i na društvo uopšte. Mašinstvo: njegov uticaj na rad i nadnice i proizvodna i distributivna kooperativna društva, prošla, sadašnja i buduća], Manchester [1865] . 4 8 4 487

Wayland, Francis : The elements of political economy [Elementi političke ekonomije], Boston 1843. 151 188 ,

[West, Edward:] Essay on the application of capital to land, with observations she­wing the impolicy of any great restriction of the importation of corn, and that the bounty of 1688 did not lower the price of it. By a fellow of University college, Oxford [Ogled o ulaganju kapitala u zemlju, sa zapažanjima koja pokazuju da je politika velikog ograničavanja uvoza žita rđava i da premije iz 1688 . nisu snizile njegovu cenu. Od člana Univerzitetskog koledža u Oksfordu], London 1815. 477

— Price of corn, and wages of labour, with observations upon Dr. Smith's, Mr. Ri-cardo's, and Mr. Malthus's doctrines upon those subjects', and an attempt at an exposition of the causes of the fluctuation of the price of corn during the last thirty years [Cena Žita i nadnice, s opaskama na učenje dr.*Smith-a, g. Ricarda i g, Malthusa o ovim predmetima i pokušaj da se izlože uzroci nestabilnosti cena žita za poslednjih 30 godina], London 1826 . 477 4 7 8

Wilks, Mark: Historical sketches of the South of India, in an attempt to trace the history of Mysoor; from the Hindoo Government o f that state, to the extinc­tion of the Mohammedan Dynasty in 1799. Vol. 1 [Istorijske skice Južne Indije, pokušaj da se prati istorija Misura od hinduističke vladavine u toj državi do izumiranja muhamedanske dinastije 1799. T o m 1] , London 1810 . 3 1 9

Witt , Johan de: Aanwysing der heilsame politike gronden en maximen van de Re­publike van Holland en West-Frieskmd [Ukazivanje na važne političke osnove i principe Republike Holandije i Zapadne Frizije], Leyden 1669. 667

Wright, Thomas': A short address to the public on the monopoly of large farms [Krat ­ka adresa javnosti o monopolu velikih farmi], London 1779. 641

Young, Arthur: Political arithmetic. Containing observations on the present state of Great Britain; and the principles of her policy in the encouragement of agriculture [Politička aritmetika. Sadrži zapažanja o sadašnjem stanju Velike Britanije i načela njene politike potpomaganja poljoprivrede], London 1774. 116 206

— A tour in Ireland: with general observations on the present state of that king­dom 2 n d ed. In two volumes [Putovanje u Irsku. S opštim razmatranjima sadašnjeg stanja tog kra l j evs tva . . . Drugo izdanje. U dva toma], London 1780. 6 0 2

3Hoepi», HfHKOJian HBaHOBfra]: Teopin ufruHocmu u Kaûuwajta JI. Punapgo eh C6X3U ch Ho3gHkuuiuMu gouoAueuinMU u pashRcnemHMU. Onbirb KPHTHKO-3KO-

HOMHMecKaro H3CjrfeflOBaHia [Teorija vrednosti i kapitala Davida Ricarda u vezi s kasnijim dopunama i razjašnjenjima. Pokušai kritičko-ekonomskog is­traživanja], Kiem, 1871 . 22 23

MepHbimeBCKHH, H[HKOJian] r[SBPHJIOBHH], OnepKu m itOAumunecKoû SKOHOMVU

(ûo MujiAJo) [Ogledi iz političke ekonomije (po Milu)] . U : „CoBpeMeHHHK", CaHKT-IIeTep5ypç 1861. 21

//. Parlamentarni izvehaji i druge zvanične publikacije

of

dinjenog e i Britanij i

An act to limit the hours of labour, and to prevent the employment of children in fac tories under ten years of age. Approved March 18, 1851. In : »Acts of the seventy-fifth legislature of the state of New Jersey« [Zakon o ograničenju radnih časova-i sprečavanju zapošljavanja dece uzrasta ispod deset godina u fabrikama. Us­vojen 18. marta 1851. U : »Zakoni sedamdeset i petog upravnog tela države, Nju Džersi], Trenton 1851. 244

Agricultural labourers (Ireland). Return to an order of the Honourable the House of Commons, dated 8 March 1861. [Poljoprivredni radnici (Irska). Izveštaj po nalogu visokopoštovanog Donjeg doma, datiran 8. marta 1861.] 624

reland.

1 rts s t

turama i oviji vin za

Agricultural statistics, Ireland. Tables showing the estimated average produce of the crops for the year 1866; and the emigration from the Irish ports, from 1 s t January to 3 1 8 t December 1866; also the number of mills for scutching flax in each county and province. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Poljoprivredna statistika, Irska. Tablice koje poka­zuju procenu prosečnog prinosa za godinu 1 8 6 6 ; i emigriranja iz irskih luka . od 1. januara do 31. decembra 1866; i broj radionica za obradu lana u svakoj grofoviji i provinciji. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nare­đenju Njenog Veličanstva], Dublin 1867. 620

Arbeiten der Kaiserlich russischen Gesandtschaft zu Peking über China, sein Volk, seine Religion, seine Institutionen, socialen Verhältnisse etc. Aus dem Russ. nach dem in St. Petersburg 1852—57 veröffentlichten Original von Dr . Carl Abel und F . A. Mecklenburg. Bd. 1 [Radovi carskog ruskog poslanstva u Pekingu o Kini, njenom narodu, religiji, ustanovama, socijalnim odnosima itd. S rus­kog preveli prema originalu objavljenom u Petrogradu 1852—57. dr Carl Abel i F . A. Mecklenburg. T o m 1], Berlin 1858. 120

Cambridge university commission. Report of Her Majesty's commissioners appoin­ted to inquire into the state, discipline, studies, and revenues of the Univer­sity and colleges of Cambridge; together with the evidence, and an appendix. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Komi­sija Univerziteta u Kembridžu. Izveštaj komisije Njenog Veličanstva naimeno-vane za istraživanje* stanja, discipline, studija i prihoda Univerziteta i koledža u Kembridžu, s podacima i jednim dodatkom. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po naređenju Njenog Veličanstva], London 1852. 545

The case of our english wool. As also the presentment of the Grand Jury of the county of Sommerset thereon. Humbly offered to the High Court of Parliament [Slučaj naše engleske vune. S predstavkom Velike porote grofovije Somerset o tome. Ponizno podneto Visokom sudu Parlamenta], London 1685. 225

Census of England and Wales for the year 1861 [Popis stanovništva u Engleskoj i Velsu za 1861. godinu], London 1863. 393 394 4 1 6 558 568 575 576 599

Children's employment commission (1862). Reports. [Komisija za zapošljavanje dece (1862). Izveštaji.] 215 219 268 351 377 394 416 420 422 424 433

— First report of the commissioners. With appendix. Presented to both Houses o f Parliament by command of Her Majesty. [Prvi izveštaj članova komisije. S dodatkom. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po naređenju Njenog Veličanstva], London 1863. 219 221 222 242 243 416 480 487

- Second report . . . [Drugi izveštaj . . . ] , London 1864. 409 413-415 417-420 422 423 433 4 8 0 4 8 6

- Third report . . . [Treći izveštaj . . . ] , London 1864. 161 230 352 407 411 412 422 424 434 482 487

— Fourth report... [Četvrti izveštaj . . . ] , London 1865. 230-238 312 356 386 423 424

- Fifth report... [Peti i z v e š t a j . . . ] , London 1866. 232 352 383 401 4 1 0 411 424 425 433-435 481

— Sixth report... [Šesti i z v e š t a j . . . ] , London 1867. 607 613-617

Compte-rendu de la deuxième session du congrès international de statistique réuni à Paris les 10, 12, 13, 14 et 15 septembre 1855. Publié par les ordres de S .E .M. Rouher [Izveštaj o drugoj sednici Međunarodnog kongresa za statistiku odr­žanog u Parizu od 10. do 15. septembra 1855. Štampano po naređenju S .E .M. Rouher-a], Paris 1856. 269

Corn, grain, and meal. Return to an order of the Honourable the House of Commons, dated 18 February 1867. [Pšenica, ostale žitarice i brašno. Izveštaj po nalogu visokopoštovanog Donjeg doma, datiran 18. februara 1867.] 400 403

Correspondence with Her Majesty's missions abroad, regarding industrial questions and trades unions [Prepiska s misijama Njenog Veličanstva u inostranstvu, koja se odnosi na industrijska pitanja i sindikate], London 1867. 17

East India (Bullion). Return to an address of the Honourable the House of Commons dated 8 February 1864. [Istočna Indija (zlatne poluge). Odgovor na adresu visokopoštovanog Donjeg doma od 8. februara 1864.] 126

Factories inquiry commission. First report of the central board of His Majesty's commissioners. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 28 June 1833. [Komisija za ispitivanje rada u fabrikama. Prvi izveštaj Centralne uprave članova komisije Njegovog Veličanstva. Štampano po odluci Donjeg doma od 28. juna 1833.] 298

Factories regulation acts. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 9 August 1859. [Zakoni o fabrikama. Štampano po odluci Donjeg doma od 9. avgusta 1859.] 216 265

of the House 5 to

368 385 Factories. Return to an address of the Honourable the House of Commons, dated

24 April 1861. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 11 February 1862. [Fabrike. Odgovor na adresu visokopoštovanog Donjeg doma datiranu 24. aprila 1861. Štampano po odluci Donjeg doma od 11. februara 1862.] 367 385 4 2 0

Factories. Return to an address of the Honourable the House of Commons, dated 5 December 1867. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 22 July 1868. [Fabrike. Odgovor na adresu visokopoštovanog Donjeg doma datiranu 5. decembra 1867. Štampano po odluci Donjeg doma od 22. jula 1868.] 385

First report from the select committee on adulteration of food, etc.; with the minutes of evidence, and appendix. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 27 July 1855. [Prvi izveštaj komiteta za borbu protiv falsifikovanja u proiz­vodnji hrane itd., sa zapisnicima i dodatkom. Štampano po odluci Donjeg doma 27. jula 1855.] 161

Fourth report of the commissioners of Her Majesty's inland revenue on the inland re­venue. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Četvrti izveštaj članova komisije Njenog Veličanstva za prihod od poreza o prihodu od poreza. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po naredbi Njenog Veličanstva], London 1860. 575

General laws of the Commonwealth of Massachusetts, passed subsequently to the revised statutes. Vol. 1 [Opšti zakoni savezne države Masačusets, usvojeni posle revidiranih statuta. T o m 1] , Boston 1854. 243

Grievances complained of. . . — vidi: Report addressed to . . .

Hansard's parliamentary debates. 3rd series, commencing with the accession of William IV. Vol. 66. Comprising the period from the second day of February, to the twenty-seventh day of February, 1843 [Hansardove parlamentarne de­bate. Treća serija, koja počinje od stupanja na presto Williama IV. T o m 66, koji obuhvata period od 2. do 27. februara 1843] , London 1843. 576

— . . . Vol. 170. Comprising the period from the twenty-seventh day of March to the twenty-eighth day of May, 1863 [Tom 170, koji obuhvata period od 27. marta do 28 . maja 1863], London 1863. 36-39 239 240 506 576

— . . . Vol. 174. Comprising the period from the fifteenth day of March, to the third day of May, 1864 [Tom 174, koji obuhvata period od 15. marta do 3. maja 1864] , London 1864. 577

House of Lords' committee, 1848 — vidi: Report from the secret committee of the House of Lords . . .

Jahresbericht der Handelskammer für Essen, Werden und Kettwig pro 1862 [Godišnji izveštaj Trgovačke komore za Esen, Verden i Ketvig za 1862], Essen 1863. 346

Manifest der Maatschappij De Vlamingen Vooruit! Gerigt tot alle de voorstanders van de eerlijke en regtzinnige uitvoering der Belgische Grondwet, gestemd door het Nationaal Congres van 1830 [Manifest udruženja »Flamanci, napred«! upućen svim prijateljima časnog i pravednog sprovođenja belgijskog ustava, koji je doneo Nacionalni kongres 1830] , Brüssel 1860. 593

The master spinners and manufacturers' defence fund. Report of the committee appointed for the receipt and apportionment of this fund, to the central associa­tion of master spinners and manufacturers [Zaštitni fond vlasnika predionica i manufakturista. Izveštaj komiteta za primanje i raspodelu ovog fonda cen­tralnom udruženju vlasnika predionica i manufakturista], Manchester 1854. 375

Miscellaneous statistics of the United Kingdom (Part VI) . Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Razni statistički podaci o Ujedi­njenom Kraljevstvu (šesti deo). Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po naređenju Njenog Veličanstva], London 1866. 577

The National association for the promotion of social science. Report of proceedings at the seventh annual congress, held in Edinburgh, October 1863 [Nacionalno udruženje za unapređenje društvenih nauka. Izveštaj sa V I I godišnjeg kongresa održanog u Edinburgu oktobra 1863] , Edinburgh, London 1863. 427 435

Parliamentary return — vidi: Factories. Return to an a d d r e s s . . .

Public Health. Reports [Narodno zdravlje. Izveštaji]. 14 324 351 353 411

— Third report of the medical officer of the Privy Council. 1860. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 15 April 1861. [Treći izveštaj zdravstvenog inspektora Tajnog saveta. 1860. Štampano po odluci Donjeg doma od 15. aprila 1861.] 219 220

— Fourth report... with appendix. 1861. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 11 April 1862. [Četvrti i z v e š t a j . . . s dodatkom. 1861. Štampano po odluci Donjeg doma 11. aprila 1862.] 411

— Sixth report... with appendix. 1863. Presented pursuant to act of Parliament [Šesti i z v e š t a j . . . s dodatkom. 1863. Podnet shodno zakonu Parlamenta], Lon­don 1864. 161 242 352 353 411 481 580-582 602 616 .

— Seventh report... with appendix. 1864. Presented pursuant to act of Parliament [Sedmi i z v e š t a j . . . s dodatkom. 1864. Podnet shodno zakonu Parlamenta], London 1865. 509 588-591 600 603-612

— Eighth report... with appendix. 1865. Presented pursuant to act of Parliament [Osmi i z v e š t a j . . . s dodatkom. 1865. Podnet shodno zakonu Parlamenta], L o n ­don 1866. 410 583 586

Report addressed to Her Majesty's Principal Secretary of State for the Home Depart­ment, relative to the grievances complained of by the journeymen bakers; with appendix of evidence. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty. [Izveštaj upućen ministru unutrašnjih poslova Njenog Veli­čanstva o žalbama pekarskih kalfa, s dodatkom u kome su iznete činjenice. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po naređenju Njenog Veličan­stva], London 1862. 160 223-225 483

Report from the committee on the »Bili to regulate the labour of children in the mills and factories of the United Kingdom*; with the minutes of evidence. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 8 August 1832. [Izveštaj odbora o »Zakonu o regulisanju rada dece u radionicama i fabrikama Ujedinjenog K r a ­ljevstva«, sa zapisnikom u kome su iznete činjenice. Štampano po odluci Donjeg doma od 8. avgusta 1832.] 251

Report from the secret committee of the House of Lords appointed to inquire into the causes of the distress which has for some time prevailed among the commercial classes, and how far it has been affected by the laws for regulating the issue of bank notes payable on demand. Together with the minutes of evidence, and an

51 Marx -Enge l s (21)

appendix. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 28 July 1848. (Reprinted 1857.) [Izveštaj poverljivog odbora Gornjeg doma naimenovanog za ispitivanje uzroka bede koja je neko vreme vladala medu trgovačkim klasama i koliko su na to uticali zakoni koji regulišu izdavanje banknota koje se ispla­ćuju na zahtev. Zajedno sa zapisnikom o činjenicama i dodatkom. Štampano po odluci Donjeg doma od 28 . jula 1848. (Preštampano 1857).] 120

Report from the select committee on bank acts; together with the proceedings of the committee, minutes of evidence, appendix and index. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 30 July 1857. [Izveštaj posebnog odbora za zakone o bankama, s aktima o radu odbora, zapisnikom o činjeničnom stanju, dodat­kom i indeksom. Štampano po odluci Donjeg doma 30. jula 1857.] 126

Report from the select committee on the bank acts; together with the proceedings of the committee, minutes of evidence, appendix and index. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 1 July 1858. [Izveštaj posebnog odbora za zakone o bankama; zajedno s aktima o radu odbora, zapisnikom o činje­ničnom stanju, dodatkom i indeksom. Štampano po odluci Donjeg doma od .1. jula 1858.] 131

Report from the select committee on mines; together with the proceedings of the com­mittee, minutes of evidence, and appendix. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 23 July 1866. [Izveštaj posebnog odbora za rudnike; s aktima o radu odbora, zapisnikom o činjeničnom stanju i dodatkom. Štampano po odluci Donjeg doma od 23 . jula 1866.] 4 3 7 - 4 4 3

Report from the select committee on petitions relating to the corn laws of this Kingdom; together with the minutes of evidence, and an appendix of accounts. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 2 6 July 1814. [Izveštaj posebnog ko­miteta za peticije povodom zakona o žitu ovog Kraljevstva; sa zapisnikom o činjeničnom stanju i dodatkom o procenama. Štampano po odluci Donjeg doma od 26 . jula 1814.] 4 8 9

Report of proceedings... — vidi: The National association for the promotion of social science...

Report of the commissioners appointed to inquire into the operation of the acts (16 & 17 Vict. c. 99. and 20 & 21 Vict. c. 3.) relating to transportation and penal servi­tude. Vol. 1. Report and appendix. Vol. 2. Minutes of evidence presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty. [Izveštaj članova komisije naimenovanih za istraživanje delovanja zakona (16. i 17. godine vla­davine kraljice Viktorije, glava 99 . i 20 . i 2 1 . godine vladavine kraljice Viktorije, glava 3) koji se odnose na progonstvo i robiju. T o m 1. Izveštaj s dodatkom. T o m 2. Zapisnik o činjeničnom stanju podnesen i Gornjem i Donjem domu. Parlamenta po naređenju Njenog Veličanstva], London 1863. 601

Report of the Committee of 1855 on the adulteration of bread — vidi: First report from the select committee on adulteration of food...

Report of the commissioners appointed to inquire into the condition of all mines in Great Britain to which the provisions of the act 23 & 24 Vict., cap. 151. Do not apply. With reference to the health and safety of persons employed in such mines; with appendices. Preseneed to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Izveštaj članova komisije naimenovanih za ispitivanje uslova u svim rudnicima Velike Britanije na koje se zakon 23 . i 24 . godine Viktorijine vladavine, glava 151, ne primenmie. S osvrtom na zdravlje i sigurnost lica za­poslenih u takvim rudnicima; s dodacima. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po naređenju Njenog Veličanstva], London 1864. 589

Report of the Royal commission of 1864 — vidi: Report of the commissioners appoin­ted to inquire into the condition of all mines . . .

Report of the committee on the baking trade in Ireland for 1861. [Izveštaj komiteta o pekarstvu u Irskoj za 1861.] 226 /

Report of the officer of health of St. Martin9s-in-the-Fields, 1865. [Izveštaj zdrav­stvenog inspektora za St. Martin's-in-the-Fields], 1865. 583

Report of the Social science congress of Edinburgh. Octob. 1863 — vidi: The Natio­nal association for the promotion of social science.,

Reports by Her Majesty's secretaries of embassy and legation, on the manufactures, commerce etc., of the countries, in which they reside. N r . 6 [Izveštaji sekretara ambasada i poslanstava Njenog Veličanstva o manufakturama, trgovini itd. zemalja u kojima su oni akreditovani. Broj 6 ] , London 1863. 307

Reports from poor law inspectors on the wages of agricultural labourers in Ireland. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Izveštaji inspektora za zakon o sirotinji o platama poljoprivrednih radnika u Irskoj. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po naređenju Njenog Veli­čanstva], Dublin 1870. 6 2 4 - 6 2 6

Reports from the Lord committee, on the state of the growth . . . — vidi: Reports res­pecting grain, and the corn laws . . .

