Elifas Levi - Masonske Legende

8/2/2019 Elifas Levi - Masonske Legende

1/32

MASONSKELEGENDE

ELIFAS LEVI


2/32

AAllpphhoonnssee LLoouuiiss CCoonnssttaanntt -- MMaassoonniicc LLeeggeennddss

MMAASSOONNSSKKEELLEEGGEENNDDEE


3/32

SSAADDRRAAJJ

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

MASONSKE LEGENDE

3

O autoru ........................................................................................................................4Masonske legende .........................................................................................................5Plamena zvezda .............................................................................................................5

Masonske legende (izvodi iz jednog ritualnog manuskripta iz osmog veka) ................6Prva legenda ..................................................................................................................6Druga legenda ...............................................................................................................9Trea legenda ..............................................................................................................10etvrta legenda ............................................................................................................11Pria o lavljem vitezu ..................................................................................................12Klju za masonske parabole ........................................................................................13Pria o Falegu ..............................................................................................................15Prelazak reke Nabuzanai .............................................................................................16Bafomet .......................................................................................................................17Veroispovest ................................................................................................................20

Elementi Kabale u deset lekcija ..................................................................................23Prva lekcija - Opti uvod .............................................................................................23Druga lekcija - Kabala - cilj i metod ...........................................................................24Trea lekcija - Upotreba metoda .................................................................................25etvrta lekcija - Kabala I ............................................................................................26Peta lekcija - Kabala II ................................................................................................27esta lekcija - Kabala III .............................................................................................28Sedma lekcija - Kabala IV ..........................................................................................29Osma lekcija - Kabala V .............................................................................................30Deveta lekcija - Kabala VI ..........................................................................................31Deseta lekcija - Kabala VII .........................................................................................32

Solomonov Hram


4/32

OO AAUUTTOORRUU

ta rei o liphas Lvi-ju, tom "inkarniranom paradoksu" kako ga je Madam Blavacki nazvala usvojoj Tajnoj Doktrini? Kakav je to bio ovek koji je uspeo izvriti tako ogroman uticaj na svekasnije kljune linosti "Okultnog procvata" krajem 19. i poetkom 20. veka?

Alphonse Louis Constant, da pomenemo i njegovo pravo ime, roen je u Parizu 1810. godine, kaosin siromanog obuara. Jo u ranoj mladosti bile su oigledne njegova sklonost ka uenju ireligiozni ar, tako da su ga smatrali idealnim kandidatom za svetenstvo. U svojoj 15-oj godinizapoeo je desetogodinje kolovanje tokom kojeg je prvi put poeo razvijati svoje neortodoksneideje. Godine 1835. postao je zareeni akon, ali je shvatio da ne bi mogao prihvatiti uslovcelibata i naputa taj poziv pre nego to je postao svetenik. Ipak, svetenstvo ga je privlailo injegov ambivalentan stav prema Katolikoj crkvi izgleda da iskazuje njegovu udnju zaizgubljenim pozivom.

Neko vreme posle naputanja kole, Lvije iveo od uenja i pisanja, ali su mu ta oba zanimanjadonela nevolje. Pouavanje ga je uvelo u niz sumnjivih ljubavnih veza sa uenicama, to je

kulminiralo 1846. godine njegovim venanjem sa Noemi Cadot (koja ga je napustila sedamgodina kasnije), dok mu je pisanje donelo osam meseci zatvora zbog ekstremnog igaHrianskog socijalizma, kako je opisano u knjizi La Bible de Liberte (1841). Posle te epizodenjegovo pisanje je prekidano kratkim ali uzaludnim naporima da se vrati na posao u Crkvi, arezultiralo u jo zapaljivijem stilu sve dok Revolucija 1848. godine nije sagorela njegov radikalniar i omoguila roenje jednom Magiaru.

Ubrzo posle kolskih dana, njegove okultne sklonosti su probuene druenjem sa samozvanim prorokom i pseudo-mesijom Ganoom (Ganneau), a 1852. je sreo jo znaajnijeg proroka,emigranta i poljskog mistika, Henea Vronskog (Hoene Wronsky 1778-1853). Pod uticajemVronskog, Lvi poinje svoje prvo veliko delo Dogme et Ritual de la Haute Magie, koje jeobjavljeno 1856. pod pseudonimom koji e on koristiti do kraja svog ivota. (liphas Lvi Zahed

je pretpostavljeni hebrejski oblik od Alphonse Louis Constant - prim.prev.) Tu zanimljivu knjigusledile su jo, podjednako znaajnaHistorie de la Magie(1861) i tuce drugih, od kojih je veinaobjavljena tek posle njegove smrti 1875. godine.

Tokom dvadeset godina okultne karijere, Lvi-jeva slava se rairila i njegovi uenici umnoavali, privueni i njime i njegovim uenjima, koja su bila istovremeno duboka, originalna i provokativna, jer Magija nesumnjivo nije nikada bila toliko savladana vlastitom arolijom unjenoj istoriji kao po doktrini liphas Lvi-ja. Uprkos njihovoj ekscentrinosti i izvrtanjima,njegova dela preivljavaju i jo fasciniraju.

Tu dolazimo do srca problema i do srca - oveka. Lvi nije bio okultista u fotelji, ve jedan iviMag koji je verovao u svoj rad i samog sebe, a u sreditu njegovog rada bila je Kabala -izmenjena, svakako, i stopljena u neki kvazihrianski oblik, ali ipak Kabala. Istina, u svojimknjigama je neke stvari proizvoljno prespajao i neuveno objanjavao, ali ipak, on je u njimaostavio brilijantan trag o sutini interpretacije Kabale od jednog okultiste, to je od izuzetnevanosti.

Od ozbiljnijih prouavanja njegovog dela moemo pomenuti njegovog uenika i duhovnognaslednika Papusa (Gerard Encause, 1865-1916, jedna iscrpna i briljiva analiza Lvi-jevoguenja u knjizi The Book of Splendours, 1981.) i A. E. Vejta. (Arthur Edward Waite, The

Mysteries of Magie i delo A Digest of the Writings of liphas Lvi, s jednim Vejtovimbiografskim i kritikim esejem), a u novije vreme najbolja studija o Lvi-jevom ivotu i radu jesteknjiga Eliphas Levi and the French Occult Revival (Rider, 1972.) od Christopher McIntosh-a.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

ELIFAS LEVI

4


5/32

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

MASONSKE LEGENDE

5

Dananja miljenja o liphas Lvi-ju su isto toliko ambivalentna kao i ona u njegovo vreme iodraavaju zbunjujuu prirodu tog zagonetnog oveka. ak je i Vejt, koji ga je detaljnije

prouavao od svih samozvanih okultista pre ili posle njega, bio zbunjen Lvi-jem, ali mu je daopogodan epitaf: "On je najbrilijantniji, najoriginalniji i najfascinantniji tuma okultne filozofije naZapadu". I takav i ostaje, jer itav vek posle njegove smrti, jo se niko nije pojavio da poloi

pravo na njegovu mantiju. (Urednik.)

MMAASSOONNSSKKEE LLEEGGEENNDDEE

PPLLAAMMEENNAA ZZVVEEZZDDAA

Plamena zvezda je jedan masonski simbol koji predstavlja apsolut u biu, u istini, u stvarnosti, urazumu i pravdi.

Meu misterijama masonske inicijacije se nalazi i jedna misteriozna i oito sasvim drevna legendakoja baca svetlost na visoku filozofiju jevanelja i kazuje o venom muenitvu pravednosti kojojse zlo veito suprotstavlja, ali nad kojim ona uvek trijumfuje. U toj legendi, zavist, pohlepa ioholost, predstavljaju tri glave paklenog demona, ali taj demon je duh-genij izopaenih ljudi, koje

predstavljaju tri izdajnika.

Masonska filozofija, u sutini istovetna filozofiji drevne Kabale, jeste jedan protest protiv kultovakoji ine nasilnitvo prema prirodi. Njena osnova je veni red. Njen vodei princip jenepromenljiva pravda koja upravlja zakonima univerzuma; ona odbacuje svaku ideju inata i

privilegije; ona ui jednakosti unutar hijerarhijskog reda; ona smatra nunim stepene iniciacije iklasifikovanje brae prema znanju i zasluzi; ona dozvoljava, konano, svako verovanje, ali ona ta

verovanja ispravlja (proiuje) kroz veru u veni red.

Meu svojim simbolima, ona priznaje krst, znak rtve i smrti, ali ujedinjenog sa ruom, koja predstavlja ljubav i ivot. Lenjir i estar, predstavljaju pravilnost sjedinjenu sa pravinou.Masonska filozofija ukazuje na one dogme koje dele svetenike i duebrinike na sekte, te ljudekoji toboe postoje radi ujedinjenja ljudskog roda. Ona svima propoveda milosre i dobru volju.

Slobodno zidarstvo je prvi pokuaj ka univerzalnoj sintezi i istinska katolika asocijacija. (Ovdeje termin "katolika" upotrebljen u smislu "hrianska", prim. prev.) Svesni smo toga da to imenaizgled protivrei samoj stvari; meutim, tu neloginost moramo razmotriti: takozvani katolicisu najiskljuiviji od svih ljudi, dok masoni koji, pod maskom svetovnog, kao da egzistiraju na

iskrajima veine, u stvarnosti su jedini ozbiljni sledbenici univerzalnog saveza.

ta bi bilo potrebno za pomirenje masonstva i katolianstva? Prekid uzajamnog nepoverenja inegovanje uzajamnog razumevanja. Jer ove dve suprotne ali ne kontradiktorne doktrine su nakraju dva reenja jednog istog problema: pomirenja razuma i vere. A, kako pomiriti suprotnosti?Ve smo rekli: ne bi ih trebalo nikad brkati, ve stalno povezivati, imajui na umu veliki aksiomokultne filozofije - harmonija se raa iz analogije suprotnosti.


6/32

MMAASSOONNSSKKEE LLEEGGEENNDDEE

IIzzvvooddii iizz jjeeddnnoogg rriittuuaallnnoogg mmaannuusskkrriippttaa iizz oossmmoogg vveekkaa

PPRRVVAA LLEEGGEENNDDAA

Solomon, najmudriji od svih kraljeva svog vremena, poelevi da sagradi hram Venom, okupioje u Jerusalimu sve podobne radnike za izgradnju te graevine.

Objavio je jedan proglas po itavom kraljevstvu, koji se rauo po itavom svetu, a koji je glasio:svako ko poeli doi u Jerusalim da radi na gradnji hrama bie dobro primljen i dobro plaen, poduslovom da je estit, pun revnosti i hrabrosti i da ne robuje nijednom poroku. Ubrzo s e Jerusalimispunio mnotvom ljudi koji su bili svesni plemenitih Solomonovih vrlina i koji su traili da buduupisani kao radnici na hramu. Snabdevi se tako velikim brojem radnika, Solomon saini ugovoresa svim susednim kraljevima, naroito sa kraljem Tira (Tyre), s ciljem da bi mogao birati kedrovesa Brda Livanskog (Mount Lebanon), kao i drugo drvee i neophodne materijale.

Rad je skoro ve bio zapoeo kada se Solomon setio nekog oveka po imenu Hiram, koji je bionajpoznatiji u arhitekturi u to vreme, a istovremeno mudar i astan, ovek koji je, zbog svojihfinih osobina, uivao milost tirskog kralja. Primetio je takoe da toliki broj radnika nee biti kadarda obavlja svoj posao bez golemih tekoa i zbrke, jer je napredovanje hrama poinjalo sve vie

biti ometano raspravama koje su se odvijale meu njima.

