Miroljub Petrovic -Nauka i Problem Smrti

5/22/2018 Miroljub Petrovic -Nauka i Problem Smrti

1/68

NAUKA I PROBLEM SMRTI


2/68

Naslov originalaNauka i problem smrti

RecenzentZdravko Vuini

IzdavaMetaphysica, Beograd

Dizajn koriceVladimir Jajin

Tehnika pripremaCPS

tampaMladost grup, Loznica

Tira1000

DistribucijaMetaphysica, 011/292-0062

Nauka i

problemsmrti

Kriju li velike svetske misterije

odgovore na najvanijaovekova pitanja?

MIROLJUB PETROVI

METAPHYSICA

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

001.9457.017.6

PETROVI, MiroljubNauka i problem smrti : kriju li velike svetske misterije

odgovore na najvanija ovekova pitanja? / Miroljub

Petrovi. - Beograd : Metaphysica, 2008(Loznica : Mladost grup). - 133 str. ; 19 cm

Tira 1.000. - O autoru: str. [ 134 ]. -Bibliografija: str. 127 - 133.

ISBN 978-86-7884-052-4

a) Misterije - SmrtCOBISS.SR-ID 144029708


3/68

SADRAJ

Najvanije pitanje ....................................... 7

Tragovi u steni ........................ ................... 12

Tajna piramida .......................... ................. 28

Otisci stvaranja .......................................... 39

Zagonetni stubovi ..................................... 47

Planina sa crnim vrhom ...................... .... 56Najvee udo prirode ............................... 66

Govor fosila ............................................... 77

U kom vremenu ivimo? .......................... 90

Najbolje uvani drevni spis ................... 102

Tehnologija bez premca ...................... ... 110

Nestali gradovi ........................................ 118


4/68

Nauka je u stanju da rei sve ovekove prob-leme, ukljuujui i problem smrti, bilo je mi-ljenje velikog broja ljudi u zapadnom svetu kra-jem 19. veka. Koliko je razvoj nauke bio velikiu to vreme, svedoi i neprijatno iskustvo kojeje doiveo istaknuti naunik Edison.

Poznato je da je Edison prvi konstruisaosijalicu. Ali, malo je poznato da kada je otiaou Zavod za patente da prijavi svoj pronalazak,slubenik ga je odbio sledeim reima: aonam je gospodine, ne moemo da prihvatimovae otkrie, jer je do sada u nauci otkrivenosve to je moglo da se otkrije!

Ljudi su u to vreme bili opinjeni naukom, aliubrzo, situacija se promenila. Kao to su neka-da mnogi bili oduevljeni naukom i verovali daje ona svemogua, danas su razoarani u nju ismatraju da je ona nemona da rei veinuproblema sa kojima se ovek suoava.

7

NAJVANIJE PITANJE


5/68

Kada je u pitanju problem smrti, naunici erei da je smrt neminovnost i da je ne moemoizbei.

Ali, da li je tako?

Poznato je da svi ivi organizmi kada dou naovaj svet poinju da rastu i razvijaju se, a onda,u jednom trenutku njihovog ivota, oni poinju

da stare, i konano umiru.

ovek fiziki raste i razvija se do negde 25godine ivota. Meutim, vremenom stari, topredstavlja proces koji se zavrava smru.

Ali, zato je to tako? Zato zapoinje processtarenja?

ovek, kao i svi drugi ivi organizmi, posedujegene koji odreuju njegove fizike osobine.Geni, kao neki kompjuterski program, odreu-ju kakva e biti boja naih oiju, kolika e bitiduina naih prstiju, kojim tempom e naesrce raditi. Ali, geni takoe odreuju kada eovek poeti da stari.

Pored genetskih, postoje i drugi procesi kojiizazivaju starenje.

Postavlja se pitanje: Da li je mogue eliminisatiuticaj tih procesa?

Pre nekoliko godina, petorica naunika suobjavila veoma interesantne rezulatate istrai-

vanja na jednoj biljci - paradajzu. Oni su kodove biljke otkrili gene za sazrevanje, zatim eli-minisali njihov uticaj, i tako zaustavili taj pro-ces. Paradajz je ostao zelen jer je bio eliminisanuticaj gena za proizvodnju supstance (etilena)koja izaziva njegovo sazrevanje.1

Kada je ovom paradajzu bila vetaki dodata

supstanca koja kod njega izaziva proces sazre-vanja, taj proces je ponovo bio zapoet, pa akje mogao i da se ubrza.

Da li to znai da bi proces starenja kod oveka,na slian nain kao proces sazrevanja kodparadajza, mogao da se zaustavi?

U jednom drugom istaivanju, naunici su

pokuali da utiu na proces starenja kod ivihorganizama. U eksperimentima sa ivotinjamaoni su uspeli da im produe ivotni vek zaskoro 50%.2

Vrlo je interesantno da se kod elija rakapokree odreeni proces koji spreava njihovostarenje i umiranje. Tako one nastavljaju da ive

i da se umnoavaju sve dok ne nastupi smrtorganizma. Naunici sada pokuavaju da pok-renu taj proces kod normalnih elija i takozaustave proces njihovog starenja.

Naunik koji je vodio ova istaivanja, kae dakada bi se eliminisao uticaj procesa za koje je

8 9

Najvanije pitanjeNauka i problem smrti


6/68

danas poznato da izazivaju starenje, proseanivotni vek oveka bi bio 1000 godina. U tomsluaju, smrt bi mogla da nastupi samo nes-renim sluajem, usled bolesti ili ubistvom.

Znamo da ovek svojim nainom ivota moedo oreene mere da ubrza ili uspori processtarenja. Ali, mi ovde govorimo o jednom dru-

gom nainu delovanja na taj proces. U ovomsluaju, mi smo zainteresovani za nain delo-vanja kojim bi se on potpuno zaustavio.Vidimo da nauka ima potencijal da tako netouini.

Pred nama je mnotvo pitanja za ije odgo-vore smo zainteresovani:

- Kako je kod oveka dolo do pojave ovihprocesa koji izazivaju starenje?

- Da li e naunici u dogledno vreme uspeti daeliminiu njihov uticaj?

- Odakle oveku ideja da razmilja o pojmovi-ma kao to su venost ili besmrtnost?

Sva ova i slina pitanja mogu se sumirati ujedno, najvanije pitanje: Moe li se reiti prob-lem ovekove smrti?

Ukoliko odgovorimo na ovo pitanje, biemo ustanju da odgovorimo na sva druga pitanjavana za oveka.

Namera ove knjige je da odgovori na pomenu-to pitanje. Kao alat u njegovom reavanjukoristiemo nauku. Videli smo da nauka, kaoprimena logike, ima velike potencijale.

Mnogi smatraju da je problem smrti velika mis-terija. Takoe, i neki drugi fenomeni u naemsvetu smatraju se misterijom, kao to su

piramide, dinosaurusi itd.Da li oni kriju odgovor na pitanje za kojimtragamo?

10 11

Najvanije pitanjeNauka i problem smrti


7/68

Dinosaurusi su interesantne ivotinje za mno-ge ljude, a naroito za decu. Mnogi nauniciveruju da su dinosaurusi iveli u dalekojprolosti i da su izumrli pre oko 65 milionagodina. Prema istom tumaenju, ovek se poja-vio na Zemlji pre oko milion godina. To znaida ljudi i dinosaurusi nisu iveli u isto vreme.

Sredinom 20. veka u dolini reke Paluksi, dravaTeksas, SAD, naunici su otkrili okamenjeneotiske stopala dinosaurusa. U izvetajima kojisu usledili objavljeno je da su ovi otisci stopalanastali pre oko 100 miliona godina. Meutim,ono to je iznenadilo naunike jeste da suneposredno pored otisaka stopala dinosaurusapronaeni okamenjeni otisci stopala oveka

(slika 2.1).1 Da li to znai da su dinoasurusi iljudi iveli u isto vreme?

Dodatno iznenaenje predstavljala je veliinaovih ljudskih otisaka. Prosena duina stopalasavremenog oveka iznosi izmeu 20 i 25 cen-timetara, a duina ovih stopala bila je 38 cen-

12 13

Tragovi u steni

TRAGOVI U STENI

Slika 2.1. Otisci stopala oveka i dinosaurusa pronaeniu istom sloju stena.


8/68

timetara! Slini nalasci otisaka stopala otkrivenisu i na mnogim drugim mestima, irom sveta.2

Dakle, pred nama je nauni dokaz da su ljudi idinosaurusi iveli u isto vreme, i da su ljudi bilimnogo krupniji (imali su skoro duplo veastopala).

Ali, zato je pria o dinosaurisima i ljudima

vana za nas i za temu kojom se bavimo?Iako je ovo otkrie o suivotu ljudi i dinosau-rusa iznenadilo mnoge savremene naunike, tone bi bio sluaj sa Njutnom, Pasterom i drugimnaunicima koji su postavili temelje nauci. Utabeli 2.1 nalazi se spisak najpoznatijih nauni-ka koji su postavili temelje nauci.3Tu se nalaze:

Isak Njutn (po mnogima najvei naunik svihvremena), Luj Paster (otac mikrobiologije),Gregor Mendel (otac genetike) i mnogi drugi.

Ljudi koji su postavili temelje nauci imali sudrugaiji pogled na istoriju naeg sveta i ove-anstva od onog koji imaju mnogi savremeninaunici. Oni su smatrali da je najtanija istori-

ja naeg sveta ona koja ju zapisao jevrejskipisac Mojsije pre oko 3500 godina. Prema nje-govom zapisu, ljudi i dinosaurusi su iveli uisto vreme, i to ne tako davno.

Utemeljivai nauke su tvrdili da je Mojsijevaistorija u skladu sa onim to nauka otkriva. Za

14 15

Tragovi u steniNauka i problem smrti

Isak Njutn (1642-1727)

Luj Paster (1822-1895)

Gregor Mendel (1822-1884)

Majkl Faradej (1791-1867)

Vilijem Kelvin (1824-1907)

Jozef Lister (1827-1912)Blez Paskal (1623-1662)

Johan Kepler (1571-1630)

Robert Bojl (1627-1691)

Karl Line (1707-1778)

Vilijem Herel (1738-1822)

Jozef Henri (1797-1878)

Don Fleming (1849-1945)

Dord Stoks (1819-1903)Leonardo da Vini (1452-1519)

Vilijem Remsi (1852-1916)

Bernard Riman (1826-1866)

Rudolf Virhof (1821-1902)

Dejms Dul (1818-1889)

Dejms Maksvel (1831-1879)

Semjuel Morz (1791-1872)

or Kivije (1769-1832)

fizika

biologija

genetika

elektromagnetizam

termodinamika

hirurgijatermodinamika

astronomija

hemija

biologija

astronomija

elektrotehnika

elektronika

mehanika fluidahidraulika

termodinamika

geometrija

patologija

termodinamika

termodinamika

telekomunikacije

paleontologija

Tabela 2.1. Najpoznatiji naunici koji su postavili teme-lje nauci.


9/68

nae istraivanje to moe biti od velike koristi,jer Mojsije u svojoj istoriji govori i o pitanjimaza koje smo zainteresovani u ovoj knjizi. Ali,hajde da jo malo ispitamo sluaj o dinosau-rusima i ljudima.

Godine 1945, naunici su kod mesta Akam-baro u Meksiku otkrili veoma interesantno

arheoloko nalazite. Na tom mestu su svojetragove ostavili ljudi koji su iveli u periodu od800. godine pre nove ere do 200. godine noveere. Meu brojnim predmetima, arheolozi supronali vie od 30.000 glinenih figurica, odkojih je nekoliko hiljada predstavljalo dinosa-uruse (slika 2.2).4

Pitanje koje se namee jeste: Kako su ovi ljudiznali da prave figurice dinosaurusa? Jedinimogui odgovor jeste da su oni imali priliku daih vide.

Druge figurice predstavljaju borbu ljudi i dino-saurusa, dok neke pokazuju da su ljudi bili ustanju da ih pripitomljavaju (slika 2.3).

Dakle, pred nama je jo jedan nauni dokaz dasu ljudi i dinosaurusi iveli u isto vreme. Ali, tonije sve.

Na jednom drugom lokalitetu - ovoga puta udravi Peru - arhelozi su otkopali stare grobovenaroda koji je tu iveo u periodu od 500. do

16 17


Slika 2.2. Glinenefigurice pronaene uMeksiku koje pred-

stavljaju dinosauruse,ljude, kao i njihovumeusobnu borbu.

