Prevod Stanko Final No

7/26/2019 Prevod Stanko Final No

1/18

Beta-karoten

Prekursor vitamina A koji funkcionie kao antioksidant u telu najzastupljeniji karotenoid.

u

Supstanca koja se stvara u jetri, nalazi se u unoj kesi i izluuje se kada mast dospe do tankog crevajer pomae pri varenju iste.

une kiseline

Komponenta ui koja pomae pri varenju masti u duodenumu tankog creva.

Poremeaj opsesivnog prejedanja

Poremeaj u ishrani koji se karakterie epizodama nekontrolisanog i preteranog jela.

Bioraspoloivost

Stepen do kog se nutrijent moe apsorbovati i biti dostupan za korienje u telu.

Biotehnologija

Kolekcija naunih tehnika, kao to je genetski inenjering, koje se koriste za kreiranje, poboljanje ilimodifikovanje biljaka, ivotinja i mikroorganizama.

Nivo glukoze u krvi (nivo eera u krvi)

Koliina glukoze u krvi glukoza je od vitalnog znaaja za pravilno funkcionisanje organizma.

Indeks telesne mase

Metod merenja stepena gojaznosti koji predstavlja osetljiviji pokazatelj od tabele visine i teine.

Bolus

Zalogaj savakane hrane loptastog oblika koji putuje iz usta kroz jednjak do stomaka.

Mekinje

Deo itarice koji pokriva zrno i sadri mnogo vlakana i drugih hranljivih materija.

Bulimija nervoza

Poremeaj u ishrani koji se karakterie destruktivnim obrascem preteranog prejedanja praenpovraanjem ili drugim "preiavanjem" u svrhe kontrolisanja telesne teine.

Rak

Grupa bolesti koje karakterie nekontrolisana deobe i rast elija koje mogu poremetiti normalnofunkcionisanje nekog organa i proiriti se i van tkiva u kome su zapoele.

Punjenje ugljenim hidratima ili glikogenom

Reim koji ukljuuje kako smanjenu fiziku aktivnost, tako i poveanu potronju ugljenih hidratapred sportski dogaaj kako bi se poveala koliina glikogena.

Ugljeni hidrati

Velika klasa hranljivih materija, ukljuujui eere, skrob i vlakna, koji funkcioniu kao primarni izvorenergije tela.


2/18

Karcinogen

Materija koja izaziva rak (kancerogena materija).

Kardiovaskularne bolesti (KVB)

Bolesti srca i krvnih sudova, kao to koronarna arterijska bolest, modani udar i visoki krvni pritisak.

Karotenoidi

Klasa pigmenata koji doprinose crvenoj, narandastoj ili utoj boji voa i povra mogu se pretvarati uretinol ili retinal u telu.

Katabolizam

Metaboliki proces kojima se veliki, sloeni molekuli pretvaraju u jednostavnije.

Holesterol

Najzastupljeniji sterol (kategorija lipida) mekana, votana supstanca prisutna samo u namirnicama

ivotinjskog porekla prisutna je u svakoj eliji u vaem organizmu.

atni

Sos poreklom iz Indije pravljen od voa, povra i lekovitog bilja.

Hilomikron

Lipoprotein odgovoran za prenoenje uglavnom triglicerida i neto holesterola iz creva kroz limfnisistem do krvotoka.

Himus

Polutena smea u stomaku koji sadri delimino varenu hranu i eludani sekret.

Klinika ispitivanja

Istraivanja koje dele sline uesnike nasumino u dve grupe jedna grupa prima eksperimentalnuterapiju, a druga ne.

Koenzim

Molekul koji se kombinuje sa enzimom i ini ga funkcionalnim.

Kolagen

Najzastupljeniji protein u telu vlaknasti protein koji je sastavni deo koe, kostiju, zuba, ligamenata,tetiva i drugih vezivnih struktura.

Kolostrum

ukasta tenost, prvi sekret iz majinih grudi dan ili dva nakon poroaja bogata proteinima,antitelima i drugim faktorima koji tite od zaraznih bolesti.

Komplementarni proteini

Sposobnost dva tipa proteinske hrane da meusobno nadoknade nedostatak pojedinih aminokiselinaako se konzumiraju tokom dana.

Kompletni proteini

Proteini u hrani koji sadre esencijalne aminokiseline u razmerama koje su potrebne organizmu.


3/18

Sloeni ugljeni hidrati (polisaharidi)

Dugi lanci mnogih eera koji sadre skrob i vlakna.

