Nindja 034 - Derek Finegan - Senke Na Vodi (MGarret & Emeri)(2.4 MB)

8/12/2019 Nindja 034 - Derek Finegan - Senke Na Vodi (MGarret & Emeri)(2.4 MB)

1/100


2/100


3/100

Derek Finegan

SENKE NA VODI


4/100

SERIJABorilake vetine

NIN A

Naslov romana:

SENKE NA VODI

Autor:Derek Finegan

Recenzent:Slobodan Luki

Lektura:Mir jana ter i jevski

Korektura:N ada Maksimovi

Slog i tampaLitopapir, aak

1986. DE N PRE SS

BORILA KE VETINE - NIN A BR. 34 - MART 1986.godine. Ce na 150 din ara . Izd aje N IRO D eje novine, 32300Go rnji Milanovac, Tih om ira M atijevia 4. Gl avni i odgovorniur ed nik M irjan a terijevsk i. Urednik: Borivoje Loi. Izda vaki savet: An elk a Milojkovi (predse dnik ), Milica Bogo-

jevi, L ji ljana Jerem i, V era Smreki, Anelko Vidosavlje-

vi, Dr ag ica Miovi, M irosla v Jokovi, Mi ladin Markovi,N ada Maksimovi, Ruica Vukainovi, Vesna Jelesijevi, Go-jko tulovi, Sve tlana Mijatovi. Telefoni: (032) 712-247 lokal 28, uredn i tv o, i 714-250 pro da ja. Telex: 13731. ta mpaLitopapir, aak.


5/100

Derek Finegan

SENKE

NA VODI

M E U N A ROD N I A ERO D RO MSAN FRANCISKO

SREDA, 14. septembar

03.42

Mejdens zevnu, sputajuiilustrovani asopis na sto ispred sebe, pretrpan praznim plastinim oljama za kafu i gomilom dru gih asopisa slinihonom koji je up ra vo odloio.Bez urbe pree pogledom pre

ko niza osvetl jenih ekrana poredanih ispod njegove male galerije, eliminiui istovremeno

prigueno m rm ljan je i t ihe zvune signale koji su neprestanodopirali iz gomile elektronskihureaja u uglu.

Sve je bilo u najboljem re

du, kao i uvek u ovo vreme,izmeu ponoi i osam sati uju-tru. kada kontrola leta ima najmanje posla. Geografski poloaj San Franciska diktirao je

da avionske kompanije, radi u-dobnosti svojih putnika, izbe-gavaju letove koji e se zavriti ovako rano ujutru.

To je Mejdensu potpuno od

govaralo. Osam godina provedenih za jednom od onih konzola dole bilo mu je dovoljno.I vie nego dovoljno. Zato jesa zahvalnou prihvatio ponudu da postane ef i sa svog uzvienog mesta nadgleda rad ostalih kontrolora.

Zakon verovatnoe bio je nanjegovoj strani , nasuprot onimjadn im m om cima dole. Krizesu se dogaale sa ve monotonom redovnou i posle svakeod njih jednog od kon troloraizvodili su iz odaje, vie mrtvog nego ivog. Mejdensu seto dogodilo svega dva puta i

nije bio siguran da bi se posle treeg puta mogao vratitiu atmos feru t ihe nape tosti ukojoj svakog sekunda od tvo


6/100

4 B O R IL A K E VE T I NE 34

j ih refleksa zavise ivoti nekoliko stotina putnika.

Uzbune su bile retke u ovodoba noi, jer je i letova bilodaleko manje. I zato to su us-lovi za let bili tei nego usredmirnog,vedrog dana. Apsurdno,ali je bilo zaista tako; inilo sekao da se najvie nevolja dogada upravo onda kada je vre-me na strani pilota. Moda bazato, jer su nebeski dokeji utakvim pril ikama umeli da postanu neoprezni, ak uasno neoprezni. I drski.

Kao onaj tip koji je pre dvenede lje odbio da saeka svojred za sletanje i dotakao pistubukvalno pred nosom velikog

DC 10 pre pu no g put nik a. u rilo mu se, hladnokrvno je rekao. I do avola sa vama svima, pretvorili ste se u proklete birokrate, tako je rekao.*

to se Mejdensa tie, njemuje potpuno odgovaralo da ostane birokrata sve do t ren utk akada se neko u kompaniji seti

da ga poalje u zasluenu penziju. Kao to mu je odgovaraloovo mirno vreme ranog jutra,mnogo pre nego to pone uo

b ia jena zbrka na aerodrom u iiznad njega.

Njegova sm ena zavrie seza dv a sata i sed am na es t ne,samo esnaes t m inu ta. Zanajv ie tr i sa ta sedee Kod arlija, i dobrim duplim viski

jem sp irati sa sebe um or nepro

spa va ne noi i gled ati kakotek probueni graani San Fra

nciska hitaju za svojim uobiajen im poslov im a.. .

Telefon na njegov om stoluzazvoni i on leno isprui ruku

prem a slualici, preavi pogledom po nizu ekrana. Instinktvrhun skog kontrolora jo je dnom mu ree da je sve u naj

boljem redu; da nije bilo tako,on bi na ekran pred sobom ve

prebacio sliku sa jednog od o-nih ek ran a dole, sp rem an dasvakog tre nu tk a intervenie i

pomogne kolegi koji se zbunio.Ili jedn osta vno zadremao.

Pro kle tstv o, i to se dogaa. .. M ejdens ree u sluali

cu. Glas mu je bio dubok, nalik potmuloj grm ljavin i kojasignalizira nailazak oluje.

M ejdens ree jedannepoznat glas. Dobro jutrj.

Ko je to? Nije vano. P rebaci na

svoj ureaj ekran broj etiri. ta?!

M ejdens nastavljao jeglas, hladno, beskrvno, vie nalik glasu robota nego ivog o-veka. To ne lii na tebe, stari deko. Odabrali smo ovo vreme zato to smo znali da si tideurni. Mejdens sa refleksimamunje, tako te zovu, zar ne?

Proklets tvo, ako je ovo neka a la . . . zaus ti Mejdens,ali su mu prsti ve igrali ponizu raznobojnih dugmadi g la


7/100

BO R IL A K E VE T IN E 34 5

vne konzole. Na ekranu zatre-peri i um iri se slika koju je

dole u prostoriji pokazivao i ekran broj etiri.

Ne, nije ala, Mejdens. Natom ekranu vidi dva leta, PA114 i AC 461, je li tako?

Aha. Pa? T reba da slete za dvade

set pet, odnosno dvadeset devet minuta, Mejdens?

O rtak grm ljav ina uMejdensovom glasu sada je zaista pretila olujom pre stan ida me ispituje o redu letenja,do avola! ta to treba da znai?

N ijedan od ta dva avionanee sleteti, Mejdens. Odnosno,

nee sleteti u jednom komadu.Jesi li uo, Mejdens? ta?! ka iprst desne

ruk e pri t iskivao je dugm e sakoga je zbacio zatitnik, malupoluloptu od plastike koja jespreavala da se dugme grekom aktivira. Od ovog trenutka Mejdens je bio u direktnoj

vezi sa aerodromskom slubomobezbeenja i anti terorist ikomgrupom ije su usluge, ne bezmrmljanja, putnici plaali krozpovea nu aerodrom sku taksu.

P itam da li si pritisnuocrveno dugme, Mejdens. Samo,oni ti ovoga puta nee pomoi.

Ni tebi, ni onim ljud im a gore,

u ta dva aviona. Bie brzo, nebrini. Najvei deo n jih nee nishvatiti ta se dogodilo.

Mejdens ovlai jezikom iznenada suve usne.

U redu ree promuklo. ta trai?Ht eo je da doda bednie,

ubico, ili neki slian izraz, alise na vreme trgao. Ti savreme-ni teroristi postali su prokletoosetljivi; jed na pogre na remoe ih navesti na neki luakipotez.

Ja? Nita posebno. Desetmiliona.

Dolara? M ejdens se gotovo nasmeja. Odmah ili za

pet m inu ta? ovee , niko nem atoliko para na gomili . . . ak ikada. . .

ak i kada bi neko pristao

da isplati toliku sumu, to sihteo da kae, Mejdens? Pris-tae, ne brini. Neto ti jo nisam rekao: o ova dva avionaneemo pregovarati . Njihova sudbi na je zapeaena. Recimoda je to upozorenje itavomsvetu da se mi ne alimo, Mejdens.

Dve crvene lampice na Mejdensovom stolu uzb ue no sum irkale pokazujui da nekoeli da uspostavi vezu sa njima, ali ih je on ignorisao, grozniavo razmiljajui ta da kae, kak o da odloi zloin kojie ivota stajati dve ili tri stotine ljud i. . .

Lj udi. I ena. I ece! Da, tako je, M ejdens

nastavlja o je taj nemilosrdni


8/100

6 B O R I L A K E VET1NE 34

glas. Znam da se itav ovajrazgovor ve snima, ali od toganeete imati mnogo koristi . Ostalo je jo dvadeset dva minuta do sudara . . . p reporuujemti da izie na terasu, prizore bit i mnogo spektakularnij iuivo nego na tom tvom ekranu , zna . . .

O e mu se radi? U avio

nima su postavljene bombe?Sa drug e stra ne uo se samo smeh, pomalo histerian kikot oveka koji s mukom uzdrava oseanje oduevljenja samim sobom.

To ree glas p re p u tam tebi da pogodi, Mejdens.Ali bombe nisu. Sigurno. Zapi

taj se, za poetak, zbog egatvoj ovek na mestu broj etirinikako ne uspeva da dobije ra-dio-vezom jedan od ta dva aviona... To je sve, Mejdens, Za.sada. Dobra zabava!

Mejdens t resnu nepotrebnuslualicu na njeno mesto, neobraajui panju na t reperavelampice. Mozak mu je radiogrozniavom brzinom, dok jeobema rukama stezao ivice stola, malo na gn ut un apr ed kaotrka koji e za koji deli sekunde startovati u trci od kojemu zavisi sam ivot . . .

Bombe nisu u avionima. . . ra

dio-veza se ne moe uspostaviti. . . to je moglo da znai da...Krajikom oka Mejdens vide

kako Krir i , kontrolor na mestu

broj e tiri d rh tav im ruk am askida slualice sa glave i rezigniranim pokretom ih sputa pored sebe. Nje govo bledo lice

bilo je sada okrenuto M ejdensusa izrazom oveka koji prekli-nje za pomo.

P ita nja nisu bila potrebna.Ekran ispred Mejdensa bezose-ajno je pokazivao da se puta

nje dva aviona iz sekunde u sekund pribliavaju, sve do me-sta gde e se do tai i . . .

Signali koji su vodili avionena neki neob janjiv nain donjih su stizali izoblieni, dajui automatskim pilotima pogrene podatke. Jedan inilac vie, mislio je Mejdens, ovek

koji je ovo izveo avolski dobro poznaje svoj p osao . ..

Stisnuvi zube, on ukljui direk tnu vezu sa aerodromskimcbezbeeniern,

Mejdens! zaurla m u uuvo glas OHare, dinovskog efa obezbeenja. ovee, zato ne odgovara? ta se, do davola, dogaa? Je li . . .

Zavei! M ejdensov glasbio je napet. Poalji etirioveka na ulaz kontrolne oda

je. Niko ne sme ni izii, ni ui.Ni ja, O Hara, ni Heskel, nitiiko drugi! Tr ide se t sekundi, OHara!

Pre kin uo je vezu pre negoto je O H a ra dospeo bilo tada kae, znajui da e njegovona re en je biti izvreno. O H a


9/100

BO R I L A K E V E S T IN E 34 7

ra nije imao mnogo mate, alije um eo da slua. V aljda je

zbog toga tako brzo i napredovao u maloj, ali veoma agresivnoj hijerarhiji l judi iz obezbeenja.

O H ara je znao svoj posao,to se ne bi moglo rei za Heskela, novog direktora aerodroma, uprkos svim njegovim di

plom am a poznatih u n ive rz i teta. Sa jedva ujnim uzdahomM ejde ns podie slua licu jo

jednom, ovoga pu ta na telefonukoji ga je povezivao sa Heske-lovom vilom negde kod SanMatea.

Oi su mu bile uprte u ekrandok je sluao bujicu nesuvinih

pitanja, p re tn ji i na reen ja koja je dopirala s d ruge strane.Jo samo dvadeset minuta , moda i manje. ..

M ister Heskel ree iskoristivi mali predah u toj bu

jici u p itan ju nisu obini tero r i s t i . . .