Slika 2.3. Glinenafigurica koja pred-stavlja enu idinosaurusa, kaonjenog kunogljubimca.


10/68

1500. godine nae ere.5 U tim grobovima pro-naeno je mnotvo ilima sa slikama dinosa-urusa (slika 2.4), kao i upova i druge grnari-je, takoe sa slikama dinosaurusa (slika 2.5).Pronaen je i veliki broj kamenih ploa sa raz-nim crteima, a na velikom broju ovih ploanacrtani su zajedno ljudi i dinosaurusi (slika2.6).

Slini nalazi pronaeni su na mnogim drugimlokalitetima irom sveta.6 Oigledno da su uskoroj prolosti ljudi iveli zajedno sa dinosa-urusima, koje su ak i pripitomljavali.

Da su dinosaurusi zaista iveli u skoroj pro-losti, a ne pre vie desetina ili stotina miliona

godina, svedoi pronalazak jaja dinosaurusa ukojima je sauvan molekul DNK - molekul kojisadri gene. U izvetaju se kae da su ova jajastara 70 miliona godina (slika 2.7). Ali, to nemoe biti tano jer se molekul DNK raspadarelativno brzo posle uginua organizma. Zamanje od 6000 godina, kompletan molekulDNK bi se raspao.7 To znai da su ova jaja

dinosaurusa mlaa od tog datuma.

Otkrie ovih jaja dinosaurusa sa molekulomDNK dodatno je potvrdilo Mojsijev istorijskiizvetaj u kome se kae da su dinosaurusi iveliu skoroj prolosti, i to zajedno sa ljudima. Po-red toga, Mojsije belei da su ljudi bili mnogo

18 19


Slika 2.4. Jedanod ilima sacrteomdinosaurusa,pronaen uPeruu.

Slika 2.5. Jedanod upova sacrteomdinosaurusa.

Slika 2.6. Kamene ploe sa crteima ljudi i dinosaurusa.

Slika 2.7.Izvetaj opronalaskujaja dinosau-rusa sa sau-vanim DNK.(Rojter,18.02.1995.)


11/68

krupniji od savremenih ljudi i da su dueiveli.8

Veliki otisci stopala ljudi nisu jedini nalazi kojiukazuju na mnogo krupnije ljude koji su neka-da iveli na naoj planeti. Na lokalitetima Peruai Meksika pronaene su fosilizovane ljudskelobanje, koje su po svojoj zapremini bile i do

dva puta vee od lobanja savremenih ljudi(slika 2.8).9 Ove lobanje imaju zapreminu od2600 do 3200 kubnih centimetara, dok lobanjesavremenih ljudi u proseku dostiu zapreminuod 1450 kubnih centimentara.

Neobino izdueni oblici mnogih od ovihlobanja verovatno ukazuju na njihove obiaje,

jer je poznato da su neka domorodaka pleme-na u skorijoj prolosti vezivala svojoj decidrvene predmete na ela. Tako su im defor-misali lobanje, verujui da e to poboljati nji-hov intelektualni razvoj.

Krupni ljudi i krupne ivotinje, kao to sudinosaurusi, nisu nita novo za naunike. Do

sada je otkriveno mnotvo ostataka organiza-ma koji ukazuju da su nekada i drugi organizmibili krupniji.10 Tako su svinje bile veliine da-nanjih goveda, a umama su hodali jeleni ijisu rogovi bili iroki preko 3 metra (slika 2.9).

20 21


Slika 2.8. Velike lobanje iz Perua i Meksika.


12/68

Paprati su bile veliine drveta, a drvee je bilovisoko i preko 30 metara. Nalazi ukazuju narazne skakavce i pauke koji su bili dugi i preko60 centimetara, kao i na bube veliine bokser-ske rukavice.

Mnogi e teko moi da zamisle dabra dugogdva i po metra, ali pronaena lobanja divov-

skog dabra, koja je danas izloena u naunomcentru Sent Luis ukazuje da je bio veliinecrnog medveda (slika 2.10).

Pronaeni su fosilni ostaci pingvina koji je biovelik skoro kao ovek (slika 2.11).

Divovske ptice, iji su ostaci pronaeni u cen-tralnoj Australiji, bile su visoke najmanje 3

metra, a teile su preko 500 kilograma (slika2.12).

Ostaci bezrogog nosoroga, koji je verovatnobio najvei kopneni sisar, ukazuju da je biovisok skoro 5,5 metara i dug skoro 8 metara(slika 2.13).

Fosili divovskih koljki, naeni u dravi Peru,pokazuju da su dostizale irinu od 3,5 metra ida su teile 320 kilograma (slika 2.14).

Godine 1991, na obali Amazona pronaene sukosti krokodila ija je lobanja bila duga skoro1,5 metar. Ovaj krokodil je bio visok 2,4 metra,dug 12 metara i teak oko 12 tona (slika 2.15).

22 23


Slika 2.9. Fosil i rekonstrukcija drevnog jelena.

Slika 2.10. Fosilna lobanjadrevnog dabra.

Slika 2.11. Fosil i rekon-strukcija drevnog ping-

vina, uporeena sadananjim pingvinom.

Slika 2.12. Otisak kande i rekonstrukcija drevne ptice.


13/68

Pitanje koje se namee jeste: zato je ivi svetnekada bio mnogo krupniji nego danas?

Jedan drugi pronalazak mogao bi da nam daodgovor na ovo pitanje. U pitanju je otkriedrevnog ekia u steni (slika 2.16).11 U istimslojevima stene pronaeni su i ostaci dinosa-urusa. Sigurno da eki nije pripadao dinosa-

urusu. Ali, ono to je za nas mnogo zanimljivi-je jeste hemijski sastav ovog ekia. Pod dana-njim atmosferskim uslovima bilo bi veomateko, skoro nemogue, napraviti leguru odkoje je nainjen ovaj eki, to ukazuje da suuslovi za ivot na Zemlji nekada bili dosta dru-gaiji.

Na veoma drugaije atmosferske prilike uprolosti ukazuju i drugi fosilni nalasci. Tako sunaunici u ledu polarnih regiona pronali fosiletropskih koljki (slika 2.17), to ukazuje da je tunekada bilo tropsko more. Takoe, nedalekood Severnog pola - tamo gde je danas veitisneg i led - naunici su pronali fosilne ostatkezmija, krokodila i drugih organizama koji mogu

da ive samo u uslovima tople klime.12 U polar-nim regionima pronaene su i velike naslageuglja, to ukazuje na nekadanju bujnu vege-taciju tih prostora.

Iako svi ovi nalazi mogu predstavljati iznenae-nje za mnoge savremene naunike, to ne bi bio

24 25


Slika 2.14. Fosili drevnih koljki. Slika 2.15.Rekonstrukcija

drevnogkrokodila.

Slika 2.16. Drevni eki i prikaz pod skenerom.

Slika 2.13. Fosil drevnog bezrogog nosoroga. i rekon-

strukcija.


14/68

sluaj sa Njutnom, Pasterom i ostalim uteme-ljivaima nauke. Prema Mojsijevom istorijskomizvetaju, koji su oni prihvatali, klimatski uslovina celoj planeti bili su nekada ujednaeni, kianije padala, i u takvim uslovima ivot je bujaona svim meridijanima.

injenica je da fosilni ostaci biljaka i ivotinja

ukazuju na to da danas ivi samo 1% organiza-ma od onih koji su nekada iveli na naoj pla-neti.13

Videli smo na samom poetku da savremenanauka pokazuje da proces starenja zapoinje ujednom trenutku naeg ivota, ali da se na njegamoe uticati.

Sa druge strane, postoji jedan drevni istorijskiizvetaj koji kae isto. U njemu se govori oproblemima koji su od interesa za nas u ovojknjizi, kao i o mnogim drugim pitanjima zakojima traga savremena nauka.

Jedno od takvih pitanja vezano je za piramide.

26 27


Slika 2.17. Fosiltropske koljkeizvaen iz ledapolarnog regiona.


15/68

Kada se kae piramide, odmah se pomisli naEgipat. Tu je do sada pronaeno nekolikodesetina kompletnih i nekompletnih piramida.Sigurno da je najpoznatija piramida onanajvea - Keopsova, koja je visoka 137 metarai ima oko milion kamenih blokova tekih ponekoliko tona.

Piramide su poele da se grade za vreme vla-davine faraona ozera, kada je Egipat dostigaovrhunac svoje moi. Prva piramida koja jesagraena u Egiptu bila je Stepenasta piramidau mestu Sakara (slika 3.1).

Poetak vladavine faraona ozera nije bioobeleen niim spektakuarnim. A onda se po-javio jedan ovek, po imenu Imhotep, i od tada

poinje veliki uspon ovog faraona. Iako Imho-tep nije bio deo faraonove porodice, bio jepostavljen za glavnu linost u Egiptu, odmahiza vladara. Egipatska istorija belei:

Tokom vladavine faraona ozera iveo jeImhotep, koji je vodio poslove vladara Egipta.

Bio je zamenik vladara, upravljao je VelikomPalatom, bio je Visoki svetenik Heliopolisa,bio je graditelj, skulptor... Imhotep je zbog svo-

jih lekarskih sposobnosti stekao meuEgipanima reputaciju Asklepija (grkog bogamedicine).1

Zbog svojih velikih sposobnosti, mnogi savre-meni istoriari nazivaju Imhotepa LeonardomDa Vinijem drevnog Egipta. Ali, ono to je zanas vano jeste da egipatska istorija belei:

Imhotep je uspostavio vetinu gradnje kori-enjem tesanog kamena.2

Dakle, Imhotep je bio taj koji je zapoeo grad-nju piramida, a prva piramida koju je napraviobila je Stepenasta piramida u Sakari.

28 29

Tajna piramida

TAJNA PIRAMIDA

Slika 3.1. Stepenasta piramida u Sakari.


16/68

Meutim, ova piramida se veoma razlikuje odostalih piramida po tome to je ograenavelikim zidom. Postoji samo jedan uski ulaz ukompleks ove piramide (slika 3.2).

Zato je bila potrebna takva zatita ovoj pira-midi? Da li se tu dralo neto dragoceno?

Kada su nauici uli u kompleks ove piramide,

otkrili su 11 velikih silosa za ito. Da su ovisilosi zaista sluili za skladitenje ita potvrdilisu nalasci ostataka ita na njihovom dnu.

Ovi silosi su mogli da prime 40.000 kubnihmetara ita, to uveliko premauje potrebestanovnika koji su tada iveli na ovom mestu iu okolnim gradovima. Silosi su na svom dnu

bili meusobno povezani, a ljudi su se sputalistepenicama na dno silosa gde im je prekoposebnih slavina izdavano ito (slika 3.3).3

Pitanje koje se namee jeste: Zato je Imhotepnapravio piramidu sa silosima za ito? Izgledaneobino, ali egipatska istorija belei da je svezapoelo sa jednim snom faraona ozera.

Faraon je bio veoma uznemiren zbog nado-lazee gladi, jer mu se u snu javio bog NilaKnum i obeao da e Nil dati vodu, ali da ebiti najpre sedam godina gladi, a zatim sedamgodina izobilja.4

30 31

Tajna piramidaNauka i problem smrti

Slika 3.2. Skica Stepenaste piramide, ulaz i zidovi.

Slika 3.3. Silosi unutar kompleksa Stepenaste piramide.


17/68

Kada je usnio ovaj san, faraon ozer jepotraio odgovor od Imhotepa:

Upitao sam Imhotepa, koji je bio sin bogaPta: Gde se raa Nil? Ko je bog tamo? Ko jepravi Bog?

Imhotep je odgovorio: Potrebno je da pitamBoga koji vlada nad svim ivim...

Nakon to ga je Imhotep posavetovao ta dauradi, faraon ozer je izdao nareenje:

Obeao sam bogu Nila Knumu, da e sav na-rod, osim svetenika u bojem hramu, plaatiporez u iznosu od jedne desetine svojih use-va.5

Narod je plaao porez u itu koje je biloskladiteno u velikim silosima, a koje je trebaloda poslui u vreme velike nadolazee gladi.Pored silosa je izgraena piramida, a ceo kom-pleks je bio okruen velikim zidovima.

