Brunelleski Seminarski Rad

7/26/2019 Brunelleski Seminarski Rad

1/13

RENESANSNA UMETNOST

Renesansa je jedan odnajveih pokreta u kulturizapadne Evrope koji jedelovao na razne vidovestvaralatva. Renesansa jebila prvi period u istoriji koji jebio svestan svog postojanja ikoji je sam sebi iskovao ime.Srednjevekovni ovek nijemislio da pripada dobu kojese razlikuje od klasinestarine; prolost se za njegasastojala prosto iz ere Prerista i Posle rista! iz Ere"akona #to znai Starogzaveta$ i Ere %ilosr&a #toznai posle ristovogro&enja$.

'asuprot tome! renesansa je delila prolost ne prema (o)anskom planuSpaenja! ve na bazi ljudskih ostvarenja. *na je na +lasinu ,ntiku gledala kaona Eru kada je ovek dostigao vrhuna- svojih stvaralakih snaga! eru koju suvarvarske invazije! koje su sruile Rimsku imperiju! naglo prekinule! pa je vremehiljadugodinjeg intervala mraka! odnosno neprosveenosti trajalo sve doRenesanse.

"ato se 'ovi vek mogao nazvati Preporodom #od latinskog Renas-i ponovo se roditi.

Renesansa! kao revolu-ija u umetnosti! u svom stvaranju nije unitiladotadanju umetnost! ve ju je apsorbovala! sintetisala je sa drugim /ormama idrugom sadr)inom! i stvorivi jednu kvalitetnu! novu umetnost nastavila je daljesvojim razvojem. 'ovi duh u umetnosti doneo je oslobo&enje od ranijih stega! to

je imalo za posledi-u to da se mani/estuje individualnost umetnika i to mnogojae nego u ,ntiko vreme. Pored toga! veoma je va)na i pojava humanizma ! tj.stavljanje oveka u sredite pa)nje.

*vaj prava- je pokrenut u 0taliji! i u njoj je do)iveo najvei vrhuna-.Razlog tome je to to su u 0taliji poeli da se razvijaju gradovi ranije nego uostalim zemljama. 1olo je do razvoja manu/akturne proizvodnje skupo-enerobe to je dovelo do bogaenja gradjanske klase. Samim tim dolo je i dopreokreta u kulturi. Renesansnim stvarao-ima je antika kultura postalainspira-ija. Renesansa kao stil nastala je u 2iren-i! gde je pored bogatstvapostojala i tradi-ija! na-ionalne karakteristike! kao i trgovaki duh stanovnika.

1


2/13

+rajem 3000 veka dolo je do eksplozije stvaralake energije u 0talijanskomslikarstvu! tako spektakularne i dalekose)ne po dejstvu na budunost! kao to jebila i pojava gotike katedrale u 2ran-uskoj. Srednjovekovna 0talija! iako podsna)nim uti-ajem umetnosti severa jo od +arolinkog doba! uvek je ostala i ubliskom dodiru sa 4izantijskom umetnou. "ahvaljujui tome! slikarstvo na

drvetu! mozaik i zidno slikarstvo tehnike koje nikada nisu uhvatile vrstogkorena severno od ,lpa stalno su bile )ive na italijanskom tlu.

5ovek je izbio u prvi plan! istiu se ljudske vrednosti. Prouava se ,ntika!a ljudske /igure su realne zahvaljujui posmatranju. 6metni-i tra)e svojindividualni izraz! oni su svestrani i obavljaju vie delatnosti. Prisutna je )elja zaodba-ivanjem Srednjevekovne tradi-ije i )elja za vraanjem ka klasinom.1odirna taka )ive ,ntike i nove 0talijanske umetnosti nije u stilu! ve u temi obeumetnosti su okrenute ka realnom izgledu! pokretu i /ormi. 0zra)en naturalizam dah prirodnosti i humanizam prisutna svest o ovekovoj moi i njegovomdostojanstvu. 7ilj Renesanse nije podra)avanje ,ntike! ve njeno prevazila)enje.

. Postoje dve podele renesanse. Prema prvoj podeli prvi period je odsamog poetka 34 veka pa do 899:. godine! kada se renesansa razvijala samou 0taliji! a drugi period traje od 899:. do 8::. godine kada se ona iri i po -elojEvropi. 1ruga podela deli renesansu prema onome kako je stvarano uodre&enom periodu. :. do 89::. godine!visoku ili zrelu renesansu! od 89::. do 899:. godine i kasnu renesansu! u kojojse izdvaja manirizam! do 8?::. godine.

Renesansa arhitekture mo)e se prouavati prema dva sistema! od kojih jejedan kritiki! a drugi istorijski. 'ajbolje rezultate daje povezivanje ova dvasistema. +ritiki sistem! zanemarujui u izvesnoj meri hronologiju! pojedinaneautore i monogra/ske opise! arhitektonske spomenike analizira na osnovu etirikategorije@

- prostorna kompozi-ija- primena! odnosno upotreba povrina i zidova- primena svetlosti! boje i drugih optikih e/ekata- odnos objekta prema drutvenim /unk-ijama

4erovatno najznaajniji prin-ip bila je simetrinost objekta. *tud izvesnakompozi-iona strogost u postavljanju urbanih ambijenata i samih gra&evina.

