezi sa imple-mentacijom projekata povratka. U maju 2002.UNMIK je formulisao svoju politiku povratka ukonceptu pod naslovom Pravo na odrìvipovratak. Ubrzo je postalo jasno da je toj politicibio potreban dodatni dokument koji bi posluìokao prakti~ni vodi~ kako primeniti principepostavljene u konceptu. Tako|e se pokazalo daje potreban i jedan sveobuhvatni okvir koji biustanovio ne samo procedure za realizaciju prin-cipa, ve} isto tako formalizovao i unapredio ve}u~injene napore na koordinaciji. Postavljen jezahtev od strane raznih u~esnika, ve}angaòvanih u procesu, za kreiranjem jednogdokumenta koji bi: (1) formalizovao koordinacijume|u u~esnicima putem definisanja uloge iodgovornosti, (2) ustanovio procedure zadono{enje odluka u postoje}im koordinacionimtelima, i (3) predloìo jedan standardni proces ukojem bi se odnosni projekti za povratak donosilii finansirali.

Priru~nik za odrìvi povratak je donet u ovomeduhu, tj. imaju}i u vidu zahteve slu`benika sa ter-ena. Posebno, on ima za cilj da jos dalje rasvetlioblast povratka pruàju}i detaljne smernice ouloì op{tinskih i regionalnih radnih grupa zapovratak. Stoga je on namenjen naj{irem auditori-jumu, a ne samo me|unarodnim telima zastu-pljenim u radnim grupama, ve} i PISG, vlastimaKosovu susednih teritorija, izbeglicama/IDP idonatorskoj zajednici.

Priru~nik predstavlja skroman pokusaj odgovorana postavljena pitanja i potrebna razja{njenja.Namera je da se on koristi kao vodi~ baziran naprimerenoj praksi koja je omogu}ila najodrìvijerezultate u povratku manjina. Priru~nik pred-

stavlja ìv dokument, podloàn periodi~nom rev-idiranju, proceni i unapre|enju. Ovaj Priru~nikima za cilj da vi{e bude vodi~ nego recept, i kaotakav, dozvoljava fleksibilnost i zaista uti~e naimplementarne strukture da uvaè lokalne okol-nosti i da smernice upodobe prema razvoju okol-nosti. On je donet na fleksibilan na~in da bi uzeou obzir kosovske regionalne specifi~nosti.Problemi na koje se nailazi u datim smernicama ipreporuke za unapre|enje }e se razmatrati ubudu}im revizijama.

Niè date procedure za proces povratka sukreirane da budu fleksibilne kako bi odgovorilena nepredvidivo okruènje u kojem se povratakde{ava. Radi pojednostavljenja prezentacije pro-cedura, razumljivo je da se one primenjuju na"omogu}eni" povratak grupa IDP/izbeglica i naprezentaciju donatorima spiskova projekatapovratka da bi oni odgovorili na utvr|enepotrebe potencijalnog povratka za koji se traìfinansiranje. Me|utim, sama priroda spontanogindividualnog povratka, koji do danas predstavljave}inu ukupnog povratka, moè da traì brzureakciju. Odeljak pod naslovom "Skala povratka"upravo se bavi ovom situacijom. Dalje, ciklusidonatorskog finansiranja se razlikuju i mogu dase ne poklapaju sa procedurama ovde datim.êsto se donator obra}a NGO sa zahtevom zakonceptom i/ili predlogom koji bi on mogao dafinansira. U mnogim od ovih slu~ajeva vreme jeograni~eno, pa NGO moraju reagovati brzo da biobezbedile finansiranje. Ipak, MWG bi trebalo dao~ekuju da im se koncepti mogu podnositi naodobrenje tokom cele godine i da se moraju pri-meniti neposredne procedure odobrenja.Operativne smernice daju usmereni pristup kojitreba primeniti u tim okolnostima.

S k r a }}e n i c e / a k r o n i m i

201/01/03

CIMIC Civilno-vojna saradnja KFOR-a

CIVPOL UNMIK Civilna policija

EU Evropska zajednica

GIV "Idi-informi{i se" poseta

GSV "Idi-vidi" poseta

HPD Stambeno-imovinska direkcija

IAC Privremeno administrativno ve}e

IDP Interno raseljeno lice

KFOR Kosovske snage

KPS Slu`ba kosovske policije

LCO Kancelarija/slu`benik lokalne zajednice UNMIK-a

MA Op{tinski administrator UNMIK-a

MWG Op{tinska radna grupa

NATO Organizacija severoatlantskog pakta

NGO Nevladina organizacija

ORC Kancelarija za povratak i zajednice

OSCE Organizacija za bezbednost saradnju u Evropi

OSRSG Kancelarija Specijalnog predstavnikaGeneralnog sekretara

PISG Privremene institucije samouprave

RAE Romske, askalijske i egipatske zajednice

RLP Brzi lokacijski profil

RCG Grupa za koordinaciju povratka

RWG Regionalna radna grupa

SRSG Specijalni predstavnik Generalnogsekretara

TAB Tehni~ko-savetodavni odbor

TFR Radna grupa za povratak

UN Ujedinjene nacije

UNHCR Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice

UNMIK Privremena administrativna misijaUjedinjenih nacija na Kosovu

UNSCR Rezolucija Saveta BezbednostiUjedinjenih nacija

UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj

Deo I . Kontekst

Deo I. 1

Pri aktivnom u~estvovanju u pruànju podr{ke povratku interno raseljenih lica iizbeglica sa Kosova njihovim ku}ama, neophodno je razumeti {iri kontekst ukome se povratak odvija. U ovom Odeljku Priru~nik za odrìvi povratak dajekratak uvod o socijalnom i politi~kom okruènju u kojima se povratak realizuje.On tako|e iznosi uslove kojitreba da postoje kako bi sepo{tovalo pravo na povratak.Ovaj Odeljak tako|e dajepregled principa koji trebada budu vodilje aktivnostikoje preduzima svaki odu~esnika, uz kratku analizuzajednica koje su ciljane zaproces povratka. Odeljak sezavr{ava {irokim pregledomglavnih u~esnika, obuhvata-ju}i i me|unarodne i lokalneinstitucije.

Okruènje koje podràva povratak je ono kojeomogu}ava siguran i dostojanstven povratak ikoje odslikava temeljnu promenu one situacijekoja je prvobitno dovela do iseljenja. Da bi doslodo povratka, najva`nije je da do|e do poboljsanjana planu bezbednosti i manjinskih prava, kao i naplanu pravnih garantija za njihovu primenu.UNSCR 1244 (1999. god) postavlja zadatak pris-ustvu me|unarodnih bezbednosnih snaga(KFOR) da osigura bezbedno okruènje "u kojemse izbeglice i raseljena lica mogu vratiti ku}amabezbedno, a me|unarodno civilno prisustvomoè funkcionisati i prelazna administracija semoè uspostaviti", sve dok me|unarodno civilnoprisustvo ne preuzme odgovornost da obezbedi"javnu bezbednost i red". Me|unarodne civilnesnage (UNMIK) nisu samo odgovorne za osigu-ranje "bezbednog i nesmetanog povratka svihizbeglica i raseljenih njihovim ku}ama naKosovu", ve} tako|e, generalno uzev{i, da"odràvaju gradanski pravni poredak i red" i dauspostave lokalnu policiju. Stoga, i KFOR iUNMIK imaju klju~nu odgovornost i odlu~uju}uulogu u kontekstu za{tite manjina na Kosovu isigurnog i neometanog povratka izbeglica i IDP.

Stvaranje i odràvanje bezbednog okruènja usklopu optere}enih me|uetni~kih odnosa zahtevareagovanje koje je iznad nivoa pruànja dovoljnepolicijske i vojne za{tite. Samo ograni~avanjebezbednosnih pretenji, bez bavljenja stvarnimuzrocima nestabilnosti i netolerancije, u krajnjojliniji spre~ava zna~ajniji povratak, jer bi tajpovratak bio izazov za nesigurnu stabilnost kojaje postignuta. Zato se sve vi{e primenjuje jedansveobuhvatni i proaktivni pristup. Unapre|enjeme|uetni~kih odnosa je centralni deo ove strate-gije koja ima za cilj promenu iz osnova na planubezbednosne situacije. To bi, dalje, omogu}ilove}i broj manjinskih povrataka.

Povratak etni~kih manjina predstavlja isto takoodgovornost PISG, kao i me|unarodne zajednice,kako je zacrtanao u ustavnom okviru - "Sveizbeglice i raseljeni sa Kosova imaju prava napovratak svojim ku}ama i na povra}aj svojeimovine i li~nih stvari. Nadle`ne ustanove i organiKosova preduzimaju sve mere neophodne zaomogu}avanje bezbednog povratka izbeglica iraseljenih na Kosovo uz punu saradnju saUNHCR-om i ostalim me|unarodnim i nevladinimorganizacijama koje se bave povratkom izbeglicai raseljenih lica".

Okruènje za povratak

Uvod

01/01/03

Povratak manjina tako|e predstavlja osnovnistandard po kome se meri napredak na Kosovu.Ovo se vidi i po potpisu premijera na Strategijizajedni~kih principa o povratku 1 i usvajanju uSkup{tini Kosova Rezolucije o pravima zajednica injihovih ~lanova i uslovima za povratak IDP iizbeglica . 2 Nakon ovih dokumenata, usledile subrojne javne izjave visokih politi~ara u smislupodr{ke povratku i integraciji manjinskih zajedni-ca; me|utim, ostaje jos puno toga da se uradi dase takve izjave preto~e u preuzimanje odgov-ornosti i stvarno prihvatanje manjinskog povratkana op{tinskom i mesnom nivou. Zvani~nicikosovskih Albanaca jos uvek pokazuju tendencijuda povratak vide kao odgovornost me|unarodnezajednice.

U~e{}e zvani~nika kosovskih Albanaca zahtevaprvo i pre svega prihvatanje ~injenice daIDP/izbeglice predstavljaju centralni deo njihoveustavnosti i da je njihova obaveza da sa njimakomuniciraju. Kvalitet i regularnost ovog u~e{}aveoma varira od regiona do regiona, po~evsi odproduktivne saradnje u najboljem slu~aju, pa dobojkota i obstrukcije u najgorem slu~aju. U ve}inikrajeva u~e{}e kosovskih Albanaca u procesupovratka po~inje tek po~etkom ili sredinom 2002.Prema tome, u~e{}e vlasti ve}inskih zajednica ustrukturama povratka je u po~etnoj fazi.

Jednako va`na je i volja manjina da u~estvuju ustrukturama i doga|ajima PISG. Dok su Romi,Askali, Egipcani i Bosnjacipristupili i pridruìli se novojkosovskoj administraciji, dotleje u~e{}e kosovskih Srba spo-radicno, u najboljem slu~aju.Kosovski Srbi imaju malo pov-erenja u sadasnju kosovskuadministraciju da bi ona moglada im za{titi prava.

Mada je bezbednosna situacijai efikasnost administracije uza{titi manjinskih pravazna~ajno uznapredovala od1999., ona je omogu}ila

povratak malog broja raseljenih. Nestabilnime|uetni~ki odnosi, nesigurnost i ograni~ena slo-boda kretanja, nemanje poverenja u vladavinuprava i sprovo|enje imovinskih prava inedostatak materijalnih i privrednih mogu}nosti umestima povratka i dalje uti~u negativno na pro-ces povratka. Zna~ajna dalja poboljsanja suneophodna da omogu}e povratak raseljenih lica,bez obzira na njihovo prebivali{te i njihovuetni~nost.

Perspektive povratka su bitno razli~ite od oblastido oblasti, cak i u istoj oblasti, i me|u razli~itimetni~kim grupama. U nekom mestimaIDP/izbeglice sa jakom èljom za povratkom suto i u~inili ostvaruju}i kontakte sa op{tinama izajednicama. U drugim mestima, pak, takvoponovno uspostavljanje dijaloga i dobijanjepodr{ke od zajednice traì mnogo vi{e napora ivremena.

Iako su Romi, Askali i Egipcani (RAE) iskusilinapredak u odnosima sa ve}inskom zajednicom,ipak bezbednost ostaje glavna briga, naro~ito zaRome koje kosovski Albanci ~esto grupi{u sakosovskim Srbima. U nekim slu~ajevima, protivl-jenje povratku je motivisano materijalnim intere-som, kao {to je zaposednutost ku}a i uzurpacijazemlje.