Vidimo da egipatska istorija belei da jeImhotep sazidao prvu piramidu iz praktinog

razloga - da bi pripremio Egipat za nadolazeuglad.

Ali, ovde opet dolazimo do istorije koju jezapisao Mojsije. On belei skoro identian isto-rijski izvetaj. Umesto Imhotepa, Mojsije spo-minje linost pod imenom Josif.

Josif je doveden u Egipat kao rob, a zbog svo-jih velikih sposobnosti postao je glavna linostu Egiptu, odmah iza faraona. Mojsije takoebelei da je faraon sanjao neobian san, i da muje Josif protumaio san i ukazao na sedam go-dina izobilja i sedam godina gladi. Josif jedobio odreene ruke da prikupi ito od narodai pripremi zemlju za nadolazeu glad.

Egipatska istorija kae da je Imhotep biosvetenik u gradu Heliopolisu i da je umro u110. godini ivota.6 U Mojsijevoj istoriji prona-lazimo iste podatke za Josifa.

Da li to znai da je Imhotep, ta uvena istorij-ska linost iz egipatske istorije, ustvari bio Jo-

sif?Naunici su pokuali da pronau mesto gde jesahranjen Imhotep. Krenuli su od Stepenastepiramide u Sakari. Na zidovima su pronaliizgravirane crtee ljudi koji pate od velike gladi(slika 3.4).

Iako su skoro sve piramide u Egiptu bile op-

ljakane, ova je imala dobro sakrivene pod-zemne prostorije tako da je njena unutranjostbila sauvana.

Kada su uli u ove prostorije, naunici su nailina iznenaujue otkrie. Tu je bilo preko mili-on prepariranih ibisa (slika 3.5). Ptica ibis se

32 33



18/68

smatrala svetom ivotinjom u Egiptu, a egi-patska i grka istorija belee da su ljudi dolaziliiz svih zemalja ovog regiona da se lee kodImhotepa i da su mu zbog izuzetnog uspeha uleenju poklanjali ove preparirane ptice.7

I konano, naunici su uli u prostoriju gde senalazio mrtvaki koveg Imhotepa.8 Prvo to

su zapazili bilo je da je ovaj koveg okrenutprema severu. U Egiptu su svi ljudi bili sahra-njivani u pravcu istoka, poto su oboavali sun-ce. Oigledno da Imhotep nije pripadao egipat-skoj religiji.

Kada su otvorili Imhotepov koveg, u njemunije bilo tela. Zato, kada grobnica nije bila op-

ljakana?Odgovor na ovo pitanje pronalazimo u Mojsi-jevoj istoriji. Kada su Izraelci naputali Egipat,predvoeni Mojsijem, oni su sa sobom poneliJosifovo telo.

Dakle, vidimo da se Mojsijev istorijski izvetajjo jednom pokazuje kao pouzdan. Imhotep, tauvena linost iz egipatske istorije, je ustvaribio Josif - znamenita linost iz Mojsijeve istori-je (videti tabelu 3.1 za poreenje Imhotepa iJosifa).

Zvui pomalo neverovatno, ali nauni dokaziukazuju da su piramide poele da se grade saciljem skladitenja ita da bi se narod spasao dogladi, a kasnije su graene kao grobnicefaraona koji su sebe smatrali bogovima. Sve seto veoma lepo uklapa u ono to je Mojsijezapisao u svojoj istoriji.

Iako se pokazuje kao taan po mnogim intere-santnim pitanjima, kao to su dinosaurusi ipiramide, Mojsijev istorijski izvetaj nailazi nakritike od strane nekih naunika.

34 35


Slika 3.4. Crte ljudi koji pate od gladi na zidu Stepenastepiramide.

Slika 3.5. Ptice ibis iz Egipta.


19/68

36 37


TABELA 3.1. Poreenje Imhotepa i Josifa 1-8

"U snu mi se javio bog "Evo doi e sedamNila Knum i obeao godina vrlo rodnih svojda e biti najpre sedam zemlji Misirskoj, a izagodina gladi, a zatim njih nastae sedamsedam godina izobilja." gladnih godina." (Josif)(faraon ozer) (1. Mojsijeva 41,29.30)

"Upitao sam Imhotepa: A faraon ree Josifu:Gde se raa Nil? Ko je Usnih san, a za tebebog tamo? Ko je pravi ujem da ume kazivatiBog? sne.(faraon ozer) (1. Mojsijeva 41,15)

Potrebno je da pitam To nije u mojoj vlasti,Boga koji vlada nad Bog e javiti dobrosvim ivim. faraonu. (Josif)(Imhotep) (1. Mojsijeva 41,16)

Sav e narod, osim "A to bude roda daetesvetenika, plaati peto faraonu. Samo neporez u iznosu od kupi svetenikihjedne desetine svojih njiva. (faraon)useva." (ozer) (1. Mojsijeva 47,24.22)

Imhotep je bio I oeni faraon Josifasvetenik u gradu sa erkom svetenika

Heliopolisu." Onskoga (Heliopolisa).(1. Mojsijeva 41,45)

"Imhotep je zbog svojih "I zapovedi Josif sluga-lekarskih sposobnosti ma svojim, lekarima, dastekao meu Egipanima mirisima pomau ocareputaciju Asklepija njegova.(grkog boga medicine). (1. Mojsijeva 50,2)

"Bliim se smrti u "Potom umre Josif,svojoj 110 godini a bee mu 110 godina."ivota." (1. Mojsijeva 50,26)

"Dobio sam ovlaenja Ja sam faraon, ali bezod vladara kakva niko tebe niko nee maipre mene nije imao. ruke svoje ni noge svoje

u svoj zemlji Misirskoj...Samo u ovim prestolom

biti vei od tebe.(1. Mojsijeva 41,44.40)

Imhotepov mrtvaki "I zakle Josif sinove Iz-koveg bio je prazan. railjeve i ree: Zaista

e vas pohoditi Bog, a vionda odnesite kosti mojeodavde. I Mojsije uze ko-sti Josifove sa sobom."(1. Mojsijeva 50,26;2. Mojsijeva 13,19).

Imhotepov mrtvaki Josifov Bog je odveokoveg bio je okrenut Izraelce u Obeanuprema severu, za razliku zemlju Izrael koja se na-od egipatskih koji su lazi severno od Egipta.bili okrenuti prema (2. Mojsijeva)istoku (klanjali su sesuncu).

Imhotep je bio graditelj, "Tako nakupi Josif itaskulptor... uspostavio je vrlo mnogo, koliko jevetinu gradnje kori- peska morskoga, tako daenjem tesanog kamenja. ga presta meriti, jer mu(Sazidao je silose pored ne bee broja.piramide u Sakari za (1. Mojsijeva 41,49)skladitenje ita.)


20/68

Ali, pre nego to analiziramo neke od tih kriti-ka, osvrnimo se na jedno od najveih geolokihotkria 20. veka.

Veina ljudi je ula za vitamin C. Njega proiz-

vode biljke, a ovek je odskora u stanju da gapravi u obliku umeih tableta.

Ako tabletu ovog vitamina stavimo u au vo-de, ona e poeti da se raspada stvarajui me-hurie u vodi. Pretpostavimo da je tableti vita-mina C potreban jedan minut da se potpunoraspadne u vodi oslobaajui mehurie.

ta bi se desilo ako bismo u au vode stavilitabletu vitamina C, a onda odmah au stavili uzamrziva? Zamrzivau bi bilo potrebno oko15 minuta da zaledi vodu. Da li bi posle 15minuta u zaleenoj vodi pronali mehurienastale od raspadanja tablete?

Naravno da ne, jer je proces raspadanja tabletemnogo bri od procesa zaleivanja vode. Ali,ako biste videli au zaleene vode u kojoj senalaze uhvaeni mehurii tablete vitamina C,ta biste zakljuili? Jedini mogui zakljuak biobi da je u pitanju neki model zamrzivaa koji jeu stanju da zamrzne vodu bre nego to se

38 39

OTISCI STVARANJA

Nauka i problem smrti


21/68

tableta vitamina C raspadne - bre od jednogminuta.

Dakle, ako bismo imali pred sobom au vodesa zaleenim mehuriima tablete vitamina C,mogli bismo da izvuemo najmanje dvazakljuka:

1. Neko je ubacio tabletu vitamina C u au

vode.2. Voda u ai se zaledila za manje od jednogminuta, jer se u vodi nalaze uhvaeni mehuriitablete koja se raspala.

Ovaj primer sa aom vode, tabletom vitaminaC i zamrzavanjem, naveden je da bismo boljerazumeli jedno od najveih geolokih otkria20. veka.

Ve smo spomenuli da se u biljkama odvijajuodreeni procesi u kojima se stvaraju vitamini,a meu njima i vitamin C. Sa druge strane, ustenama se odvijaju procesi gde se odreenihemijski elementi raspadaju i na taj nainstvaraju odreeni tip mehuria u steni.

Na primer, u stenama esto pronalazimo mili-one atoma nestabilnog urana, koji su zajednogrupisani u mikroskopski maloj taki, i koji seraspadaju. Prilikom raspadanja, oni izbacujumale estice na sve strane (slika 4.1). Tako

stvaraju oteenje u vrstoj steni u oblikumehuria.

Neki nestabilni elementi se raspadaju u viekoraka, tako da esto pronalazimo po nekolikomehuria koji se nalaze jedni u drugima. Uko-liko stenu preseemo po sredini ovih mehuria,na preseku emo videti koncentrine krugove

(slika 4.2).Neki nestabilni hemijski elementi se raspadajubre, a neki sporije, ali svoje mehurie ras-padanja mogu da ostave samo u vrstoj steni.

40 41

Otisci stvaranjaNauka i problem smrti

Slika 4.1. Raspadvie miliona nesta-bilnih atoma izjednog centra.

Slika 4.2. Raspad urana u 8 koraka.


22/68

Ako je stena tena, kao to je to sluaj sa usi-janom lavom, onda oni ne mogu da ostavemehurie - na isti nain kao to tableta vitami-na C ne moe da ostavi mehurie raspadanja utenoj, ve samo u zaleenoj vodi.

A sada da primenimo nae znanje o mehurii-ma na pitanje nastanka planete Zemlje.

Poznato je da je najvei deo naih kontinenatasainjen od stene koja se zove granit (slika 4.3).Meutim, dugo vremena nije se znalo kako jenastao granit, jer se nigde u prirodi ne moeposmatrati njegov nastanak, niti ga je ikada bilomogue napraviti u laboratoriji. Mnogi nauni-ci su zato prihvatili pretpostavku da je osnovnastena naih kontinenata - granit, nastao pola-ganim hlaenjem usijane lave tokom vie mi-liona godina. I mnogi ljudi kada pomisle nanastanak planete Zemlje, odmah zamiljaju usi-janu planetu koja se polagano hladi tokomdugih vremenskih perioda.

Meutim, jedno nedavno otkrie vezano zagranit, od strane vodeeg svetskog strunjakaiz te oblasti, iznelo je na videlo jedno potpunodrugaije objanjenje nastanka nae planete.1

Naime, na svim kontinentima irom sveta, ugranitu, pronaeni su mehurovi raspadanja jed-nog neobinog hemijskog elementa. U pitanju

je polonijum, koji se raspada za samo nekolikominuta (slika 4.4). To znai da je granit moraoda ovrsne za najvie par minuta.

Izvrena su detaljna nauna ispitivanja da bi seproverilo ovo otkrie i prvobitni rezultati subili potvreni.

Tako je utvreno da naa planeta nije bila usi-

jana masa tokom vie miliona godina, ve jenastala za veoma kratko vreme - maksimalnoza nekoliko minuta!

42 43


Slika 4.3. Popreni presek Zemljine kore.

Slika 4.4. Mehurii raspada polonijuma u granitu.


23/68

Ono to je uinilo ovo otkrie jo neverovatni-jim, jeste da tip polonijuma, koji je ostavio me-hurie u granitu, ne postoji nigde u prirodisamostalno, ve samo kao deo nekog veeglanca raspada, kao to je to lanac raspada urana(slika 4.5).

Dakle, kao to vitamin C ne nastaje nigde u

prirodi samostalno, u vidu tablete, tako ni ovajtip polonijuma ne nastaje nigde u prirodisamostalno, kao nezavisan hemijski element.

