u Orbiti Smrti - Derek Finegan

8/13/2019 u Orbiti Smrti - Derek Finegan

1/74

Ninja Vanredni Broj 11Izdava:DEJE NOVINE Gornji MilamovacZa izdavaa:Miroslav Petrovi, gen. direktorGlavni i odgovorni urednik:Mirjana terijevskiUrednik:Borivoje LoiRecezent:Slobodan LukiLektor:Mica TrifunoviKorektor:Nada MaksimoviTehniki urednikMile Loitampa:GITRO Slovo" Kraljevo 1989 DEN PRESSSmejao sam se u sebi dok sam ovo poinjao da piem i nekoliko puta ponovio kolikasam budala... Ljudi sa kojima se druim zapuili bi nos i pobegli sto milja od menekao odtvora kada bih im sluajno rekao ime se bavim u slobodno vreme. ..Slobodno vreme... mislim da je to u pitanju previe slobodnog vremena. oveku tada

uvek padaju na pamet neke gluposti, tako su bar tvrdili narednici u onom prokletom logoru zaobuku. Mada mislim da ni oni nisu uivali u tome to nam daju besmislene i monotoneposloveda bismo ispunili vreme; i nad njihovom glavom uao je neko sa malo vie irita na rukvimai vodio rauna o tome da ne sede besposleni.Polako, momak, jo uvek je rano za narednike! ta je bilo pre toga? Detinjstvo u Ciku,kola, skauti, pentranje po uvek vlanim stenama Sijera Nevade, ale i keva, sahrana poto jeonaj slepac u kamionu bukvalno spljeskao njihov polovni ford kod Stenlijeve benzinske

pumpe. Prokleti Ciko, bedna rupa na koju milju od Sakramenta, koji je leno vijugao dolinomprema jugu, tamo gde su huali veliki gradovi o kojima sanjaju deaci i devojice.Sakramento, Stokton, Berkli, Ouklend...I Frisko. ..Neu da kaem da mi je u Ciku bilo loe i bez matoraca. Cika-Averel, aletov brat,primio me je u kuu; jeo sam sve to i njegov sin, oblaio se na istom mestu kao i on,iao ukolu istim autobusom. Ne, nikada ni on ni strina nisu nita glasno rekli, ali mi jedo uijuveoma brzo dolo nekoliko rei koje su esto ponavljali kada su mislili da ih ne ujem.SirotiBret. . . dugovi.. . bez osiguranja. .. dugovi... da je bio malo pametniji... ja

dni deak.Imao sam esnaest godina tada. Ne, esnaest i po. I znao sam dovoljno kako bih shvatioda ni ika Averelov mali servis za opravke televizora ne zarauje toliko da bi s lakoommogao da izdrava dva takva pastuva kakvi smo bili Harvi i ja.A Frisko je bio na jugu i mamio svojim okeanom, svojim vazduhom, svojom muzikom.Sa zaviu sam gledao za hipicima koji su u oporima tog leta krenuli na jug. Do avolabio je


2/74

potreban samo jedan mali korak! I ja sam ga uinio. ..Vendi je bila samo povod kada mi se tog jutra osmehnula na Stenlijevoj benzinskojpumpi. Da, radio sam tamo i vrlo dobro znao da je poteno zaraen svaki cent koji bimi uveezazveketao u depu izlizanih farmerki. Ta mala plavua, jedva moda neto starija od mee,osmehnula se i pitala zato ne bih poao s njima. Tek tako: zato ne bih poao sa njimaZatone bi poao sa mnom, govorile su njene krupne plave oi, u stvari, ali je ve tada osela da tone sme rei...Te noi je cela grupa ostala u umici kraj auto-puta, ni pedeset milja od Cika. Vendi i jasedeli smo priljubljeni jedno uz drugo, kraj vatre koja je obasjavala njene krupne oi. Travanam nije bila potrebna; nas dvoje smo ve lebdeli meu niskim oblacima koji su se sputali nizplaninu. Kia je bila topla i izvukli smo se iz njene preuske vree za spavanje dabismo legli namiriljavu travu. Od Vendi sam nauio ta je to ena i nikada nisam zaboravio njene usn, aki posle svih onih tela bez lica koja su prodefilovala kroz moj krevet od tada.Ali smo bili deca,

a San Francisko je bio veliki grad; moda je i bolje to se sve onako dogodilo i zavrilo samonekoliko dana posle toga, pre nego to smo poeli da muimo jedno drugo.. .Naravno, to znam sada, ali sam u to vreme mislio da u cri od bola zbog nje. Moda bihi crkao da sam i dalje iveo mirnim, sreenim, zatienim ivotom. Glad je uvek bila jaljubavi i ja sam brzo nauio da od ljubavnog bola mnogo vie boli prazan eludac.Dve, tri godine, neprestano uz obalu, pored brodova koji su stizali iz krajeva sveta saegzotinim imenima. Bio sam mornar na obalskim linijama, radnik na dokovima, ponekad ikrijumar. Sreom, brzo sam uvideo da u tom poslu uspe samo jedan od hiljadu: pitajt

e onihostalih devet stotina devedeset devet koji jo ue po zatvorima. Ne mogu rei da je tovremebilo izgubljeno. Nauio sam panski i neto kineskog, nauio sve to vredi znati o enapomalo o ljudima sa obale, tvrdim, okrutnim ljudima koji potuju samo jaeg od sebe.Iprijateljstvo.Onda je dola prva velika glupost u mom ivotu. Marinci. Martinez, Meksikanac s ko-jim sam se u to vreme druio, odmah mi je rekao zbog ega mi je stalo do vojske; Martinez jebio veoma pametan i naitan momak, to nikada ne biste rekli po njegovom izgledu. Nisam muverovao tada, moda zato to je vukao dakove po dokovima kao i ja, zastajui ponekad d

obrie znoj sa lica i ramena i kae neto mudro, zamiljeno trepui dugim svilastimtrepavicama svojih meksikanskih oiju. Tebi je stalo da nekome ili neemu pripada, romi je tada Martinez, ali grdno grei, ak, misli da je vojska to to ti je potrebno. Bio je u pravu, naravno, premda sam to shvatio tek itava dva meseca kasnije, ondasume prvi put iibali u logoru za, regrute. Ne znam vie ni zbog ega, ali znam da sam stiskaozube oko komada drveta koji mi je narednik gurnuo u usta i vrsto odluio da im pokae


3/74

mkako Cak Loson moe da postane sto puta prokleto bolji vojnik od svih njih.Da, u to vreme nai su jo uvek bili samo savetnici u Vijetnamu i mi smo se veselocerekali u ogromnom transportnom avionu koji nas je nosio preko okeana, ubeeni dani pa kaone moe biti gori od logora koji je sada ostao daleko iza nas. Naravno, nita jo nismo znali, alismo brzo uili: ono u emu smo uestvovali nije bio rat, ali je mrtvacu u dungli potpuosvejedno da li je poginuo kao ratnik ili savetnik, a mala uta braa na drugoj straninisu,izgleda, pravila nikakvu razliku.Sedam meseci kasnije rana od milion dolara, komad mine od 86 milimetara, koji misezario u desno pluno krilo, izvukao me je iz zelenog pakla, udaljio od metaka kojisu zvidaliunaokolo, od javnih kua po Sajgonu i veite dizenterije koju smo mrzeli vie od Vijetkonga.Pitali su me gde elim da me otpuste. Ponovo sam rekao San Francisko. Nisam tako dobropoznavao nijedan drugi grad, sem Cika, a kog avola moe traiti u Cikudvadesetjednogodinji veteran sa ekom od penzije u depu i desnim plunim krilom kojeuti kao ventilator kada se malo vie zamori?I tako je to bio San Francisko i veliko pitanje: ta sada?

Martinez je nestao negde u Junoj Americi. Sva njegova filozofija i znanje koje jena-pabirio po knjigama nije bilo dovoljno da ga odvue sa puta koji je odabrao. Revolucija,govorio je s potovanjem, revolucija. Ne znam gde je sada, ali me ne bi iznenadilo da gajednog dana ugledam u novinama kao vou dravnog udara u jednoj od onihbananarepublika dole na jugu. Martinez... Kori, Stiv Kori, pojavio se negde upravo u vremekada sam poeo da pijem vie nego to sam mogao da podnesem. Njegova rana je bila od dvamiliona dolara, ako je moja bila milion; Stiv Kori skakue na metalnoj protezi, jer su njegovulevu nogu sahranili negde u dungli blizu Da Nanga. Postoje dva naina gledanja na t

u stvar:ponekad mislim da je proao gore od mene, ponekad opet bolje, jer je pored penzijeprimio iuredan, uski ek na deset hiljada dolara, kojim mu je njegova zemlja zahvalila zanogurtvovanu boga pitaj zbog ega. to se Stiva ticalo, a tu sam se i ja slagao s njim, ti uti sumogli zadrati onu njihovu prokletu dunglu za sebe; nama dvojici nije bila potrebna.Mislim da smo najpre neprekidno pili dva dana i dve noi i ja jo uvek ne mogu da sesetim kako je sve to poelo. Svejedno. Kada su ta dva dana prola i mi se probudiliu nekom

bednom hotelu u San Mateu, obojica smo znali da emo postati ortaci u poslu o kojem ni jedanni drugi nismo znali mnogo. Mora da smo se negde u meuvremenu dogovorili o tome,ali nepitajte kada i gde; vano je da to nijedan od nas nije zaboravio.Privatna detektivska agencija Kori i Loson poela je da radi gotovo est meseci ka-snje i, da nije bilo Stiva, mislim da bih odustao ve posle prvih sedam dana. Zinulibiste kadbih vam rekao koliko je hartija potrebno da bi dva momka poela da se bave uhoenjem


4/74

nevernih ena ili mueva i traganjem za izgubljenim rasnim psima, dopingovanim konjima isvim onim glupostima od kojih televizija, ne znam kako, uvek uspeva da napravi ludozanimljive serije, sa mnogo jurnjave brzim kolima, lepim enama i itavim vatrometomnakraju. Stiv i ja moda nismo imali sree da nam zapadne posao koji sa sobom po vlai takvoneto. Ne znam. Znam samo da nijedan na kolega u San Francisku ve godinama nije doivonita ni blizu tako uzbudljivo, jo manje naao posao koji mu jednim udarcem donese deset ilipetnaest hiljada dolara. to se mene tie, nisam se bunio: ono to sam doiveo u dunglilomi je sasvim dovoljno za moj kratki vek. Posao nije bio dosadan, uglavnom, i nekako smouvek uspevali da platimo telefon, zakup za prostorije i popravke udljivog evroleta oji jeKori oboavao.Dve godine. Do avola, zar je mogue da su itave dve godine protekle otkako Kori i jaamimo u ovom sobiku na estom spratu jedne od najstarijih zgrada na Telegraf Hilu?Ali, sada to vie nije vano, jer...Ako ovo ikada neko bude itao, neka zna da ovaj mali beli prostor izmeu dva pretho-

dna reda znai itav dan premiljanja smem li zapisati ono to se dogaa. Kao to viditodluio sam ipak da to zapiem, a ve emo videti ta e ispasti. Nemojte trljati ruke vremena. Jo uvek ne znai da e ova pria biti toliko uzbudljiva kao to meni sada izga,ali... nikad se ne zna, zar ne?Poetak, je, bar, bio kao na filmu, asna re. . .U stvari uzbuenja su poela od ranog jutra, odnosno negde oko deset, kada se Stivdovlai na posao. Uvek smisli neki izgovor to kasni, mada u naem poduhvatu ima istapravakao i ja, ak i vie, u stvari, raunajui sve one pare koje je uloio na poetku. SvejStivuvek izmisli neki zanimljiv izgovor i ponekad onaj sat pre njegovog dolaska provedem

nagaajui ta mi je ovoga puta pripremio. Taj momak ima mate, a to u ovom poslu mnogoznai. Nisam vam rekao? Stiv je onaj koji, uz novac, snabdeva agenciju i robom zakoju sespecijalizovao jo Serlok Holms. Ja, opet, vie volim akciju i nikada mi nije dosadno da satimauim pred motelom gde je neki trgovaki putnik uveo damicu srednje klase, a njen munanjuio da se neto dogaa. Prljav posao, rei ete. Moe biti. I meni se ponekad ne ne,ali... posao je posao, zar ne?Da ne zaboravim, bio je jun i asfalt po ulicama bio je usijan jo od ranog jutra.Znao samda Kori nee doi brzo, jer nam klima ureaj ponovo nije radio. Nastojnik je obeao da to

srediti jo pre tri dana, ali valjda nema vremena; u ovoj prokletoj zgradurini neprestano seneto kvari i taj jadni momak radi od jutra do sutra.Na prozor gleda na okean i mislim da je upravo zato Kori i odabrao ovu usku prostorijunalik na zatvorsku eliju. Crkli bismo od dosade, obojica, zurei neprestano u nekiblok sivihzgrada ili ulicu punu automobila pod sobom. U okean, opet, moete gledati koliko god hoete,a da vam nikada ne dosadi, ak i kada nema brodova na njemu. S druge strane su vra


5/74

ta nakojima se ponosno koi ogromna ploa sa nazivom nae agencije. Kroz njih se izlazi tekumalo predsoblje u kojem bi trebalo da se nalazi sto nae sekretarice, ali, kako nemamosekretarice, nemamo ni stola. ak je i one dve uasne kone fotelje Kori dovukao iz svogstana. Da bi klijenti imali gde da nas saekaju, objasnio je. (Nije se jo nijednomdogodilo dadva klijenta nalete u isto vreme, tako da bi jedan morao da eka, o emu svedoe i obilnenaslage praine na foteljama.)Naa dva stola, jedan prekoputa drugog, tako da moemo da gledamo kroz prozor,orman sa kartotekom iza Stivovih lea. Ako ikada naletite ovamo, viski nije na V kako bistemoda pomislili. Potraite ga u fioci pod . ljoka. Tako ga Stiv uvek zove. Iza mojih ea jeogromna reprodukcija za koju Stiv tvrdi da predstavlja okean. Moe biti, mada jo nigde nisamvideo okean tako otuno zelene boje. Ponekad posumnjam da je Stiv to sam naslikao,ali on toni mrtav ne bi priznao.To bi bilo otprilike sve, sem otrcanog tepiha i dva telefona, u slavnoj detektivskoj age-nciji Kori i Loson i krajnje je vreme da zavrim sa ovim, jer se ve svakako

pitate kada ujednom prei na stvar.Stiv je stigao tano u minut do deset. Vrata lifta su se buno zalupila i njegova noga jezalupala po hodniku. Otvorila su se spoljna vrata, ona iz hodnika, takoe sa upadljivomfirmom, tako da sam uo kako zvidue. Jutros je, dakle, bio dobro raspoloen, i pored veproklete vruine.Otvorio je vrata i pobedonosno zastao na njima, otprilike kao ovek koji se vraa izrata,poto je potpuno sam osvojio dve-tri drave i svojim rukama pobio nekoliko milionaneprijatelja. Po tome sam znao da je opet pio.