Reports of the inspectors of factories to Her Majesty's Principal Secretary of State for the Home Department. [Izveštaji inspektora fabrika ministru unutrašnjih poslova Njenog Veličanstva.] 204 214 351 434

— for the half year ending the 31** December 1 8 4 1 : also, the joint report of the inspectors of factories for the same period. (Presented by command of Her Majesty.) Ordered, by the House of Commons, to be printed, 16 February 1842. [— za polugođe koje se završava 31 . decembra 1841. i zajednički izveštaj fabričkih inspektora za isti period. (Podneto po naređenju Njenog Veličanstva.) Štampano po odluci Donjeg doma od 16. februara 1842.] 250

— for the quarter ending 3 0 t h September, 1844; and from l 8 t October, 1844, to 3 0 t h April, 1845. Presented to both Houses of Parliament by command of H e r Majesty. [— za tromesečje koje se završava 30. septembra 1844, i za vreme od 1. oktobra do 30 . aprila 1845. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parla­menta po naređenju Njenog Veličanstva], London 1845. 253 263 358 364 3 6 6 367

— for the half year ending 3 1 s t October 1 8 4 6 . . . [— za polugođe koje se zavr­šava 31 . oktobra 1 8 4 6 . . . ] , London 1847. 263

— for the half year ending 3 0 t h April 1 8 4 8 . . . [— za polugođe koje se završava 30 . aprila 1 8 4 8 . . . ] , London 1848. 253

— for the half year ending 3 1 s t October 1 8 4 8 . . . [— za polugođe koje se završava 31 . oktobra 1 8 4 8 . . . ] , London 1849. 205 253 2 5 5 - 2 5 9 261 268 271 4 6 2 4 8 2

— for the half year ending 3 0 t h April 1 8 4 9 . . . [— za polugođe koje se završava 30. aprila 1 8 4 9 . . . ] , London 1849. 259-261 2 8 0

— for the half year ending 3 1 s t October 1 8 4 9 . . . [— za polugođe koje se završava 31 . oktobra 1 8 4 9 . . . ] , London 1850. 2 5 2 261

— for the half year ending 3 0 t h April 1 8 5 0 . . . [— za polugođe koje se završava 30. aprila 1 8 5 0 . . . ] , London 1850. 262 271

— for the half year ending 3 1 8 t October 1 8 5 0 . . . [— za polugođe koje se završava 31 . oktobra 1 8 5 0 . . . ] , London 1851 . 258

— for the half year ending 3 0 t h April 1 8 5 2 . . . [— za polugođe koje se završava 30. aprila 1 8 5 2 . . . ] , London 1852. 263

— for the half year ending 3 0 t h April 1 8 5 3 . . . [— za polugođe koje se završava 30 . aprila 1 8 5 3 . . . ] , London 1853. 263

— for the half year ending 3 1 s t October 1 8 5 3 . . . [— za polugođe koje se završava 31 . oktobra 1 8 5 3 . . . ] , London 1854. 161 241

— for the half year ending 3 0 t h April 1 8 5 5 . . . [— za polugođe koje se završava 30. aprila 1 8 5 5 . . . ] , London 1855. 2 0 4

Reports . . . for the half year ending 3 1 s t October 1 8 5 5 . . . [— za polugode koje se završava 31. oktobra 1 8 5 5 . . . ] , London 1856. 241 249 378 461

— for the half year ending x 31 a t October 1 8 5 6 . . . [— za polugode koje se završava 31. oktobra 1 8 5 6 . . . ] , London 1857. 2 1 6 217 336 367 368 383 397

— for the half year ending 3 0 t h April 1 8 5 7 . . . [— za polugode koje se završava 30. aprila 1 8 5 7 . . . ] , London 1857. 355

— for the half year ending 3 1 s t October 1 8 5 7 . . . [— za polugode koje se završava 31. oktobra 1 8 5 7 . . . ] , London 1857. 265 3 5 6

— for the half year ending 3 0 t h April 1 8 5 8 . . . [— za polugođe koje se završava 30. àprila 1 8 5 8 . . . ] , London 1858. 2 1 6 487 490

— for the half year ending 3 1 s t October 1 8 5 8 . . . [— za polugode koje se završava 31. oktobra 1 8 5 8 . . . ] , London 1859. 348 351 355 368 383

— for the half year ending 3 0 t h April 1 8 5 9 . . . [— za polugode koje se završava 30. aprila 1 8 5 9 . . . ] , London 1859. 485

— for the half year ending 3 1 s t October 1 8 5 9 . . . [— za polugode koje se završava 31. oktobra 1 8 5 9 . . . ] , London 1860. 253 272

— for the half year ending 3 0 t h April 1 8 6 0 . . . [— za polugođe koje se završava 30. aprila 1 8 6 0 . . . ] , London 1860. 218 241 250 265-267 334 481

— for the half year ending 3 1 s t October 1 8 6 0 . . . [— za polugođe koje se završava 31. oktobra 1 8 6 0 . . . ] , London 1860. 217 368 485

— for the half year ending 3 0 t h April 1 8 6 1 . . . [— za polugođe koje se završava 30. aprila 1 8 6 1 . . . ] , London 1861. 216

— for the half year ending 3 1 s t October 1 8 6 1 . . . [— za polugođe koje se završava 31 . oktobra 1 8 6 1 . . . ] , London 1862. 264 270 271 369

— for the half year ending 31»* October 1 8 6 2 . . . [— za polugođe koje se završava ' 31. oktobra 1 8 6 2 . . . ) , London 1863. 216 265-270 354 360 367 368 371 397 403 404 424

— for the half year ending 3 0 t h April 1 8 6 3 . . . [— za polugode koje se završava 30 . aprila 1 8 6 3 . . . ] , London 1863. 267 271 377 407 481

— for the half year ending 3 1 s t October 1 8 6 3 . . . [— za polugođe koje se završava 31. oktobra 1 8 6 3 . . . ] , London 1864. 216 373 384 404 405 481 563

— for the half year ending 3 0 t h April 1 8 6 4 . . . [— za polugođe koje se završava 30. aprila 1 8 6 4 . . . ] , London 1864. 4 0 6

— for the half year ending 3 1 s t October 1 8 6 4 . . . [— za polugođe koje se završava 31. oktobra 1 8 6 4 . . . ] , London 1865. 2 6 8

— for the half year ending 3 1 s t October 1 8 6 5 . . . [— za polugođe koje se završava 31. oktobra 1 8 6 5 . . . ] , London 1866. 364 397 4 0 6 4 0 8 4 2 0 - 4 2 2 4 2 6 427 433

— for the half year ending 3 1 s t October 1 8 6 6 . . . [— za polugođe koje se završava 31. oktobra 1 8 6 6 . . . ] , London 1867. 373 377 378 494 495 567 627 628

Reports respecting grain and the com laws; viz: First and second reports from the Lords committees, appointed to enquire into the state of the growth, commerce, and consumption of grain, and all laws relating thereto... Ordered, by the House . of Commons, to be printed, 23 November 1814. [Izveštaji o žitu i zakonima o žitu, t j . prvi i drugi izveštaj komiteta Doma lordova imenovanih za ispitivanje

roizvodnje žita, trgovine žitom i potrošnje žita, i svih zakona s tim u vez i . . . tampano po odluci Donjeg doma od 23 . novembra 1814.] 489

The revised statutes of the state of Rhode Island and Providence plantations : to which are prefixed, the constitutions of the United States and of the state [Ispravljeni

statuti države Roud Ajlend i kolonija Providens, kojima prethode ustavi Sjedi­njenih Država i ustav države]. Providence 1857. 244

Royal commission on railways. Report of the commissioners. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Kraljevska komisija za železnice. Izveštaj članova Komisije. Podnet i Gornjem i Donjem domu Par-tlamenta po naređenju Njenog Veličanstva], London 1867. 383 493

Second report addressed to Her Majesty's Principal Secretary of State for the Home Department, relative to the grievances complained of by the journeyman ba­kers. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Drugi izveštaj upućen ministru unutrašnjih poslova Njenog Veličanstva, koji se odnosi na žalbe pekarskih kalfa. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parla­menta po naređenju Njenog Veličanstva], London 1863. 223

Statistical abstract for the United Kingdom in each of the last fifteen years, from 1846. to 1860. Nr. 8 [Statistički izvod Ujedinjenog Kraljevstva za poslednjih 15 godina - od 1846. do 1860. br. 8 ] , London 1861. 370 371

Statistical abstract for the United Kingdom in each of the last fifteen years, from 1851. to 1865. N r . 13 [Statistički izvod Ujedinjenog Kraljevstva za poslednjih 15 godina - od 1851. do 1865, br. 13] , London 1866. 370 371

Tenth report of the commissioners appointed to inquire into the organization and rules of trades unions and other associations: together with minutes of evidence. Pre­sented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty, 28ih July 1868 [Deseti izveštaj članova komisije naimenovanih da ispitaju organizaciju i pravila tredjuniona i drugih udruženja, sa zapisnikom o činjeničnom stanju. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po naređenju Njenog Veli­čanstva, 28 jula 1868], London 1868. 387

Tenth report of the commissioners of Her Majesty's inland revenue on the inland reve­nue. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Deseti izveštaj članova komisije Njenog Veličanstva za prihod od poreza o prihodu od poreza. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nare­đenju Njenog Veličanstva], London 1866. 574

Twenty-second annual report of the registrar-general of births, deaths, and marria­ges in England. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Dvadeset drugi godišnji izveštaj glavnog matičara o rođenjima, smrt­nim slučajevima i venčanjima u Engleskoj. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po naređenju Njenog Veličanstva], London 1861. 242

Workshops' regulation act'— vidi: An act for regulating the hours of labour for chil­dren. . .

III. Listovi i časopisi

The Bengal Hurkaru [Bengalski vesnik], Calcutta, 22. jul 1861. 294

Bury Guardian [Berijski stražar], Burv, 12. maj 1860. 240

Concordia. Zeitschrift für die Arbeiterfrage [Sloga. Časopis za radničko pitanje], Berlin: - od 7. marta 1872. 36 - od 4 . jula 1872. 37 38 - od 11. jula 1872. 37 38

The Daily Telegraph [Dnevni telegraf], London, 17. januar 1860. 219

Demokratisches Wochenblatt. Organ der deutschen Volkspartei [Demokratski nedeljni list. Organ nemačke Narodne partije], Leipzig: - od 1. avgusta 1868. 22 - od 22. avgusta 1868. 22 - od 29. avgusta 1868. 22 - od 5. septembra 1868. 22

Deutsch-Französische Jahrbücher. Hrsg. von Arnold Rüge und Karl Marx. 1. und 2. Lfg. [Nemačko-francuski godišnjaci. Izdaju Arnold Rüge i Karl Marx. Prva i druga sveska], Paris 1844. 77 141 152 562

The Economist. Weekly Commercial Times, Bankers' Gazette, and Railway Moni­tor: a political, literary, and general newspaper [Ekonomist. Nedeljni trgo­vački pregled, Bankarska gazeta i Zeleznički savetnik. Političke, književne i opšte novine], [London:] - od 29. marta 1845. 598 - od 15. aprila 1848. 205 - od 19. jula 1851. 518 - od 2 1 . januara 1860. 565 - od 2. juna 1866. 647

The Evening Standard [Večernji steg], London, 1. novembar 1886. 27 33

The Glasgow Daily Mail [Glazgovska dnevna pošta], 25 . april 1849. 280

Journal des Economistes [Časopis ekonomista], Paris, jul / avgust 1872. 23 Journal of the Society of arts, and of the institutions in Union [Časopis Društva

zanata i umeća i ustanova u Uniji, London: - od 9. decembra 1859. 333 - od 17. aprila 1860. 347 - od 23. marta 1866. 647 - od 5. januara 1872. 369

Macmälan's Magazine. E d . by David' Masson [Makmilanov magazin. Izdaje David Masson], London, Cambridge. Avgust 1863. 229

The Manchester Guardian [Mančesterski stražar], 15. januar 1875. 568

The Morning Advertiser [Jutarnji glasnik], London, 17. april 1863. 37

The Morning Chronicle [Jutarnja hronika], London 1844, 1845. 598

The Morning Star [Jutarnja zvezda], London: - od 17. aprila 1863. 37 577 - od 23. juna 1863. 229 - od 7. januara 1867. 592

Neue Rheinische Zeitung. Organ der Demokratie [Nove rajnske novine. Organ demokrauje], Köln, 7. april 1849. 5 1 0 542 675

Neue Rheinische Zeitung. Politisch-ökonomische Revue. H. 4 [Nove rajnske novine. Političko-ekonomska revija. Sv, 4 ] , London, Hamburg, New York 1850. 229 262 271

New-York Daily Tribune [NjujorŠka dnevna tribina], 9. februar 1853. 645

The Observer [Posmatrač], London, 24 . april 1864. 130

The Pali Mail Gazette [Novine Pel Mela] , London, 579

La Philosophie Positive. Revue dirigée par E . L i t t r é & G. Wyrouboff [Pozitivna fiilozofija. Revija koju ureduju E . L i t t r é i G. Wyrouboff], Paris, br. 3. za no­vembar i decembar 1868. (Vidi i napomenu 11 . ) 23

The Portfolio. Diplomatie review. (New séries). [Porfelj. Diplomatska revija. (Nova serija)], London. 645

Révolutions de Paris [Pariške revolucije], 11 — 18. jun 1791 . 6 5 4

Reynolds's Newspaper. A Weekly Journal of Politics, History, Literature, and General Intelligence [Rejnoldove novine. Nedeljni časopis za politiku, istoriju, književnost i opšta obaveštenja], London: - od 21 . januara 1866. 227 - od 4 . februara 1866. 227 - od 20 . januara 1867. 591

The Saturday Review of Politics, Literature, Science, and Art [Subotnja revija za politiku, književnost, nauku i umetnost] , London, 18. januar 1868. 2 2

The Social Science Review [Revija za društvene nauke], London, 18. jul 1863. 228 229

The Spectator [Gledalac], London, 26 . maj 1866. 297

The Standard [Steg], London: - od 26 . oktobra 1861. 491 - od 15. avgusta 1863. 229 - od 5. aprila 1867. 593

The Times [Vremena], London. 39 229 4 1 8 530 579 627 - od 14. februara 1843. 576 - od 5. novembra 1861. 242 - od 26 . novembra 1862. 187 358 - od 24 . marta 1863. 266 5 0 6 - 508 - od 17. aprila 1863 . 36 - 39 ~ od 2. jula 1863. 229 - od 26 . januara 1867. 4 4 2 - od 3. septembra 1873. 5 3 0 - od 29 . novembra 1883. 38 39

To-Day [Danas], London, februar 1884 , mart 1884. 38 39

8 0 8 Napomene i registri

Der Volksstaat. Organ der social-demokratischen Arbeiterpartei und der Internati­onalen Gewerksgenossenschaften. [Narodna država. Organ socijaldemokratske radničke partije i međunarodnih sindikata], Leipzig. 22 - od 1. juna 1872. 36 37 - od 7. avgusta 1872. 37

The Westminster Review [Vestminsterska revija], London. 67

The Workman's Advocate [Zaštitnik radnika], London, 13. januar 1866. 226

BiciüHUKb Eepoübi. )KypHaJii> HcropiH, IIOJIHTHKH, j iHTepaTypw. T . 3. [Oßfle: [HjiapHOH HrHaraeBiw Kaydiivuun,]: „ T o i n a 3p-fenia nojniTHKO-3KOHOMireec-KO 8 KpHTHKH y Kapna MapKca") [Vesnik Evrope. Časopis z a istoriju, politiku i književnost. (Ilarion Ignatjevič Kaufman: Stanovište političkoekonomske kritike Karla Marxa)] , tom 3.

CaHKm-IJemepcypicKue ekdottocmu [Petrogradske novine], 8. april 1872. 22

Registar imena

Addington, Stephen (Stiven Edington; 1729 - 1796) engleski teolog, autor većeg broja udžbenika. 641

Aikin, John (Džon Ejkin; 1747 - 1822) engleski lekar, istoričar i publicist. 524 662 668 669

Alexandra (Aleksandra; 1 8 4 4 - 1925) kćerka danskog kralja Christiana I X ; 1863. udala se za princa od Velsa, koji je kasnije postao engleski kralj Edward V I I . 228 232

Anaharzis (oko 6. veka pre n. e.) skitski filozof. 98

Anderson, Adam (Adam Anderson; 1692 - 1765) škotski ekonomist, autor jednog dela iz istorije trgovine. 657 669

Anderson, James (Džejms Anderson; 1739 - 1808) engleski ekonomist, Ri -cardov preteča u teoriji rente. 4 4 6 493 546 644 657

Anna Stuart (Ana Stjuart; 1665 - 1714) kraljica Velike Britanije i Irske ( 1 7 0 2 - 1 7 1 4 ) ; za vreme njene vla­davine Engleska i Škotska ujedinile su se u Veliku Britaniju. 151 650

Antipatros (iz Tesalonike [Soluna]; oko 1. veka pre n. e.) grčki pesnik, 361

Apijan (iz Aleksandrije; kraj 1. veka do 170) rimski istoričar, autor jedne iscrpne istorije Rima. 642

Arbuthnot, John (Džon Arbatnet) en­gleski farmer; autor jednog spisa koji je 1773. anonimno objavljen, a u kom se govori o međuzavisnosti cena životnih namirnica i veličine zakupljenih imanja. 278 293 294 638 642

Arhiloh (7. vek pre n. e.) grčki liričar. 326

Arhimed (oko 2 8 7 - 2 1 2 pre n. e.) grčki matematičar i fizičar. 2 7 4

Ariosto, Lodovico (Lodoviko Ariosto; 1 4 7 4 - 1533) italijanski renesansni pesnik (glavno njegovo delo je »Besni Rolando«). 38

Aristotel (384 - 322 pre n. e.) među »starim grčkim filozofima najuniver-zalnija glava; bavio se najhitnijim formama dijalektičkog mišljenja« (Engels). 63 8 2 86 142 152 2 9 2 361

Arkwright, Sir Richard (ser Ričard Arkrajt; 1 7 3 2 - 1792) engleski pre-duzimač iz vremena industrijske r e ­volucije u Engleskoj; pronalazač i konstruktor većeg broja mašina-predilica. 328 334 338 375 379 432

Arrivabene, Jean [Giovanni], comte de (Zan [Đovani] grof Arivabene, 1 7 8 7 -1881) italijanski politički emigrant koji je dugo živeo u Belgiji; ekono­mist; inicijator kongresa ekonomi­sta koji je održan 1847. u Briselu; prevodilac ekonomskih dela na fran­cuski. 526

Ashley, Lord — vidi: Shaftesbury, Anthony Ashley Cooper, Earl of

Ashworth, Henry (Henri Ašvort; 1794 -1880) engleski fabrikant i političar; pristalica slobodne trgovine: saosni-vač Lige protiv zakona o žitu; član Parlamenta. 259 359

Atenej (iz Naukratisa; kraj 2. do po­četka 3. veka) grčki besednik i gra-matičar. 98 125

Augier, Marie (Mari Ožije) francuski novinar i autor nekolikih radova o ekonomskim problemima. 670

Aveling, Edward (Edvard Eveling; 1851 - 1898) engleski socijalista, pi­sac i lekar; zet Ffcarla Marxa. Saradivao je na prevođenju prvog toma »Kapitala« na engleski jezik. Član Socijaldemokratske federacije, a kasnije član Lige socijalista. 31

Babbage, Charles (Čarls Bebidž; 1792 -1871) engleski matematičar, meha­ničar i ekonomist, osnivač Statistič­kog društva u Londonu. 309 312 333 346 358

Bacon, Francis, Viscount of Saint Albans and Baron of Verulam (Baco of Verulam) (Frensis Bekon, vikont od Sent Albana i baron od Verulama, zvani Bako Verulamski; 1561 - 1626) engleski filozof, prirodnjak i isto-ričar. »Pravi praotac engleskog ma­terijalizma i sve moderne eksperi­mentalne nauke jeste Baco« (Marx) . 346 635

Bailey, Samuel (Semjuel Bejli; 1791 -1870) engleski filozof i ekonomist; istupao je protiv Ricardove teorije o vrednosti rada sa stanovišta vul­garne ekonomije i ukazao na neke protivrečnosti u toj teoriji. 56 61 67 84 470 538

Baker, Robert (Robert Bejker) engleski fabrički inspektor. 270 354 377 397 627

Ballard, Edward (Edvard Beled; 1820 -1897) londonski lekar. 415

Balzac, Honor i de (Onore de Balzak; 1 7 9 9 - 1850) francuski pisac realist. 519

Bankes, George (Džordž Benks; 1788 -1856) engleski pravnik i političar, torijevac, član Parlamenta. 598

Barbon, Nicholas (Nikolas Barbon; 1 6 4 0 - 1 6 9 8 ) engleski ekonomist, pro­tivnik merkantilizma, pristalica slo­bodne trgovine; zastupao je miš­ljenje da se vrednost robe određuje njenom korisnošću. 43 4 4 122 135 136 545

Barton, John (Džon Barton; kraj 18. do početka 19. veka) engleski eko­nomist, predstavnik klasične bur-žoaske političke ekonomije, 558 559 596

Basedow, Johann Bernhard (Johan Bernhard Bazedov; 1724 - 1790) pe­dagog, bio je pod uticajem Rous-seau-a i Comeniusa; postavio je sebi za cilj da reformiše sistem vaspitanja u Nemačkoj u smislu buržoaskog prosvetiteljstva i da omladinu preva-spita na naučnim osnovama i u patriotskom duhu. 432