Kompot

Jelo od voa, sveeg ili suenog, kuvanog u sirupu sa dodatkom zaina i likera esto se slui kaopropratni obrok ili desert.

Uslovno esencijalne aminokiseline

Neesencijalne aminokiseline koje mogu, pod odreenim okolnostima, postati neophodne(esencijalne).

Zatvor

Neredovan prolaz izmeta.

Koronarna bolest srca

Oteenje na srcu izazvano suavanjem ili zakrenjem koronarnih arterija.

Coulis (pasirani umak)

Sos napravljen od pasiranog povra ili voa.

Kuskus

Granulasta forma griza, nalik na tanku pasta.

Kretenizam (uroena hipotireoza)

Nedostatak sekrecije tiroidnih hormona izaziva mentalnu i fiziku zaostalost u toku fetalnog i kasnijegrazvoja.

Kupusasto povre

Biljke iz porodice kupusa sadre fitohemikalije koji mogu pomoi u prevenciji raka.

Kultura

Ponaanje i uverenja odreene drutvene, etnike ili starosne grupe.

Dnevna vrednost

Skup vrednosti unosa nutrijenata razvijenih od strane Uprave za hranu i lekove koji se koristi kaoreferenca za isticanje sadraja nutrijenata na etiketama.

Deglaziranje

Dodavanje tenosti u vreo tiganj pri izradi umaka i jela od mesa porumeneli komadii hrane zalepljeniza tiganj se sastruu i dodaju u to.

Denaturacija

Proces u kome protein odmotava i gubi svoj oblik, uzrokujui gubljenje sposobnosti funkcionisanjamoe biti izazvana visokim temperaturama, muenjem i drugim okolnostima.

Karijes zuba

Truljenje zuba.


4/18

eerna bolest

Poremeaj metabolizma ugljenih hidrata karakterisan visokim nivoom eera u krvi i neadekvatnog ilineefikasnog insulina.

Dijastolni pritisak

Pritisak u arterijama za vreme odmaranja srca izmeu otkucaja - donji broj pri merenju krvnogpritiska.

Ishrana

Hrana i bezalkoholna pia koje obino jedemo i pijemo.

Dijetetska vlakna

Polisaharidi i lignin (koji nije polisaharid) koji se ne vare i apsorbuju.

Dijetetski ekvivalent folata (DFE)

Jedinica za merenje folata uzima u obzir koliinu folne kiseline koja se apsorbuje iz prirodnih isintetikih izvora.

Dijetetske smernice za Amerikance

Skup dijetetskih preporuka za Amerikance koji se periodino revidiraju.

Dijetetske preporuke

Smernice koje razmatraju konkretnu hranu i grupe hrane koje treba jesti radi optimalnog zdravlja.

Referentni dijetetski unosi (DRI)

Standard nutrijenata koji ukljuuje etiri liste vrednosti za unos prehrambenih nutrijenata zdravihAmerikanaca i Kanaana.

Varenje

Proces pri kom se hrana razlae u ustima, elucu i tankom crevu uz pomo enzima za varenje.

Dipeptid

Peptid sa dve aminokiseline.

Disaharidi

Dvostruki eeri, kao to je saharoza.

Diskrecione kalorije

Bilans kalorija nakon preporuenog unosa nutrijenata konzumiranjem hrane sa niskim sadrajemmasti ili bez dodatih formi eera. Dozvoljene diskrecionde kalorije mogu se koristiti za odabir vrstenamirnica koje nisu najbogatije hranljivim materijama (kao to je npr. punomasno mleko umesto

bezmasnog mleka) ili one koje mogu biti dodaci hrani, kao to su eer i maslac.

Divertikuloza

Bolest debelog creva u kome crevni zidovi postaje oslabljena, dobijaju izboine u obliku depova, aponekad dolazi i do upale.

Duodenum

Prvi deo tankog creva, oko 1 stope (30-tak cm) dugo.


5/18

Edem

Oticanje uzrokovano patolokom akumulacijom tenosti u meustaninom prostoru.

Elektroliti

Hemijski elementi ili jedinjenja koja jonizuju u rastvoru i mogu provoditi elektrinu struju ukljuujunatrijum, kalijum i hlorid.

Embrion

Naziv oploene jajne elije u periodu od zaea do osme nedelje.

Hrana s praznim kalorijama

Namirnice koje pruaju malo nutrijenata za broj kalorija koje sadre.

Endosperm

Centralni deo kod itarica bogat skrobom.

Energetski nutrijenti

Nutrijenti koji imaju ulogu goriva koje obezbeuje energiju za telo, meu kojima su ugljeni hidrati,masti i proteini.