Solomon je tada odluio da im da jednog stareinu sposobnog da odrava red i odabrao je togoveka Hirama, (Ethirian) po nacionalnosti. Poslao je izaslanike sa gomilom darova za tirskogkralja, traei od njega da mu poalje uvenog arhitektu zvanog Hiram. Kralj Tira, oduevljen

panjom koju mu je ukazao Solomon, odgovorio je potvrdno, aljui mu Hirama sa izaslanicimanatovarenim darovima i porukom za vladara da pored onog ugovora koji su zajedno napravili, onsklapa veiti savez sa Solomonom, stavljajui mu na raspolaganje sve ono to bi se u njegovomkraljevstvu moglo pokazati kao korisno Solomonu. Zajedno sa Hiramom, izaslanici su stigli uJerusalim 15-og jula... jednog prekrasnog letnjeg dana. Uli su u Solomonovu palatu. Hiram je,zahvaljujui svim svojim vrlinama, bio primljen sa svom pompom i velianstvenou. U astnjegovog dolaska Solomon je tog dana napravio gozbu za sve radnike na hramu.

Sledeeg dana Solomon sazva Vee savetnika radi reavanja bitnih pitanja; Hiram je bio meunjima i primljen je sa naklonocu.

Solomon mu je rekao pred svima prisutnim: "Hirame, izabrao sam tebe za stareinu i glavnogarhitektu hrama, kao to sam izabrao i svakog od radnika. Dajem ti potpunu slobodu nad njima,tvoje odluke e biti konane; dakle, tebe smatram za prijatelja kome bih mogao poveriti svojenajvee tajne." Zatim su napustili savet i otili do gradilita hrama gde je Solomon lino rekaoglasnim i razumljivim tonom svim radnicima, predstavl jajui im Hirama: "Ovo je ovek kojegsam izabrao da vam bude stareina i koji e vas voditi; i sluaete njega kao to biste sluali mene.

Njemu dajem svu slobodu nad vama i nad itavim poslom. Svako neslaganje u pogledu mojih ilinjegovih nareenja bie kanjeno na nain koji on smatra primerenim." Zatim su obili ono to jedo tada uraeno; i sve je predato u Hiramove ruke, a Hiram je obeao kralju da e sve ubrzo doiopet u red.

Sledeeg dana Hiram je sazvao sve radnike i rekao im:

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

ELIFAS LEVI

6


7/32

"Prijatelji moji, kralj, na majstor, dao mi je u zadatak da odravam red meu vama i kontroliemsav rad na hramu. Ja ne sumnjam u to da ste svi vi ispunjeni eljom da izvravate njegova i mojanareenja. Meu vama ima i onih koji zasluuju vee plate; svako od vas je moe zaraditi, dokaze biti u vaem radu. I radi vaeg linog duevnog mira i u ast vae revnosti ja u vas podeliti utri ranga: prvi e biti sastavljen od egrta, drugi od kalfi i trei od majstora".

"Prvi rang e biti odgovarajue plaen i primae svoju platu kod vrata hrama, stub J. Isto tako, idrugi kod vrata hrama, stubB. A trei u svetilitu hrama."

Plata je bila via u skladu sa rangom i svaki od radnika je bio srean da prihvati autoritet takodostojnog stareine. Mir, prijateljstvo i sloga su vladali meu njima. Dobri Hiram, elei da sveostane u redu i da ne doe ni do kakve zbrke meu radnicima, uveo je za svaki rang znake, rei igestove, po kojima su se lanovi mogli meusobno prepoznavati. Meutim, bilo im je zabranjenoda ta znamenja poveravaju bilo kome drugom bez izriite dozvole kralja ili njihovog stareine.Tako su oni dobijali svoje plate na osnovu davanja svog znaka; i majstori su bili plaeni kaomajstori, kalfe kao kalfe, a egrti kao egrti. U skladu s tako savrenim sistemom, svako od njih jeostajao u miru, i rad je napredovao postojano ba kako je to Solomon eleo.

Ali, da li bi jedan tako lep poredak mogao potrajati due, a da ne doe do prevrata i revolucije? Ne. Trojica kalfi, podstaknuti zlobom i zaviu zbog plata majstora, odluie da doznajuneophodnu re; i poto su je mogli dobiti jedino od cenjenog majstora Hirama, odluili su da jesaznaju od njega milom ili silom. Poto je dobri Hiram svakodnevno odlazio u svetilite hramaoko pet sati predvee da bi obavio svoje molitve Venom, dogovorili su se da ga saekaju kada

bude izlazio i da onda zatrae od njega re majstora.

Postojala su troja vrata na hramu, jedna na istoku, jedna okrenuta prema zapadu i jedna na jugu, ioni su se rasporedili po jedan na svaka vrata i to naoruani, jedan lenjirom (tapom za merenje),drugi gvozdenom ipkom (uskijom) i trei drvenim maljem (batom), i ekali.

Hiram, zavrivi svoju molitvu, poao je da izae na juna vrata gde se sreo s jednim odpobunjenih, naoruanim tapom za merenje, koji ga je zaustavio i traio da mu kae majstorskure. Hiram, iznenaen, brzo je rekao da na takav nain ne moe saznati tajnu, i da bi on, u stvari,

pre umro nego to bi je odao. Pobesneo zbog odbijanja, pobunjeni ga je udario tapom. Hiram,oamuen udarcem, povukao se u hram i poao na zapadna vrata gde ga je sreo drugi od

pobunjenih koji je zahtevao isto to i prvi. Hiram je ostao vrst u svom odbijanju, razbesnevi iovog drugog oveka koji mu je zadao udarac metalnom ipkom. Hiram posrnu unutra i siguran dae ovog puta uspeti, poe na istona vrata. Ali, tu je naiao na treeg nezadovoljnika koji je

postavio isti zahtev. Hiram mu je rekao da vie voli smrt nego da mu otkrije tajnu koju ovaj jo

nije zasluio, i ovaj, lud zbog odbijanja, toliko ga je jako udario maljem da ga je ubio. Poto je jobio dan, pobunjeni su sakrili Hiramovo telo u jednu gomilu otpada severno od hrama, ekajui dapadne no, pa da ga odnesu dalje. I onda, kada se smrklo, izneli su ga iz grada i odneli na jednuvisoku planinu gde su ga zakopali. Odluivi da bi ga jednog dana trebali odneti jo dalje, zasadilisu na grobu granicu akacije da bipo njoj prepoznali mesto, i onda su se vratili u Jerusalim.

Dobri Hiram je imao obiaj da svakodnevno, i to kao prvu jutarnju stvar, odlazi do Solomona,dajui mu obavetenja o radu i primajui njegova nareenja. Ne videvi Hirama sledeeg dana,Solomon je poslao jednog od svojih oficira po njega, ali taj se vratio govorei da je traio svuda ida niko nije mogao da ga nae. Taj odgovor je rastuio Solomona koji je sam poao da ga potraiu hramu i ceo grad se dao u potragu. Treeg dana, Solomon je otiav i da se pomoli u svetilitu

hrama, izaao na istona vrata. Bio je iznenaen kada je video tragove krvi. Sledio ih je sve dogomile otpada na severnoj strani zdanja, i pretraivi je, ne nae nita, sem to je video da je toubre nedavno bilo prekopavano.Zadrhtao je od uasa i zakljuio da je Hiram ubijen.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

MASONSKE LEGENDE

7


8/32

Vratio se natrag u svetilite da oali gubitak jednog tako velikog oveka, zatim izaao u dvoritehrama gde je sazvao sve majstore, govorei im: "Brao moja, gubitak vaeg stareine je izvestan."Kada su uli te rei, svi su pali u duboku alost, koja je izazvala dugo utanje, koje je na kraju

prekinuo Solomon, rekavi da devetorica od njih moraju otii u potragu za Hiramovim telom, kojebi, kada bude pronaeno, trebalo da donesu natrag u Hram.

Solomon jo nije ni dovrio govor kada svi majstori izrazie elju da idu, ak i najstariji, bezobzira na tekoe po okolnim putevima. Videvi njihovu arku elju, Solomon je ponovio da bisamo devetorica trebalo da idu i da e oni biti izabrani glasanjem. Oni koje je sluaj odabrao dakrenu u potragu, bili su toliko ushieni da su poskidali sandale ne bi li bili to hitriji i poli suodmah. Trojica su krenula putem ka jugu, trojica putem ka Zapadu i trojica putem ka istoku,obeavi jedan drugom da se sretnu na severu devetog dana njihovog traganja. Konano, tokomtraganja jedan od njih sede da se odmori, i osetivi se sasvim umornim poe da se oprui po tlu,

pridravajui se za granu akacije, ali ta grana, nedavno zasaena, ostade u njegovoj ruci. Naravno,to ga je iznenadilo i on je tek tada video jedno povee mesto svee nabacane zemlje i pretpostavio

je da je Hiram zakopan na tom mestu.

Snaga mu se povratila i on se ohrabren pridruio ostalim majstorima koji su stigli zajedno,objasnio im ta se desilo, i svi poee kopati zemlju, voeni jednom jedinom svrhom. Telo dobrogHirama je zaista bilo zakopano na tom mestu i kad su ga konano otkrili, uzmakli su od straha,drhtei.

Onda im je tuga obuzela srca i plakali su dugo vremena, ali su na kraju opet sakupili hrabrost.Jedan od njih je siao u grob i dodirnuo Hirama desnim kaiprstom, mislei da ga podigne. Ali,Hiramovo telo je ve bilo u fazi raspadanja i gadno je zaudaralo, to ga natera da se povue,govorei "Iclinque", to znai "on zaudara". Drugi ga je dodirnuo prstom do kaiprsta, ali mu sedesilo isto to i prvom i on se povukao, rekavi "Jakin". (Odgovor je: Boaz).

Majstori su se posavetovali. Poto nisu znali da je pri umiranju Hiram sauvao tajnost majstorskerei, reili su da je promene, odluivi da e nova re koja e vaiti od tada biti prva re koja budeizgovorena kada telo bude podignuto iz groba. Onda je najstariji od njih uao u grob i uhvatiodobrog Hirama odmah iznad desnog zgloba na ruci, pritiskajui grudi uz grudi, svoju levu rukuiza mrtvaevih lea blie ramenu, i na taj nain je izvadio Hirama iz zemlje. Njegovo telo jeispustilo jedan priguen zvuk koji ih je uplaio, ali je taj majstor, jo pun hrabrosti, povikao:"Mac-Benack", to znai, "meso se odvaja od kostiju". Zatim su jedan drugom ponovili tu re,zagrlivi se, i onda su uzeli telo dobrog Hirama i preneli ga natrag u Jerusalim. Stigli su u pono,ali je mesec bio veoma sjajan, i oni su uli u hram gde su poloili telo. Kada je uo za njihovdolazak, Solomon je doao u hram, u pratnji svih majstora, od kojih je svaki nosio kecelju i bele

rukavice, kako bi odali poslednju potu dobrom Hiramu. Solomon ga je zakopao u svetilite i nanjegov grob postavio zlatnu plou, trougaonog oblika, na kojoj je urezao ime Venog nahebrejskom jeziku. Zatim je nagradio majstore zlatnim estarima koje su oni prikaili za odeu

pomou jedne plave trake, pa su izmenjali nove rei, znake i gestove.

Iste ove ceremonije se izvode kada se, prilikom prijema, kandidat podie iz kovega.

Lozinka je Gibline, naziv sela koje je najblie mestu na kome je pronaeno Hiramovo telo.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

ELIFAS LEVI

8


9/32

DDRRUUGGAA LLEEGGEENNDDAA

Poloivi Hiramovo telo da poiva u svetilitu sa svom odgovarajuom potom ivelianstvenou, Solomon je okupio sve majstore i rekao: "Brao moja, izdajice koje su poinileovo ubistvo ne smeju proi nekanjeno: mora se otkriti njihov identitet i zato vam nareujem dasprovedete potragu sa svim moguim arom i revnou. A kada budu otkriveni, neu da im se

ikakvo zlo nanese; treba da mi ih dovedete ive, tako da bilo koju osvetu koja bude uinjena, ja upoiniti. O tom cilju, onda, nareujem dvadesetsedmorici od vas, da krenu u potragu, pazei dadoslovno izvre moja nareenja". Svaki od njih je eleo da se ukljui, ali Solomon, uvek pravedani skroman u svojim eljama, ponovio je da je potrebno samo dvadesetsedam i da bi devetorica njihtrebalo da krenu istonim putem, devetorica junim, a ostali zapadnim putem, i da bi svi trebaloda se naoruaju batinama za sluaj da dopadnu u neku opasnost. Optim glasanjem, on ih jedirektno imenovao, pa oni koji su bili odabrani krenue odmah, obeavi da e se doslovno dratikraljevih nareenja.