Bastiat, Frédéric (Frederik Bastija; 1801 - 1850) francuski vulgarni eko­nomist, propovedao je teoriju o harmoniji klasnih interesa u kapi­talističkom društvu; »površni pred­stavnik vulgarno-ekonomske apolo-getike i zbog toga najpopularniji« (Marx) . 22 65 82 175 361 496

Baynes, John (Džon Bejns) član grad­ske uprave Blekberna; 1857. objavio je dve rasprave o trgovini pamukom. 344 346

Bebel, August (August Bebel; 1 8 4 0 -1913) marksist; jedan od osnivača i najpoznatijih voda nemačke Soci­jaldemokratske partije; prijatelj i učenik Marxa i Engelsa. Kao odlu­čan neprijatelj pruskog militarizma, zalagao se za ujedinjenje Nemačke revolucionarnodemokratskim putem. Od 1878. do 1890. rukovodio je ilegalnom borbom Socijaldemokrat­ske partije; postao je »najsposobniji parlamentarac, najtalentovaniji or­ganizator i taktičar, najuticajniji voda međunarodne socijaldemokrati-je, koja je bila protivnik reformizma i oportunizma« (Lenjin). 37

Beccaria, Cesare Bonesana, marchese di (Čezare Bonezana markiz Bekari-ja; 1 7 3 8 - 1794) italijanski pravnik, publicist i ekonomist, predstavnik buržoaskog prosvetiteljstva 18. veka. 325

Bedford (Bedford) engleska aristokrat­ska porodica. 639

Beecher-Stowe, Harriet Elizabeth (Hari-jet Elizabet Bičer-Stou; 1811 - 1896) američka književnica, autor romana »Čiča-Tomina koliba«. 645

Bekker, Immanuel (Imanuel Beker; 1785 - 1871) filolog; priredio je više izdanja delà Platona, Aristotela, Aristofana i drugih antičkih pisaca. 142

Boileau, Etienne (Etijen Boalo; 1 2 0 0 -1269) kraljevski gradonačelnik Pa­riza; autor dela »Livre des mćtiers«, u kome su sakupljene zakonske od­redbe i propisi o zanatstvu u F r a n ­cuskoj. 430

Boileau-Despreaux, Nicolas (Nikola Bo-alo-Depreo; 1 6 3 6 - 1711) francus­ki pesnik i teoretičar književno­sti. 578

Boisguillebert, Pierre le Pesant, sieur de (Pjer le Pezan, gospodar od Boagilbera, 1646 - 1714) francuski ekonomist, preteča fiziokrata, osni­vač klasične buržoaske političke ekonomije u Francuskoj. 123 132

Bolingbrohe, Henry Saint-John, Vis­count (Henri Sent-Džon vikont Bo-lingbruk; 1 6 7 8 - 1751) engleski dr­žavnik i političar, filozof deist, jedan od voda torijevaca. 666

Bonaparte (Bonaparta I I I ) vidi: Na­poleon III

Boulton, Matthew (Metju Boulten; 1 7 2 8 - 1809) engleski fabrikant i inženjer. 335 344

Boxhorn, Marcus Zuerius (Markus Zuerijus Bokshorn; 1612 - 1653) ho-landski istoričar i filolog. 379

Bray, John Francis (Džon Frensis Brej ; 1 8 0 9 - 1895) engleski ekono­mist, socijalist utopist, Owenov sled-benik; čartist; po profesiji slovo-slagač; od 1842. farmer, slovoslagač i novinar u S A D ; razvijao je teoriju o »radnom novcu«. 71

Brentano, Lujo (Ludwig Joseph) (Lujo [Ludvig Jozef] Brentano; 1 8 4 4 -1931) nemački vulgarni buržoaski ekonomist; »katedarski socijalist«; jedan od osnivača Udruženja za so­cijalnu politiku (1872) . 38 39

Bright, John (Džon Brajt; 1 8 1 1 -1889) engleski fabrikant; vodeći liberalni političar; pristalica slobodne ti go vine; jedan od osnivača Lige p.otiv zakona ..o žitu; više puta ministar; početkom šezdesetih go­dina voda levog krila Liberalne stianke. 21 229 254 491 575 600 661

Brindley, James (Džejms Brindli; 1716-17*;2) engleski inženjer. 311

Broadhurst, J. (Dž. Brodherst) en­gleski vulgarni ekonomist iz sre­dine 19. veka. 60 61

Brodie, Sir Benjamin Collins (ser Bendžamin Kolins ßroudi; 1 7 8 3 -1862) engleski lekar. 251

Brougham, Henry Peter [Lord Broug-ham and Vaux] (Henri Piter Bruem [lord Bruem i Voks]; 1 7 7 8 - 1868) engleski pravnik, pisac i državnik; između dvadesetih i tridesetih go­dina jedan od voda vigovaca; član Parlamenta; lord kancelar (1830 -1834) ; pobornik izborne reforme; od pedesetih godina nije igrao ni­kakvu ulogu u političkom životu. 669 670

Bruckner, John (Džon Brukner; 1726 -1804) engleski protestantski sveŠ-tenik; autor nekolikih filozofskih spisa. 545

Buchanan, David (Dejvid Bjukenen; 1 7 7 9 - 1848) engleski ekonomist i publicist; učenik i komentator Adama Smith-a; protivnik fizio-krata. 119 4 9 2 644

Bûchez, Philippe-Joseph-Benjamin ( F i -lip-2ozef-Benžamen Biše; 1 7 9 6 -1865) učenik Saint-Simona ; fran­cuski političar i istoričar ; buržo-aski republikanac; jedan od ideo­loga katoličkog socijalizma; 1848. predsednik Privremene vlade. 655

Burke, Edmund (Edmund Berk; 1 7 2 9 -1797) engleski publicisti političar; vigovac; član Parlamenta ; u po­četku je bio sklon liberalizmu, kasnije reakcionar i jedan od ogor­čenih neprijatelja francuske revo­lucije. 187 211 289 639 670

Butler, Samuel (Semjuel Batler; 1612 -1680) engleski satirički pesnik, au­tor poeme »Hudibras«. 4 4

Byles, Sir John Barnard (ser Džon Barned Bajls; 1801 - 1884) engleski pravnik; član Tajnog saveta; to -rijevac; napisao je nekoliko pravnih i ekonomskih delà. 244 652

Cairnes,John Elliot (Džon Eliot Kernz; 1823 - 1875) engleski ekonomist i publicist; protivnik ropstva u juž­nim državama SAD. 179 239 298

Campbell, Sir George (ser Džordž Kempbel; 1 8 2 4 - 1892) od 1843. do 1847. s prekidima kolonijalni činovnik u Indiji, o kojoj je napi­sao više radova; član Parlamenta ( 1 8 7 5 - 1 8 9 2 ) ; liberal. 319

Cantillon, Philip (Filip Kantijon) en­gleski ekonomist; obradio je i 1759. objavio na engleskom jeziku delo Richarda Cantillona »Essai sur la nature du commerce en générale 4 8 8

Cantillon, Richard (Ricard Kantijon; 1 6 8 0 - 1734) engleski ekonomist i trgovac. 4 8 8 545

Carey, Henry Charles (Henri Carls K e r i ; 1793 - 1879) američki vulgaTni ekonomist, apologet kapitalizma; propovedao je harmoniju između društvenih klasa. 196 468 495 496 645 660 661

Carli, Giovanni Rinaldo, conte (Đo-vani Rinaldo grof Kar l ; 1 7 2 0 -1795) italijanski naučnik; autor nekolikih radova o novcu i trgovini žitom; protivnik merkantilizma. 295

Carlisle, Sir Anthony (ser Antoni Karlajl; 1768 - 1840) engleski lekar. 251

Carlyle, Thomas (Tomas Karlajl; 1795 - 1881) engleski književnik, is­toričar i filozof idealist; propovedao kult heroja; zastupao gledišta bliska feudalnom socijalizmu četrdesetih godina; od 1848. otvoreni neprija­telj radničkog pokreta. 229

Castlereagh, Henry Robert Stewart, Lord, (od 1821) Marquess of Lon­donderry (Henri Robert Stjuart lord Kaslri, od 1821. markiz od Londonderija; 1 7 6 9 - 1822) britan­ski državnik, torijevac; ministar za rad i kolonije (1805 - 1806, 1 8 0 7 - 1 8 0 9 ) ; ministar spoljnih po­slova ( 1 8 1 2 - 1822) . 380

Cazenove, John (Džon Kejznov) en­gleski ekonomist; Malthusov pri­stalica. 180 286 4 5 9 501 511 526

Chalmers, Thomas (Tomas Čalmers ; 1 7 8 0 - 1847) škotski teolog i eko­nomist, »jedan od fanatičnih maltu-zijanaca« (Marx) . 142 151 545 546

Chamberlain, Joseph (Džozef Čember-len; 1836 - 1914) britanski državnik;

blicist; poreklom seljak; eminentni predstavnik sitnoburžoaskog radi­kalizma; borio se za demokratiza­ciju političkog uređenja Engleske. 259 637 665 667

Cobden, Richard (Ričard Kobden ; 1804-1865) engleski fabrikant; liberal; pristalica slobodne trgovine; jedan od osnivača Lige protiv zakona o žitu; član Parlamenta. 229 2 5 4 600

Colbert,Jean-Baptiste (Žan-Batist Kol-ber; 1 6 1 9 - 1683) francuski držav­nik, generalni inspektor finansija pod Lujem X I V ; od 1665. do 1683. faktički je vodio spoljnu i unutraš­nju politiku Francuske; konsekven­tno zastupao merkantilizam radi učvršćivanja feudalno-apsolutističke monarhije. 279 667

Colins, Jean-Guillaume- César-Alexan-dre-Hippolyte baron de (Žan-Gijom-Sezar-Aleksandar-Ipolit baron K o -len; 1783 - 1859) — francuski sitno-buržoaski ekonomist. 542 613 681

Colombo, Cristoforo (Kristofor K o ­lumbo; 1451 - 1506) italijanski m o ­replovac u španskoj službi; otkrio je Ameriku. 124

Comte, François-Charles-Louis ( F r a n -soa-Šarl-Luj Kont ; 1 7 8 2 - 1 8 3 7 ) -francuski liberalni publicist, vul­garni ekonomist. 663

Comte, Isidore-Auguste-François-Marie (Izidor-Ogist-Fransoa-Mari Kont ; 1 7 9 8 - 1857) francuski filozof i so­ciolog, osnivač pozitivizma. 23 298

Condillac, Étienne-Bonnot de (Etjen-Bono de Kondijak; 1715 - 1780) francuski ekonomist, filozof đeist i senzualist, pristalica Johna Locke-a ; smatrao je da vrednost robe odre­đuje njena korisnost. 147 148

Condorcet, Marie-Jean-Antoine-Nico­las, marquis de (Mari-Zan-Antoan-Nikola, markiz Kondorse; 1 7 4 3 -1794) francuski građanski sociolog, prosvetitelj ; za vreme velike fran­cuske revolucije krajem 18. veka priključio se žirondistima; prvi je razvio idealističku teoriju po kojoj je izvor istorijskog progresa usavr­šavanje razuma. 545

Corbet, Thomas (Tomas Korbet ; iz 19. veka) engleski ekonomist, R i -cardov pristalica. 140 519

Corbon, Claude-Anthime (Klod-Antim Korbon; 1808 - 1891) francuski rad­nik, kasnije političar, građanski republikanac; 1 8 4 8 - 1849. poslanik u Ustavotvornoj skupštini; posle pada Drugog Carstva predsednik opštine jednog pariškog arondis-mana; poslanik Narodne skupštine 1871. 431

Courcelle-Seneuil, Jean-Gustave (2an Gistav Kursel-Senej; 1 8 1 3 - 1892) francuski ekonomist, trgovac. 209

Cromwell, Oliver (Oliver Kromvel; 1599 - 1658) voda buržoazije i dela plemstva koje je preraslo u buržo­aziju u periodu engleske buržoaske revolucije u 17. veku; od 1653. do 1658. lord-protektor Engleske, Škotske i Irske. 636 638 660

Culpeper, Sir Thomas (ser Tomas Kalpeper; 1578 - 1662) engleski eko­nomist, merkantilist. 670

Custodi, Pietro (Pijetro Kustodi; 1771 -1842) i talijanski državnik, istoričar i ekonomist; izdavač najvažnijih dela italijanskih ekonomista. 50 76 89 91 143 147 325 572

Cuvier, Georges-Leopold- Chritien-Fri-deric-Dagobert, baron de (Žorž-Leo-pold - Kretijen - Frederik - Dagober, baron de Kivije; 1 7 6 9 - 1832) fran­cuski prirodnjak, zoolog i paleonto­log, podigao je uporednu anatomiju na nivo nauke; poznat je po svojoj nenaučnoj teoriji kataklizama (ka­tastrofa). 452

Daire, Louis-Francois-Eugéne ( L u j -Fransoa-Ežen Der;' 1798 - 1847) francuski književnik i ekonomist; izdavao je dela iz oblasti političke ekonomije, 44 91 105 132 147 282

Dante Alighieri (Dante Aligijeri; 1265 -1321) najveći italijanski pesnik; u svom glavnom delu »Božanstvena komedija« dao je sliku sveta i čoveka srednjeg veka. 18 101 221

Darwin, Charles Robert (Carls Ro­bert Darvin; 1 8 0 9 - 1882) veliki engleski prirodnjak, osnivač evolu­cione biologije. 305 330

Daumer, Georg Friedrich (Georg Fr i -drih Daumer; 1 8 0 0 - 1875) autor nekolikih dela iz istorije religije. 258

Engels, Friedrich (Fridrih Engels; 1 8 2 0 - 1 8 9 5 ) . 30 31-34 77 141 152 215 219 227 240 262 271 354 374 376 394 534 562 579

Ensor, George (Džordž Insor; 1 7 6 9 -1843) engleski publicist; Malthusov protivnik. 644

Epikur (oko 341. do oko 270. pre n. e.) grčki filozof materijalist, ateist. 80

Eschwege, Wilhelm Ludwig von (Vil-helm Ludvig fon Ešvege; 1777 -1855) geolog i rudarski i topionički inženjer. 48

Everet (Everet) engleski pronalazač iz 18. veka. 379

Fahrenheit, Gabriel Daniel (Gabrijel Danijel Farenhajt; 1 6 8 6 - 1736) ne-mački fizičar, usavršio je termometar. 224 233 267

Fairbairn, Sir William (set Viljem Fer -ben; 1 7 8 9 - 1874) engleski fabri-kant, inženjer i pronalazač. 386

Farre, John Richard (Džon Ričard F e r e ; 1 7 7 4 - 1 8 6 2 ) engleski lekar. 251

Faucher, Julius (Julius Fauher; 1820 - 1878) nemački publicist; vul­garni ekonomist, pristalica slobodne trgovine; mladohegelovac; početkom pedesetih godina propovedao je buržoasko-individualističke i anar­hističke poglede; od 1850. do 1861. živeo je u Engleskoj kao emigrant; kasnije naprednjak. 215 413

Faulhdber, Johann (Johan Faulhaber; 1580 - 1635) matematičar i inže­njer. 334

Fawcett, Henry (Henri Fosit; 1833 -1884) engleski ekonomist, učenik Johna Stuarta Milla; vigovac. 491 539 540 578 661

Ferguson, Adam (Adam Fergesn; 1723-1816) škotski istoričar, filozof morala i sociolog; pristalica Hume-a i Adama Smith-a. 116 316 3 2 2 - 3 2 3

Ferrand, William Bushfield (Viljem Bušfild Feran), engleski veleposed-nik, torijevac. 239 369 506

Ferner, Francois-Louis-Auguste (Fran-soa-Luj-Ogist Ferije; 1 7 7 7 - 1861) francuski niži carinski inspektor, ekonomist, protekcionist. 65

Fichte, Johann Gottlieb (Johan Gotlib Finte; 1 7 6 2 - 1 8 1 4 ) jedan od glav­nih predstavnika nemačke klasične filozofije, subjektivni idealist; sin jednog zanatlije; oduševljeni pri­stalica francuske revolucije; 1811/12. rektor Berlinskog univerziteta; svo­jim »Reden an die deutsche Nation« (Govorima nemačkoj naciji) dopri-neo je izgrađivanju u osnovi napredne buržoaske nacionalne svesti u Ne­mačkoj. 58

Fielden, John (Džon Filden; 1 7 8 4 -1849) engleski industrijalac; filan­trop; pristalica fabričkog zakono­davstva. 357 365 668

Fleetwood, William (Viljem Flitvud; 1 6 5 6 - 1723) engleski biskup; pisao je o istoriji cena u Engleskoj. 244

Fletcher, Andrew (Endrju Flečer; 1655 - 1716) škotski političar i zemljo-posednik; član škotskog parlamenta; zalagao se za nezavisnost Škotske. 638

Fonteret, Antoine-Louis (Antoan-Luj Fontere) francuski lekar; u drugoj polovini 19. veka napisao je niz radova o socijalnoj higijeni. 323

Forbes (Forbs) engleski pronalazač. 347

Forbonnais, Francois -Veron-Duverger de (Fransoa-Veron-Diverže de F o r -bone; 1 7 2 2 - 1800) francuski finan-sijer i ekonomist, merkantilist, pri­stalica zaštitnih carina i kvantitativne teorije o novcu, protivnik fiziokrata. 91

Forster, Nathaniel (Netanijel Forster; oko 1 7 2 6 - 1790) engleski sveštenik; napisao je nekoliko radova iz ob­lasti ekonomije; zastupao je inte­rese radnika. 246 379 451 640 641

Forster, William Edward (Viljem E d ­vard Forster; 1 8 1 8 - 1886) engleski fabrikant i političar; liberal; član Parlamenta. 586 587

Portescue, Sir John (ser Džon Fortis-kju; oko 1394-oko 1476) engleski pravnik; autor nekolikih radova o državnom uređenju Engleske. 634

Fourier, Francois-Marie-Charles (Fran-soa-Mari-Šarl Furije; 1772 - 1837) francuski socijalist utopist. 261 340 378 526 614 615

Greg, Robert Hyde (Robert Hajd* Greg; 1 7 9 5 - 1875) industrijalac; liberal; predsednik Zanatlijske ko­more u Mančesteru. 262

Gregoir, H. (H. Gregoar) sekretar Udruženja štamparskih radnika u Briselu. 489

Grey, Sir George (ser Džordž Grej ; 1 7 9 9 - 1882) britanski državnik; vi-govac; ministar unutrašnjih poslova (1846 - 1852, 1855 - 1858, 1861 -1866), ministar za kolonije ( 1 8 5 4 -1855). 259 588

Grove, Sir William Robert (ser Viljem Robert Grouv; 1811 - 1896) en­gleski fizičar i pravnik. 463

Giilich, Gustav von (Gustav fon Gilih; 1791 - 1847) nemački buržoaski eko­nomist, trgovac; pronalazač; bavio se zemljoradnjom r istorijom pri­vrede; zastupao je jedno sitnobur-žoasko učenje o zaštitnim carinama u Nemačkoj po kome je trebalo štititi ručni rad od mašinskog. 2 0 665

Guthrie, George James (Džordž Džejms Gatri; 1 7 8 5 - 1856) londonski hi-rurg. 251

Hall, Christopher Newman (Kriste-fer Njumen Hol; 1 8 1 6 - 1902) en­gleski sveštenik, jedan od predstav­nika višeg klera. 229

Hauer, Carl Ludwig von (Karl Ludvig fon Haler; 1768 - 1854) švajcarski pravnik i istoričar; apologet sistema ropstva i apsolutizma. 345

Hamilton, Sir William (ser Viljem Hamilton; 1788 - 1856) škotski filo­zof, izdao je dela Dugalda Stewart». 288 429

Hamm, Wilhelm von (VilhelnV fon Ham; 1 8 2 0 - 1880) agronom, napi­sao je nekoliko radova o poljopriv­redi. 444

Hanssen, Georg (Georg Hansen: 1809 -1894) ekonomist, napisao je nekoliko radova o zemljoradnji i agrarnim od­nosima u Nemačkoj. 213

Harris, James (Džejms Haris; 1 7 0 9 -1780) engleski filolog, filozof i dr ­žavnik, član Parlamenta. 325

Harris (Haris) — vidi Malmesbury, James Harris

Harrison, William (Viljem Harison; 1534 - 1593) engleski sveštenik, autor nekolikih dela koja su važan izvor za izučavanje istorije Engleske u 16. veku. 634 656

Hassall, Arthur Hill (Artur Hil Hesl; 1 8 1 7 - 1894) engleski lekar, napisao je nekoliko radova o socijalnoj higi­jeni. 158 222

Hastings, Warren (Vorin Hejstings; 1 7 3 2 - 1818) engleski političar; prvi generalni guverner Britanske In ­dije (1774 - 1785) , istovremeno u službi Istočnoindijske kompanije; sprovodio je surovu kolonijalnu po­litiku. Godine 1788. izveden je pred sud zbog zloupotrebe službenog po­ložaja, ali je oslobođen i Kompanija ga je obeštetila. 664

Hegel, Georg Wilhelm Friedrich (Georg Vilhelm Fridrih Hegel; 1 7 7 0 - 1831) najznačajniji predstavnik nemačke klasične filozofije (objektivni idea­list) koja je u njegovom sistemu do­stigla vrhunac i »u kome je prvi put — to je njegova velika zasluga - r čitav prirodni, istorijski i duhovni svet predstavljen kao proces, tj . koji je shvaćen kao svet koji se stalno kreće, menja, preobražava i razvija, i u kom je sistemu učinjen pokušaj da se dokaže unutrašnja povezanost u tom kretanju i razvoju« (Engels). 25 51 91 155 164 235 278 324 519 526

Heine, Heinrich (Hajnrih Hajne; 1797 -1856) veliki pisac i vatreni rodoljub, neprijatelj apsolutizma i feudalno--klerikalne reakcije, preteča nemačke demokratske književnosti; intimni prijatelj porodice Marx. 538

Henri III (Anri I I I ; 1551 - 1589) fran­cuski kralj ( 1 5 7 4 - 1589). 124

Henry VII (Henri V I I ; 1 4 5 7 - 1 5 0 9 ) engleski kralj ( 1 4 8 5 - 1509). 244 635 636 648

Henry VIII (Henri V I I I ; 1491 - 1547) engleski kralj ( 1 5 0 9 - 1547). 635 648 650

Helvetius, Claude-Adrien (Klod-Adri-jen Helvecijus; 1715 - 1771) fran­cuski filozof, predstavnik mehani­cističkog materijalizma, ateist; jedan od ideologa francuske revolucionarne buržoazije. 538.