Obogaena hrana

Hrana kojoj se dodaju nutrijenti koji zamenjuju one koji su izgubljeni u obradi.

Enzimi

Jedinjenja koja ubrzavaju razlaganje hrane, to pospeuje apsorbovanje hranljivih materija. Obavlja idruge poslove u telu.

Epidemioloka istraivanja

Istraivanja koja izuavaju kako bolesti variraju izmeu razliitih populacija, kao i faktore povezane saboleu.

Epiglotis

Klapna koja pokriva vazdune puteve, tako da hrana ne ulazi u plua tokom gutanja.

Jednjak

Miini cev koja povezuje farinks (drelo) i eludac.

Esencijalne aminokiseline

Aminokiseline koje se ne mogu stvarati u organizmu ili bar ne u potrebnim koliinama moraju seunositi hranom.

Esencijalne masne kiseline

Masne kiseline koje telo ne moe da proizvede, to ih ini neophodnim u ishrani: linolna kiselina ilinolenska kiselina.

Esencijalni nutrijenti

Hranljive materije koje se ne mogu stvarati u organizmu ili bar ne u potrebnim koliinama moraju seunositi hranom.


6/18

Procenjene prosene potrebe (EAR)

Vrednost unosa procenjen da ispuni uslov polovine zdravih pojedinaca u grupi.

Procenjene energetske potrebe (EER)

Energetski unos meren u kalorijama potreban da bi se odrao energetski bilans kod zdravih odraslih.

Sistem za razmenu

Sredstvo za planiranje ishrane koje grupie namirnice po nutritivnom sadraju i sadraju kalorija.Hrana u okviru svake grupe imaju otprilike istu koliinu kalorija, ugljenih hidrata, proteina i masti,tako da bilo koja moe biti supstituisana drugom hranom iz iste grupe.

Hipoglikemija natate

Nizak nivo eera u krvi koji se javlja nakon neuzimanja hrane u periodu od osam ili vie sati.

Mast

Lipidi koji se na sobnoj temperaturi nalaze u vrstom stanju.

Vitamini rastvorljivi u mastima

Grupa vitamina koja se uglavnom javlja u hrani koja sadri masti tu spadaju vitamini A, D, E i K.

Zamene za masti

Sastojci koji oponaaju funkcije masti u hrani, a sadre manje kalorija nego masti ili ih ne sadre.

Masne kiseline

Glavna komponenta veine lipida. Po tri masne kiseline su prisutne u svakom trigliceridu.

enska sportska trijada

Poremeaj u ishrani rasprostranjen meu sportistkinjama na koledu prilikom ega se susreu saporemeenom ishranom, osteoporozom i odsustvom menstruacije.

Spektar fetalno alkoholnih poremeaja

Razliite fizike promene i/ili oteenje mozga povezano sa izloenou fetusa uticaju alkohola tokomtrudnoe.

Fetalni alkohol sindrom (FAS)

Skup simptoma koji se javljaju kod beba zbog upotrebe alkohola od strane majke tokom trudnoesimptomi mogu ukljuivati mentalnu retardaciju i oteenje mozga.

Fetus

Dete u majinoj materici u periodu od 8. nedelje nakon zaea do roenja.

Fibrin

Proteinska vlakna koja uestvuju u formiranju ugruaka, te zaustavljaju krvarenje pri rani ili rezu.

Prvi trimestar

Prvih 13 nedelja trudnoe.


7/18

Ukus

Svojstvo hrane koje ukljuuje njen izgled, miris, ukus, oseaj u ustima, teksturu, temperaturu, pa ak izvuke prilikom vakanja.

Arome

Supstance koje se koriste u kuvanju za dodavanje novog ukusa ili modifikovanje originalnog ukusa.

Fluorid

Oblik fluora koji se pojavljuje u vodi za pie i u telu.

Fluoroza

Stanje u kojem zubi postaju proarani i menjaju boju zbog visokog unosa fluorida.

Alergeni u hrani

Delovi (sastojci) hrane koji izazivaju alergijske reakcije.

Alergija na hranu

Abnormalna reakcija imunog sistema na inae bezopasnu hranu.

Vodi za ishranu

Smernice koje nam ukazuju na to koje vrste i koliine namirnica ine nutricionistiki adekvatnuishranu baziraju se na trenutnim dijetetskim preporukama, nutrijentskom sadraju hrane, kao inavikama u ishrani ciljane populacije.