Nego? Ljudi koji veom a dobroznaju nain naeg rada i ima

ju tehnikih m ogun osti da nasefikasno eliminiu iz vo enjata dva aviona.

ta to znai, Mejdens?J a . . .

Da n a jverova tn ije nekood naih kontrolora radi zanjih.

ta?!

I zato sam zatraio odO H are da blok ira na u salu,

mister Heskel i nikom ne dopusti da ue ili izie d o k . ..dok se ovo ne ok on a. . .

A h a . .. u redu, u redu, iako sam imao nameru da . . .

Sve e biti gotovo pre n ego to vi stignete, mister Heskel. A sada. . .

Trenutak! u Heskelo-vom glasu nasluivalo se prigueno likovanje. Zato ne bismo pre l i te zlikovce. . . zatone iskljuimo raunar koji vodi avione, a?

Mejdens podie oi ka sivojtavanici.

U vazduhu nad gradom je

u ovom trenutku dvadesetak a-viona ree strpljivo. Osimova dva. . . pokuaj te da zamislite ta e se dogoditi ako sviistovremeno preu na rune komand e. Niko ih ne bi mogaovoditi sa zemlje; ljudski mozak

jednostavno nem a ta j kapacitet i brzinu, mister Heskel. Op

rosti te , m oram da prekinem,ovde. . .

Mejdens je spustio slualicuna sto, ne obraajui panju naglas koji je i dalje dopirao iznje. Oi su mu bile uprte u stakleni zid koji je kontrolnu salu odvajao od ostatka zgrade.

etiri pri l ike u sivim uniform am a, O H ar ni i ljudi, vesu stajal i pred vratima, sa orujem na.gotovs, ali ne vie sa


10/100

8 BO R I L A K E VE T IN E 34

mi: visok, vitak ovek crne kose u sportskoj odei neto im

je uurbano objanjavao sa oiglenom nam erom da ue usalu.

Sve je bilo gotovo tako brzoda je Mejdens jedva dospeo datrepne. Crnokosom kao da jedosadilo da se obja njav a; nainio je poluokret kojim se na

izgled udaljio od vrata, ali jeto bila samo varka.

Na e tvoricu iznenaenih Ijui sruio se pravi vihor udaraca koji su se bukvalno nastavljali jed an na drugi. Nije tomoglo trajati vie od jedne, i

po desetine sekunde. . .

Prokletstvo! procediMejdens pri t iskujui dugme da

ponovo dozove O Haru.

Visoki je ve bio na stepenicama koje su vodile na njegovu galeriju. Brz ina kojom sekretao. . .

Nemogue, pomisli Mejde

ns otvorenih usta. Nemogue,on. . .

Ne zovite obezbeenje ree crnokosi zastavi prednjim. Nije bio ak ni zadihanposle obrau na sa e tvoricomiskusnih profesionalaca i ludetrke preko sale i uz stepenice.

Dva tamnoplava oka gledala suu Mejdensa intenzitetom od koga se gotovo stresao.

Ne zovite ponovi ovek. Postoji nai n da spasemo

ljude u avionima!

*

Sugestija?, zapita Mejdenssebe. Hipnoza?

Jedino objanjenje koje mu

je u tom tre n u tk u padalo napamet, zaista. Dva tam noplavaoka gledala su ga sa takvom sigurnou i uverenou da nijeimao snage i volje dase usprotivi.

Kako? upita promuklo. Kako, do avola?

N ajpre mi skinite sa v ra ta one ljude ree crnokosimirno. Oi su mu bile uprte uekran koji je i dalje pokazivaoda se kursevi dva aviona neumitno pr ib l iavaju jedan drugom. Up ravo stoga Me jdensui nije bilo jasno kako je videogomilu O H ar in ih lju di koji su

nahrupil i na vrata, gotovo gazei etiri nepomina tela ispred njih.

Natrag! zaurla M ejdens. Natrag, prokletstvo! O-vaj ovek mi je po treban! OHa ra, zadr i svoje besne pse!

Vie nije ni bilo po trebn oda ukljuuje telefon. Kao i uvek

u sluaju krize, bile su aktiviran e sve kam ere u zgradi ioko nje, tako da je OHara iz


11/100

BO R I L A K E V E T IN E 34 9

svog betonskog gnezda mogaop ra ti t i sve to se dogaa i uti

gotovo svaku glasnije izgovorenu re.

Da ujem, m iste r reeMe jden s tiim glasom. Dole,na ulazu, OHarini ljudi su zastali uzbu eno se oaptav a-

jui. Postoji samo jedan nain

da se bar jedan od ta dva aviona skrene sa kursa. Vizuelnasignalizacija.

Kako, do avola! Signal-ne rakete? Predaleko su od aerodroma da bi ih primetili!

Ne, ako budu ispaljene izaviona koji e im se pribliiti.

Mejdens stee vilice, borei

se sa oseanjem nade koje ganaglo zahvati. Da, to bi moglo,ali. . .

Da zovemo avijaciju? Bojim se da je kasno. . .

Im a li na pisti aviona spremnih za poletanje?

Mejdens nije morao da ko-nsu l tu je ekran kompju tera p r

ed sobom. Svaki let te noi bioje urezan u n jegovu memoriju.

TW 566. Pu tn ic i upravoulaze, treba da poleti za dvadeset sedam minuta.

Ispraznite ga.

Me jdens otvori ust a da sepobuni, ali onaj sugestivni pogled nije trpeo opiranje. Priguenim glasom, on izdade potrebno nareenje .

Da li je pilot tog avionadobar?

Ne znam. ovee , kakomisli da ispali te rakete? Vrat a . . .

V ra ta aviona m ora ju bitiotvorena. Zato i ne elim putnike unu tra. Gde mogu dadobijem signalni pitolj sa raketama?

Mejdens pri t isnu dugme. OH ara ree u m ik ro

fon. P rip re m i signa lni pitolj sa rak eta m a. Ne ka tvojovek s njim bude na slubenom izlazu. Minut, OHara!

ta smera, do avola,Mejdens? urlao je ef obez-beenja. Ko je taj tip sa

tobom? Ako mis li da. . . Minut, OH a ra ponovi

Mejdens tvrdim glasom prekidajui vezu. idemo, mister!

Strali su niz metalne stepenice i M ejdens se jo jed nom morao diviti lakoi s kojom se kre ta lo snano telo n e

poznatog. L jud i iz obezbeenjamrko ih pogledae, ali im ot-vorie prolaz. Jedan od one etvorice sedeo je na podu i zbunjeno se osvrtao oko sebe, kaoda pokuava da pronae protivnika koji ga je u deliu sekunde poslao u carstvo snova.

To je nemogue reeMejdens zadihano. Ali, doavola, tvoja koa je u pitanju. Otpor va zd u h a. . .


12/100

10 B O R I L A K E V E T IN E 34

Mogu da izdrim. Mislimda e dve ili tri rakete biti

sasvim dovoljne, a to ne trajedugo.

Ko si ti? Glupo pitanje.Hodnik koji je vodio do slu

ben og izlaza na pist u bio jegotovo prazan, ali ih ipak susrete nekoliko zapanjenih pogleda. Mejdens, iznenaen, shvati da je proteklo tek sedamili osam minuta od onog telefonskog poziva koji je upozorio na opasnost. Ve ina ljudina aerodrom u verovatno jonije imala ni pojma da se neto zbiva.

Na slubenom izlazu sta ja la

su dv a OH ar in a oveka, alinijed an od njih u ruci nijeimao glomazni signalni pitolj.

ta ovo znai, do avola? d reknu M ejdens kada m use oni ispreie na putu. Zarme ne poznajete?

ao mi je, m is te r M ejdens re e bli i ovek. O

H ara je naredio da niko nesme iz zgrade. . . dok on ne stigne.

Zovi ga, do avola! Govee, u pitanju su sekunde!

Nije potrebno suvo seosmehnu uvar. On upravostie, mister Mejdens.

Uvek rumeno OHarino licesada je bilo crveno kao keapdok se krupnim koracima pr i

bliavao hodnikom. Dva ove-

ka hitala su za njim i Mejdenssa olakan jem u ruci jednog

od njih ugleda signalni pitolj. Daj to ovamo! zapo-

vedi. OHa ra, kai tvoj imgorilama da nas propuste, prokleti bili! Kakva je ovo glu

post?

Nee nigde izii, M ejdens, dok ne doznam ko je taj

tip sa tobom? hripao je O Hara, briui znoj sa ela. Desna ruka, meutim, lebdela jenad nisko okaenim koltom na

boku, p redm etom pota jn ih ala osoblja aero drom a koje jeef obezbeenja neodoljivo po-dseao na nek og od uvenihrevolveraa Divljeg zapada.

Ne znam! prkosno r e e Mejdens. Jedino to znam je da momak ima hrabrost ida kroz otvorena vrata avionaispali signalne rakete i spreisudar one dve ptice gore. Ilise, moda, ti dobrovoljno javlja da ga zameni?

Kako, do avola, da znamda on ne radi za bandu uce-njivaa, Mejdens? I l i . . .

Moda sum nja i na m ene? Mejd.ensove oi se su-zie. Pr ok let stvo , OHa ra,moe li tvoj policijski um dashvati da nita to sada ja, ti

ili neko drugi budemo uiniline moe pogorati poloaj onimljudima gore?


13/100

B O R I L A K E V E T I N E 34 11

To nije m oja s tva r tv rdog lavo od vra ti OH ara. Heskel. .

Zvao si Heskela, a? I tati je reklo to olienje mudrosti?

Zvae me za koji t r e n u tak. eli na jpr e da razmisli

pre nego to bi lo kome dopusti da poleti sa a er od ro m a. . .

Divno! M ejdens grubo

opsova. Dok mi brb lja mo,ta dva aviona su milju ili dveblie jedan drugom, OHara. AHeskelova odluka verovatno estii dok mi ovde budemo otvarali kiobrane da se zaklonimo od svih onih divnih stvari koje e za dvanaest minuta poeti da padaju sa neba!

Toki-voki na OHarinom pojasu melodino zasvira i efobezb eenja ga prinese uhu,ne skidajui pogled sa Mejden-sovog pratioca. Ovaj je stajaonaizgled oputen, ali iskusnomoku ne bi promaklo da taj stav neodoljivo podsea na kobru spremnu da svakog t renutka zarije svoje otrovne zubeu na jbl iu rtvu . . .

Heskelov glas iz ureaja bioje tih, ali po tpuno razgovetan.

Ne govorio je on. Ne dolazi u obzir, OH a r a . ..zadri tog oveka i Mejen-s a . . . prokletstvo, naa stvar

je briga o aerodrom u, a onoto se zbiva u vazduhu je stva r policije i . . .

Kao iznenadna otputena elina opruga, telo crnokosogmukarca stavi se u pokret. Mejdens otvori usta da krikne, al imu glas zastade u grlu.

Jednim jed in im skokom napada poisti sa poda oba OHarina pratioca, poslavi ih otr im ud arcim a do zida kojiskliznue gotovo istovremeno,otvorenih usta i staklastih oi

ju. OH a ra t resnu toki-voki opod, trza jui kolt iz futrole,ali je noga nepoznatog bila bra. Pokretom savrene preciznosti i elegancije on vrhom prsti ju ukloni OHarinu ruku oddrke oruja. Deli sekunde kasnije ivica dlana srui se na

bikovski v ra t efa obezbeenja.

Ogromno telo s tupim treskomsrui se na glatki pod.

Kraj Mejdensovog uha zala-ja autom atsk i pitolj jednog oduvara, ali to vitko, elastinotelo bilo je itavu stopu daleko od mesta na zidu u koje serafal sruio, zasipajui hodnikkomadiima maltera i betona.Sa psovkom na usnama, Mejdens se okrete u nameri da zgrabi za ruku onoga koji je pucao, ali ga ve nije mogao dostii. ovek je, sa izrazom iznenaenja na l icu, lagano klizio un az ad i nanie, steuiobema rukama ranu na gr lu iz

koje je virilo neto metalno. . .Drugi je pao preko njega ine stigavi da potegne oruje


14/100

12 B O R IL A K E VE T I NE 34

iz futrole. Mejdens ne vide odega je umro, ali je sve ira

lokva krvi oko njega svedoilada mu je morala biti presee-na od velikih arterija.

ovee! ree Mejdensglasno . ove e. ..

Nepoznati je u ru k a m a vedrao signalni pitolj i kutijusa raketama. Sa poda je do

bacio M ejdensu OH arin kau-bojski kolt. Uzmi ovo ree. Ide

mo pre nego to bu dem biop rim oran da ub ijem jo nekog!