HerakUt iz Efesa (oko 5 4 0 - 4 8 0 . pre n. e.) grčki filozof, jedan od osni­vača dijalektike. 102

Herod (Veliki) (oko 62. do 4. pre n. e.) palestinski kralj (37 - 4. pre n. e.); po Mateju (2. glava, 16. stih) naredio da se u Vitlejemu pobiju sva deca mlađa od tri godine. 357

Herrtfischwand, Jean (Žan Heren-švand; 1728 - 1812) švajcarski eko­nomist. 115

Hobbes, Thomas (Tomas Hobs; 1588 -1679) engleski filozof, predstavnik mehanicističkog materijalizma; po­bornik apsolutizma. 157 346

Hobhouse, John Cam, Baron Broughton de Gyfford (Džon Kem, baron' Broton Giford Hobhauz; 1 7 8 6 -1869) engleski političar, vigovac. Njegovim zauzimanjem donet je Zakon o fabrikama 1831. 260

Hodgskin, Thomas (Tomas Hodžskin; 1787 - 1869) engleski ekonomist i publicist; zastupao je proletersko stanovište u odnosu na klasičnu buržoasku ekonomiju i, mada osta­jući u okvirima Ricardove teorije, branio interese proletarijata i kri-tikovao kapitalizam sa stanovišta utopijskog socijalizma. 304 315 317 472 506 662

Holinshed, Raphael (Refeil Holinšed; umro oko 1580) engleski istoričar, napisao je jednu hroniku Engleske, Škotske i Irske. 634 650

Homer — legendarni epski pesnik stare Grčke, kome se pripisuje autor­stvo epova »Ilijada« i »Odiseja«. 66

Hopkins, Thomas (Tomas Hopkins; početak 19. veka) engleski ekono­mist. 206

Home, George (Džordž Horn; 1 7 3 0 -1792) biskup iz Noridža; napisao je veći broj pamfleta protiv Newtona, Hume-a, Adama Smith-a i drugih. 546

Horner, Francis (Frensis Horner; 1778 -1817) engleski ekonomist i političar; član Parlamenta; vigovac; pristalica Ricardove teorije o novcu. 669

Horner, Leonard (Lionard Horner; 1785 - 1864) engleski geolog, dr­žavni fabrički inspektor ( 1 8 3 3 -1856) . »Kao nepotkupljiv branilac

vim spisima ogleda se dekadencija klasične buržoaske političke eko­nomije u Engleskoj, ali je on ipak nadmašio Ricarda u nekim pitanjima političke ekonomije. 36 278 288 295 299 501 5 1 8 527 559

Judrez, Benito Pablo (Benito Pablo Huares; 1 8 0 6 - 1872) meksički dr­žavnik; borac za nacionalnu neza­visnost zemlje; za vreme građanskog rata (1858 - 1 8 6 0 ) i intervencije u Meksiku (1861 - 1867) vođa libe­rala; predsednik Republike Mek­sika ( 1 8 5 8 - 1 8 7 2 ) . 155

Karl V ( 1500 - 1558) car Svetog Rim­skog Carstva NemaČkog Naroda ( 1 5 1 9 - 1556) i kralj Španiie pod imenom Karl I ( 1 5 1 6 - 1 5 5 6 ) . 650

Karl VI ( 1 6 8 5 - 1740) car Svetog Rimskog Carstva NemaČkog Naroda ( 1 7 1 1 - 1740) . 3 8 0

KarlX ( 1 6 2 2 - 1 6 6 0 ) švedski kralj ( 1 6 5 4 - 1660) . 6 3 9 / 6 4 0

Karl XI (1655 - 1697) švedski kralj ( 1 6 6 0 - 1697) . 6 4 0

Karlo Veliki (oko 7 4 2 - 8 1 4 ) od 768. kralj Francuske i rimski car (800 -814) . 642

Kars of Kars, Williams—vidi Williams, Sir William Fenwick

Katarina II (1729 - 1796) ruska carica ( 1 7 6 2 - 1796) . 604

Kauf man, Ilarion Ignjatjevic ( 1 8 4 8 -1916) ruski ekonomist, profesor Petrogradskog univerziteta; autor spisa o opticaju novca i o kreditu. 23

Kennet, White (Vajt Keni t ; 1 6 6 0 -1728) engleski biskup i istoričar. 636

Kent, Nathaniel (Netanijel Kent ; 1 7 3 7 -1810) engleski agronom, autor neko­likih radova o poljoprivredi. 641

Kincaid, Sir John (ser Džon Kinkejd; 1 7 8 7 - 1862) engleski činovnik; od 1850. inspektor zatvora i fabrika u Škotskoj. 355

Kirchmann, Julius Hermann (Julijus Herman Kirhman; 1802 - 1884) prav­nik, publicist i filozof; odlučni li­beral; 1848. poslanik u pruskoj na­rodnoj skupštini (levi centar) i 1849. u drugom domu; kasnije na­prednjak. 467

Kiseljev, Pavel Dmitrijevič, grof (1788 -1872) ruski državnik i diplomata; general; od 1829. do 1834. guverner Moldavije i Vlaške; od 1835. stalni član svih tajnih komiteta za seljačko pitanje; od 1837. ministar državnih dobara; pristalica umerene reforme. 213

Kopp, Hermann Pram Moritz (Her­man Franc Moric K o p ; 1 8 1 7 -1892) hemičar, pisao je radove iz istorije hernije. 278

Krupp, Alfred (Alfred K r u p ; 1812 -1887) krupni industrijalac; vlasnik fabrike livenog čelika i topova iz koje su se liferovali topovi i drugo oružje u mnoge evropske zemlje. 346

Ksenofon (oko 430. do oko 354. pre n. e.) grčki istoričar i filozof; ideo­log robovlasništva; branio je načela naturalne privrede. 327

Kugelmann, Ludwig (Ludvig Kugel-man; 1 8 3 0 - 1902) lekaruHanoveru; učestvovao u revoluciji 1848 /49 ; aktivan član Međunarodnog udru­ženja radnika, 1867. delegat na Lozanskom i 1872. na Haškom kon­gresu Međunarodnog udruženja rad­nika; prijatelj Marxa i Engelsa; zauzimao se za širenje i proučavanje »Kapitala«. 19

Kusa (Guza), Alexander Johann (Alek­sandar Johan Kuza; 1 8 2 0 - 1873) rumunski knez ( 1 8 5 9 - 1 8 6 6 ) . 155

Laborde, Alexandre-Louis-Joseph, mar­quis de (Aleksandar-Luj-Zozef mar-kiz Labord; 1 7 7 4 - 1 8 4 2 ) francuski arheolog, liberalni političar; eko­nomist. 468

Lachâtre (La Châtre), Maurice (Moriš Lašatr; 1 8 1 4 - 1900) napredni fran­cuski novinar; borac Pariške komune 1871; izdao je prvi tom »Kapitala« na francuskom jeziku. 26 31

Laing, Samuel (Semjuel Leing; 1 8 1 0 -1897) engleski političar i publicist; član Parlamenta; liberal; zauzimao je razne visoke položaje u engleskim udruženjima železničara. 180 569 582 597.

aski ekonomist. 43 90 99 118 140 346 545

Louis Bonaparte (Luj Bonaparta) — vidi Napoleon III

Louis-Philippe, duc d'OrUans ( L u j -Filip, vojvoda od Orleana; 1773 -1850) kralj Francuske ( 1 8 3 0 - 1 8 4 8 ) ; u februaru 1848. abdicirao i prešao u Englesku. 250

Louis XIV (Luj X I V ; 1638 - 1715) francuski kralj (1643 - 1715) . 132

Louis XVI (Luj X V I ; 1754 - 1793) francuski kralj ( 1 7 7 4 - 1 7 9 2 ) ; 1792. zbačen s prestola, a 1793. pogub­ljen. 650

Lukijan (oko 120. do oko 180. n. e.) satirični pisac stare Grčke. 546

Lukrecije (Tit Lukrecije Kar; oko 99 . do oko 55 . pre n. e.) rimski filozof i pesnik; materijalist, ateist; glavno njegovo delo je »O prirodi stvari«. 194

Luther, Martin (Martin L u t e r ; 1483 -1546) osnivač protestantizma u Ne-mačkoj; sin rudara. Njegovo celo-kupno literarno delo, naročito pre-vod »Biblije«, imalo je znatan uticaj na razvoj jedinstvenog nemačkog književnog jezika. U seljačkom ratu od 1524 /25 . Luther se odlučno okrenuo protiv revolucionarnog po­kreta seljaka i »prišao građanskoj, plemićkoj i kneževskoj strani« ( E n ­gels). Kao »najstariji nemački nacio­nalni ekonomist« (Marx) , zastupao je naturalnu privredu i prostu robnu proizvodnju i borio se protiv zele-naškog i trgovačkog kapitala; nje­gova progresivna građanska učenja o radu i pozivu predstavljala su važne ideološke pretpostavke za kasnije stvaranje klasične buržoaske teorije o vrednosti rada. 127 175 279 523 6 6 4

Macaulay, Thomas Babington (Tomas Babington Makolej; 1800 - 1859) en­gleski burŽoaski istoričar i poli­t ičar; vigovac; član Parlamenta; kao Član Saveta generalnog guvernera Indije (1833 - 1838) radio je na na­crtu krivičnog zakona Indije, koji je 1860. bio potvrđen kao zakon. 245 246 249 633 638

MacCulloch,John Ramsay (Džon Ram-zej Mekelek; 1 7 8 9 - 1864) škotski građanski ekonomist, apologet ka­pitalističkog sistema; vulgarizator Ricardovog učenja. 135 140 143 175 246 288 362 388 391 392 458 537 538 641

MacGregor, John (Džon Mekgregor; 1 7 9 7 - 1857) engleski statističar i istoričar; pristalica slobodne trgo­vine; član Parlamenta; osnivač i jedan od direktora Britanske kra­ljevske banke. 246

Maclaren, James (Džejms Maklaren) engleski buržoaski ekonomist 19. veka; bavio se istorijom opticaja novca. 96

Macleod, Henry Dunning (Henri Da-ning Maklaud; 1821 - 1 9 0 2 ) en­gleski vulgarni ekonomist; naro­čito se bavio teorijom kredita. 65 143

Malmesbury, James Harris, Earl of (Džejms Haris eri od Malmsberija; 1746 - 1820) engleski diplomata i državnik; vigovac; ambasador u Petrogradu ( 1 7 7 7 - 1782). 325

Malthus, Thomas Robert (Tomas R o ­bert Maltus; 1 7 6 6 - 1834) engleski sveštenik i ekonomist; ideolog po-buržoazirane posedničke aristokra-tije, apologet kapitalizma; izgradio je reakcionarnu teoriju prenaselje­nosti, koja je trebalo da opravda bedu radnog sveta. 151 192 282 314 446 464 4 9 0 501 505 511 518 519 525 526 527 535 538 544 545 561 572 6 2 2 626.

Mandeville, Bernard de (Bernar de Mandevil; 1670 - 1733) engleski le-kar, satiričar i ekonomist. 316 543 544 545

Martineau, Harriet (Harijet Martino; 1 8 0 2 - 1876) engleska književnica; propagirala maltuzijanizam. 562

Marx, Karl (Karl Marks; 1818 - 1883). 23 24 28 31-37 104 278 455 467 556

Marx-Aveling, Eleonora (Eleonora Marks-Eveling; 1855 - 1898) najmla­đa kćerka Karla Marxa; osamde­setih i devedesetih godina živo se angažovala u engleskom i među­narodnom radničkom pokretu; 1884. udala se za Edwarda Avelinga. 31 35 38 39

Montesquieu, Charles de Secondat, ba­ron de La Brede et de (Šari de Se-konda, baron od Brede i od Mon-teskijea; 1 6 8 9 - 1755) istaknuti fran­cuski sociolog, ekonomist i pisac, predstavnik prosvetiteljstva 18. veka; teoretičar ustavne monarhije i si­stema podele vlasti; zastupao kvan­titativnu teoriju novca. 91 117 544

Moore, Samuel (Semjuel M u r ; 1 8 3 0 -1912) engleski pravnik; član Prve internacionale (Međunarodnog ud­ruženja radnika); preveo je na en­gleski »Manifest Komunističke par­tije« i prvi tom »Kapitala«; Marxov i Engelsov prijatelj. 31

More (Morus), Sir Thomas (ser Tomas M o r ; 1478 - 1535) engleski političar; lord-kancelar; humanistički pisac, predstavnik utopijskog komunizma. 545 634 635 649 650

Morton, John Chalmers (Džon Čalmers Morton; 1821 - 1888) engleski agro­nom; autor većeg broja spisa o poljoprivredi, urednik lista »Agri-cultural Gazette« (1844 - 1888). 333 487

Müller, Adam Heinrich, Ritter von Nit-terdorf (Adam Hajnrih Miler vitez od Niterdorfa; 1 7 7 9 - 1829) publi­cist i ekonomist; predstavnik tako­zvane romantičke škole u političkoj ekonomiji, koia je odgovarala intere­sima feudalne aristokratije; protiv­nik učenja Adama Smith-a. 118

Mun, John (Džon Man) — sin Thoma-sa Muna i izdavač njegovih dela. 451

Mun, Thomas (Tomas Man; 1571 -1641) engleski trgovac i ekonomist, merkantilist; od 1615. jedan od di­rektora Istočnoindijske kompanije. 451

Murphy, John Nicolas (Džon Nikeles Marfi) engleski publicist. 623

Murray, Hugh (Hju Mari ; 1779 - 1846) engleski geograf. 304

NapoUon III, Louis Bonaparte (Luj Napoleon I I I Bonaparta; 1 8 0 8 -1873) nećak Napolćona I ; predsed-nik Druge Republike (1848 - 1852); francuski car (1852 - 1870). 248

Nasmyth, James (Džejms Nesmit; 1808 - 1890) engleski inženjer i pro­nalazač parnog čekića. 341 367 386

Nevmtan, Francis William (Frensis Vi-ljem Njumen; 1 8 0 5 - 1 8 9 7 ) engleski filolog i publicist; buržoaski radikal; autor religioznih, političkih i eko­nomskih spisa. 639 644

Newman, Samuel Philips (Semjuel Filips Njumen; 1 7 9 7 - 1 8 4 2 ) ame­rički filozof i ekonomist. 148 188

Npwmarch, William (Viljem Njumarč; 1 8 2 0 - 1882) engleski ekonomist i statističar, bankar; pristalica slo­bodne trgovine. 266

Newnham, G. L. ( G . L . Njunem) en­gleski advokat. 531

Niebuhr, Barthold Georg (Bartold Ge­org Nibur; 1 7 7 6 - 1831) istoričar, bavio se istorijom starog veka. 211

North, Sir Dudley (ser Dadli Nort; 1641 - 1691) engleski ekonomist, je­dan od prvih predstavnika buržo-aske klasične političke ekonomije. 99 114 115 118 126 346 545

Olmsted, Frederick Law (Frederik L o Olmstid; 1 8 2 2 - 1903) američki po­ljoprivredni i vrtlarski praktičar. 179

Opdyke, George (Džordž Opdajk; 1 8 0 5 - 1880) američki preduzetnik; pisac ekonomskih dela. 152

Orkney, Elizabeth Villiers, Lady (ledi Elizabet Vilez Orkni; 1 6 5 7 - 1733) ljubavnica Viljema Oranskog. 639

Ortes, Giammaria (Đamarija Ortes; 1713 - 1790) venecijanski kaluđer, »jedan od velikih pisaca ekonomskih dela 18. veka« (Marx) . 545 572

Overstone, Samuel Jones Loyd, Lord, Baron (Semjuel Džons Lojd lord, od 1860. baron Overston; 1 7 9 5 - 1 8 8 3 ) , engleski bankar; vigovac; uticao je na finansijsku politiku Roberta Peela, naročito na izradu njegovog zakona o bankama u Engleskoj; zastupnik »principa novčanog opti­caja« (»currency principle*). 117 135

Owen, Robert (Robert Oven; 1771 -1858) engleski utopijski socijalist. 78 93 94 269 357 428 443 4 8 4 526

Protagora iz Abdere (oko 480 . do oko 411 . pre n. e.) grčki filozof sofist. 223

Proudhon, Pierre-Joseph (Pjer-2ozef Prudon; 1 8 0 9 - 1865) francuski pu­blicist i ekonomist; sitnoburžoaski ideolog; jedan od teoretičara anar­hizma. 71 82 85 374 453 472 518

Pusey, Philipp (Filip Pjuzi; 1 7 9 9 -1855) engleski političar; torijevac; veleposednik. 599

Quesnay, Francois (Fransoa Kene; 1 6 9 4 - 1774) francuski ekonomist i lekar; osnivač fiziokratskog učenja. 21 103 288 488 545

Quetelet, Lambert - Adolphe - Jacques (Lamber-Adolf 2 a k Ketele; 1796 -1874) belgijski naučnik, statističar, matematičar i astronom. 290

Quincey (Kvinsi) — vidi De Quincey, Thomas

Raffles, Sir Thomas Stamford (ser Tomas Stamford Rafls; 1781 - 1826) britanski kolonijalni činovnik, 1811 -1816. guverner Jave; autor knjige »Istorija Jave«. 319 663

Ramazzini, Bernardino (Bernardino R a -macini; 1 6 3 3 - 1714) italijanski le­kar, sakupio je i sistematizovao sta­tistički materijal o profesionalnim bolestima. 324

Ramsay, Sir George (ser Džordž Remzi; 1800 - 1871) engleski ekonomist; je­dan od poslednjih predstavnika kla­sične buržoaske političke ekonomije. 150 153 284 4 5 0 500 559

Ravenstone, Piercy (Persi Rejvenston; umro 1830) engleski ekonomist, Ricardov pristalica; jedan od pobor­nika interesa sitne buržoazije i Malthusov protivnik. 381 4 5 0

Redgrave, Alexander (Aleksander Red-grejv) engleski fabrički inspektor. 240 241 334 351 356 369 384 397 404 405 481 494 495

Regnault, Elias-Georges-Oliva (Elija-Žorž-OlivaRenjo; 1801 - 1868) fran­cuski istoričar i publicist; državni činovnik. 214

Reich, Eduard (Eduard Rajh; 1836 -1919) lekar, napisao je nekoliko ra ­dova o javnoj zdravstvenoj zaštiti i higijeni. 324

Ricardo, David (Dejvid Rikardo; 1772 - 1823) engleski ekonomist čije delo predstavlja vrhunac klasične buržo-aske političke ekonomije. 2 0 21 22 60 67 78 81 117 135 154 171 185 187 205 206 276 343 347 361 381 383 388 4 4 6 453 4 5 4 4 5 7 - 4 5 9 4 6 4 467 4 7 0 4 9 6 505 520 525 526 528 535 543 559 669

Richardson, Benjamin (Bendžamin R i -čardson; 1828 - 1896) engleski lekar, napisao je nekoliko radova o javnoj zdravstvenoj zaštiti i higijeni. 228 229

Roberts, Sir George (ser Džordž R o ­berts; umro 1860) engleski istori-čar, napisao je istoriju južnih gro­fovija u Engleskoj. 636

Rodbertus (-Jagetzow), Johann Karl (Johan Karl Rodbertus [-Jagecov]; 1805 - 1 8 7 5 ) ; pruski veleposednik; vulgarni ekonomist i političar; ideo­log junkerstva koje se poburžoazi-ralo; 1848. vađa levog centra u Pruskoj narodnoj skupštmi; mini­star za kulturu u Auerswaldovoj vladi; teoretičar pruskog junkerskog »državnog socijalizma«. 467

Rogers, James Edwin Thorold (Džejms Edvin Tareld Rodžers; 1823 - 1890) engleski ekonomist, bavio se istori-jom privrede. 595 600 638 661

Rogier, Charles-Latour (Šarl -Latur R o -žije; 1 8 0 0 - 1885) belgijski državnik; umereni liberal; predsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova (1847 -1 8 5 2 ) . 249

Roscher, Wilhelm Georg Friedrich ( G e ­org Fridrih Vilhelm Rošer; 1 8 1 7 -1894) vulgarni ekonomist, osnivač takozvane istorijske škole u politič­koj ekonomiji. 92 148 186 187 195 2 0 5 2 3 6 291 325 542.