Protivljenje kosovskih Srba Povratku je naro~ito{iroko rasprostranjeno i duboko ukorenjeno iiskazuje se na razne na~ine, po~evsi od demon-

stracija i otvorenog suprot-stavljanja naporima zaponovnim uspostavljanjemme|uetni~kih odnosa, pa doodbojnosti i oklevanja. U prin-cipu, me|usobni odnosi naosnovnom nivou me|urazli~itim zajednicama su sebitno popravili tokom 2002.Premda je to pomoglo uizgradnji me|uetni~ke toler-ancije, to ne zna~i da je pre-raslo u proces pomirenja i pri-hvatanja povratka bez potreb-ne pomo}i i napora.

Deo I . Kontekst

Deo I. 201/01/03

1 Ovaj dokumenat je dat u odeljku Priru~nika: Izabrana dokumenta politi~kog okvira.

2 isto

Pored bezbednosti, manjinskih prava ime|uetni~kih odnosa, stambeno pitanje jeosnovni aspekt procesa povratka i integracije.Neupotrebljiv ili nelegalno zaposednut stambeniprostor i oste}ena ili razorena socijalna infrastruk-tura podkopavaju mogu}nost IDP/izbeglica dakoriste svoje pravo na povratak po{to ima va`nihfaktora koji omogu}avaju samoodrìvost. Donedavno su stambeno pitanje i obnova bili odsekundarnog zna~aja za odluku IDP/izbeglica opovratku jer je glavnu prepreku predstavljalabezbednost. Me|utim, pitanje obnove, bilo stam-bene ili socijalne strukture ili obe, postaje sveva`nija odrednica odrìvosti povratka. Uz to, veli-ki deo stambenog prostora koji pripada raseljeni-ma je nelegalno zaposednut. Nedovoljna stambe-na obnova cini da se IDP/izbeglice vra}aju usituaciju interne raseljenosti, obi~no u situacijuprenatrpanog i neodrìvog sme{taja kod porodi-ca-domacina. Neki povratnici }e se mo`da vratitiu mesto raseljenja ako im se ne pruì pomo} pripovratku. Po istom principu, krhke i nestabilnelokalne zajednice prakti~no spre~avajumogu}nost povratka ve}em broju IDP/izbeglicaako se pa`nja, pored stambene, ne poklanjaobnovi ili rekonstrukciji socijalne infrastrukture ijavnih komunalija u zajednicama povratka.

Mada se moraju ~initi napori na unapre|enjuokruènja u koja }e se IDP/izbeglice eventualnovra}ati, ovaj Priru~nik èli da objasni kakoIDP/izbeglice mogu da do|u do pomo}i pripovratku i da uzmu aktivno u~e{}e u procesupovratka. Strategija povratka 2003. stavljazna~ajan akcenat na angaòvanje svih zajednica uomogu}avanju povratka, pre nego na postoje}iproces koji je uglavnom pod me|unarodnimpatronatom.

U ovom kontekstu, omogu}avanje procesapovratka garantuje situacioni, vi{estrani pristupuzimaju}i u obzir osobenosti lokalne sredine iprobleme nastale na svakom nivou kako bi seobezbedilo po{tovanje sva~ijeg prava napovratak.

Deo I . Kontekst

Deo I. 301/01/03

Deo I . Kontekst

Deo I. 401/01/03

Deo I . Kontekst

Deo I. 501/01/03

UNMIK je izneo svoju politiku u odnosu napovratak u konceptualnom dokumentu Pravo naodrìvi povratak 3 iz maja 2002. Ovaj konceptutemeljuje osnovne principe koji vode pristupUNMIK-a u odnosu na proces povratka.

OdrìvObezbe|ivanje socijalne i ekonomske odrìvostije od osnovnog zna~aja. IDP/izbeglice èle da sevrate, a fizi~ka mogu}nost da to i u~ine je u tomeda mogu mirno da ìve i aktivno u~estvuju u svo-joj zajednici. êtiri osnovna uslova su potrebnada obezbede odrìvost povratka: (1) bezbednost isloboda kretanja, (2) pristup javnim uslugama(komunalije, socijalne usluge, obrazovanje izdravstvena za{tita), (3) pristup sme{taju (tj. krozefektivni povra}aj imovine ili pomo} u stambenojrekonstrukciji tamo gde je primenljiva), i (4)ekonomska odrìvost kroz pravi~an i jednakpristup mogu}nostima za zapo{ljavanje.

Zasnovan na pravimaDoga|aji na Balkanu su pokazali da na pravu zas-novan pristup povratku svakako obezbe|ujedobrovoljni i odrìvi povratak. Ovakav pristupdepolitizuje pitanje povratka i smanjuje povratkekoje motivi{e vlast kao i uslovljavanja za realizaci-ju povratka. Ovo pravo se primenjuje na sveetni~ke zajednice i sva mesta raseljenja - naKosovu, u Srbiji i Crnoj Gori ili drugim zemljama.

Povratak u prebivali{teMe|unarodna zajednica daje prioritet u pomo}ipri povratku u prebivali{te (povratak u predratnostani{t) nad povratkom u raseljenje (povratak upredratne prostore ili op{tinu ali ne i u predratnostani{te). Ovaj pristup je bitan i iz prakti~nih i izprincipijelnih razloga. Prioritet povratka prvobit-nom stani{tu je prakti~an jer se mnogi moguvratiti u raseljenje, ali opravdano odràvaju naduda se kona~no vrate svom predratnom stani{tugde mogu obnoviti svoje veze sa zajednicom ireintegrisati se. U sredini sa ograni~enim sredstvi-ma, treba insistirati na najekonomi~nijoj inajodrìvijoj opciji, a to je povratak predratnomstani{tu. Ovo tako|e obja{njava za{to je insistiran-je na povratku u prebivali{te najbolji na~in da se

obezbedi po{tovanje prava na povratak. Ondakada se podrì povratak u raseljenje, smanjuje semogu}nost davanja ljudima pravog izbora zapovratak njihovim domovima, a sekundarnoraseljenje ima sve vi{e izgleda da postane trajno.Uz ove argumente, alternativa internog raseljenjaje odba~ena u diskusiji o prisilnom povratku izinostranstva.

"Obrnut" i od IDP iniciran pristupPotrebe povratka se odre|uju i podràvaju naosnovu intresa koji izraàvaju raseljeni. Ovaj prist-up je principijelan i prakti~an. On odslikava prist-up baziran na pravima u kome su pojedinci ustanju da budu uklju~eni u odluke od uticaja nanjihovu budu}nost i da imaju informacijeneophodne da naprave pravi izbor. Najbitnije jeistaci da se planovi za povratak bez jakogobavezivanja na strani IDP ne}e ostvariti. Istotako, moè se ra~unati da }e procesi koji obuh-vataju lokalne zajednice, uklju~uju}i i lokalneIDP, biti odrìvi. Obratno je isto tako ta~no: obr-nuti pristup povratku u kosovskom kontekstu }everovatno staviti politi~ke ciljeve ispred pojedi-na~nih prava, ali je, iz mnogih razloga, dubokonestabilan.

Angaòvanje celokupne zajednice Dijalog unutar zajednice i aktivnosti zajednice suklju~ odrìvog povratka. Uspesni projekti povrat-ka uklju~uju specifi~ne aktivnosti sa ciljem pro-movisanja me|uetni~kog dijaloga i razvijanjemtolerancije i razumevanja. Va`no je primetiti da jeza dono{enje i realizaciju tih aktivnosti potrebnovreme, a napor uloèn u po~etnoj fazi procesapovratka moè da predupredi kasnije te{ko}e. Oni projekti povratka koji donose nekakvu koristzajednici u celini imaju vi{e izgleda na uspeh.

3 Ovaj dokumenat je dat u odeljku priru~nika "Odabrani dokumenti okvira politike"

Vode}i principi

Deo I . Kontekst

Deo I. 601/01/03

Deo I . Kontekst

Deo I. 701/01/03

Pravni okvirPrema me|unarodnim standardima, izbeglice iinterno raseljena lica imaju osnovno ljudskopravo na povratak svojim domovima, bez obzirana njihovu etni~ku pripadnost, bilo spontani iliorganizovani i uz pomo}. Ovo je u skladu saRezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 (1999.god), ustavnim okvirom i me|unarodnim stan-dardima o ljudskim pravima. Ovi standardi 4 ~ineosnovu UNMIK-ovog okvira za za{titu manjinskihprava i politiku povratka za Kosovo.

DefinicijeInterno raseljena lica (IDP) su lica ili grupe licakoje su bile primorane iliobavezne da napuste svojedomove ili prebivali{ta,posebno kao posledica iliu cilju izbegavanja posledi-ca oruànog sukoba,situacija op{teg nasilja,kr{enja ljudskih prava iliprirodno ili vesta~ki izaz-vanih nepogoda, a kojanisu presla me|unarodnopriznati dràvnu granicu.Na Kosovu pod ovimpodrazumevamo onepojedince i porodice kojeìve unutar granica Srbije iCrne Gore kao IDP.

Prema ~l. 1 @enevske kon-vencije o izbeglicama iz 1951. god, izbeglica je"lice koje se nalazi izvan granica svoje nacionalnedràve ili prebivali{ta; koje ima osnovani strah odprogona zbog svoje rase, vere, nacionalnosti, pri-padnosti nekoj odre|enoj drustvenoj grupi ilipoliti~kom misljenju; i koje ne moè ili ne èli dase prepusti za{titi te zemlje, ili da se u nju vrati, izstraha od progona. "

Vrste raseljenjaIDP/izbeglice na ili van Kosova ìve u nestabil-nim i ~esto neprihvatljivim uslovima u mestimavan svoga prebivali{ta. Mesta raseljenja porodica ipojedinaca su u velikoj meri odre|ena opaànjemporodice/pojedinca o nivou bezbednosti togamesta i njihove sposobnosti da odrè privremeniboravak obzirom na prisustvo ostalih ~lanovazajednice koji pruàju podr{ku i mehanizme zasnalaènje (npr. porodice-doma}ini).

Pre 1999. god. Kosovo je bilo sastavljeno odmonoetni~kih i mesovitih sela. Mada je ve}inadanasnjih IDP/izbeglica izbeglo sa Kosova posle

sukoba, veliki broj ~lanovamanjinskih zajednica jeostao. Neka od ranije mul-tietni~kih sela su napustenai mnogi njihovi stanovnicisu se preselili u susednasela traè}i sigurnost u svo-joj brojnosti. U mnogimslu~ajevima, lica koja suìvela u ve}im ili manjimmultietni~kim gradovima,kao {to je Pristina/Prishtine, oti{la su da ìveu jednoetni~ke gradovegde smatraju da }e na}ibezbednije okruènje. Unekim slu~ajevima, ova licasu zauzela napustene ku}e.Ovo moè dovesti do

sekundarnog raseljavanja kada prvobitni vlasnicièle da se vrate po{to nemaju gde da odu. Uz to,ova lica su ~esto bila zaposlena u industriji ili vla-dinim ustanovama u gradskoj sredini i mo`da nemogu da se izdràvaju u nekom vi{e seoskomokruènju.

Ve}ina IDP/izbeglica ìvi van Kosova u susednojSrbiji, Crnoj Gori i BRJ Makedoniji, a jedan manjibroj boravi u drugim evropskim zemljama. U zav-isnosti od absorpcione mo}i zajednice-doma}ina,ve}ina IDP/izbeglica ìvi kod porodica-doma}inaili u centrima. Udruènja IDP/izbeglica su nas-tupila obezbe|uju}i informativne i dijaloske vezeagencijama angaòvanim na omogu}avanju iupravljanju programima povratka.

Raseljavanje

4 Videti odeljak: Dokument o politi~kom okviru, Me|unarodni standardi o pravima manjinskih IDP.

Unutar Kosova situacija se ne razlikuje radikalno.Porodice-doma}ini u gradskim i seoskimpodru~jima pru`aju sme{taj IDP/izbeglicamamada postoji zna~ajan broj etni~ki manjinskihporodica koje borave u centrima (npr. Askali ukampu Plementina u op{tini Obili}, a Srbi ukolektivnim centrima na Brezovici, op{tinaStrpce). Pristup IDP/izbeglica javnim uslugama,sloboda kretanja i mogu}nosti privrednog `ivota idalje ostaju kao izazov.

Situacija sa manjinama i u jednoetni~kim i u mul-tietni~kim zajednicama na Kosovu, iako dalekood zadovoljavaju}e, postepeno se popravlja uposlednje tri godine. Me|utim, sloboda kretanjaostaje kao zna~ajan problem na Kosovu, a pristupodgovaraju}im javnim slu`bama i mogu}nostizaposlenja se jos nisu dovoljno razvili. Pripadnicimanjinskih zajednica i dalje su meta uznemira-vanja, pretnji i nasilja zbog svoje etni~ke pripad-nosti.