*dmah nakon simetrinosti objekta uoava se te)nja ka -entraliza-ijiprostora oko jednog sto)era! oko kojeg se oblikuje bilo urbani bilo gra&evinskikorpus.

6 /ilozo/skom smislu kosmos je tretiran u s/eri matematikih brojeva iarhitektura je posmatrana kao matematika umetnost koja predastavlja vidljivkosmiki poredak.


3/13

Perspektiva i njena primena poprimaju takve razmere da se naroito uslikarstvu! /igure postavljaju u nenormalne polo)aje kako bi autor pokazao svojesuvereno vladanje perspektivom.


4/13

'esumnjivo je da te)nja da se na umetnika gleda kao na suverenoggenija! a ne kao na po)rtvovanog zanatliju! nikada nije bila jaa nego u toku prvepolovine 340 veka.


5/13

RENESANSNA ARHITEKTURA SEVERNE ITALIJE

Severoistoni deo 0talije se u odnosu na ostali deo ,peninskog poluostrva

izdvajao i vie te)io napretku i razvoju. 0mao je jake trgovake i politike veze sa

istokom! 4izantijom i islamskim drzavama.%e&u prvim arhitektama 0talije! koji su

prihvatili renesansu! bio je graditelj u 4ene-iji Pietro ombardo. *n je za sobom

ostavio impresivi projekat stepenite giganata.

Ranoj renesansi u 4ene-iji pripada i palata +ornerSpineli ra&ena oko

8=F: god. +arakteristina je po simetrinim izgledima! ima dosta svetlih otvora i

naglaene uglove. 'joj se pridru)uje palata 4endramin sa naglaenim krovnim

ven-em i isturenim balkonima! uobliena korinskim redom.7rkva Santa %aria dei

%irakoli sadrzi izrazito renesansne elemente! jednobrodna je oblozena

mermerom i sa malom kupolom.

Sa elementima istonjakog uti-aja bile su izgra&ene kola Svetog Roka i -rkva

Sv. "akarija. 7rkva Sv. Gor&a Brkog ima spe-i/ino proelje sa tri timpanona!

iza koga se sagledava dosta razvijena kupola arhitekte Sante ombarda.

,rhitekta %artino ombardi projektovao je kolu Sv. %arka veoma

neobine /asade. Prizemlje objekta sadrzi prave korinske pilastre izme&u kojih su

na zidu virtuozno islikane perspektivne s-ene.


6/13

Sansovino je bio dobar vajar poreklom iz 2iren-e. 0zuio je zanat od %ikelan&ela.

'a trgu 4ene-ije projektovao je (iblioteku Sv. %arka i o&u del +ampanile uz

sam zvonik. (iblioteka je imala visoko estelizovano reenje proelja; u prizemlju

su bile arkade dorskog reda! a na spratu jonski red stubova. 'a rubu krova

biblioteke nalazila se balustrada sa nizom kipova. Sansovino je u 4ene-iji jo iprojektovao palatu +orner! koja je imala masivno prizemlje! spratove razdvojene

jako naglaenim ven-ima! sa nizovima prozora vrata.

,rhitekta %ikele Sanmikele bio

je iz 4erone. 6 Rimu je uio od

(ramantea i Sanga, mla&eg.

Projektovao je velike palat za porodi-e (evilakva! Pompei i +anosa. 6 4ene-iji je

projektovao platu porodi-e Brimani. 2asade svih njegovih gra&evina bile su

spe-i/ino obra&ene igrom svetlosti i senke! to je postizao rustikom zidova i

irokim i brojnim otvorima. Sanmikele je u 1alma-iji radio tvr&avu Sv. 'ikole u

ibenskom zalivu i vrata na ulazu na kopno u "adru.Svaki od ovih graditelja je

uneo po neku novinu u arhitekturu Severne 0talije! pri emu se /ormirao

regionalizam karakteristian za ovo podruje u kasnijim epohama.

0 Genova je dala dva znaajna graditelja@ (ala-o ,lesi i Roko urago koji

je projektovao palatu gradske uprave! sa velikim aksijalnim prav-ima! velikim

vestibilnom i kartielom. 2asada je bila dostojanstvena! njena velika du)ina bila je

neupadljiva zahvaljujui vetoj organiza-iji stilskih redova.

6


7/13

2ra Govani Gokondo izveo je jednu od najlepih renesansnih gra&evina u

Severnoj 0taliji o&a del +onsiljo. 'a /asadi o&e nalaze se veoma suptilno

obra&ene arkade nastale pod uti-ajem (runeteskije. Sprat je ura&en sa

udvojenim prozorima segmentno zavrenim na vene-ijanski nain.7eo zid

/asade je obojen i islikan /reskama.2ra Gokondo se ubraja u mali broj graditeljakoji su renesansu irili u 2ran-uskoj.+rug velikih renesansnih arhitekata zavrava

se %ikelan&elom! koji je u 2iren-i prete)no poten-irao renesansni duh! a dok je

radio u Rimu! izra)avao se u duhu manierista.