Rossi, Pellegrino Luigi Eđoardo, comte (Pelegrino Luiđi Edorado grof Rosi; 1787 - 1848) italijansko - francuski vulgarni ekonomist, pravnik i po­litičar; profesor političke ekonomije u Parizu (1833 - 1840) , Smith-ov i Malthusov učenik. 159 504

političar; jedan od voda aristokrat­skog filantropskog pokreta za do­nošenje zakona o desetočasovnom radnom danu. 356 365 3 6 6 598

Shakespeare, William (Viljem Šekspir; 1564 - 1616) veliki engleski dram­ski pesnik. 124 6 5 6

Shee, William (Viljem Ši; 1804 - 1868) irski pravnik i liberalni. političar, član Parlamenta. 376

Shrewsbury (Sruzberi) — vidi Talbot, Charles

Sidmouth, Henry Addington, Viscount (Henri Adington vikont Sidmet; 1 7 5 7 - 1844) britanski državnik; to­ri jevac; predsednik vlade i mini­star finansija (1801 - 1 8 0 4 ) ; kao mi­nistar unutrašnjih poslova ( 1 8 1 2 -1821) sprovodio je represalije pro­tiv radničkog pokreta. 380

Simon, Sir John (ser Džon Sajmen; 1 8 1 6 - 1904) engleski lekar, najviši zdravstveni činovnik Tajnog saveta. »Čovek koji je svugde nailazio na buržoaske interese kao na najveću smetnju u vršenju svoje dužnosti i koji se zbog toga morao boriti pro­tiv njih. Otuda je njegova instinktiv­na mržnja protiv buržoazije koliko žestoka toliko i razumljiva« (Engels). 354 4 1 2 5 8 0 - 5 8 2 588 590 602

Sismondi, Jean- Charles-Leonard Si-monde de (Zan-Šarl-Leonar-Simond de Sismondi; 1 7 7 3 - 1842) švajcar-ski ekonomist i istoričar; kritikovao je kapitalizam »sa stanovišta sitne buržoazije« (Lenjin) i idealizovao sit­nu proizvodnju. 144 160 211 283 471 500 509 513 516 517 525 573 672

Skarbek, Frederic, Graf von (Frederik grof Skarbek; 1792-1866) poljski eko­nomist, pristalica Adama Smith-a. 293 313

Shane, Hans (Hens Sloun; 1660 - 1753) engleski lekar i prirodnjak. Skupljao je knjige i rukopise; 1753. sastavlja­njem njegove i dveju drugih privat­nih kolekcija osnovan je Britanski muzej. 639

Smith, Adam (Adam Smit; 1 7 2 3 -1790) najznamenitiji engleski eko­nomist pre Ricarda; uopštio je isku­stva kapitalističkog manufakturnog perioda i početaka fabričkog sistema

i dao razvijen vid klasičnoj buržo-askoj političkoj ekonomiji. 22 53 81 116 117/118 154 246 314 316 323 324 325 343 363 407 4 4 6 458 469 471 473 475 492 501 524 539 543 544-547 549 550 569 579 630 644 651 6 7 0

Smith, Edward (Edvard Smit; oko 1818. do 1874) engleski lekar; savetnik i opunomoćenik Tajnog saveta za ispitivanje stanja u pogledu ishrane u radničkim četvrtima. 350 579 580 602

Smith, Goldwin (Goldvin Smit; 1823 -1910) engleski istoričar, publicist i ekonomist; liberal; 1868. preselio se u S A D ; od 1871. živeo je u Kanadi; bio je, iako nedosledno, protiv im­perijalističke politike SAD i E n ­gleske. 661

Snigge (Snig) engleski pravnik i sudija za vreme Jamesa I . 637

Soetbeer, Georg Adolf (Georg Adolf Setber; 1 8 1 4 - 1 8 9 2 ) nemački bur-žoaski ekonomist i statističar. 29

Sofokle (oko 497 — oko 406 . pre n. e.) veliki grčki pisac tragedija. 125

Somers, Robert (Robert Samers; 1822 -1891) engleski buržoaski publicist i žurnalist. 646 647

Sorge, Friedrich Adolf (Fridrih Adolf Zorge; 1828 - 1906) učestvovao je u badensko-falačkom ustanku 1849; član Međunarodnog udruženja rad­nika, organizator njegovih sekcija u Americi; 1872. delegat na Haškom kongresu; član Generalnog veća u Njujorku i njegov generalni sekre­tar ( 1 8 7 2 - 1874) ; Marxov i Engel-sov saborac i prijatelj. 32

Sporks, Jared (Džared Sparks; 1 7 8 9 -1866) američki istoričar i pedagog, osnovao je na Harvardskom univer­zitetu prvu katedru za istoriju; izdao je dela Benjamina Franklina. 152

Spinoza, Baruch (Benedictus) de (Ba­run [Benedikt] de Spinoza; 1 6 3 2 -1677) veliki holandski filozof mo-nist. 25 276 526

Stafford, William (Viljem Staferd; 1 5 5 4 - 1612) engleski ekonomist, predstavnik ranog merkantilizma. 656

Thünen, Johann Heinrich von (Johan Hajnrih fon Tinen; 1783 - 1850) ekonomist, zemljoposednik u Mek-lenburgu; kao teoretičar rente pred­stavnik pruskog puta kapitalistič­kog razvoja poljoprivrede. 549

Timur (Tamerlan) ( 1 3 3 6 - 1405) mon­golski kan, gospodar Samarkanda* zauzeo je srednju Aziju i Persijui 236

Tit, Flavije Vespazijan (41 - 81) r im­ski car. 351

Tooke, Thomas (Tomas T u k ; 1 7 7 4 -1858) engleski ekonomist; vatreni pobornik slobodne trgovine; kri-tikovao je Ricardo vu teoriju o novcu. 266

Torrens, Robert (Robert Torens ; 1780 -1864) engleski oficir i ekonomist; pristalica slobodne trgovine i Škole »currency principle*. 149 158 169 359 388

Townsendy Joseph (Džozef Taunzend; 1739 - 1816) engleski sveŠtenik, geo­log i sociolog, pristalica Malthusove teorije o prenaseljenosti. 314 545 572

Tremenheere, Hugh Seymour (Hju Sej-mur Trimenhir; 1 8 0 4 - 1893) en­gleski činovnik i publicist; neko­liko puta član vladine komisije za ispitivanje uslova rada u fabrikama. 160 223 237

Tucker, Josiah (DŽousaje T a k e r ; 1712 -1799) engleski sveštenik i ekono­mist, preteča Adama Smith-a. 246 545 670

Tuckett, John Debeli (Džon Debel Taket ; umro 1864) engleski pub­licist. 322 637 6 6 0

Tudor (Tjudor) engleska dinastija. 660

Tukidid (oko 460 . do oko 395 . pre n. e.) grčki istoričar; napisao je jednu nezavršenu istoriju peloponeskih ra ­tova. 195 326

Tupper, Martin (Martin T a p e r ; 1810 -1889) engleski pesnik, pisao je besa-držajne i moralizatorske pesme. 538

Turgot, Anne-Robert-Jacques, baron de l Aulne (An-Rober-Zak Tirgo ba­ron od Olne; 1727 - 1781) francuski državnik, generalni finansijski in­spektor; ekonomist fiziokrat, Ques-nayev učenik. 165 282 469

Ure, Andrew (Endrju J u r ; 1778 - 1857) engleski hemičar i ekonomist; pri­stalica slobodne trgovine. 35 245 269 288 312 328 337 342 358 371 -373 375 383 384 387 388 4 8 6 4 9 0 494

Urguhart, David (Dejvid Urkart; 1805 -1877) britanski diplomata, reakcio­narni publicist i političar; turkofil; od 1847. do 1852. član Parlamenta; torijevac. 98 324 445 645 660 661

Valentin, Gabriel Gustav (Gabrijel Gustav Valentin; 1 8 1 0 - 1 8 8 3 ) ne-mački fiziolog. 427

Vanderlint, Jacob (Džekob Vanderlint; umro 1740) engleski ekonomist, preteča fiziokrata, rani zastupnik kvantitativne teorije o novcu. 117 123 136 246 248 282 297 311 545

Vauban, Sébastien le Prêtre, marquis de (Sebastjen le Pretr markiz Voban; 1633 - 1707) francuski maršal; vojni inženjer; autor većeg broja radova o izgradnji utvrđenja i o opsadivanju ; kritikovao je francuski poreski si­stem i skicirao jedan utopijski finan-sijski sistem. 132

Vaucanson, Jacques de (Zak de Vokan-son; 1709 - 1782) francuski meha­ničar i pronalazač; usavršio je kon­strukciju mehaničkog razboja. 338

Verri, Pietro (Pijetro Veri; 1 7 2 8 -1797) italijanski ekonomist; jedan od prvih kritičara fiziokratskog uče­nja. 50 90 126 295

Vico, Giovanni Battista (Đovani Batista Viko; 1668 - 1744) italijanski filozof; pokušao je da odredi objektivne za­konitosti društvenog razvoja. 330

Victoria (Viktorija; 1819 - 1901) kra­ljica Velike Britanije i Irske (1837 -1901). 261

Villiers, Charles Pelham (Čarls Pelem Vilijers; 1 8 0 2 - 1898) engleski po­litičar i pravnik; pristalica slobodne trgovine; član Parlamenta. 240

Vissering, Simon (Simon Visering; 1818 - 1888) holandski vulgarni eko­nomist i statističar. 443

Wolff, Christian, Freiherr von (Kristijan baron Volf; 1 6 7 9 - 1754) nemački filozof idealist i metafizičar; prosve-titelj. 538

Wolff, Wilhelm (Lupus) (Vilhelm Volf [ L u p u s ] ; 1 8 0 9 - 1864) nastavnik i žurnalist; sin jednog šleskog kmeta; član Briselskog komunističkog do­pisnog komiteta (1846 /47 ) . od marta 1848. član Centralne uprave Saveza komunista; 1848/49 . jedan od ured­nika lista »Neue Rheinische Zei­tung«; član Rajnskog demokratskog okružnog odbora i Kelnskog odbora bezbednosti; posle 1849. emigrirao u Švajcarsku, pa 1851. u Englesku; bliski prijatelj i saradnik Marxa i Engelsa. 9

Wright, Thomas (Tomas Rajt; 1711 -1786) engleski prirodnjak. 641

Wyatt,John (Džon Vajet; 1700 - 1766) engleski pronalazač jedne predilice. 330

Yarranton, Andrew (Endrju Jarantan; 1616. do oko 1684) engleski eko­nomist; bavio se i mehanikom. 311

Young, Arthur (Artur Jang; 1741 -1820) engleski pisac, agronom i eko­nomist; pristalica kvantitativne teo­rije o novcu. 116 206 246 595 602

3uSep, HuKOAau Meanoeun ( 1 8 4 4 -1888) ruski ekonomist; jedan od p r ­vih popularizatora Mancovih eko­nomskih radova u Rusiji, iako ni sam nije razumevao materijalističku di­jalektiku niti revolucionarnu suš­tinu marksizma. 22 23

^lepHbiuieecKuu, HuKO/iau TaepujioeuH ( 1 8 2 8 - 1 8 8 9 ) ruski revolucionarni de­mokrat ; naučnik, pisac, književni kritičar; jedan od istaknutih p r e ­teča ruske socijaldemokratije. 21

Imena biblijskih, mitoloških i drugih neistorijskih lica i lica iz književnih dela

Adam lice iz starog zaveta, »prvi« čo -vek. 100 523 526 630

Antej lice iz grčke mitologije, div, sin boga mora Posejdona i boginje žemlje Geje; sve dotle dok je bio u dodiru sa svojom majkom — zem­ljom niko ga nije mogao pobediti; Herkul ga je podigao sa zemlje i udavio. 523

Avelj po »Bibliji« drugi sin Adamov; iz zavisti ubio ga je njegov stariji brat Kain. 661

Avram lice iz starog zaveta, praotac Jevreja. 513

Buziris lice iz grčko-egipatske mito­logije, surovi kralj Egipta, koji je naredio da se ubijaju svi stranci koji dođu u zemlju; Izokrat ga pred­stavlja kao primer vrline. 327

Dedal po grčkom predanju maštoviti umetnik i građevinar. 361

Dogberry (Dogberi) sudski poslužitelj iz Shakespeare-ove komedije »Mnogo vike ni oko čega«; podrugljivo ime za ograničenog, preterano revnosnog činovnika. 84 376 530

Don Quijote (don Kihot) glavno lice istoimenog Cervantesovog romana. 83

Faust glavno lice istoimene Goetheove tragedije. 87

Fortunatus (Fortunat) lice iz nemačkih narodnih priča; imao je nepresušni novčanik i volšebni Šešir. 4 0 5 457

Gerion lice iz grčke mitologije, div sa tr i tela. 523

Gobseck (Gopsek) škrti zelenaš iz Balzakovog istoimenog romana (u stvari veće pripovetke). 519

Hefest grčki bog vatre, zaštitnik kovač-kog zanata. 361 571

Herkul lice iz grčke mitologije, Zev-sov sin; personifikacija snage i iz­držljivosti. 375 523

Isak lice iz starog zaveta, sin Avramov. 513

Jakov lice iz starog zaveta, sin Isakov. 513

Jekova ime najvišeg božanstva jevrejske religije. 321

Jupiter vrhovni rimski bog. 324 509

Kain lice iz starog zaveta, stariji sin Adamov; ubio je svoga brata Avelja. 6 6 1 .

Kalb lice iz Schillerove drame »Spletka i ljubav«, maršal dvora. 507

Kakus u rimskoj mitologiji čudovište koje bljuje vatru i koje je Herkul ubio. 523

Kiklop po grčkom predanju div koji je imao samo jedno oko na čelu. 213 227 235

Kupidon rimski bog ljubavi. 545

Maritorna lice iz Cervantesovog roma­na »Don Kihot«. 86

Meduza čudovište u grčkoj mitologiji; onaj koga bi ono pogledalo pretvo­rio bi se u kamen. 14

Moloh asirski i feničanski bog prirode i toplote kome su prinošene ljudske žrtve; ovo ime je kasnije postalo simbol surove sile koja stalno traži žrtve. 582

Odisej lice iz grčkog predanja, junak trojanskog rata; njegov avanturi­stički povratak iz rata opisao je Homer u svom epu »Odiseja«. 227

Registar imena 833

SeđC0<jZ(Sikoul)lice iz Shakespeare-ove drame »Mnogo vike ni oko čega«, noćni čuvar. 84

Sikes, Bill (BU Sajks) lice iz Dicken-sovog romana »Oliver Tvist«, raz­bojnik. 391

Sizif lice iz grčke mitologije, kralj Korinta, koji je zato što je obmanuo bogove osuđen da večito kotrlja kamen uzbrdo koji se stalno vraća nazad (otuda izraz »Sizifov posao«). 125 374

, Sveti Đorde hrišćanski svetac koji je, po legendi, ubio aždaju; zaštitnik engleskih vitezova. 38

Shylock (Šajlok) lice iz Shakespeare-ove drame »Mletački trgovac«. 258 605

Thor (Tor) u germanskoj mitologiji bog groma; njegov čekić mu se uvek vraćao u ruke posle svakog udara groma. 341

Visnu najviši bog u indijskoj religiji. 527.

Žurka (Dame Quickly) ličnost iz Shakespeare-ove drame »Kralj Hertri Četvrti«. 54

Spisak mera i novčanih jedinica

Mere za težinu

Tona (ton, t) = 20 handredvejta 1016,05 kg Handredvejt (hundredweight, cwt) = 112 funti 50,802 kg Kvarter (quarter, qrs.) = 28 funti 12,700 kg Ston (stone) = 14 funti 6,350 kg Funta (pound) = 16 unca 453,592 g Unca (ounce) 28,349 g

Mere za plemenite metale, drago kamenje i lekove

Funta (troy pound) = 12 unca 372,242 g Unca (troy ounce) 31,103 g Grejn (grain) 0,065 g

Mere za dužinu

Engleska milja (british mile) = 5280 stopa 1609,329 m Jard (yard) = 3 stope 91,439 cm Stopa (foot) = 12 cola 30,480 cm Col (inch) 2,540 cm Nemački arsin (Elle) 66 ,690 cm

Mere za površinu

Eker (acre) = 4 ruda ' 4046,7 m 2

Rud (rood) 1011,7 m" Ruta (»prut»; nem. Rute) 14,21 m 2

Ar 100 m" Juger O'ugerum) 2523 m a

Mere za zaprenunu

Bušel (bushel) •= 8 galona 36,349 lit. Galon (gallon) »• 8 pinti 4,544 „ Pint (pint) 0,5681 „

Novčane jedinice

Funta sterlings (pound sterling, £ ) = 20 Šilinga 20,43 M* Šiling (shilling) == 12 pensa 1,02 M Peni (penny, pence, d.) = 4 far dinga 8,51 pf* Farding (farthing) » 1 / 4 penija (prev. kao »marjai«) 2,12 pf Gineja (guinea), stari engleski zlatni

novac = 21 Šiling (shilling) 21,45 M Soverin (sovereign, engleski) zlatni

novac = 1 funta sterlinga 20,43 M Franak (franc, francuski) = 100 santima 80 pf Santim (centime) 0,8 pf Drahma, starogrčki srebrni novac Livra (livre), francuski srebrni novac = 1 franak 80 pf Cent (cent), američki sitan novac oko 4,2 pf Dukat, zlatni novac u Evropi, prvobitno u Italiji oko 9 M Maravedi (maravedi), stari španski bakarni novac oko 6 pf Rej (reis), portugalski novac oko 0,45 pf Marka (Mark) nemački novac = 100 pfeniga Pfenig (Pfennig)

* Preračunavanje u marke i pfenige ovde je vršeno prema njihovoj vred-nosti iz 1871. godine (1 marka =» 1/2790 kg. čistog zlata).