Deo I . Kontekst

Deo I. 801/01/03

Deo I . Kontekst

Deo I. 901/01/03

Obzirom na sloènost procesa povratka, postojivi{e razli~itih vrsta procesa povratka. Dve {irokekategorije povratka su ~esto predmet diskusije:"organizovan" i "spontani". U stvari, ove dve vrstepovratka se mogu posmatrati kao ta~ke na skalizasnovanoj na nivou organizovanosti ili"omogu}avanja" koja je zastupljena. Klju~na stvarje da se obezbedi da operativni okvir za povratakbude dovoljno fleksibilan da odgovori svim vrsta-ma povratka.

Imaju}i u vidu ovu skalu, o~igledno je da nemapriru~nika koji moè uputiti na sve scenarijepovratka ili dati odre|ene smernice za sve uloge ireakcije koje svaka vrsta povratka zahteva. Prematome, uz priznavanje neograni~ene raznovrsnostiscenarija povratka, ovaj Priru~nik daje smernicekoje se odnose na sve vrste povratka, a naro~itoupu}uje na operativne strukture koje se odnosena organizovaniji povratak. Posebno, proces bavl-jenja jednom komplikovanom vrstom procesapovratka - povratak koji obuhvata omogu}enprelazak grupe raseljenih lica na odre|eno mesto- je ovde opisan. Naravno, mnogi napori zapovratak imaju daleko kra}i proces nego {to ovajtip projekta to zahteva. npr. u slu~ajevima gde susredstva ve} obezbe|ena i izabrana je NGO zaimplementaciju odre|enog projekta, proces sezavr{ava koncentrisu}i se na samo jedan vaànkorak - prihvatanje projekta od strane Op{tinskeradne grupe. Pored toga, povratku pojedina~nihporodica u mesta u kojima ve} postoje uslovi zaodrìv povratak (dovoljna infrastruktura, odnosi uzajednici) potrebna je mo`da samo odre|enavrsta pomo}i po{to je povratak obavljen (pomo}u stambenoj rekonstrukciji, stvaranju prihoda iliradnom osposobljavanju).

U bavljenju {irokom skalom povratka i mnogimvrstama reakcija koje ova skala povla~i, dve ta~kesu od centralne va`nosti. Prvo, osnovne struktureprocesa povratka (op{tinske i regionalne radnegrupe, Grupa za koordinaciju povratka i Radnagrupa za povratak) su formirane da pruèpodr{ku ~itavom nizu aktivnosti povratka. Tako,npr. op{tinske radne grupe }e imati ulogu kako uprihvatanju projekata organizovanog povratka,tako i u pronalaènju potencijalnih korisnikapomo}i iz fleksibilnog fonda za pojedina~nipovratak.

Drugo, ni jedna lokacija ranije nastanjena licimakoja su trenutno raseljena ne treba da bude odbi-jena kao "neprikladna za povratak" na socijalnoj,politi~koj ili ekonomskoj bazi. Kao i skala povrat-ka, tako i mesta povratka imaju svoje mesto naskali, na osnovu toga koliko su trenutno priklad-na za povratak. Obzirom na {iroku skaluaktivnosti za potencijalni povratak i mogu}nostostvarivanja povratka koji pozitivno uti~e na sred-inu, bitno je koncentrisati se ne samo na oneoblasti koje se trenutno smatraju pogodnim zapovratak. Po{to svaka situacija varira, trebaodràvati multisektorski pristup, mada sarazli~itim naglaskom na svakom sektoru kako bise odslikale razli~ite potrebe lokalnih okolnosti.Razli~it stepen prioriteta moè se dati svakomsektoru u zavisnosti od potreba: (1) me|uetni~kiodnosi i integracija zajednice, (2) ekonomskaodrìvost, (3) infrastruktura i komunalne slu`be,(4) stambena rekonstrukcija, i (5) bezbednost isloboda kretanja. Mada ima mnogo instrumenatasa kojima se moè po~eti rad u oblastima koje susada manje povoljne za povratak, ne treba seosloniti na neodrìve mere da bi se na vesta~kina~in neko okruènje u~inilo podesnijim zapovratak. Npr. rad na izgradnji poverenja u pri-menu prava na lokalnom nivou (dijalog, policijazajednice, vi{e patroliranja) je primeren osim uslu~aju ako zavisi od stalnih kontrolnih punktovai ograni~enja u slobodi kretanja da bi se osiguralabezbednost.

Skala povratka

Deo I . Kontekst

Deo I. 1001/01/03

Deo I . Kontekst

Deo I. 1101/01/03

Kancelarija za povratak izajedniceUNMIK je osnovao krajem2001. god. Kancelariju zapovratak i zajednice (ORC)

da odgovori na rastu}i interes za mogu}nostipovratka manjina na Kosovo. ORC igra aktivnuulogu u davanju strate{kih smernica i koordinacijipovratka. Ona tako|e podràva me|usobnenapore Stubova na poboljsanju ìvotnih uslova iobezbe|uje okruènje odrìvo i za povratnike iza zajednice na Kosovu.

Nevladine organizacijeNevladine organizacije(NGO) su klju~ni imple-mentarni partneri u projek-tima povratka i integracije.

NGO su tako|e od bitne va`nosti u angaòvanjusa zajednicama raseljenja {irom kosovske admin-istrativne teritorije. One igraju va`nu ulogu uop{tinskim radnim grupama uklju~uju}i tu idefinisanje odgovora na utvr|ene potrebe.Raznovrsne organizacije sa razli~itim operativnimmandatom su uklju~ene u strukture za koordi-naciju povratka i zajednice raseljenja da bipripremile i realizovale projekte. One mogu bitifokusirane na ~itav niz aktivnosti: me|uetni~kidijalog i izgradnja poverenja, stambena rekon-strukcija, stvaranje prihoda, poljoprivredni razvoj,obnova infrastrukture, pomo} u unapre|enjujavnih i komunalnih slu`bi.

Donatorska zajednicaDonatorska zajednica igraosnovnu ulogu u realizacijipovratka i integracije man-jinskih zajednica na Kosovu.

Na osnovu potreba odre|enih od strane strukturapovratka opisanih u Priru~niku, donatorima se,zajedno sa njihovim ve}im partnerima, prezentira-ju prioritetni projekti koji se odnose na povratak iintegraciju raseljenih u njihova prebivali{ta naKosovu. Pored toga {to primaju zahteve za finan-siranje multisektorskih projekata, donatori moguda igraju aktivnu ulogu u procesu prisustvuju}isastancima regionalnih radnih grupa u cilju boljegupoznavanja sredine kojoj èle da pomognu.

Privremene institucijesamoupravePISG ima zna~ajnu ulogu usvakoj fazi procesa povratka iintegracije manjinskih zajedni-

ca. Budu}nost multietni~kog Kosova u mnogome zav-isi od sposobnosti zvani~nika lokalnih vlasti dauklju~e potencijalne povratnike u dijalog, poboljsajutoleranciju i prihvatanje prava na povratak i daohrabre njihovo u~estvovanje u privremenim struktu-rama vlasti. Uspesan i odrìv povratak zavisi odsposobnosti PISG da obezbedi povratnicima i manji-nama pristup javnim i socijalnim slu`bama i dapoboljsa prihvatanje povratnika u njihovim mati~nimzajednicama. Kabinet premijera, ministarstva iop{tinske vlasti su odgovorni za obezbe|ivanjepo{tovanja manjinskih prava, kao i da zakoni, progra-mi i inicijative u potpunosti postuju prava manjinskihzajednica.

NGOs

Glavni akteri

Visoki komesarijatUjedinjenih nacija zaizbegliceOp{ta nadle`nost UNHCR-aje da stiti izbeglice i da

pronalazi trajna resenja za izbegli~ku situaciju.Pored toga, Generalna skup{tina UN je ovlastilaUNHCR da se bavi pitanjem interno raseljenihlica (IDP) u biv{oj Jugoslaviji. Prema RezolucijiSaveta bezbednosti UN 1244, Anex 2, bezbedan islobodan povratak svih izbeglica i raseljenihtreba da se odvija pod nadzorom UNHCR-a.Zajedno sa UNMIK-om, UNHCR igra centralnuulogu u kreiranju i realizaciji politike povratka ipredstavlja aktivnog u~esnika na svim nivoimaprocesa povratka.

STUB IIUNMIK-oova Civilna admin-istracijaOp{tinska administracija jeklju~ni organizacioni

u~esnik u procesu povratka. Ona igra zna~ajnuulogu u obezbe|ivanju da proces bude u skladusa "obrnutim" pristupom. Me|unarodni zvani~niciUNMIK-a koji rade u op{tinama su odgovorni zarukovo|enje op{tinskim radnim grupama iobezbe|uju da ova tela budu uklju~ena, zajednosa predstavnicima IDP/izbegli~kih zajednica iop{tinskim zvani~nicima. Omogu}avaju}i radMWG, op{tine obezbe|uju uklju~ivanje svojihslu`bi tamo gde je potrebno. Op{tinske slu`bekoje imaju specifi~ne nadle`nosti, kao {to suurbanizam, katastar ili poljoprivreda, su odposebnog zna~aja za projekte povratka i mogudoprineti njihovoj uspesnoj realizaciji. UNMIK-ova regionalna administracija vr{i nadzor nadukupnim procesom povratka, obezbe|uje vezuizme|u op{tina i centralnih mehanizama za koor-dinaciju, kao i nadzor, koordinaciju i smernice zaop{tine.

Deo I . Kontekst

Deo I. 1201/01/03

STUB I Policija i pravdaUNMIK Policija je organprimene prava na Kosovu.U skladu sa Rezolucijom

Saveta bezbednosti 1244., UNMIK je obezbedioprivremenu primenu prava odràvaju}i me|unar-odno policijsko prisustvo i formiraju}i profesion-alne, nezavisne i multietni~ke lokalne policijskesnage, Slu`bu kosovske policije (KPS). UNMIKPolicija je koncentrisana na odràvanje javnogreda, borbu protiv kriminala, kontrolu granica iimigracionu kontrolu. UNMIK-ovo Odeljenje za pravosu|e upravljalokalnim sudovima i uz pomo} UNMIK Policijeobezbe|uje slobodan i jednak pristup pravnomsistemu za manjine, uklju~uju}i i povratnike. Dabi osigurao nepristrasnost i nezavisnost, UNMIKje zaposlio strane sudije i tuìoce da vodeosetljive slu~ajeve, uklju~uju}i tu i me|uetni~kakrivi~na dela ili slu~ajeve gde postoji ozbiljanrizik od pristrasnosti.

STUB IIIOSCE (OEBS)Organizacija za bezbednosti saradnju u Evropi (OSCE)aktivno radi na promo-

visanju okruènja u kome se moè odvijatiodrìvi povratak. Kao UNMIK-ov Stub za izgrad-nju institucija, OSCE ima va`nu ulogu u procesupovratka i integracije na Kosovu. Pre svega, obaodeljenja OSCE - za ljudska prava i vladavinuprava i za demokratizaciju - rade na na tome dapostoje}e vladine, pravosudne i demokratskestrukture funkcionisu prema me|unarodnim stan-dardima za ljudska prava i prema vaè}im zakon-ima Kosova, da omogu}avaju pristup slu`bamabez diskriminacije i pove}aju mogu}nost dapovratnici ostanu na Kosovu.

STUB IVEvropska Unijaêtvrti UNMIK-ov stub,pod vo|stvom Evropskezajednice (EU), Stub

Evropske zajednice radi na obnavljanju i modern-izaciji privredne strukture Kosova. Nadgledanjemi koordinisanjem obnove fizi~ke infrastrukture irukovo|enjem procesom promena u upravljanju,stub Evropske zajednice stvara privredu baziranuna trì{tu kako bi Kosovu pruìo mogu}nost daljeintegracije me|u svoje susede i u Evropu.

Kosovske snage (KFOR)KFOR predstavlja me|unar-odne snage pod vo|stvomNATO-a koje su odgovorneza uspostavljanje iodràvanje "bezbednog

okruènja u kojima se raseljena lica i izbeglicemogu vratiti ku}ama bezbedno", kako stoji uRezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, cl. 9 (c). Utoj svojoj nadle`nosti, KFOR ima prevashodnuodgovornost za sva bezbednosna pitanja koja sejave u procesu povratka. On tako|e ima aktivnuulogu na svakom nivou mehanizma planiranja ikoordinacije.