Ona tri izdajnika, Hiramove ubice, koje su nastavile rad posle zloina, videvi da je Hiramovotelo otkriveno, predosetile su da e Solomon sprovesti istragu da pronae ubice, to se upravo i

dogodilo. im je pala no oni su napustili Jerusalim, razdvajajui se da bi bili manje sumnjivi,ako budu primeeni.

Svi su utekli, daleko od Jerusalima i sakrili se u stranim zemljama.

Pri kraju etvrtog dana hoda, devetorica majstora su se nali, krajnje iscrpljeni, okrueni liticamau jednoj dolini u podnoju Libanskih Planina. Tu su poinuli i poto je no padala, jedan od njih

je ostao na strai malo ispred ostalih. Dok je straario on je proetao malo dalje i opazio nekuudaljenu priguenu svetlost, koja je prosijavala kroz jednu pukotinu u litici.

Bio je iznenaen i zadrhtao je, ali je na kraju smogao hrabrosti i otrao do tog mesta, odluivi davidi o emu se radi. im sepribliio, hladan znoj mu je oblio itavo telo, ali se on ubrzo pribrao ispremio da stupi u pukotinu za koju se ispostavilo da vodi u neku peinu odakle je dopiralasvetlost. Ulaz je bio veoma uzan i vrlo nizak tako da je morao da se sagne, desnu ruku je ispruioispred sebe kao zatitu od vrhova kamenja kreui se polako, pravei to je mogao manje buke.Idui tako, stigao je konano do samog srca peine gde je ugledao nekog oveka kako spava.Odmah ga je prepoznao kao jednog od radnika sa gradilita hrama iz Jerusalima i to iz ranga kalfi.Uveren da je naiao na jednog od ubica, njegova elja da se osveti za Hiramovu smrt toliko ga jeobuzela da je zaboravio Solomonova nareenja, i naoruavi se bodeom koji je naao na tluispod izdajnikovih nogu, zario ga je u njegovo telo, a zatim mu je odsekao glavu. Uinivi to,odjednom je osetio e, i videvi neki izvorkoji je uborio kraj izdajnikovih nogu, ugasio je e

pre nego to je iziao iz te peine, sa bodeom u jednoj ruci i glavom izdajnika, koju je drao zakosu u drugoj.

Potom se pridruio svojim drugovima, koje je zahvatio uas od tog prizora. Ispriao im je ta sedogodilo u peini i kako je naiao na izdajnika koji se tamo krio. Onda su mu njegovi drugoviobjasnili da ga je njegova prevelika elja navela da zanemari kraljeva nareenja. Shvativi svojukrivicu, stajao je bez rei, ali su mu njegovi drugovi, znajui kraljevu dobrotu i milost, obeali dae dobiti njegov oprotaj. Odmah su krenuli natrag u Jerusalim, zajedno sa onim koji je jo draoizdajnikovu glavu u jednoj i bode u drugoj ruci. Stigli su devetog dana od polaska, ba u vremekada se Solomon, po obiaju, zatvarao u Svetilite sa majstorima da ali za dobrim i vrednimHiramom.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

MASONSKE LEGENDE

9


10/32

Ula su sva devetorica, odnosno osmorica zajedno, i deveti koji je vitlao odseenom glavom i bodeom i viknuo tri puta, "Mecum", to znai osveta, savijajui koleno pri svakom poviku.Solomon je zadrhtao na taj prizor i rekao: "Nesretnie, ta si to uinio? Zar vam nisam rekao daosveta treba da bude moja"?

Na to su svi majstori odmah klekli jednim kolenom na tlo i povikali: "Budite milosrdni prema

njemu!" objanjavajui da je to bila samo njegova prevelika ar koja ga je navela da zaboravinareenja. Pun blagosti, Solomon mu je oprostio i naredio da se izdajnikova glava izloi nagvozdenoj motki na jednim od vrata hrama, na uvid svim radnicima. To je odmah sprovedeno, a

panja je usmerena na otkrivanje preostala dva izdajnika.

TTRREEAA LLEEGGEENNDDAA

Uvidevi da su se izdajice razdvojile, Solomon je shvatio da moe biti teko pronai ostaludvojicu, pa je izdao obznanu po celom svom kraljevstvu, kojom se zabranjivalo svakome daotvara vrata strancu i pri emu je obeavana velika nagrada onima koji dovedu te izdajice u

Jerusalim ili izveste o mestima kuda se oni kreu. Jedan radnik u Tirskim kamenolomimapoznavao je dobro jednog stranca koji je naao sklonite u nekoj peini blizu kamenoloma i kojimu je poverio njegovu tajnu, traei od tog radnika obeanje da e je uvati do smrti.

Poto je taj radnik dolazio svakodnevno u oblinje selo da bi obazbedio hranu za begunca upeini, zatekao se u selu ba u tom trenutku kada je objavljena Solomonova obznana. Radnik jedugo razmiljao o nagradi obeanoj onima koji pripomognu u otkrivanju Hiramovih ubica. Liniinteres je konano preovladao vernost datom obeanju. Potom se zaputio pravo u Jerusalim.

Uskoro se sreo sa devetoricom majstora, odreenih da trae krivce za Hiramovu smrt. Videi da jeu njihovom prisustvu poeo menjati boju, oni su ga upitali odakle ide i gde je poao. On je uinio

gest kao da e iupati svoj jezik, kleknuo jednim kolenom na zemlju i poljubivi desnu rukusagovornika, rekao: "Verujem da ste vi oni izaslanici Solomona, koji trae izdajice koje su ubilearhitektu hrama. Ja imam neto da kaem, iako sam dao obeanje da u utati. Ne mogu postupitidrugaije nego da sledim nareenja kralja Solomona koja nam je dao u obznani. Jedan od izdajicakoje traite se nalazi na dan hoda odavde, krijui se u jednoj peini meu stenama kod Tirskihkamenoloma, u blizini jednog velikog buna. Na ulazu u peinu se nalazi jedan pas da bi upozoriona neiji dolazak".

Kada su to uli, majstori su mu naredili da ih odvede do te peine. On je posluao i odveo ih doTirskih kamenoloma, pokazavi im mesto gde se krio izdajnik. Taj dan kada su otkrili tog izdajicu

bio je etrnaesti dan od njihovog polaska iz Jerusalima. No je padala, nebo se naoblailo, a jednaduga se uobliila iznad grma, tako da je liilo da on gori. Dok su oni paljivo razgledali, primetilisu ulaz u peinu. Primakli su se blie, a videi da je pas zastao, skinuli su obuu da ih on ne uje.

Nekoliko njih je ulo u peinu gde su nali zaspalog izdajnika. Vezali su ga i odveli u Jerusalimzajedno sa onim ovekom koji ih je odveo do njega.

Stigli su osamnaestog dana od njihovog odlaska, ba u vreme kada je rad na hramu prestajao.Solomon i svi majstori su bili u svetilitu, alei Hirama kao to im je bio obiaj. Ta devetoricamajstora su ula unutra, predstavljajui izdajnika Solomonu, koji ga je pitao i naveo da priznasvoju krivicu. Solomon je odredio kaznu da mu se telo raspori, srce izupa, glava odsee i stavi navrh metalne ipke, kao i prvog izdajnika, na oevid svim radnicima. A njegovo telo je baeno na

gomilu ubreta da bi sluilo kao hrana leinarima. Solomon je zatim nagradio onog radnika izkamenoloma i poslao ga, zadovoljnog, natrag u njegovu zemlju. Panja je onda usmerena natraganje za treim i poslednjim izdajnikom.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

ELIFAS LEVI

10


11/32

EETTVVRRTTAA LLEEGGEENNDDAA

Devet majstora je ve poelo oajavati mislei da nee nikada pronai treeg izdajicu kada su sedvadesetprvog dana od njihovog polaska nali izgubljeni u nekoj Libanskoj umi i bili prisiljenida preu preko nekoliko opasnih mesta. Tu su morali provesti no, pa su prirodno izabrali onamesta na kojima su bezbedno mogli poinuti, zatieni od divljih zveri koje su urlale po poljima.

Sledeeg jutra kada je dan poinjao svanjavati, jedan od njih je poao da malo istrai to mesto nakojem su bili. U daljini je ugledao nekog oveka sa sekirom kako lei u podnoju jedne stene. To je bio onaj trei izdajnik kojeg su traili, to je, doznavi za hapenje njegovih sauesnika,pobegao u pustinju da se sakrije. Videvi jednog majstora kako mu prilazi i prepoznavi ga sagradilita hrama u Jerusalimu, on je ustao i poeo mu se pribliavati, mislei da nema ta da se

plai jednog oveka. Ali kada je malo dalje primetio jo osmoricu, okrenuo se i potrao iz svesnage, to je uverilo majstore u njegovu krivicu, pa su bili ubeeni, u stvari, da je to onaj koga sutraili.

Dali su se u poteru... Na kraju izdajnik, izmoren tekim terenom kojim je morao prolaziti, nijemogao nita drugo nego da ih saeka, odluno reen da se brani i pre umre nego da bude uhvaen.

Poto je bio naoruan sekirom, zapretio je da nee potedeti ni jednog od njih. Ne obraajuipanju na to, majstori su se, naoruani batinama, pribliavali sve blie njemu, govorei mu da sepreda. Ali, tvrdoglav u svojoj reenosti, skoio je usred njih i besno se branio dugo vremena, nepovredivi ni jednog od majstora, jersu oni samo odbijali njegove udarce, elei da ga odveduivog Solomonu u Jerusalim. U tom cilju, polovina od njih se odmarala, dok su se ostali borili.

No je poela da pada kada su majstori izdajnika, plaei se da mu mrak ne omogui bekstvo,napali svom snagom, uhvativi ga ba u trenutku kada je hteo da skoi sa ivice neke visoke stene.Onda su ga razoruali, vezali i poveli natrag u Jerusalim, gde su stigli dvadesetsedmog dana oddana njihovog odlaska, ba u ono vreme kada su Solomon i drugi majstori bili u svetilitu, moleise Venom i alei Hirama. Majstori koji su se vratili su uli i predstavili izdajnika Solomonu,koji ga je ispitao i video da taj nije mogao da se opravda. Bio je osuen da mu stomak buderasporen, da mu se utroba iupa, glava odsee i ostatak tela spali, a pepeo razaspe na etiri stranesveta. Njegova glava je bila izloena na vrhu jedne gvozdene motke. Imena tih izdajica su bilanapisana i visila su na motkama, zajedno sa oruima koje su koristili pri ubistvu Hirama. Svatrojica su bila iz plemena Jude (Judah): najstariji se zvao Sebal, drugi Oterlut, a trei Stokin. Tridana su njihove glave bile izloene pogledu svih radnika na hramu. Treeg dana je Solomonzapalio veliku vatru i te tri glave, njihova orua i pisana imena su baena u nju, gde je sveizgorelo. Pepeo je rasut u smeru etiri strane sveta.

Kada je sve to bilo izvreno, Solomon je upravljao radom na hramu uz pomo svih majstora, i mir

se ponovo vratio.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

MASONSKE LEGENDE

11


12/32

PPRRIIAA OO LLAAVVLLJJEEMM VVIITTEEZZUU

Pria se da kada je Solomon oprostio kalfama koje su razmiljale o pobuni i kada se uverio da suse vratili svojim dunostima, jedan od tih kalfi koji nije mogao zaboraviti kaznu izreenu trojicinjegovih kolega i smatrajui je nepravednom, odluio da pokua da ubije Solomona . Uao je unjegovu palatu sa bodeom i ubio jednog od kraljevih oficira to je pokuao da ga zaustavi. Zatim

se borio sa Solomonom koji ga je naterao da pobegne i sakrije se u planine. Solomonovi uvari suproveli dvanaest dana u poteri za beguncem bez ikakvog uspeha, kada je jedan od njih koji sezvao Boece, ugledao jednog lava kako uvlai neko beivotno telo oveka u svoju jazbinu. On se

bacio za lavom, ubio ga i prepoznao oveka kojeg su oni traili, a kojeg je lav prethodno zadavio.