Zdravo, Cak! zaurlao je. Kasnim, a? Saekaj samo da uje razlog! Ne mora se truditi rekoh mu ja. Pusti da pogodim... nije valjda opet aligatorpobegao iz zoolokog vrta? He-he-he! Dete, doi ovamo! iscerio se Stiv, pruajui ruku nekud iza sebe.Izvio sam vrat da bih zavirio u predsoblje, iako sam ve otprilike znao ta u tamougledati.Najpre da vam kaem kako Stiv izgleda: krupan je i crven u licu, to se lepo slae sanjegovom irskom crvenom kosom. Poeo je da se goji otkako nema nogu, ali se to jo jedvazapaa na njegovom ogromnom telu. Uvek pazi da se lepo oblai; jednom mrtav pijan nijehteo da izae iz bara sve dok mu nisu dali istu belu maramicu za depi sakoa, umesto ne

kojom je brisao suze i razmazanu minku neke postarije dame koja se zatekla porednjega.I enska koja je pomalo stidljivo ula za njim izgledala je kao i prosene Stivove ense:jako visoka i krupna, jedna od onih koje uvek izgledaju kao da im je pretesno sve to obuku,mislim da shvatate ta elim da vam kaem. Za promenu, ova je bila crna. Stiv inae volplavue, ak i one kod kojih se sa milje i po vidi da su lane kao drveni dolari. Cak, da te upoznam dostojanstveno je rekao Stiv, pokazujui na ensku. Ovo je


6/74

mis Durao, naa nova sekretarica. Lola, moj ortak, mister Cak Loson...S potovanjem sam ustao, prikrivajui uzdah. Znao sam da je Stivu stalo do takvih stvarikada su enske u pitanju. Po definiciji, svaka enska u drutvu s njim bila je dama iod svih jezahtevao da se prema njoj tako i odnose, bez obzira na injenicu to je, kao i mnogepre nje,spadala u klasu guski spremnih za sve ako im se ponudi posao sekretarice. Drago mi je rekla je enska promuklim glasom i meni se taj glas odmah dopao.Sa zaviu sam pogledao Stiva: do avola, ponekad i on naleti na poneko dobro pare. A to se posla tie... znate, jo uvek nisam sigurna da u prihvatiti. Bojim se da jemister Kori malo prenaglio, poznajemo se tek jedan sat, ne due.Govorila je ljupkim naglaskom kojem nikako nisam uspevao da odredim poreklo. Vi ste Meksikanka? pitao sam.Stiv je ve hramao oko svog stola u pravcu ormana. Znao sam da je ovo prilika kadaemo jo jednom zaliti prijem u slubu nove sekretarice. Ja sam Brazilijanka odgovorila je ona sa osmehom. Niste znali da nas i ovdeima, zar ne? Samba, samba! urlao je Stiv, izvlaei flau iz fioke. ta kae, Cak, a? ensi po!Ona je hladnokrvno sela u stolicu za posetioce, tako da sam hitro morao da skrenempogled sa dugih, savreno izvajanih nogu, gotovo potpuno otkrivenih kratkom, tesno

m su-knjom. Stiv takvih skrupula nije imao: zastao je i glasno zviznuo izraavajuisvoje divljenje. Znate li da kucate na mainu, mis Durao? oprezno sam upitao, iako mi odgovornije bio ni potreban. Sve to je trebalo otkucati u agenciji Kori i Loson svodilo sena posaood jedva sat nedeljno. Shvatate ve da nam je sekretarica bila potrebna koliko i rupa u glavi.Meutim, Stiv je uvek imao neke svoje aave ideje. .. Naravno da zna! ratoborno je rekao on, punei tri ovee ae. Hajde da popi-jemo vog lana slavne agencije Kori i Loson! Lola, draga, ne obraaj panju naCaka, uvek je takav pre doruka.Uzdahnuo sam i prihvatio au, zagledajui ispod oka figuru nae nove sekretarice.Istina, viao sam i ranije tesne bluze, ali ova sada tukla je sve rekorde.

Bie ovo najbolja sekretarica u San Francisku! brbljao je Kori kao navijen. Videe, Cak! Lola, duo, pokai mu ime raspolae, do avola! Zaista to elite, mister Kori? rekla je ona tiho, ali je ve sputala svoju au udno, pogledala me je kao da se izvinjava i ja sam se odjednom osetio neugodno. Trebalo jeodmah da vidim da ova ne spada u klasu devojaka koje su se obino lepile za Korija. Ovoj jeoigledno zaista bilo stalo do posla, pravog posla. Ponosno zabacivi glavu, hitro je raskopaladugmad svoje bluze.Znam da je trebalo da okrenem glavu, bestraga, ali ne zahtevajte previe od mene... Stiv

je zaurlao kao Indijanac i u tom trenutku i sam sam to poeleo da uradim. Ta devojka, bila je...bila je...Otrgao sam pogled sa nje, jer mi se uinilo da neko tiho kuca na naim vratima. I Lola jepogledala u mene moleivim pogledom, ali smo mi mukarci ipak ivotinje. Bio sam sebiaiuivao u njenim savrenim grudima, istovremeno zavidei Stivu koji je izgledao kao dasvihnjenih pet i po stopa pripada samo njemu.


7/74

A onda su se vrata otvorila i ula je jo jedna enska...Mislim, to je upravo ono zbog ega je taj dan poeo tako neobino. Dve tako zgodneene u razmaku od svega deset minuta; verovatnoa da se tako neto dogodi otprilike jeistakoliko da dva taksija naiu jedan za drugim u kinoj noi.Ova druga enska bila je takoe visoka i lepo graena, obuena sa onom neupadljivomelegancijom koja uvek odaje mnogo para i skupe krojae. Ne onako raskonog tela kaoLola,naravno, ali ni ovu nipoto ne bih isterao iz kreveta. Izgledala je, opet nasuprot Loli, kao da jojje krevet poslednja pomisao na ovom svetu, poznajete ve taj tip: hladno lice, tanke usne, otripokreti. Ne dozvolite da vas prevare! Meni se ve nekoliko puta dogodilo da ispodte ledenefasade otkrijem vatru dostojnu svakog junoamerikog vulkana... Dobar dan rekla je odseno, hladnim glasom. Nadam se da nisam pogreila.Kori i Loson? Detektivska agencija? Niste, niste, draga gospoo! umeao se Kori. Vidite ve da je bio u najboljemraspoloenju, inae obino razgovor sa klijentima preputa meni. Ja sam Kori, a ovajdugaki smetenjak tamo je Cak Loson. ime vas moemo usluiti? Ili neto drugo? Hvala rekla je, ali joj se na mermernom licu nije pomerila nijedna crta. Pogledomje prezrivo presekla Lolu koja je opet prkosno podigla glavu, skupljajui bluzu na grudima.

Nadam se da ne zahtevate ovo od svih vaih klijenata?Znam da sam ja pocrveneo, ali Korijevo raspoloenje nije nita moglo da pokvari. Ce-rekao se kao da je uo najbolji vic na svetu. Ne, ne! mahao je rukom. Neemo tako neto zahtevati od vas, gospoo... Na-ravno, udete raspoloeni za striptiz, neemo ni pobei... Trenutno ne odgovorila je ona, isto onako ledeno kao i do sada.Osvrnula se oko sebe onom kretnjom dame iz visokog drutva i ja sam odmah prileteosa stolicom. Hvala rekla mi je opet i mirno sela. Vidite, dola sam poslom. Meutim... Mis Durao je naa nova sekretarica kezio se Stiv. Ortak i ja smo je, pa... uvoiliu posao. O emu se radi, gospoo? Gunarson rekla je ne trepnuvi, kao da je to njeno pravo ime, iako mi se u tom

trenutku uinilo da jeste. ene obino nemaju dovoljno mate da za lano ime odaberu netako retko i neobino. Nadam se da nije u pitanju mister Gunarson? umeao sam se i ja, vie da bihotrgao pogled sa Lole koja je mirno zakopavala svoju bluzu. Mister Gunarson je umro rekla je ena tako da sa njim zaista nemam vienikakvih problema. Nisam ih imala ni dok je bio iv, siroti ovek. elim da potraite jdnogoveka... Aha osmehnuo se Stiv.Vratio se na svoje mesto i neto vrljao u bloku na stolu. Klijenti su mislili da onza -pisuje sve to mu kau i to uvek ostavlja utisak na njih, ali Stivu takvo netonije potrebno, imamozak kao fotografski aparat. U ovom trenutku bio sam spreman da se kladim kako

pokuavada nacrta gospou Gunarson bez njenog ljupkog svetloplavog kostima i ostalog to jeimala nasebi. Nita od onoga to ste svakako pomislili rekla je ena, ali joj je lice i dalje ostnepokretno. Pogledao sam je s novim potovanjem; uvek sam cenio ene koje su umele daskrivaju svoja oseanja. ovek koga traim nastavila je potreban mi je zbog jednoposla.


8/74

Aha ponovio je Stiv. Imate li njegovu adresu, moda fotografiju ili neto sli-noneega moramo poeti, zar ne? Bojim se da znam vrlo malo o njemu gospoa Gunarson se po prvi put osmehnula,ali, udno, delovala je manje privlano nego dok joj je lice bilo ozbiljno. Ima takvih ena;jednostavno ne umeju da se nasmeju. Ve mi se manje dopadala, ne znam zato ...ena je neko vreme utala, kao da premilja ta jo da nam kae. utao je i Kori:dovoljno zna o enama da bi bio svestan kako ona nee rei nita drugo dok sama to ne bdeelela. uli ste za ubistvo na Golden Gejtu? upitala je iznenada.Kori i ja smo se zgledali. Do avola, ko nije uo za to ubistvo u San Francisku! elim oveka koji je to ubistvo izvrio! nastavila je gospoa Gunarson vrsto. Cena nije vana...Stiv je tiho zviznuo i zavalio se u svojoj stolici. Po skupljenim obrvama znao sam danapeto razmilja. to se mene tie, stvar nije bila vredna truda: ve vie od mesec danglomazni policijski aparat San Franciska nije bio u stanju da razjasni to neobinoubistvo. Korii Loson u tome im svakako nisu mogli konkurisati. Ni za kakve pare... ta vam je bio ubijeni? tiho je upitao Stiv. Zvao se O'Mara, ako se ne varam? To nije vano! nestrpljivo je odgovorila. Uveravam vas da moje poznanstvo saFrenkom O'Marom nije imalo, niti ima veze sa njegovom smru. Sve to elim je njegovubica

i spremna sam da to dobro platim. Pet hiljada dolara, plus vai uobiajeni trokovi. Dovoljno? iv ili mrtav? podsmeljivo sam dobacio. ta, do avola, to me nije nita stajalo;ni Kori ni ja nismo bili aavi da se prihvatimo posla koji se jednostavno ne moe zavriti. Nemoe... To nisu neke naroite pare progunao je Kori i ja sam zinuo. Pogled mi je odlutaoprema Loli. Sedela je prekrtenih nogu i mirno prouavala svoje nokte kao da je tamouBrazilu svakog jutra uz kafu diskutovala o desetinama hiljada dolara. Znai li to da biste prihvatili kada bih pomenula neku veu cifru? gospoa Gu-narsoonovo se osmehnula i sada mi se taj osmeh jo manje dopadao nego maloas. Ta enajednostavno nije imala due u onom svom savrenom telu, asna re. Kakva suprotnost Lol