Intolerancija na hranu

Simptomi gasova, nadutosti, zatvora, vrtoglavice ili problema sa spavanjem posle jedenja odreenehranu.

Jednoobrazna ishrana

Navika male dece da imaju omiljenu hranu koju ele esto da jedu.

Ojaana hrana

Hrana kojoj se dodaju hranljive materije koje prvobitno nisu bile prisutne ili koje se samo dodaju nakoliinu ve prisutnih hranljivih materija.

Slobodni radikal

Nestabilno jedinjenje koje brzo reaguje sa drugim molekulima u telu.

Svea hrana

Sirova hranu koja nije obraen (konzervirana ili zamrznuta) niti izloena zagrevanju.

Fruktoza

Monosaharid koji se nalazi u vou i medu.

Gag refleks

Mogunost iskaljavanja ili povraanja hrane (ili neega) to se ne moe pravilno progutati.

Galaktoza

Monosaharid povezan sa glukozom da bi formirao laktozu ili mleni eer.


8/18

eludana lipaza

Enzim u elucu koji razlae uglavnom masne kiseline kratkog lanca.

Gastrointestinalni trakt

uplja cev koja se prua po sredini tela u kojoj se odvija varenje hrane i apsorpcija hranljivih sastojaka.

elatinizacija

Proces u kome skrob pri zagrevanju u tenosti apsorbuje vodu i bubri.

Klica

Povrina jezgra u itaricama bogata vitaminima i mineralima koji klija kada je to dozvoljeno.

Glukoza

Najznaajniji monosaharid primarni izvor energije tela .

Glikemijski indeks

Klasifikacija koja kvantifikuje visinu glukoze u krvi posle obroka koji sadre ugljene hidrate.

Glikemijski odgovor

Koliko brzo i visoko raste nivo glukoze u krvi nakon jela.

Glicerol

Derivat ugljenih hidrata i deo triglicerida.

Glikogen

Forma skladitenja glukoze u telu skladitenje u jetri i miiima.Zamah rasta

Periodi brzog rasta.

Zdravstvene izjave

Izjave na etiketama hrane koja svedoi da odreenu hranu ili hranu supstance - kao deo ukupnezdrave ishrane - moe da smanji rizik od odreenih bolesti.

Goruica

Bolno peckanje u jednjaku izazvano kiselim eludanim sadrajem koji tee natrag u donji jednjak.

Hem gvoe

Predstavlja dominantan oblik gvoa u ivotinjskim namirnicama apsorbuje se i koristi lake odgvoa u hrani biljnog porekla.

Hemoglobin

Protein u crvenim krvnim zrncima koji donosi kiseonik u elije organizma.

Hemoragijski modani udar

Modani udar uzrokovan kidanjem modane arterije.

HemoroidiProirene vene u donjem delu rektuma.


9/18

Bilje

Lisnati delovi pojedinih biljaka koje rastu u umerenim klimatskim uslovima oni se koriste kao zaini iarome za hranu.

Lipoproteini visokog denziteta (HDL)

Lipoproteini koji sadre puno proteina i odnose holesterol kroz telesne elije i tkiva u jetru u svrheizluivanja iz organizma.

Visoko fruktozni kukuruzni sirup

Kukuruzni sirup koji je tretiran enzimom koji konvertuje deo glukoze koju sadri u fruktozu nalazi seu veini redovnih soda, kao i drugoj zasladjenoj hrani.

Homeostaza

Stalni unutranji ambijent u telu.

Homogenizovano

Mleko koje svoje masne estice ima tako fino podeljene da ostaju ravnomerno rasporeene po celommleku.

Hormoni

Hemijski glasnici u telu.

Hlorovodonina kiselina

Jaka kiselina koju stvara eludac i koja pomae pri varenju proteina, unitava tetne bakterije ipoveava sposobnost apsorbovanja kalcijuma i gvoa.

HidrogenizacijaProces u kojme se tena biljna ulja pretvaraju u vrste masti (poput margarina) primenom toplote,

vodonika i odreenih metalnih katalizatora.

Hidroksiapatit

Osnovna strukturna komponenta kosti, sastavljena uglavnom od kristala kalcijum fosfata.

Hiperglikemija

Visok nivo eera u krvi.

Hipertenzija

Visok krvni pritisak.

Hipervitaminoza A

Bolest izazvana dugotrajnom upotrebom visokih doza vitamina A u uem smislu koji moe da izazovegubitak kose, bol u kostima i oteenja istih, osetljivost i druge probleme.

Hipoglikemija

Uslov u kojem je nivo eera u krvi nizak.