Boece mu je odsekao glavu i odneo je Solomonu, koji ga je nagradio dajui mu jednu traku(pantljiku), simbol vrline, na kojoj je visila zlatna figura lava, simbol hrabrosti; a u ustima lav jedrao batinu kakvom je bio ubijen.

Poto je hram zavren, nekoliko radnika je prihvatilo da pod jednim voom rade na reformacijimoralnog ponaanja, gradnji duhovnih graevina i sticanju reputacije zbog svoje dobrotvornosti.

Zvali su se Sveti Oci (Kadosh Fathers), to znai "odvojeni svetou njihovih ivota".

Meutim, to nije trajalo dugo vremena, jer su zaboravili svoju dunost i svoje obaveze i pohlepaih je nainila licemerima.

Ptolemejevii, kraljevi Egipta, prinevi astrologa, bili su meu najslavnijim i najvernijimprijateljima istine; oni su naredili da ezdesetorica brae rade na prevodu svetih Spisa (Biblije,prim. prev.).

Sveti Oci su ubrzo skrenuli sa svojih dunosti preavi preko granica pristojnosti. Pa ipak taj redse odrao, jer se nekolicina njih povukla u sebe. Izabrali su jednog velikog majstora doivotno;neki su ostali u Siriji i Siciliji, usredsreujui svoj ivot na dobra dela; drugi su otili da ive uzemljama koje su oni posedovali u Libiji i Tebi (Thebaid).

Ista ta samotna mesta kasnije su naselili pustinjaci poznati pod imenom Pustinjski Oci; i opet suoni nazivani Kadosh, to znai "sveti" ili "odvojeni".

Ni Jevreji ni Hriani nisu nikada rekli nita loe o njima. Njihov veliki majstor se zvaoManchemm.

Posle razaranja hrama, nekoliko njih je preuzelo Hrianstvo, usvajajui ga poto u njemu nisu

videli nita to nije u skladu sa njihovim putem. Oformili su grupe, lanove jedne jedinstvenevee porodice. Sve to su posedovali bilo im je zajedniko. Aleksandar, patrijarh Aleksandrije,bio je najgovorljiviji sledbenik tog pokreta i njegov ukras. Provodili su svoj ivot u slavljenju iblagosiljanju Boga i pomaui siromanima koje su smatrali svojom braom. Na takav nain se tajpotovani red odrao skoro do kraja esnaestog veka; a sva braa danas tee da poveaju njegovastan ugled.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

ELIFAS LEVI

12


13/32

KKLLJJUU ZZAA MMAASSOONNSSKKEE PPAARRAABBOOLLEE

Solomon je olienje vrhunskog znanja i mudrosti.

Hram je ostvarenje i lik hijerarhijske vladavine istine i razuma na zemlji.

Hiram je ovek, koji je doao do moi putem znanja i mudrosti. On vlada putem razuma i reda,dajui svakom prema njegovim delima. Svaki stepen tog reda ima po jednu re koja izraava svojkapacitet za razumevanje. Za Hirama postoji samo jedna re, ali se ta re moe izgovoriti na trirazliita naina:

Jedan nain je za egrte, i kada je oni izgovore, ta re oznaava - prirodu, i objanjena je prekorada. Drugi nain je za kalfe, i kod njih ona znai - miljenje, objanjena kroz uenje. Sledei i

poslednji nain je za majstore, i u njihovim ustima, ta re znai istinu i objanjena je posredstvommudrosti.

Postoje tri stepena u hijerarhiji bia;

Postoje troja vrata na hramu;Postoje tri zraka u jednom zraku svetlosti;Postoje tri sile u prirodi.

Te sile su simbolizovane tapom za merenje koji ujedinjuje, metalnom ipkom ili polugom koja podie, i maljem koji uvruje ili ini vrstim. Pobuna sirovog instinkta protiv autokratijemudrosti, naoruava se uzastopno sa te tri sile.

Postoje tri buntovnika:Buntovnik protiv prirode,Buntovnik protiv znanja,Buntovnik protiv istine.

Oni su simboliki predstavljeni u paklu starih naroda sa tri glave Kerbera.

U Bibliji simboliki ih predstavljaju Korej, Datan i Aviron (Vidi Stari Zavet, IV Mojsije, 16:1,prim. prev.).

U masonskim legendama oni su obeleeni simbolima ije kabalistike kombinacije varirajuzavisno od stepena inicijacije.

Prvi, obino zvan Aviron (ili Abiram) ili Hiramov ubica, udara velikog majstora tapom zamerenje. Ba na taj nain je toliko pravednih rtvovano u ime zakona.

Drugi, po imenu Miphiboseth, od imena jednog besmislenog pretendenta na Davidov presto,udara Hirama gvozdenom ipkom. Tako i popularna reakcija na tiraniju postaje druga tiranija i

pokazuje se jo pogubnijom za vladavinu mudrosti i vrline.

Konano, trei dokrajuje Hirama maljem, ba kao brutalni obnovitelji takozvanog reda, kojiobezbeuju svoj autoritet ruenjem i guenjem inteligencije.

Grana akacije na Hiramovom grobu je slina krstu na oltarima Hrista. To je simbol znanja koje

preivljava samo znanje i koje veno protestuje protiv ubica miljenja.

Kada ovekove greke poremete red stvari, priroda intervenie, kao Solomon u hramu.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

MASONSKE LEGENDE

13


14/32

Hiramova smrt mora neminovno izazvati osvetu; ubice mogu izvesno vreme ostati nekanjene, alinjihov sudnji as e doi.

Onaj koji je udario tapom za merenje, isprovocirao je ubod bodeom.Onaj koji je udario gvozdenom ipkom, umree od sekire.Onaj koji je trenutno pobedio maljem, pae kao rtva te sile koju je zloupotrebio i zadavie ga

lav.

Ubicu sa tapom za merenje je otkrila sama lampa to mu je davala svetlost i izvor na kojem je ongasio sopstvenu e, to jest, on nije mogao izbei odmazdu.

Ubica sa gvozdenom ipkom bie uhvaen na prepad kad je izostala njegova budnost, kao izaspalog psa.

Lav koji prodire ubicu sa maljem jeste jedan od oblika Edipove sfinge; a ko njega pobedi,zasluuje da nasledi Hirama.

Istrunulo telo Hirama pokazuje da mrtve, iscrpljene forme ne uskrsavaju. Hiram je jedini iistinski, jedini legitimni kralj sveta i o njemu bi se trebalo govoriti u izreci:

Kralj je mrtav! iveo kralj!

Slobodno zidarstvo ima za svoj cilj ponovno konstituisanje Hiramove monarhije, i ponovnuduhovnu izgradnju hrama. Tada e ona troglava ada ja biti vezana u lance, tada e sene onihtrojice ubica biti okruene tamom. Tada e se onaj ivi kamen, kubini kamen, zlatna kocka,kocka sa dvanaest vrata, onaj novi Jerusalim spustiti s neba na zemlju, u skladu sa kabalistikim

proroanstvom Sv. Jovana.

Izvor, koji je tekao kraj prvog ubice, pokazuje da je pobuna prvog doba bila kanjena potopom.

Gorui bun i duga koji su pomogli u otkrivanju drugog ubice, predstavljaju svetu Kabalu, koja seuzdie naspram licemernih i idolatrijskih dogmi drugog doba.

Konano, savladani lav predstavlja trijumf uma nad materijom i potinjavanje sirove sileinteligenciji, koja treba da bude znak dovrenja i dolaska Sanctum Regnum-a.

Od poetka, rada na gradnji hrama istine, za kreativan um, Hiram je ubijan mnogo puta i uvek jevaskrsavao.

Hiram je Adonis koga je ubio vepar,On je Oziris, koga je ubio Set,On je Pitagora prognan.On je Orfej rastrgnut na komade od Bahanatkinja,On je Mojsije, sahranjen, moda iv, u peinama Brda Nebo,On je Isus, koga su ubila tri izdajnika, Kamfa, Juda Iskariotski i Pilat,On je ak de Mole, osuen od Pape, prokazan od jednog lanog brata i spaljen po nareenjuKralja.

Rad na hramu je rad Mesijanstva, to jest, ostvarenje izraelianskog i hrianskog simbolizma.

To je red koji se odrava preko ravnotee dunosti i prava, nepovredivim temeljima moi.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

ELIFAS LEVI

14


15/32

To je ponovno uspostavljanje hijerarhijske inicijacije i ministarstva miljenja, koji upravljajumonarhijom snage i inteligencije.

Sve to je uraeno u svetu nee imati smisla, ako ovaj rad ne bude dovren jednog dana.

PPRRIIAA OO FFAALLEEGGUU

Kada su se svi zajedno okupili na ravnici Sennar, pod vladavinom Nimroda, tu je bio jedan velikiarhitekta po imenu Faleg.

On je bio sin Ebera, Oca Hebreja, i on je da bi zatitio ljudski rod od novog potopa, nacrtao planza jednu kulu.

Prvi deo te kule trebalo je da bude okrugao, sa dvanaest vrata i sedamdeset dva stuba. Drugi deo je trebalo da bude etvrtast sa devet spratova; trei trouglasta spirala sa etrdeset dva zavoja.etvrti je trebalo da bude cilindrian sa sedamdeset dva sprata.

Sedam stepenita je meusobno povezivalo spratove.

Vrata od svakog sprata trebalo je da se otvaraju i zatvaraju uz pomo mehanizma ijefunkcionisanje je trebalo uvati kao hijerarhijsku tajnu.

Svi stanovnici te kule, trebalo je da imaju jednaka graanska prava, jer oni na vrhu ne bi moglipreiveti bez pomoi onih na dnu, a oni na dnu se ne bi mogli zatititi od iznenadnog napada bezbudnosti onih gore.

Takav je bio Falegov plan. Ali, radnici nisu ba verni velikom arhitekti. Tajne onih gore otkrivane

su onima koji su radili dole, vrata se vie nisu mogla zatvarati, neki su pokuavali da ihzabarikadiraju, drugi su silom ulazili da bi se domogli bezbednosti na visinama.

I uz to, svi su hteli da rade kako im se svia, bez konsultovanja Falegovih planova.

Nastupila je zbrka u njihovom govoru isto kao i u njihovom radu, i jedan deo kule je propao, dok je drugi ostao nezavren, jer su radnici odbijali da pomau jedni drugima. Zbrka je vladala i unjihovom jeziku, jer vie nije bilo jedinstva u njihovom miljenju.

Faleg je tada shvatio da je previe oekivao od ljudi mislei da e oni moi razumeti jedni druge.Ali, ti ljudi su krivicu pripisali njemu i potkazali su ga Nimrodu. Nimrod ga je osudio na smrt.

Faleg je nestao i nije se znalo ta se dogodilo s njim.

Nimrod je verovao da ga je ubio i podigao je jedan idol kojem je dao ime Faleg i koji je davaoproroanstva u korist Nimrodove tiranije. Meutim, u stvarnosti, Faleg je pobegao u pustinju.

Napravio je putovanje oko poznatog sveta kao ispatanje za onu suvie dareljivu greku koju jepoinio. I gde god se zaustavio, on je izgradio po jedan trougaoni ator. Jedan od tih spomenika jeponovo otkriven u Pruskoj 553. godine u iskopinama nekog rudnika soli.

Petnaest lakata ispod nivoa tla, naeno je jedno trougaono zdanje; unutar njega se nalazio jedan

beli mermerni stub na ijem podnoju je ispisana itava pria na hebrejskom jeziku. Pored togstuba otkriven je i nadgrobni spomenik, prekriven prainom, ali ispod kojeg je leala jedna ploaod ahata, na kojoj se nalazio sledei epitaf:

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

MASONSKE LEGENDE

15


16/32

Ovde lei pepeo naeg G. A. (Great Architect, Velikog Arhitekte, prim.prev.) Babilonske Kule...