. Da. Deset. Ali pod jednim uslovom. .. ini mi se da ovde uslove postavljam ja rekla je ena. Ipak da ujem. Reci ete meni i mom ortaku sve to znate o O'Mari, ukljuujui i va odnos sa njimMi drugaije ne radimo, gospoo. Sve ili nita. Ne moemo mnogo uiniti za vas ako skriepodatke koji bi mogli da budu korisni za istragu. I prepustite nama da odredimokoji nam je odtih podataka potreban, u tome ipak imamo vie iskustva od vas.Odmah sam video da takav ton pali kod enske. Pogledala je Stiva s novim potovanjemi klimnula glavom. U redu, mister Kori. Deset hiljada rekla je odlunim glasom. Hiljadu e biti

dovoljno kao predujam, nadam se? Sasvim klimnuo je Stiv glavom. Drago mi je to imate poverenja u nas...Hteo sam da se umean, ali me je Stiv prostrelio takvim pogledom, da sam se bre-boljeokrenuo na drugu stranu. I nije mi kodilo, mogu vam rei. Lola mi se stidljivo osmehnulaispod dugih trepavica i ovlaila jezikom pune usne.Potrajalo je to jo dobrih pola sata, iako priznajem da nisam naroito paljivo prationi


9/74

Stivova pitanja, ni odgovore gospoe Gunarson, od poetka ubeen da od tog posla sapokojnim O'Marom nema nita. ta vie, odmah sam shvatio da ena lae, bar u svemu onomto se ticalo veze izmeu nje i O'Mare. Samo prijatelji, tako je uporno ponavljala. OMara je,istina bio dugogodinji prijatelj njenog mua, nita vie, ali je ipak znala mnogo o njgovimnavikama, gde je iveo, koja je kola vozio, ta je voleo da pije i u koje lokale zalazi. A neki odnjih, verujte mi na re, ne spadaju u lokale gde biste odveli udovicu svog najboljeg prijatelja.Pitajte Stiva, on ih sve poznaje.Sve se na kraju svelo na to da ona eli O'Marinog ubicu ivog, zbog neeg to mu jemoda ovaj pred smrt odao: ifra sefa u kojem, se, tvrdila je gospoa, nalaze dragocenosti kojepripadaju njoj i nikom drugom. Ne, policija je ne interesuje, izjavila je. to senje tie,O'Marinog ubicu moemo i pustiti kada od njega izvuemo tu ifru. Dragocenosti? Nije bitnokakve su... nas treba da zanima samo ifra i nita drugo...I tako je otila, ostavivi nam adresu i nekoliko brojeva telefona na kojima je, ree,moemo nai. I ek na hiljadu dolara, naravno, duguljastu plavkastu hartijicu sa zlatnimslovima utisnutim po njoj. Ispisala ga je nemarno, kao ena navikla da dodaje mnog

o nula nasvoje ekove.Da ne zaboravim, i Lola je zablistala: na Stivov mig dohvatila je blok i olovkusa stola iprekrila nekoliko stranica znacima koji meni nisu govorili nita. Stiv je, meutim,tvrdio da jeto stenografija i sklon sam da mu verujem. Lola je prijatnim glasom od rei do reiponovilasve to je gospoa Gunarson izjavila o pojednim stvarima za koje sam posle njenog odlaskapitao. Prokletstvo, moda od nje na kraju ipak ispadne sekretarica! Ti si poaavio! zareao sam im su se vrata zatvorila za gospoom Gunarson. A ona hladna kuka je aavija od tebe, kad tek tako baca hiljadu dolara!

Stiv je neno pogladio hiljadu dolara u obliku one plavkaste hartijice i video samda vienije nimalo pijan. Lola rekao je sii e da odnese ovu hartijicu u banku. Kad se bude vraala,narui za sve troje ruak kod Bensona u kafeteriji preko puta. I neka ne zaborave flau viskija,ova nee jo dugo. Civas, naravno. Cak je nervozan kad pije na prazan eludac, a ni tsigurno nisi jo nita jela. Da, svrati negde da narui sebi pravi sekretarski sto sa isaommainom i svime to spada uz njega, ni sam ne znam ta, do avola. O kej? O kej! tiho je rekla devojka ustajui sa mesta. To znai da sam primljena, zarne? Ili najpre treba da nastavim demonstraciju svojih sposobnosti koju je gospoaGunarson

tako iznenadno prekinula?Znam da mi neete verovati kada vam ovo kaem, ali se sve zaista tako odigralo, asnare.Stiv Kori je pocrveneo! Zagledao sam se paljivije u njega, plaei se da ga nije udarilakap, ali ne, nije bilo to: Stiv je jednostavno pocrveneo od stida. Izvini, mala uspeo je da procedi. Kasno sam shvatio da ti nisi jedna od tih de-vojaka. Ne ljuti se?Nagla se preko stola da ga poljubi u obraz. Nimalo, Stive rekla je tiho. Nisi ti kriv to sam ti se toliko dopala. Toga vie


10/74

nee biti, zar ne? Od sada smo samo poslovni prijatelji, o kej? O kej! progunao je Stiv, mada mu se na licu videlo da nije naroito oduevljentakvom idejom. Ja sam u svom uglu u sebi likovao: meni Lola nije postavila nikakav uslov, toznai da sve jo uvek nije bilo izgubljeno. .. Ili sam se tome bar nadao, Lola mi jeiz asa u asbila sve zagonetnija.Stiv i ja smo utali dobrih pet minuta uz ostatke viskija iz flaa.. Video sam da opetduboko razmilja i nisam hteo da ga uznemiravam, sve dok nije podigao pogled i podrugljivomi se iscerio. ta je, sinko? Jo uvek ti se ne dopada ideja da uhvatimo O' Marinog ubicu? Ideja mi se dopada slegao sam ramenima ali ne i njena realizacija. Imamoizgleda da dobijemo tih deset hiljada koliko i pas od hartije koji kroz pakao goni maku odazbesta... Vrlo slikovito zakikotao se iako ne ba originalno. Zbog ega tako misli? Policija ve mesec dana trai tog oveka strpljivo sam objasnio i za sve ovovreme nisu ni korak blie reenju. Zbog ega misli da bismo nas dvojica to bolje izvelodnjih? Ne zaboravi da nas je sada troje upozorio me je Stiv. Mala ti se dopala, a? Zna

ta sam pomislio im sam je video: evo prave devojke za mog prijatelja i ortaka! Odmah samje doveo i ini mi se da si se i ti njoj dopao, a?Iscerio sam se. Mnogi bi poverovali Stivu Koriju kad ovako iskreno izgleda i govori, alisam ga ja za takvo neto predugo poznavao. Stiv Kori je znao kada nema nikakvih izgleda kodneke enske, ali bi radije crkao pre nego to bi to priznao, ak i meni. I tako, videoje malu idoveo je za svog druga Caka. Za dan ili dva i sam e biti potpuno ubeen da se upravo takodogodilo.Sad valjda shvatate zato toliko volim Stiva...

Policija zamiljeno je nastavio Stiv. Prokletstvo, Cak, ovo nije bilo obinoubistvo i policija ga nikada nee reiti upravo zato to radi ablonski. Nisam ti rekaoda sam seod poetka zainteresovao za tu stvar? Nisam, naravno... imam sve podatke o O' Mariu ovojkartoteci pokazao je prstom iza sebe. I jo neto... mislim da znam ko ga je ubio! Lola nije tu upozorio sam ga ne mora se razmetati pred njom. A sve to zna oO' Mari jedva moe stati komarcu u oko, Stive. Manimo se orava posla; vratiemo gospoGunarson njenu lovu i zaboraviti ta se dogodilo, vai?Govorio sam to bez mnogo nade da u uspeti da ga nagovorim; Stiv je uvek bio tvr-doglav kao mazga. Moram priznati da je njegova upornost uticala i na mene. U dubini due sve

ee sam sebi ponavljao ono veoma opasno pitanje zato da ne. Uostalom, to nam semoglo oprostiti, meni i Stivu, nas dvojica smo imali jedva neto vie od pedeset godina.Zajedno, mislim. Dobro, boga mu dreknuo je on najzad ko je ovde ef, ti ili ja? Ako sam preuzeotaj posao, onda emo ga i raditi i taka! Sedi tamo i sluaj ta imam da ti kaem!Uzdahnuo sam, jer mu je to bio poslednji i najjai argument. Svakako, on je bio ef,iakose u normalnim okolnostima uzdravao da mi to nabije na nos. Video sam da se i ovoga puta


11/74

pokajao im je to izgovorio. U redu produio je mirnijim tonom saekaemo da se Lola vrati, jesti i jojednom porazgovarati o svemu. Vai?Nasmejao sam se. A ta sam drugo i mogao? Naravno, nita me nije zadravalo damahnem Stivu, okrenem se i nestanem kroz ona vrata tamo. Na dokovima jo uvek imaposlaza vrste momke, ako ve ne bih mogao nai neto bolje. Ali, rekao sam vam ve: meni jelolepo sa Stivom i ovaj posao mi se dopadao. Da vie i ne pominjem ono avolsko: Zato dne?Mislim da je Lola imala onaj enski instinkt koji nepogreivo signalizira ta za mu-kaca treba uiniti u pravom trenutku; ona priica sa njenom bluzom to potvruje. Bilo kakobilo, ruak koji nam je naruila od Bensona bio je pravi praznik za dvojicu mladih neenja, akad se taj kraljevski obed jo zaini pogledom na divnu devojku u tesnoj odei i njenim vedrimavrljanjem... Uostalom, ta da vam priam: nije prolo ni tri sata kako smo je upoznal, a Lolaje postala punopravni lan ekipe. Stiv je, smrtno ozbiljan, ak predloio da firmu prorimo naDurao, Kori i Loson i da je ta devojka bila malo aavija mogla je i pristati na takoneto.

Da preemo na posao uzdahnuo je na kraju Stiv, sa uivanjem punei au zla-tnom tee flae. Lola, pripremi blok da pie ovo to emo sada razgovarati.Na mladi prijatelj za stolom preko puta ne voli da zamara mozak pamenjem. Kad stignetvoja maina pokazau ti kako e od svega toga da sastavi dosije... Da ponemo od ubiO' Mare...Neu vas zamarati detaljima tog neobinog ubistva, jer verujem da najvei deo ve isami znate. Frenk O' Mara, prilino poznat advokat u San Francisku, najee se baviozastupanjem interesa velikih kompanija i mislim da mu je posao dobro iao, poredeito bar samukama koje smo Stiv i ja krajem prole godine imali sa poreznicima. Poetkom maja naenje mrtav i to, pazite dobro, gotovo na samom vrhu eline konstrukcije mosta Golden

Gejt.Stiv kae da je proverio i mislim da jeste: O' Mara nikada nije nastupao u nekom cirkusu, to jesamo po sebi bilo udno. Bila je potrebna vetina akrobate da se ovek bez lestvica uzvere potom eliku tamo gotovo do vrha. Isto to moralo je poi za rukom i njegovom ubici, koji sepotom mirno spustio, ostavljajui mrtvo telo izmeu dva nosaa. Ko zna kada bi ga i pronalida galebovi nisu poeli da se skupljaju oko njega, to je izazvalo radoznalost nekogmatorogposmatraa ptica iz tog kraja. Moete misliti kako je izgledalo O' Marino lice kadasu ga s

mnogo muke skinuli vatrogasci, ali to sada nije vano. Vano je da policija nije uspela dapronae nikakav trag lestvica u blizini tog mesta, a njihove kuke, tvrdili su, svakako su moraleostaviti neke zareze u boji kojom je konstrukcija mosta bila premazana. Ne razumem semnogo u to, zaista, ali sam sklon da verujem Stivu koji se, bar u tome, jednom sloio sapolicijskim strunjacima.Da, jo neto: O' Mara je bio ubijen udarcem, ali policija jo uvek nije uspevala da


12/74

utvrdi kojim je oruem to izvedeno. Neto mu je probilo grudni ko i smrskalo srce i moramrei da mi se eludac grio kad god bih se toga setio. Prokletstvo, zato taj ubica nijjednostavno uzeo no; mislim da bi i njemu i O, Mari bilo mnogo lake. A i meni. Kao tovidite, pomalo sam poeo da zaboravljam onu klanicu u dungli, tamo na drugoj straniokeana.Tako smo za nekih petnaestak minuta iscrpeli sve to se znalo o O' Mari, pa smo prelina gospou Gunarson i njen neobini zahtev, za nas vredan deset hiljada dolara. Ta ena nije toliko bogata kao to eli da se misli primetila je iznenada Lola,sputajui svoj blok.I Stiv i ja pogledali smo je belo. Do avola, rei tako neto za enu koja hladnokrvnoispisuje ekove sa vie od dve nule na kraju...Odmahnuo sam glavom: Lola, bojim se da grei... videla si onaj njen kostim. Onakve krpe ne nalaze se porobnim kuama, mogu ti rei. Pa tana vredi najmanje dvesta dolara. Tano osmehnula se naa crna lepotica ali se kladim da nisi pogledao njenecipele, Cak. Ha-ha! nasmejao se Stiv. Ona je bolji detektiv od tebe, ortak. Ako ovakonastavi, tebe emo uskoro kartirati: Durao i Kori... hm, to ne zvui loe. ta je sacipelama, dete?