Proces povratka iznet u ovom Priru~niku je kamen temeljac za uspeh strategijepovratka na Kosovo. Ovaj Odeljak Priru~nika daje sumarni prikaz procesa povrat-ka koji bi trebalo da bude osnova za razvoj projekata povratka i za njihovu imple-mentaciju u 2003. god. i dalje. Komponente koje su istaknute u ovom procesu nitisu ovim iscrpljene niti moraju biti po redosledu. Uz to, pristup zacrtan u ovomPriru~niku je samo polazna ta~ka za dono{enje projekata povratka, a fino

doterivanje, poboljsanja i modi-fikacije }e biti neophodni da bi sezadovoljile razli~ite potrebe i okol-nosti za koje se projekti donose.Ipak, Priru~nik daje zna~ajan dopri-nos time {to razja{njava koji se pro-ces preferira za dono{enje i imple-mentaciju projekata povratka i {toobezbe|uje da pristup koji se pri-menjuje {irom Kosova budedosledan osnovnim principima koji-ma se rukovodi proces povratka.

Pokazivanje èlje za povratkomProces povratka se u osnovi oslanja na prepozna-vanje izraène èlje IDP/izbeglica da se vrate.Sposobnost da se odgovori na izraèni interes zapovratkom je bit "obrnutog" pristupa.Identifikacija èlje za povratkom poti~e iz razno-raznih izvora. Jedan od uobi~ajenih na~ina daraseljena lica saznaju o procesu povratka i uslovi-ma u njihovim predratnim stani{tima i okruènjuje preko onih koji su ostali i IDP koja su raseljenau blizini njihovog prebivali{ta. Ova IDP, aponekad i oni koji su ostali, zapo~inju procespovratka obra}anjem me|unarodnoj zajednicispontano ulaze}i u dijalog sa svojim biv{imsusedima, pose}uju}i svoje ku}e i kona~nouklju~uju}i pripadnike svoje zajednice koji suraseljeni dalje. Mnogi IDP i izbeglice dolaze dosaznanja kroz posete "Idi-informi{i se" (GIV)5 i"Idi-vidi" (GSV)6. Potencijalni povratnici tako|eprikupljaju informacije kroz druge kanale,

uklju~uju}i medije i neformalnu mrezu komunici-ranja "od usta do uva", kao i kroz zajedni~kiregionalni Projekat informativnog okvira7.Razmena informacija tokom poseta GIV i GSVdaje indikaciju o èljama i potrebama za povratakIDP. Udruènja i organizacije IDP/izbeglica seangaùju sa me|unarodnim organizacijama daukazu na potrebe povratka odre|enih zajednicaili pojedinaca. NGO koje rade sa raseljenim zajed-nicama, bilo na Kosovu ili van njega, tako|eimaju va`nu ulogu angaùju}i se oko onih koji suzainteresovani za povratak, pomaù}i napore zaprikupljanjem informacija kako bi potencijalnimpovratnicima omogu}ili da budu informisani priizboru i specificiranju potreba nakon povratka.

Tako, povratak zapo~inje sa identifikacijomstvarne, informativno potkovane i dobrovoljneèlje za povratkom IDP/izbeglica.

Deo II . Operativne smernice

Deo II. 1

Proces povratka

Sumarni prikaz procedura

5 Posete "Idi-informi{i se" su namenjene da informisu raseljene stanovnike, u njihovom mestu raseljenja, o trenutnoj situaciji u njihovoj prebivali{nojop{tini, selu ili susedstvu omogu}avaju}i im da budu bolje informisani pri izboru mogu}nosti za povratak6 Posete "Idi-vidi" daju mogu}nost raseljenim li~ima da procene svoje mogu}nosti za povratak u svetlu teku}e situacije u njihovoj op{tini. Raseljenise poìvaju da posete svoje predratne domove kao deo organizovane ture sa organizovanim obezbe|enjem i prevozom; tu se organizuju informa-tivni sastanci, a dolazi i do susreta sa biv{im susedima. 7 Regionalnu informativnu inicijativu je juna 2002. pokrenuo UNHCR i ona odràva sastanke kvartalno okupljaju}i kancelarije UNHCR-a iz Srbije,Crne Gore, Kosova i Makedonije, zajedno sa ograni~enim brojem zvani~nika UNMIK-a, radi razgovora o informativnim potrebama raseljenih lica unjihovim mestima raseljenja. Mesto sastanka nije uvek isto. Donose se strategije i prakti~ni koraci se preduzimaju da se poboljsa pristup IDP infor-macijama i de{avanjima u njihovim prebivali{tima.

01/01/03

Uspostavljanje veza izme|u IDP/izbeglica i njihovih mati~nih op{tinaPrvi kontakt treba da ide kroz op{tinsku adminis-traciju u prebivali{tu. Ovo se moè posti}i krozu~e{}e predstavnika IDP/izbeglica u op{tinskimradnim grupama (MWG) ili kroz posete op{tin-skih zvani~nika IDP/izbeglicama u organizacijiUNHCR-a ili NGO omogu}avaju}i tako veze izvangranica izme|u raseljenih lica i i njihovih prebi-vali{ta. U praksi ove po~etne kontakte obi~noomogu}avaju pripadnici manjinske zajednice kojisu ostali i koji se obra}aju me|unarodnoj zajedni-ci u ime svojih udaljenih suseda, ili lokalna IDPkoja nastupaju u ime ve}e grupe, ili ~lanovi isteetni~ke zajednice koji su uklju~eni u op{tinskurazmenu informacija izme|u mati~ne op{tine iIDP/izbeglica, kroz MWG, {to predstavlja klju~ zaprvi korak ka stvaranju osnove za odrìvpovratak. Omogu}avanje zvani~ne aktivnepodr{ke ostvarivanja kontakta sa IDP/izbeglicamamoè da olak{a budu}e kontakte na lokalnomnivou, u njihovim mati~nim zajednicama.

Uspostavljanje veza izme|u IDP/izbeglica i njihovih mati~nih zajednicaVeze izme|u IDP/izbeglica i njihovih mati~nihzajednica mogu se uspostavljati paralelno sa inici-jativama za dijalogom sa njihovim mati~nimop{tinama. Ovo se opet moè posti}i na raznena~ine, po~ev{i od GSV, koje obuhvataju dijalogsa op{tinskim vlastima i lokalnim seoskimrukovodstvom, do poseta nekada{njem susedstvui susreta sa biv{im susedima. Ovi mehanizmipomaù otvorenom dijalogu IDP/izbeglica sazajednicima-primaocima za zapo~inanje u~e{}a upripremama za povratak IDP/izbeglica. To jebitno za izgradnju poverenja kako za potencijalnezajednice koje se vra}aju, tako i za zajednice-pri-maoce. GSV i GIV treba shvatiti kao mogu}nostiniciranja procesa povratka, ali ne predstavljajukraj same po sebi. Njih pre treba posmatrati kaoinstrumente za ostvarivanje komunikacije me|uzajednicama. Strategija za iniciranje diskretnihrazgovora je blize opisana u prvom delu OdeljkaKomponente procesa povratka pod naslovomMe|uetni~ki dijalog i integracija zajednice.

Identifikacija materijalnih i situacionih izazova kod povratkaAnaliza uslova za povratak IDP/izbeglica u datomesto je najefikasnija kada je sprovode glavnipartneri uklju~eni u proces povratka (i doma}i ime|unarodni).

U odre|ivanju potreba za povratak i prepreka,IDP/izbeglice, NGO i i svi u~esnici procesapovratka skiciraju profile ili procene mati~nih selaili krajeva raseljenih lica. UNHCR-ovi profili selasu vaàn instrument, tamo gde postoje. MWGmogu da sa~ine dodatne profile radi dopunjavan-ja postoje}ih informacija. Bezbednosna procenaKFOR-a u vezi predratne manjine koja je nasel-javala sela i krajeve predstavlja klju~ni elemenat uovom procesu.

Okruènje se vremenom menja, pa je stogapotrebna fleksibilnost u analizi. Mogu se pojavitidve ve}e vrste prepreka kod povratka:

Materijalne prepreke, kao {to su: nedostatak ilislaba infrastruktura, potrebe za stambenomrekonstrukcijom ili obnovom, neresenaimovinska pitanja, nezaposlenost i slabemogu}nosti za privredni ìvot.

Situacioni izazovi kao {to su: bezbednost, slo-boda kretanja i/ili eventualna nemogu}nostpristupa obradivom zemljistu, potreba zaizgradnjom poverenja i kod zajednica-povratni-ka i kod zajednica-primaoca, nemogu}nostpristupa javnim slu`bama zbog diskrimina-torske sredine, i mnogi drugi.

Identifikacija prepreka u ovoj fazi procesapovratka je od pomo}i u odre|ivanjunajprimerenije strategije za odrìvi povratak.MWG pruàju mogu}nost da svi koji suuklju~eni u proces povratka razmenjuju infor-macije u vezi sa potrebama za povratak.Strategiju treba odrediti u okviru ovoga forumakako bi se razvila najprimerenija sredstva da biproces povratka bio odrìv.

Postoje}i instrumenti za prevazilaènje materijalnih i situacionih preprekaOdgovaraju}i instrumenti za otklanjanje preprekaza povratak zavise od vrste ustanovljenih izazova.Materijalne prepreke zahtevaju druga~iju vrstuakcije nego izazovi koji se odnose na specifi~neokolnosti ili situacije sa kojima se suo~avaodre|ena zajednica. Situacioni izazovi zahtevajupodroban proces izgradnje poverenja i kod zajed-nice-povratnika i kod zajednice-primaoca. Onizahtevaju istovremeno angaòvanje obe zajedniceu dijalogu. Pored direktnog dijaloga i razja{njenjashvatanja i interesa, mogu}nosti za zbliàvanjemse mogu prona}i u odre|ivanju zajedni~kih potre-


Deo II. 201/01/03

ba i obostranih interesa obe zajednice. npr. raz-govor o potrebama moè otkriti uzajamni interesza unapre|enjem vodovoda koji opsluùje i pos-toje}u zajednicu i povratnike.

Materijalne prepreke zahtevaju dono{enjerazli~itih vrsta projekata koji se bave utvr|enimpotrebama. Resavanje materijalnih prepreka uprocesu povratka tako|e moè predstavljatimogu}nost za prevazilaènje situacionih izazova.Takav pristup koji vodi ra~una o materijalnimpotrebama uz stimulisanje me|uetni~kog dijalogai zajedni~kih akcija obe zajednice moè bitiplodonosan. Same prepreke mogu pruàtimogu}nosti za izgradnju poverenja za odrìvipovratak IDP/izbeglica i za njihovo angaòvanje iintegraciju u svojoj mati~noj zajednici. Saradnja svih relevantnih u~esnika u procesupovratka (IDP/izbeglice, zajednice-primaoci,me|unarodni i doma}i akteri) u identifikaciji iza-zova i mogu}nosti njihovog prevazilaènja je pre-duslov za uspeh i odrìvost procesa povratka.

Razvoj projektaKada potrebe za povratak budu identifikovane,slede}i korak procesu projekta za povratak jedono{enje koncepta koji ocrtava projekat zapovratak koji }e zadovoljiti utvr|ene potrebe zapovratkom. MWG treba da motivisu sve zain-teresovane implementarne partnere (NGO/agen-cije) da donesu svoj koncept za utvr|ivanje potre-ba za povratkom. U zahtevu za dono{enje kon-cepta MWG }e identifikovati {iroke potrebe kojeprojekti treba da zadovolje (uklju~uju}i i one

zajednica-primaoca) u okviru slede}ih eventual-nih projektnih "sektora": 1) pomo} u stambenojrekonstrukciji/povra}aju, 2) infrastruktura, 3)zaposljavanje i stvaranje prihoda, 4) pristup javn-im i komunalnim slu`bama (npr. zdravstvo, soci-jalne slu`be, {kolstvo), i 5) me|uetni~ki dijalog iintegracija zajednice.

Potpuni projektni predloì }e biti pripremljenionda kada se odrede sredstva za specifi~ni pro-jekat, putem dostavljanja koncepta donatorima.

Implementacija projektaImplementarni partner (NGO/agencija) nosiosnovnu odgovornost za sprovo|enje projekta zapovratak. MWG pomaè procesu implementacijeprojekta, uklju~uji}i omogu}avanje koordinacijeme|u stranama uklju~enim u proces povratka.Dok je donator, pre svega, odgovoran da nadgle-da projekat, dotle MWG prati implementaciju pro-jekta i pomaè implementarnom partneru daresava nepredvi|ene prepreke u implementacijiprojekta, ako je to potrebno. Implementarni part-neri su du`ni da obave{tavaju MWG o svom raduputem periodi~nih izve{taja i u~estvovanja na sas-tancima MWG.