Mejdens je na t renutak ok-levao. Pogled mu skliznu nasve veu lokvu krvi.

Nepoznati zastade, h ladno ga

gledajui preko ramena. Bie jo vie k rv i ako nesti gn em o na vr em e ree.

Ne smemo izgubiti vie ni j e dan jedini minut, Mejdens!

Kao da se budi iz transa, Mejdens k lim nu glavom i pohitaza njim, uskoivi u mali dipsa natpisom FOLL OW ME

park iran pored samog ulaza. Mtor zaurla i dip poskoi, poveavajui brzinu po sivoj betonskoj pisti.

Na polovini pu ta do avionasusreli su autobus pun putnika. Iza prozora video se samoniz bledih l ica okrenutih pre

ma nj ima i avionu zaustavl jenom dvestotinak jardi dalje. Mora p rinud i t i pilota da

se digne ree nepoz na ti ne

gledajui u Mejdensa. Ovaj jeimao utisak da mu je sva ener

gija konce ntr isan a na vonjui da na neki voleban nain pomae slabanom motoru da postigne to veu brzinu.

Gume zakripae po betonu.N epoznati iskoi t re n u ta k prenego to se vozilo zaustavilo.

Brzo! zapovedi. P i

lotska kabina!Dahui, Mejdens potra zanjim, oseajui teinu kolta uruci. Prole su godine otkako

je poslednji p u t drao oru je...godine. . .

Pitao se da li e njegovo miroljubiv o lice ima ti dovoljnostraan izraz da prinudi pilo

ta da podigne svoj avion. Jogore ako to bude jedan od onih koje p o z n a je .. . i koji n je ga pozna ju . . .

Po gn ut na ulazu, nepoznatiodgurnu pokretne stepenice uasu kada je Mejdens skoiosa njih kroz otvorena vrata.Povrat ivi ravnoteu, on ma

ui koltom potra prema pilotskoj kabini.

Lica ljudi zavaljenih u svojim seditima nisu pokazivalaiznenaenje, nasuprot l icima st

juardesa, p ri l jubljen ih uza zidsvog odeljka kada je projurio

pored njih. Idemo, momci! otro

ree Mejdens, diui cev prema pilotu. Hvala bogu, njegovo lice nije mu bilo poznato.


15/100

BO RI L A KE VE T IN E 34 13

Utoliko bolje, utoliko b o lj e .. . K uda? smireno upita

pilot, ovek mladalak og lica igotovo po tpun o sede kose. Hej, pa ja tebe znam! Mejde-ns, je li tako? Iz kontrole leta?

Tako je! Dii ovu m ainu, ortak! I ne trudi se da zove kontrolu, oni ti ionako nee dat i dozvolu za poletanje!

To sam i oekivao klimnu pilot glavom, bez nervoze. K akv u ig ru igra, Mej-dens?

Njegovi p rsti ve su posluno igrali po masi instrumenataispred njega i Mejdens u kako se pri tajeno zvidanje snanih m otora naglo pojaava.

Pilot je svaka ko bio svestanrizika svakog pokuaja prevare pred ovekom koji je veoma dobro poznavao procedurupoletanja.

V ra ta nisu za tvorena prim e ti, pokazujui glavom najed n u crvenu lampicu. Tvo jortak, izgleda voli promaju?

Aha. V ra ta e ostati o tvorena.

Slegnuvi rame nima , pilotoslobodi tokove i elina ptica lako se zanjiha, poveava

jui brzinu rulanja . O emu se radi, Mejdens?

dobaci preko ram ena. Dva aviona gore nalaze

se na k urs u koji e ih za Mejde ns baci pogled na sat za est m inu ta dovesti do

sudar a. Moj ort ak pokuaeda ih upozori signalnim rake

tama. N em a radio-veze? N em a radio-veze kli-

mnu Mejdens glavom. G adna stvar. ija je to

p rokleta ideja bila? Ne znam. Tip se javio t e

lefonom i traio deset milionadolara.

Luak hladnokrvno zakljui pilot. Poskoivi nekoliko puta, avion se podie u vaz-duh, naglo poveavajui visinu. Mejdens se pridra za zid,je r je pod dobio veoma otarnagib.

Koji kurs? upita pi

lot. I ostavi taj prokleti pitolj. .. ini me nervoznim. . . Samo tako nastavi, a on

da naini krug. Oba aviona spremaju se za sletanje. U ovomasu on jo jednom baci pogled na sat ne m ogu bitivie od pet-est hiljada stopa.Trebalo bi da ih ugledamo sva

kog trenu tka. . .Dve crvene rakete, univerza

Ini znak opasnosti, sevnue ispred njih.

Tvoj p ri jatelj ima dobreoi primeti pilot. Da, sada i ja vidim jedan. DC-10, a?

Jeste m ehanik i reeMejdens. Iz O mahe. O n .. .

Skree sa kursa! u glasu kopilota osealo se olakanje. Skree sa kursa!


16/100


Tu je i drugi pilotovglas jo uvek nije odavao ni

kakvo uzbuenje. De Hevile-n. Kanaanin?

Da. Let Monterej SanFra ncisk o Va nku ver. . . jodve rakete!

Aha. Ko je ta j ovek pozadi?

Mejdens slee ramenima. Po jm a nem am, ali je sva

kako zasluio pie im se vratimo na zemlju. Ma ta OHa-ra i Heskel imali da kau otome, prokleti bili!

OHara, ef obezbeenja?ta on ima s njim?

M omak je morao da one-svesti OHaru i nekoliko nje

govih ljudi da bismo doli dovas. A onda. .. A onda? Nije vano odm ahnu

M ejdens glavom, mislei naona dva mrtva te la na s lubenom izlazu. Prokletstvo, to pie na aerodromu ipak e morat i da saeka. . .

Preko pilotovih usana iznenada prolete besna psovka.

Pogledaj onog luaka! zaurla. Koji mu je avo?

Mejdens uasnuto progutap ljuvak u. Ne, pilot se nijep re v a r io . . .

Kao da ga vodi neumitna ruka sudbine, glomazni De He-

vilend naglo je skr enu o sasvog kursa, ustremivi se pre

ma drugom avionu.Kao kamikaza! prolete Me

jdensu kroz glavu. Ali, zato?Jo tr i rakete, jedna crvena

i dve zelene bles nue gotovoispred zatubastog nosa De Hevilenda, ali pilot eline ptice nije obraao panju na njih.

Mejdens sklopi oi.Na ovoj visini zvuk eksplo

zije nije bio naroito jak, alije zato udarn i ta las dobro prodrm ao avion. M ejdens izgubiravnoteu i snano lupi u zid.

Nije uspeo da se uspravi, je rje pilot h ladnokrvno izveo m ane va r kojim ih je udaljio od

va tre ne kugle iznikle u vaz-duhu na mestu gde su se dvaaviona sudarila. Svud unaokolo, po pra viln im par abo lam aleteli su usijani ostaci od elika, plas tike, me sa i kostiju. ..

U mrtvoj t iini pilot usmeriavion prema dvostrukom nizusvetiljk i koje su obeleavale

p istu za sletanje. M ejdens sgaenjem odbaci kolt iz ruke, ne obraajui pa nju natanak mlaz krvi koji mu se sa

povreenog ela slivao niz lice.

Prokleti bi li procedi. Ipak su uspe li!

Niko m u ne odgovori. Pos-rui, on lagan o poe nat rag ,p rem a salonu za putnike, tamogde se nalazio onaj neobini o


17/100

B O R I L A K E VE T IN E 34 15

vek sprem an da ubi ja da bispasao nekoliko stotina ivota...

Vrata su sada bila zatvorena, ali je u salonu jo uvek

bilo uasno hladno, je r klimaureaj za ovako kratko vremenije uspeo da povrati normalnutempera turu .

Hej! uzviknu Mejde-ns. Gde si?

Zvuk leda u kristalnoj aibio je tih, ali potpuno jasan.Mejdens se okrete.

Crnokosi je prilazio sa dvedo vrha pune ae u ruci. Lice mu je bilo potpuno mirno,kao da svakog dana pre doruka ini uda u po ku aj u daspase putnike u avionima koji

se sudaraju. Oprezno upozori Me-jdensa. Avion slee, nemojda prospe pie.

Prezirui pojas, on se spusti u udobnu fotelju, oseajuikako se iznena da vra a savonaj umor od neprospavane noi.

Ko si ti? upita. Zbog ega si se uopte umeao uovu prokletu stvar?

Crnokosi slee ramenima. Iako nije seo, telo mu je i dalje

bilo potpuno vert ika lno u odnosu na na gn ut i pod. Pie unjegovoj ai nije se uznemirilo.

Bolje da ti m eni odgovori na nekoliko pitanja ree. Nemamo mnogo vreme

na. Postoji li mag neto fons katraka sa telefonskim razgovo

rom koji si vodio sa ucenjiva-ima? Da, kod OHare. Zato? Rekao je da e se ponovo

javiti? Jeste. Do avola, ta sve

ovo znai? Doznae fini osmeh

prele te preko usana nepoznatog dok je praz nio svo ju au. Na koji nain se moe potpuno prek inuti veza izmeukontrolnog cen tra i aviona uletu. . . a da pilot nit a ne posumnja?

Dosta komplikovano uzdahnu Mejdens ali je ipak

mogue. . . kao to sm o videli...Protivnik je lukav i opasan,Mejdens. Ne sme ga potcenji-vati. Imali su rez erv no ree-nje ak i za sluaj da na nekidrugi nain upozorimo avion.Ka o to smo videli. . .

Pilot samoubica tiho ree Mejdens. Ko bi ve-

rovao da tako neto jo uvekmoe postojati. . . Moe crnokosi se suvo

osmehnu, odlaui praznu auu trenutku kad tokovi aviona

prvi pu t dotakoe pistu. Velianstvena zamisao, zaista. Dosto jna visoke inte ligencij e. . .

bez obzira to je ta in te ligencija perverzna, Majdens.

Da. O vakva zamisao m ogla bi pasti na pamet samo ne


18/100

B O R IL A K E V ET I NE 34

kom luaku. Ka d malo boljerazmislim, deset miliona dola

ra i nije pre ve lik a suma. . . To je opasno razm i ljanje, Mejdens. Oni se nee zadovoljiti tom sumom. Pr e ilikasni je pekuae da ponove

poduhvat. . . a ako to ne uineoni, uinie neko drugi.

Misli da im ne t rebadati novac?

Ne. T reba ih unititi. Aja u to i uiniti. Do vienja,Mejdens!

Ne e kajui da se avion zaustavi, nepoznati hitrim, elastinim hodom nestade kroz vrata koja su vodila nazad u ekonomsk u klasu i dalje prem a

repu aviona.Mejdens ostade na mestu gledajui za njim.

ta to pokuava?, mislioje. Da pobegne? Prokletstvo,OH ara to nee dop ustiti . . .ume da bude veoma gadan kadneko di rn e u njega. . . ili n je gove ljude!

Ostao je nepomian u foteljilagano pijuckajui odlian viski i kada se avion zaustavio,a vrata otvorila.

OH ar a je uleteo prvi, jocrveniji u licu nego dvadesetakminuta ranije. Vitlao je pitoljem, kao da trai nekoga nakome e istresti svoj gnev.

Mejdens je pored njega gledao u zbrku na blistavo osve-tljenoj pisti: ljudi su trali una

okolo, uklanjajui se zahuktalim policijskim, vatrogasnim i

bolnik im kolima, sirene su tuno zavijale, priguene mlaznim motorima lovakih avionakoje je ne ka budala, ko znazbog ega, poslala nad aerodrom kada je sve ve bilo zavreno.

Gde je on? urlao jeOHara. Gde je ta j prok let iubica?

Mejdens mu se mrko naceri. Trai ubicu, OH ara? Tu

je n e g d e . . . jedino to e tvojiljudi morati da ga pokupe upi

jae m sa piste. . . i t rav n jak aoko nje. . .

Ne p ravi se lud, Mejdens!

zarea ef obezbeenja. Vrlo dobro zna koga traim,onog tipa koga si odveo na va-zclune akrobacije poto je ubiodva moja oveka!

Ah, njega! Koliko vidim,tip koji je ubio dve ili tri stotine ljudi u ona dva avionanimalo te ne zanima?

OHara ga vie nije sluao.Sa zvers kim izrazom na licunestao je kroz vrata koja suvodila u zadnji deo aviona.