Hipotireoidizam

Stanje u kojem se manje proizvode tiroidni hormon to dovodi do simptoma kao to su spormetabolizam, umor i poveanje telesne teine.


10/18

Ileum

Krajnji deo tankog creva.

Imuni odgovor

Odgovor organizma na stranu supstancu u telu, kao to je virus.

Nepotpuni proteini

Proteini u hrani koji sadre najmanje jednu ograniavajuu aminokiselinu.

Neorgansko

U hemiji, bilo koje jedinjenje koje ne sadri ugljenik.

Nerastvorljiva vlakna

Klasifikacija vlakana koja obuhvata celulozu, lignin, kao i preostalu hemicelulozu ona obino inesastavne delove biljaka.

Insulin

Hormon koji pojaava kretanje glukoze iz krvotoka u elije organizma.

Unutranji faktor

Supstanca slina proteinu koju lue elije eluca i koja je neophodna za apsorpciju vitamina B12.

Jon

Atom ili grupa atoma koji nose pozitivan ili negativan elektrini naboj.

Deficijencija gvoa

Stanje u kome su zalihe gvoa istroene.

Anemija usled deficita gvoa

Stanje u kome se smanjuje veliina i broj crvenih krvnih zrnaca moe da bude posledica nedovoljnogunosa gvoa ili gubitka krvi simptomi ukljuuju umor, bledilo i razdraljivost.

Hemohromatoza (optereenje gvoem)

esta genetska bolest pri kojoj pojedinac apsorbuje oko dva puta vie gvoa iz hrane i dodataka negodrugi ljudi.

Iradijacija

Proces korienja odmerene dozu zraenja na hrani da bi se smanjio broj tetnih mikroorganizama.

Ishemijski modani udar

Najei tip modanog udara, pri kome krvni ugruak blokira arteriju ili krvni sud u mozgu.

Jejunum

Drugi deo tankog creva, izmeu duodenuma i ileuma.

Ketonska tela


11/18

Grupa organskih jedinjenja koja uzrokuju da krv postane suvie kisela kao rezultat sagorevanja mastiradi energije bez prisutnih ugljenih hidrata.

Ketoza

Preterani nivo ketonskih tela u krvi i urinu.

Kilokalorija

Mera energije u hrani, konkretno energetskih nutrijenata.

Kvaiorkor

Vrsta proteinsko-energetske malnutricije koja se vezuje za decu koja primaju neadekvatnu koliinuproteina i samo marginalne koliine kalorija.

Laktaza

Enzim potreban za razlaganje laktoze na komponente u crevima.

Lakto-ovo vegetarijanci

Vegetarijanci koji ne jedu meso, ivinu i ribu ali konzumiraju proizvode ivotinjskog porekla u oblikujaja, mleka, i mlenih proizvoda.

Laktoza

Disaharid koji se nalazi u mleku i mlenim proizvodima i koji se sastoji od glukoze i galaktoze.

Intolerancija na laktozu

Stanje uzrokovano nedostatkom enzima laktaze koje dovodi do simptoma kao to su nadutost i dijarejanakon konzumacije mleko ili veine mlenih proizvoda.

Lakto vegetarijanci

Vegetarijanci koji ne jedu meso, ivinu i ribu ali konzumiraju proizvode ivotinjskog porekla u oblikumleka i mlenih proizvoda.

Debelo crevo

Deo gastrointestinalnog trakta izmeu tankog creva i rektuma.

Lecitin

Fosfolipid i vitalna komponenta elijske membrane koja deluje kao emulgator (supstanca koja odravamasti u rastvoru).

Ograniavajua aminokiselina

Esencijalna aminokiselina sa najniom koncentracijom proteina koja ograniava korisnost proteina,osim ako ga druga hrana u ishrani sadri.

Jezina lipaza

Enzim stvoren od strane pljuvanih lezda u ustima koji igra malu ulogu pri varenju masti kododraslih i znaajnu ulogu pri varenju masti kod odojadi.

Linolna kiselina

Omega-6 masna kiselina koja se nalazi u biljnim uljima kao to su ulje kukuruza, afranike, soje,

pamuka i suncokreta ova esencijalna masna kiselina je bitna za rast i razvoj, za odravanje elijskihmembrana i imunog sistema.


12/18

Lipidi

Grupa masnih materija, ukljuujui i trigliceride i holesterol, koje se rastvaraju u mastima, a ne u vodi,i koje pruaju bogat izvor energije i strukture eliji.