Adonai mu je oprostio ljudske grehe, jer je on voleo ljude.

U ponienju je umro za njih, i tako je otplatio za velianstvenost Nimrodovih idola.

PPRREELLAAZZAAKK RREEKKEE NNAABBUUZZAANNAAII

Sedamdesete godine izraelianskog ropstva u Babilonu, Kralj Kir je, leei u krevetu u svojojpalati, sanjao jedan san koji ga je uznemirio.

Usnio je goluba kako lebdi iznad njegove glave i stranog lava koji se ustremio na njega. I dok jetraio naina da umakne lavovoj svireposti, uo je glas goluba: "Daj robovima njihovu slobodu".

Kralj je ustao, optereen snovima, i tada su mu rekli da je jedan mudri Izraelanin, ne drugojstrani reke Nabuzani, zamolio da govori sa kraljem.

Kralj je dozvolio tom oveku da ue i ispriavi mu san koji je imao, zatraio njegovo tumaenje.

Zorobabel (tako se zvao taj Izraelanin) je rekao kralju da Jevreji moraju biti poslati natrag unjihovu rodnu zemlju i da hram Bogu ponovo mora biti izgraen.

"O, Kralju!" rekao je: "Drati ljude u ropstvu silom znai zloupotrebiti samu tu silu. Sila je onajlav kojeg ste videli u snu. Ona se mora pobediti pravdom. Golub predstavlja razumevanje, milost isvetlost."

A, Kir mu ree:"Idi, onda, okupi svu svoju brau i izgradite opet hram Bogu". Zatim mu dadema, mistriju i klju.

Takoe je prikupio i sav plen iz hrama koji su opljakali njegovi prethodnici i dao ga Zorobabelu.

Onda su se Izraeliani okupili i pripremili za prelazak reke Nabuzanai. Prvi koji su kroili u vodubili su proderani od udovita koja su izronila iz dubina. Ostali su stigli i videli da je ta rekanosila groznu gomilu kostiju i drugih otpadaka. udovita koja su proderala one rtve behukrokodil i zmija. Krokodil je nosio zlatnu krunu na svojoj glavi; zmija - dijademu.

To su bili zli duhovi te reke, vodeni demoni koji su, pod mnotvom zastraujuih oblika, ponudilinjima sve one ljude koji su pokuali da preu na drugu stranu.

Kada su Zorobabelu javili ta se desilo, on je naredio da se zapale velike vatre na obalama reke.Zatim je naredio da se konstruie jedan plutajui most i porine usred voda. Tako je taj most naaosvoj put do reke, a da demoni nisu ni znali za njegovu gradnju, jer im je panju privuklo netodrugo, one vatre na obalama.

Izraelski narod je preao.

Na tom mostu su iscrtana tri magijska slova, koja su sluila kao talismani robovima to su sevraali u svoju zemlju.

To su bila slova L. D. P.

Ona predstavljaju krst, ugaoni kamen i Re Istine.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

ELIFAS LEVI

16


17/32

Krst je jedan izraz stvaranja i rtve. Ugaoni kamen je temelj hrama, a Re Istine upravlja delimasvih radnika. Ugaoni kamen se zove rtk; krst je hmkj, a Re Istine se zove hnyb.

Pod tim znacima je trebalo da se ostvari osloboenje Izraela.

Ta tri slova se mogu kombinovati na tri naina:

To su znaci devetorice majstora koji su osvetili Hiramovu smrt. To su hijeroglifi tri stepenamasonerije.

U savremenim izrazima ta slova znae: Slobodu, dunost, mo (liberty, duty, power). A,kabalistiki su napisana ovako:

PL D

Ili: mo podrana dunou i slobodom.

Za neupuene, ova slova znae: sloboda prolazna.

Za egrte i kalfe, ona znae: sloboda miljenja.

BBAAFFOOMMEETT

Binario Verbum Vit Mortem et Vitam Aequilibrans

Postoji nekoliko figura Bafometa (za lik Bafometa, vidi knjigu Transcendentalna Magija, prim.prev.).

On je ponekad prikazan sa bradom, rogovima jarca, licem oveka, grudima ene, grivom i apamalava, krilima orla i papcima bika.

Njegova vaskrsla sfinga je u Tebi, Edipovo udovite, as pobeena, as pobednika.

On je znanje koje se uzdie protiv idolopoklonstva, to protestuje putem same nakaznosti (sebekao) idola.

Izmeu svojih rogova on nosi buktinju ivota, a iva dua te baklje jeste Bog.

Izraelianima je bilo zabranjeno da boanskim koncepcijama daju lik oveka ili ivotinje; stoga,na zavetnom kovegu i u svetilitu, oni su se usudili izvajati jedino heruvime, to jest, sfinge satelima bikova i glavama ljudi, orlova ili lavova.

Ti meoviti likovi nisu predstavljali potpuni oblik ni oveka, niti bilo koje ivotinje.

Ta hibridna stvorenja nemoguih ivotinja dovela su do shvatanja da lik nije idol, niti proizvodneke ive stvari, ve pre jedan karakter ili predstava neega to ima postojanje u mislima).

Bafomet nije oboavan; Bog je taj koji je oboavan, Bog bez lica (koji se nalazi) iza togbezoblinog oblika, onog lika koji ne lii ni na jedno stvoreno bie.

Bafomet nije Bog: on je znak inicijacije. On je jo i hijeroglifska figura velikog boanskogTetragramatona.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

MASONSKE LEGENDE

17


18/32

On je ostatak od Heruvima kod kovega i Svetinje nad svetinjama.

On je uvar kljua hrama.

Bafomet je analogan tamnom Bogu Ravi Simeona.

On je tamna strana boijeg lica. To je razlog zbog kojeg za vreme obreda inicijacija, izabrani lanmora celivati stranje lice Bafometa, ili da ga nazovemo vulgarnijim imenom, avola. Dakle usimbolizmu ta dva lica, stranje lice Boga jeste avo, a stranje lice avola jeste hijeroglifskolice Boga.

Otkud ime slobodni zidari? Slobodni od ega? Od straha od Boga? Da, nesumnjivo, jer kad seovek plai Boga, on mu moe videti samo lea. Strani Bog je crni Bog, avo. Slobodni zidariele sagraditi jedan duhovni hram jednom Bogu, Bogu svetlosti, Bogu razumevanja iovekoljublja. Oni se suprotstavljaju Bogu od avola i avolu od Boga. Ali oni respektuju

pobona verovanja Sokrata, Vinsent de Pola i Fenelona. Ono to bi oni drage volje, sa Volterom,nazvali "nevaljala sramota" je ono lice, ili jo bolje, ona glupost koja je tokom srednjeg veka

zauzela mesto Boga.

to sjajnija svetlost, to je tamnije njeno oiviavanje senke.

Hrianstvo je u isto vreme i spasenje i bi sveta. Ono je najuzvienija mudrost i najstranijaglupost. Ako Isus nije bio Bog, on je bio najopasniji zlotvor. Isus Vejoa je odvratan. Renanovomse ne moe oprostiti. Onaj iz Jevanelja se ne moe objasniti, ali Isus Venson de Pola je mio imoe biti oboavan. Ako je hrianstvo za vas osuda razuma, despotizam neznanja i veineljudskog roda, vi ste neprijatelj oveka. Meutim, ako pod hrianstvom podrazumevate ivotBoga u oveku, heroizam ovekoljublja, vladavinu milosra koje predaje boanstvo rtvama ljudi

i putem priea im omoguuje da ive taj isti ivot, nadahnut tom istom ljubavlju, tada ste vispasitelj sveta.

Mojsijeva religija je istina; takozvana mojsijevska vera fariseja je bila la.

Isusova religija je ta ista istina, koja je uznapredovala za jedan korak, otkrivajui se oveku ujednoj novoj manifestaciji. Religija inkvizitora i ugnjetavaa ovekove svesti jeste la.

Katolicizam crkvenih otaca i svetaca je istina. Katolicizam Vejoa je la.

I ba protiv te lai je masonerija preuzela na sebe bitku da se izbori u korist istine.

Slobodno zidarstvo ne eli imati nikakve veze sa doktrinama ljudi kao to su Torquemada iEscobar, ali kao svoje prihvata simbole Hermesa, Mojsija i Isusa Hrista. Pelikan na podnojukrsta je izvezen na pantljici njihovih inicijata najvieg stepena. Masonerija iskljuuje samofanatizam, neznanje, budalastu lakovernost i mrnju; a veruje u jednu dogmu, jedinstvenu u duhuali viestruku po obliku, u dogmu oveka.

Njena religija nije judaizam, neprijatelj svih drugih naroda, niti iskljuivi katolicizam, niti krutiProtestantizam, ve pravo katolianstvo dostojno tog imena, to jest, univerzalno ovekoljublje. To

je mesijanstvo Jevreja!

Sve je istina u knjigama Hermesa. Meutim, pokuaji da se one sauvaju od profanog, uinili suih da tako kaemo, beskorisnim za svet.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

ELIFAS LEVI

18


19/32

Sve je istinito u dogmi Mojsija; ono to je pogreno jeste iskljuivost i despotizam nekih rabina.Sve je istinito u hrianskoj dogmi; meutim katoliki svetenici su poinili iste greke kao irabini judaizma.

Ove dogme upotpunjuju i objanjavaju jedna drugu i njihova sinteza e biti religija budunosti.

Greka Hermesovih uenika bee sledea: greka se mora ostaviti profanom, a istinu bi trebalouiniti nedostupnom za svakoga, izuzev svetenika i kraljeva.

Idolopoklonstvo, despotizam i pokuaji unitenja svetenstva, bili su gorki plodovi te doktrine.

Greka Jevreja je bila njihova tvrdnja da su oni jedinstvena i povlaena nacija, svi drugi narodiprokleti, a samo oni izabranici Boga.

I Jevreji, rtve surovog obrta sudbine, behu proklinjani i progonjeni od svih drugih naroda.Katolici su bili prevareni sa tri temeljne greke:

1. Verovali su da se vera mora po svaku cenu nametnuti razumu pa ak i nauci, iji su napredakoni onemoguavali.

2. Papi su pripisali nepogreivost koja nije bila samo konzervativna i disciplinarna, ve apsolutna,nalik bezgrenosti Boga.

3. Mislili su da bi ovek trebao ruiti sam sebe, poricati svoju sopstvenu vanost i uiniti sebenesrenim kao pripremu za budui ivot, dok je istina sasvim suprotna. ovek bi trebao negovatisve svoje sposobnosti, razvijati ih, ispunjavati svoju duu, uiti, saznavati i voleti svoj ivot,

jednom reju: biti srean

. Jer ovaj sadanji ivot jeste u stvari priprema za budui, a ovekova

vena srea poinje tek kada je on postigao duboki mir koji proistie iz savrene ravnotee.

Ove greke su navele prirodu, nauku i razum da protestuju protiv (svih) njih, time postiui da seza tren uini da je sva vera izgubljena i da su sve religije iezle sa lica zemlje.

Meutim, svet ne moe preiveti bez religije, kao to ni ovek ne bi mogao iveti bez srca. Kadsve religije budu mrtve, zaivee jedinstvena i univerzalna religija. To e se desiti onda kada bude

postojala saglasnost meu svim ljudima u njihovom uverenju u sveoptu solidarnost, u jedinstvotenje, razliitost izraza, veru u jednog jedinog Boga, u slobodu simbolizma i toleranciju likova,

pravoverje u milosru, sa univerzalnou uvek prisutnom u srcu svih i, da ne kaemo, uravnodunou, potovanje duha, slino kod svih ljudi, koji razliito deluje kod svakog od njih, u

sposobnosti usavravanja dogme, u moguem popravljanju kultova, ali ipak iza svega ovoga uvelikoj i nepromenjivoj veri Izraela u jednog jedinog Boga, u isti mah nematerijalnog,nepromenjivog i nesupstancijalnog, ije su sve konvencionalne predstave - idoli; to je vera urazum, univerzalni zakon i u postojanje samo jedne nacije, kao instrumenta Boga za stvaranjekako insekata tako i galaksija!