Mejdens laganim korakomprie stoiu na kojem je staja la ve upola ispranjena flaa viskija i do vrha napuni svo

ju au, ne trudei se da trai

led. Oseao je ka ko ga piesve bre hva ta, ali m u je to

bilo svejedno. Ova no je io


19/100

BO R IL A KE VET1NE 34 17

nako predugo trajala, do avola; ako neko eli da govori s

njim neka saeka da se ispava i od m or i. . .

Glasno se nasmejao kada jeOH ar a jo jedn om projurio

pored njega, ovoga pu ta sa p itoljem u futroli. Neko nejasno

preosea nje govorilo m u je daon nee nai nepo zna tog. Nion, ni itava gom ila lju di izobezbeenja koja je trenutakkasnije nahrupila u avion re-ena da pretrai svaki kvadratni in letelice.

Sa cigaretom u zubima blaeno se smekao posmatrajuikako jure unaokolo, sudarajui se i psujui. Ma kako to ma

lo verovatno bilo, inilo se daje nepoznati jednostavno nestao iz avio na koji je odm ahpri s le tanju bio okruen i tavom gomilom naoruanih ljudi.

Neko zastade ispred Mejde-nsa, izlaui njegovom zamuenom pogledu lakovane cipele isavrene avove svee ispegla-

nih pantalona. Nije ni moraoda die pogled da bi video kodolazi.

Ha-lo, mister. . . Hes-kel proguna pijano. Je 1moe jedan viski, a?

Ti si pijan, Mejdens! prosikta Heskel. Pijan!

Bravo, m ister H e sk e l . ..takav zakljuak nisam od vasoekivao! Vrlo. . . vrlo in te lige ntno. . .

OHara! vrisnu Heskel. OH ara! Gde je ta j ovek.

prokletstvo? Izvolite, m is te r Heskel!

OH arino lice bilo je m ra no, ali ni upola tako mranokao njegov pogled kada je oinuo Mejdensa.

Pokupi ovu p ijanu p ropalicu cedio je Hesk el krozzube i vodi u tvoje oelje-nje. Pazi samo da ga neki novinar ne vidi u ovakvom stanju. Dri ga tamo dok se neotrez ni , a posle toga u ja isamo ja govoriti s njim ! J a sno, OHara?

Jasno, m is te r Heskel! Mejdens, dii se, idemo!

Cerei se pijano, Mejdens odmahnu glavom. N eka sam p ro k le t . . . ako

m rdn em odavde pre nego. . .pre nego to . ..

Video je pesnicu koja je stizala, inilo mu se, brzinom ekspresnog vozila, ali njegovi refleksi otu plje ni alkoho lom i

umorom nisu uspel i da uklone glavu sa njene putanje. Udarac gotovo nije ni osetio; shvatio je da je na podu tek kada je vrhove Heskelovih lako-vanih cipela video na nekoliko

palaca od svojih oiju.Grubo su ga podigli sa po

da i odvukli niz stepenice, dove spremnog dipa. Prepustioim se, jer mu je to bilo najlake. Nije podigao pogled ak


20/100

18 B O R I L A K E V E T I N E 34

ni da bi video neto od velikezbrke koja e se jo godinama

pam titi na m eunarodnom aerodromu San Franciska nad koj im je lagano svitalo jutro. ..

U OHarinoj kancelari j i dvaoveka mu spretno gurnue glavu pod esmu u taoletu, pazei da ne isprskaju svoje blistave uniforme.

Dosta, do avola! pro-guna Mejdens nekol iko minuta kasnije. Hoete da meudavite, prokleti bili!

Magla pred oima lagano muse razilazila, ali je zato osetiootar bol u vilici, tamo gde ga

je pogodila OH arina pesnica.Bez nepotrebne grubosti odve

li su ga i spustili u fotelju preko puta efa obezbeenja. Jedan od OHarinih ljudi spusti

p red njega plastin u au izkoje je dopirao miris svee ka-fe.

H vala proguna M ejdens oseajui kako mu toplatenost ispunjava eludac i i

ri se po itavom telu.OHara je prouavao njego

vo lice kroz sputene trepavice. Dakle, M ejdens? Idi do avola! Ko je on, Mejdens? Rekao sam ti da ga ne

poznajem. Jednostavno je ule-teo tamo.. . inilo se da jedino on ima zamisao koja je imala nekog izgleda na uspeh. Iuspeo bi da u tom De Hevi-

lendu nije sedeo prokleti kamikaza!

Lepo smiljeno, nem a ta.Koliko si dobio za tu priu,Mejdens?

Ostatak kafe u plastinoj ai, na alost, nije bio dovoljnovreo da nakodi OHari, ali jeM ejdensu dovoljno uiv anjadoneo i pogled na gnevno crveno lice obliveno smeom te-nou koja je lagano kapa lana savreno skrojenu uniformu.

Feneli! zalaja O Hara,steui zube.

Jedan od one dvojice odlepise od zida uz koji su oba oveka staj ala nepo imnih lica.Mejdens i ne pokua da izbe-

gne udarac koji ga je jo jedno m bacio na pod, oseajuikako u njemu raste onaj uasni slepi gnev koga se toliko bo

jao. . .Valjda e OHara uskoro na

redit i Feneli ju da prestane daga u d a r a . . . inae. . .

U red u je, Feneli! u

on glas koji kao da je dopiraoiz velike daljine. Vrati ga ufotelju, F e n el i . . .

Mejdens oseti olakanje, toliko olakanje da se ak iscerio izubijanim usnama dok suga dizali sa poda. OHarino lice postajalo je, meutim, svemranije.

M ejdens poe on nem amo mnogo vremen a. Houda doznam ko je taj tip i gde


21/100

BO R I L A K E V E T IN E 34 19

mogu da ga naem, nita drugo.

Mejdens zatrese glavom, alimu se pred oima vie nije mutilo. Prok letstv o, to mo ra da

je ha lu c in ac i ja . ..V rat a taoleta, na zidu iza

OHarinih lea, beumno su seotvorila, tako da ni Feneli rnnjegov kolega, nekoliko stopalevo od tog mesta, nisu nita

primetili. Govori, Mejdens! zau-

rla O Hara. Fenel i! Nije potrebno ree je

dan glas iza OHare. Ja samovde. ..

* *

Feneli je reagovao najbre,odskoivi unazad tako da segotovo sudario sa OHarom ko

ji se trgao kao da ga je zmijaujela. U ruci je imao pitoljizvuen iz futrole munjevitom

brzinom, ali je i to bilo nedovoljno za brzinu Mejdensovognovog poznanika . . .

inilo se da je tih nek olikostopa rasto janja preao u jednom jedinom stotom delu sekunde, mnogo bre od treptajaoka. U da rac koji je pogodioFenelija u grudi odbacio ga je

na tra g pre m a zidu, tano na'p u t kojim je stizao drug i o-vek.

OHara, napola uspravljen ufotelji , primio je udarac laktom

posred lica, naizgled slabaan,zad at u prolazu, ali njegovoogromno telo se takvom silinom sruilo na sto da je de

bela daska pukla pod njim, rasipajui po prostoriji itave gomile papira.

Nepoznati je ve bio povrhklupka u koje su pali Feneli i

njegov kolega. Novi tup ud arac, zadat ukruenim prst imadesne ruke u grkljan i oba te-la se umirie na podu.

Bravo! ree Mejdensnastojei da se podigne iz fotelje. Karate, a?

Neto slino klimnuglavom njegov novi poznanik

posm atra jui OH aru zagnjure-nog u ostatke stola. ef obezbe-enja, meutim, leao je pot

puno nepomino. Vrlo efikasno klim nu

Mejdens glavom. Samo, tasada? Zgrada je puna pol icajaca i OH ar in ih ljudi. . . a oni

svi svakako ve imaju tvoj o-pis. . . O tome kasnije sa iz

razom koncentracije na l icu nepoznati je proua vao konzolusa nizom malih ekrana u drugom uglu prostorije. Ton je bioutian do kraja, ali su televizijske kam ere pokazivale da

zbrka u aerodromskoj zgradi ioko nje sa dolaskom dana nije

postala nita m anja .


22/100

20 B O R IL A K E V E T I N E 34

Hej! M ejdens je oprezno m asi rao bol nu vilicu.

Kako si iziao iz onog aviona? K asnije vetim p rs t ima crnokosi ovek izvue kasetu iz video ureaja i gurnu

je u dep svog sportskog sakoa.Trenutak kasni je na is to me-sto st ie i magnetofonska traka na kojoj je bio snimljen Me

jdensov razgovor sa ucenjiva-ima.

Zbog ega ti je to po trebno? u Mojensovom glasuoseala se sumnja.

Da bih pronaao l jude koji su uinili ono napolju, Mejdens.

Ili da bi uklonio tragove?

Osmeh je lice nepoznatog natrenutak uinio mnogo mlaim. Sada govori gluposti

ree. I to ba ti, od svihljudi na ovom prokletom aerodromu!

Ono sa ra k e tam a moese i d ru kij e pro tum aiti . . .

Je li?

Da M ejdens u d ah nu vazcluh, savlaujui strah koji gaiznenada obuze. Recimo, signali koji su posluili da DeHev ilend na ve du na cilj. . .

Zato? Bio je blie ciljunego na avion, Mejdens. Nikakvi mu signali nisu bili po

trebni cla bi doao do njega!Logino, zar ne?

- Da, ali. . .

Nepoznati se k ra tko nasme-ja, jo jednom ispitu jui nepo

mina tela trojice ljudi. Ne dopusti a te ubedeu to, Mejdens. Nemam veze saekipom koja trai deset mili-ona d o la ra .. . na alost. Ali uuiniti sve da ih pronaem ikaznim. Hoe li sa mnom?

S tobom? Kuda?

Treba ot ii odavde dokjo t ra je zbrka. Ili m oda eli da izdri jo nekoliko sati ispitivanja. Na OHa-rin nain, ili, moda neki jogori. .. A onda, tvoj a pomo

bi mi koristila. Im am utisak dasu propalice koje su sve ovoorganizovale dobro upuene u

rad aerodroma i kontrole leta. To je i m eni odm ah pa

lo na pamet klimnu Mejdens glavom, oprezno se uspravljajui. Zanimljiva ponuda, ali. . .

Odlui, M ejdens. I to b r zo. Uskoro e Heskel ili neko

drugi stii ovamo da te potrai. Ako nestanem . sum nja

e au tom atsk i pasti na mene,ortak.

Sum nja e u svakom sluaju pasti na tebe, Mejdens.Treba samo da odlui eli lida ostane na slobodi ili da po

kua da se opravda u zatvoru, izloen pritiscima i maltretiranju.


23/100

BO R IL A K E VES TI NE 34 21

ovee , ja sam ist! uzb udi se Mejdens. P o tp u

no ist!Nepoznati slee ram enim a,kreui u pravcu toaleta.

K ako hoe dobaci n e marno. Ti zna da si ist, i

ja to znam, ali pokuaj da ubedi OHaru, Heskela i policajceu to. Do vi en ja, Mejdens . .. imnogo sree. . .

Hej, ti. . .Sa vla uju i bol u itavom

ukoenom telu, Majdens hitrozahrama za nepoznat im.

Toalet je bio prazan i samoje uski prozori koji je gledao na svetlarnik mogao posluiti kao prolaz.

Uspevi se na olju, Mejdensprovue glavu i ram ena, gre-i lice od bola. Nekoliko inaispod okvira prozora, u zid je

bila zarivena t ro k rak a elinakuka od koje se sputalo tanko ue od nekog crnog materijala nalik na svilu.

Nepoznati je ve bio na dnu

svetla rnika , snano povlaeiue. Uz tihi um kuka se otkai od zida i polete nanie,gde je ovek veto uhvati.

Smotavi ue, on jo jednommahnu rukom i nestade iz Mejdensovog vidnog polja.

Nisam ni znao da dolepostoji neki prolaz progun-

a Mejdens, oprezno silazei saol je . udan m om ak . . . prok le to udan momak. . . Do a

vola, jo uvek ne znam ak ninjegovo ime!

Hramajui vrat io se do ruevina OHarinog pisaeg stola. Posle kraeg traganja izvukao je iz gomile papira sreom neo teenu cr nu flau izkoje dopre pr i ja tan mir is kada je otepio.

Ha! ree glasno. Ovo mi je zaista bilo potreb

no. Hvala, OHara!Kao da ga je pominjanje nje

govog imena vratilo svesti, efobezbeenja promuklo zastenjai pokrete se meu ostacima stola. Pogled mu je bio mutan kada se uspravio na ruke i kole-na, u kominoj pozi pijanca ko

ji ne uspeva da se podigne nanoge. Mejdens. . . ta se dogo

dilo. . . o n . .. On je otiao, OHara!

isceri se Mejdons. Moe slobodno da ustane.

ef obezbeenja s mukom seuspravi Prezrivo je pljunuo u

pravcu dvojice svojih ljudi napodu, a onda se sruio u fotelju i zagledao pred sebe.