Registar pojmova

Afrika 239 393 662 669 Agent 320 Agitacija

protiv zakona o žitu 262 — za desetočasovni radni dan 201

256 257 262 — za osmočasovni radni dan 270

271 369 Akcionarska društva — 555 575 666 — u vidu kombinovanog kapitaliste

299 — preteča akcionarskog društva 279 Akumulacija kapitala 497 498 S l i

516-518 522 523 — neophodni uslovi za akumulaciju

511-514 — i stepen eksploatacije radne snage

528-533 — opšti zakon kapitalističke akumu­

lacije 542 543 549 570 571 — Malthus o akumulaciji 511 525 — J . St. Mili o akumulaciji 520 — Ricardo o akumulaciji 520 543 — Smith o akumulaciji 520-521

524 543 547 548 549 — vidi i Reprodukcija, proširena Akumulacioni fond 465 521 529 532

533 537 ' Alat 305 329-333 335

Amerika — Juina Amerika

ishrana radnika u rudnicima 505 — Zapadna Indija 664 669 679

zemljoradnja i ropstvo 239 — vidi i Sjedinjene Američke Države Američki građanski rat 17 174 217

229 270 350 373 377 384 385 474 645 682

Američki rat za nezavisnost 17 Analiza 24 43 48 56 64 77 81 192

193 284 292 473 498 513 — analiza ekonomskih oblika 13 — naučna analiza oblika ljudskog

života 77

— vidi i Roba, Vrednost, Oblik ured­nosti

Anarhija kapitalističke proizvodnje 318 423 431 443 445

Antagonizam 14 127 262 537 . — kapitalističkog načina proizvodnje

21 298 391 468 572 582 595 596 — između eksploatatora i eksploa-

tisanih 297 Antijakobinski rat 531 596 662 Antika 6 4 78 79 82 83 98 124 127 132

150 155 157 258 299 311 325-327 451 642

Apologetika 21 109 474 484 487 4 9 0 536 538 539 566 670 674 675 678

— teorija kompenzacije 388 - 391 — apologeti fabričkog sistema 318 Arabija 211 Astronomija 452 Ateizam 17 Atina 83 326 4 5 0 Australija 241 399 561 682 Austrija 249 Automatski mašinski sistem 337 338

340 341 371 372 375 376 383 386 407 534

Azija 123 132 299 319 398 402 406 4 5 2 453 495 561

Azya 95

Banke 666 — nacionalne banke 133 Bahkokratija 639 666 Belgija 249 269 529 593 594 Beljenje, bojenje 421 — fabričko zakonodavstvo 266 267

326 — rad žena 266 267 — prekovremeni rad u škotskim be-

ljarama 481 Berza 129 174 666 Bimetalizam 95 9 6 133 134

Bogatstvo 43 4 4 50 51 52 125 129 — povezanost prirode i rada 51 — izvor svakog bogatstva 4 4 6 — novac kao društveni izraz svakog

bogatstva 123 — novac kao opšti predstavnik ma­

terijalnog bogatstva 125 134 135 Brazilija 47 48 Brodarstvo — sezonski rad 423 - 425 Broj i gustina stanovništva 315 Buržoazija 19 20 4 3 0 571 673

Cena (oblik cene) 66 73 77 85-97 99 100 521 551

— i vrednost 100 146 147 149 153 198

— i veličina vrednosti 100 147 — tržišne cene 153 154 318 4 7 0 473 — prosečna cena 153 154 198 — imaginarni oblik cene 100 — vidi i Novac, Oblik vrednosti Centralizacija kapitala 554-557 575

671 672 682 Ciglarstvo 4 1 0 Currency prineiple 135 — Currency-škola 548

Čaraparstvo 580 581 — uvođenje mašina 4 2 0 — fabričko zakonodavstvo 266 Čarter 253 Čartisti 254 256 Čišćenje seljaka 381 645-648 čovek — i priroda 50 74 80 163 164 168

169 330 391 445 447 532 — čovek je od prirode društveno

biće 293 — po Franklinu, čovek je od pri­

rode izrađivač alata 293 — po Franklinu, čovek je životinja

koja pravi alate 165

Danak 150 528 Dečji rad 204 205 217-222 230-237

2 4 0 241 245 349-357 388 4 0 8 -411 4 1 2 - 4 1 « 418 420-422 425 428 4 2 9 433 435-439 443 444 465 568 613-617 668 669

— zakoni o dečjem radu 249-254 257 258 263-265 352 354-356

— u 17. veku 245 246 Deizam 8 0 Despotizam 646 — despotizam manufakturne podele

rada 319

— despotija kapitala 297 356 386 387 566 571

Dijalektika — .dijalektički metod 23-25 — Hegelova dijalektika 25 — Hegelova »protivrečnost« — izvor

svekolike dijalektike 526 — kritička i revolucionarna 25 — zakon prelaza kvantiteta u kvalitet

278 Distribucija vidi Raspodela Dogmatizam 521 Dohodak 500 513 518-522 533 574-

577 619 621 — radnika 393 — radničkih porodica 478 479 593 — podela nacionalnog dohotka 516 Dom rada 240 248 351 530 531 579

584 592 593 600 668 Društvene formacije, ekonomske 82

156 157 — njihov razvoj kao prirodnoistorij-

ski proces 17 — značaj sredstava za rad za njihovo

ocenj rvanje 165 — podela rada u najrazličitijim druš-

tveno-ekonomskim formacijama 318-320

— njihovo razlikovanje po obliku viška rada 195 211-214

Društveni život — istorijski karakter njegovih oblika

77 — osnovica čitavog društvenog života

165 Država, državna vlast 242-244 323

496 662 — mešanje države u stanje u fabri­

kama 352 — kontrola države nad kapitalom 433 — državna potpora 279 Država Inka 88

Egipat 211 299 304 327 451 452 Ekonomija — materijalna osnovica sveta 83 — i politika 83 — rada 465 — sredstava za proizvodnju 291 295

296 344 377 378 411 465 672 — platežnih sredstava 129 132 Eksploatacija 262 280 352 — pretvaranje feudalne eksploatacije

u kapitalističku 632 — vidi i Radna snaga, Višak rada,

Rad žena, Dežji rad

Fabrički zakon — od 1833. - 201 248 250 -255 257 — od 1842 (Rudarstvo) 437 — od 1844. - 2 5 3 - 2 5 5 257 258 262

263 355 366 — od 1845 (Štamparije katuna) 265

355 356 — od 1850. - 2 1 5 241 2 6 3 - 2 6 4 2 6 6 — od 1860 (Rudarska inspekcija) 437

442 — od 1861 (Proizvodnja čipaka) 413 — od 1863 (Beljare, Pekare) 266 267 — od 1864. - 4 2 1 - 4 2 2 4 2 6 — od 1867. - 435 -437 — od 1872 (Rudarstvo) 442 — od 1878. - 443 4 4 4 — vidi i Zakon o desetočasovnom rad­

nom danu Fabričko zakonodavstvo 14, 2 0 4 214

369 370 378 4 2 4 4 4 2 443 — iznimni zakoni 268 — proširivanje na sve industrijske

grane 4 2 0 421 — pobuna fabrikanata protiv njega

257-262 2 6 5 2 8 0 373 — ubrzavanje propasti sitnih maj­

stora 422 — vaspitne odredbe 3 5 4 - 3 5 6 4 2 6

427 4 3 2 4 3 8 4 3 9 — zdravstvene odredbe 4 2 5 4 2 6 — u Engleskoj 14 2 1 4 2 1 5 243 2 4 4 -

245 248 -272 352 432 -437 — u Francuskoj 248-251 269 270 — u Austriji 249 — u Švajcarskoj 2 4 8 4 4 4 — u SAD 243 Fabrikacija Šibica — dečji rad 221 — fabričko zakonodavstvo 266 421 Falsifikovanje novca 91 98 Falsifikovanje životnih sredstava 160

• 161 223 224 483 530 Feničani 124 Fetiški karakter vidi Roba, Novac Feudalizam - o p š t e karakteristike 78 298 299

474 501 502 523 6 3 1 - 6 3 4 640 — raspadanje feudalizma 380 631

632 638 639 — u Nemačkoj 212 381 642 646 647 — u Podunavskim Kneževinama 212-

214 — u Engleskoj 653 600 633-639 655 — u Francuskoj 657 — u Italiji 632 Fizika — opšti zakoni fizike 50

Fiziokrati 151 469 — zasluga fiziokrata 521 — učenje o neproizvodnosti svakog

nepoljoprivrednog rada 174 — o proizvodnosti rada 448 — o zemljišnoj renti 83 Fond potrošnje — kapitalista 500 512 519 521 522

529 533 537 — radnika 532 546 Fond proizvodnje 512 Fond rada 501 541 T - takozvani fond rada 537-540 Francuska 17 21 315 636 657 — stanovništvo 613 — zakonodavstvo 654 655 — radnički statuti 243 — fabričko zakonodavstvo 248-250

269 270 — krvavo zakonodavstvo 650 — porezi 132 — isplata ratne odštete u metalnom

novcu 135 — uzorak prave manufakture hartije

338 — francuska revolucija (1789) 89 444

654 655 julska revolucija (1830) 526

— februarska revolucija (1848) 510 — pariška junska pobuna (1848) 256 — opadanje mere kod vojnika 214

Geli 645-647 Geografska sredina 450-453 Grad i selo 314 445 446 Grčka 64 124 Grnčarstvo — položaj radnika 220 239 — dečji rad 219 220 — najamnina po komadu 487 — fabričko zakonodavstvo 266 420

421 426

Hernija 32 56 84 85 193 278 337 408 432 534

— uloga sistema sudova proizvodnje 165

— iščezavanje razlike između glavne i pomoćne materije 167

— noćni rad u hemijskoj manu­fakturi 4 1 0

Hiperprodukcija 519 561 565 Holandija 663 664 665 666 — radnički statuti 243 — uzor kapitalističke nacije u 17.

veku 663

Holandija — istorija holandskog kolonijalnog

gazdovanja 663-664 — fabrikacija tkačkih čunkova 315 — korišćenje vetra kao pogonske sna­

ge 332 — uzorci prave manufakture hartije

338 — moderni poreski sistem 666 Hrematistika 142 152 HriUanstvo 80

Indija 304 382 399 527 559 663-664 — indijska opština 49 79 88 294

299 300 318 319 527 — naivan oblik obrazovanja blaga 123 — uvoz i izvoz zlata i srebra 123 126 — proizvodnja pamuka 347 — regulisanje navodnjavanja 452 — fabrikacija papira 338 — glad 315 452 664 — uticaj Engleske istočnoindijske

kompanije 663 664 Industrija, krupna — i mašine 329-346 — njena sredstva za rad 329 339 349 — njena tehnička osnovica je

revolucionarna 430 431 — i podela rada 428 431 — i poljoprivreda 444-446 660 — prelazak moderne manufakture i

kućnog rada u krupnu indus­triju 416-425

Industrija lana — broj zaposlenih 395 399 — rad u predionicama lana 204 — nesrećni slučajevi u industriji lana

u Irskoj 425 /426 — fabrički zakon 250 Industrija metala 409 421 — broj zaposlenih 395 — sistem smena 230-236 Industrija svile 301/302 — broj zaposlenih 395-398 558 — dečji rad 263 410 — fabričko zakonodavstvo 250 Industrija vune 316 336 373 534 — broj zaposlenih 395-398 558 — dečji rad 349 — fabričko zakonodavstvo 250 Industrijska revolucija 268 330 331

332 333 340 349 380 381 416-425 Industrijski ciklusi 21 25 423 548 561

564 — i položaj radnika 401-406 — i suvišno stanovništvo 560 564 567 — periodičnost 33 560 564 — vidi i Krize

Kapital — društveni odnos 4 4 8 675^ — istorija kapitala 137 661 — istorijski uslovi njegove egzisten­

cije 157 — novac kao prvi oblik u kome se

kapital javlja 137 — opita formula kapitala 137-145 — protivrečnost opšte formule 145-

154 — promet kapitala 142 497 4 9 8 — sastav kapitala 541 — postojani kapital 181-187 188

189-194 198 275 276 533 534 539 — promenljivi kapital 181-187 188

189-198 273 275 276 500 501 533 539

— vrednosni sastav 541 550 — tehnički sastav 541 549 550 551 555 — organski sastav 190 194 r 275 291

320 392 393 398 541 542 550 556-558 563

— sastav ukupnog kapitala neke grane proizvodnje 541

— sastav društvenog kapitala neke zemlje 541

— trgovinski kapital 151 152 448 — trgovački kapital 137 144 320 661 — zelenaški kapital 137 151 152 448

522 661 — industrijski, kapital 144 662 — kamatonosni kapital 129 144 152 — James Mili o kapitalu 143 170 — vidi i Akumulacija kapitala. Kon­

centracija kapitala, Centralizacija kapitala

Kapitalista — personifikovan kapital 142 209 277

278 522 — njegove funkcije 169 170 178 277-

279 296-298 522 — razlika između kapitaliste i zgr-

tača blaga 143 — postanak industrijskog kapitaliste

661 662 Kaste 304 327 Kategorije — buržoaske ekonomije 77 4 7 0 472 — oličenje ekonomskih kategorija 17

150 — ekonomske kategorije nose tragove

svoje istorije 156 Katolicizam 83 Kazne — za fabričke radnike 376 - 378 Kina 74 123 530 644 662 — proizvodnja hartije 338

Klase — ukidanje klasa 22 — srednja klasa 5 7 0 583 667 673 — vidi i Radnička klasa, Proletarijat,

Seljaštvo, Buržoazija Klasična politička ekonomija — vidi Politička ekonomija Klasne borbe 2 0 - 22 — u antičkom svetu 127 — između kapitalističke i radničke

1 klase 269 379 — radnika za skraćenje radnog dana

210 225 249 2 5 4 262 265 266 269 271 2 7 2 363

— sa akumulacijom kapitala razvija se klasna borba 579

— pokret engleskog poljoprivrednog proletarijata 2 2 6

Kmetstvo 78 600 633 — njegovo ukidanje 632 638 — oblik viška rada 212-213 474

Knjigovežnica 481 Kolebanje cena 97 111 112 153 154

318 4 7 2 548 549 Kolonijalna tržišta 380 417 Kolonijalni sistem 316 6 6 2 - 6 6 5 667 Kolonije 299 567 569 674-682 Kolonizacija 399 Komunizam — proizvodni odnosi 79-81 — svojina u komunizmu 79 80 — potrebna materijalna osnovica 81 — mašine u komunizmu 348 — rad u komunizmu 79 80 — potreban rad u komunizmu 465 — radno vreme u komunizmu 79 — organizacija društvenog rada 318

324 — raspodela u komunizmu 79 — vaspitanje u komunizmu 428, 430 — zajednica slobodnih ljudi 79 — puno i slobodno razvijanje svake

individue 522 Koncentracija kapitala 321 4 1 9 4 2 0

422 443 4 4 5 553 -555 575 Koncentracija sredstava za proizvodnju

295 296 318 552 554 671 Konkurencija 309 401 417 4 1 8 419

420 434 465 4 8 2 483 493 530 554 561 654 673

— prinudni zakon konkurencije 242 284 297 318 348 522

— poluga centralizacije kapitala 554 555

— medu radnicima 4 8 2 4 8 8 563 Konjska snaga 333 334 344 367 368

Maline — moralno rabaćenje mašina 190 358

359 420 507 — pogonska mašina 330 331 -335339

341 372 — mašina alatljika 330-333 335 336

339 341 365 372 mašina alatljika kao polazna tačka-industrijske revolucije 331

— transmisioni mehanizam 330 331 334 335 336 338 339 365

— sredstvo za proizvodnju viška vred-nosti 329

— različita uloga mašina u procesu rada i procesu oplođavanja vred-nosti 343-345

— granice njihove primene u kapi­talizmu 348-349

— mašine i krupna industrija 329-446 — njihovi sastavni delovi 330-335 — kooperacija mnogih jednorodnih

mašina 335 336 — proizvodnja mašina pomoću ma­

šina 340 341 — mašine zahtevaju nove oblasti

proizvodnje 382 394 395 — dejstvo kapitalističke primene ma­

šina na radnika 371-396 571 — dejstvo na radnika i njegovu poro­

dicu 349-356 361 — odbijanje i privlačenje radnika

396-406 535 — i produžavanje radnog dana 357 -

362 — dejstvo mašina na intenzitet rada

362-370 — specifična mašinerija manufaktur­

nog perioda 311 — mašine u komunizmu 348 — Babbage o mašinama 358 — J . St. Mili o mašinama 329 — Petty o mašinama 381 — Proudhon o mašinama 374 — Ricardo o mašinama 343 348 349

361 381 388 — Say o mašinama 343 — Steuart o mašinama 381 — vidi i Automatski mašinski sistem Mašine za tkanje pantljika i širita 379

380 Materijal za rad 185 186 189 Materijalizam — istorijski materijalizam 23-25 — apstraktni prirodnonaučni materi­

jalizam 330 Meksiko 134 155 179 664 Menični kurs 135-136 — Ricardo o meničnom kursu 135

Menjanje vrednosti 125 Merkantilizam 134 427 — i ekvivalentski oblik 65 — restaurisani merkantilizam i vred-

nost 82 — definicija kapitala 114 Metafizika 23 Metali, plemeniti 111 112 — kao opšti ekvivalenat 89 — imaginarna vrednost plemenitih

metala 91 — vidi i Zlato, Srebro Metalurgija 311 Metamorfoza robe 101-114 122 127-

129 Metodi — dijalektički metod 25 — materijalistički metod 330 — Hegelov metod 25 — razrešavanje protivrečnosti 101 — metod primenjen u »Kapitalu« 23

2 4 25 26 32/33 - razlika između metoda istraživanja

i metoda izlaganja 23 25 — ekonomske apologetike 109 Mlinovi '— žitni mlinovi 311 — vodenice 311 334 361 — vetrenjače 330 Moda — i sezonski rad 423 424 Mogućnost i stvarnost 109 Moneta 118 - 122 Monetarni sistem 83 129 Monopol 402 406 4 2 6 629 663 664 — sredstava za proizvodnju 211 — moponol kapitala 672 — engleski monopol na svetsko tržište

464 Mule-maSina 311

Nacija — slobodna nacija 543 — industrijske nacije 561 — gramzivost iscrpljuje u korenu ži­

votne snage nacije 214 . — svaka nacija treba i može da uči od

druge 17 Način proizvodnje 78 80 83 — materijalnog života 83 — preživeli način proizvodnje 14 — kapitalistički način proizvodnje 14

43 630-632 — njena imanentna protivrečnost 193 — njene prepreke 427 537 539 — vidi i Ropstvo, Feudalizam, Ko­

munizam

Nadgradnja — osnovica i nadgradnja 83 85 330

331 427 544 — pravna i politička nadgradnja 83 Najamni rad 83 157 195 474 476 681 Najamnina 160-170 246 247 264

470-474 509 515-518 520 521 564

— javlja se kao cena rada 470 — i dužina radnog dana 481 - 486

489 — nacionalna različnost najamnina

4 9 2 - 4 9 8 529 534 535 682 — odbijanje od plate, sniženje najam­

nine 255 256 376-377 401 402 404 405 441 486 4 8 9 491

— povišenje najamnine 542 547-549 — opšta kretanja najamnine uprav­

ljaju se prema industrijskoj rezerv­noj armiji 564-565

— zakonsko regulisanje najamnine 651-653

— nominalna najamnina 464-477-479 493 596

— realna najamnina 477 493 494 533 — relativna najamnina 493 — najamnina od komada 364 422

484-491 preinačen oblik najamnine od vre­mena 484 485 istovremeno postojanje najamnine od vremena i najamnine od komada 484 485 istorija najamnine od komada 489 4 9 0 karakteristične osobine najamnine od komada 486-489 najamnina od komada i proizvod­nost rada 4 9 0 491

— najamnina od vremena 477-483 488 jedinica mere za najamninu od vremena 479 istovremeno postojanje najamnine od komada i najamnine od vre­mena 484 485

— Malthus o najamnini 464 490 — J . Mill o najamnini 500 — J . St. Mill o najamnini 529 539 — Smith o najamnini 501 — West o najamnini 478 Naturalna privreda 79, 80 123 659 Nauka 13 26 — metod istraživanja u nauci 14 — revolucija u stručnim izrazima jed­

ne nauke 32 — upotreba istih stručnih izraza u

različitom smislu 195

Novac — pretvaranje novca u kapital 137-

162 — određivanje veličine njegove vred-

nosti 91 — novac nema cenu 9 4 — funkcije novca 9 0 119 130 131 135

136 kao mera vrednosti 93 95 96 97 111/112 122 merilo cene 96 118 računski novac 98 129 130 145 146 kao prometno sredstvo 101-122 127-129, 135 136 146 kao platežno sredstvo 120 127-136 475 kao sredstvo za obrazovanje blaga 122-126 133 136 svetski novac 133-136

— kreditni novac 119 129-132 — papirni novac 119 120 121 122 — radni novac 93 — promet metala 96 119 127 Novčana imena 97 98 Novčani oblik 19 54 63 70-72 77

89 9 0 9 4 703-705 — vidi i Oblik vrednosti Novčani znak 91 Novčanice 120 130-134 136 666 Novčano tržište 137

Obaveze 127 128 Oblici društvene svesti 83 Oblici proizvodnje 85 132 — razvijanje protivrečnosti — jedini

istorijski put za preobražavanje jed­nog istorijskog oblika proizvodnje 4 3 2

— prelazili oblici 4 2 0 448 Oblik i sadriina 4 4 81 82 297 515 Oblik robe 100 685 — najopštiji i najnerazvijeniji oblik

buržoaske proizvodnje 83 Oblik vrednosti 13 14 48 54-70 81 89

90 685-705 — analiza oblika vrednosti 56 57 63 — razvoj .oblika vrednosti 54 66 — prost oblik vrednosti 55-66 685-698 — relativni oblik vrednosti 55-60 66

68 70 91 92 687-689 — ekvivalentski oblik 55 56 66 68 70

91 92 689-696 — opšti ekvivalentski oblik 70-73 8 9 — tri osobenosti ekvivalentskog ob­

lika 60-64 — potpuni ili razvijeni oblik vred­

nosti 67-69 698-699

Oblik vrednosti — razvijeni relativni oblik vrednosti

67-72 698 — opšti oblik vrednosti 69-73 — novčani oblik 13 14 54 63 70-72

77 89 90 94 — Aristotel o obliku vrednosti 63 64 — Bailey o obliku vrednosti 56 Obrazovanje blaga 122-126 519 522

523 Odnosi — društveni odnosi u evropskom sred­

njem veku 78 79 — oličenje ekonomskih odnosa 86 Odnosi proizvodnje 78 82 — u antici 79 — robne proizvodnje 79 — kapitalistički odnosi proizvodnje