Nita, sem to se ne slau sa ostatkom garderobe slegla je Lola ramenima. Obine cipele, istina ne naroito jeftine, ali ipak odudaraju od slike koju ona eli da stvori. Kaoi minka; veruj mi na re, minka koju stvarno bogate enske kupuju ne moe se razmazatdok se gospoi Gunarson to dogodilo.Pa recite posle da se od enske neto moe sakriti! Stiv i ja smo se postieno pogledalibez rei podigli svoje ae da joj nazdravimo. Kori i Loson dobili su zaista vrednopojaanje, nema ta. Treba onda saznati to vie o njoj klimnu Stiv glavom. Naravno, mora bitiveoma oprezan, Cak! Nijedan klijent ne voli kada se privatni detektiv, koga je iznajmio, muvaoko njega. Nema nita protiv, naravno, gospoa je veoma zgodna ena...

Lola prezrivo frknu i, udno, u tom asu bio sam spreman da se sloim s njom. Bilo jeneeg neprijatnog u savrenoj pojavi gospoe Gunarson, neto to me je odbijalo, ali pretda sam ako bih umeo da kaem ta. Ti misli drukije, devojice? Stiv je odmah osetio da neto nije u redu. Aha. Ona nee pasti na Cakov arm rekla je Lola. Bez obzira koliko ga ima... Nimalo udno osvetniki je dobacio Stiv. Prema tome, toga se moram sam pri-hvai, a? Ne Lola se osmehnula. Razmislite malo o gospoi Gunarson! Zar vam se neini da bih kod nje ja najbolje prola?Do avola, to je bilo to! Naa mala Brazilijanka zaista je imala oko Serloka Holmsa! Bravo, dete moje! iscerio se Stiv. Moe smatrati da ti je od ovog trenutka pa

poveana za deset odsto. Petnaest ako bude uporna i zahteva jo! Hvala, Stive nasmejala se tako da mi se uinilo da su me iznenada preneli usredbunog karnevala u Riju i u glavi je poelo da mi se vrti. Samo... nisi mi jo rekaokolika emi biti plata.. . Nisam? zgranuo se on. Ba sam postao zaboravan. Uh. .. koliko primaju se-kretaric, Cak? Ne znam. Nikada jo nisam imao sekretaricu odgovorio sam.Lola ga je spasila i moram rei da je ta enska zaista imala takta. Bez obzira na krupan


13/74

ek koji je neto pre toga odnela u banku, po svemu oko nas videlo se da Kori i Losonnestoje ba slavno. Pomenula je veoma skromnu sumu koju je Stiv odmah uveao za dvadesetodsto, pa smo onda popili jo po jedan viski da to sve proslavimo. U glavi mi se sve vie vrtelo,a i Stiv je bio sve crveniji u licu. Jedino je Lola uspevala da sauva hladnokrvnost, a i bolje toje tako bilo: po meni i Stivu sve to pretvorilo bi se u neto gore od karnevala uRiju. Time smo s dnevnog reda skinuli dve linosti u ovom sluaju rekla je ona trez-veno,povlaei suknju nanie, ali ne zato to je bila od onih ena koje uivaju da muemukarce. Brzo smo shvatili da je Lola svesna svoje lepote i da joj nimalo ne smeta kada seneko divi njenom telu. Jednostavno, shvatila je da sada radimo i ponaala se u skladu s tim. Tone znai da ne bi ponovo skinula bluzu ako bi primetila da je jednom od nas, ili obojici, jakostalo do toga, mislim da shvatite ta hou da kaem. Ali, o Loli kasnije... Jedine dve dobacio sam pokuavajui da budem pametan. Koliko znam, naspisku za sada nemamo nikoga vie...Stiv je iskolaio oi. Kako? Tu je jo jedna linost, najvanija, boga mu! Koja? hteo sam da znam. Rekoh vam ve, razmiljanje mi nikada nije bila jaka

strana.Odgovorila mi je Lola, uz onaj divni topli osmeh koji me je na trenutak ponovo poneodaleko na jug. Pa Ubica, Cak. On nam je potreban, zar ne?Kad sada razmiljam o tim danima, ini mi se da sam sve vreme bio kao oamuen;neto zbog Lole, neto zbog gospoe Gunarson. Ne zaboravite: ona je bila prokleto zgodnaenska. Neto moda zbog prvog pravog velikog posla koji je obeavao da e agenciju KoLoson konano lansirati meu one koji se obino nazivaju srednjim. Znate valjda i sase detektivske agencije ne reklamiraju svojim uspesima. Mogu da zamislim lica potencijalnih

klijenata koji bi u nekim novinama proitali da je agencija ta i ta za izuzetno kratko vremereila sluaj preljube tree ene predsednika banke mister Smita takvoj agenciji nikobipriao ni na pola milje, asna re. Meutim, takve stvari se prouju mnogo bre nego tpomislili, klijenti to u poverenju prenose jedni drugima i uvek pomalo ulepavajustvar kakobi, eto, svima dokazali koliko su mudri to su odabrali upravo tu agenciju da im obavi ovaj ilionaj posao. Jednostavno, pria se o dobrim agencijama, i to mnogo vie nego o loim, aboljareklama zaista nikome nije potrebna. S tim smo, otprilike, Kori i ja raunali kada

smo zagrizliu taj gadni posao gospoe Gunarson.Iz te oamuenosti trgao sam se tek kada je neko ispalio rafal na mene i valjda tektadashvatio da posao privatnog detektiva ipak nije deja igra. Kori je prosto pobesneokada jedoznao za to, a Lola, ona... ali, da ne urim previe ispriau vam najpre kako se svoodigralo.Desetak dana njukali smo oko O' Marinih poslovnih partnera, obavili bar stotinak


14/74

telefonskih razgovora i proveli ukupno dva-tri dana po klubovima u koje je odlazio. Stajalonas je to gotovo polovinu predujma gospoe Gunarson. Moete misliti: O' Mara je izgledaimao para kao pleve kada je mogao sebi da dozvoli da se zadrava po klubovima togtipa. Korije negde iskopao ime Herlihi; gde i kako zaista se vie ne seam, ali moete pitati Lolu, ona sveto ima u urednom i sve debljem dosijeu kojem je Kori dao pompeznu ifru GP 03/80.(Ono GPvaljda mu je znailo gadan posao). Svejedno. Mister Herlihi bio je predsednik jedne od velikihkompanija u Alamidi koje su se bavile proizvodnjom elektronskih komponenata za itavuZapadnu obalu, izmeu ostalih i za armiju, mornaricu i NASA. Kori me je upozorio da nepominjem kako sam doznao da je O' Mara radio i za njih, iako meni nikako nije bilo jasno kakoto da izvedem ako ve kod Herlihija dolazim da se raspitujem o naem dragom pokojniku.Na kraju sam ipak morao da izlanem O' Marino ime, inae me Herlihi nikada ne biprimio. Govee, taj momak je imao tri sekretarice i tri puta sam morao da ispriam itav romanpre nego to su uopte pristale da mi daju vezu s njim. Sreom, moj glas preko telefon

a veomaubedljivo zvui Kori kae da je to zato to ljudi ne mogu da vide moje lopovske oi koda sam se jednog jutra konano obreo u ogromnom mermernom predvorju upravne zgradekompanije Elkro, tako se zvala njihova firma.Priznau vam, nisam oekivao nikakvo neprijatno iznenaenje, ponajmanje ono to emi se dogoditi pri izlasku iz tog mermernog predvorja. Sekretarica koja je sedela kraj vrataodmerila me je kao da sam joj spustio pacova na sto i ledenim glasom zapitala ta elim. elim da vidim mister Herlihija odgovorio sam, zabacujui eir sa ela.Kau da mi taj gest lepo stoji, a makica sa druge strane stola bila je vredna tolik

ogtruda, verujte mi na re. Nemojte misliti da je arm Caka Losona trenutno delovao nanju;izgubila je dobrih pet minuta preturajui po nekoj ogromnoj knjiurini, sve dok jojnisampokazao moje roeno ime ispisano krupnim i itkim slovima na poslednjoj strani, najboljidokaz da zaista imam sastanak sa Herlihijem. Gotovo sa aljenjem pritisnula je jedno dugmena svom stolu i vrata iza nje su se otvorila.Tu je bio Herlihi, pomisliete? avola! Iza tih vrata bilo je jo jedno mermerno pre-dvorje i jo jedna sekretarica, za klasu bolja od prve. Izvolite? rekla je tonom koji ja obino upotrebljavam kada neki akviziter zaluta

do vrata moje garsonjere sa gomilom knjiga o zen-budizmu ili nekoj slinoj privlanoj temi.Odluio sam da isprobam drugu taktiku i pokuam da proem kao uspean poslovni ovek. Imam zakazan sastanak sa mister Herlihijem rekao sam poslovno, bacajui pogledna sat za tano dva minuta i trideset pet sekundi... Onda ste vi mister Loson rekla je enska i bacila pogled na svoj sat. Meutim,bojim se da vam sat nije taan. Do sastanka je ostalo jo svega minut i etrdeset sekundi...ta sam mogao rei na to, sem da u mislima pljunem na momka koji mi je prodao ovaj


15/74

kr za pet dolara tvrdei kako je to najnovija japanska marka za koju tek treba da se uje.Uglavnom, enska me je propustila kroz sledea vrata iza kojih nije bilo nikakvog mermernogpredvorja. Mislim, ovo je bilo ukraeno skupocenim drvetom, odnosno, bar bi trebalo da budeskupoceno, sudei po svemu ostalom u toj prostoriji. A i trea sekretarica je bila skupocena,verujte mi. Mislim da enske koje tako izgledaju kao ona ne bi trebalo da zauzimaju radnamesta manje dekorativnim damama. Ova ovde mogla je pristojno da ivi naplaujui dolarpominutu privilegije da je samo posmatrate. Mister Loson rekla je, slatko se osmehujui izvolite, mister Herlihi vas eka...Spotakao sam se o prag narednih vrata, naravno, jer nisam mogao da otrgnem pogled sanje. Zavideo sam Herlihiju iz dna due i istovremeno mu se divio: ovek koji moe da radiznajui da je svega nekoliko stopa od njega ovakva enska zasluuje moje najdubljepotovanje. Loson? rekao je otro Herlihi preko svog ogromnog i potpuno praznog pisaegstola, jednog od najveih koji sam ikada video. Zakleo bih se da bi na njega mogaoda sletijedan od onih malih helikoptera kojima su se sluili nai izviai u Vijetnamu. Her lih

je biokrupan, ogromnih irokih ramena, sa pravom lavljom glavom odozgo i govorio je nekako krozzube, reei, kao jedan od narednika koje sam upoznao u logoru za regrute. Mislim dane trebani da vam govorim da mi se tip na prvi pogled nije dopao. Loson klimnuo sam glavom, traei pogledom stolicu, ali Herlihi oigledno nijesmatrao da posetioci treba da sede pred njim. Ili bar posetioci mog ranga. Recite, Loson, ta imate da kaete zareao je. Nemam mnogo vremena. Vi steiz detektivske agencije, ako se ne varam. Hm... moram vam rei da sam vas primio iz isteradoznalosti... nikada jo nisam imao posla sa privatnim detektivima. Dakle?Izvukao sam cigaretu i zapalio je, hladnokrvno ispustivi ibicu na skupoceni tepih,

pravei se da ne vidim kako se mrti. O' Mara rekao sam. U nekom filmu video sam privatnog detektiva koji je takolakonski govorio i taj ton koristio sam uvek kada sam eleo d a budem drzak. Najradije bih tajdivni tepih pod mojim nogama istrljao Herlihijevim nosem, ali... Uostalom, sudeiporamenima, moj nos bi u tom obraunu gore proao. O' Mara klimnuo je glavom. Pa? Znate o kome govorim? Znam!Izgleda da je i Herlihi gledao isti film, boga mu! eleo bih da znam kakve su vrste bile vae veze sa njim?