U sluaju zaleene vode sa mehurovima tabletevitamina C, mogli smo da izvedemo dvazakljuka. Na isti nain i ovde, u sluaju grani-ta za mehuriima ovog polonijuma, moemoda izvedemo dva jasna zakljuka:

1. Neko je ubacio ovaj tip polonijuma u granit

2. Granit je ovrsnuo za samo nekoliko minu-ta.

Treba istai da i pored brojnih pokuaja, nikodo sada nije uspeo da ospori ovo otkrie.

Iako je ovaj nalaz u granitu iznenadio mnogesavremene naunike, on ne bi iznenadiloNjutna, Mendela i ostale utemeljivae nauke.Zvui neverovatno, ali Mojsije u svojoj istorijibelei upravo ono to je savremena naukaotkrila po ovom pitanju. On je zapisao da je

planeta Zemlja nastala za veoma kratko vreme

- tokom prvog dana stvaranja.Videli smo da Mojsije takoe belei tanu isto-riju vezanu za piramide, dinosauruse, drevneljude, kao i za druge organizme i klimatskeuslove iz prolosti.

Ali, Mojsije je takoe zabeleio i kako se poja-vila smrt na naoj planeti, pa ak i kako se tajproblem moe reiti. Da li mu se moeverovati?

Neki naunici upuuju prigovor Mojsijevojistoriji zbog njegovih zapisa o natprirodnimdogaajima. Jedan od njih je izvetaj o prolasku

44 45


Slika 4.5. Lanac raspada urana, tipa 238. Polonijum tipa218 (u sredini slike, 218 Po), postoji u prirodi samokao deo ovog lanca.


24/68

Izraelaca preko Crvenog mora. Pa zatim nje-gov izvetaj o natprirodnim dogaajima pri-likom primanja uvenih ploa sa Deset BojihZapovesti.

Moe li nauka da testira ovakve i druge nat-prirodne dogaaje?

Pre nekoliko godina, naunici su na obali

Crvenog mora pronali veliki drevni granitnistub visok 4,7 metara i teak 11,5 tona (slika5.1).1 Obala Crvenog mora na kojoj se nalaziovaj stub pripada egipatskom poluostrvuNuviba u Arapskom zalivu (slika 5.2).

Naunici su bili zaueni. Otkud granitni stubna ovom mestu, kada se najblie nalazite gra-

nita nalazi ak na jugu Egipta?

46 47


ZAGONETNI STUBOVI

Slika 5.1. Drevni granitni stub na egipatskoj obali Crve-nog mora.


25/68

Jo vee iznenaenje izazvalo je otkrie istog

takvog drevnog granitnog stuba na suprotnojobali Crvenoj mora, koja danas pripadaSaudijskoj Arabiji. Nakon njegovog otkria,vlasti Saudijske Arabije su prenele ovaj stub umuzej, a na njegovom mestu postavile metalnuzastavicu i plou (slika 5.3).

Pitanje koje se postavilo bilo je: ta predstav-

ljaju ovi drevni stubovi? Odgovor je poeo dase nazire kada su naunici ustanovili da istitakvi drevni granitni stubovi postoje u Izraelu(slika 5.4).

Istoriari su znali da je izraelski car Solomonimao brodove i da je bio u dobrim odnosima sa

egipatskim carem.2To je bio povod onim isto-riarima, koji su prihvatali Mojsijevu istoriju

kao tanu, da pretpostave da je moda car So-lomon postavio ove granitne stubove kao us-pomenu na prelazak Izraelaca preko Crvenogmora.

48 49

Zagonetni stuboviNauka i problem smrti

Slika 5.2. Poluostrvo Nuviba (oznaeno krugom) uArapskom zalivu.

Slika 5.3. Metalna zastavica i ploa koji oznaavaju mestosa koga je odnesen granitni stub.

Slika 5.4. Drevni granitni stubovi na obali Sredozemnogmora u Akelonu, Izrael.


26/68

Takoe, istoriari su zapazili da se i drugi detaljiiz Mojsijevog opisa lepo uklapaju u scenario omoguem prelasku Izraelaca preko Crvenogmora na mestu gde su pronaeni granitnistubovi. Naime, Mojsije je zapisao da suIzraelci nakon izlaska iz Egipta najpre doli dokraja pustinje,3 a zatim skrenuli svojuputanju i doli do obale Crvenog mora.4 (Ova

putanja je oznaena linijom na slici 5.2.)Iako se ceo ovaj region naziva pustinjom zbognedostatka vode, upravo na ovom putu premaCrvenom moru postoje oaze, a na samom po-luostrvu, gde se nalazi granitni stub, postojidrevni bunar koji i danas sadri vodu. Sve to jedodatno podgrejalo nadu istoriarima da ovi

stubovi predstavljaju uspomenu na prelazakIzraelaca preko Crvenog mora.

Meutim, Crveno more je u Arapskom zalivuveoma duboko. U severnom delu ovog zaliva,ono je duboko oko 900 metara, a u junomdelu oko 1900 metara. Rastojanje od jedne dodruge obale iznosi oko 14 kilometara. Pri

ovakvim dubinama, nagib morskog dna je takoveliki, da i u sluaju da je dolo do razdvajanjamora, prelazak bi bio nemogu jer bi stazaprelaska bila previe strma za ljude i ivotinje.

Ali, onda je usledilo novo otkrie. Upravo namestu gde su pronaeni granitni stubovi, nau-

nici su otkrili podvodni greben, tako da je natom mestu najvea dubina mora samo oko 80metara (slika 5.5). Ovde je nagib morskog dnaveoma blag i povoljan za eventualni prelazak.

Svi ovi nalazi bili su dovoljni naunicima daiznajme brod, ronioce i kamere, i istrae dnoCrvenog mora na ovom mestu.

Mojsije je zapisao da je nakon prolaskaIzraelaca preko dna razdvojenog mora, faraonsa svojom vojskom krenuo za njima, a onda ihje voda potopila. Ako se tako neto zaista desi-lo, postojala je pretpostavka da se na ovom dnumoda mogu pronai ostaci faraonove vojske.

Iz istorije je poznato da su faraon i njegovi

vojnici koristili koije izgraene od drveta ikoe (slika 5.6). U nekim sluajevima, tokovi

50 51


Slika 5.5. Podvodnigreben na dnuCrvenog mora kodpoluostrva Nuviba.


27/68

su bili pozlaeni. Ako bi takve koije dospelena morsko dno, koa bi se raspala, a na drvenedelove naselili bi se korali. Drveni materijal bibio razgraen, a korali bi zauzeli njegov oblik.

Kada su ronioci pretraili dno Crvenog morana ovom grebenu, pronali su veliki broj koral-nih struktura koji zauzimaju oblik tokova iprevrnutih koija (slika 5.7).5

Poznato je da korali normalno rastu formira-jui gomile, a ne ovakve strukture.

52 53


Slika 5.6. Drevne koijepronaene u grobnica-ma faraona.

Slika 5.7. Koralne strukture u obliku tokova i pre-vrnutih koija.


28/68

Konano, ronioci su pronali i jedan pozlaenitoak koji nije bio razgraen od strane korala(slika 5.8).

Pored ostataka koija, pronaen je i vei brojfosilizovanih kostiju ljudi i konja (slika 5.9).6

Poto su na ovom podvodnom grebenu vode-ne struje veoma jake, naunici pretpostavljaju

da postoji jo vie ovakvih ostataka faraonovevojske koji su vremenom odneseni na veedubine Arapskog zaliva. Za istaivanje takovelikih dubina potrebna je posebna i veomaskupa oprema, kao ona sa kojom je istraivanpotonuli brod Titanik.

Ipak, granitni stubovi na suprotnim obalama

Crvenog mora, kao i nalasci na dnu mora, up-ravo na liniji koja povezuje ove stubove, bili sudovoljan dokaz naunicima da potvrde auten-tinost istorije koju je zapisao Mojsije.

Ali, oni tu nisu stali. Poto su znali da je Mojsijezabeleio jo neverovatnije dogaaje koji suusledili posle prelaska Crvenog mora, oni su

krenuli da istrauju suprotnu obalu - onu kojapripada dananjoj Saudijskoj Arabiji.

54 55


Slika 5.8. Pozlaeni toak na dnu Crvenog mora.

Slika 5.9. Nalazi sa dna Crvenog mora: ljudske fosilne

kosti uporeene sa savremenim (gore), fosilna lobanja,rebra i kima konja (dole).


29/68

Nakon prelaska Crvenog mora, Mojsije belei

da su Izraelci imali velikih problema zbognedostatka vode za pie, ali da su na svom putukroz taj region naili na oazu sa 12 izvora i 70palmi.1 I zaista, danas na teritoriji SaudijskeArabije, desetak kilometara daleko od obaleCrvenog mora, nalazi se oaza sa 12 izvora i oko100 palmi (slika 6.1).

Mojsije dalje belei da su ubrzo posle napu-tanja ove oaze, Izraelci ponovo imali velikihproblema zbog nedostatka vode i da su uputilibrojne kritike na raun Mojsija koji ih je vodiona njihovom putu. U tom trenutku, desilo seneto zbog ega je ovaj izvetaj esto puta bioosporavan od strane mnogih istoriara.

Naime, Mojsije belei da mu je na natprirodannain pokazivan put kroz ovaj region i da je utom trenutku dobio jedno posebno nareenje.Bilo mu je zapoveeno da udari tapom povelikoj steni koja se tu nalazila. On je to uinio,stena se rascepila, a i iz nje je potekla velika

voda koja je zadovoljila potrebe naroda istoke.2

Isti dogaaj opisuje i jevrejski istoriar JosifFlavije koji je iveo u prvom veku. On kae daje zaista dolo do rascepljivanja stene i da je izstene voda potekla kao reka.3

Vilijem Vinston (1667-1752), koji je prevodiodela Josifa Flavija na engleski jezik, zabeleio jena marginama svog prevoda da se ta rasceplje-na stena i danas moe videti.4To je bio dovo-ljan povod naunicima da obiu ovaj region.

Kada su doli na podruje koje opisuje Mojsije,naili su na jednu izuzetno neobinu stenu(slika 6.2). Stena je visoka 18 metara, kao zgra-da od 5 spratova, i rascepljena je od vrha dodna. Ono to je jo interesantnije, jeste da se nadnu ove rascepljene stene jasno moe uoitigeoloka struktura isuenog vodenog toka.5

56 57

Planina sa crnim vrhom

PLANINA SA CRNIMVRHOM Slika 6.1. Oazasa 12 izvora i

stotinak palmi uSaudijskojArabiji.


30/68

Nedaleko od rascepljene stene, naunici suotkrili drevni oltar. Mojsije je zapisao da sublizu ove stene Izraelci podigli oltar poslepobede nad jednim od ondanjih naroda (slika6.3).6

Nakon toga, Mojsije belei da su Izraelci doliu podnoje planine gde e doiveti iskustvosusreta sa Bogom, kada e dobiti ploe saDeset Bojih zapovesti.7

Ovaj izvetaj je dugo vremena bio na udaru kri-tike od strane brojnih istoriara.

Ali, nedaleko od rascepljene stene i drevnogoltara, naunici su naili na jednu neobinuplaninu koju arapski pastiri nazivaju Mojsijeva

planina (Debel Musa na arapskom). Danasje ta planina poznata pod imenom Debel ElLoz. Ova planina je bila detaljno istraena(slika 6.4).

58 59

Planina sa crnim vrhomNauka i problem smrti

Slika 6.2. Rascepljena stena u Saudijskoj Arabiji.

Slika 6.3. Oltar nedaleko od rascepljene stene. Slika 6.4. Mojsijeva planina.


31/68

U podnoju planine pronaeni su ostacidrevnog egipatskog mlinskog kamenja. Da li toznai da su ga ovde doneli Izraelci? (Slika 6.5)

Takoe, u podnoju planine i svuda oko njepronaeno je mnotvo krunih kamenih struk-tura koje su predstavljale ostatke davnokorienih atora (slika 6.6). Da li su to ostaciatora koje su nekada koristili Izraelci?

Mojsije belei da je planina bila ograena i daljudi nisu smeli previe blizu da joj priu zbogsvetog obreda koji je trebao da se obavi.8

Interesantno je da su naunici u podnoju oveplanine pronali tragove ograde koja je nekadapostojala oko planine, kao i mnotvo kamenihploa sa crteima ljudskih stopala.9 Iz istorije jepoznato da su se crtei na ovakvim kamenimploama koristili samo u Egiptu, i to veomadavno, kada je odreena mesta trebalo oznai-ti svetim (slika 6.7).