A takoe jo pod pokroviteljstvom Izraela i uz pomo njegovog komercijalnog upliva, nadamo seda emo na zemlji videti ustanovljene:

Asocijaciju svih finansijskih interesa;Federaciju naroda;

Zajednicu svih religioznih kultova;I sveoptu solidarnost.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

MASONSKE LEGENDE

19


20/32

VVEERROOIISSPPOOVVEESSTT

Mi verujemo u venu i beskrajnu vlast nepromenjive mudrosti i kreativne inteligencije.

Mi verujemo u vrhunsku lepotu pravine dobrote i milosrdne, ljubazne pravde.

Mi verujemo u produktivnost napretka unutar reda i u red koji veno napreduje.

Mi verujemo u princip univerzalnog ivota, u princip Bia i bia veno razdvojen od Bia i bia,ali nuno prisutan unutar Bia i unutar bia.

Mi verujemo da potpuni princip, unutar svega i svugde, ne moe biti sadran, obuhvaen,ogranien, odreen niti definisan ni na koji nain, i da je kao rezultat stoga svaki oblik, svako

posebno ime, svako lino iskljuivo otkrovenje ovog principa idolopoklonstvo i greka.

Mi verujemo da taj princip boravi u svakom od nas i da govori svakom od nas putem glasa svesti;da svest ne moe biti prosvetljena bez uea vere, razuma, nauke i duhovnosti.

Mi verujemo u apsolutni razum koji mora voditi i ispravljati pojedinana umovanja, koji mora bitiosnova za veru i merilo za svaku dogmu, da ne bi bilo fanatizma, gluposti i greaka.

Mi verujemo u apsolutnu ljubav koja se naziva milosre i nadahnjuje rtvu.

Mi verujemo da, u cilju rasta, ovek mora davati, da je on srean kao rezultat sree drugih, i dadobroregulisan egoizam mora poeti sa ovekovim komijom.

Mi verujemo u slobodu, u apsolutnu nezavisnost, ak i u kraljevsku suverenost sopstva, relativnuboanstvenost ovekove volje kada njom upravlja suvereni razum.

Mi verujemo da sam Bog - taj veliki neodredivi princip - ne moe biti ni despotski vladar nitisudija - delat za njegova stvorenja; da ih on ne moe ni nagraivati niti kanjavati, ve da samzakon nosi u sebi svoje vlastite posledice, tako da je dobro samo po sebi nagrada za dobro, a zlo,kazna, jeste samo lek za zlo.

Mi verujemo da je sami duh milosra nesavitljiv kada on nadahnjuje pobonost i mir, ali da sviljudi mogu pasti kao rtve greke, naroito kada deluju na stvarima koje ne poznaju i ne razumeju.

Mi verujemo u katolianstvo, to jest, univerzalnost, dogme.

Mi verujemo da u religiji svi inteligentni ljudi prihvataju iste istine i ne slau se samo u pogledugreaka.

Mi verujemo da su najrazumniji ljudi takoe i najstrpljiviji i da progonitelji onih ija se verovanjarazlikuju, dokazuju samim nasiljem svog proganjanja da su oni u krivu.

Mi verujemo da su svi bogovi fantomi i da su svi idoli nitavni; da bi ustanovljene vere trebalenapraviti mesta za druge i da se mudar ovek moe moliti u damiji i u crkvi bez razlike. Makoliko mi pretpostavljali damiju pagodi, a crkvu damiji, pod uslovom da je crkva ostalaneukaljana prisustvom nekog ravog svetenika.

Jednom reju, mi verujemo ujednog Boga i u jednu religiju. U Boga koji blagosilja sve bogove iu religiju koja upija ili ponitava sve religije.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

ELIFAS LEVI

20


21/32

Mi verujemo u univerzalno, apsolutno i beskonano bie, koje se prikazalo usled nemogunostinitavila i ne prihvatamo da nitavilo moe postojati, niti da ono moe postati neto.

Mi raspoznajemo u Biu dva sutinska naina postojanja, ideju i oblik, inteligenciju i akciju.

Mi verujemo u istinu, koja je Bie to je zaelo ideju;

U stvarnost, koja je Ideja to je prikazana ili se prikaziva putem nauke;

U pravdu, koja je Bie na delu u skladu sa njegovom istinskom prirodom i razumnimproporcijama.

Mi verujemo u stalno, progresivno otkrovenje Boga u razvojima nae inteligencije i nae ljubavi.

Mi verujemo u duh istine kao neodvojiv od duha milosra i upuujemo na njega, zajedno sakatolikom crkvom, kao na:

Duha nauke nasuprot mranjatvu ravih svetenika; Duha inteligencije nasuprot gluposti praznoverja; Duha sile za borbu protiv predrasuda i kleveta lanih vernika; Duha pobonosti,deijeg, socijalnog ili humanitarnog, nasuprot bezbonom egoizmu onih koji bi pustili sve drugeda izginu da bi oni spasli svoje due; Duha mudrog saveta, jer pravo milosre poinje sa duhom idonosi svoju prvu pomo dui; i konano, Duha straha od zla, koji gazi strah ljudi i ui nas da sene priklonimo zlu nekog skrnavnog kulta zasnovanog na nekom kapricioznom i pokvarenomBogu.

Mi verujemo da je takav Duh duh Jevanelja i Isusa Hrista.

To je razlog to mi oboavamo ivog, delatnog Boga u Isusu Hristu, ne inei njega posebnimBogom, koji moe biti odvojen od Boga, sam. Jer, Isus je bio istinski ovek i potpuno ljudski, kaoto smo i mi, ali osveen obiljem boanskog Duha, koji govori kroz njegova usta, ivi i delujekroz njega.

Mi verujemo u pouni i boanski smisao legendarnih Jevanelja ije je slovo nesavreno, ali ijije duh vean.

To je razlog zato mi ne odbacujemo i ne osuujemo nikoga.

Mi verujemo da dobrosreen egoizam poinje sa drugima i da su stvarno bogati oni koji daju.

Mi verujemo u nepogreivost duha milosra, a ne u dogmatsku nepromiljenost nekolicine ljudi.

Mi verujemo u veni ivot. Zato se ne plaimo smrti za sebe, niti za one koje volimo.

Mi se slaemo u potpunosti sa trinaest lanova Majmonidovog Simbola i kao rezultat togasmatramo Izraeliane naom braom.

Mi verujemo da je Bog jedan Bog i da je Muhamed bio jedna od "rei prethodnica" (to i jesteznaenje reiprofet- prorok), i mi smo u saglasnosti sa muslimanima.

Meutim, mi saaljevamo i prekoravamo Jevreje to nas nazivaju goimima i muslimane to naszovu kaurima. Utome mi ne moemo biti u skladu s njima, jer su oni tu izvan granica milosra.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

MASONSKE LEGENDE

21


22/32

Mi se slaemo sa Simbolom vere Apostola, Svetog Atanasija i Nikeje, razumevajui, ipak, da seoni moraju objasniti na jedan hijerarhijski nain i da oni izraavaju najvie misterije okultnefilozofije.

Ali mi prekoravamo proklinjanje i iskljuujemo ekskomuniciranje kao prekraje protiv milosra iuniverzalne solidarnosti.

Mi priznajemo arbitranu i disciplinarnu nepogreivost glave Crkve, ali smatramo glupim da mupripiemo proizvoljnu nepogreivost u stvaranju dogme.

Papa jeste zakoniti tuma i uvar drevnih verovanja; meutim, ako bi on poeleo nametnuti nova,tada bi skrenuo sa svoje staze dunosti i ne bi imao vie autoriteta od bilo koga drugog koji govorigluposti.

Mi prouavamo tradiciju ali je ne smatramo kritikim autoritetom, jer ona je zajednikosabiralite drevnih istina i zabluda.

Takva je veroispovest koja bi trebalo da ujedini i polako apsorbuje sve druge. Takva je religijavelikih dua koje dolaze. Koliko ljudi je danas u stanju da to razume? Ja to ne mogu rei, alimislim da, kada bi neki prorok trebao govoriti javno o tome pred okupljenim ljudima, svetenici

bi ga kamenovali, ljudi prezirali, a samo nekolicina mudrih ljudi bi ga nakratko saaljevala.

Za to vreme, papa podie trupe i izmilja dogmu. Vejo cedi svoj u i analizira mirise Pariza. Sasvoje strane, Pariz zatvara svoj nos od mirisa Vejoa. Vejo pere svoje ruke od svega toga, pa kae:to je samo parfem Rima!

I ta svetovna suverenost, vatikanska prostitutka i ne pocrveni uzimajui Vejoa za svog zatitnika.

U Parizu, cenzura zabranjuje Ponsarovu predstavu "Galileja". Zaista, je li to svet doao do kraja?

Oh, vladavino straha koja se veno obnavlja, stalna pobuno zveri protiv anela; neizbeni savezutiranija protiv inteligencije ma kako slobodne; ozakonjena gluposti; odbaeni due; dokle etedrati ovaj jadni svet naglavake?

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

ELIFAS LEVI

22


23/32

EELLEEMMEENNTTII KKAABBAALLEE UU DDEESSEETT LLEEKKCCIIJJAA

Pisma liphas Lvi-ja ( Na ova pisma nam je ljubazno ukazao jedan uenikliphas Lvi-ja,Monsiur Montaut. Ona su se pojavila u magazinu "Initiation", 1891. godine, prim. prev.)

PPrrvvaa lleekkcciijjaa

OOppttii uuvvoodd

Dragi Gospodine i Brate,

Mogu vas tako nazvati zbog toga to vi traite istinu u iskrenosti vaeg srca, spremni da uiniteneophodne rtve da biste je pronali.

Istinu, poto je ona u sutini svega to jeste, nije teko pronai: ona je u nama i mi smo u njoj.Ona je kao svetlost i slepi je ne vide.

Bie jeste. To je neosporno i apsolutno. Egzaktna ideja Bia jeste istina; njegovo znanje je nauka;

njegov idealni izraz jeste razum; njegova aktivnost jeste kreacija i pravda.

Kaete da elite verovati. U tome, dovoljno je znati i voleti istinu.

Jer prava vera je neodvojiva privrenost uma neophodnim dedukcijama nauke u pretpostavljenojbeskonanosti.

Jedino okultne nauke daju izvesnost, jer one se zasnivaju na realnostima, a ne na snovima.

U svakom religioznom simbolu, one iznose istinu, a ne la. Ono to je istina isto je svuda, a laiizbijaju u skladu sa mestima, vremenima i ljudima.

Postoje tri takve nauke i to: Kabala, Magija i Hermetika.

Kabala, ili tradicionalna nauka Hebreja, mogla bi se nazvati matematikom ovekovog miljenja.Ona je algebra vere. Ona reava sve probleme due kao da su oni jednaine, izolujui pri tomenepoznate. Ona daje idejama jasnou i strogu tanost brojeva; njeni rezultati, za um, predstavljajunepogreivost (uvek relativnu, meutim, za sferu ljudskog znanja), a za srce, duboki mir.

Magija ili nauka magova, ima svoje drevne predstavnike u uenicima, a moda i uiteljima,Zoroastra. To je znanje o tajnim i specifinim zakonima prirode koji proizvode skrivene sile,

magneti, (prirodni i vetaki) to mogu postojati ak i izvan oblasti metala. Jednom reju, a daupotrebimo moderan izraz, to je znanje o univerzalnom magnetizmu.

Hermetika filozofija jeste nauka o prirodi skrivena u hijeroglifima i simbolima drevnog sveta. To je potraga za principom ivota, zajedno sa snom (za one to ga jo nisu ostvarili) o izvrenjuvelikog dela, to jest proizvoenjem boanske, prirodne vatre koja stvara i ponovo stvara bia odoveka.