Panju mu je pr ivuklo tektiho grogotanje iz Mejdensovogpravca.

Daj to ovamo ree promuklo, pruajui ruku, ali su

mu oi ostale uprte u pod.Cerei se, Mejdens mu doa-

de flau. Ostatak viskija se sju


24/100


r i m un jev itom brzinom niz OHarino grlo.

ime me je udario, p roklet bio?

Laktom. Laktom ? Imao sam utisak

da mi je na glavu pao jedanod onih prokletih dambo-de-to v a . . .

Da, m om ak gadno udara.I uasno je brz sloi se Me-idens velikoduno.

A ti? I ja u da ram gadno. S a

mo to vie nisam tako brz.OHara podie pogled.

Zbog ega m i ovo radi,Mejdens? Hoe moje mesto, a?

Ja? M ejdens slee r a menima, iako mu je svaki pokret zadavao bol. Ja ti neradim nita, glupi Ire. A dotvog prokletog mesta stalo mi

je koliko i do lanjskog snega.. .

Zato si onda iskopao togtipa, Mejdens, i doveo ga ovamo? Da ti pomogne u obrau

nu? Ili da te titi dok ostatakekipe obavi posao, gore u va-zduhu?

Oseajui kako ga bes ponovo obuzima, Mejdes se opreznouspravi.

Idem ree. P o tre ban m i je odmor. A to bih itebi preporuio, OHara. I onomalo mozga to si imao poremetio t i je onaj udarac laktom,izgleda.

U OH ari no j ruc i stvo ri serevolver; njegov kolt koji je

svakako uzeo tamo gde ga jeMejdens bacio u avionu.

N ikuda ti nee ii, ku-kin sine! procedi on krozzube. Sedi tu! I ni pokre ta,inae. ..

M ejde ns oseti kako mu. sekoa na licu zatee, kao od jakog mraza; pred oima mu sezamuti i sada je video samoto odvratno crveno lice koje searogantno cerilo. Steui pesnice, on zakorai napred, iako je,negde duboko u podsvesti jedan glas urlao: Ne! Ne smeto uiniti!

. .. Prolo je mn ogo godin a

otkako je poslednji put uo tajglas. Ta da je bio u prlja vojunifo rmi mo kroj od znoja, aneko je iz bedne kolibe od trske bacio bombu koja je Ras-tiju Groveru odnela obe noge...u vlanom vazduhu jo je le-

bdeo m iris eksploziva pome-an sa zadahom truljenja i ua

snim mirisom svee l judske krvi.

Upao je u kolibu, jer nijeeleo da gleda Rasti jeve patrljke iz kojih je ibala krv. Automatska puka u njegovim ruka m a poela je da puca prenego to je shvatio da je koliba puna ena i dece, ali onnije mogao da prestane, osea

jui perverzno zadovoljstvo umekom udaru metaka o n j iho


25/100

B O R I L A K E VET1NE 34 23

va tela, krv i koja je poteklana sve s t rane u nj ihovim tan

kim, nerazumlj iv im kr ic imakoji su dopirali negde iz velike da l j ine . . .

A onda se mag acin orujaispraznio i on je bacio pukuna tela koja su se jo uvek gr-ila. To je bila najvea greka. ..

Pogledao je za pukom i nje

gove oi srele su se sa oimadevojice koja je sedela naslonje na na zid od trske. Nijemo gla im ati vie od pet-estgod ina . . .

Sedela je i gledala u njega,p ri t isku jui m rave ruice naogromnu zjapeu ranu na gru

dima. . .Kar l Mejdens, pr ipadnik marinskog korpusa SAD, nikadavie nije uzeo puku u ruke,

pa ak ni kada su m u zapreti-11 vo jn im sudom. L ek ar i su,sreom, bili na njegovoj strani. Zahvaljujui miljenju psihi ja tra otputen je iz vojske,

iako je pukovnik predlagao daga jednostavno st re l ja ju .Da bi ohrabrili ostale, re

kao je. Me jden s se iscerio. akni psih ijata r nije shvatio da

je to na jvea usluga koju a rmija SAD moe uinit i KarluM e j d e n su . . .

A sada je ponovo osetio tu

uasnu elju za ubijanjem, zaonom nasladom koja e mu is

punit i i tavo telo u asu kada

se prsti kao kande sklope okoOHarinog bikovskog vrata. Ni

je vano to e m u za to vre-me vreli meci kida ti creva;znao je da e imati dovoljnosnage da ubije OHaru pre nego to ga njegov o telo iz d a .. .

Ali. . .Pred oima mu se zamrai

lo i on se srui na pod sa glasnim, d ivl j im kr ikom na usna

ma. Kr ikom na jdubl jeg razoare nj a zveri kojoj nije bilodop uteno da ubije. . .

OHara lagano vrati kolt ufutro lu, oblizuju i suve usne.Gledao je u oveka u uniformi slube bezbednosti koji se

pojavio na v ra tim a u prav i as

da jedn im udarcem kundakaumiri poludelog Mejdensa.

Hvala, Korki ree k ratko. To se zove dobar udarac. Prokletstvo, malo je nedostaja lo da ubi jem prokletu budalu!

U tom trenutku novi Meje-nsov poznanik, visoki crnokosiovek tamnoplavih oiju, mirno je ulazio u taksi parkiranispred aerodromske zgrade.

Voza ga pogleda pra znimoima; vilica mu se nervozno

pom erala dok je vakao gumu.


26/100

24 B O R IL A K E V E T I N E 34

Ku da, m iste r? upita. Ne vredi vam. .. aerodrom

je b lokiran i ni ptica vie nemoe da izleti sa njega!

P repus ti to m eni nem arno ree crnokosi , pokaz u

jui debeo sveanj novanica. Sto komada?

Nije to u p itanju , m ister. Policija ne doputa da se

proe, do avola! Policija je moj problem.Voza je nekoliko trenutaka

proua vao tvrdo lice nepoznatog, uurbano vaui gurnu, aonda slee ramenima i kratkimpokretom ruke ukljui taksi-metar .

Vaa koa, m iste r do

baci preko ram ena, u k l ju u ju i motor. Izdvojivi se sa elapark irane kolone, taksi kretep rem a izlazu iz aerodroma.

Pola milje dalje prolaz je bioblokiran im provizovanom p re gradom od icanih okvira krajkoje su bila par kira na dvoja

policijska kola. Cerei se, t a

ksista zaustavi, pokazujui palcem preko ram en a policajcugnevno g lica koji je pohitao

prem a njemu. K ud misli da si krenuo,

pri ja te l ju ! dreknu policajac,unosei se u lice ovek u koji

je izaao da ga doeka. N atrag, prokletstvo, aerodrom je

zatvoren za sve!Preostala tri policajca sedela

su u kolima, smekajui se. Ni

jedan od n jih n ije sum njao dae se uplaeni graanin vra

titi u svoj taksi i, uz izvinje-nje, pohitat i putem kojim jei doao.

M oram neto da vam pokaem mir no ree nep ozn ati. Do ite do vaih k o la .. .

T renutak . . . zausti policajac, ali ne to u pog ledu idranju crnokosog nije trpelootpor i on posluno poe prema kolima.

ta se dogodi lo, Dugan? u p ita n jegov kolega, nag in jui se kroz otvorena vrata. Nadrugoj stran i puta, u svojimkolima, preostala dva policajcaradoznalo su pratila tu scenu.

Doite i vi m ahn u nepoznati rukom . Naao samnet o n eo bi no .. . m islim dato moe imati veze sa ovim tose dogodilo n a ae ro d ro m u .. .

ta je to? Dugan sesumnjiavo zagledao u njega. Mister, ako je to neka glupa ala, ja u. . .

Pogledajte nepoznatiotvori dlan.

I Dugan i njegov kolega na-gnue se da bolje vide. Na irokom dlanu leala su tr i pravilna, gotovo providna kristala.

ta je to? upita drugipolicajac. Glas m u je zvuao

prigueno, dremljivo. T re n u tak kasnije njegovo telo se opustilo u sedi tu i on ostade da


27/100

BO R IL A K E VEST1NE 34 25

sedi u neobinom poloaju, iroko otvorenih oiju i usta.

Dugan se klatio na nogama,usne su mu se pomerale u pokuaju da oblikuje neku re.

Hej! zaurla voza drugih kola, shvativi da se netodogaa. Istrgavi pitolj iz futrole, on iskoi, podiui svojeoruje.

U dva duga skoka nepoznatiprelete iroku asfaltnu t ra k u inje gove ake sklopie se oko

podlaktice policajca; okrenuvitelo oveka kao lu tk u od k r

pe, napada ga odbaci dalekood sebe.

Drugi policajac ve je nia-nio na njega, na gn ut preko

p rednjeg sedita kola. Stani! urlao je. Nipokreta, inae. ..

Noge nepoznatog savie sekao eline opruge i on se jednom skokom stvori na krovu

policijskih kola. R uka sa pitoljem se podie i njegova drka strahovitom snagom se sru

i na lim tano na mestu ispod kojeg se nalazila glava policajca.

Ukoen, sa rukama na volanu, taksista zaboravi na gumuu svojim ustima.

Limeni krov polici jskog automobila ugnuo se kao da jeod gurne; pogodivi uas nomsnagom ovekovu glavu.

Ili je to moda ruka sa pitoljem prola kroz elini lim?

Vrtei glavom, taksista dohvati menja. Ma ta da se do

godilo, nj em u se vie nim alonije dopadalo dru tv o ovekakoji sa tako malo potovanja

postupa sa policijom! Ne budi lud! ree glas

nepoznatog kraj samog otvorenog prozora. Njegova ruka, sada bez pitolja, pade tak sist ina rame.

Ah, do avola! taks ista slee ramenima, sa izrazomrezignacije na licu, kroz kojise probijao jedan drugi izraz.

Strah. . .Otro ga pogledavi, nepoz

nati podie ruku, a zatim prie prepreci na putu i bez vi

dljivog napora je odvue u stranu. ta to znai? upita t a

ksista ka da se vra tio u kola idao mu znak da krene. Signal nekome, mister?

Suvie pria, m om ak glas je bio hladniji od leda.

Jedan svetloplavi do pro

huja kraj njih, izbivi iz blage krivin e brzinom munje.Taksista pogleda za njim, za

pazivi da za uprav ljae m sedi kr up an ovek duge plavekose. Jo neko je bio kraj njega na seditu, ali pri toj brzini nije uspeo da razabere ko.

Idemo ree nepoznatimirno. Zaslu io si svojihsto dolara.

U grad?


28/100


U grad. Koji deo?

K alifo rn ija strit.Prv ih dese tak mi l ja pu ta ta

ksista je natmureno utao, povrem eno bacajui poglede uogledalo. Njegov neobini putnik, bar se tako inilo, dremuckao je na svom mestu, ali jetaksista imao predoseanje da

je to samo va rk a i da bi n epoznati reagovao m unjev itombrzinom pri p rvom pokuajuda ga prevari.

Bacivi jo jed an pogled uogledalo, on nemarnim pokretom ruke ukljui radio-aparat .

N jegov pu tn ik n ije reagovao ion malo pojaa ton. ..

. . . kako smo ve javili , definit ivno je utvreno da su usudaru aviona Pan Amerike-na i Er Kanade nad meunarodnim aerodromom u SanFrancisku ivot izgubili svi putnici i lanovi posade ova dvaaviona. Zv aninih izjava jonema, ali je na reporter

ovo je jo nepr ov ere no doznao da je Karl Mejdens, tr ideset osam godina, ef kontrole leta aerodroma San Franci-sko, zadran radi ispitivanja,govorio je voditelj uzbuenimglasom. Ipak, uvereni smo dase radi o sabotai, jer je, po-seamo, na a radio-stanica,

p rva doznala da se ovaj zloinp r ip rem a iz jednog anonimnogtelefonskog poziva koji je na

javio, cit iram : va trom et nadaerodromom. Obavetenje o to

me emitovali smo itavih dvadeset minuta pre nego to sesudar odista dogodio, ali je oigledno da je sluba kontroleleta, a svakako i druge aero-dromske slube, bila uhvaenana sp av a n ju . . .

Iskljui to ree nepoznati.

udna stvar, a? dobaci taksista, posluno iskljuu

jui radio.Tiina. Slegnuvi ramenima,

taksista nastavi da se probijakroz jutarnju guvu. Izbegavao

je da gleda u ogledalo; pokuao je to dva puta i oba puta

je u ogledalu sreo pretei pogled opasnih tamnoplavih oiju. ..