Socijalno-eekonomska integracija nakon povratkaOp{tinska radna grupa je lokalni koordinacioniforum za projekte povratka. MWG: 1) organizujeforum za razli~ite zajednice da bi se angaòvaleu dijalogu po pitanju povratka, 2) deluje kaoglavni mehanizam kroz koji raseljena lica mogupristupiti procesu povratka i traìti pomo} pripovratku, i 3) predstavlja osnovno koordina-ciono telo za projekte povratka sa primarnomodgovorno{}u za odrìvost procesa. MWGpomaè u obezbe|ivanju da se ~uje glas rasel-jenih lica u oblikovanju vlastitih perspektiva zapovratak i omogu}ava raseljenima i zajednica-ma-primaocima da direkno komuniciraju utransparentnom dijalogu, me|unarodnoomogu}enom, sa donatorima, vlastima i NGO.


Deo II. 301/01/03


Deo II. 401/01/03


Deo II. 5

Mehanizam koordinacije

Op{tinska radna grupa

Op{tinska radna grupa je lokalni koordinacioniforum za projekte povratka. MWG: 1) organizujeforum za razli~ite zajednice da bi se angaòvale udijalogu po pitanju povratka, 2) deluje kao glavnimehanizam kroz koji raseljena lica mogu pristupi-ti procesu povratka i traìti pomo} pri povratku, i3) predstavlja osnovno koordinaciono telo zaprojekte povratka sa primarnom odgovorno{}u zaodrìvost procesa. MWG pomaè u obezbe|ivan-ju da se ~uje glas raseljenih lica u oblikovanjuvlastitih perspektiva za povratak i omogu}avaraseljenima i zajednicama-primaocima da direknokomuniciraju u transparentnom dijalogu,me|unarodno omogu}enom, sa donatorima, vlas-tima i NGO.

Predsedavaju}i: Op{tinski administrator predseda-va MWG i on je odgovoran da obezbedi da sas-tancima prisustvuje predsednik Skup{tine op{tineili potpredsednik, kao i drugi zvani~nici op{tinskeuprave, predstavnici Upravnog odbora op{tine ipredstavnici zajednice. MA je duzan da saziva sas-tanke MWG i obavesti sve relevantne u~esnike ida ih pozove na sastanak (na engleskom, alban-skom i srpskom jeziku). MWG bi trebalo da sesastaje dvaput mese~no, u radno vreme u zgradiop{tine.

Sastav: MWG se sastoji od mnogo u~esnikauklju~uju}i UNMIK Stub II i lokalne op{tinskevlasti, UNHCR, KFOR, Civilnu policiju/KPS,OSCE, predstavnike IDP, predstavnike mesnihzajednica i NGO.

Dono{enje odluka: Odluke na MWG se, pomogu}stvu, donose konsenzusom svih u~esnikagrupe. Ako se ne postigne konsenzus, onda MA,u svojstvu predsedavaju}eg MWG, ima pravo dausvoji odluku u ime grupe uzimaju}i u obzir kon-sultacije i misljenja koje je dobio od u~esnikaMWG. Ako se neki od u~esnika MWG ne sloì sadonetom odlukom, to }e se uneti u zapisnik sasastanka MWG.

Operativno planiranje: MWG, preko MA, moèzatraìti formiranje projektnog tima (PT) u vezikonkretnog projekta za povratak ili ako MWGsmatra za potrebno. U~e{}e u PT je rezervisanoza stru~njake - NGO, lokalno osoblje UNHCR-a,op{tinske tehni~ke stru~njake, i dr. PT je odgovo-ran za pra}enje realizacije projekta za povratak iza pruànje implementarnim partnerimaneophodne op{tinske tehni~ke pomo}i ako jepotrebno. PT koordinira sa resornim op{tinskimodeljenjima (kao npr. katastrom, {kolstvom,urbanizmom, vodovodom i kanalizacijom, itd) dabi pomogao implementarnim partnerima udono{enju i implementaciji projekta za povratak.PT nisu tela koja donose odluke. Ako se ukazepotreba za dono{enjem neke odluke, PT }ezatraìti od MA da sazove vanrednu sednicuMWG radi resavanja konkretnog pitanja idono{enja odluke. PT odgovaraju isklju~ivoMWG. MA je odgovoran da delegira jednog pred-stavnika UNMIK-a da belezi sve zaklju~ke sa sas-tanaka PT-a. Ako se MWG ne sastane, PT o tomeobave{tava Regionalno odeljenje za povratak.Ako se pojave pitanja u radu PT ili MWG koja sene mogu resiti na nivou MWG, predsedavaju}iMWG ih upu}uje na Regionalnu radnu grupupreko Regionalnog odeljenja za povratak.

Izve{tavanje: MA je zaduèn da obezbedi da sevodi evidencija o zaklju~cima sa svih sastanakaMWG i PT. Ovi zaklju~ci treba da se distribuirajuu roku od nedelju dana od dana odràvanja sas-tanka. MA je duzan da obezbedi da engleska,albanska i srpska verzija zapisnika bude spremnaza distribuciju istovremeno. Zapisnici sa sastana-ka treba da budu dostavljeni Regionalnom odel-jenju za povratak, regionalnom administratoru,{efu regionalne kancelarije OSCE i svim u~esnici-ma MWG i u~esnicima PT kojih se ti~e.

01/01/03


Deo II. 601/01/03

Regionalna radna grupa

Regionalna radna grupa (RWG) je odgovornaza koordiniranje procesa povratka i aktivnostiintegracije u svakom od regiona. Ona tako|enadgleda rad MWG i revidira projekteodobrene na op{tinskom nivou. RWG je odgov-orna da osigura da je proces povratka uregionu u skladu sa utvr|enom odnosnom poli-tikom povratka i zajednica.

Predsedavaju}i UNMIK-ov regionalni administra-tor predsedava RWG.

^lanovi: ^lanovi su predstavnici MWG - UNMIK-ov Stub II i op{tinski predstavnici PISG (2), pred-stavnik Regionalnog odeljenja za povratak,UNHCR, UNMIK Policija/KPS, KFOR, StubIII/OSCE, Stub IV/EU i predstavnik (ci) NGO.Donatori, predstavnici raseljenih i zajednica-pri-malaca su uvek dobrodosli da prisustvuju sas-tancima RWG.

Uloga i odgovornost: MWG izve{tava RWG o svo-jim aktivnostima i razvoju. Bilo koje pitanje kojese ti~e politike koje nastaje u MWG treba MA, kaopredsedavaju}i doti~ne MWG, da uputi RWG i dase resi u RWG ili da se uputi Grupi za koordinaci-ju povratka. U odgovornost RWG, krozRegionalno odeljenje za povratak, tako|e spada ida MWG iz regiona funkcionisu, redovno se sas-taju (dvaput mese~no) uz puno u~e{}e svih rele-vantnih aktera.

Izve{tavanje: RA je odgovoran da obezbedi da sezapisnici vode na svim sastancima RWG i da sedistribuiraju u roku od nedelju dana od danakada je sastanak odràn, kao i da engleska,albanska i srpska verzija zapisnika budu spremneza distribuciju istovremeno. Regionalno odeljenjeza povratak preuzima funkciju sekretarijata RWG.Zapisnici sa sastanaka se dostavljaju ORC, SefuRegionalne kancelarije UNHCR-a, Sefu regionalnekancelarije OSCE i svim u~esnicima RWG. RWG treba da se sastaje jednom mese~no. RWGpodnosi izve{taj Koordinacionoj grupi zapovratak o aktivnostima povratka i moè prekoORC uputiti pitanja Grupi za koordinaciju povrat-ka radi diskusije i/ili resavanja.

Koordinaciona grupa za povratak

Koordinaciona grupa za povratak je centralnotelo koje se bavi operativnim pitanjima koja sepojavljuju u procesu povratka i obezbe|ivanjemkoordinacije pristupa glavnih aktera povratka(UNMIK, UNHCR, PISG, KFOR). Koordinacionagrupa za povratak se ~esto sastaje (dvonedeljno usezoni povratka) da omogu}i razmenu informaci-ja o napretku napora za povratak i da pruìpodr{ku MWG i RWG. Zajednica NGO je tako|ezastupljena u ovoj grupi.

Tehni~ko-ssavetodavni odbor

Tehni~ko-savetodavni odbor (TAB) pruà stru~nupomo} Koordinacionoj grupi za povratak. TABobuhvata pojedince odre|ene tehni~ke stru~nostiza formulisanje i implementaciju projekta kojipredstavljaju osnovne ~lanove Koordinacionegrupe za povratak, donatorske zajednice i imple-mentarnih NGO. Pored uloge u davanju preporu-ka Koordinacionoj grupi za povratak u vezi sa lis-tom prioritetnih projekata, TAB daje tehni~kesmernice za prevazilaènje prepreka i uspesnostprocesa povratka.


Deo II. 701/01/03

Radna grupa za povratak (Task Force)

Radna grupa za povratak je forum visokogranga kojim predsedava SRSG i koji je formiranda obezbedi koordinaciju i politi~ku podr{kupovratku raseljenih lica i izbeglica na Kosovo.^etiri osnovna ~lana Radne grupe za povrataksu UNMIK, PISG, UNHCR i KFOR. Radna grupatako|e uklju~uje i me|uministarskog koordina-tora za povratak i vi{eg savetnika SRSG zapovratak, kao i predstavnike visokog nivoa izsvakog od ~etiri UNMIK-ova Stuba i Stambeno-imovinske direk~ije. Ostale organizacije ipojedinci u~estvuju u radu Radne grupe na ad-hoc osnovi, uklju~uju}i tu i predstavnike man-jinskih zajednica. Radna grupa za povratak nad-gleda proces povratka, uklju~uju}i i rad RWG iMWG, i obezbe|uje efektivnu i usaglasenu pri-menu politike povratka u klju~nim institucijamai {irom Kosova.

Kancelarija za povratak i zajednice i Regionalne jedinice za povratak

Preko svoje glavne kancelarije u Pristini, svojihregionalnih jedinica u svakom kosovskomregionu i svog osoblja u kancelariji UNMIK-a uBeogradu, ORC je odgovorna za obezbe|ivanjeukupne koordinacije procesa povratka ipoliti~kog vo|stva za proces povratka. PrekoKoordinacione grupe za povratak, ORC koordini-ra pitanja od op{te operativne i tehni~ke va`nostina centralnom nivou. Politi~ko vo|stvo i koordi-naciona funkcija se prenose na regionalni nivopreko regionalnih jedinica za povratak koje suosnovane da poma`u regionalnom administratorui op{tinskom administratoru da sprovode svojedu`nosti u procesu po celom regionu.


Deo II. 801/01/03


Deo II. 9

ORC je odgovoran, preko svoje centralne kance-larije u Pristini, pet regionalnih jedinica naKosovu i kancelarije UNMIK-a u Beogradu, zarukovo|enje svim koordinacionim strukturamaobezbe|uju}i miran tok celokupnog procesa, gdei kada je to potrebno, i pomaù}i operativnimstrukturama.

Odgovornost ORC obuhvata:

1. pruànje pomo}i i politi~kog vo|stva u proce-su povratka na centralnom, regionalnom iop{tinskom nivou (uklju~uju}i obezbe|ivanjefunkcionisanja Radne grupe, Koordinacionegrupe za povratak, Tehni~ko-savetodavnogodbora, RWG, saradnju sa MA radiobezbe|ivanja funkcionisanja MWG i LWG).

2. obezbe|ivanje usaglasenog i sveobuhvatnogpristupa povratku.

3. koordinisanje prikupljanja sredstava i blagov-remeno izdavanje azuriranih prioritetnihzahteva za potrebnim sredstvima.

4. pove}anje udruènih napora me|u regionima 5. odre|ivanje kontakta za donatore kako bi se

omogu}io laksi pristup informacijama i struk-turama za povratak.

6. podr{ka direktnim vezama sa raseljenim zajed-nicama izvan granica.

7. aktivno u~e{}e u drugim forumima u vezi sazajednicama, kao {to su ABC radne grupe,proces odredbi i standarda, kako bi sepodràli napori za pobolj{anje uslova za ost-varenje povratka.

UNHCR igra centralnu ulogu u procesu povratka.Njegove aktivnosti su usmerene ka podr{cipovratku i stabilizaciji zajednice.