60 61


Slika 6.5. Pronaeniostatak mlinskog

kamena (levo).Mlinsko kamenje izdrevnog Egipta (dole).

Slika 6.6. Krune strukture stena i rekonstrukcija atora. Slika 6.7. Tragovi ograde oko planine (levo) i kamenaploa sa crteom ljudskog stopala (desno).


32/68

Da li to znai da imamo ostatke obiaja koje suIzraelci prihvatili u Egiptu, a ovde ih primenili?

Takoe, u podnoju ove planine naunici supronali stari oltar. Ovaj oltar je nizak i izgra-en je od netesanog kamena, upravo na nainkako je Mojsiju bilo zapoveeno (slika 6.8).10

Jedan od najpoznatijih dogaaja vezan za ovu

planinu jeste pravljenje oltara zlatnom teletu.11

Taj oltar je pronaen nedaleko od planine, asada je ograen od strane vlasti SaudijskeArabije (slika 6.9).12

Na ovom oltaru je pronaeno mnotvo crteakrava koji oznaavaju egipatski kult boga Apisa(slika 6.10).

Mojsije kae da je on lino spalio zlatno tele ida je njegov pepeo bacio u potok koji je isticaoiz planine.13 I zaista, u podnoju ove planine

jasno se moe uoiti isueni vodeni tok rekekoja je tu nekada proticala (slika 6.11).

Konano, Mojsije iznosi neverovatan opisdogaaja kada se Bog u ognju i gromu spustiona planinu.14 Prilikom prouavanja stena naovoj planini, naunici su primetili da je njen vrhveoma crn, za razliku od ostalog dela planine

62 63


Slika 6.8. Oltar upodnoju pla-nine i njegovaskica.

Slika 6.9.Oltar zlat-nom teletu.

Slika 6.10. Crtei kulta boga Apisa na oltaru (levo) icrtei i figurice istog kulta iz Egipta (desno).

Slika 6.11. Isueni vodeni tok i rekonstrukcija.


33/68

koji je svetle boje. Analizom je utvreno da jevrh planine izraen od crnog minerala obsidi-jana, koji nastaje pri visokim temperaturama(slika 6.12).15

Da li je prisustvo ovog minerala na vrhu pla-nine posledica natprirodnog dogaaja kojiMojsije opisuje?

Izgleda neverovatno, ali nauna istraivanjapotvruju sve detalje Mojsijevog izvetajavezane za dogaaje nakon prelaska Crvenogmora.

Mnogi smatraju da je za reenje problema smrtipotrebno natprirodno znanje i natprirodna sila.Analizirajmo zato jo jedan veoma interesantan

dogaaj iz istorije.

64 65


Slika 6.12. Vrh planine i mineral obsidijan.

Planina sa crnim vrhom


34/68

Meu brojnim mestima u prirodi, postoji jedno

koje svake godine poseti vie od etiri milionaljudi. Oni su zadivljeni prizorom koji se nalaziispred njih i ostaju zaueni pred pitanjem,kako je tako neto moglo da nastane.

U pitanju je Kanjon Kolorado ili Veliki Kanjonu SAD. Ovaj kanjon je dugaak oko 400 kilo-metara, irina mu dostie 30 kilometara, a dubi-

na preko 1500 metara. Brojni turisti mogu daposmatraju ovaj kanjon iz aviona, plovei am-cem kroz njega, ili sa brojnih, lepo ureenihmesta du njegovih gornjih rubova.

Ali, zato se Kanjon Kolorado smatra najveimudom prirode? Razlog tome je neto neo-bino to se ovde uoava. Na ovom mestu

imamo malu reku Kolorado koja dolazi sa se-vera i koja nailazi na veliku planinu, koja jedugaka preko 400 kilometara i iroka vie od100 kilometara. Ova reka ide ka jugu da bi seulila u okean (slika 7.1).

Logino bi bilo da kada reka naie na ovakoveliku planinu, da je zaobie. Nelogino bi biloda reka ide preko planine. Meutim, ovdeimamo da reka probija planinu i bira krai putda doe do okeana (sliku 7.2).

Da li to znai da je ovaj kanjon nastao tako toga je probila mala reka Kolorado?

Zvanino objanjenje nastanka ovog kanjona,koje se moe proitati na velikim panoimapored kanjona, kae da je na ovom regionu pre

66 67

Najvee udo prirode

NAJVEE UDO PRIRODE

Slika 7.1. Reka Kolorado dolazi sa severa (gore desno) inailazi na veliku planinu.

Slika 7.2. Reka Kolorado probija planinu.


35/68

vie stotina miliona godina postojao velikiokean na ijem dnu se taloio sediment. Tajsediment se taloio veoma polako, sa stopomod nekoliko milimetara na hiljadu godina. Itokom vie miliona godina nataloeni su velikislojevi sedimenata, debeli preko 1500 metara,koji su ovrsli i formirali vrstu stenu.

Dalje se kae da je to okeansko dno sa velikimslojem nataloenih stena poelo polako da seizdie, i pre oko 70 miliona godina ono seizdiglo do povrine zemlje. U to vreme, ovimterenom je proticala reka Kolorado, a kako jeokeansko dno nastavilo polako da se izdie i daformira planinu, reka se polagano usecala unovu planinu i formirala Kanjon Kolorado.

Meutim, da li je ovo objanjenje o nastankuKanjona Kolorado u skladu sa naunim inje-nicama? Da li danas nastaju kanjoni? Da li senegde moe posmatrati njihov nastanak?

Postoji jedan kanjon oko ijeg nastanka seslau svi naunici. U pitanju je kanjon Palus(Palouse) u SAD. On je dubok 150 metara i

nastao je velikom poplavom prilikom izlivanjajezera Mizula (Missoula). Tom prilikom, snanipokreti vode nataloili su velike slojeve sedi-menta. Voda ih je zatim probila i formirala ka-njon.1

Ali, dobro pogledajmo izgled kanjona Palus,koji je nastao kao posledica velike poplave, iuoimo vertikalne zidove i nanose sedimenta unjegovom podnoju (slika 7.3).

Ako uporedimo oblik i strukturu ovog kanjonasa Kanjonom Kolorado videemo da su oniskoro identini. Razlika je samo u tome to jeKanjon Kolorado deset puta dublji i mnogovei od kanjona Palus.

68 69

Najvee udo prirodeNauka i problem smrti

Slika 7.3. Kanjon Palus (gore) i Kanjon Kolorado (dole).


36/68

Ako je kanjon Palus nastao u uslovima velikepoplave, da li to znai da je Kanjon Koloradonastao u uslovima mnogo vee poplave? Dabismo odgovorili na to pitanje osvrnimo se najedan od najznaajnijih geolokih dogaaja 20.veka.

Poetkom 1980. godine, naunici su uoili dase planina Sveta Helena svakoga dana izdie

oko pola metra. To je bio znak da se vulkanskimaterijal pokree iz dubine zemlje i da e doido erupcije, to se i desilo u maju iste godine(slika 7.4).

U seriji erupcija koje su usledile, severni rubove planine se odronio u jezero Spirit koje se tunalazilo. Vie od pola kubnog kilometra mate-

rijala sruilo se u ovo jezero i pokrenulo velikepokrete vode i mulja (slika 7.5).

Za samo nekoliko sati bio je poplavljen velikiregion, voda je nataloila velike slojeve sedi-menta, a zatim izdubila kanjon u okolini oveplanine (slika 7.6).2

Kada su naunici analizirali ove slojeve sedi-

menta, uoili su da su oni nataloeni paralelno

70 71


Slika 7.4. Planina Sveta Helena pre i za vreme erupcije.

Slika 7.5. Odron sa planine u jezero Spirit izazvao jevelike pokrete vode i mulja.

Slika 7.6.Kanjon nastaoposle erupcijeplanine SvetaHelena.


37/68

kao listovi papira, upravo kao i sedimenti Ka-njona Kolorado (7.7).

Ukoliko su se sedimenti od kojih je izgraenKanjon Kolorado taloili na okeanskom dnupolagano, tokom dugog vremena, u njimabismo pronali tragove organizama koji ive naokeanskom dnu, kao to su koljke, crvi, biljkeitd (slika 7.8).

Meutim, takvi tragovi nisu pronaeni u sedi-mentima Kanjona Kolorado, na isti nain kaoto nisu pronaeni ni u sedimentima kod pla-nine Sveta Helena. Zato? Zato to su se sedi-menti nataloili veoma brzo i organizmi nisuimali vremena da ih ostave.3

Nakon katastrofalne poplave kod planine SvetaHelena, takoe su pronaeni sedimenti nat-aloeni u obliku ukrtenih slojeva, debeli pardesetina centimetara. Ukreni slojevi su prona-

eni i na obali Teksasa, kada je 60-ih godina 20.veka uragan Karla opustoio ovu obalu. Veomabrzim pokretima vode, koja je naglo menjalasmer kretanja, uragan je nataloio ukrtene slo-jeve debele oko 20 centimetara.4

Meutim, u Kanjonu Kolorado pronalazimoukrtene slojeve sedimenata koji su debeli neko-liko desetina metara.

Znamo da ukrteni slojevi nastaju taloenjemsedimenta na dnu vodenog toka koji se kreevelikom brzinom i naglo menja smer svog kre-tanja. Takoe znamo da ako na povrini okeanabesni uragan, on se nee osetiti na dubini od 50metara zbog trenja vode.

Oigledno je da su na dnu nezamislivo snanogvodenog toka nataloeni veliki paketi ukrtenih

72 73


Slika 7.7. Slojevi stena kod planine Svete Helene (levo) iKanjona Kolorado (desno). Slika 7.8. ivot na dnu okeana.


38/68

slojeva Kanjona Kolorado. Ali, ako su pokretivode bili tako snani na dnu vodenog toka,kako su onda bili snani na njegovoj povrini?(Slika 7.9)

Da li je to jo jedan dokaz o velikoj poplavikakvu teko moemo da zamislimo, a koja jeodgovorna za taloenje i formiranje KanjonaKolorado?

Takoe, vidimo da su debeli slojevi stenaKanjona Kolorado plastino savijeni (slika7.10). Stene se u prirodi taloe na slian nainkao i beton - stena koju ovek formira. Znamoda beton veoma brzo postaje vrst i ako elimoda ga plastino deformiemo, to treba da uini-mo dok jo nije ovrsnuo. Na slian nain,

stene Kanjona Kolorado ukazuju da su bile

plastino deformisane ubrzo posle taloenja,koje je moralo da bude brzo. Da se taloenje

odvijalo tokom dugih perioda, stena bi ovrslai ne bi mogla ovako da se savije.

Nalazi fosila izduenih organizama, koji sezovu nautiloidi, takoe svedoe o velikojpoplavi koja je pogodila ovaj region. Oni suzatrpani na nain da su im telesne ose orijenti-sane u istom smeru, to znai da ih je zatrpao

isti vodeni tok. Da su taloeni polagano, tokomdugog vremena, njihove telesne ose bi bilehaotino orijentisane (slika 7.11).5

Mnogi naunici su bili iznenaeni svim ovimnalazima. Ali, oni koji su itali Mojsija, oeki-vali su nalaze ovakve vrste. Mojsije belei da je

74 75


Slika 7.9. Ukrteni slojevi Kanjona Kolorado. Zapazitioveka radi razmere (dole levo).

Slika 7.10. Plastino savijeni slojevi Kanjona Kolorado.Zapaziti ljude radi razmere (dole).


39/68

u izuzetno velikoj vodenoj katastrofi, koju na-ziva Potop, potpuno izmenjen izgled povrinenae planete i da je tom prilikom uniten celo-kupni biljni i ivotinjski svet, osim jedne malegrupe koja je bila sauvana na poseban nain.

Da li se takvo unitenje zaista desilo? O tomebi trebali da dobijemo potvrdu tragajui za fo-silima - ostacima ivog sveta iz prolosti.

Ako bismo krenuli da kopamo bilo gde na

planeti Zemlji, velika je verovatnoa da bismonaili na fosile, odnosno groblja organizamakoja su zatrpana pod zemljom. Skoro da nemamesta ispod povrine zemlje gde nema fosila.Tako pronalazimo fosilizovana groblja koljki,riba, dinosaurusa itd (slika 8.1).