K alifornija s t r i t reenajzad. Koji broj, mister?

Ovde e biti sasvim ure d u no vanic a od sto dolara dolete na prednje sedite.

Suen im oima taksista je

p ratio pogledom nepoznatogsve dok se nije izgubio u masiljudi koja je hitala ulicom. Ine dotakavi novanicu, on promrmlja neto sebi u nedra, aonda se oprezno ukljui u saobraaj.

Ponovo se zaustavio na par-king u jedno g motela, itave

tr i milje dalje. Ovoga putauzeo je novanicu i zguvao jeu dep svojih pantalona, a on


29/100

B O R I L A K E V E T IN E 34 27

da ispod sedita izvukao sportsku torb u neobinog oblika,

nalik torbama u kojima se nose tapovi za golf.

Ne urei, on pree prekosuncem obasjanog parkinga, oprezno se osvrui oko sebe.

Upisavi se u knjigu gostijuon prihvati klju koji mu jenezainteresovani recepcioner do

bacio preko pu lta i proe krozhol na suprotnu st ranu zgrade, iza koje su se u vojnikomredu nizale male kuice prl javih fasada, bungalovi koje stemogli iznajmiti na dan.

Ili ak i na sat, ukoliko vamje tak va usluga bila potrebna.

Taksista se nije ak ni osvr

nuo oko sebe uavi u minijaturnu prostoriju sa stoiem i

jedn im jedin im leajem p re k rivenim ebetom dreavih bo

ja. Paljivo zakljua vi v ra taza sobom on pree u kupatilo,nosei sve vreme torbu prekoramena.

Sa samog vrh a torbe pojavise mali zaveljaj , umotan u crnu svilu. Vetim, hitr im pokretima on po ivici lavaboa rasporedi niz teglica u kojima su senazirale tenosti razlitih boja.

Komadom meke tkanine nak-vaenim jednom od tih tenosti,taksista lagano pree preko itavog lica, a onda zbaci kouljui isti postupak primeni na vrat iruke.

Posle nekoliko minuta njegova koa poe da menja boju, do

bija jui uk astu nijansu. U meuvremenu, taksista lagano ski-de sa glave savren o izrae nu

periku, o tkriva jui k ra tku , pro-sedu kosu, oianu kao etka.

Pribliivi se ogledalu, on dugom pincetom oprezno dotae jedno pa drugo oko; komadi plastike koje je na taj nain uklonio, otkrie da su mu oi postavljene koso.

Metamorfoza je bila zavrenadesetak minuta kasnije. Istuiravi se najpre vrelom, pa hladnom vodom, ovek navue kimono od skupo cene svile i spustise na leaj.

Leao je i razmiljao pogledaupr tog u neravnu tavanicu. Njegovo lice sada je bilo lice tipin o g Ja p a n c a . . .

Svetloplavi dod, onaj istikoji se onako veto ubacio naaerodrom koristei akciju nepozna tog crnokosog oveka, sada

je klizio re tko korie nim obalskim putem koji je nesigurno vi

jugao da bi zaobiao s trm e obronke o iju je osnovu okean neprekidno udarao. To je i bio razlog to je taj deo obale ostaopoteen motela, raskonih vilai vikendica, uprkos blizini gra


30/100


da. Niko nije eleo da gradi namestu koje e moda ve prvi

zemljotres odneti u okean.Mrailo se, ali se videlo daza volanom doda i dalje se-di onaj krni ovek duge plave kose. Sklupana kao maka,sedite pored njega zauzimala

je k rh k a devojka bledog lica imalo kosih oiju. Du ga crnakosa bila joj je spu te na veto

ispletenom punom ukraenommalim srebrnim eljem.

Pazi, P ite ree ona iznenada. Opet e prom ait i,ovee!

Je li? plavokosi divnaglo ukoio. Ovde, a? Bo-gamu, nikad neu zapamtiti to

mesto! U stvari nije teko glas

joj je bio tih, melodian i topao. Mora obraa ti panjuna vrh onog brega tamo. Kadase poklopi sa pravcem koji pokazuju senke, ostaje jo sto-dvesta jardi do skretanja, u zavisnosti od doba dana.

Znam proguna voza,oprezno zaokreui udesno gdese od puta odvajala jedva vidljiva staza. Samo jedan red krijavog drv ea odva jao je odambisa pod kojim se ulo udaran je talasa. Na ovom mestuak su i peaci oprezno prila

zili ivici, plaei se iz ne na dnog obrona. Plavokosi je, meutim, vozio mirno i hladnokr

vno, kao da se nalazi na auto--putu sa est traka.

Zak lonj ena stenom, koja sesada nadnosila nad nju, i gustim bunjem, staza je, nimaloira, prola seriju ser pen tinakoje su od dovele gotovodo same povrine okeana.

Tu se nalazila kuica od tamnog drveta sa ravnim krovom,

po ijoj je povrini raslo neure

dno bunje i gusta trava, efikasno kamuflirajui kuu od svakog pogleda sa visine. Drveegustih kronji inilo je to istop rem a okeanu, s tvara jui takognezdo koje je poznavalo veoma malo ljudi.

Ne sm anju jui brzinu, do-

kliznu niz kratku betonskurampu u podzemnu garau ija su se v ra ta au tom taski otvorila na signal radio-ureaja skr ivenog meu ure aj im a t ihkola. U njoj je vladao potpunimrak, ali veoma kratko; imsu se teka elina vrata beu-mno sklopila za vozilom, planu

niz neonskih sveti l jki na tavanici od grubog betona.

Stigli smo, Sumiko r e e plavokosi, otvarajui vratana svo joj st rani . Uh. . . gadan dan, a?

Jedan od najgorih licedevojke ostalo je mirno, ali su

kru pne oi odavale bol. Negovorimo o tome, Pite, molimte. ..


31/100

BO R IL A K E VET IN E 34 29

U redu. Iako e Lesli e-let i da zna kako. . .

On to ve zna, Pite. Bioje tam o pre nas.

Slegnuvi ramenima, Pit pritisnu dug me lifta. utali sudok ih je prostrana kabina dizala do prizemlja kue.

Kratak hodnik odveo ih jedo salona ureenog u ori jentalnom sti lu, sa mekim asuramaivih boja po podu i zidovimaprekriven im ukras im a od kojih bi svakom specijalisti za u-nutranje ureenje zastao dah.

Devojka dotae Pitovu rukukao da eli da ga upozori natiinu, premda to nije bilo potrebno. Ve je hodao tie im

je ugledao prizor p red sobom. ovek crne kose i irokih ramena, omotanih svilenim kimonom, seeo je leima okrenutnjima, kao da kroz veliki prozor gleda napolje, prema okea-nu. U njegovom apsolutnom miru bilo je neeg zastraujueg,slinog oseanju koje vas obu

zima kada gledate kip od kamen a izraen tako verno dava m se ini kako e svakogtrenutka progovorit i .

Ipak, pod lakom tamnom svilom snani miii povre me nosu se pomerali, pokazujui daovek die, premda retko, jedan udisaj svakih nekoliko minuta.

Dvoje pridolica oigledno sudobro poznavali taj duboki tr

ans, specijalnost indijskih jogi-ja. Tiho su se smestili u jed

nom uglu salona i posluili piem iz jednog ormania ugraeno g u zid. uta li su, oboje,svesni da je njihov prijatelj uovom trenutku daleko od njihi da bi svaki um doveo do prekida potpune koncentracije skojom je ponirao u dubine svog duha.

Desetak minuta kasnije, cr-nokosi ovek duboko i umnoudahnu nekoliko puta, ispunjavajui plua vazduhom, a ondase naglo uspravi, lakim, gipkimpokre tom koji je pokazivao dasavreno vlada svojim telom.

N a licu m u je lebdeo osmeh

kada im se okrenuo. Tamnopla-ve oi su mu blistale. Nisam se nadao da ete

se ovako brzo vratiti reejednostavno. Niste uspeli?

Pit obori pogled na konzervusa pivom koju je drao u ruci.

Nismo, do avola! proguna. Aerodrom prosto vrvi od policije, a zgrada je takob lokirana da se moe ui samo u ekaonicu, nigde vie. . .

Tako neto sam i oekivao kl im nu glav om crnoko-si, neno polaui ruku na rame devojke. Sumiko?

Im ala sam vie sree odPita ree ona se osmehom.I njene oi su blistale, ne skrivajui ljubav koju je oseala


32/100

30 BO R I L A K E V E T I N E 34

p rem a tom visokom, snanomoveku dubokog glasa. Lesli,

moram o uh va ti t i te ubice. . .oni. . .

Znam ta su uinili, devo-jice ree on tiho. Maloje nedostaja lo da spreim n esreu, ali su oni oigledno raunali i na takvu mogunost.Pilot De Hev ilenda bio jespreman da izvri samoubistvoda bi postigao svoj c i lj .. .

Samoubistvo? zareaPit. Kako, do avola?

Doznaemo. ta je sa Me-jdensom, Sumiko?

Uspela sam da ga vidimtek kada sam se preruila ustjuardesu i upala u slubene

prostorije. P i t mi je pomogaoda provalim u garderobu, inae verovatno nita ne bih uinila. . . Naila sam up rav o u asu kada su ga izvodili iz zgrade. Sa lisicama na rukama, Lesli. ..

Nimalo udno Lesli slee ramenima. Policiji je po

treban r tveni jarac . . . a on jeupravo idealan za to. udanovek. Na trenutak mi se uinilo da on jednostavno vie neeli da ivi. . .

Pi t se promuklo nasmeja . U ovoj prokletoj guvi

ree previe je momaka koji vie ne ele da ive!

Da, i to je ono to mi sene svia Lesli je gledao pred sebe. O tome sam najvie

i razmiljao. . . ovek koji stoji iza poduhvata sa avionima

ume da izabere svoje rtve. Nisi uspela da se javi Mejdensu,Sumiko?

Ne. Bio je potpuno opkoljen policajcima i ljudima izaerod rom ske slube obezbee-nja. . .

Da li su se ucenjivai ponovo javljali?

Ne z n a m . . . Svi u te kaozaliveni, iako je pre dva sataredovni saobraaj ponovo uspostavljen i aerodrom otvoren za

putnike. Radio n i ta nije javio.Lesli pokaza dva pred me ta

na stolu. Ovde je m agnetofonska

traka sa prvim pozivom ucenjivaa Mejdensu. Pres lua j je,Sumiko; elim tvoje miljenjeo coveku kome pripada taj g^-as. Pite, ti pregledaj video-ka-setu snimljenu u centru slubeobezbeenja, zanima me emu

je ef obezbeenja posvetio najvie panje od trenutka kada

je guva na aerodrom u poela. Sa zadovoljstvom iscerise Pit. Na njegovom mestu,snimao bih samo sve one zgodne st juardese u tesnim uniformama. . . ali taj t ip ve rov atno nee imati ukus slian mom.Nego, reci mi kako si ti, doavola, provalio da e se neto

dogodit i na aerodrom u? Sveto znam je ono to mi je Sumiko prenela: tvoj telefonski


33/100

BO R I L A K E V E T I N E 34 31

poziv da uzmemo dod i saekamo te na ulazu u aerod

rom!Lesli napuni iroku au sta

r im francuskim konjakom, udiui sa uivanjem njegov miris.

Neete mi verovati r e e ali sam tamo stigao gotovo sluajno. Sumiko zna dasam sino razgovarao sa Lan-kijem Stjuartom, jednim od o-nih koje dobro plaamo da bismo znali ta se zbiva u podzemlju. Nije imao nita posebnozanimljivo, kao i obino, semto je u jednom trenutku po-menuo da neko trai l jude kojise razumeju u rad na aerodro

mima. . . I to te je odvuklo na aerodrom, i to ba u pravom trenu tk u? P it zinu. Ha rage i?

Ne. Vrlo dobro zna da haragei, ono to ti obino nazivaes tim ulom, de luj e samokada sam ja lino u opasnosti.Otiao sam do aero drom a da

osmotrim lica ljudi koji tamorade; iznenadio bi se koliko esto i sam a fizion omija moemnogo da otkri je palj ivom posmatrau.

Opet neki japansk i trik? P it podie oi ka nebu. asna re, sve mi je man je ja sno kako smo ih mi to pobedili

u ratu! Mora da su im ninebile to talno van forme!

Sumiko se t iho nasmeja.