Odgovornost UNHCR-aa na Kosovu obuhvata:

1. nadgledanje aktivnosti vezanih za povratak uskladu sa svojim ovlas}enjima. UNHCR jejedan od konstituenata Radne grupe zapovratak, kao i svih RWG i MWG.

2. izvo|enje, u saradnji sa OSCE, analize o stanjumanjina na Kosovu, sa posebnim akcentom naaspekte vezane za povratak.

3. koordinacija sa relevantnim me|unarodnim idoma}im vlastima i rad sa NGO na realizaciji"Idi-vidi" poseta i samog povratka, kao iobezbe|ivanje odgovaraju}e logisti~ke i trans-portne podr{ke za posete preko granice iorganizovani povratak.

4. vo|enje statisti~kih i drugih podataka o spon-tanom i organizovanom povratku i potrebamapovratnika i redovno izve{tavanje o tome.

5. obezbe|ivanje ograni~ene pomo}i u vidu nep-rehrambenih artikala i materijala za nuzansme{taj za povratnike neposredno posle nji-hovog spontanog ili organizovanog prispe}a.

Uloga i odgovornost institucija

Kancelarija za povratak i zajednice

UNHCR

01/01/03


Deo II. 1001/01/03

Odgovornost UNHCR-aa u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji obuhvata:

1. kroz mrezu svojih kancelarija na terenu i kon-takte sa udruènjima IDP i me|unarodnim idoma}im NGO i vladinim ustanovama,odràvanje kontakta sa IDP/izbegli~kom pop-ulacijom i odre|ivanje najhitnijih potreba, nesamo humanitarnih, ve} u odnosu na informa-cije i o~ekivanja od povratka.

2. pronalaènje i pruànje pomo}i licima kojatraè savet ili pomo} u vezi sa "Idi-vidi" pose-tama ili sa samim povratkom ili organizovanjetakvih saveta ili pomo}i uz asistenciju NGOkoje se bave aktivnostima vezanim za infor-macije i povratak.

3. pomo} u dostavljanju objektivnih informacijao situaciji na Kosovu IDP/izbeglicama u sarad-nji sa drugim agencijama uklju~uju}i i UNMIKi vlasti zemlje-domacina.

4. vo|enje i azuriranje baze podataka o regis-traciji IDP/izbeglica, uklju~uju}i spiskove pomati~nim op{tinama na Kosovu i sastavuporodice i deregistraciji povratnika.

5. aktivno nastojanje da se obezbedi mehanizamkoordinacije za sve me|unarodne i doma}eorganizacije, uklju~uju}i i vladine, koje suuklju~ene u proces povratka na Kosovo.

6. organizovanje regionalnih sastanaka i kon-sultacija o povratku sa svim relevantnimstranama radi unapre|enja aktivnosti povrat-ka, i da olak{a sam povratak.

KFOR je osnovni ~lan svih struktura za koordi-naciju povratka uklju~uju}i RWG, MWG,Koordinacionu grupu za povratak i Radnu grupuza povratak.

Odgovornost u procesu povratka obuhvata:

1. davanje bezbednosne procene potencijalnihlokacija za povratak.

2. obezbe|ivanje bezbednosne pratnje istati~nog obezbe|enja u mestu za GSV, tamogde MWG to smatra potrebnim.

3. u~e{}e u GSV i obave{tavanje IDP u~esnika opitanjima bezbednosti.

4. u~e{}e u MWG i RWG.

5. obezbe|ivanje bezbednog i sigurnogokruènja u i oko mesta povratka sa UNMIKPolicijom i KPS.

6. izve{tavanje o bezbednosnim incidentima naosnovu etni~ke pripadnosti i vo|enje istrage otim incidentima sa UNMIK Policijom i KPS.

7. pruànje dodatne tehni~ke i planske pomo}iako se tako odredi.

KFOR

6. distribucija hrane ugroènim povratnicima,preko svojih implementarnih partnera, u tokuprva tri meseca po povratku.

7. pruànje pravne pomo}i, saveta i informacijapovratnicima i njihovim zajednicama, prekosvojih implementarnih partnera, o razli~itimpravnim pitanjima, uklju~uju}i i ona imovin-sko-pravne prirode.

8. podr{ka me|uetni~kom dijalogu u ciljupovratka manjinskih zajednica.

9. u okviru konteksta usvojenog Informativnogokvira, pruànje pomo}i u prikupljanju i {iren-ju informacija od va`nosti za IDP.

10. sprovo|enje monitoringa povratnika ipra}enje problema vezanih za njihovu za{titu.

UNHCR

Deo II. 11

UNMIK-oova op{tinska administracija

UNMIK-ova op{tinska administracija ima va`nuulogu u planiranju i koordinisanju aktivnostipovratka koje se sprovode u njenoj op{tini.Proces MWG oslanja se na aktivno vo|stvoUNMIK-ove op{tinske administracije za efektivnuimplementaciju "naopakog" procesa iniciranog odIDP. UNMIK-ova op{tinska administracija jeodgovorna za obezbe|ivanje efektivnogfunkcionisanja planiranja MWG, koordinacije iprocesa dijaloga. Specifi~ni domeni odgovornostiop{tinske administracije obuhvataju slede}e:

Odgovornost UNMIK-oove op{tinske vlasti:

1. osnivanje MWG i staranje da se one sastajuredovno uz puno i aktivno predstavljanje svihaktera.

2. predsedavaju}i MWG.

3. obezbe|ivanje da se brige i interesiIDP/izbeglica ~uju u op{tini.

4. obezbe|ivanje aktivnog u~e{}a op{tinskihzvani~nika i ~lanova MWG u GIV i GSV.

5. obezbe|ivanje da op{tinske slu`be budu pozi-vane, i da prisustvuju, sastancima MWG da bibile informisane i konsultovane o projektimaza povratak koji mogu imati uticaja na njihovdeo nadle`nosti.

6. obezbe|ivanje da se o aktivnostima MWG napovratku podnosi izve{taj RWG.

Odgovornost MWG:

1. omogu}avanje me|uetni~kog dijaloga, inte-gracije zajednice i izgradnje poverenja izme|uzajednica-povratnika i zajednica-primaocakroz u~e{}e lokalnih zvani~nika PISG, pred-stavnika ve}inskih, manjinskih i IDP zajednica.

2. omogu}avanje identifikacije projektnih potre-ba i opertaivnog reagovanja, a {to }e rezulti-rati u projektima za povratak u op{tini.

3. biti u toku, i nadgledati gde treba, sasprovo|enjem svih aktivnosti povratka uop{tini.

4. pra}enje i registrovanje interesovanja IDP zapovratak i povezivanje sa istra`ivanjima naterenu, vezana za prebivali{ta (npr.procene/aktivnosti, brzi lokacijski profili,mape IDP, bezbednosne procene, itd).

5. postavljanje prioriteta za aktivnosti povratka.

6. nadgledanje procesa razvoja koncepta.

7. revidiranje projektnog koncepta podnetogMWG.

8. davanje prioriteta, odobrenja i preporukaRWG za projekte i implementarne partnere.


01/01/03


Deo II. 1201/01/03

UNMIK-ova regionalna administracija nadgleda pro-ces povratka u svom domenu odgovornosti.Regionalne kancelarije imaju klju~nu ulogu uobezbe|ivanju formalne veze izme|u MWG i central-nih koordinacionih tela, kao {to su Koordinacionagrupa za povratak i Radna grupa za povratak.Povezivanja se vr{e "naniè" obezbe|uju}i da op{tin-ska administarcija bude u toku sa dono{enjem poli-tike i da inicijative budu u skladu sa smernicama, i"navi{e" obezbe|uju}i da se prioritetne potrebe zapovratkom i aktivnosti prenose relevantnim struktura-ma. Kao sef civilne administracije u regionu, regional-ni administrator predsedava RWG i odgovoran je zaformalni nadzor i koordinaciju MWG. Regionalnejedinice za povratak su prevashodno odgovorne zavo|enje i podr{ku naporima za povratak i integraciju,a planskim i operativnim aktivnostima rukovodiop{tinska administracija.

Odgovornost UNMIK-oove regionalne administracije:

1. osniva RWG koje se sastaju redovno uz punuzastupljenost svih pozvanih u~esnika.

2. predsedava RWG (uz regionalne jedinice zapovratak koje vr{e du`nost sekretarijataRWG).

3. primaju}i izve{taje kao predsedavaju}i, nad-gleda i prati rad MWG kako bi one i daljefunkcionisale efektivno.

Odgovornost RWG:

1. nadgleda i koordinira rad MWG u svomregionu.

2. predstavlja forum razmene informacija opitanjima vezanim za povratak.

3. hrabri aktivno u~e{}e svih lokalnih i me|unar-odnih aktera u MWG i RWG, uklju~uju}i iNGO.

4. prati i obezbe|uje regularnost i podobnostaktivnosti povratka (kao {to su GIV, GSV) kojese sprovode u svakoj op{tini.

5. koordinira i vodi spiskove odobrenih prioritet-nih projekata za povratak koji traè podr{ku ipodnose ih centralnoj Koordinacionoj grupi zapovratak.

6. obezbe|uje da odobreni projekti odslikavajuprincipe UNMIK-ovog Koncepta o pravu naodrìvi povratak, Priru~niku za odrìvipovratak i bilo kojeg drugog dokumenta kojisadrì vode}e principe za aktivnosti povratka.

7. Obezbe|uje da se integracija zajednice iaktivnosti dijaloga sprovode da bi stvoriliokruènje podesno za povratak.

UNMIK-oova regionalna administracija


Deo II. 1301/01/03

Regionalne jedinice za povratak imaju zadatak dapodrè radne grupe i aktivnosti povratka; moni-toring procesa povratka; i davanje smernica zaaktivnosti povratka.

Proces Radne grupe:

1. pomo} RA u zadacima vezanim za RWG,uklju~uju}i, ali ne i zaklju~no: obezbe|ivanjefunkcije sekretarijata RWG, pravljenje raspore-da sastanaka MWG i RWG u celom regionu.

2. pomo} MA u zadacima vezanim za MWG,uklju~uju}i, ali ne i zaklju~no: organizovanjelokalne administracije, IDP i NGO i ostalihpartnera na angaòvanju u procesu i pruànjupomo}i MWG (funkcija sekretarijata za MWGostaje u okviru op{tine).

3. pra}enje i izve{tavanje o svim aktivnostima iprojektima u vezi sa povratkom koji sesprovode u regionu.

4. osigurati da se sve aktivnosti u vezi povratkasprovode u skladu sa utvr|enim smernicama.

5. povezivanje sa UNHCR-om, KFOR-om idrugim me|unarodnim i lokalnim organizaci-jama koje rade na povratku.

6. podr{ka udruìvanju napora me|u op{tinamai u regionu.

7. omogu}avanje kontakata izme|u regionalnihaktivnosti povratka i raseljenih zajednica idoprinos javnom informisanju u saradnji saosobljem UNMIK/Beograda i ORC.

8. osigurati da sve aktivnosti obuhvataju dijalog imere izgradnje poverenja u svom pristupu.

9. podràvati i pratiti me|uetni~ki dijalog i inici-jative odnosa u zajednici.

Regionalne jedinice za povratak

OCA igra zna~ajnu ulogu u izgradnji poverenjaIDP/izbeglica, u unapre|enju uslova ìvota iobezbe|ivanju pristupa javnim slu`bama za svezajednice. Preko svoje mreze lokalnih kancelarijau op{tinskoj administraciji, ona koordinira sa cen-tralnom i lokalnom administracijom operativnapitanja koja su u vezi sa manjinskim zajednicama.Ona je u idealnoj poziciji da se zalaze za za{titumanjina i interese zajednice kod civilne adminis-tracije i PISG i da prati usaglasenost sa propisimakoji se odnose na interese zajednice. Preko svojihlokalnih kancelarija, OCA obezbe|uje nadzor,monitoring i izve{tavanje deluju}i tako da prava,interesi i odrìvost zajednica, obuhvataju}i ipovratnike, budu u potpunosti za{ti}eni u proce-su rada centralne i lokalne uprave.

Odgovornost OCA u procesu povratka:

1. u~e{}e u Koordinacionoj grupi za povratak.

2. aktivna uloga u podràvanju procesa plani-ranja obezbe|uju}i da se potrebe zadovoljenakon povratka i podr{ka integraciji povrat-nika, kao i ostalih pripadnika manjinskihzajednica.