Tu se, moj prijatelju, nalaze stvari koje vi elite prouavati.

Krug kojeg one obuhvataju je ogroman, ali principi su toliko jednostavni da su predstavljeni i

sadrani u znacima brojeva i slovima alfabeta. "To je Herkulov napor, a isto tako i deija igra",kau majstori svete nauke.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

MASONSKE LEGENDE

23


24/32

Karakteristike koje su neophodne za uspeh u ovom prouavanju jesu velika tanost procene ivelika nezavisnost uma. ovek se mora otarasiti svih predrasuda i svake unapred zamiljeneteorije, a iz tog razloga je Hrist rekao: "Dok ne postanete kao malo dete, ne moete ui u Malkut",to jest, u Kraljevstvo znanja.

Poeemo sa Kabalom, koja se deli na sledee oblasti: Berait, Merkava, Gematrija i Temura

(Autor u originalnom tekstu upotrebljava retko korien alternativni naziv "Lemurah", uobiajenatranskripcija kod savremenih kabalista je Temura, prim. prev.).

Va u ime svete nauke, liphas Lvi.

DDrruuggaa lleekkcciijjaaKKaabbaallaa -- cciilljj ii mmeettoodd

U prouavanju Kabale, ovek bi trebalo da tei da stigne do dubokog mira uz pomo jasnoe umai mira srca.

Jasnoa uma jeste posledica izvesnosti; mir srca dolazi iz strpljenja i vere.

Bez vere, nauka vodi ka sumnji; bez nauke, vera vodi ka praznoverju

. Njihovo sjedinjenje donosiizvesnost, ali se one pri tome ne smeju pobrkati. Cilj vere jeste hipoteza, a ona postaje izvesnostkada se ta hipoteza potkrepi dokazom ili demonstracijama nauke.

Nauka ustanovljava injenice. Iz ponavljanja injenica, ona pretpostavlja zakone. Optostinjenica u prisustvu takve i takve sile demonstrira postojanje zakona. Inteligentne zakone nunonamee i njima vlada inteligencija. Jedinstvo unutar zakona predpostavlja jedinstvo zakonodavneinteligencije. Ta inteligencija, koju smo prisiljeni zamisliti, i koju jedino vidimo na delu uspoljanjim manifestacijama i koju ne moemo ni na koji nain definisati, jeste ono to mizovemo Bog!

Primili ste moje pismo; to je jedna oigledna injenica. Prepoznali ste moj rukopis i moje misli izakljuili iz toga da sam to zaista ja, koji je poslao to pismo. To je razumna hipoteza, ali nunahipoteza jeste da je neko napisao to pismo. Ono bi moglo biti falsifikovano, mada nemate razlogada to pretpostavite. Da ste to pretpostavili, bezrazlono, napravili biste jednu veoma sumnjivuhipotezu. Da ste ustvrdili da je to pismo, ispisano, palo sa neba, napravili biste jednu apsurdnuhipotezu.

Evo kako se, dakle, u skladu sa kabalistikim metodom, formira izvesnost:

DokazNauna demonstracija izvesnostNuna hipotezaRazumna hipoteza verovatnoaSumnjiva hipoteza sumnjaApsurdna hipoteza greka

Pridravajui se ovog metoda, um dobija pravu nepogreivost, jer on potvruje ono to zna, verujeu ono to nuno mora pretpostaviti, priznaje razumne pretpostavke, ispituje sumnjive i odbacujeone apsurdne.

itava Kabala je sadrana u onome to majstori zovu tridesetdva puta (staze) i pedeset kapija.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

ELIFAS LEVI

24


25/32

Trideset dva puta jesu trideset dve apsolutne i stvarne ideje pripojene znacima deset aritmetikihbrojeva i dvadeset dva slova hebrejskog alfabeta. Evo tih ideja:

Brojevi

1. Najvia mo. 6. Lepota.

2. Apsolutna mudrost. 7. Pobeda.3. Beskonana inteligencija. 8. Venost.4. Dobrota. 9. Plodnost.5. Pravda ili strogost. 10. Stvarnost.

Slova

(Poznavaocima veza izmeu Tarota i hebrejskog alfabeta je na prvi pogled jasno da Lvi ovdedaje krive atribucije. Lvi je to na jednom mestu priznao, rekavi da je u vreme objavljivanja tih

pisama bio vezan zavetom utanja u pogledu ispravnih atribucija, tako da ih nije smeo obelodanitiu pravom svetlu, prim. prev.).

Slovo LviPravo

znaenjeSlovo Lvi

Pravoznaenje

Alef a Otac Vo Kaph k ] Sila DlanLamed l rtva Bi Mem M \ Smrt VodaBeth b Majka Kua Nun N } Reverzibilnost RibaGimel g Priroda Kamila Samekh s Univerzalno bie StubDaleth d Autoritet Vrata Ayin u Ravnotea OkoH h Religija Prozor P p [ Besmrtnost UstaVau w Sloboda Klin Tzaddi X { Senka i odraz UdicaZayin z Posedovanje Ma Qoph q Svetlost PotiljakCheth j Raspodela Ograda Resh r Prepoznavanje GlavaTeth f Mudrost Zmija Shin c Svemonost ZubYod y Red (Poredak) Ruka Tau t Sinteza Krst

TTrreeaa lleekkcciijjaaUUppoottrreebbaa mmeettooddaa

U predhodnoj lekciji govorio sam samo o tridesetdva puta ili staze; kasnije u priati i o pedesetkapija.

Ideje izraene brojevima i slovima predstavljaju neporecive realnosti. Te ideje su meusobnopovezane (slede jedne iz drugih) i slau se kao samibrojevi. Moe se logiki pristupiti s jedne nadrugu. Mukarac je sin ene, ali ena izlazi iz (potie od) mukarca, kao to broj proizilazi iz

jedinstva. ena objanjava prirodu, priroda otkriva autoritet, koji stvara religiju, (koja slui kao)osnova za slobodu, koja ini oveka gospodarem samog sebe i univerzuma, itd... Nabavite jedanpil Tarot karata (mada u stvari verujem da ga ve imate) i poreajte, u dva niza po deset,alegorijske karte sa brojevima od jedan do dvadesetjedan. Videete sve simbole (likove) kojiodgovaraju slovima. to se tie brojeva od jedan do deset, nai ete da su one ponovljene etiri

puta sa simbolima tapa ili skiptra oca, peharom uivanja majke, maem ljubavi i noviimaplodnosti. Tako je Tarot ukljuen u hijeroglifsku knjigu o trideset dve staze i njegovo sumarnoobjanjenje se moe pronai u toj knjizi pripisanoj patrijarhu Abrahamu, zvanoj Sefer Jecira(Sepher Jezirah, Knjiga Oblikovanja, prim. prev.).

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

MASONSKE LEGENDE

25


26/32

Naunik Court de Gebelin je bio prvi koji je otkrio znaaj Tarota, koji predstavlja taj veliki kljuza te svetenike hijeroglife. Njegovi simboli i brojevi se mogu pronai u proroanstvima Jezekijai Sv. Jovana. Biblija jeste nadahnuta knjiga, ali Tarot je knjiga koja nadahnjuje. On je jo nazvan itoak Rota, odakle i potiu imena Tarot i Torah. Drevni Rozenkrojceri su ga dobro poznavali iMarquis de Suchet govori o njemu u svojoj knjizi o Iluminatima (Illumination, prosvetljeni, prim.

prev.).

Nae karte za igranje vode poreklo od te knjige simbola. panske karte jo nose osnovne oznake primitivnog Tarota i njima se ponekad igra jedna igra koja se zove hombre ili ovek, bledauspomena na ranu upotrebu te misteriozne knjige, koja sadri proroke odluke svih ljudskih

boanstava.

Najranije tarot karte su bile medalje koje su od tada postale talismani.

Solomonove Clavicule (mali kljuevi) su bili napravljeni od tridesetest talismana na kojima subile sedamdesetdve gravure analogne hijeroglifskim likovima Tarota. Ti likovi, malo izmenjeniod onih koji su ih precrtavali, mogu se jo nai u kopijama rukopisa tih drevnih kljueva to se jomogu nai u nekim bibliotekama. Jedan takav rukopis postoji u Bibliotheque Nationale, a jedan u

Bibliotheque de l' Arsenal. Jedini autentini rukopisi kljueva (Clavicules) su oni koji daju niz od36 talismana sa 72 misteriozna imena; drugi, bez obzira na njihovu starost, pripadaju fantazijamacrne magije i ne sadre nita drugo do vete nerazumljive trikove.

Za objanjenje Tarota, vidi moju knjiguDogme et Ritual de la Haute Magie (prevedeno kod naskao "Transcendentalna magija", prim. prev.).


eettvvrrttaa lleekkcciijjaaKKaabbaallaa II


Berait znai "geneza, postanak"; Merkava znai "koije", to aludira na tokove i misteriozneivotinje kod Jezekija.

Berait i Merkava predstavljaju zbir nauke o Bogu i o Svetu.

Kaem, nauke o Bogu, a ipak Bog je za nas beskrajno nesaznatljiv. Njegova priroda u potpunostiizmie naim istraivanjima. On je apsolutni princip bia i bia i ne sme se pobrkati saposledicama koje stvara; i, moglo bi se rei, potvrujui njegovu egzistenciju sve vreme, da onnije ni bie (uopte), niti neko pojedinano bie. Jedna takva definicija zbunjuje (vara) razum, nedozvoljavajui mu da zaluta i stalno nas uva od svake idolatrije.

Bog je jedini apsolutni postulat sve nauke, apsolutno nuna hipoteza koja slui kao osnova za bilokoju izvesnost; i evo kako su nai drevni majstori ustanovili, iznad same nauke, ovu izvesnuhipotezu vere: Bie jeste. U Biu je ivot. ivot se manifestuje kroz kretanje, kretanje jeovekoveeno uravnoteivanjem sila. Harmonija proishodi iz analogije suprotnosti. U prirodi,

postoji nepromenljivi zakon i neodrediv progres. Vena promena oblika i neunitivost supstance,

to je ono to se otkriva pri posmatranju fizikog sveta.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

ELIFAS LEVI

26


27/32

Metafizika nas upoznaje sa analognim zakonima i injenicama, u intelektualnom ili u moralnomredu, nemenjajuom istinom, na jednoj strani, a na drugoj strani sa matom i imaginacijom. Na

jednoj strani dobro, koje je istina, na drugoj zlo, koje je la, i iz tih oiglednih konflikata se pojavljuju sud i vrlina. Vrlina je sastavljena od dobrote i pravde. Njena dobrota ini jepopustljivom. Njena pravednost ini je strogom. Dobra zato to je pravedna i pravedna zato to jedobra; ona je uvek beskrajno lepa.

Taj velianstveni sklad fizikih i moralnih svetova, koji ne moe imati nikakav uzrok vii odsamog sebe, otkriva nam i prikazuje postojanje jedne nepromenjive mudrosti, venog principa ivenih zakona, i jedne beskonano aktivne kreativne inteligencije. Na ovoj mudrosti i ovojinteligenciji, koje su meusobno nerazdvojive, poiva najvia mo koju su Hebreji nazvali kruna.

Kruna, a ne kralj, jer bi ideja o kralju odmah implicirala neki idol. Za Kabaliste, vrhovna mo jekruna svemira, a celokupnost stvaranja je kraljevstvo, ili ako hoete, domen (polje rada) te krune.

Niko ne moe dati ono to nema, pa se tako moe pretpostaviti da je ono to vidimomanifestovano iz posledica, takoe prisutno u uzroku.

Bog je, dakle, vrhovna mo ili kruna (rtk), koja poiva na nepromenjivoj mudrosti (hmkj) ikreativnoj inteligenciji (hnyb); u njemu su dobrota (dsj) i pravda (hrwbg), koji su ideali lepote(trapt). U njemu su veno pobedniko kretanje (jxn) i veliki veni odmor (dwh). Njegova volja

je neprestano davanje ivota (dwsy), a njegovo kraljevstvo (rwklm) je neizmerost koja ispunjava(nastanjuje) univerzum.