Poslovne. Nita konkretnije? Mister Loson, u ovom trenutku za Elkro radi najmanje pet advokata, a ja imampametnija posla nego da kontroliem ta i kako oni rade. Slino je bilo i sa O' Marom.Toizgleda otprilike ovako: ja kaem ta treba uraditi i prenesem efu moje pravne slubeOn angauje advokata koji zavrava odreeni posao i regulie sva pitanja s njim,ukljuujui i honorar. Posle izvesnog vremena na mom stolu se pojavi izvetaj da je taj i tajposao tako i tako zavren. Ili nije zavren, zbog toga i toga, ako je ve takav sluaj


16/74

Tako dakle? iscerio sam se, nastojei da izgledam kao momak koji zna vie negoto eli da kae. Onda vas zaista moram pitati zbog ega ste me primili, mister HerliUstao je iza stola i proetao do ogromnog prozora. Iscerio sam se jo jednom; Herlihijeste bio predimenzionisan u ramenima i gornjem delu tela, ali su mu zato noge bile preteranokratke, gotovo kao u patuljka. Ali nemojte misliti da je momak zbog toga bio iskompleksiran.Svaki njegov pokret odavao je sigurnost oveka naviklog da zapoveda. Rekao sam vam, Loson dobacio je preko ramena. Radoznalost. Moete sma-trati ovaj azgovor zavrenim. Zbogom, mister Loson. Ipak u se zadovoljiti samo sa do vienja rekao sam. Mozak mi je, za promenu,ubrzano radio. Mogu li da govorim sa efom vae pravne slube? Moete, ali od toga neete imati mnogo koristi. Novi ovek, nije ni upoznao O' Maru A njegov prethodnik. On vie nije kod nas. Njegovo ime?Okrenuo se i odmerio me hladnim pogledom. I protiv svoje volje osetio sam gr na licu:bio je to ovek koga svakako nisam eleo za neprijatelja... a nalazio sam se na najboljem putuda to postanem. Neete od toga imati koristi zareao je. Gunarson. Umro je pre izvesnog

vremena. Ovaj razgovor je zaista predugo trajao, mister Loson.Pritisnuo je jedno dugme na stolu. erli rekao je ispratite mister Losona.Klimnuo sam mu glavom i okrenuo se vratima ne zato to mi se urilo da odem odHerlihija, ve da bih to due uivao u pogledu na njegovu sekretaricu. Ne znam vie nilisam mu rekao do vienja, ali zato sigurno znam da sam to rekao njoj. ak sam joj ostavio iposetnicu, mada vam odmah mogu rei da od toga nije bilo mnogo vajde.I tako sam, upola oamuen, zbog te enske i zbog imena Gunarson, koje je iznenadaponovo iskrslo, izaao iz upravne zgrade Elkra i krenuo ulicom, sa rukama duboko udepovima, zanet u misli.Sad, moete to nazvati predoseanjem, estim ulom ili kako vam ve drago. Nikada mi

nije bilo mnogo ni stalo da za tu stvar naem ime. Najglavnije je bilo da je ona tu i da me je venekoliko puta izvukla iz kripca, naroito onda u Vijetnamu kada bi nam mala uta braapostavila jednu od svojih uvenih zaseda...Kao i onda, i sada sam osetio hladnou oko srca, iako je asfalt treperio od vruine.Ulicaje bila gotovo prazna, samo budale skitaju unaokolo u ovo doba dana; s moje levestranepruao se dugi niz skladita sa golim zidovima od crvenih cigala, sa retkim ulazimana svakihstotinak jardi. Du trotoara bilo je parkirano nekoliko neupadljivih kola, a jednasu laganodolazila ulicom, prema meni.

U trenutku kada je motor tih kola zaurlao, bacio sam se uza zid, dosta spretnouzimajuiu obzir da se takvom gimnastikom nisam bavio od Vijetnama. ovek koji je pucao izkola bioje lo strelac, to se odmah videlo. A i kukavica: crvenkasta praina jo se dizala sazida kada jemotor zaurlao i kola nestala iza prvog ugla. Da je imao malo vie strpljenja mogao me je mirnoizreetati tamo, na vrelom asfaltu uz goli zid. Prvi radoznalci pojavili su se tektri minuta


17/74

kasnije.Sad, da sam bio onaj pravi privatni detektiv sa filma, ja bih svakako stigao nesamo d aproitam broj sa njegove tablice, ve bih verovatno dospeo da ispalim i nekoliko hitaca koji bimu, recimo, pogodili zadnje gume i bacili ga na najblii zid. Ja sam, meutim, bio suviezauzet tim da pokrijem glavu rukama da bih mislio o takvim egzibicijama. A to setierevolvera... pa, Kori ne veruje u nasilje, to ne moete zameriti momku kome su bezrazlogaotkinuli nogu u dungli na drugom kraju sveta. Nije mi doputao da nosim oruje, a nimeni tonije smetalo: revolver koji zaista neto vredi suvie je teak da bi ga ovek vukao podepovima, naroito na ovoj pasjoj vruini kad je najprijatnije ii samo u koulji.Probio sam se kroz omanju grupicu radoznalaca koja me je posmatrala sa pristojnograstojanja i uzgerd prebrojao rupe u zidu. Sedam komada. Lo strelac, kako sam i mislio;pritisnuo je okida i drao ga sve dok kola nisu proletela pored mene. Jedan jedini,paljivonanianjen hitac bio bi daleko efikasniji i va sluga ponizni Cak Loson sada vas svakako ne bizamarao svojim loim stilom.

Za divno udo, do Herlihija sam dospeo mnogo lake nego prvi put, moda i zato tonijedne od sekretarica nije bilo na svom mestu. Po onim mermernim predvorjima trkarali suljudi i ene uzbuenih lica i niko, ama ba niko, nije obratio panju na mene. Odluiam ipakda budem utiv, pa sam zakucao na Herlihijeva vrata, iako su bila poluotvorena. Niko mi nijeodgovorio, pa sam slegao ramenima i uao unutra.Nije bilo udno to mi niko nije odgovorio, zaista. Onaj Herlihijev aneo leao je nasrdtepiha, a jedan dripac u skupom odelu nespretno je nastojao da je povrati iz nesvestice.Opsovao sam u sebi to mi moj prokleti posao ne dozvoljava da mu pokaem kako se to

radi,ali sam ovamo doao zbog Herlihija i zato sam produio pravo prema njemu, vrsto steuzube.Herlihi nije komentarisao moju iznenadnu pojavu, ali me to nije nimalo iznenadilo:ovek sa rupom od metka nasred ela obino nema vremena za takve formalnosti. Leao jeizmeu stolova i prozora, a oko njega su nemono krili ruke jo neki pripadnici valjdanjegovog strunog taba. Utivo sam klimnuo glavom jednom koji je upitno pogledao u menei to mu je valjda bilo dovoljno da me otpie kao nezanimljivog. Zvezdasta rupa nasredprozorskog okna i jeste bila mnogo zanimljiviji prizor za ljude koji takvo neto nikada jo nisu

videli.Bacio sam pogled kroz prozor i zamiljeno zviznuo. Preko puta, na drugoj strani irokeulice, stajala je ogromna stambena zgrada sa est ulaza i najmanje tri stotine stanova. Naravno,svi nisu dolazili u obzir, ali je trebalo pregledati bar petnaestak da bi se otkrilo odakle jeispaljen metak. Momak koji je ohladio Herlihija svakako me vie nije ekao tamo. Odmah sevidelo da je posao obavljen isto i profesionalno.


18/74

Zahvalio sam u sebi svojim anelima uvarima to je u dananjoj raspodeli poslovaplaenim ubicama Herlihi proao mnogo gore od mene, a onda sam se malo osvrnuo okosebe.Herlihijev sto sada nije bio vie potpuno prazan: na njemu je stajao mali notes povezan uskupocenu kou, jedan od onih koje poslovni ljudi koriste za neregistrovane telefone svojihposlovnih prijatelja, ljubavnica i kolgerli.Ako je neko od prisutnih i opazio kako sam ga smotao u dep, nije to pokazao. Klimnuosam glavom ljupkoj dami koja je upravo dola sebi i nestao najkraim putem iz Herlihijevihprostorija. Budite uvereni da sam se najpre dobro osvrnuo pre nego to sam jo jednom izaaoiz zgrade, iako moje esto ulo vie nije zvonilo za uzbunu. Ipak, ko se uva i bog ga a...S tom utenom misli na umu, podigao sam ruku i dozvao taksi. Bilo je zaista krajnjevreme da se uklonim ispred upravne zgrade Elkra. Momci u plavom najavljivali su sirenamasvoj dolazak sa itave tri milje rastojanja, valjda zato da bi se preprodavci droge, deparoi isitni lopovi na vreme uklonili sa njihovog puta.Ponekad zaista ne razumem te policajce, asna re...

Ispriao sam Koriju sve, pazei da ne propustim nijednu sitnicu, jer sam znao da e onpre ili kasnije ionako sve izvui iz me ne. utao je dok nisam zavrio, a onda je poeoda psuje.Trajalo je to dobrih petnaestak minuta, asna re, i mislim da se za sve to vreme ni-jednom nije ponovio. ta to sad kraba, prokleta bila? zaurlao je na kraju na Lolu koja je sve vremehvatala beleke u svoj blok.Naa Lolita ohladila ga je jednim nevinim osmehom. Pravim zbirku amerikih psovki zacvrkutala je. Nikad se ne zna kada todevojci moe zatrebati. To su irske psovke progunao je Kori uglavnom.Nastavio je jo neko vreme, ali se ve videlo da ga je raspoloenje prolo. A ostao je

bez daha. Lola, viski! zapovedio je, lupivi akom o sto. Zaboravio sam da vam kaem da jeLola sada imala svoj sto u predsoblju, svoju pisau mainu i svoj telefon, ali je ipak najveideo vremena provodila sa nama, sem ako je Kori ne bi poslao na neki od tajanstvenih zadatakao kojima zaista nisam znao mnogo. Rekoh vam, po itav dan sam lunjao po gradu, obilazeimesta gde je pokojni O' Mara provodio svoje poslednje lepe dane. ta da radimo? upitao sam istresavi viski. Mislim da je reakcija kod mene tektada nastupila. Stisnuo sam obe ruke meu kolena da bih prikrio njihovo drhtanje,ali mi ipak

nije promakao Lolin zabrinut pogled. Prvo i prvo galamio je Stiv poee da nosi pitolj. A i ti, Lola? Ja, efe? A gde da ga stavim? zgranula se ona. U njedra? Tano progunao je on, gledajui je ispod oka. Koji e ti avo oruje, ti si venaoruana bolje od svakog od nas. U redu, za tebe ne vai nareenje... Nadam se da sizadovoljan, Cak?Uspeo sam da se osmehnem, iako viski jo nije bio poeo da deluje. Kako da ne odgovorio sam mu jo jednom sam izvukao itavu glavu. Ipak,Stive, zakon verovatnoe i dalje vai... ako ti momci zaista ele da oslobode svet mogpri-sustva, to e im pre ili kasnije uspeti!


19/74

To emo da vidimo! dreknuo je Kori. I jo neto, stari moj: budi siguran da ute krvavo osvetiti, ako ti se ita desi! Hvala progunao sam to je zaista utena pomisao... Ali umeala se na to Lola ko je pucao na Caka? I zato? Prvo pitanje nije mnogo bitno mumlao je Kori. Ovo drugo je mnogo inte-resantnijeza na posao. Cak, estitam... izgleda da smo na pravom tragu... Svakako! mrzovoljno sam odgovorio. I dalje od traga... imam utisak da smonagazili na neki veoma krupan ulj... Tano tako. Prokletstvo, taj Herlihi nam je svakako mogao neto rei, teta to su gaohladili. A onda Gunarson... boga mu, Cak, sada vie nismo daleko...Loline crne oi izgledale su mi jo krupnije kada je progovorila: efe, moda bi bilo pametnije da se ovog posla okanemo. ta? Dreknuo je Stiv. ta! ?Strpljivo se osmehnula, kao kada razgovarate sa malim detetom. U stvari, znam zato:mi mukarci ponekad se zaista ponaamo kao mala deca. U pitanju je neto veoma krupno mirno je produila naa Lolita. Pogledajte,momci... O' Mara mrtav, Herlihi mrtav, Gunarson mrtav, a nijedan od njih nije bio sitna riba,naroito Herlihi. Dodajmo tome i tipa koji je pucao na Caka. Sve to govori kako seunaokolovrti krupna lova, jer su prola vremena kada se po San Francisku pucalo za svaku sitnicu.Hajde da gospou Gunarson poaljemo do avola, vratimo joj njene pare i zaboravimo ovu

glupost? ta kaete na to?Moram priznati da sam se u dnu due slagao s njom, ali to, naravno, ni mrtav ne bihpriznao. Sad valjda shvatate zato smo mi mukarci ponekad kao mala deca. A to se Stivatie, on je bukvalno ostao bez daha i tako pocrveneo da smo ga i Lola i ja zabrinuto pogledali.Ipak, uspeo je da se smiri u rekordno kratkom vremenu. Nita od toga rekao je kratko. Kori i Loson su prhvatili posao i Kori iLoson e ga, sto mu gromova, i dovriti! Jasno? ! Jasno, efe promrmljali smo Lola i ja uglas.A ta nam je drugo i preostajalo: Stiv Kori je bio miroljubiv momak sve dok mu nek

o nebi stao na ulj, a onda je njegova irska krv dolazila do izraaja i grdno bi se prevario svako kobi pomislio da je Stiv Kori, minus jedna noga, manje opasan od kompletnog StivaKorija izvremena pre Vijetnama. Dobro rekao je poslovno, otvarajui Herlihijev notes koji je dotle leao na stolupred njim. Da vidimo koliko je na dragi pokojnik bio oprezan, odnosno neoprezan... aha,aha... Gle, Cak, evo i tvog imena pod dananjim datumom. Stvarno? nagnuo sam se da pogledam. Zaista, ime Loson bilo je dva putapodvueno i jo ukraeno znakom pitanja iza toga. Vidim da si zabrinuo naeg prijatelja mumlao je Kori, prelistavajui notes una-trag

Pa da... evo i pune adrese nae agencije, odmah ispod imena Gunarson. Boga mu,nekonas je sve vreme drao na oku! Rekla sam vam da je stvar ozbiljna dobacila je Lola. Drago mi je da ste tokonano poeli i sami da shvatate...Stiv je utao, listajui preostalih nekoliko strana. Bile su gusto ispisane imenimaitelefonskim brojevima, ali sve to izgleda Stivu nije nita znailo. Odloio je notesi zagledao seu tavanicu sa izrazom duboke koncentracije na licu. Lola je ve znala ta taj izraz