Lipoproteinska lipaza

Enzim koji razlae trigliceride iz hilomikrona u masne kiseline i glicerol, tako da se mogu apsorbovatiu elijama organizma.

Lipoproteini

Skupine obloene proteinima koji nose masti i holesterol kroz krvotoktelo stvara etiri vrste,klasifikovane prema gustini.

Beba male poroajne teine

Novoroene koji tei manje od 2,5 kg je pod veim rizikom za bolesti.

Lipoproteini niske gustine (LDL)

Lipoproteini koji sadre najvie holesterola u krvi oni nose holesterol u telesna tkiva.

Donji ezofagealnogi sfinkter

Mii koji se oputa i kontrahuje prebacujui hranu iz jednjaka u eludac.

Lanugo dlaice

Paperjaste dlake na koi.

Makronutrijenti

Hranljive materije koje su potrebne telu u velikim koliinama, ukljuujui ugljene hidrate, lipide iproteine.

Makroelementi

Minerali koji su u ishrani neophodni u relativno velikim koliinama - vie od 100 miligrama dnevno.

Maltoza

Disaharid koji se sastoji od dve vezane jedinice glukoze.

Marazam

Vrsta proteinsko-energetske malnutricije koja se odlikuje tekom insuficijencijom kalorija i proteinakoja se rauna kao nedovoljna teina kod deteta i troenje miia. 2 kilograma ovi infants/

Marinada

Zainska tenost koja se koristi pre kuvanja za davanje ukusa i natopljavanje hrand obino se bazirana kiselom sastojku.

Marketing

Proces saznavanja o potrebama i eljama klijenata, a zatim razvijanje, promovisanje i prodajaproizvoda i usluga koje oni ele.

MegadozaUnos 10 puta veeg od preporuenog unosa vitamina ili minerala.


13/18

Megaloblastna (makrocitna) anemija

Oblik anemije izazvan nedostatkom vitamina B12 ili folne kiseline i kog karakteriu velika, nezrelacrvena krvna zrnca.

Metaboliki sindrom

Kombinacija faktora rizika (prekomerna abdominalna mast, poremeaji krvi i masti, insulinskarezistencija i visok krvni pritisak) koji uveliko poveavaju rizik od razvijanja koronarne srane bolestikod osobe.

Metabolizam

Svi hemijski procesi kojima se nutrijenti koriste pri odravanju ivota.

Metastaza

Stanje u kome se rak iri izvan tkiva u kome je zapoeo.

Mikronutrijenti

Hranljive materije koje su potrebne organizmu u malim koliinama, ukljuujui vitamine i minerale.

Mikrovili

Dlakolike projekcije koje poveavaju povrinu za upijanje hranljivih materija.

Curenje mleka

Proces izlaenja mleka iz grudi majke prilikom hranjenja bebe sisanje izaziva oslobaanje hormonakoji omoguava isputanje mleka.

Minerali

Nekalorine, neorganske hemijske supstance koje se nalaze u irokom spektru hrane i koje su potrebneza regulisanje procesa u telu, odravanje istog i omoguavanje rasta i razmnoavanja.

Mineralna voda

Voda iz podzemnih izvora koja sadri najmanje 250 na milion potpuno rastvorenih vrstih materija.Minerali i mikroelementi moraju doi iz izvora podzemnih voda.

Umerena ishrana

Ishrana pri kojoj se izbegava velika koliina kalorija ili bilo koje hrane ili hranljivih materija.

Mojo

Zainski sos poreklom sa Kariba meavina belog luka, limunovog soka, ulja i sveeg zainskog bilja.

Monogliceridi

Trigliceridi sa samo jednom masnom kiselinom.

Monosaharidi

Jednostavni eeri, ukljuujui glukozu, fruktozu, i galaktozu, koje se sastoje od jednog prstena atomai koji predstavljaju gradivni materijal za druge ugljene hidrate, poput disaharida i skroba.

Mononezasiena mastTriglicerid sainjen od preteno mononezasiene masne kiseline.


14/18

Mononezasiena masna kiselina

Masna kiselina koji sadri samo jednu dvostruku vezu u lancu.

Infarkt miokarda (srani udar)

Javlja se kada je dotok krvi do dela sranog miia - miokarda - drastino smanjen ili zaustavljen.

Ishemija miokarda

Privremena povreda srane elije usled nedostatka protoka krvi i kiseonika.

Mioglobin

Protein miia koji uva i prenosi kiseonik koji miii koriste pri kontrakciji.