3. aktivno u~e{}e u RWG i MWG i u drugimkomponentama procesa kao {to su GSV i GIV.

4. podr{ka naporima za povratak u op{tinama.

Kancelarija za poslove zajednica


Deo II. 1401/01/03

PolicijaUNMIK-ova Policija i KPS imaju zadatak daefikasno odràvaju bezbednost povratnika iIDP/izbeglica u poseti, da primenjuju povra}ajstambeno-imovinskih prava i da pomaù uomogu}avanju slobode kretanja zajednica.


1. u~e{}e u MWG i RWG.

2. u~e{}e u GIV i GVS, uklju~uju}i pruànjebezbednosti u~esnicima GSV kada je topotrebno i informisanje potencijalnih povratni-ka kada je potrebno.

3. bezbednost za povratnike.

4. stvaranje bezbednih uslova i podizanje pov-erenja zajednice u vladavinu prava u smisluza{tite postoje}ih manjinskih zajednica ipovratnika.

5. podr{ka dijalogu me|u zajednicama i mereizgradnje poverenja gde je to primenjivo, kao{to je uklju~ivanje KPS u proces povratka.

6. primena ostalih postoje}ih mera koje stiteinterese manjina i povratnika, kao {to suodluke HPD i Komisije za povra}aj imovine(HPCC) kojima se vr{i iseljenje nelegalnih sta-nara iz stambenog prostora.

Pravosu|eUNMIK-ovo Odeljenje za pravosu|e je odgov-orno za upravljanje pravosu|em {irom Kosova.Njegova sposobnost da obezbedi nepristrasnodeljenje pravde je klju~no za izgradnju poverenjazajednice i povratnika u postupke pravosu|a.

Odgovornost pravosu|a u procesu povratka obuhvata:

1. obezbe|ivanje pristupa pravosudnom sistemumanjinama, uklju~uju}i i povratnike.

2. nastaviti sa radom na obezbe|ivanju nepris-trasnosti i nezavisnosti u pravosu|u pomo}ume|unarodnih sudija i tuzilaca koji }e nadgle-dati osetljive slu~ajeve u koje su ume{anezajednice sa me|uetni~kim odnosima ilislu~ajeve u kojima postoji ozbiljan rizik odpristrasnosti.

Stambeno-iimovinska direkcijaHPD je tako|e bitna u pruànju podr{ke zajedniciza odrìvi povratak. Kao samostalni administra-tivni/presu|uju}i organ za resavanje imovinskihsporova koji su nastali iz vremena sukoba naKosovu ili pre toga, iz diskriminatorskog sistemavlasnistva, uloga HPD je va`na u podràvanjupovratka u gradske sredine. UNMIK-ova Pravila1999/23 i 2000/60 predstavljaju osnovu za delo-vanje HPD na Kosovu.

Odgovornost vezana za proces povratka obuhvata:

1. verifikovanje i razja{njenje pitanja vlasnistvastambene imovine u pojedina~nim slu~ajevima.

2. sprovo|enje imovinsko-vlasni~kih prava krozdono{enje kona~nih odluka o vlasnistvuimovine i prava svojine, uklju~uju}i i nalogeza iseljenje.

3. upravljanje i/ili odre|ivanje statusanapustenog i nezakonito zaposednutog stam-benog prostora, uklju~uju}i dodelu stambenihjedinica za humanitarne svrhe.

4. registracija siroma{nih lica koja zadovoljavajuodre|ene kriterijume za dobijanje alterna-tivnog humanitarnog sme{taja.

UNMIK-oov Stub I

êtvrti stub UNMIK-a, pod vo|stvom Evropskezajednice, je zaduèn za ekonomsku obnovu irazvoj. U odnosu na povratak, relevantni zadaciobuhvataju:

Odgovornost u podr{ci procesa povratka:

1. koordinacija aktivnosti na obnovi iomogu}avanje pristupa manjina i povratnikaraspoloìvoj pomo}i za obnovu, i podr{kanaporima op{tine da obezbedi jednako ipravi~no tretiranje manjinskih korisnika odstrane op{tinske stambene komisije.

2. podr{ka naporima za uve}anje ekonomskihmogu}nosti manjina i povratnika.

3. obezbe|ivanje pravi~nog tretiranja manjinskihzajednica u administraciji, pruànju javnihkomunalnih usluga, Kosovskoj povereni~kojagenciji i drugim inicijativama i uslugama kojestoje na raspolaganju ve}inskim zajednicama.

4. podr{ka davanju mogu}nosti me|uetni~kogzaposljavanja u privatnom sektoru i podr{kanjihovoj dostupnosti IDP/izbeglicama.

5. u~e{}e u RWG i drugim koordinacionim sas-tancima kada je potrebno.


Deo II. 1501/01/03

OSCE je angaòvala svoje osoblje na podràvanjuinterese zajednice, uklju~uju}i i podr{ku aktivnos-tima na unapre|enju okruènja za omogu}avanjepovratka. Njena uloga u izgradnji institucija, mon-itoringu medija, za{titi ljudskih prava i vladaviniprava stavlja je u idealnu poziciju da podràvanapore na planu povratka, kako operativno, takoi kroz monitoring.

Odgovornost u podr{ci procesu povratka obuhvata:

1. u~e{}e u RWG i MWG.

2. podr{ku me|uetni~kom dijalogu i aktivnosti-ma na izgradnji tolerancije pre i posle samogpovratka.

3. monitoring i izve{tavanje o kr{enju ljudskihprava, uklju~uju}i i akte me|uetni~kog nasilja,

diskriminaciju u pristupu javnim ustanovama ijavnim/socijalnim slu`bama, negiranje svojin-skih prava, odsustvo slobode kretanja ibezbednosti.

4. zalaganje za jednako tretiranje zrtava kr{enjaljudskih prava i {iri pristup ugroènih grupajavnim i socijalnim slu`bama.

5. promovisanje izgradnje tolerancije krozme|uetni~ki dijalog i aktivnosti sa tim u vezi ipomo} u koordinaciji kroz predsedavanje ABCradnom grupom o me|uetni~kom dijalogu.

6. uklju~ivanje integracije me|u zajednicama iizgradnje poverenja u svoje programe zaizgradnju vladinih i socijalnih institucija, imonitoring medija.

STUB III - OSCE

STUB IV - Evropska zajednica


Deo II. 1601/01/03

Do sada je prikupljanje sredstava za procespovratka islo kroz unapred finansirane NGO kojerade na odre|enim geografskim podru~jima, kaoodgovor na traène zahteve za finansiranjemve}ih planiranih aktivnosti ili manjih inicijativa.Donatorska zajednica je pozvana da podrì pro-ces povratka i bude spremna da reaguje napotrebe izraène kroz koordinacione mehanizme.Koordinaciona struktura je ustanovljena da seobezbedi da podneti predloì sadrè prioritetnepotrebe koje odslikavaju niz interesa, uklju~uju}i:1) potrebe koje sami IDP/izbeglice izraàvaju, 2)multisektorske zahteve, 3) aktivnosti prekogranice radi pripreme povratka, 4) dijalog me|uzajednicama i potrebe ~itave zajednice.

Odgovornost donatora u procesu povratka:

1. angaòvanje u strukturama povratka, tamogde je to odgovaraju}e, uklju~uju}i RWG iTAB.

2. blagovremeno reagovanje na zahtev za finan-siranjem.

3. dostavljanje izdvojenih sredstava oblastimakoje su odre|ene kao prioritetne.

4. podr{ka mehanizmima fleksibilnog finansiran-ja ustanovljenim da odgovore na potrebe indi-vidualnog povratka.

5. ohrabrivanje implementarnih partnera da upunoj meri u~estvuju i sara|uju sa koordina-cionim mehanizmima za povratak na op{tin-skom i regionalnom nivou.

Donatori

PISG ima osnovnu ulogu u procesu povratka iintegracije manjinskih zajednica. Budu}nost mul-tietni~kog Kosova u mnogome zavisi od sposob-nosti lokalnih vlasti da potencijalne povratnikeangaùju u dijalogu i doprinesu javnom prizna-vanju njihovog prava na povratak i ohrabre njiho-vo u~e{}e u privremenim strukturama vlasti.Odrìvi povratak zavisi od sposobnosti PISG daomogu}i manjinama i povratnicima pristup javn-im i socijalnim slu`bama.


1. aktivno u~e{}e u koordinacionim mehanizmi-ma povratka, uklju~uju}i Radnu grupu zapovratak, RCG, RWG i MWG.

2. doprinos pove}anju poverenja IDP/izbeglica uperspektivi povratka, da }e ìveti u sredinikoja postuje ljudska, socijalna, gra|anska ipoliti~ka prava.

3. aktivno angaòvanje u direktnom kontaktu saIDP/izbeglicama kroz GIV i GSV.

4. podr{ka naporima za pove}anjem prihvatanja itolerancije manjinskih zajednica od strane javnos-

ti, kao {to je osu|ivanje napada, upotreba dru-gog jezika osim albanskog, vidljivo prisustvozvani~nika vlasti na manjinskim podru~jima.

5. doprinos me|uetni~kom dijalogu izme|upotencijalnih povratnika i zajednica-primaoca.

6. davanje zvani~nih izjava o bezbednosnim inci-dentima etni~ki motivisanim.

7. pobolj{anje uslova ìvota zajednica koje ostajuna Kosovu omogu}avanjem pristupa svihzajednica i potencijalnih povratnika javnim isocijalnim slu`bama, uklju~uju}i zdravstvenuza{titu, javne komunalije, socijalnu pomo},{kolstvo i blagovremeno reagovanje nabezbednosne incidente.

8. obezbe|ivanje adekvatnog raspore|ivanjabudètskih sredstava za povratak i integraciju.

9. pove}anje manjinskog u~e{}a u op{tinskim istrukturama vlasti.

10. podr{ka merama za obezbe|ivanje adekvatnezastupljenosti manjina u op{tinskom odboru idrugim strukturama od zna~aja.

Privremene institucije samouprave

CCK je odgovoran za koordinaciju izme|u vlastiSrbije i Crne Gore i UNMIK-a u vezi sa povratkomIDP/izbeglica na Kosovo. Kao vladina institucija,CCK ima zna~ajnu ulogu u za{titi IDP u Srbiji iCrnoj Gori i aktivno radi na podr{ci povratku IDPna Kosovo. Povremeno, CCK je uklju~en u procespovratka na Kosovo kao donator/finansijer pro-jekata ili aktivnosti, a moè uzeti u~e{}a i u RWGi MWG kada je to odgovaraju}e. CCK tako|emoè da pruì tehni~ko znanje implementarnimorganizacijama u vezi sa projektima povratka.CCK moè pomo}i naporima za povratakomogu}avaju}i uspostavljanje veza sa IDP iudruènjima IDP i hrabre}i u~e{}e IDP u struktu-rama za povratak na Kosovu.

Odgovornost CCK u procesu povratka:

1. pruànje pomo}i IDP u njihovom mestu rasel-jenja kada je potrebno.

2. na Kosovu, pruànje materijalne pomo}i naosnovu prioriteta odre|enih mehanizmima zaproces povratka (kao donator).

3. podr{ka naporima za integracijom zajednicena op{tinskom nivou i promovisanjeuklju~enja manjina u lokalne strukture.

4. u~e{}e u RWG i MWG tamo gde je to odgo-varaju}e.


Deo II. 1701/01/03

NGO igraju zna~ajnu ulogu u planiranju,omogu}avanju i realizaciji procesa povratka.Njihova operativna sposobnost, sveobuhvatnoiskustvo i sposobnost da dosegnu prekokosovskih administrativnih granica stavlja ih upoloàj da budu klju~ni partneri u procesu. OvajPriru~nik opisuje proces razvoja projekta za oneaktivnosti za koje sredstva nisu odmahraspoloìva. Podrazumeva se da }e NGO tako|enastojati da sprovede aktivnosti svojim vlastitimfinansijskim sredstvima uz unapred definisane cil-jeve i aktivnosti. NGO koje su angaòvane u obevrste aktivnosti su pozvane da u~estvuju u region-alnim i op{tinskim strukturama, kao i uProjektnom timu da bi se osigurala komplemen-tarnost njihovih aktivnosti sa radom koji se plani-ra i da se obezbedi usmeravanje nevelikih sred-stava budu usmerena na zajedni~ki dogovoreneciljeve.

Odgovornost NGO u procesu povratka:

1. ciljanost aktivnosti u skladu sa vode}im prin-cipima datim u Priru~niku.