To pokazuje koliko malozna o ninama, Pite, iako si

ve godinama sa Leslijem kojije m oda najbolj i m eu njima!Po svojoj prirodi, nine su izraziti mividualci, najee potpuno nesposobni za bilo kakvu saradnju. Veina njih, koliko znam, nije uzela nikakvoguea u ratu, a ostali su sezadovoljavali pojedinanim terorist ikim akcijama, pijunira-n jem i uk lan jan jem is taknut ihp rotivnik ih oficira.

Da, tako je bilo klim nuLesli glavom. Se m toga,odlune borb e vodile su se uelementima koj i n inama bane odgovaraju: na moru i u va

zduhu. Kao to vidi, Pite, nija n isam sv em oa n . .. Neke razlike ipak ima

Pit se zadovoljno cerio. Tisi beo, a oni su uti!

I Lesli i Sumiko se veselonasme jae, gledajui jedn o udrugo.

Tvoj p rik riven i rasizam

ponekad ipak izbije na svetiodana , Pi te ree Sumiko . I ja sam upola uta, ali ne vidim da t i moje drutvo smeta!

Nisam mislio na to, do avola! pobuni se plavok osidiv. I prestanite da zbijateale sa mnom, vas dvoje! Hteosam da kaem samo da Leslideluje u drukijoj okolini i a

je potpuno drukije vasp itavanpre nego to je otiao preko o-


34/100

32 BO R I L A K E V ET IN E 34

keana da bi proao obuku zaninu, nita drugo!

to bi , po tvom miljenju ,bilo dovoljno da savladam svakog jap an sk og n inu , je li? smeio se Lesli. Moda, Pite. .. ali bih ipak voleo da t a kav obr aun izbegnem. . .

Devojka je palj ivo prouavala njegovo lice.

Lesli?

Kai, devojice. Tvoje oi, Lesli Eldri!

Ne govori istinu!Nina, jedin i ovek sa Zapa

da kome je ikada uspelo da topostane, veselo se nasm eja zabacujui glavu.

Kao to vidi, P ite reesvom plavokosom prij at el ju nin e zaista nisu svemone iesto moraju da ustuknu predenskom intuicijom za koju nevae uobiajena pravila!

Lesli ! lice devojke sadaje bilo ozbiljno, sa tragovim astraha u ogromnim crnim oima.

On je blago pogladi po kosi. Ne boj se, devojice ree. ak i ako je to u tosumnjam tano, stvarne opasnosti jo uv ek nema. . .

Pit , poznati j i u podzemljuSan Franciska, pod nadimkomTabasko prelazio je pogledomsa jednog na drugo.

Dobro, da li e mi nekokonano rei o emu sada govorite, do avola?

Lesli Eldrid je utao. Devojka podie glavu.

Z ar ti nije jasno, P ite? ree drhtavim glasom. U blizini je drugi nina!

% Hi

U svom bungalovu Japan ac

je i dalje leao na leima i ekao, gledajui u tavanicu. Nijemar io za to to se sm railo ito je sada nad njim bila samotama. Za njega to crnilo nije

bi lo prazno. Njegova iva m ata ispunjavala ga je l ikovima,prizorim a i zvucim a koji bi nekom dru go m da ih je mo gao videti liili na prizoreiz filma punog avantura, krvi. . .i seksa. . .

Prolo je ve dva sata kakoje na sebe nabacio m rsku zapadnjaku odeu da bi obavio jedan telefonski razgovor i progutao nekoliko zalogaja odvra

tne amerike hrane. Vratio seodmah u bungalov i legao.Po tpuno nepomian, ekao

je, svestan da v rem e pored njega i dalje tee nepromenljivom

brzinom.Nije se trgao kada je neko

tiho zakucao na vrata. Njegovaotra ula uhvatila su ve mno

go ranije oprezne korake kojisu se pribliavah iz pravca parkinga.


35/100

BO R IL A K E V E T I N E 34 33

Ti koraci mu se nisu dopadali. Koraci ene.

Prokleti Amerikanci, mislioje s mrnjom . Ovaj posao n ije za ene. I n ikada nee b iti. ..

Zato nije hteo da se dignesa leaja, saekavi da ta ne

poznata ena zakuca i po t r e i put. Njegov savreni sluh uhvati tihu psovku i usne mu semalo pomerie u stranu, otkrivajui zube.

N eu jnim, m ajim korakom,on prie vratima i naglo ih otvori.

Da ree. ta hoe?Oekivao je da e ena upla

eno odskoiti od vrata, ali na

njenom licu, obasjanom aveti-njski plavom svetlou od svetlee reklame na krovu motela, ne pomeri se nijedna crta.

Ti si Olsen? u pita promuklim, uzbu dlj ivim glasom. Im am poruku za tebe.

Jap an ac se malo pomeri ustranu, tek toliko da se mora

oeati o njega ako bude ele-la da ue.

Ui ree. Oima je m ilovao savreno izvajano gipkotelo makastih pokreta. enesu jedino to vredi u ovoj glu

poj zemlji, mislio je, iako nijedna od n jih ne zna kako zaista t reba zadovol j i t i mukarca.

Ona bez oklevanja ue umrani prostor iza njega, uspe

vi da se prov ue a da ga nedotakne. Zatvor ivi vrata , Ja

panac pri t isnu prekida porednjih.

Da, zaista lepa, razmiljaoje proua vajui svaki nabor tanke pamune halj ine koja jevie otkrivala nego skrivala. Ilice: usko, sa punim, izazovnimusnama i drskim pogledom kru

pnih plavih oiju pod n e u re d nom hrpom kose boje bronze.

Olsen, a? ree ona, bezustruavanja ga merei kao ion nju. Dobro staro japansko ime, sv ak a ko .. .

Poruku, eno!Prezrivo napuivi usne, ona

iz tane izvadi jedan uski beli

koverat i baci ga prema njemu. Jedva vidl j iv im pokretomruk e, tak o je brz bio, on gaepa u letu i spusti na stoi

pored sebe. O? ena podie obrve.

Dobri refleksi, Olsen-san! Jo neto? Nita. eli li da odem?

eli li da ode?Ona se promuklo nasmeja. ovek ne t reb a da p ropu

sti nijednu mogunost da doedo kojeg dolara, zar ne? A onda, ja sam luda za Japancima.. .isti su, zna. I znaju neke stvari za koje moji zemljaci jo nisu uli. . . I ti si takav, a?

Da. Pedeset komada? Da.


36/100


Poslovan ovek za k l ju i ona hladnokrvno, odlaui to

rbicu na krevet . Hi t r im pokretima prst i ju ona raskopa i otvori halj inu, otkrivajui savrene grudi krupnih bradavica iminijaturne providne gaice.

Svia ti se, a, mali? Da. Kupatilo. U redu, u redu!Ona zbaci sa sebe haljinu i

gaice. Izazovno njiui kukovima odeta do kupatila, ne zatvarajui vrata za sobom.

Saekavi da zauje um tua, Japanac dohvati koverat sastola i pocepa ga brzim, preciznim pokret ima. U njem u senalazio komad vrste bele ha-

rt i je sa nekom vrstom skice inekoliko brojeva.Prouivi sadraj kar te , Ja

panac i n ju i kovera t prinesep lam enu upaljaa . S ta jao je nepomino sve dok m u h a r t i ja nije dogorela m eu prstim a. Licemu je sve vreme bilo potpunonepomino, kao maska.

Kada se ena vrati la iz kupatila, on je leao na krevetu ,potpuno nag. Pogled m u je ponovo bio uprt u tavanicu.

Hej, mali! nasm eja seona promuklo. Vidim da te

je priroda lepo o b d ar i la . .. uti!

Slegnuvi ramenima, ona prie postelji i spusti se na kole-na po red n jega . . .

Pola sata kasnije, tela mokrog od znoja, ona otvori oi.

Nemoj prek ida ti zaste-n ia . J o . . . t a k o . . . t a k o . . .oh!

Podigavi telo ene kao lutku, bez vidlj ivog napora, Japanac klekn u na postelju. Ona

jo jednom zas ten ja od uiva-nja.

Pre avi preko grudi, sadatvrdih kao kamen, n jegove ruke nalik dvema zmijama sklopie se oko njenog vrata.

Ne obraa jui pan ju na nokte koji su mu kidali kou naleim a i vra tu, postepeno je

pojaa vao stisak, up ija jui se uirom otvo rene oi ispu njen e

strahom od smrt i . Njen samrtni gr bio je ono to je traio,ono to e ga dovesti do vrhunca zadovol j s tva . . .

Telo ene ve se hladilo kada ga je grubo zbacio na pod.I ne pogledavi je, on ode dokupatila gde se dugo i briljivoprao.

N ije je pogledao ni kada seobukao i dohvatio svoju torbuiz plakara. Otiao je ne osvrui se, ostavljajui za sobom smrt osvetl jenu bletavom svetlo-u gole sijalice na tavanici. . .

Svoj tak si ostavio je polamilje dalje, sa kljuevima u

bravi. N ije se trud io da obrieotiske prstiju sa volana i ostalih delova vozila. Najzad, polici

ja San Franciska , a to je vai


37/100

BO R I L A K E V E T I N E 34 35

lo i za sve ostale policije ovogsveta, nikada nee imati te oti

ske u svojoj ka rt o te c i. . .Hodao je sledeu milju sve

prazn ij im ulicama, naizgled bezcilja, ali njegovom pogledu nije prom aklo n ijedno lice od o-nih koje je uz put sreo. Ako

bude potrebno, moi e ponovoda ih izvue iz svoje memorije.Bila je to igra kojom se estozabavljao u velikim gradovima,igra koja m u je pomag ala daostane u formi i jo vie izotrizapaanje, tako potrebno ove-ku n jegove vrs te . . .

Zastao je na uglu jedne t iheulice, oiviene visokim ka m enim i elinim ogr ad am a iza

kojih su dremale vile bogati j ihstanovnika San Franciska. Njegov cilj, pr em a skici koj u sumu poslali, trebalo bi da budetrea sa desne s t rane. . .

Odgurnuo je teku kapiju odelinih ipki i produio stazom

posutom ljunkom izm eu ivica koje je obradila ruka bato-

vana umetnika. Zaudo, l junakmu ni je n i jednom zakr ipao

pod nogama, kao da kroz m ra no bunje prolazi duh, a neovek irokih plea i vrste grae, teak ba r osam deset kilograma.

Pred samom vilom staza seirila, ostavljajui mesto za parkiranje vozila posetoicima. Ja

panac n ijednom ne zastade. J e dnim pogledom ve je bio upio

u sebe sve to je smatrao potreb nim ; poloaj vra ta, broj

prozora na vi li, drvee oko njekoje bi jednom, nekome, mogloposluiti kao zaklon.

ak i jedva pr imetn i d rh ta jzavese na prozoru prvog spratakoji je svedoio da ga neko vedr i na oku . . .

Mermerne stepenice bile suglatke pod njegovim mekim donovima kada se beumno uspeouz njih. Bez oklevanja, Japanac pri t isnu kvaku. Kao to jei oekivao, vrata su bila otkljuana.

Uao je i odmah zatvorio vrata za sobom, ostavljjaui veliko predvor je u potpunom mra

ku. Stajao je tamo gde se naao i sklopljenih oiju istraivao pro sto r oko sebe. Je dv a

prim etno s t ru jan je vazduha pokazivalo je gde se nalaze nekadruga, otvorena vrata; masa irokog stepenita na desnoj strani gotovo ga je fiziki pritiski val a svo jom teinom . I. . .

Neko je stajao u zaklonu j e dnog od stubova stepenita. Bezuma, Japanac naini nekolikohi t r ih koraka u s t ranu i zastade, oslonjen samo na vrhov e

p rs t i ju sprem an da t ren u tn o reaguje na svaki pokuaj napada.

Tiho, suvo utanje, um ruke koja pipa po zidu upozoriga da nevidljivi ovek trai prekida. Bljetava svetlost sa ta


38/100

36 B O R I L A K E V E S T I N E 34

vanice nije ga iznenadila. Utoliko vie izne nad io se ovek

koji je stajao iza stuba, jer senoni posetilac nije nalazio navratima, tamo gde ga je oekivao.

I gde je bila up er en a cevnjegovog pitolja!

emu to? up ita Japanactiho. Pogled mu je pokazivaootvoreni podsmeh.

Usko, mravo lice oveka podstep eni tem pocrvene, ali tonije trajalo dugo.

Za svaki sluaj ree nesigurnim glasom. Do avola, nisam mogao znati ko dolazi!