Na mnogim mestima pronalazimo ugalj i naftu,

koji predstavljaju uginule ostatke biljaka i ivo-tinja. Oni su pod delovanjem velike tempera-ture i pritiska pretvoreni u fosilna goriva.

76 77


Slika 7.11. Fosil nautiloida i glavna orijentacija njihovihosa (strelica).

GOVOR FOSILA

Slika 8.1. irom sveta pronaena su groblja organizama.Vidimo groblje pueva i amonita.


40/68

Vrlo je vano da zapazimo da skoro nigde u

prirodi ne moemo posmatrati nastanak fosila.Kada organizam ugine, njega brzo pojedudruge ivotinje ili biva raspadnut pod delova-njem atmosferskih uslova. Da bi nastao fosil,organizam mora da bude veoma brzo zatrpannakon uginua. To je navelo mnoge naunikeda zakljue da fosili nastaju samo u katas-

trofama.Meutim, neki naunici veruju da organizmimogu da nastanu i pod svakodnevnim prirod-nim uslovima. Tako, na primer, mamut u pot-razi za hranom moe da upadne u muljevitojezero iz koga ne moe da izae. On tu umire,a sediment koji se taloi polagano ga zatrpava,

i tako nastaje fosil mamuta (slika 8.2).

Mnogi veruju da se na slian nain mogu fosi-

lizovati i ribe. Kada ugine, riba navodno padana okeansko dno i tamo biva polagano zatr-pana.

Meutim, ono to pronalazimo irom svetaukazuje na neto potpuno suprotno. Takopronalazimo fosilizovane ribe koje gutajumanje ribe. Pronaeno je mnotvo takvih fosi-

la. Oigledno da su ove ribe bile ive zatrpane(slika 8.3).1

Kada pogledamo fosil ribe, videemo da sukod nje sva peraja otvorena. U trenutku ugi-

78 79

Govor fosilaNauka i problem smrti

Slika 8.2.Pretpostavljennain fosilizacijemamuta. Slika 8.3. Fosili riba koje gutaju manje ribe.


41/68

nua ribe, prestaje rad miia koji peraja dre

otvorenim i ona se zatvaraju. Teko je pronaifosil ribe koja ima zatvorena peraja, to pono-vo ukazuje da su ribe bile ive zatrpane, oi-gledno u uslovima katastrofe (slika 8.4).

Fosilizovani ostaci riba se takoe pronalaze uvelikim jatima. Tako je u Kaliforniji, na pod-ruju od 10 kvadratnih kilometara, zatrpano

oko milijardu riba.2

Vrlo su interesantni fosili ptica, naroito onihkoje su zatrpane na okeanskom dnu zajedno sadubokomorskim organizmima. Teko je zamis-liti scenario da jato ptica dospe na okeanskodno i tu bude zatrpano zajedno sa morskimorganizmima (slika 8.5).

Da fosili nastaju samo u uslovima katastrofe,svedoi primer bizona. U periodu od 1700-

1900. godine u Americi je izumrlo oko 60 mili-ona bizona, ali se nijedan nije fosilizovao.3

irom sveta pronalazimo fosile drugih krupnihorganizama. Tako se u peini Miksnic u Aus-

triji, u zadnjih 100 godina otkopani ostaci vieod 30.000 medveda (slika 8.6).

80 81


Slika 8.4.Fosil ribekoja imaotvorenaperaja.

Slika 8.5. Fosil ptice naokeanskom dnu.

Slika 8.6. Fosili medveda izpeine Miksnic u Austriji.


42/68

U zaleenom tlu Sibira do sada je pronaen

veliki broj fosilizovanih ivotinja, a naroitomamuta. Procenjuje se da tu ima preko 5 mili-ona zaleenih mamuta.4

Najpoznatiji primer zaleene ivotinje je fosilmamuta Beresovka u ijem je stomaku prona-eno vie vrsta nesvarenih tropskih biljaka kodkojih je ak sauvan pigment hlorofil (slika

8.7).5

Poto je poznato da se ovaj pigment brzo raz-grauje u veoma jakoj eludanoj kiselini, na-unici su pozvali strunjake za smrznutu hranuda objasne ta se desilo sa ovim mamutom.Njihov odgovor je bio da su ove ivotinje ne-kada pasle na tropskoj livadi, a onda je

odnekud dola velika voda koja ih je potopila,temperatura je naglo pala na oko -100 stepeniCelzijusa, i oni su na taj nain bili duboko za-mrznuti.6

irom sveta pronaeni su fosili dinosaurusa,

koji su dostizali visinu zgrade od pet spratova.Na jednom brdu u dravi Juta u SAD, naunicisu pronali groblje dinasurusa i od njeganapravili muzej (slika 8.8).

Ovi dinosaurusi su bili biljojedi, ali nigde porednjih nisu pronaeni fosili biljaka. Poto je stenau kojoj su zatrpani bila nataloena vodom,

izveden je zakljuak da su dinosaurusi ovdedoneti snanim pokretima vode, a zatim zatr-pani.

Vano je istai da su ovi dinosaurusi zatrpani upoznatoj formaciji Morison, koja pokriva vieod jedan milion kvadratnih kilometara u SAD.Poto se zna da je ovu formaciju nataloila

voda, teko je zamisliti kako je snaan biovodeni agens koji je izvrio taloenje na takovelikoj povrini.

82 83


Slika 8.7. Fosilmamuta Beresovka i

njegov prepariranmodel u muzeju.

Slika 8.8. Groblje dinosaurusa na jednom brdu u Ame-rici.


43/68

Interesantni su i fosili jaja dinosaurusa iz kojih

se izleu mali dinsaurusi, to jasno ukazuje nauslove naglog, a ne polaganog zatrpavanja (sli-ka 8.9).

Na vrhovima najviih planina pronaeni sufosili tropskih organizama. Tako su na najvi-em vrhu sveta, na Mont Everestu, pronaenifosili tropskih koljki.7 Ova planina, kao i mno-

ge druge, izgraena je od stena koju je vodanataloila. Oigledno da su ti tropski organizminekada bili zatrpani na okenaskom dnu, a ondasu u uslovima velikih zemljotresa i pokretaZemljine kore bili izdignuti na vrh novonastaleplanine.

Poto planine irom sveta sadre u sebi stenske

strukture kao one koje smo videli kod KanjonaKolorado (plastino savijene slojeve, ukrteneslojeve, slojeve bez tragova ivotnih aktivnostiorganizama), a takoe sadre fosile, sve to

ukazuje da su one nastale u uslovima velike

vodene poplave i velikih pokreta zemlje.Ogromne naslage uglja irom sveta takoeukazuju na katastrofike uslove pod kojima jebiljni svet bio zatrpan. Da bi nastao jedanmetar uglja potrebno je izmeu 2 i 20 metarabiljnog materijala,8 a na mnogim mestimapronaeni su slojevi uglja debeli nekoliko

desetina metara.Na nekim mestima u svetu naslage uglja pokri-vaju regione od vie stotina kvadratnih kilo-metara (slika 8.10), to ukazuje na velikepovrine uma koje su bile zatrpane u uslovimavelike poplave (stene koje su ih zatrpale, a kojeih i danas pokrivaju, nataloila je voda).

Na mnogim mestima pronaeni su fosili bal-vana koji prolaze kroz vie slojeva stena. Da subili zatrpavani tokom dugih vremenskih perio-

84 85


Slika 8.8.Fosil malogdinosaurusakoji seizlee.

Slika 8.10.Neke naslageuglja u SAD.


44/68

da, ne bi bili ovako fosilizovani, ve bi istrulili.

Oigledno je da su bili zatrpani za veoma krat-ko vreme (slika 8.11).

Iako ivotinje svakodnevno ostavljaju svojetragove u blatu, kao i ljudi na obalama mnogihmora, nijedan od njih se ne sauva. Dovoljan jeblagi vetar ili kia i oni e nestati.

Meutim, irom sveta naunici pronalazemnotvo fosilizovanih tragova raznih ivotinja.To ukazuje da su tragovi bili veoma brzo zatr-pani nakon njihovog nastanka. Godinama kas-nije, gornji sloj sedimenta koji ih je zatrpao bioje erodovan i pojavili su se tragovi okamenjeniu steni.

Veoma su interesantni otisci stopala dinosau-

rusa pronaeni na vertikalnoj steni (slika 8.12).Oigledno da je ta stena nekada bila meka ihorizontalna, i da su preko nje pretrali dino-saurusi koji su ostavili otiske stopala. Ubrzozatim, voda je nataloila drugi sediment koji ihje prekrio i sauvao. Nakon toga, u uslovimavelikih pokreta Zemljine kore, ceo teren se

okrenuo za 90 stepeni i formirana je vertikalnastena. Kasnije je povrinski deo stene bioerodovan i pojavili su se otisci stopala dino-saurusa.

Takoe je interesantan fosil organizma slinograku, koji je zatrpan zajedno sa svojim tragovi-ma kretanja. Sam fosil, kao i oblik njegovih

86 87


Slika 8.11. Fosilbalvana koji prolazikroz vie slojeva stena. Slika 8.12. Otisci stopala dinosaurusa na vertikalnoj steni

u Argentini.


45/68

tragova, jasno ukazuju na uslove katastrofikog

zatrpavanja (slika 8.13).Ovo su samo neki od brojnih primera fosilakoje pronalazimo irom sveta. Iako su mnoginaunici bili zaueni pred ovakvim nalazima,to nije predstavljalo iznenaenje za one koji subili upoznati sa Mojsijevim istorijskim izveta-jem.

injenica je da su mnogi naunici poeli da pri-hvataju Mojsijevu istoriju. Da li to znai da ese uskoro poeti sa prouavanjem onog delanjegovog izvetaja koji se tie pitanja ovekovesmrti?

Pre nego to pogledamo taj deo njegovogizvetaja, analizirajmo ono poslednje, i za mno-ge najtee pitanje, vezano za Mojsijevo rau-nanje vremena. Koliko je tana njegovahronologija kada tvrdi da je naa planeta stvo-rena pre oko est hiljada godina, a da su Sunce,Mesec i zvezde stvoreni samo etiri dana kas-nije?

88 89


Slika 8.13. Fosil organizma slinog raku sa tragovimakretanja.


46/68

Ljudi su tokom istorije koristili razliite metode

za raunanje vremena. Jedan od metoda bio jeupotreba peanog sata (slika 9.1).

Kod ovog sata imamo da pesak iz gornjekomore prelazi u donju. Ljudi su tano moglida izraunaju koliko je vremena potrebno dasav pesak iz gornje komore pree u donju. Isvaki put, bilo je potrebno isto vreme da se

isprazni gornja komora, a napuni donja. Zato?

1. Zato to je stopa proticanja peska iz gornje

komore u donju uvek bila konstantna, i2. Zato to su obe komore bile zatvorene, takoda novi pesak nije mogao da ulazi u komore,niti je pesak iz ovih komora mogao da izlazi.

Mnogi naunici kada odreuju starost stenakoriste jednu vrstu peanog sata. Znamo da uprirodi postoje neki hemijski elementi koji seraspadaju. Tako se, na primer, jedna vrsta uranaraspada u jednu vrstu olova.

Kako vreme protie, sve se vie urana pretvarau olovo. Tako imamo da je sve manje urana, asve vie olova, kao to u sluaju peanog sataimamo sve manje peska u gornjoj komori, asve vie u donjoj.

I onda su naunici posmatrali u laboratoriji ovoraspadanje urana u olovo i utvrdili brzinu tograspada. A onda su poeli da odreuju staroststena. Kako?

Otili su u prirodu i u stenama pronali malekoliine urana koji se raspada u olovo. Zatim su

tano izraunali koliko ima urana, a kolikoolova (koliko ima peska u gornjoj komori, akoliko u donjoj). Poto su ve znali brzinuovog raspada, jednostavno su izraunali kolikoje vremena proteklo da od pronaenog urananastane pronaena koliina olova.

90 91

U kom vremenu ivimo?

U KOM VREMENU IVIMO?

Slika 9.1.Peani sat.


47/68

Za razliite stene su dobijane razliite starosti, i

to od nekoliko miliona do nekoliko milijardigodina. Tako se dolo do brojke od 4,5 mili-jarde godina za starost nae planete.

Meutim, postoje problemi sa ovakvim odrei-vanjem starosti stena.