Negativan bilans azota

Stanje u kome telo lui vie proteina nego to se unosi ovo se moe javiti tokom gladi i odreenihbolesti.

Neuralna cev

Embrionalno tkivo koje se razvija u mozgu i kimenoj modini.

Defekti neuralne cevi

Bolesti prilikom kojih se mozak i kimena modina nepravilno oblikuju u ranoj trudnoi.

Niacin ekvivalent (NSZ)

Jedinica za merenje niacina. Jedna niacin ekvivalent je jednak jednom miligramu niacina ili 60miligrama triptofana.

Nono slepilo

Stanje prouzrokovano nedovoljnom koliinom vitamina A pri kom je potrebno vie vremena zaprilagoavanje maglovitom osvetljenju nakon to se vidi jaa svetlost nou ovo je rani znaknedostatakka vitamina.

Azotni balans

Razlika izmeu ukupnog unosa azota i totalnog gubitka azota zdrava osoba ima isti unos azota kao igubitak, to rezultira nultim azotnim balansom.

Neesencijalne aminokiseline

Aminokiseline koja se mogu stvoriti u telu.

Non-hem gvoe

Oblik gvoa koji se javlja u svim biljnim izvorima istog i kao deo gvoa u izvorima hrane ivotinjskogporekla.

Rezanci

Paste napravljene od smese brana, vode i jaja.

Nutritivne izjave o sadraju

Izjave na etiketama na hrani o sastavu nutrijenata u njoj regulisane od strane Uprave za hranu ilekove.


15/18

Hrana bogata hranljivim materijama

Namirnice koje sadre puno nutrijenata za kalorije koje pruaju.

Prehrambena gustina

Mera nutrijenata predvienih u hrani po kalorijama te hrane.

Nutrijenti

Hranljive supstance u hrani koje obezbeuju energiju i promoviu rast i odravanje tela.

Nutricija (ishrana)

Nauka koja prouava hranljive materije i druge supstance u hrani i u telu i nain na koji hranljivematerije utiu na zdravlje i bolest. Ishrana takoe istrauje zato izabrati odreene namirnice i vrstu inain ishrane.

Gojazan

Imati indeks telesne mase od 30 ili vei.

Ulje

Lipidni koji su obino teni na sobnoj temperaturi.

Usna duplja

Usta.

Organski

Bilo koje jedinjenje u hemiji koje sadri ugljenik.

Organska hrana

Hrana koji je gajena bez veine konvencionalnih pesticida, ubriva, herbicida, antibiotika ili hormona ibez genetskog inenjeringa ili zraenja.

Osteomalacija

Bolest nedostatka vitamina D kod odraslih u kojoj noge i kimene kosti omekavaju i mogu sepresaviti.

Osteoporoza

Najea bolest skeleta, odlikuje se gubitkom kotane gustine i snage povezana je sa prelomimauzrokovanim oslabljenou, naroito kod osoba starijih od 45 godina i zbog ogromnog gubitkakotanog tkiva u srednjim godinama.

Prekomerna teina

Imati indeks telesne mase od 25 ili vei.

Oksalna kiselina

Organska kiselina koja se nalazi u spanau i drugom lisnatom zelenom povre koja moe umanjitiapsorpciju odreenih minerala, kao to je kalcijum.

Refleks hvatanja dlanom

Sposobnost bebe starosti od est meseci da grabi objekte dlanom.Pasterizovano


16/18

Proizvod, kao to je mleko, koje je tretirana sa svrhom ubijanja tetnih bakterija.

Pepsin

Glavni digestivni enzim eluca.

Peptidaze

Enzimi koji razlau kratke peptidne lanca u aminokiseline ili peptide sa dve ili tri aminokiseline.

Peptidne veze

Veze koje se formiraju izmeu susednih aminokiselina.

Peristaltika

Nedobrovoljna miina kontrakcija koje forsira hranu kroz ceo digestivni sistem.

Perniciozna anemija

Vrsta anemije izazvana nedostatkom vitamina B12 koja se odlikuje makrocitnom anemijom ipogoranjem u funkcionisanju nervnog sistema.

Pesko vegetarijanci

Vegetarijanci koji jedu ribu.

drelo

Prolaz koji spaja usnu i nosnu upljinu sa jednjakom i vazdunim putevima do plua.

Fotosinteza

Proces u kome biljke pretvaraju energiju dobijenu od suneve svetlosti u energiju skladitenu u

ugljenim hidratima.

Fitatna kiselina

Vezivo koje se nalazi u peninim mekinjama i itaricama koje moe da umanjie apsorpciju odreenihhranljivih sastojaka, kao to su kalcijum i gvoe.