Jap ana c ni je komentar isao

njegove rei. Jo uvek na vrhovima prstiju, traio je na licui u stavu drugog oveka onesitne znake koji toliko govoredobrom posmatrau. Skupo, neukus no skrojeno odelo, tan keusne, hladne oi, kosa zalizanab ri l jan tinom iji je m iris aki sa ove daljine bio prejak. Pi

tolj sa priguivaem u poloaju koji otkriva da njegov vlasnik veoma dobro zna kako setom igrakom rukuje . . .

Revolvera. Plaeni ubica. Podsmeh u oima Japanca posta

jao je sve otvoreniji.Zalizani je to primetio i ta

nke usne stegoe mu se, prikrivajui gnev.

Idemo! ree pokazujui potoljem uz stepenice.

Japanac se ne pomeri sa me-sta.

Ostavi to ree.Revolvera se isceri. Sm eta ti, a? Loi ivc i? utan je. S legnuvi ram en i

ma, zalizani vr at i pitolj udep, ali mu je ruka i dalje le-

bdela u njegovoj blizini. H a jde sada ree.

Vidi, ostavio sam ga, nemavie ega da se plai.

Bez rei, Ja pa na c poe uzstepenice. Ako mu je smetaloto revolve ra ide tr i korak aza njim, to nije pokazivao.

Desno .Svetla u hodniku prvog sp-

rata, upaljena zajedno sa osve-

tl jenjem u holu, bila su priguena. Sae kaj ree zalizani

urei da proe ispred Japanca.Ovaj zastade.

Sa nesvesnim izrazom potovanja na l icu, revolvera zakuca na vr ata od skupocenogdrveta, a onda ih otvori, poka

zujui glavom posetiocu da ponovo krene ispred njega.

Japanac zastade dva korakaiza vrata, potpuno svestan da

je revo lvera iza n jega i dam u je oru je ponovo u ruci.Kose oi malo se skupie, kaooi make, pri lag o av aju i se

ja rko osvetljenoj unu tran jos tiprostorije.

Odnosno, samo u prvoj polovini prostorije, jer je drug a


39/100

B O R I L A K E VET1NE 34 37

bila u po tpunom m ra k u kojiak ni njegove otre oi nisu

uspevale da probiju. Sveti l jke razm etene po zidovima, podu i tavanici stvarale su pravi zid od svetlosti delei oda

ju na dva potpuno razlii ta de-la.

Stigao je ree zalizani,malo preglasno.

Vidim, Lu progovorijedan glas iz tame. Izai!

Ja pa na c naulji ui, jer jenjeg ov otri sluh govorio dataj glas do njega nije stigao direktno sa glasnih ica nevidljivog sagov ornika, ve odbije nod neke veto postavljene aku-stike pre prek e. Njeg ovo lice,

meutim, nije pokazivalo nitasem ravnodunosti . Ostao je nasvom mestu i kada su se vrata zatvorila za Luom.

Dakle? upita glas iz t a me.

Danas sam ga prvi p u t video izbliza, ak sam imao tusreu da ga posmatram u akciji.

I? Jeste. Nina?! Da. On je nina.

Tiina puna napetost i . Japanac je i dalje stajao, nepokretnog tela, nepokretnog lica.

Pa?Jedva pr imetan osmeh na

usnama.

Mogu da ga ub ijem ree Japanac. Sasvim sigur

no. . .

*

Halo, Lanki! ree Ta-basko Pit. Usne su m u bile razvuene u prij atel jsk i osmeh,

ali je Lanki Stjuart bio isuvi-e isku san kojot sa ulica SanFranciska da bi ga taj osmehmogao zavarati.

Oima, koje ni aska nisu mirovale, on pot rai nek i izlaz,ali je ogromno telo Tabasko Pita vrlo efikasno blokiralo ono

malo prostora izmeu zidovajednog od separea i talijanskogrestorana u kome je nesreniLanki St juar t u tol javao svojuuobiajeno veliku glad. . .

Cerei se, Tabasko Pit se spusti na kraj klupe na kojoj jeL ank i sedeo, oslob aajui tak oprolaz svom do tada nev id lj ivom pratiocu. Kad ga ugleda,Stjuart vidlj ivo odahnu, a miohavi obrazi zadrhtae u grimasikoja je kod njega obino predstavljala oduevljeni osmeh.

Eldrid! uskliknuo jevisokim falsetom, neobinim zaoveka njegove telesne teine i

krupnoe. Uh, ovaj tvoj gorila me smrtno uplaio!

Zato, Lanki? lice n in-


40/100

38 B O R I L A K E VE T I N E 34

e bilo je gotovo nezaintereso-vano. Neto si zgreio?

Ja? Tam an posla! Stju-art je uurbano brisao ostatkecrvenog sosa sa brade i podvo-ljka. Do avola, momci, znate da sam uvek bio fer premav a m a i . . .

Uvek? Tabasko P i t podie obrve. Mozak ti sve vie urasta u salo, Lanki. Zaboravio si mog pri jatel ja Kven-tina koji zbog tebe ve tri godine sedi u zatvoru?

On je sam bio k riv za to cvileo je S tjua rt . asnare, ja . . .

U redu, to je prolo velikoduno ree Pit, pravilno

pro tum aivi znak svog p r i ja te lja. Sada nas zanima netod r u g o . . .

Lanki St juar t se uspravi , alice mu dobi svean izraz.

Sve to m ogu da ui nimza vas, momci ree stavlja

jui levu ru k u na oblog od sala ispod kojeg je ve rov atno s

naporom kucalo njegovo srce. Sve to mogu da uinim, samo recite!

Fino n ina se blago o-smehnu. Prekjue si mi po-minjao da neko trai l jude spremne da rade na aerodromima.Ko, Lanki?

St juar t obr isa l jubiastom ma

ramicom znoj sa ela, sa nadom gledajui u konobara koji

prie da prim i narudbinu. Ako

je i p rim etio da se neto neobino zbiva, ovek to nije po

kazao. Zap isao je ono to sumu rekli u mali blok i izgubio se u p ravcu anka, paljivoneutralnog izraza na l icu.

N ina ga isprati pogledom,namerno produavajui Lanki-ju v rem e za razm iljanje .

Nejasno predosea nje koje jeosetio pri pogledu na konobara nije ga prevarilo. Odloivisvoj posluavnik na ank, ovek je gotovo otrao do telefonske kabine, okrenuo nekoliko

bro jeva i sasuo i tav rafal reiu mikrofon pre nego to je prekinuo vezu.

Dakle, Lanki? ree Pit.

Osmeha mu je nestalo sa lica,a oi pos tale tv r e. Les teje neto pitao, ini mi s e . ..

Ne z n a m . . . ne znam, a sna re!

N em am mnogo vrem ena ravnoduno p rim et i nina,pra tei ispod oka istog onogkonobara koji je dolazio sa pi

em na posluavniku. Moglobi t i se dogoditi neto vrlo loe, Lanki, ako brzo ne progovori!

Sva troji ca su utali dok jekonobar redao ae po stolu ikupio prl jave tanjire, naginju-i se preko praznog mesta pored Leslija.

Jo neto, m is te r S tju a rt? u p ita on poslovnim tonom.

Nita, Lui odvrati de


41/100

B O R IL A K E VET1 NE 34 39

beljko slabanim glasom. H v a l a . . .

Niste pri ape ti tu danas? zab rinu to u p i ta konobar. Ne brinite, m iste r S t j u a r t . ..sve e biti u najboljem redu!

Pogledi dva pri jatel ja se natrenutak susretoe . Konobar jemoda mislio da je jako lukav,ali njegov pokuaj da ohrabriStjuarta ispao je pri l ino nes

pretan.Pokuavajui da dobije u vre

menu, Lanki je dugo brisao l ice od znoja, neprestano bacajui poglede prema ulazu u restoran.

eka nekoga, Lanki? tiho upita Pit .

N e . .. ovaj, j a . .. Ti m oda misli da su tip r i ja te l j i tiho, zloslutnimglasom ree nina, upijajui seStjuartu u oi ali oni se nee potrudit i da iznesu tvoju mrtv u telesinu odavde, samo dazna, Lanki!

M o ju . . . oh?

Da, Lanki, ti zna da seja ne alim. Im a pet sekundi a pone da govori!

Jo jed an oajniki pogledp rem a vra tim a, ali je L ankiStjuart zaista dobro znao da

pored n jega u separeu sede dvanemilosrdna oveka.

ujte, mom ci poe ja ne znam ko vodi ta j posao,a l i znam da kandidat i t reba da

se jave nekom Reksonu. Ver-dil Rekson, on. . .

M a hajde, Lanki grohoto m se na sm eja Pit. N ekiRekson, a? Nema ni mesec dana kako sam vas video zajednou onoj javnoj kui u ajnatau -nu, ovee! Ponaali ste se kaonajbolj i pri jatel j i!

Fino, onda zna o komegovorim. Taj Rekson, vidi,o n . . .

Pite!Tabasko je veoma dobro znao

ta znai upozorenje izgovoreno tihim glasom. Umesto da seokrene prema vrat ima, on samo skliznu malo dublje u se

pare, kako bi ga ispust zaklo

nio od hitaca koji bi eventualno mogli doi sa te strane. ak je i Lanki S t jua r t shva

tio da se neto dogaa. Poble-deo je jo vie, nastojei da sa

bije svoju telesinu to dalje uuskom prostoru izmeu stola izida.

Tri oveka uoe na vrata,

arogantnim korakom l judi koj iznaju da ih se svi plae. Lesli-

ju n ije bilo po treban pogledkoji je jedan od njih razmeniosa onim konobarom da bi naslutio da dolaze na njegov poziv.

Neko oigledno nije eleo dase Lanki St juar t izbrbl ja . Jedino pitanje koje se sada postavljalo bilo je dokle su ti revol-verai b i l i spremni da idu. . .


42/100

40 BO R I L A K E V E S T IN E 34

Naizgled oputen na svommestu, nina prinese ustima a

u sa konjakom, motrei ispodoka onu trojicu.N jihov voda naini jedan ko

rak pored Leslijevog stola, aonda toboe iznenaeno zasta-de.

Hej, koga to vidim! uskliknu, loe glumei oduevljenje. Lanki Stjuart! Pri ja

telju stari, gde si sve ove godine?

Zdravo! ree S tjua r t ,nastojei da strah na licu zameni malo ubedlj ivij im izrazom. Zaista, ovee, koliko je vrem ena prolo. . . pet, es t godina!

est godina kako se n ismo videli! Nego nepoznatise osvrte ovde sam sa poslovnim pr i ja te l j ima. . . kako bi

bilo da pree za na sto, L anki?

Vrlo rado! klim nu debeljko glavom, pokuavajui daustane. Ovde sam ionako za

vrio, mislim, ja. . . Sedi, Lanki! m irno r e e nina. Jo nisam zavrios tobom. Neka tvoji pri jate l j ikas nije dou po te b e .. . ili natvoju sahran u, ako ne bude

pazio ta radi!U trenutku kada je revolve-

ra, odbacivi masku, posegnuo

za svojim orujem, u dubini restorana, na drugoj strani, odjeknu prodorni enski vrisak.

Nina je napao brzo kao munja, koristei onaj kratki tre

nutak dekoncentraci je u kojemsu oi revolveraa i protiv njegove volje kren ule na drug ustranu, privuene vriskom.

Dve eline ake sklopie seoveku oko kukova, podiui gauvis kao malo dete. Pre negoto je dospeo da rairi ruke kako bi povratio ravnoteu, nin

a ga zavitla na drugog ovekaiza njega, onoga koji je ve i-mao svoje oruje u ruci.

Dva tela sudarie se uz tupitresak, obarajui u letu i suse-ne stolove za kojima gosti u-

plaeno zagalamie.

Ni Tabasko P it nije oklevao.

Oiju blistavih od oduevljenjato konano ponovo moe uestvovati u dobroj tunjavi, onse baci na treeg revolveraa,krupnog temeljnog oveka i

ja je obr ijana glava izgledalasmeno mala na ogromnim ramenima. Sa dva precizna dire-kta Pit ga posla na pod, a ondaisceren, zastade nad njim, ekajui da njegov protionik zavri petljanje oko depa svogsakoa.

U asu kada se veliki pitoljpojavio iz tog depa, P itova noga polete, odbacujui oruje tako da je po podu otklizalo go

tovo do suprotnog zida. Dovravajui taj pokret,

Nindja 034 - Derek Finegan - Senke Na Vodi (MGarret & Emeri)(2.4 MB)

Documents

Transcript of Nindja 034 - Derek Finegan - Senke Na Vodi (MGarret & Emeri)(2.4 MB)