572 — u komunizmu 79 Odricanje 523 Oličenje — ekonomskih kategorija 17 150 — ekonomskih odnosa 86 109 Oligarhija 545 639 Opijum 663 664 Opijumski rat 662 Opravke 185 Opite, posebno i pojedinačno 313 Opticaj novca 110-122 137-142 157 — Smith o opticaju novca 116 Oruđa za rad 169 178 179 — njihova diferencijacija 315 — diferenciranje i specijaliziranje u

manufakturi 305 306 — revolucija u oruđima za rad 324

430 431 — vidi i Sredstva za rad Osiguravajuća društva 184 Osiromašenje 180 228 381 382 431

445 446 528-532 542-544 546 547 674 675

— vidi i Akumulacija, Opšti zakon ka­pitalističke akumulacije, Nezapo­slenost, Pauperizam, Rezervna ar­mija, Suvišno stanovništvo, Pre­kovremeni rad

Osnovica i nadgradnja 83 86 319 330 427 543

Otuđenje 382 501 536 570

Pamučna industrija 239-242 260 264 -267 326 336 347 364-370 373-386 392-394 506-509 563 579

— broj zaposlenih 385 395 397-399 558

— položaj radnika 363 364 402-406

Pamučna industrija — sistem smena 2 3 0 — fabričko zakonodavstvo 241 250/

251 — krize u pamučnoj industriji 216

350 377 384-386 402 403 506-508

— i ropstvo 393 Parna mašina 331 332-335 338 339

341 346 347 365 383 419 428 536 669

Patologija, industrijska 323 324 Pauperizam 382 464 509 531 569-570

573 578 579 581 - 5 9 3 600 603 612 637 638 642 648

Pekarstvo 222 239 421 — fabričko zakonodavstvo 266 267 — konkurencija medu pekarima 483 — prekovremeni rad pekarskih po­

moćnika 223-226 Piona&a 155 Pletarstvo — moderni kućni rad 413 414 415 — pletarske škole 416 Plodnost zemljišta 445 446 450 451

463 500 548 597 Pljačka 199 238 321 409 431 446 532 Podela rada — društvena podela rada 77 313 317-

320 324-326 394 429 431 — prvobitna podela rada 79 103 314 — u opštem, posebnom i pojedinač­

nom 313 314 — u manufakturi 301-325 328 335 -

337 339 372 428 429 — u fabrici 4 9 336 337 342 371-

374 428 — u radionici 316 317 327 380-381 — teritorijalna podela rada 316 — internacionalna podela rada 400 — padanje vrednosti radne snage 313

382 — umni i ručni rad 375 447 — ukidanje stare podele rada 432 — i robna proizvodnja 4 9 5 0 1 0 3 - 1 0 4

156 313-316 — njena prirodna osnovica 452 — Petty o podeli rada 306 325 — Platon o podeli rada 326 — Smith o podeli rada 311 316 322

323 325 Podruštvljenje rada 672 673 Podunavske Kneževine 212 213 Politehničko obrazovanje 426-428 431

432 Politika i ekonomija 83

Pravo — eksploatisanje radne snage — prvo

pravo za kapital 262 280 352 — buržoasko pravo 162 2 1 0 4 7 4 4 7 5

544 585 — pravo svojine kapitalista 506 5 1 4 -

516 518 — na rad 2 7 0 — vidi i Sudovi, Jednakost Predmet rada 164-167 173 181 447

532 — zemlja kao opšti predmet čove-

kovog rada 164 — glavni radnik 372 487 Prekovremeni rad 226 227 4 1 0 4 2 2

423 4 7 9 4 8 0 483 485 487 563 Prevara 4 8 6 Priroda — i rad 50 51 163 164 — i čovek 5 0 73 8 0 163 164 168 169

391 445 447 532 — prirodne snage kao proizvodne

snage rada 4 7 / 4 8 3 4 2 - 3 4 4 346 552 — prirodni uslovi proizvodnih snaga

rada 4 5 0 - 4 5 3 Prirodne nauke — njihova svesna primena 342 4 0 9

430 — metrički sistem mera 29 Pritisak, ekonomski 651 Privatna svojina vidi Svojina Privatni rad vidi Rad Problem tržišta 33 34 Proces oplodavanja vrednosti 1 7 0 - 1 8 0

189 2 7 9 297 382 4 6 9 — mašine u procesu oplodavanja

vrednosti 343 Proces proizvodnje — roba kao jedinstvo procesa rada i

procesa stvaranja vrednosti 171 179 — kapitalistički proces proizvodnje

kao jedinstvo procesa rada i pro­cesa oplodavanja vrednosti 179

Proces rada 163-173 177 181-190 447

— prosti momenti procesa rada 164-168

— uloga čoveka u procesu rada 163-166

— uloga kapitaliste pri procesu- rada 169 170 178

Profit 3 2 2 0 5 399 401 497 521 5 4 8 556 6 7 0

— J . St. Mili o nastanku profita 4 5 4 -4 5 5

Profitna stopa 194 196 359 4 5 9 4 6 0 556

Proizvedena vrednost 192 460-462 466 467 474

Proizvodne snage rada vidi Proiz­vodnost rada

Proizvodnost rada 47 53 325 342 343 4 5 0 465 492-495 528 534-536 554 559

— njen uticaj na masu proizvoda 53 — njen uticaj na veličinu vrednosti

48 52 53 — i vrednost radne snage 283-284

297 457-460 4 9 0 — i veličina viška vrednosti 457-

4 6 0 463 — proizvodne snage društvenog rada

292 295 409 4 5 0 536 552 675 — društveni rad kao proizvodna snaga

kapitala 298-300 321 325 342 453

— proizvodne snage kombinovanog radnog dana 295 296

— povećanje proizvodnosti rada 283-288 295 359

— metodi za uvećanje društvene pro­izvodnosti rada 571

— opadanje proizvodne snage rada 463 464

— i savršenost alata 305 — i mašinerija 342 343 345-347 357

358 — važan činilac u akumulaciji kapi­

tala 533-535 549-553 Proizvodnja, kapitalistička — njena polazna tačka 289 300 503

630 - 632 — prvi počeci u 14.- i 15. veku 632 — proizvodnja viška vrednosti —

svrha koja određuje kapitalističku proizvodnju 142 143 206 209 238 268 277 287 288 296 448 516 547 665

Proizvodnja čipaka — neumerena eksploatacija 219 — zdravstveno stanje radnika 412 413 — moderni kućni rad 412-414 — čipkarske škole 414-416 — truk-sistem 416 — prekovremeni rad 4 8 0 — fabričko zakonodavstvo 266 421 — preobražaj u fabrikaciji čipaka 420 Proizvodnja luksuznih predmeta 394 Proizvodnja pamuka 315 400 — i mašine 340 347 399 Proizvodnja papira 302 308 311 338 — sistem smena 232 233 Proizvodnja stakla 237 310 386 — sistem smena 232 233 236 237

Proizvodnja stakla ' — fabrički zakoni 268 435 436 Proizvodnja tapeta — dečji rad 221-223 — prekovremeni rad u štamparijama

tapeta 4 8 0 — fabričko zakonodavstvo 266 Proletarijat 21 525 — istorijski poziv proletarijata 22 — razvoj klasne svesti 33 — teorijska klasna svest nemačkog

proletarijata 22 — istinski revolucionarna klasa 673 — grobar buržoazije 673 — klasična ekonomija o proletarijatu

525 — vidi Radnici, Radnička Masa, Dik­

tatura proletarijata Pronalasci 338 556 — istorija pronalazaka 386 — nisu proizvod samo jedne indivi­

due 330 — zanatskog perioda 306 312 Prosvetiteljstvo 91 Protekcionistički sistem 496 662 667 Protestantizam 80 247 — i princip stanovništva 545 546 Protivrečnosti 109 129 130 276 361

391 471 473 496 — metod rešavanja protivrečnosti 101 — razvijanje protivrečnosti — jedini

istorijski put za preobražavanje jedne društveno-ekonomske for­macije 432

— Hegelova »protivrečnost« — izvor svekolike dijalektike 526

— u procesu robne razmene 101 — kapitalističke proizvodnje 431 432

443 — u kretanju tela 101 Prvobitna akumulacija kapitala 377

382 501 502 515 552 553 630-673 — metodi prvobitne akumulacije 631-

648 669 670 671 — njeni glavni momenti 651 657

662-667

Rad — večita prirodna nužnost 50 168 169 — kao normalna životna delatnost 53 — proces između čoveka i prirode

163 164 — druStveni oblik rada 63 74-78 93-

9 4 171 neposredno podruštvljeni rad 79 342

Radna snaga — reprodukcija radne snage 158 159

195 196 238 273 274 277 2 8 6 287 350 456 458 4 5 9 473 4 7 4 542

— vek radne snage 210 238-242 567-568 utrošak radne snage 4 6 0 463

Radni dan — njegova podela na potrebno radno

vreme i višak radnog vremena 206 281 282 360 448 449 -

— kao promenljiva veličina 208 209 maksimalna granica 208 237 238 361 minimalna granica 208 465 apsolutna granica prosečnog rad­nog dana 275

— produžavanje radnog dana 357-363 4 4 9 461-463 480 483 produžavanje preko maksimalne granice 237 238 prinudni zakoni za produžavanje radnog dana 243-245

— skraćivanje radnog dana 362-370 461 462 465 borba radnika za skraćivanje rad­nog dana 210 225 249 2 5 0 262 263 363; vidi i Agitacija za os-močasovno radno vreme, Agitacija za desetočasovno radno vreme zakonska ograničenja radnog dana 269 421 425 4 7 9 4 8 0 4 8 1 ; vidi i Fabričko zakonodavstvo, Zakon o desetočasovnom radnom danu Owen o ograničenju radnog dana 269

Radni novac 93 Radnici — u dvostrukom smislu 156 631 — nastanak najamnih radnika 156 157

300 631 632 651 670 671 — njihov odnos zavisnosti 505 509

542-546 677-679 — povećanje broja najamnih radnika

350 542-544 — podela rada 311 312 317 320-322

428 4 2 9 431 432 — kao dodatak mašini 374-375 445

571 — fabrički radnici 371-378 397 398 — duhovno i telesno kržljanje radnika

321-323 — prezaduženost radnika 578 — glavni radnik u fabrici 372 487 — vidi i Poljoprivredni radnik, Pro­

letarijat, Način ishrane radnika i Stambene prilike

Radnička aristokratija 591

Radnička armija, aktivna 5 6 4 5 6 5 5 6 9 -5 7 1

Radnička klasa — i kapital 2 6 5 2 6 6 2 7 9 3 6 1 3 6 3 5 0 0

5 1 3 - 5 1 4 — reprodukcija radničke klase 5 0 4 -

5 0 6 5 1 2 — i revolucija 1 4 1 7 4 3 2 6 7 2 6 7 3 — u Nemačkoj 17 18 — u Engleskoj 1 4 2 5 6 2 6 9 2 7 0 — vidi i Proletarijat, Klasne borbe Radničke generacije — brzo smenjivanje radnika 2 4 1 2 4 2

5 6 8

Radnički statuti 2 4 3 - 2 4 5 6 5 1 - 6 5 3 Radno vreme — kao mera vrednosti 4 8 — društveno potrebno radno vreme

4 6 - 4 8 5 3 5 9 6 1 7 7 1 0 4 1 5 7 1 7 1 1 7 2 1 7 8 1 8 2 1 8 3 1 9 5 2 9 1 3 0 9 4 8 6

— potrebno radno vreme 1 9 5 - 1 9 8 2 0 0 2 0 5 r 2 0 8 2 1 0 2 1 2 2 1 4 2 8 1 -2 8 3 2 8 5 2 8 6 3 0 8 4 4 8 4 5 2 4 6 5

— višak radnog vremena 1 9 5 2 0 7 2 1 5 4 g 3

— u komunizmu 8 0 — Seniorov »poslednji čas« 2 0 1 - 2 0 5 Rasipanje — feudalnih gospodara 5 2 3 5 2 5 — kapitalista 5 2 3 5 2 4 5 8 2 — radne snage 3 4 9 4 0 9 4 6 5 — materijala 2 9 7 — vidi i Razbojnihvo Raspodela 8 0 Rat — ratna služba ubrzava propast r im­

skih plebejaca 6 4 2 — ratna služba ubrzava propast slo­

bodnih nemačkih seljaka 6 4 2 Razkoj 3 3 0 3 3 1 3 3 8 3 3 9 3 8 0 3 8 2

3 9 4 3 9 8 Razmena 6 1 - 8 6 1 0 0 - 1 0 3 1 4 7 - 1 5 1 — stvaranje robne razmene 6 9 8 7

8 8 3 1 4 — i ekvivalentski oblik 6 1 6 3 6 6 6 9 -

7 0 — razmena proizvoda 7 6 7 7 9 4 1 0 2

1 0 8 1 4 0 3 1 4 — neposredna razmena proizvoda 8 7

8 8 1 0 7 1 0 8 — Ricardo o razmeni 7 8 — Say o razmeni 1 5 1 Razmena proizvoda vidi Razmena Razmenska vrednost 4 4 - 4 6 6 5 6 9

8 1 8 2 8 4 8 6 1 0 0 1 2 4 1 4 0 1 4 1 1 4 6 - 1 4 8 2 1 1 6 9 6

Razmenska vrednost — pojavni oblik vrednosti 4 5 5 4 — vidi i Oblik vrednosti Razvitak u sociološkom smislu 1 4 17

2 4 Realizacija robe 8 6 1 0 0 1 0 1 1 2 6 Reformacija 6 3 6 - 6 3 8 ReguHsanje reka (kanalizacija) 4 5 2 Relejni sistem 2 5 1 - 2 5 4 2 5 9 - 2 6 3 2 8 0

3 7 3 ; vidi i Sistem smena. Religija 7 5 7 9 8 0 8 2 2 3 7 5 4 4 - 5 4 6

5 4 9 6 3 0 6 5 7 — istorija religije 3 3 0 Renta 3 2 2 0 6 4 6 7 5 2 1 5 2 7 — pretvaranje naturalne rente u nov­

čanu 1 3 1 1 3 2 — zemljišna renta 1 3 2 4 4 8 4 9 7 5 8 9

6 1 4 6 2 8 6 2 9 6 4 2 6 5 6 — gradska zemljišna renta 5 8 3 — zemljišna renta i fiziokrati 8 3 Rentijer 6 6 5 Reprodukcija 8 2 1 3 2 — uslov postojanja svakog društva 4 9 9 — uslovi kapitalističke reprodukcije

4 9 9 - 5 1 0 — prosta reprodukcija 4 9 9 - 5 1 0 5 1 2

5 1 3 5 1 6 - 5 1 8 5 4 2 — proširena reprodukcija 5 1 1 - 5 4 2

5 4 7 ; vidi i Akumulacija kapitala proširena reprodukcija u različitim društveno-ekonomskim formacija­ma 5 2 7 5 2 8

Revolucija — ne pravi se pomoću zakona 6 6 2 — i radnička klasa 1 4 17 2 2 — fabrički sistem kao njena polazna

tačka 4 4 3 — mirnim i zakonskim sredstvima 3 4 — od 1 8 4 8 . - 2 1 — vidi i Francuska Revolucija, socijalistička 4 3 2 4 4 3 6 7 2

6 7 3

Rezervna armija, industrijska 4 3 1 4 4 3 4 4 4 5 5 6 - 5 7 1 5 8 6 6 2 5 6 2 6

— i sezonski rad 4 2 3 — vidi i Relativni porast stanovništva Rezervni fond 4 6 5 4 9 9 Rim 8 3 9 7 1 5 0 2 5 8 6 4 2

Roba 1 0 9 1 2 5 — analiza robe 1 3 4 3 7 4 8 1 1 5 6 1 7 9 — proizvod samostalnih i među sobom

nezavisnih privatnih radova 5 0 7 5 — dvostruki karakter robe 4 3 - 4 6

4 8 - 5 4 6 5 7 4 7 6 8 5 — podvajanje robe u robu i novac

8 6 / 8 7 9 3 1 0 2 — fetiški karakter robe 7 4 - 8 4 9 2

Sirovina — je predmet rada pročišćen ran i ­

jim radom 164 166 — kao polufabrikat ili stupnjevani

fabrikat 166/167 — kao glavna i kao pomoćna materija

166/167 — necelishodan utrošak sirovine 178 Sistem državnih dugova 662 665-667

682 Sistem grupa 353 6 1 3 - 6 1 6 Sistem mašina 3 3 5 - 3 3 9 342 Sistem smena 2 3 0 - 2 3 6 2 5 9 — vidi i Relejni sistem Sistem zaštitnih carina 4 9 6 661 662

667 Sitni posed — u Francuskoj 21 613 Sitno preduzeće 4 3 4 443 671 Sjedinjene Američke Države 407 4 4 4 -

446 666 6 7 4 — ekonomski razvitak 4 0 0 — ropstvo 393 669 — ropstvo koči svaki radnički po­

kret 2 7 0 — useljavanje 341 629 674 680 681 — fabričko zakonodavstvo 243 244 Skitničenje — zakoni protiv skitničenja 648 - 651 Skupoća 4 6 4 Sloboda 71 162 — i nužnost 100 101 — kapitala 251 318 593 — potčinjavanje lične slobode 445 — iluzije o slobodi u kapitalizmu 4 7 4 Slobodna trgovina 21 33 215 253 254

264 — torbari slobodne trgovine 65 413 — pristalice slobodne trgovine 262

4 2 5 4 7 4 661 Smrt od gladi 4 1 8 579 581 593 Smrtnost 229 — radničke dece 352 353 — u fabričkim srezovima u poredenju

sa poljoprivrednim srezovima 264 — londonskih tipografa i krojača 412 — vidi i Smrt od gladi Socijalizam vidi Komunizam Socijalizam, sitnoburžoaski — utopija o neposrednoj razmenljivo-

sti robe 71 — i robna proizvodnja 85 88 Sofistika 21 23 Srebro 135 136 — kao novčana roba 97 — odnos vrednosti srebra i zlata 95

9 6 — dobijanje srebra 134

Srednji vek 91 381 449 632 633 661 665

— karakteristike evropskog srednjeg veka 78 79

— i katolicizam 83 — kooperacija u srednjem veku 299 — propast feudalnih dužnika 127 — virmani u srednjovekovnom Lionu

129 — srednjovekovni esnafi 278 — vidi i Feudalizam Sredstva za proizvodnju 156 157 166

167-170 181-190 199 211 295 317 447 552 671

— i proizvodna snaga rada 47 /48 549 550

— materijalno obličje postojanog ka­pitala 193

— sa stanovišta procesa oplodavanja vrednosti 2 3 0

— vidi i Instrumenti za rad, Sredstva za rad, MaHne, Sirovina

Sredstva za rad 164 165-167 183 184 190 198-200 374-376 447 532

— njihova važnost za ocenjivanje iš­čezlih ekonomskih društvenih for­macija 165

— sredstva za rad otkrivaju i društvene odnose 165

— merilo su za stupnjeve razvitka • čovekove radne snage 165

— zemlja kao sredstvo za rad 164 165 — mehanička sredstva — kostur i

mišićni sistem proizvodnje 165 — sistem sudova proizvodnje 165 — njihovo fizičko rabaćenje 184 185

238 343 344 358 — njihovo moralno rabaćenje 190

358 4 2 0 507 — necelishodni utrošak sredstava za

rad 178 Stambene prilike 411 509 579 — gradskih radnika 581-587 592 — u rudarskim srezovima 589-591 — na selu 603-613 624 Staro doba vidi Antika Statistika — socijalna statistika u Nemačkoj i

ostalim zapadnim zemljama Evrope u poređenju s Engleskom 14

Stepen eksploatacije vidi Višak vred­nosti

Stvaranje zaliha 519 Sudovi — engleski sudovi 225-227 259 260

262 266 376 377 650 654 — u feudalizmu 298

Suprotnost 71 102 383 496 — upotrebne vrednosti i vrednosti 6 5

87 102 109 — robe i novca 87 129/130 — umnog i ručnog rada 447 — grada i sela 314 445 446 — između klasa 21 — jedinstvo i borba suprotnosti 108/

109 110 Supstancija vrednosti 46 4 7 48 51 52

64 687-688 Suština i pojava 470 472 475 476 477

501 v Suvišno stanovništvo, relativno 240

241 349 386 399 556-567 671 586 623 626 677 682

— različiti oblici njegove egzistencije 567-570

— posledica kapitalističke primene mašina 361 382 464

— i industrijski ciklusi 559-561 564 567

— suvišno poljoprivredno stanovniš­tvo 564 611-613 616 623

— Ricardo o suvišnom stanovništvu 383 559

— vidi i Nezaposlenost, Rezervna ar­mija

Svest, burioaska 318 Svest, društveni oblici 83 Sveta alijansa 21 Svetska trgovina 133 135 394 395 Svetsko tržište 133 - 136 137 316 340