Videli smo da peani sat moe da se koristisamo ako je protok peska konstantan i ako sukomore zatvorene. Ali, zamislimo peani satkome su obe komorene polomljene, tako dapesak moe i da izlazi i da ulazi u komore.Ukoliko bi takav peani sat stajao negde uprirodi, imali bismo da usled promena vremen-skih uslova pesak postane vlaan, to biuzrokovalo sporije propadanje iz gornje

komore u donju. Korienje takvog peanogsata dalo bi potpuno pogrene rezultate.

Upravo je takav sluaj sa odreivanjem starostistena korienjem raspada hemijskih elemena-ta. Raspad urana u olovo, u bilo kojoj steni,moe se predstaviti peanim satom kome suobe komore polomljene i gde je pesak nekada

vlaan, a nekada suv.Znamo da u prirodi ne postoje zatvoreni siste-mi. Voda protie kroz stene, biljke deluju svo-jim korenjem na strukturu stena, tako da usled

ovih i drugih procesa postoji kretanje hemij-

skih elemenata u steni.Takoe znamo da brzine raspada hemijskihelemenata nisu konstantne. Postoje brojniprimeri koji to potvruju.1

Koliko su ovakve metode za utvrivanje sta-rosti stena nepouzdane, svedoe brojni sluaje-vi sa terena. Tako je u periodu od 1800. do1801. godine dolo do nekoliko erupcija vulka-na na Havajima, a kasnije su od izbaene, azatim ohlaene lave, nastale vrste stene.

Posle vie od 100 godina, naunici su doli daodrede starost ovih stena korienjem razliitihmetoda slinih peanom satu (kao to sumetode: uran-olovo, kalijum-argon i rubidi-jum-stroncijum). Dobili su rezultate kojima suutvrdili da su ove stene stare izmeu 140 mili-ona godina i 3 milijarde godina.2 Postoji veomamnogo slinih primera.3

Slina je situacija i sa metodom ugljenika C-14,koja se veoma koristi od strane nekih naunika.Kada je na Aljasci pronaen fosil zaleenogmousnog goveeta, ovom metodom je utvre-no da je mii njegovog sklalpa star 24.000godina, a njegovo krzno 17.000 godina.4 Zamahovine koje danas ive na Islandu, ovommetodom je odreeno da su stare izmeu

92 93

U kom vremenu ivimo?Nauka i problem smrti


48/68

6.000 i 8.000 godina.5 Istom metodom je

takoe utvreno da su ivi puevi u Nevadistari 27.000 godina.6

Vidimo da su ove metode, kojima se dobijajuvelike starosti stena i fosila, veoma nepouz-dane.

Sa druge strane, postoje brojni prirodni poka-zatelji koji ukazuju na pravu starost nae pla-nete.

Na primer, brda i planine na naim kontinenti-ma svakog trenutka su izloeni procesu erozije,tako da bi za samo nekoliko miliona godina svikontinenti bili potpuno erodovani. injenicada jo uvek imamo kontinente sa ovakvimbrdima i planinama ukazuje da proces erozijetraje samo nekoliko hiljada godina.7

Takoe, reke svakog trenutka unose velikekoliine sedimenta u okeane. Za samo nekolikomiliona godina, svi okeani bi bili potpunoispunjeni sedimentom. Meutim, na dnuokeana nalazimo tanke slojeve sedimenta kojiukazuju da su nai okeani stari samo nekolikohiljada godina.8

Postoji mnotvo drugih prirodnih fenomenakoji ukazuju da je naa planeta stara samonekoliko hiljada godina.9

Slina je situacija i sa Suncem, Mesecom i zvez-

dama.Poznato je da Halejeva kometa svakih 75 godi-na prolazi pored Sunca (slika 9.2). Poto sukomete izgraene uglavnom od leda, one sedelimino istope svaki put kada prou poredSunca. Za manje od 10.000 godina Halejevakometa bi bila potpuno istopljena. To to ona

jo uvek postoji predstavlja jasan nauni dokazda Sunce mora biti mlae od 10.000 godina.10

Kada su astronauti prvi put sletali na Mesec,pravljeni su specijalni ureaji koji su trebali daspree da astronauti ne potonu u debeli slojkosmike praine koja je navodno postojala naMesecu. Naunici koji su bili odgovorni za

bezbednost svemirske letelice i astronautaverovali su da je Mesec star nekoliko milijardigodina, to je znailo da se na njegovoj povri-ni nalaze debeli slojevi kosmike praine.

94 95


Slika 9.2. Orbita Halejeve komete


49/68

Sa druge strane, naunici koji su prihvatali

Mojsijev izvetaj o starosti Meseca, tvrdili su dana njemu ima samo par centimetara kosmikepraine, to su astronauti i potvrdili kada susleteli na Mesec.11

A ta je sa zvezdama? Mnogi naunici verujuda se pre vie milijardi godina desila velikaekslozija u svemiru, zvana Veliki prasak. Posle

toga, navodno su nastale zvezde i galaksije kojese sada razleu na sve strane po svemiru.

Svetlost koja dolazi sa zvezda i galaksija, a kojumi vidimo, podeljena je u nekoliko boja. Teboje zajedno ine spektar i formiraju belu svet-lost koju mi vidimo. Iztraivanja su pokazala daako se zvezda ili galaksija udaljava od nas, ili se

kree kruno oko nas, instrumenti e moi dauoe promene u svetlosti koja dolazi do nas.Oni e u tom sluaju zapaziti da je crvena bojaspektra pomerena. Taj fenomen se nazivacrveni pomeraj.

Naunici koji veruju da se desio Veliki prasak,pretpostavljaju da se zvezde i galaksije, ija

svetlost ima veliki crveni pomeraj, nalazeveoma daleko od nas i da se udaljavaju od nasveoma velikim brzinama. I suprotno, zvezde igalaksije ija svetlost ima mali crveni pomerajnalaze se blizu nas i udaljavaju se od nas ma-njim brzinama.

Meutim, teorija Velkog praska je bila ospore-

na kada su naunici snimili fiziki spojenugalaksiju, koja ima mali crveni pomeraj, ikvazar (jednu vrstu zvezde), koji ima veomaveliki crveni pomeraj (slika 9.3).12 To znai dakvazari sa velikim crvenim pomerajem nisuveoma daleko od nas.

Ovo je bila dodatna potvrda teoriji da se galak-

sije i zvezde kreu po krunim putanjama okonekog centra univerzuma, na slian nain kaoto se elektroni kreu oko centra atoma.13

Treba napomenuti da mnogi naunici veruju daje brzina svetlosti, koja sada iznosi oko 300.000kilometara u sekundi, oduvek bila ista. Put kojisvetlost pree za jednu godinu naziva se svet-

losna godina.Tako su neki naunici prigovorili da Mojsijevaistorija, po kojoj su zvezde i galaksije stare sa-mo 6.000 godina, ne moe biti tana jer posto-

96 97


Slika 9.3. Spojena galaksija i kvazar.


50/68

ji mnotvo zvezda i galaksija koje su udaljene

od nas vie miliona svetlosnih godina. To znaida svetlost koju mi sada vidimo sa njih, jestesvetlost koja je putovala milionima svetlosnihgodina i tek sada dola do nas. Ta svetlost jenavodno krenula sa tih zvezda i galaksija previe miliona godina.

Ali, pogledajmo kako izgledaju te galaksije koje

su navodno udaljene od nas vie miliona svet-losnih godina (slika 9.4). Neke su navodnoudaljene od nas 2 miliona svetlosnih godina, aneke ak 106 miliona svetlosnih godina. Toznai da mi u ovom trenutku gledamo svetlostkoja je krenula sa njih pre 2 miliona, odnosno106 miliona godina.

Treba zapaziti da ove galaksije izgledaju veomaslino, skoro identino, iako se navodno nalazena veoma razliitim rastojanjima od nas.

Zamislite da vam pokaem slike moje erkeAne kada je imala tri godine (slika 9.5). I onda

vam neko kae da su neke od njih snimljene

pre 2 godine, a neke pre ak 106 godina. Vibiste sigurno posumnjali u takvu izjavu, jer susve ove slike iste i tako ukazuju na istu starost.

Slina je situacija i sa galaksijama. Znamo da segalaksije sastoje od mnotva ruku koje se svremenom sve vie i vie uvijaju prema centrugalaksije (slika 9.6). to je galaksija starija, to e

njene ruke biti vie uvijene prema centrugalaksije.

Ali, mi vidimo da su sve galaksije skoro pod-jednako uvijene. To znai da one izgledaju pod-jednako stare, kao i moja erka na svim slika-ma. Oigledno da neto nije u redu sa teorijomo veoma starom univerzumu koji je nastao

posle Velikog praska.

98 99


Slika 9.4. Galaksije i njihova navodna udaljenost. Slika 9.5. Slike moje erke.


51/68

Takoe, merenja u poslednja tri veka su

pokazala da brzina svetlosti nije bila konstant-na tokom istorije. Kao to sve u prirodi imatendenciju da se raspada i da slabi, tako se ibrzina svetlosti polagano smanjuje.14 Rezultatiukazuju da je brzina svetlosti nekada bila 10milijardi puta vea.15

To se veoma lepo uklapa u Mojsijev izvetaj o

stvaranju zvezda i galaksija. Bez obzira kolikobi one bile daleko od nae planete, svetlost bisa tako velikom brzinom u prolosti skoro tre-nutno dola do nas.

Treba dodati da je nauka do sada okrila jomnotvo injenica koje potvruju da su Sunce,Mesec i zvezde stari samo nekoliko hiljada go-

dina.16Vidimo da Mojsijev istorijski izvetaj prolazisve naune testove, ukljuujui i ovaj poslednji,koji neki smatraju moda najteim.

Sve nam to omoguava da steknemo poverenje

u ono to je Mojsije pisao i da se okrenemoonom delu njegovog izvetaja koji nas najvieinteresuje.

100 101


Slika 9.6.Skicagalaksije sarukama kojese uvijaju.

N b l d


52/68

Postoji jedan muzej koji ima specifian sistem

zatite. U njemu se nalazi veliki broj drevnihspisa, ali najvaniji od njih izloen je na poseb-nom okruglom stubu koji se nalazi u centrumuzeja (slika 10.1).

Ukoliko bi bio izvren raketni napad na ovajmuzej, odmah bi bio pokrenut specijalni sistemzatite. Tada bi centralni stub brzo bio sputen

pod zemlju, gde bi ovaj drevni spis bio uvan uposebnoj komori.

Ali, zato je ovaj spis tako vaan da treba na

ovakav nain da se uva?Posle Drugog svetskog rata verovanje u ate-izam je dostiglo svoj vrhunac. Negirani su svikoncepti koji ukazuju na neto natprirodno.

Najpoznatije knjige na svetu koje spominjunatprirodne stvari jesu upravo Mojsijeve knjige.Njegove knjige, kao i knjige drugih autora kojisu pisali o slinim temama, objavljene su zajed-no kao jedna posebna knjiga koja se zove Bib-lija.

U to vreme, ova knjiga je bila pod velikim uda-rom ateistike kritike, a najvei prigovor bio jeda je ona prepuna greaka i da dananje izdanjenije autentino. Navodno, ljudi koji su je pre-pisivali, i tako prenosili sa kolena na koleno,nisu to uinili verno.

Znamo da u drevnim vremenima nisu posto-jale tamparske maine i da su spisi bili umno-avani tako to su runo prepisivani. Najstarijesauvane kopije Homerovih dela napisane su500 godina posle pisanja originala. A najstarije

sauvane kopije dela Platona i Herodota napi-sane su vie od 1200 godina nakon pisanjaoriginala.

I u vreme najveih ateistikih kritika, desilo senajvee arheoloko otkrie u istoriji. Godine

102 103

Najbolje uvani drevni spis

NAJBOLJE UVANIDREVNI SPIS

Slika 10.1. Najbolje uvanidrevni spis.

N jb lj i d i piN k i p bl ti


53/68

1947, u peinama kod Mrtvog mora u Izraelu,

pronaeni su drevni spisi koji su predstavljalinajstarije kopije Biblije, a koje su napisanesamo 200 godina nakon pisanja originala.