20/74

znai: tiho seprimakla i nasula mu novu au viskija. Naa agencija, Gunarson... O' Mare nema u notesu mrmljao je Stiv. Hm-mm...pojavljuje se samo jo jedno ime koje bi moglo da ima veze s nama. Herlihi je oigledno patiood znakova pitanja: tu je jo jedan, unet pod datumum O' Marine smrti. I samo jedna re isprednjega... Koja?Primetio sam da u poslednje vreme Lola i ja sve ee progovaramo u glas, postavljajuiista pitanja. Hm, ako to ne znai da smo srodne due, ta onda znai? Japanac. Japanac? Ovoga puta progovorila je samo Lola. Ja sam otvorenih usta blenuo uStiva. Kakav sad Japanac? Herlihi je izgleda zapisao neto to sam i sam neko vreme slutio uzdahnuo je Stiv Tie se O' Marinog ubice. Ubistvo je mogao izvesti samo vrhunski cirkuski akrobatailiovek obdaren nadljudskom snagom i vetinom... recimo, sposobnostma koje bi trebalodaimaju majstori orijentalnih borilakih vetina. Kung-fu? prezrivo sam rekao. To su deje gluposti, Stive. Nije samo kung-fu strpljivo je objanjavao on. Postoji mnogo tih vetina, nebih sad mogao da se setim ak ni imena. Meutim, mora da neeg ima u tome... video si

filmove Brusa Lija? Trik! slegnuo sam ramenima. Ima li ti neki opipljiviji trag? To nije ala, Cak rekla je Lola. Vrlo ozbiljno. Previe ozbiljno za njena lepa usa itople oi. Mislim da me je to uplailo vie od svih Stivovih pria. Lolu nije bilo lakouplaiti,znate. U svakom sluaju produio je Kori to je trag koji valja proveriti. A to u batebi da poverim, Cak, moda e posle toga to bude doznao malo vie ceniti ljude kojida ubiju i bez bunog mitraljeza u rukama. Lola, gospoa Gunarson se nije javljala? Nije, efe odmahnu ona glavom. ubre malo, znala je da joj taj pokret savrenostoji sa onom njenom divnom crnom kosom. Mahala nam je njome pred oima kad god jo

j sepruala prilika, kao crvenom maramom ispred dva glupa bika. Uostalom, tako nam i treba... ekaj malo! trgao sam se. Ja treba da ispitam da li bi O' Marin ubica mogao dabude neki od tih kung-fuovaca ili kako se ve zovu. Ima nameru da me poalje uHong-Kong? Nema potrebe. Na Zapadnoj obali ima najmanje stotinu kola borilakih vetina, a usamom San Francisku polovina od toga. Da vidimo samo kome da se obratimo... Lola, imenik!Naravno, u tom trenutku, dok je Kori strpljivo razgledao spisak kola borilakih vetinau gradu i okolini, ni na pamet mi nije padalo da u uskoro upoznati jednog zaistaneobinog

oveka, jo manje kakvu e ulogu on odigrati u naoj maloj istrazi istrazi koja je, im,ve najavljivala da e se razviti u neto krupno, moda ak i preveliki zalogaj za nas jemladih iz agencije Kori i Loson. Toihiro iznenada je rekao glasno Kori. Do avola, sad se seam, uo sam za tmesto. Kau da je to jedina kola vredna svog imena sa ove strane okeana. Tako je: KenetToihiro, evo ga i u imeniku. Kae da radi do 10 uvee... hmm... mogao bi odmah da poeCak.


21/74

Mogu vam rei da nisam bio naroito raspoloen za jo jedan izlazak po toj prokletojvruini, ali... ef je ef, zar ne? Naroito zato to... efe, mogu li i ja da poem s njim? zacvrkutala je Lola iznenada. Zadovoljno samse iscerio u sebi; i pored svih mojih pokuaja, jo mi nijednom nije uspelo da due ostanemnasamo s njom. U redu, napolju je vruina, pa ta? Moe smilostivio se veliki poglavica. ak je ionako pozeleneo oko kljuna, nebi bilo loe da ga malo ohrabri, Lola.Ustao sam i krenuo prema vratima, Lola za mnom. To mi se uvek dopadalo kod tedevojice: kad neto treba da se uini, ona je to inila odmah; nije, kao druge enske,ralanajpre da popravi minku, da se javi telefonom prijateljici i jo stotinak drugih stvari. Polako! zaurlao je Stiv. Zna li uopte ta tamo treba da dozna, boga mu? Znam ja osmehnula se pitomo Lola. Ne brini, Stive, sve e biti u redu. .. A-ha! odmahnuo je on glavom. Neto smo se dogovorili, Cak...Dobri stari Stiv! Nasmejao sam se i iz fioke izvukao svoj stari revolver, odlinokineskooruje koje sam stekao u onoj prokletoj dungli. Nije ba lako doi do municije za njeg, ali jeSan Francisko poznat po tome to se moe kupiti sve ako imate dovoljno para i znategdetreba da se raspitate. Ne verujete? Pitajte onog momka iz Ozarka kome su prodali Golden Gejt

za hiljadu i dvesta dolara.Ponekad pomislim da je naa Lolita oddarena vetinom itanja misli u veoj meri negodruge ene. Recimo, svih onih dvadesetak minuta u taksiju prikupljao sam hrabrostda jeuzmem za ruku, dok je ona veselo avrljala o vremenu, o vruini, o haljinama ena kojesmousput viali po peakim prelazima. Naravno, put je bio prekratak da bi stara kukavicaCakLoson skupio dovoljno hrabrosti za tako neto, ali... nekoliko trenutaka pre nego to se taksizaustavio, ona je blago pogladila moju ruku! Onako neno, prijateljski, kao da zahvaljuje tonisam odmah nasrnuo na nju... Jadna mala, mora da ima veoma loa iskustva sa mukarc

ima utaksiju!Dodo Kenet Toihiro (da, to se tako zove dodo, mada me nemojte pitati ta toznai) nalazio se u jednoj od onih niskih dugih zgrada koje od Bulevara Konstitjunodvajairok travnjak, posejan retkim drveem. Nita neobino, rei ete. avola; u tu zgradu se i sa suprotne strane, a na toj strani nalazio se divan vrt, sa puno iblja i drvea, sa malimjezercetom i stazama posutim bletavobelim ljunkom.Ba kao u Japanu.Odmahnuo sam glavom i Lola i ja smo preko niskog trema uli u malo predsoblje,takoe ureeno na japanski nain, toliko japanski da je od okoline odudarao pisai sto

aogromnom mainom i nekoliko telefona u uglu. Za njim je sedela postarija ena japanskog licai vredno udarala po dirkama maine. Da rekla nam je moete da vidite mister Toihira im zavri as. Za jednopetnaestak minuta. Dotle ga moete saekati u salonu, vrata levo. Izvolite.Zbunjeno sam se osvrnuo, jer u tom njihovom salonu nije bilo niega sem gologpoda, nekoliko lepih asura i dve ili tri slike po zidovima. Lola se tiho nasmejala i povukla meza ruku. Moete misliti kakav je to prizor bio kada se u svojoj kratkoj suknjici l


22/74

jupko spustilana asuru i prekrstila noge. Pokuao sam da sledim njen primer, ali u tom poloaju nisamizdrao dugo; mislim da Japanci imaju zglobove od gume kada uspevaju da tako satima sede.Zato im je sake izvanredan, asna re. Jedina mana mu je to ga slue u minijaturnimporcelanskim oljicama koje zahvataju jedva jedan pristojan gutljaj. No, oni valjda znaju zatoto rade, sake nije nimalo naivno pie.Upravo sam bio u fazi opisivanja fantastine ideje koja mi je pala na pamet, da na-bavimo ovakav jedan tatami (tako se zove asura) na kojem bi Lola mogla da sedii u naojkancelariji, kada je u prostoriju neujno, kao maka, uao mister Toihiro. Mislim da pva triminuta nismo radili nita drugo sem to smo u krug izmenjivali ljubazne osmehe i klanjali sejedni drugima. Znam da Japanci misle kako su ljudi sa Zapada loe vaspitani; ja sam togpopodneva svakako dao razloga da ih u takvom miljenju odrim, jer nikako nisam uspevao daotrgnem pogled od Lolinog dekoltea dok se ljupko klanjala mister Toihiri.Opet smo posedali i jo jednom se posluili sakeom dok sam ja pokuavao da opiemToihiru ta bih eleo da doznam. Ukratko: postoji li neka orijentalna borilaki vetinili

kako se to ve zove, koja bi jednom jedinom oveku omoguila da drugog oveka odvue navrh visoke eline kontsrukcije i tamo ga ubije jednim udarcem. udno me je pogledao,madata japanska lica nikada ne govore mnogo i zamiljeno kli mnuo glavom. A onda je pljesnuorukama, ne naroito jako, i u prostoriju je ula mala, slatka Japanka, nalik jednojod onihsarvenih lutki u kimonu. Toihiro joj je neto rekao na japanskom i ona se poklonilai nestala. Oprostite okrenuo se Toihiro meni ali se kod mene u kui trenutno nalaziovek koji e mnogo bolje od mene moi da odgovori na takvo pitanje. Va zemljak, to stvar svakako uiniti jednostavnijom. Vidite, ja sam uitelj kenducua, jedne od drevnih

vetina koju neguju jo samo retki ljudi, ne samo ovde ve i u Japanu. Mogu vam odmahsasigurnou rei da kenducu ne daje takve sposobnosti oveku. Ali drevnih vetina imamnogo... a ja sam samo upola Japanac. ivim ovde ve vie od trideset godina, mister Loson...moglo bi se rei, paa... da sam malo izgubio vezu sa onim to se zbiva u mojoj domovini...Vrata su se u tom trenutku beumno otvorila i u salon je uao visok, vitak ovek kojisekretao onom neverovatnom lakoom i preciznou kakvu sreete, recimo, kod baletana. Alinemojte se prevariti da pomislite kako je tim pokretima svrha bila sama njihovalepota. Znam

da sam odmah pomislio: Evo oveka kome nipoto ne bih eleo da budem protivnik. Bio jvitak, kako rekoh, ali veoma snane grae i irokih ramena. Pogled tamnoplavih oiju odvaoje odlunost i sigurnost, a takvu sliku samo su potvrivale otre crte lica. Nije bioba mlad.Tako su govorile i prosede slepoonice, ali ipak ne mnogo stariji od mene. Ukratko, retkapojava. Nisam morao da buljim u Lolu da bih video kako je skoro poskoila na svommestu.Do avola, nekim mukarcima bi trebalo zabraniti da se pojavljuju u blizini ena!


23/74

Ja sam Eldrid rekao je, lako se naklonivi meni i Loli. Lesli Eldrid. MisDurao i mister Loson, ako se ne varam. Moete me zvati Lola zagukala je naa sekretarica neno. Videlo se kako se vrtina svojoj ljupkoj zadnjici, ubre malo. Uh. .. a ja sam Cak pokuao sam da skrenem panju na sebe. Vidite, misterEldrid, mi... Onda i vi mene zovite Les rekao je momak i s lakoom se spustio na tatamiprekoputa nas. Mislim da znam zbog ega se nalazite ovde. Detektivska agencija KoriiLoson, zar ne?Toihiro, dua od diskrecije, u meuvremenu je neto promrmljao o svojim uenicima inestao kroz vrata. Ja sam se zamiljeno poeao po glavi, nastojei da zauzmem neki udonijipoloaj na tom prokletom podu. Da rekao sam. Samo, otkuda znate da... ? Mislim, sasvim sluajno smo nailina ime mister Toihira u imeniku, moglo se dogoditi da odemo na drugi kraj grada. Nita se ne dogaa sluajno, Cak rekao je on mirno. Nije sluajno to ste dolikod Toihira da potraite informacije, kao to nije sluajno to on vodi najbolji dodoadu.Moje prisustvo ovde ponajmanje; znao sam da e neko od vas pre ili kasnije shvatiti kako jeubijen O' Mara i naii na pravi trag. elim da vam utedim trud i ujedno upozorim... nalazite sena veoma opasnom putu, Lola i Cak. Uostalom, mislim da je Cak to jutros ve primet

io. Prokletstvo, otkuda ti to sve zna? zapanjio sam se. Znam, nisam naroito lepovaspitan, boga mu, ali taj momak zaista nije bio mnogo stariji od mene, a i samje od poetkaprihvatio drugarski ton. Znam osmehnuo se i istog trenutka izgledao bar pet godina mlai. Vidi, Cak,ja tandem Herlihi O' Mara drim na oku ve nekoliko meseci. Herlihi je, naravno, mnogovaniji u tom paru i znao je mnogo vie. .. razlog zbog kojeg je na kraju i uklonjenod ljudi kojiiz pozadine vode itavu igru. Ulog je veoma krupan, mislim da ste to ve pogodili. .. ukratko,voleo bih da se agencija povue iz tog posla. Ako je problem novac koji ste dobili

od gospoeGunarson, ja bih vam mogao pomoi...I kaite posle da ovek nije ubre! Na licu tog momka videlo se da je poten, sve vremegledao me je pravo u oi i znam da sam mu odmah poverovao svaku re. Ali, ta to vredikadjednostavno nisam hteo da sluam glas razuma! Nas ne moe tako lako kupiti, momak rekao sam prezrivo. Prihvatili smo setog posla i imamo nameru da ga okonamo! Gospoa Gunarson hoe O' Marinog ubicu i miemo joj ga servirati na tanjiru... pa puklo kud puklo!Gledao me je nekoliko trenutaka sa lakim osmehom, kao nerazumno dete koje se moranajpre opei da bi shvatilo kako ne sme, dirati usijanu pe. A onda je slegao ramenima.