399-402 403 424 492 496 560 632 670 672

— engleske mere i novac na svetskom tržištu 29

— prepunjenost svetskog tržišta 385 4 0 0

Svojina — na sredstva za proizvodnju 211 — društvena, kolektivna 671 — preobražaj svojine 18 — zajednička svojina 79 213 30; — opštinska svojina 633 640-643

uzurpiranje opštinske svojine 634 635 637-643 647 656

— privatna svojina 87 213 671 674 rimska i germanska privatna svo­jina 79 pretvaranje svojine stečene sop-stvenim radom u kapitalističku privatnu svojinu 671-682

— kapitalistička svojina 169 negacija kapitalističke svojine 672

— svojina u komunizmu 80 672 — vidi i Zemljišna svojina Sioeating-system (znojni sistem) 487

Transportna industrija — i svetsko tržište 394 — vidi i Saobraćajna sredstva Tredjunioni 228 487 491 566 — zakonsko priznanje 653 Trgovina — spoljna trgovina 512 560 — unutrašnja trgovina 560 — trgovina na veliko 425 — vidi i Svetska trgovina, Svetsko

tržište Trgovina prnjama 4 1 0 Trgovina robljem 2 3 9 351 393 4 7 6

662 663 — u doba prvobitne akumulacije 669

670 Trgovački kapital 137 144 320 661 Trgovinska dobit 497 Trgovinski bilans 134 Trgovinski kapital 151 152 448 Tridesetogodišnji rat 623 646 556 Troškovi proizvodnje ATS Truk-sistem 161 4 1 6 590 Tržište — stvaranje unutrašnjeg tržišta 657 -

661 — vidi i Robno tržište, Tržište rada,

Svetsko tržište Tržište rada 137 151-157 160-162

169 239-241 271 272 275 350 -352 472 482 4 8 6 487 506 542 556 557 559 560 563-567 678 681-682

— kao poseban oblik robnog tržišta 156

— dejstvo mašina na tržište rada 352 Turska 132 661 Tvrdičluk 519 522 523

Upotrebna vrednost 43 4 4 45 -54 57 61 65-67 81 83 87-89 140 146-148 170-172 182 183 186

— povezanost prirode i rada 5 0 — društvena upotrebna vrednost 4 8 — materijalni nosioci razmenske vred­

nosti 4 4 — uloga u procesu razmene 86 87 U slovi proizvodnje 183 — dati društveni uslovi proizvodnje

172 — prosećni društveni uslovi proiz­

vodnje 173 Uzrok i posledica 5 6 0 562

Vaspitanje 583 — spajanje nastave i gimnastike sa

proizvodnim radom 427 428

Vaspitanje — i fabrički zakoni 3 5 4 - 3 5 6 4 2 6

427 431 4 3 8 439 — u komunizmu 4 2 8 431 — Owen o vaspitanju 269 4 2 8 — Smith o osnovnoj nastavi 323 Veleposed 21 6 4 0 Veličina vrednosti 4 6 - 4 8 5 2 53 59-61

67 7 0 7 2 74 77 81 9 2 100 140 141 143 147 4 7 0

— njeno merenje 47 76/77 — mogućnost odstupanja cena od ve­

ličine vrednosti 100 Visoke peći 4 2 2 Višak rada 1 9 5 - 2 0 0 2 0 6 - 2 2 2 236

2 8 1 - 2 8 5 4 4 8 4 4 9 - 4 5 3 4 6 6 - 4 6 9 4 7 4 514

— u starom veku 211 — u ropstvu 195 211 4 7 4 476 — u feudalizmu 2 1 1 - 2 1 4 4 7 4 501 — najamni rad kao oblik viška rada

195 474 — u vreme kriza 215 216 Vüak vrednosti 141 -145 170 198

199 513-521 — priraštaj ili višak preko prvobitne

vrednosti 141 — robni promet nije izvor viška vred­

nosti 145-152 — apsolutni višak vrednosti 283 362

4 4 8 449 — relativni višak vrednosti 281 -283

2 8 4 - 2 8 8 360 363 4 4 8 449 — ekstravišak vrednosti 285 286 — stopa viška vrednosti 191-193

194-196- 197-205 207 213 273 - 277 360 449 4 6 0 528 533

— različite formule za stopu viška vrednosti 4 6 6 - 4 6 9

— metodi za izračunavanje stope viška vrednosti 196-197

— masa viška vrednosti 273-277 360 528 537

— činioci koji određuju veličinu viška vrednosti 4 5 6 - 4 6 4

— i povećanje broja stanovništva 277 — pretvaranje viška vrednosti u ka­

pital 511 -518 — podela viška vrednosti 198 4 7 1 521

522 537 542 — fiziokrati o višku vrednosti 469 — Ricardo o višku vrednosti 453 - 454

4 5 7 - 4 5 9 — Smith o višku vrednosti 469 Vlast — uloga u istoriji 6 3 1 / 6 3 2 — kao ekonomska tendencija 6 6 2

— odlučuje između jednakih prava 210

— vanekonomska, neposredna vlast 651

— državna vlast 651 652 662 Vodena snaga 334 335 536 Vrednost 43-76 81 83 84 8 6 - 8 9 94

146-149 153 170-172 174 181-186 195 283 470 6 8 5 - 7 0 5

— analiza vrednosti 81 82 — društveni odnos 54 57 62 63 65 -

67 71 74-77 8 0 82 83 8 4 90-91 104 — prosta grušavina bezličnog ljudskog

rada 4 6 51 56 63 67 71 — mera vrednosti 93 - 96 — individualna i društvena vrednost

2 9 5 — istorija teorije vrednosti 13 — vulgarna ekonomija o vrednosti 81

8 2 — Bailey o vrednosti-67 — Petty o vrednosti 99 — Ricardo o vrednosti 81 82 84

171 4 7 0 535 — Say o vrednosti 472 — Smith o vrednosti 53 81 Vrednost novca 656 Vrednost proizvoda 181 189 192 4 6 6 Vulgarna ekonomija 2 0 21 81 8 2 108

109 2 7 4 2 7 6 443 4 4 6 4 5 5 4 5 8 473 4 7 4 4 9 5 4 9 6 526 527 539

— u suprotnosti s klasičnom poli­tičkom ekonomijom 81

— nemačka vulgarna ekonomija o »Kapitalu« 2 2

— vulgarizovanje Ricardove teorije u Engleskoj 21

— o stvaranju viška vrednosti 195 196 201 -205 453 454

— o vrednosti 60 — o novcu 91 — pretpostavlja da se tražnja i po­

nuda poklapaju 147 — smatra da mašine istiskuju radnike

388-391 — vidi i Apologetika, Maltuzijanstvo

Zakon populacije vidi Zakon o sta­novništvu

Zakon viška vrednosti — kao zakon ekonomskog kretanja

modernog društva 17 — proizvodnja viška vrednosti ili

sticanje vrednosti — apsolutni zakon kapitalističkog načina pro­izvodnje 547

— zakon koji određuje masu viška vrednosti 2 7 3 - 2 7 6

Zakon vrednosti 47 48 77 171 276 2 9 5 -297 317 461 471 4 7 2 493

— primena zakona vrednosti na razne nacionalne dane 461 493

Zakoni 23 77 278 — i tendencije 14 — prirodni zakoni 2 4 304 — društveni zakoni 14 23 -25 77 304

431 4 6 4 — ekonomski zakoni 2 4 77 86

sprovodenje ekonomskih zakona 14 99 431 549

— zakon robne razmene 146 147 153 176 177 209-211 513-516 518

— zakon ponude i tražnje 390 564 565-567 626 651 678-679 681

— preobraćanje zakona svojine robne proizvodnje u zakone kapitalistič­kog prisvajanja 514-516

— zakoni kapitalističkog načina pro­izvodnje 254

— unutrašnji zakoni kapitalističke pro­izvodnje kao prinudni zakoni kon­kurencije 242 284

— zakon viška vrednosti kao zakon ekonomskog kretanja modernog društva 17 proizvodnja viška vrednosti ili sticanje viška — apsolutni zakon kapitalističkog načina proizvodnje 547 zakon koji određuje masu viška vrednosti 2 7 3 - 2 7 6

— opšti zakon kapitalističke akumu­lacije 542 543 549 570

— zakon najamnine 477 4 9 2 — zakon o smanjenju zemljišnih pro­

izvoda 4 4 6 — zakon opticaja novca 113-116 120

130 132-133 specifični zakon opticaja papirnog novca 120

— vidi i Zakon stanovništva. Zakon vrednosti

Zakon o bankama od J844. 133 681 Zakon o desetočasovnom radnom danu

203-205 252 253 255-257 259 260 262 263 271 272 481

Zakoni o koaliciji 402 Zakon o sirotinji 382 596 604 637 638 Zakon o stanovništvu 2 4 548 549 558 Zakoni o žitu 21 629 — ukidanje zakona o žitu 253 254

403 406 597 - 599 Zakoni protiv udruživanja 652 654

Zakonodavstvo — o radnim ugovorima 155 651 652 — protiv skitničenja 6 4 8 - 6 5 1 — vidi i FabriČko zakonodavstvo Zakupi — koncentracija zakupa 628 629 Zakupnici 661 — postanak kapitalističkih zakupnika

655-657 Zanat 289 300-304 310 326-328

330-331 4 0 7 - 4 0 8 4 1 8 4 1 9 4 2 0 4 2 9 433 4 3 6 4 4 9 552 569 661 6 6 5 673

— dejstvo mašina na zanate 396 399 4 0 0

Zelenaški kapital 137 151 152 448 522 661

— Luther o zelenaškom kapitalu 522 523

Zemlja — kao opšti predmet čovekovog rada

164 — kao sredstvo za rad 164 165 Zemljišna aristokratija 597 598 639 Zemljišna renta vidi Renta Zemljišna svojina 83 137 5 9 5 - 5 9 9

603 633 634 637 - 639 643 655 Zemljoposcdnici 497 509 525 526 Zemljoradnik vidi Poljoprivredni rad­

nik Zemljoradnja (poljoprivreda) 165 166

381 532 568 569 598 599 6 5 5 - 6 6 0 — i krupna industrija 4 4 4 - 446 660 — upotreba mašina 323 324 444 4 4 5

599 — primena nauke 445 — kooperacija u zemljoradnji 294 295 — prevrati (revolucije) u zemljoradnji

381 382 395 625 628 656 657 Zlato 122 123 135 136 — kao specifična ekvivalentska roba

93 — kao novčana roba 93 97 — odnos vrednosti zlata i srebra 95

96 100 101 133 — uticaj promena njegove vrednosti

na funkcije novca 96 /97 — dobijanje zlata 134 136 — vidi i Novac Znak vrednosti 183

Železo 393 Železnica 134 3 4 0 495 555 560 565

588 682 — prekovremeni rad i nesreće 2 2 6

227 — i sezonski rad 423

Sadržaj

Strana . Napomena Redakcije - Karl Marx . Predgovor prvom izdanju

Karl Marx . Pogovor drugom izdanju Karl Marx . Predgovor francuskom izdanju. . . Kar l Marx . Pogovor francuskom izdanju Friedrich Engels. U z treće izdanje Friedrich Engels. Predgovor engleskom izdanju. . . Friedrich Engels. U z četvrto izdanje

KNJIGA PRVA

Proces proizvodnje kapitala

PRVI ODELJAK

ROBA I NOVAC

Glava prva. Roba 4 3 1. Dva činioca robe: upotrebna vrednost i vrednost (supstan­

cija vrednosti i veličina vrednosti) 4 3 2. Dvojaki karakter rada predstavljenog u robama 49 3. Oblik vrednosti ili razmenska vrednost 5 4

A) Prost, pojedinačan ili slučajan oblik vrednosti 5 4 1) Dva pola izraza vrednosti: relativni oblik vrednosti i ekviva-

lentski oblik 5 4 2. Relativni oblik vrednosti 5 5

a) Sadržina relativnog oblika vrednosti 55 b) Kvantitativna određenost relativnog oblika vrednosti ... 58

3. Ekvivalentski. oblik 6 0 4. Celina prostog oblika vrednosti 6 4

13 19 2 6 27 28 31 35

Strana

B) Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti 66 1. Razvijeni relativni oblik vrednosti 66 2. Posebni oblik ekvivalenta 67 3. Nedostaci potpunog ili razvijenog oblika vrednosti 67

C) Opšti oblik vrednosti 68 1. Izmenjeni karakter oblika vrednosti 69 2. Odnos između razvitka relativnog oblika vrednosti i razvitka

ekvivalentskog oblika 70 3. Prelaz iz opšteg oblika vrednosti u novčani oblik 7 2

D ) Novčani oblik 72

4. Fetiški karakter robe i njegova tajna 73 Glava druga. Proces razmene 85 Glava treća. Novac ili robni promet 93

1. Mera vrednosti 93 2. Prometno sredstvo 101

a) Metamorfoza roba 101 b) Opticaj novca 109 c) Moneta. Znak vrednosti 118

3. Novac 122 a) Obrazovanje blaga 122 b) Platežno sredstvo 127 c) Svetski novac .. . 133

D R U G I O D E L J A K

P R E T V A R A N J E NOVCA U K A P I T A L

Glava četvrta. Pretvaranje novca u kapital 137 1. Opšta formula kapitala 137 2. Protivrečnosti opšte formule 145 3. Kupovanje i prodavanje radne snage 154

T R E Ć I O D E L J A K

P R O I Z V O Đ E N J E A P S O L U T N O G VIŠKA V R E D N O S T I

Glava peta. Proces rada i proces oplodavanja vrednosti 163 1. Proces rada 163 2. Proces oplodavanja vrednosti 170

Glava šesta. Postojani kapital i promenljivi kapital 181

Glava sedma. Stopa viška vrednosti 191 1. Stepen eksploatacije radne snage 191 2. Predstavljanje vrednosti proizvoda srazmernim delovima

proizvoda 198 3. Seniorov »poslednji čas« 201

, 4. Višak proizvoda 2 0 5

Glava osma. Radni dan 2 0 7 1. Granice radnog dana 207 2. Kurjačka glad za viškom rada. Fabrikant i bojar 211 3. Grane engleske industrije u kojima zakon ne ograničava

eksploataciju 218 4. Dnevni i noćni rad. Sistem smena 2 3 0 5. Borba za normalan radni dan. Prinudni zakoni za produ­

žavanje radnog dana od sredine 14. do kraja 17. veka 237 6. Borba za normalan radni dan. Prinudno zakonsko ograni­

čavanje radnog vremena. Englesko fabričko zakonodavstvo od 1833. do 1864 2 4 9

7. Borba za normalan radni dan. Uticaj engleskog fabričkog zakonodavstva na druge zemlje 268

Glava deveta. Stopa i masa viška vrednosti . . . 273

ČETVRTI ODELJAK

PROIZVOĐENJE RELATIVNOG VIŠKA VREDNOSTI

Glava deseta. Pojam relativnog viška vrednosti ... . . . 281

Glava jedanaesta. Kooperacija . . . 2 8 9

Glava dvanaesta. Podela rada i manufaktura ... . . ... 301 1. Dvojako poreklo manufakture 301 2. Delimični radnik i njegov alat 303 3. Dva osnovna oblika manufakture — heterogena manufak­

tura i organska manufaktura 306 4. Podela rada u manufakturi i podela rada u društvu .. . 313 5. Kapitalistički karakter manufakture t 320

Glava trinaesta. Mašine i krupna industrija 329 1. Razvitak mašina 329 2. Prenošenje vrednosti mašine, na proizvod . . . , . . . . 3 4 2

Strane

3. Prva dejstva mašinskog načina rada na radnika 349 a) Kapital prisvaja dopunske radne snage. Rad žena i dece 3 4 9 b) Produžavanje radnog dana 357 c) Intenzifikacija rada 362

4. Fabrika 371 5. Borba između radnika i mašine 379 6. Teorija kompenzacije koja se odnosi na radnike istisnute m a ­

šinama 388 7. Odbijanje i privlačenje radnika usled razvitka mašinske

proizvodnje. Krize pamučne industrije 396 8. Revolucionisanje manufakture, zanatstva i kućnog rada kao

delo krupne industrije 407 a) Ukidanje kooperacije zasnovane na zanatu i podeli rada 407 b) Reakcija fabričkog sistema na manufakturu i kućni rad 4 0 8 c) Moderna manufaktura 409 d) Moderni kućni rad 412 e) Prelaz moderne manufakture i kućnog rada u krupnu industriju.

Ubrzavanje te revolucije primenom fabričkih zakona na te načine rada 416

9. Fabričko zakonodavstvo. (Odredbe o zdravlju i vaspita-nju.) Njegovo proširivanje na celu Englesku 425

10. Krupna industrija i poljoprivreda 4 4 4

PETI ODELJAK

PROIZVOĐENJE APSOLUTNOG I RELATIVNOG VIŠKA VREDNOSTI

Glava četrnaesta. Apsolutni i relativni višak vrednosti 447

Glava petnaesta. Menjanje veličine cene radne snage i viška vrednosti 4 5 6 I . Veličina radnog dana i intenzivnost rada postojane (date),

proizvodna snaga rada promenljiva 457 I I . Postojan radni dan, postojana proizvodna snaga rada,

intenzivnost rada promenljiva 4 6 0 I I I . Proizvodna snaga i intenzivnost rada postojane, radni dan

promenljiv 461 IV . Istovremene promené u trajanju, proizvodnoj snazi i in­

tenzivnosti rada 463

Glava šesnaesta. Različne formule za stopu viška vrednosti ... 466

Stmu ŠESTI ODELJAK

NAJAMNINA

. Glava sedamnaesta. Pretvaranje vrednosti odnosno cene radne

snage u najamninu 4 7 0

Glava osamnaesta. Najamnina od vremena 477

Glava devetnaesta. Najamnina od komada 4 8 4

Glava dvadeseta. Nacionalna različnost najamnina 492

SEDMI ODELJAK

PROCES AKUMULACIJE KAPITALA

Glava dvadeset prva. Prosta reprodukcija ...

Glava dvadeset druga. Pretvaranje viška vrednosti u kapital 1. Kapitalistički proces proizvodnje u proširenom razmeru

Pretvaranje zakona svojine robne proizvodnje u zakone ka­pitalističkog prisvajanja

2. Pogrešno shvatanje reprodukcije u proširenom razmeru od strane političke ekonomije

3. Podela viška vrednosti na kapital i dohodak. Teorija uz­državanja

4 . Okolnosti koje nezavisno od srazmerne podele viška vred­nosti na kapital i dohodak određuju obim akumulacije stepen eksploatacije radne snage, proizvodna snaga rada povećavanje razlike između primenjenog i utrošenog ka­pitala, veličina predujmljenog kapitala

5. Takozvani fond rada

.Glava dvadeset treća. Opiti zakon kapitalističke akumulacije ... 1. Pri nepromenjenom sastavu kapitala, tražnja za radnom

snagom raste s akumulacijom 2. Relativno opadanje promenljivog dela kapitala u toku aku­

mulacije i koncentracije koja je prati 3. Progresivna proizvodnja relativno suvišnog stanovništva

ili industrijske rezervne armije 4. Različiti oblici egzistencije_xelativno suvišnog stanovništva,

Opšti zakon kapitalističke akumulacije

5. Ilustracija opšteg zakona kapitalističke akumulacije . a) Engleska od 1846. do 1866 b) Rdavo plaćeni slojevi britanske industrijske radničke klase c) Pokretno stanovništvo d) Dejstvo kriza na najbolje plaćeni deo radničke klase e) Britanski poljoprivredni proletarijat f) Irska

Glava dvadeset četvrta. Takozvana prvobitna akumulacija 1. Tajna prvobitne akumulacije 2. Eksproprijacija seljaštva od zemlje 3. Krvavo zakonodavstvo protiv eksproprisanih od kraja 15.

veka. Zakoni za obaranje najamnine 4. Postanak kapitalističkih zakupnika 5. Reakcija poljoprivredne revolucije na industriju. Stvaranje

unutrašnjeg tržišta za industrijski kapital . . . 6. Postanak industrijskog kapitaliste

7. Istorijska tendencija kapitalističke akumulacije

Glava dvadeset peta. Moderna teorija kolonizacije

59

633

655

657 661

674

PRILOG

Dodatak glavi prvoj, 1. OBLIK VREDNOSTI 685

DODATAK

Citati na jeziku originala 709

NAPOMENE I REGISTRI

Napomene Literatura Registar imena Spisak mera i novčanih jedinica Registar pojmova

749 768 809 835 837

ILUSTRACIJE

Naslovna strana 1. izdanja I toma »Kapitala« Marxovo pismo La Chatre-u, izdavaču I toma »Kapitala«

na francuskom jeziku

... 15

2 6 - 2 7