Kada su ti drevni spisi bili uporeeni sa kopija-ma koje danas imamo, ateistike kritike sunaglo utihnule. Danas samo neinformisaniljudi osporavaju autentinost Mojsijevih spisa i

ostalih spisa Biblije. Kakav dokaz predstavljajuti spisi za autentinost Biblije, svedoi i odlukanaunika da izgrade poseban muzej u kome ese oni uvati.

Ali, postoje i drugi muzeji irom sveta u kojimase uvaju drevni spisi. Nijedan od njih nemaovakav sistem zatite. Zar je on zaista neopho-

dan?Za razliku od drugih, jedino spisi Biblije, aposebno Mojsijevi spisi, govore na ozbiljan iautentian nain o pitanjima ovekovog ivotai smrti. I to je bio jedan od razloga da se ovispisi posebno zatite.

Tema ove knjige je najvei problem sa kojim se

ovek suoava - problem smrti. Mojsije govorio tome kako je nastao ovaj problem i kako semoe reiti.

Videli smo do sada da nauka nije uspela daospori nijedan od Mojsijevih navoda, ve ih je

samo potvrdila. Konano, ta Mojsije ima da

kae o problemu ovekove smrti i moe linauka da testira njegove navode?

Kada itamo Mojsijev izvetaj o prvim dogaa-jima na naoj planeti vidimo da su prvi ljudi bilistvoreni sa potencijalom da veno ive. Usloviza ivot su bili savreni, ukljuujui prijatnuklimu bez kie i snega, sa velikim izobiljem u

biljnom i ivotinjskom svetu. Izvetaj kae daje sve u prirodi bilo stvoreno radi oveka, alipostojao je uslov koji je ovek morao da ispuni,a to je da ivi u skladu sa uspostavljenim zako-nima.

Mojsije dalje kae da su ljudi svesno odbili dapotuju prirodne zakone. Usledila je smrt ne

samo oveka, ve svih organizama na naojplaneti. Ali, ne istog trenutka, ve upravo nanain kako savremena nauka otkriva - pokre-tanjem genetskih i drugih mehanizama kojiizazivaju starenje.

Ve smo videli da fosili organizama ukazuju daje ivot nekada bujao na naoj planeti, da su kli-

matski uslovi bili prijatni za ivot na svimmeridijanima i da su organizmi bili mnogokrupniji, to ide u prilog Mojsijevog izvetaja.

Ali, pogledajmo jo neke detalje Mojsijevogizvetaja o najranijoj istoriji naeg sveta.

104 105

Najbolje uvani drevni spisNauka i problem smrti



54/68

Interesantno je zapaziti da ovaj izvetaj istie

da su ljudi u poetku bili goli, ali da ih nije bilosramota. Kada su odbili da ive u skladu sauspostavljenim zakonima, zapoeti su odreeniprocesi tako su ljudi mogli da vide da su goli itada su po prvi put obukli odelo.

Moda e nekome ovaj izvetaj izgledatinaivan, ali u svetlu genetike i jezika na kome je

pisan, on predstavlja izuzetan istorijski zapis.Na koji nain?

U prirodi postoje organizmi koji emituju svet-lost, kao to je insekt poznat pod imenom svi-tac. Ovaj organizam poseduje gen koji mudaje mogunost da svetli. Kada su nauniciubacili ovaj gen u telo biljaka, one su takoe

poele da svetle.1 To znai da i drugi organiz-mi, pod odreenim uslovima, mogu emitovatisvetlost.

Jezik na kome je Mojsije pisao svoj izvetajjeste hebrejski jezik. Poznavanje ovog jezikadaje dodatne mogunosti za razumevanje nje-govog izvetaja.

Na tom jeziku, kada kaete svetlost, rekli stei koa. Dakle, asocijacija na svetlost jekoa.

Takoe, na hebrejskom jeziku kada napiete

odelo, napisali ste i pobunio se. Dakle,asocijacija na odelo je pobuna.

Poznato je da ovek danas koristi samo 20%svojih gena. Da li u svetlu nauke i onoga to jeMojsije napisao moemo da zakljuimo daovekova koa ima potencijal da svetli, ali daprocesi koji to omoguavaju momentalno nisu

u funkciji? To bi izgledalo kao da su ljudi upoetku bili obueni u svetlost, a da sunakon pobune bili pokrenuti mehanizmi kojisu zapoeli proces starenja i umiranja. Tada sui prekinuti procesi koji su omoguavaliovekovoj koi da emituje svetlost. Kada suprestali ti procesi, ovek je primetio da je go ipo prvi put je obukao odelo.

Pored povezanosti hebrejskih rei koa isvetlost, i odelo i pobunio se, postoje imnoge druge rei iz Mojsijevog izvetaja kojesu povezane - u smislu da podrobnije obja-njavaju ta se desilo na poetku ljudske istorije.

Ali, najvanija injenica u Mojsijevom izvetaju

jeste da je ovek stvoreno bie, da mu je Tvo-rac dao potencijal da veno ivi, i da je nakonovekove pobune On pokrenuo mehanizmekoji izazivaju starenje i umiranje. Takoe, Moj-sije kae da Tvorac nudi oveku vraanjepotencijala za venim ivotom, pod uslovom

106 107




55/68

da ovek prihvati prirodne zakone koje je On

uspostavio.Mojsije belei da je ovek formiran od prahazemaljskog, i da je Tvorac u taj prah udahnuojednu duhovnu komponentu koja oveka iniivim. Nauka otkriva da vie od 99% ove-kovog tela ine samo etiri hemijska elementa(vodonik, kiseonik, ugljenik i azot), to zaista

predstavlja prah zemaljski. Taj prah je ure-en po tano utvrenom planu koji je zapisanu genima.

Sa druge strane, duhovna komponenta je onajovekov deo u koji se zapisuje ovekov karak-ter, njegova memorija, duhovne osobine itd.Posle ovekove smrti, duhovna komponenta se

vraa Tvorcu, a prah se vraa u zemlju.Ukoliko je Tvorac stvorio oveka jednom, on-da je On u stanju da to ponovo uini. Napome-nimo da roditelji samo prenose ivot svojojdeci, dok je Tvorac davalac ivota. On moeoveka da stvori bez roditelja, kao to je to biosluaj sa prvim ljudima, to zovemo prvobit-

no stvaranje. Stvaranje oveka posredstvomroditelja, zovemo raanje. Postoji i ponovnoili novo stvaranje, ili vaskrsenje.

I upravo Mojsijev izvetaj govori o tomvelikom obeanju koje je Tvorac dao oveku -

obeanju o ponovnom stvaranju. Tada e

ovekovo telo ponovo biti oblikovano u skladusa planom koji je ve zapisan u genima, a pos-tojea duhovna komponenta bie vraena utelo.

Vidimo da sve u prirodi funkcionie u skladu satano utvrenim zakonima. ovekov ivot jenajsloenija pojava u prirodi i postoji zakon po

kome ova pojava moe da se odvija. Taj zakonse naziva moralni zakon. Mojsije kae da jeovekov odnos prema moralnom zakonu,ujedno i njegov odnos prema novom stvaranjui novom ivotu koji mu se nudi. Svaki ovekmoe da izabere da bude stvoren za novi ivot- prihvatanjem ovog zakona.

Da ne bi bilo dileme oko toga ta je moralnizakon, Tvorac je u Bibliji dao njegove detalje. Ito je jedan od razloga zato se drevni spisiBiblije uvaju na poseban nain.

Meutim, prigovor koji neki ljudi upuujuizvetaju o stvaranju i ponovnom stvaranju,odnosi se na natprirodni faktor. Oni postavlja-

ju pitanje: Kako mogu da verujem u postojanjenatprirodnog Tvorca koga nikada nisam video,niti uo?

Pogledajmo kako je jednom prilikom poznatinaunik Blez Paskal odgovorio na ovo pitanje.

108 109


Tehnologija bez premca


56/68

Svakodnevno itamo i sluamo o najnovijim

dostignuima na polju nauke i tehnologije.Porast znanja je tako veliki da neke proceneukazuju da se svakih pet godina prikupi vieznanja nego tokom celog prethodnog periodaljudskog postojanja.

irom sveta organizuju se sajmovi gde se izlaunajnoviji modeli kompjutera, automobila,mobilnih telefona, satelitske opreme i drugihdostignua savremene nauke.

Meutim, ako bismo otili u prirodu i proetalise nekom livadom ili umom, naili bismo namnogo vea uda tehnoligije i dizajna.

Jedan najobiniji mrav je nebrojeno putasloeniji sistem nego bilo koji model automo-

bila. Jedna najobinija muva je milijardamaputa sloenija od bilo kog aviona ili svemirskogbroda. To je razlog zato naunici esto koristemodele iz prirode da bi projektovali svojemodele.

Tako su inenjeri jedne kompanije konstruisali

najnoviji model helokoptera prouavajuigrau i let vilinog konjica (slika 11.1). Dodajmoda vilin konjic ima najsloenije oi u prirodi.Svako njegovo oko sadri vie od 30.000 soi-va (slika 11.2).

Poznato je da su naunici u stanju da praveveoma male motore i pumpe koje se koriste

prilikom hirurkih zahvata. Ako bi vas nekopitao, da li su naunici u stanju da naprave takomalu pumpu koja bi mogla da se smesti najedan kvadratni milimetar, vi biste verovatnoodgovorili da bi moda mogli tako neto dauine.

110 111

Tehnologija bez premca

TEHNOLOGIJABEZ PREMCA

Slika 11.1. Vilin konjic i njegova bleda kopija.

Slika 11.2.Najsloenije oiu prirodi - oivilinog konjica..

Tehnologija bez premcaNauka i problem smrti


57/68

A, da li bi naunici mogli da naprave hiljadu

malih pumpi koje bi stale na jedan kvadratnimilimetar? Sigurno da ne.

Poznato je da hrana koju ovek unosi, ulazi ueludac gde se vari. Iz eluca, svarena hranaulazi u tanko crevo gde se hranljivi sastojci pre-bacuju u krvotok i raznose po celom telu. Najednom kvadratnom milimetru tankog creva ne

nalazi se jedna, niti hiljadu, nego 200 milionapumpi koje rade na prebacivanju hranljivih sas-tojaka u krvotok (slika 11.3).

Najprostoji ivi sistem, na nivou jedne elijekao to je bakterija, predstavlja neto mnogosloenije i ureenije nego bilo koji grad nasvetu. To je lepo ilustrovao jedan molekularni

biolog:

Da bismo shvatili realnost ivota pomou

otkria molekularne biologije, eliju moramouveliati hiljadama miliona puta, dok ne bidobila prenik od 200 kilometara i liila naogromni svemirski brod, dovoljno veliki daprekrije grad kao to je London ili Njujork.Ono to bismo tada videli bio bi objekatnenadmane sloenosti i savrenog dizajna.

On dalje kae: Na povrini elije moemozapaziti milione otvora, nalik ulaznim hodnici-ma u ogromnom svemirskom brodu, koji seotvaraju i zatvaraju da bi omoguili stalan pro-tok materijala koji ulazi i izlazi. Ako bismo ulikroz jedan od tih otvora, nali bismo se u svetunajvie tehnologije i nezamislive sloenosti.1

Treba zapaziti da ivi sistemi u prirodi naodreeni nain lie na knjige koje ljudi piu.Kao to se u knjigama nalaze odreene infor-macije, tako svi ivi sistemi sadre izuzetnosloene informacije zapisane u genima.

Najprostoji ivi sistem sadri u sebi sloenijuinformaciju nego bilo koji kompjuterski pro-

gram koji je ovek napravio. A ovek, u svakojod svojih 12 hiljada milijardi elija sadri tolikoinformacija koje bi mogle da se smeste u 900tomova enciklopedije.

112 113

g j z pp

Slika 11.3.Popreni presektankog creva..

Tehnologija bez premcaNauka i problem smrti


58/68

Mogli bismo u nedogled da govorimo o tome

kako su ivi sistemi sloeni i kako oni izuzetnofunkcioniu. Ali, nas u ovom trenutku neinteresuje kako oni funkcoiniu, ve kako sunastali. Dakle, kako su nastali ivi sistemi?

Da poemo najpre od neeg jednostavnijeg.Kako je nastala jedna knjiga? Moda e nekorei da je knjiga nastala u tampariji, ali to je

pogrean odgovor. Knjiga je nastala u umup

Miroljub Petrovic -Nauka i Problem Smrti

Documents

Transcript of Miroljub Petrovic -Nauka i Problem Smrti