U redu rekao je. Ja sam ubio O' Maru.Ima jedan lep ameriki idiom koji opisuje ovakve situacije: Uhvatiti tigra za rep.Mislim da sam tek tada shvatio ta je hteo da kae aljivdija kome je neto takvo prvoalona pamet. Tano, imao sam u rukama O' Marinog ubicu i agencija Kori i Loson bila jesvegakorak daleko od obeanih deset hiljada dolara, ali...Neto mi je govorilo, a kasnije sam shvatio da je to ono moje uroeno predoseanjeopasnosti, da ne mogu jednostavno da uhvatim tog Eldrida za guu i iupam od njega tr-enu informaciju. Da, imao sam pitolj u depu, a on je bio nenaoruan, ali mi ta pomi


24/74

ao nijeulivala nita vie sigurnosti. Jednostavno, taj momak je bio tvrd, previe tvrd za mene ili bilokog drugog. Nije se tu radilo o dimenzijama, mislim da protiv njega nikakvih izgleda ne biimao ni sumo-rva od dve stotine funti, teine, bez ijednog grama sala meu svojim miia.Eldrid je jo jednom klimnuo glavom, kao da potvruje ono to je trenutak ranijeizgovorio, a onda produio: Nadam se da sada veruje, Cak, kako malo vie znam o itvom ovom poslu od tebe.Ponavljam jo jednom... molim da zaboravite na gospou Gunarson i njenu ponudu. Desethiljada dolara je lepa cifra, ali bi se lako moglo dogoditi da imanje koje za tokupi bude eststopa pod zemljom...Meni se znoj i dalje slivao niz lea, ali to nije bio onaj poteni znoj kojim se organizambrani od vruine. Stresao sam se od jeze i tek tada osetio da su Lolini dugi noktizariveni u mojvlani dlan. Znam, meutim, da jo uvek nisam eleo da odustanem i mislim da bih rekaoneto u tom smislu da vrata jo jednom nisu beumno skliznula u stranu i na njima se pojavioToihiro. Izgovorio je nekoliko rei, veoma tihim glasom, na japanskom, ali mi se inida sam

istog asa shvatio kako neto nije u redu.Eldrid se uspravio jednim pokretom, tako brzim da mi se uinilo kao da prisustvujemmontai filmskog trika; znate ono kada se iz filma izbace kvadrati iz sredine, a ostane samopoetak i kraj jednog pokreta... Oni su krenuli za vama, Cak rekao je urno. I mislim da ovoga puta posao neeostaviti nedovrenim...Lola je tiho kriknula, a ni meni nije bilo lako pri dui. Meutim, a to je jedna odmojihdobrih strana, spadam u ljude koji u gadnim situacijama misle mnogo bre nego obinoipostaju hladnokrvniji to je situacija gadnija. Revolver mi se stvorio u ruci brzi

nom koja je imene samog iznenadila.Eldrid je ve podizao krajiak zavese da bi izvirio na ulicu. Glava mu se hitro pokretalalevo-desno, kao antena radara; kladim se da mu nije promaklo ni jedno jedino parestarehartije koje je vreli vetar vukao po praini ulice... Dvoja kola rekao je tiho, vie za sebe. I jo jedna pozadi... Najmanje desetljudi... ekae da izaemo.Odahnuo sam: Onda stvar nije tako opasna rekoh, osmehujui se Loli. Imaemo vremena dapotraimo pomo. Policija...Toihiro se jo jednom stvorio na vratima i Eldrid ga je pogledao. Japanac je jedva

primetno odmahnuo glavom. Jo jednom sam shvatio ta je hteo da kae: telefon nije radio.Naravno, ta banda napolju pobrinula se da izbegne tako oigledno reenje za svojepotencijalne rtve.Neverovatna situacija, zar ne? Usred bela dana, usred grada, naoruani ljudi opko-ljavaju kuu s namerom da ubiju nekoga u njoj, a niko, ba niko to nee primetiti prenego tobude kasno. ta ete, takva je ova prokleta aava zemlja.. .Eldrid je napeto razmiljao nekoliko trenutaka, skupljenih obrva, a onda se brzimpokretom okrenuo Toihiru i izgovorio nekoliko japanskih rei. Ovaj se lako nakloni


25/74

o i nestao. ta si mu rekao? upitao sam. Izai emo odavde rekao je on mirno, kao da polazimo u bioskop. Toihiro enam uvati lea, tako da ne moramo voditi rauna o ljudima iza kue. Ostavi taj pitoljak,od njega nee biti mnogo koristi. Njihova kola su parkirana na drugoj strani ulice, predaleko dabi time mogao neto da postigne... Pa ta onda da uradim? zareao sam. Da izaem s rukama uvis i dozvolim dame izreetaju?Prekinuo me je pokretom ruke koji je jasno govorio da nema vremena da se ubeuje samnom. Ostae ovde, uz prozor rekao je urno. Oprezno, jer oni tamo imaju dobrestrelce, sa dvogledima. Moja kola, jedan beli korver, parkirana su pedesetak stopalevo odulaza, sa ove strane. Preputam tebi da proceni kada moe da izae sa devojkom i usknjih... ukoliko bude vremena, pokupie i mene, ali nemoj nita pokuavati to bi moglodovede u opasnost jedno od vas dvoje! Jasno? A ti?Nije mi odgovorio, a nije ni mogao, jer su se vrata ve zatvorila za njim. Pogledao sam uLolu i pokuao da je ohrabrim osmehom, ali mislim da nisam delovao naroito ubedljiv

o.Rukom sam joj pokazao da se ukloni dalje od prozora i oprezno izvirio pored zavese.Odmah sam znao u kojim su kolima strelci, ni sam ne znam kako, jer nisu izgledala nitasumnjivije od ostalih parkiranih u istom nizu. Stajala su tridesetak stopa udaljena jedna oddrugih, spremna da unakrsnom vatrom zaspu svakog ko se pojavi na onom ogromnomtravnjaku ispred zgrade Toihirovog doda. Opsovao sam kroz zube i pomislio da bih vrlorado dao svih onih deset hiljada dolara za jedan poten starinski blok zgrada debelih zidova unekoj od onih uskih ulica u centru, sa mnotvom skrivenih prolaza i zaklona. Ali, t

a je tu je.Izvukao sam pitolj iz depa, vie da bih ohrabrio Lolu i sebe, i ekao...Pre nego to opiem ono to se posle toga dogodilo, moram vas na neto upozoriti: jouvek nisam siguran da li se sve odigralo zaista onako kako sam to ja zapamtio. Vie puta sampokuavao da u mislima rekonstruiem tih nekoliko sekundi svog ivota, ali nisam uspevao.Nije me mnogo uteilo to sam brzo shvatio razloge za to: sve ono to sam video tolikojeodudaralo od uobiajenih ljudskih predstava da je moj razum jednostavno odbijao datoprihvati kao mogue...Nekoliko sekundi, rekao sam, ali se dobra tri minuta pre toga nije dogodilo ba nit

e,ako ne raunamo nekoliko psovki koje sam procedio kroz zube i bar desetak aavih planovakoje sam odbacio pre nego to sam dospeo da ozbiljno razmislim o njima. Sve se svodilo najedno: da bismo iz ove miolovke izali, morali smo da preemo pedesetak jardi brisanogprostora pred cevima trojice ili etvorica dobrih strelaca. ak i da nisam bio u Vijetnamu, znaobih da tako neto jednostavno nije mogue...


26/74

Onda je u moje vidno polje dospeo jedan starac i zakleo bih se da je izaao iz doda.Moda zato to je to bio veoma star Japanac, duge i retke bele brade, u ne ba istom kmonu,ili kako se ve ta njihova odea zove. Jedva se vukao, povijen u struku, stavljajui nogu prednogu sporim, opreznim pokretima, kao da opipava put pred sobom dugim, krivim tapom.Maska je bila tako autentina da sam tek nekoliko sekundi kasnije shvatio da taj tapuopte nije tap, ve jedan od onih krivih japanskih maeva koje ste vi videli u filmovma osamurajima. Iscerio sam se kada sam ispod njegove odee zapazio lepe bele patike,isteonakve kakve sam nekoliko trenutaka ranije video na Eldridovim nogama...Podigao sam pitolj, iako sam bio ubeen da momci u kolima prekoputa nee biti uz-nemireni pojavom tog japanskog dede koji je epesao ukoso preko ulice, gotovo pravo premanjima. A onda...Pokuau da budem precizan u ovom opisu, iako znam da mi neete verovati. MatoriJapanac paljivo se osvrnuo levo i desno pre nego to je zakoraio na kolovoz. U trenutku kadaje njegova desna noga dotakla asfalt, odbaci se snano, skokom koji ga je doveo tano na onu

belu traku koja oznaava polovinu ulice. Opet kaem, znam da mi neete verovati, ali se moguzakleti da je upravo tako bilo.Drugi skok ga je sa polovine ulice doveo pred jedna od kola, a u visoko podignutoj ruciiznenada je blesnuo onaj samurajski ma. Ne znam kada ga je izvukao, to zaista nisam dospeoda opazim, iako nisam ni trepnuo sve to vreme. Znam samo da je njegov japanski ogrta ostaoda lebdi u vazduhu na mestu gde se trenutak ranije nalazio.Jedan od momaka u kolima bio je brz, zaista brz. Rafal je gotovo pocepao taj ogrta,bacivi ga nekoliko stopa unazad gde je i ostao da lei kao stara krpa. Za preciznij

i hitac nisuimali vremena, nad kolima je neto blesnulo dva-tri puta i onda je zavladala tiina. Prekinuo jemotor drugih kola; sa mesta gde su ona bila parkirana nije se moglo jasno videtita se dogaasa prvim kolima. Mislim da su momci u njima ipak shvatili da se neto neobino dogaai polida vide ta je to. Sa rukama na obaraima, bez sumnje.Pretrnuo sam i podigao pitolj, ali zaista nije bilo potrebe za tim. Eldrida, ve nije bilopored prvih kola. Dok sam se pitao ta je s njim, kroz vazduh je poletelo neto, nevee odkamika i palo pravo na vetrobran drugih kola. udno, eksplozija mi nije izgledala s

nana,odnosno buna, ali me je ogromna vatrena kugla, u koju su se kola pretvorila, razuverilagotovo istog trenutka. Hajde! dreknuo sam dohvatajui Lolu za ruku. Poleteli smo kao aavi kroz onomalo predvorje, gde je Japanka i dalje ustro kucala, kao da se ba nita ne dogaa. Zatao samipak na vratima i jo jednom pogledao oko sebe, zadravajui Lolu pritisnutu uza zid jednomrukom. Ulica je bila prazna; ak ni Eldrida nigde nisam video. U tiini se ulo samo k


27/74

kopraska i pucketa plamen koji je gutao ona druga kola.Povukao sam Lolu za ruku i potrali smo prema belom korveru parkiranom poredtravnjaka, ali sam tako naglo zastao da je devojka naletela na mene. Kola su iznenada krenulaprema nama, nemilosrdno gazei savreni travnjak. Podigao sam pitolj, steui zube... Ne, Cak! vrisnula je Lola. To je on!Zaista, Eldrid je sedeo za volanom i ve se naginjao da nam otvori vrata. Sruili smosenekako unutra jedno preko drugog i kola su ve jurila kada sam uspeo da prebacim Lolu nazadnje sedite. U drugim okolnostima bio bi to prijatan posao, verujte, ali mi u tom asu zaistatakve stvari nisu padale na pamet.Duboko sam udahnuo, nastojei da priberem misli. Pogledao sam u revolver u svojojruci, otkoio ga i uperio njegovu cev u momka za volanom. U redu, Eldrid rekao sam glasom koji je trebalo da zvui opasno. Govori... kosi ti? Cak! prekorno je rekla Lola i ja sam valjda tek tada shvatio koliko greim. Ne daje moj pitolj uplaio tog momka, pogledao ga je kao da sam pruio debelu skupu havanuizamolio ga da je zapali. Naravno, moja tvrdoglavost nije doputala da tako lako odustanem. Ti nisi videla ono to sam ja video, Lola rekao sam vrsto. Taj ovek, on... on

nije ovek, boga mu! Ono to je izveo, to...Lola se nasmejala, a osmeh je osvetleo i Eldridovo lice. U redu, znam da sam govorioglupo i nepovezano, ali mi se to moe oprostiti. Najzad, to je ljudski, a ono to sam videoispred zgrade doda...Da, zaboravio sad da vam kaem: u prolazu sam pogledao ona prva kola. Kao konzervaotvorena bajonetom, oni koji su sluili vojsku znaju kako to izgleda.I tenost koja je lagano kapala na prljavi asfalt, gotovo crna na bletavom suncu. Znamda u onoj brzini nisam mogao da osetim nikakav miris, ali mi je moja podsvest uporno gurala u

nosnice onaj teki i slani miris tople ljudske krvi...A ovek, ako je bio ovek, koji je sve to izveo, sedi na stopu od mene i hladnokrvnosesmeka! Znam da je sve to teko objasniti rekao je Eldrid mirnim glasom ali mislim daza objanjenja sada nemamo mnogo vremena. Hteo bih jo jednom da pitam: odustajete li odovog posla ili ne?Progutao sam pljuvaku, razmiljajui ta bi taj tip mogao da uini ako kaem ne. Sre-a se umeala pre neko to sam smislio ta da mu odgovorim. Cak nije jedini koji odluuje o tome rekla je onim svojim avolski privlanimpromuklim glasom. On je samo ortak u agenciji. Lesli... pre nego to bilo ta odluitrebalo

bi da razgovara sa Stivom Korijem...Lesli? Do avola, otkuda joj pravo da tako zove momka koga poznaje jedva petnaestminuta?Vidite u kakvom sam raspoloenju kad su mi ak i takve gluposti padale na pamet!Eldrid je s razumevanjem klimnuo glavom. U redu. Idemo do Korija. Nadam se da je on razumniji od tebe, Cak.ubre, nije me pitao ak ni za adresu. U stvari, kada sam se setio da se obazrem okosebe shvatio sam da korver ve najkraim putem juri prema ulici u kojoj se nalazila n