Fitohemikalije

Sitne supstance u biljkama koje mogu smanjiti rizik od raka i sranih oboljenja ako se konzumirajuesto.

Pinceta hvat

Sposobnost bebe od oko osam meseci starosti da koristi palac i kaiprst kako bi uhvatila predmet.

Placenta

Organ koji razvija tokom prvog meseca trudnoe i koji je predvien za razmenu hranljivih materija iotpada izmeu fetusa i majke i luenje hormona neophodnih za odravanje trudnoe.

Plak

(1) Naslage bakterija, proteina i polisaharida koje se nalaze na zubima i koje doprinose propadanjuzuba. (2) Naslage na zidovima arterija koje sadre holesterol, masti, vlaknasta tkiva, kalcijum i druge

bioloke ostatke.


17/18

Taka nezasienosti

Lokacija dvostruke veze u nezasienim masnim kiselinama.

Polipeptidi

Proteinski fragmenti sa 10 ili vie aminokiselina.

Polinezasiene masti

Trigliceridi sainjeni od preteno polinezasienih masnih kiselina.

Polinezasiene masne kiseline

Masne kiseline koje sadri dve ili vie dvostrukih veza u lancu.

Pozitivan azotni bilans

Stanje u kojem telo lui manje proteina nego to unosi ovo se moe javiti tokom rasta i trudnoe.

Obrok pred takmienje

Obrok najblii vremenu odravanja takmienja ili dogaaja.

Prekursori

Oblici vitamina koje telo hemijski menja u aktivne oblike vitamina.

Preeklampsija

Hipertenzija tokom trudnoe koja moe da izazove ozbiljne komplikacije.

Hipertenzija indukovana trudnoom

Hipertenzija tokom trudnoe koji moe da izazove ozbiljne komplikacije.Saoptenje

tampana objava kompanije o aktivnostima, napisana u formi lanka ili vesti i data medijima radigenerisanja publiciteta.

Primarna (esencijalna) hipertenzija

Oblik hipertenzije iji uzrok nije poznat.

Primarna struktura

Broj i redosled aminokiselina u proteinskom lancu.

Preraena hrana

Namirnice koje su pripremljene korienjem odreene procedure, kao to su kuvanje, zamrzavanje,konzerviranje, dehidratacija, mlevenje, kultivacija ili dodavanje vitamina i minerala.

Promoteri

Supstance, kao to masti, koje unapreuju razvoj mutiranih elija u tumor.

Proporcionalnost

Koncept konzumiranja relativno vee koliine hrane od veih grupa hrane u USDA Vodiu o ishrani imanje hrane iz manjih grupa namirnica.

Proteaza


18/18

Enzimi koji razlau protein.

Proteinsko-energetska malnutricija (PEM)

irok spektar neuhranjenosti, od blagih do ozbiljnih sluajeva takoe se naziva proteinsko-kalorijskamalnutricija.

Proteini

Veliki strukturni delove elija u organizmu sainjeni od aminokiselina koje sadre azot okupljenih ulancima takoe, obavljaju i druge poslove njima su naroito bogate namirnice ivotinjskog porekla.

Publicitet

Dobijanje slobodnog prostora i vremena u raznim medijima za javna obavetenja o programu,knjigama, i tako dalje.

Pasiranje

Gnjeenje ili ceenje hrane radi dobijanja glatke kae.

Preiena voda

Voda proizvedena obrnutom osmozom, ozoniranjem ili drugih pogodnih postupaka, koja ispunjavadefiniciju koji je postavila Farmakopeja SAD.

Pilorini sfinkter

Mii koji omoguava prolaz himusa iz eluca u tanko crevo.

Kvalifikovane zdravstvene izjave

Zdravstvene izjave ocenjene sa B, C ili D koje zahtevaju poricanje ili neki drugi kvalifikacioni jezik kako

bi se osiguralo da nee dovesti potroae u zabludu.Ueglost

Pogoranje masti, to dovodi do neeljenih ukusa i mirisa.

Preporueni dijetetski unos (RDA)

Vrednost unosa koja je dovoljna da zadovolji nutritivne zahteve 97 do 98 procenata svih zdravihpojedinaca u grupi.

Rektum

Poslednji deo debelog creva, u kome se izmet, otpadni proizvod varenja, skladiti dok se ne eliminie.

Isparavanje

Kljuanje tenosti do manje zapremine.

Prevod Stanko Final No

Documents

Transcript of Prevod Stanko Final No