2. aktivan doprinos planiranju i realizacijiaktivnosti povratka u skladu sa okvirom za

povratak koji definise svaka od MWG, kao npr.reagovanje na poziv za dono{enje koncepta.

3. podr{ka, tamo gde je primereno, objedinjavan-ju osnovnih informacija koje pomaù procesuplaniranja (kao {to je brzi lokacijski profil).

4. podr{ka, tamo gde je mogu}e i primereno,aktivnostima preko granice da bi se pomog-lo zajednicama IDP da se ~uju njihovebojazni i stavovi.

5. podr{ka identifikaciji korisnika pomo}i pripovratku.

6. osmisljavanje intervencija za podr{ku nizusektora, u cilju odrìvosti povratka.

7. dostavljanje blagovremenih azuriranih podata-ka MWG i RWG o svojim aktivnostima i nji-hovom uticaju na povratak i susedne zajed-nice, uklju~uju}i tu aktivnosti GSV, stambenuobnovu i druge sektorske aktivnosti.

8. u~e{}e u GSV i GIV.

9. aktivno u~e{}e u RWG i MWG.

Nevladine organizacije

Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju


Deo II. 1801/01/03

Udruènja interno raseljenih lica i izbeglica ilokalne NGO koje rade sa raseljenima imajuva`nu ulogu u artikulisanju stavova i interesaraseljenih kosovskih zajednica. Ova udruènjaimaju sposobnost, mada ograni~enu, da prikupeinformacije od raseljenih lica na razli~itim lokaci-jama i omogu}e individualni pristup informacija-ma o situaciji na Kosovu, li~nim ispravama i pro-cesu povratka. Ona sve vi{e igraju aktivnu uloguda u saradnji sa me|unarodnim organizacijamadaju vi{e informacija IDP/izbeglicama i da sepovezu sa ustanovljenim strukturama na Kosovu.Udruènja su pozvana da budu proaktivna u pro-cesu povratka aktivnim angaòvanjem struktura idavanjem podr{ke u okviru svojih sposobnosti.

Odgovornost predstavni~kih grupa IDP/izbeglica u procesu povratka:

1. u~e{}e, tamo gde je to odgovaraju}e, u MWG.

2. davanje aktivne podr{ke i preporuka ometodima angaòvanja IDP/izbeglica i nji-hovih udruènja u dijalogu i integracionim ini-cijativama sa ve}inskim zajednicama krozMWG i lokalne radne grupe i kroz druge inici-jative i forume.

3. obra}anje me|unarodnim organizacijama, gdeje to primereno, sa porukom i zahtevom dau~estvuju u GIV i GSV.

4. pomo} raseljenim licima da do|u do informa-cija o mehanizmima povratka, kao {to suankete o GSV.

5. pruànje ta~nih informacija o stanju zajednicana Kosovu.

6. pravilno predstavljanje interesa njihovog~lanstva u raspravama o povratku.

7. preduzimanje aktivnih koraka na podr{cipoboljsanju uslova za povratak kroz saradnjusa udruènjima ve}inskih zajednica radiunapre|enja inicijativa za dijalog.

8. pruànje azuriranih informacija o zaintereso-vanosti IDP za povratak i prenosenje infor-macija o uslovima povratka raseljenih lica(kao {to je sadasnja lokacija IDP/izbeglica,njihovo prebivali{te na Kosovu i njihoviuslovi u rase-ljenju).

Udruènja interno raseljenih lica i izbeglica


Deo II. 1901/01/03

Cilj ovoga Odeljka je da istakne osnovne komponente koje se smatraju temeljemcelokupnog procesa povratka. Ne postoji namera da one budu niti isklju~ive niti date poredosledu. Me|uetni~ki dijalog, tolerancija me|u zajednicama i ukupni uslovi za manjinena Kosovu treba u tom smislu uzeti kao integralni deo procesa povratka.

Mada je pravo na povratak nediskutabilnoosnovno pravo, samo deklarisanje ovoga pravane}e neizostavno stvoriti okruènje podesno zapovratak. Napori usmereni ka toleranciji,suìvotu i razvoju integrisanog multietni~kogdrustva ~ine osnovu svakog programa povratka.Traènje konsenzusa za princip povratka je rela-tivno bez problema. Vrlo je malo ve}inskih liderakoji bi se u principu suprotstavili povratku.Izazov lezi u momentu pretvaranja ovoga princi-pa u stvarnost u praksi.

Izgradnja poverenja i konsenzus u prilog povratkutreba da se razviju na tri nivoa: 1) politi~kom nivou{irom Kosova, 2) op{tinama, 3) nivou zajednice,uklju~uju}i ve}inske zajednice, postoje}e man-jinske zajednice i IDP/izbeglice.

1) Politi~ki nivo {irom KosovaKosovski lideri iz svih etni~kih grupa su u jedin-stvenoj situaciji da iskoriste svoj zna~ajan uticajna svoje zajednice, pa su stoga u idealnoj pozicijida unaprede stavove u odnosu na me|uetni~kutoleranciju i saradnju. Pozitivne izjave lidera, pro-pra}ene sna`nim konkretnim akcijama, mogu daimaju jak uticaj na marginalizovanje negativnihporuka koje dolaze iz ekstremnijih sektora drust-va. Zna~ajnije napredovanje se moè o~ekivatitek onda kada PISG i lokalno civilno drustvo pri-hvate centralnu ulogu u procesu. Napredak naovome nivou rezultira u okviru u kojem sepovratak moè ishoditi na op{tinskom i mesnomnivou. Istaknuti politi~ki lideri mogu biti izazvanida pridaju naglasenu va`nost pitanjima manjina,naro~ito njihovog povratka.

2) Op{tinski nivoMWG mogu biti vaàn pokreta~ javne diskusijeizme|u raseljenih i njihovih mati~nih zajednica.Sastoje}i se od lokalnih predstavnika me|unarod-nih organizacija i svih etni~kih grupa, ove radne

grupe predstavljaju forum gde se diskusija moèpokrenuti izme|u svih zainteresovanih starana,uklju~uju}i IDP/izbeglice i PISG, o pravu napovratak i najboljem na~inu za njegovosprovo|enje. Proces postizanja konsenzusa popitanju povratka treba da bude {to je mogu}e {iri,obuhvataju}i i {irok spektar inicijativa civilnogdrustva. Uz to, op{tinske skup{tine, kao i njihoviposebni odbori, su du`ne da zastupajuIDP/izbeglice i njihove interese. Predstavnicimanjina u skup{tinama i odborima treba tako|eda preuzmu ulogu glasnog iznosenja stavova ibojazni IDP/izbeglica.

Mada svaka interakcija izme|u manjinske zajed-nice i IDP/izbeglica nosi potencijal zaunapre|enje ciljeva pomirenja, ona isto takomoè poja~ati podele ako nije pa`ljivo pripreml-jena. Tema razgovora treba da bude lokalneprirode, sa akcentom na iznalaènju eventualnihzajedni~kih interesa. Ali u isto vreme, ako suinterakcije izme|u ovih grupa strogo kon-trolisane, proces pomirenja moè biti ozbiljnoporeme}en. Ako se stvori po~etni otpor, ondagovore}i o napretku u nekim op{tinama da bi se

Komponente procesa povratka

Me|uetni~ki dijalog i integracija zajednice

osvetlio put napred u drugim op{tinama, moèuticati na dalji razvoj procesa.

33)) NNiivvoo zzaajjeeddnniicceeMada pod uticajem razvoja na politi~kom i op{tin-skom nivou, angaòvanje biv{ih suseda u okvirudate zajednice ima svoju posebnu dinamiku koja umnogome zavisi od predratnih odnosa me|uetni~kim grupama i iskustva zajednice u toku sukobai nakon demografskih promena posle 1999. god.

Mesne zajednice ~esto imaju svoje sopstvene meh-anizme za resenje sukoba i razresavanje sporova{to treba uneti u proces gde god je to mogu}e.Oslanjanje na seoska ve}a i uklju~ivanje uglednihporodica su dva na~ina na koje bi zajednica bilaoja~ana procesom povratka, a ne da postoji ose}ajda joj je to nametnuto.

Kontakt izme|u ve}inske zajednice i IDP/izbegli-ca na nivou zajednice moè se uspostaviti krozistovremeno inicirane razgovore sa op{tinskimvlastima i seljanima ve}inske zajednice u mestupredloènog povratka. Takvi kontakti mogu biti uokviru MWG ili u okviru odre|enih projektnihtimova koji odgovaraju MWG i uklju~uju pred-stavnike mesnih zajednica. IDP/izbeglice su na tajna~in sve vi{e izloène prema predstavnicimave}inske zajednice.

Zajedni~ko planiranje odre|enog povratka pred-stavlja pokreta~ku snagu za interakciju izme|upovratnika i zajednice-doma}ina. Razgovori semogu usredsrediti na dodirne ta~ke {to naglasavazajedni~ki interes. Ovo bi trebalo da pomogne usmanjenju odbojnosti i da stvori atmosferu pov-erenja, saradnje i integracije.

Na~in na koji su aktivnosti zacrtane tako|e moèpove}ati dugoro~nu integraciju omogu}avaju}i darazne slu`be vr{e povezivanje me|u zajednicama.Pruànje zdravstvene za{tite, osnovnog obrazovan-ja, socijalnih usluga i distribucija humanitarnepomo}i treba da se fokusira na stvaranje vezame|u zajednicama. Na~in na koji se aktivnostisprovode tako|e mogu da daju instrumente zaintegraciju. npr. prave}i od obnove ku}e povratni-ka multietni~ki poduhvat - angaòvanjem mestanakosovskih Albanaca da rade na ku}ama povratnikane-albanaca i radom povratnika na projektima inte-gracije zajednice - je jedan na~in unapre|enja vezaizme|u povratnika i zajednice-doma}ina, a i pola-ganje temelja za {iru saradnju.

PPrreevvaazziillaa`̀eennjjee pprreepprreekkaa zzaa ddiijjaalloogg nnaa llookkaallnnoomm nniivvoouu::

Ima puno razli~itih razloga na lokalnom nivou zaprotivljenje povratku: neki od njih mogu biti rela-tivno legitimni (npr. strah od nesigurnosti, traumeiz rata), dok druge ne moraju to biti (npr. uzurpaci-ja imovine). Strah od isklju~enja iz krugova onihkoji odlu~uju u vezi sa povratkom je sve prisutniji.Sli~no tome, ~itav niz uslova je prika~en zapovratak: "povratak se moè izvr{iti samo ako…"Ovi prigovori i uslovi ne bi trebalo da budu legit-imni, a razlozi iz kojih su izrasli treba ispitati i treti-rati na odgovaraju}i na~in. Istraìvanje ovih komp-likovanijih pitanja i bavljenje legitimnim stavovima}e pomo}i da se ublazi proces me|uetni~kogdijaloga. Jedna od naj~e{}ih izjava o povratku koja se moè~uti je da se svako moè vratiti pod uslovom danije po~inio ratni zlo~in. Ovde treba naglasiti da naKosovu funkcioni{e pravni sistem sa pravosu|emkoje se bavi ratnim zlo~inima. Kona~no, zlo~ine~ine pojedinci, a ne etni~ke grupe i nedu`ni ljudine mogu biti kaznjeni samo zbog svoje etni~ke pri-padnosti. Svi dokazi se moraju podneti policiji koja}e sprovesti pravilnu istragu koja }e, u slu~ajudovoljnih dokaza, rezultirati krivi~nim postupkom.Svi u~esnici u procesu povratka treba da izrazesvoje zalaganje za krivi~no gonjenje ratnih zlo~ina,a svi napori da se te dve stvari povezu u ciljuspre~avanja povratka moraju biti odba~eni.

Kada do|e do nepredvi|enih problema,uklju~ivanje reda i zakona (KPS, CIVPOL, KFOR) jena mestu ukoliko do|e u opasnost realizacija pro-jekta povratka. U drugim okolnostima, posre-dovanje i ube|ivanje su efikasniji. npr. kada jepovratak Askalija u Vu~itrn/Vushtrri naisao nate{ko}e, premijer Red`hepi je intervenisao da u~inida ve}inska zajednica reaguje pozitivnije premapovratku. Sli~ne inicijative se mogu preduzeti i naop{tinskom nivou. Treba odràvati redovne sas-tanke sa svim u~esnicima, naro~ito sa IDP/

Manual forSustainable return - ian.org.rs · GIV "Idi-informi{i se" poseta GSV "Idi-vidi" poseta...

Documents

Transcript of Manual forSustainable return - ian.org.rs · GIV "Idi-informi{i se" poseta GSV "Idi-vidi" poseta...