28/74

slavna agencija.Samo, mislio sam, bie razoaran kad upozna Stiva Korija, deko moj. Ja jesamtvrdoglav, ali sam u tome za Stiva pravi poetnik.U stvari, Stiv me je najpre malo razoarao, sve dok, skoro pola asa kasnije nisamshvatio da on jednostavno opipava Eldrida, nastojei da dozna neto vie o sluaju O'Mi oEldridu samom, a da ga to nita ne staje. Naravno, sva Stivova ljubaznost i lukavapitanja kodtog momka nisu palila: hladnokrvno je srkutao na viski, izmenjivao znaajne pogledesaLolom i veoma veto izbegavao svaki podatak koji bi nam mogao biti od koristi. Mister Eldrid rekao je u jednom trenutku Stiv ovakav razgovor nas nikuda nevodi. Drago mi je da si to shvatio, Stiv rekao mu je ovaj familijarno. Sve se vrti okojedne stvari naputate li istragu ili ne? Ako je naputate, a to vam od srca preporujem,onda vam svi ovi podaci nisu potrebni, zar ne? Ukoliko odluite da nastavite kao ido sada,zbog ega bih vam ja pomogao u njoj?Neoboriva logika! Stiv je konano shvatio da je uleteo u sopstvenu zamku. Poeao sepo glavi, zamiljeno odmeravajui momka pred sobom. U redu, Les rekao je vrlo ozbiljno Stiv, koji opet, ume da bude ozbiljan kao po-grebnik ako misli da tako treba. U redu, Les... ne odustajemo od tog prokletog p

osla!Neete mi verovati, ali ja sam se plaio tog trenutka. Eldrid je suvie lako ubijao zamojukus i nije daleko od pameti pomisao da e moda odluiti da zaturi svoje tragove sa tri novaubistva. Nisam bio siguran da bih mogao neto preduzeti ako on zaista tako odlui, ali sam bioreen da skupo naplatim bar nae koe... Mislim da jo uvek niste svesni opasnosti u koju upadate mirno je rekao alividim da vas ne moe zaplaiti nita to bih ja mogao rei. Ono maloas bila je prilindemonstracija onoga na ta su spremni tipovi protiv kojih se borim, ali se nemojtezavaravati

oni mogu da budu jo opasniji! Pa ta? upitao sam ja, naravno. Protivnika ne smemo potcenjivati, Cak. Ti verovatno jo uvek misli da je u pitanjusamo dobra para i dragocenosti skrivene u nekom sefu ? To je tano, ali samo donekle... cifra okojoj se radi je deset miliona dolara.Stiv je tiho zviznuo, ali na mene Leslijeve rei nisu ostavile naroiti utisak. Desetmiliona dolara bila je suvie apstraktna cifra da bih shvatio koliko je to u stvari para. Eldrid umeao se Stiv. Ko si ti? Moglo bi se to nazvati, recimo, privatni istraitelj osmehnuo se on. Povremenose dogodi da zavuem svoj nos u sluaj koji me jako privlai. Ne, niko me ne plaa za t

, ali zasada raspolaem novcem potrebnim za pokrivanje sopstvenih trokova. Ukratko, posao veomaslian vaem. To ne znai nita odmahnuo je Stiv glavom. Ako je tana samo polovina onogato je Cak maloas ispriao, onda ti nisi obian ovek... ako si uapte ovek. Zna, poonih pria o leteim tanjirima, ponekad pomislim da su meu nama zaista bia sa drugeplanete... ovek sam osmehnuo se Eldrid iako ne obian. Recimo da sam malo daljepomerio granice prosenih ljudskih mogunosti, nita drugo. Nikakva arolija, Stive, ni


29/74

akviletei tanjiri. To moe gotovo svako uz naporan rad i mnogo vebanja. Meutim, ostavimosada to po strani: imam jednu ponudu za vas... Ne dolazi u obzir odmahnuo sam glavom. Vidite koliko sam tvrdoglav? Ne-emo odustti od ovog posla ni za dvadeset... ni za pedeset hiljada! To sam shvatio klimnuo je on glavom. Hteo sam da vam ponudim da radimozajedno, nita drugo. Istina, ja imam ljude koji mi obino pomau, ali oni trenutno nisu ugradu. Mislite li da bismo nas trojica bili dobra ekipa? Nas etvoro...To je dobacila Lola, tiho, veoma tihim i veoma ozbiljnim glasom. Okrenuli smo sekaopo komandi i zagledali u to lepo dete. U oima joj se videlo da misli sasvim ozbiljno. Da, nas etvoro rekao je Eldrid. Oprosti, Lola. Moja greka.Mislite da je ona to prokomentarisala, kako bi to uinilo devedeset devet zarez devetodsto ena? Kaem vam, Lola je zlato od devojke, asna re! Takvu ponudu prihvatamo zacerekao se Stiv. Sa zadovoljstvom, Eldrid, sazadovoljstvom! Ako ni zbog ega drugog, a ono bar da bismo doznali u kakvu smo guvuupali! Imam samo jedan uslov: da nikome, ali zaista nikome ne pominjete ono to se danas

dogodilo kod Toihira. U ovom gradu ak i zidovi imaju ui, kao to znate. S obzirom dauglavnom radim sam, elim da ostanem u senci, mislim da vam je jasno i zato... Ne brini, Les ohrabrio ga je Stiv. Mi umemo da utimo. .. a Lola ak i bolje odnas dvojice! U redu... onda da vam objasnim u kakvu ste guvu upali, kako ti maloas ree,Stive...Pria je potrajala gotovo pola asa, a sve to vreme niko od nas troje nije izgovorionirei, moda zato to je sve to bilo toliko neverovatno da nismo znali ni ta da kaemoNekoliko puta sam odmahnuo glavom, pokuavajui da ubedim sebe kako taj momak neprepriava neki fantastini roman...Da li znate ta su komunikacioni sateliti? Znate, naravno. Umesto hiljada i hiljada milja

kablova sada se ogroman deo svetskog telefonskog i teleks saobraaja prenosi prekotihsatelita, da ne pominjem televiziju, koja bez njih nikada ne bi bila ovo to jeste. Niko vietano i ne zna koliko tih satelita sada krui oko nae aave planete; jo manje kakve funkcije obavljaju tamo gore. Mislim da je veoma mali broj onih koji zaista sluesamo zaprenos informacija s jednog kroja kontinenta i jednog kraja sveta na drugi. Svaki od njih imajo poneku zgodnu spravicu kojom moete pratiti, recimo, kretanje brodova po okeanima,stanje useva na velikim povrinama, otkrivati predele u kojima ima vanih ruda ili nafte i jo

mnogo drugih korisnih stvari; korisnih za onoga kome su ti podaci potrebni. Naravno,monopol na takve informacije uvek dri armija i jako je teko doi do njih biznismenimanaviklim da svoje poteze vuku u razmerama planete ili samo jednog ili dva kontinenta.Ve oseate kuda stiemo? Da, sateliti vie nisu naroito skupe igrake i jedna velika vie manjih kompanija mogu ih sagraditi, a da to njihov godinji budet jedva oseti. Jediniproblem je to komisija NASA pregleda sve te satelite i izdaje dozvolu za njihovo


30/74

lansiranje. Idebelo naplauje obe ove usluge, moete misliti, ali je sve to jo uvek sitna para u poreenju savrednou informacija do kojih se moe doi.Pre ili kasnije neko je morao doi na slinu ideju: lansirati satelit koji e sluiti smouskom krugu ljudi, jednoj velikoj kompaniji, na primer. Potpuno legalno, naravno, pod ovimili onim izgovorom. Kada se takva igraka jednom nae u orbiti, na scenu bi stupiliureajikoje komisija nije videla ili nije htela da vidi. Uveren sam da se takvo neto moeizvesti saljudima koji imaju dovoljno drskosti i dovoljno para, a takvih ima u ovoj zemlji, ne brinite.Lesli nas je uveravao da takav jedan satelit moe mnogo: od praenja pojedinih vozilapo putevima do prislukivanja telefonskih i teleks poruka. Sve to zavisilo je od toga kojim eelektronskim ureajima biti opremljen i kakve e programe strunjaci ubaciti u njegovogranieni, ali ipak veoma sposobni elektronski mozak.E, sada u tu priu upada na prijatelj Herlihi. Kao proizvoa elektronskih komponentiza vetake satelite bio je veoma bitan faktor u planovima ekipe sposobnih ljudi sadubokimdepovima. O'Mara, poznati advokat, bio je njihov kontakt-men. Zadatak mu je bio d

aHerlihiju predoi sve prednosti ugradnje komponenata prema dobijenim specifikacijama izazvecka kaicom pored njegovog uha. Herlihiju poslovi nisu ili naroito dobro. Da lije za tobila kriva ekonomska kriza ili Japanci, u ovom trenutku nije bitno. Glavno je daje on oberukeprihvatio O'Marinu ponudu i obezbedio krupan posao za svoju firmu, daleko iznadstvarnevrednosti ureaja koje je trebalo konstruisali i isporuiti. Bio je tu i znaajan bonus u gotovomnovcu za njegov sopstveni dep, neto to ne bi mogli otkriti ni svi poreznici ovoga sveta.

Do nevolje je dolo gotovo istovremeno, i to iz dva glavna razloga. Gunarson, efHerlihijeve pravne slube, zbog neeg je dublje zavukao svoj nos u ugovore koji su rutinskiprelazili preko njegovog stola. Neto u njima nije mu se dopalo, a bio je veoma sposoban iispravan ovek, i on se malo konsultovao sa inenjerima koji su direktno radili na realiza cijisklopljenih ugovora. Nije naroito mnogo doznao, jer su ureaji bili projektovani nanekolikorazliitih mesta i sklapani u najstroijoj tajnosti, pod rukovodstvom samog Herlihija. Ipak, biloje to dovoljno da Gunarson jednog lepog jutra ue u kancelariju predsednika kompanije i

zatrai objanjenje.Niko pouzdano ne zna ta se tamo odigralo. Herlihi je svoj personal uvek vaspitavao dagleda iskljuivo svoja posla. Bilo kako bilo, Gunarsona su sat ili dva kasnije nalimrtvog unjegovoj kancelariji. Srce, glasio je nalaz lekara kompanije, koga su hitro pozvali. Niko se nijenaroito iznenadio, to je epidemija koja bukvalno kosi poslovne ljude.Niko, naravno, sem njegove ene, ali je ona bila mudra da to zadri za sebe. Moda izato to ni sama nije bila potpuno ista: ona i O'Mara bili su ve due vreme u vezi ka


31/74

vaobino dobije naziv afera ako ikada dospe do novina. O'Mara se izbrbljao pred njom.Nimalo udno, s obzirom na kvalitete kojima je ta makica raspolagala. Izgleda da jeGu-narson, pre nego to je krenuo kod Herlihija, obezbedio fotokopije crtea i sklopova nekihveoma zagonetnih elektronskih ureaja. Ta gomilica hartije, meutim, na vreme je dolaO'Mari u ruke i on ih je sklonio u jedan sef, verovatno sa idejom da ih i sam iskoristi ako mu seza to jednog dana ukae pogodna prilika.I gospoa Gunarson je poelela deo tog kolaa, pa je diskretno poela da se raspitujegde bi se taj sef mogao nalaziti i kakva bi bila njegova ifra. Pogreila je i ona,jer je otilaHerlihiju, koga je upravo u to vreme poela da hvata panika.Herlihi je bio poslovan ovek, a ne inenjer elektronike. Ono to mu je Gunarson rekaoverovat

u Orbiti Smrti - Derek Finegan

Documents

Transcript of u Orbiti Smrti - Derek Finegan