Stanimo ovde! Upoznali smo se sa Bogom!


PPeettaa lleekkcciijjaaKKaabbaallaa IIII


Ovo racionalno znanje o boanstvu, rasprostrto posredstvom deset cifara od kojih su sastavljenisvi brojevi, daje vam celokupan metod kabalistike filozofije.

Ovaj metod se sastoji od tridesetdva sredstva ili instrumenta znanja, koja su nazvana tridesetdva puta ili staze, i od pedeset subjekata na koje ta nauka moe biti primenjena, a to su nazvani

pedeset kapija.

Otuda se univerzalna sintetika nauka smatra hramom do kojeg vode tridesetdve staze, a u njegase moe ui na pedeset vrata.

Ovaj numeriki sistem, koji bi se mogao nazvati i decimalnim, poto je zasnovan na broju deset,ustanovljava, uz pomo analogija, jednu egzaktnu klasifikaciju itavog ljudskog znanja. Ne

postoji nita genijalnije, a isto tako ni nita loginije niti preciznije.

Tom broju deset primenjenom na apsolutne ideje o biu u boanskom poreklu, metafizikom iprirodnom poretku, dodajte silepsu (syllepsis) i sintezu, to jest, jedinstvo koje poinje kao jednazamisao u umu i jedinstvo koje predstavlja univerzalni zbir svega, i eto vam tridesetdva puta.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

MASONSKE LEGENDE

27


28/32

Pedeset kapija predstavlja klasifikaciju svih bia u pet nizova po deset, koja obuhvata sve mogueznanje i baca svetlost na itavo telo ljudskog razumevanja.

Ali, nije dovoljno samo otkriti jedan precizan matematiki metod; da bi on bio savren, taj metodmora biti progresivno otkrivaki, to jest, on nam mora dati sredstva za nepogreivo izvoenje svihmoguih dedukcija, za dobijanje novog znanja i za razvijanje uma bez ostavljanja bilo ega hiru

imaginacije.

To se moe dobiti preko Gematrije i Temure koje predstavljaju matematiku ideja. Kabala imasvoju idealnu geometriju, svoju filozofsku algebru i svoju analoku trigonometriju. Ona na tajnain primorava prirodu, da tako kaemo, da joj preda njene tajne.

Kada se jednom stekne to visoko znanje, prelazi se na konana otkrovenja transcendentalneKabale, to jest na prouavanje u emhamefora-u izvora i razloga svih dogmi.

To je to, dragi Gospodine i Brate, to treba nauiti. Da vas to ne plai? Moja pisma su kratka, alikoncizna, i govore mnogo. Namerno sam pravio due pauze izmeu mojih prvih pet lekcija, da

bih vam dao vremena za razmiljanje.

Ako elite, mogu vam pisati ee.

Sa arkom eljom da vam budem od pomoi, ostajem va posveeni sluga u svetoj nauci, liphasLvi.

eessttaa lleekkcciijjaaKKaabbaallaa IIIIII


Biblija daje oveku dva imena. Prvo je Adam, to znai "izvuen iz zemlje" ili "ovek zemlje";drugo je Enos ili Enoh, to znai "boanski ovek" ili "uzdignut do Boga". Prema Postanku, Enoh

je bio taj koji jeprvi govorio javno o principu bia i isti taj Enoh je, kae se, uznet iv u nebopoto je ugravirao (urezao) primitivne elemente religije i univerzalne nauke na dva kamena kojasu nazvana Enohovim stubovima.

Taj Enoh nije bio osoba, ve personifikacija oveanstva koje se putem religije i nauke uzdiglo dooseaja besmrtnosti. U to vreme oznaeno imenom Enoh, kult Boga se pojavljuje na zemlji iritualno oboavanje poinje. To vreme takoe obeleava poetak civilizacije sa pisanim i

svetenikim pokretima.

Taj genij civilizovanja koji Jevreji personifikuju u Enohu, Egipani su nazvali Trismegist, a GrciKadmo ili Kadmus, onaj koji je video kako se ivo kamenje u Tebi die samo od sebe i zauzimasvoje mesto uz pratnju Amfionove lire.

Primitivna sveta knjiga, knjiga koju Postel zove genezom Enoha, je prvi izvor Kabale,istovremeno boanske, ljudske i religiozne tradicije. Tu se u svoj svojoj jednostavnosti pojavljujeotkrovenje najvie inteligencije ovekovom razumu i ljubavi, veni zakon koji upravlja

beskonanom ekspanzijom, brojevi u beskonanom irenju, brojevi u ogromnosti i ogromnost ubrojevima, poezija u matematici i matematika u poeziji.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

ELIFAS LEVI

28


29/32

Ko bi mogao poverovati da je ta knjiga koja je inspirisala sve te teorije i religijske simbole,sauvana, stigavi do nas u obliku jednog pakovanja udnih karata? Meutim, to je apsolutnotano, i Court de Gebelin, koji je sledei sve one koji su ozbiljno prouavali simbolizam tihkarata, bio je prvi koji je to otkrio, u prolom veku.

Alfabet i deset numerikih znakova su naravno osnovni elementi svake nauke.

Njima pridodajte etiri kardinalne take neba ili etiri godinja doba i dobiete Enohovu knjigu usvoj njenoj celosti. Meutim, svaki znak predstavlja jednu apsolutnu ili ako hoete, esencijalnuideju.

Oblik svake cifre i svakog slova ima svoj matematiki rezon i hijeroglifsko znaenje. Ideje,nerazdvojive od brojeva, slede njihovo kretanje, sabiranjem, umnoavanjem, itd., i dobijajunjihovu tanost. Enohova knjiga je aritmetika miljenja.

Va u svetoj nauci, liphas Lvi.

SSeeddmmaa lleekkcciijjaaKKaabbaallaa IIVV


U tridesetdva Tarotova kljua Court de Gebelin je video predstavu Egipatskih misterija i pripisaoje njihovo otkrie Hermesu Trismegistosu, kojeg su takoe zvali i Tot. Izvesno je da se hijeroglifiTarota mogu pronai na drevnim spomenicima Egipta; izvesno je da su znaci te knjige, crtani usaetim grupama na stelama ili metalnim ploicama slinim Isiac ploi iz Bemboa, bili posebnoreprodukovani na graviranom kamenju ili medaljonima to su kasnije postali amuleti i talismani.

Tako su stranice te beskonane knjige razdvajane u razliite kombinacije da bi se okupile, iznovaporeale i ponovo preuredile za postizanje neiscrpnih proroita istine.

Ja posedujem jedan od tih drevnih talismana koji mi je jedan prijatelj doneo sa putovanja izEgipta. On prikazuje udvojene diskove, slikovni izraz velikog zakona polarnosti i ravnotee, to

proizvodi harmoniju putem analogije suprotnosti. To je nain na koji je taj simbol prikazan uTarotu to ga mi posedujemo i kakav se danas prodaje. Medaljon koji ja posedujem je prilinoiznoen, veliine novia od pet franaka, ali neto deblji.

Dve polarne take su tano prikazane kao i u naem italijanskom Tarotu, kao lotosov cvet saoreolom.

Astralna struja koja razdvaja, a istovremeno i privlai ta dva polarna sedita, predstavljena je namom egipatskom talismanu Mendesovim Jarcem postavljenim izmeu dve guje koje su analognezmijama kaduceja. Na poleini se vidi jedan adept ili egipatski svetenik koji, zamenivi mesto saMendesom izmeu dve take univerzalne ravnotee, vodi jarca, ovde prosto jednu poslunuivotinju koju vodi ovek imitator Boga, du duge avenije zasaene drveem.

Deset numerikih znakova, dvadeset dva slova alfabeta i etiri astronomska znaka godinjih dobasu zbir itave Kabale.

Dvadeset dva slova i deset brojeva daju tridesetdva puta knjige Sefer Jecira; etvorka daje

merkavu i emhamefora.

_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

MASONSKE LEGENDE

29


30/32

Prosto je kao deija igra i sloeno kao najtei problem iste matematike. Duboko je i naivno kaoistina i priroda.

Ta etiri elementarna, astronomska znaka su i etiri oblika sfinge i etiri ivotinje Jezekija i sv.Jovana.


OOssmmaa lleekkcciijjaaKKaabbaallaa VV


Nauka Kabale ini sumnju nemoguom, u pogledu religije, jer ona sama pomiruje razum saverom pokazujui da je ta univerzalna dogma, na dnu uvek i svuda ista, mada drugaijeformulisana u nekim vremenima i prostorima, najistiji izraz tenji ljudskog uma (duha),osvetljenog neophodnom verom.

Ona ukazuje na korisnost religioznih praksi (tehnika), koje osnauju volju uvrivanjem panje, bacajui svetlo na sve kultove. Ona dokazuje da je najefikasniji kult onaj koji spaja, tako dakaemo, boga i oveka, omoguujui oveku da boga vidi, dodirne i ugradi u samog sebe.Dovoljno je rei da ja ovde govorim o katolikoj religiji.

Ta religija se, vulgarnom umu, ini najapsurdnijom od svih, jer je ona najizloenija; (revealed)ovde koristim tu re u njenom najistinskijem smislu, revelare, ponovo prekriti velom, re-veil. Viznate da je, prema Jevaneljima, pri smrti Hrista veo hrama bio pocepan, i tokom svih vekova odtada Crkva je dogmatski radila da izatka novi veo.

Tano je da su sami poglavari tog svetilita, poelevi da postanu njegovi prinevi, odavnopogubili kljueve za visoko posveenje (inicijaciju). To, meutim, ne onemoguava slovu dogmeda bude sveto, niti spreava sakramente da ostvaruju svoje dejstvo. Ja sam izloio u mojimknjigama da je hriansko-katoliki kult visoka magija organizovana i regulisana po simbolizmu ihijerarhiji. To je jedan bezbedan ureaj ponuen ljudskoj slabosti da bi ojaao elju za dobrim.

Nita tu nije zaboravljeno, ni mrani misteriozni hram, ni tamjan, smirujui i uzbuujui, ni dug imonotoni napevi koji uljukuju mozak u jednu vrstu polumesearskog stanja. Ta dogma, ijenejasne formule lie na oaj svakog razuma, slui kao prepreka doskoicama neiskusne inetaktine kritike. Te formule izgledaju nerazumljivo da na taj nain bolje predstave

beskonanost. Sama misa, sluena na jeziku koji veina ljudi na razume, daje irinu miljenjaonom koji slui i doputa mu da zadovolji, putem molitve, sve potrebe njegovog uma i srca. Zbogtoga katolika religija podsea na feniksa iz one prie koji, vekovima, sam sebe nasleuje, uvek sediui iz svog pepela; ta velika misterija vere je prosto misterija prirode.

Liilo bi na veliki paradoks kada bi se reklo da je katolika religija jedina koja bi se s pravommogla nazvati prirodnom, pa ipak, toje istina, jer ona sama zadovoljava u svoj punoi tu prirodu

potreba oveka, odnosno njegov religiozni oseaj.


_______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

ELIFAS LEVI

30


31/32

DDeevveettaa lleekkcciijjaaKKaabbaallaa VVII


Ako je katoliko-hrianska dogma u potpunosti kabalistika, isto bi se moralo rei i za sve velike

religije drevnog sveta. Legenda o Krini takva kakva je ispriana u knjizi "Bhagavad Gita", jednoje pravo Jevanelje, slino naim, ali jo naivnije, jo blistavije. Vinu-ovih inkarnacija ima desetba kao i Sefirota u Kabali i u nekim stvarima predstavljaju potpunije otkrovenje od naih. Oziris,koga je ubio Tifon, a zatim oivela (uskrsnula) Izida, jeste Hrist koga su porekli Jevreji, kasnijeslavljen u liku njegove majke.

Thebaid je veliki religijski ep koji se mora staviti pored velikog simbola Prometeja. Antigona jeisto toliko ist tip boanske ene koliko i Marija.

Elifas Levi - Masonske Legende

Documents

Transcript of Elifas Levi - Masonske Legende