FILIPO BRUNELESKI

(FILIPPO BRUNELLESCHI, 1377 - 1446)

4azari u uvodnom delu teksta o )ivotu 2ilipa (runeleskija pie za njega daga je priroda obdarila velikim duhom i neizmernom odva)nou! te da je zato sveega se prihvatio uradio na divljenje posmatraa. 'ije udo onda to pojediniistra)ivai arhitekture! pojavu i razvoj renesanse pripisuju samo jednom oveku!nazivajui to pro-esom bruneleskijana.

Renesansa! kao i svaki drugi stilski prava-! previIe je kompleksna da bimogla biti pripisana samo jednoj linosti! ali je nesumnjivo i to da je (runeleskibio linost koja je u velikoj meri zaslu)na za uvodjenje brojnih novina ugraditeljstvu 34 veka.

2ormiranje uvenih linosti koje su dobile epitet Jrenesansni odvijalo se uposebnoj atmos/eri koja je bila uobliena ve krajem 304 veka. S obzirom da suprvi impulsi nedvosmisleno strujali iz 2iren-e! treba istaKi spe-i/iLan ambijent ukojem je bio oblikovan najveKi broj stvarala-a na poetku renesanse.

6metniki pokret se nije poklapao ni sa jednim velikim doga&ajem nadrugim istorijskim planovima! ve se ak odvijao kao prelazni period izmedjuvelikih zbivanja koja su oznaila kraj srednjeg i poetak novog doba.

Poetkom 34 veka 2iren-a je izlazila iz velike ekonomske krize.Stanovnitvo je tek poelo da se obnavlja i mno)i nakon to je stradalo u velikojepidemiji kuge koja je harala sredinom 304 veka. Brad se tako nije irio izvantreeg niza gradskih bedema i zadr)ao je srednjovekovni urbanoruralni karakter.


8/13

drugih porodi-a. +ada ova klasa zadobije i politiku vlast! njihova veza saumetni-ima postae jo vra.


9/13

koje su bile konstruisane sa naunom tanou. 0 kasnije e se na %azaovimslikama arhitektonski objekti prepoznavati kao (runeleskijev uzor.

4e za vreme boravka u Rimu! (runelski je razmiljao kao graditelj iopredelio se da mu to bude glavni poziv. Svoje graditeljske sposobnosti iskazao

je prvo na kupoli katedrale Santa %aria del 2iore.

Ho od 8=:=. godine u 2iren-i se stalno razmiljalo o izgradnji kupoleiznad katedrale! koja je prethodno ve bila izgradjena u 304 veku! ali samo dovisine tambura. +atedra se veoma dugo gradila! poeo je jo ,rnol/o di +ambio8>D?. godine! a bila je gotova tek 8=8. godine i to bez zapadne /asade koja jezavrIena u 303 veku. Raspon iznad kojeg je trebalo podii kupolu bio je veliki! =>.metra. Esna/ vune! koji je tada imao sredstava! raspisao je konkurs za izradumodela kupole 8=8F. godine. +onkurisala su dva autora! (runeleski i Biberti! pasu 8=>:. godine oboji-a imenovani kao izvo&ai konstruk-ije kupole. 'akon nizarazmiri-a! 8=>M. godine! (runeleski je imenovan Jizumiteljem i guvernerom velikekupole. *d tog trenutka on je postao neprikosnoveni arbitar svih graditeljskihproblema u 2iren-i.

(runeleski je kao bazu zatekao ranije konstruisani osmougaoni tamburkupole. 'adsvodjavanje tog raspona bio je izuzetan problem koji je (runeleskireIio tako Ito je istrajao na osmougaonom obliku i u kupolnom delu! za razliku odBibertijevog predloga koji je trebalo da osmougaonik pretvori u krug! Ito tadamajstori nisu znali da izvedu.

+ostur kupole ini konstruk-ija od F krupnih i vrstih spoljnih rebara! kojise spajaju u temenu jednim prstenom. *va kon-ep-ija proistekla je izgradjevinskog iskustva gotike i zahtevala je kupolu blago iljatog oblika! kako bise pritis-i preneli to vertikalnije. 0zmedju ovih F rebara bilo je polo)eno Ftrostranih s/ernih povrina! koje su zatvarale ovaj ogromni prostor. 6nutranjiomota kupole sastojao se! takodje! od rebara i ispune. Prostor izmedju ova dvakupolna omotaa ispunjen je stepenitem! kanalima za odvod atmos/erilija ilan-ima koji su dodatno utezali -elu konstruk-iju. 5ak su u unutranjem omotaubili ostavljeni klinovi kako bi se olakao rad na oslikavanju kupole. +upola jeosveena 8=M?. godine! a deset godina kasnije poela je izgradnja lanterne kaokrune na temenu kupole. (runeleski je tada ve bio mrtav! ali su se poslu)ilinjegovim modelom i dovrili sve radove 8=?. godine.

Pored same ideje o oblikovanju kupole! veliki doprinos (runeleskija bio jeu stvaranju tehnikih pomonih sredstava kojima je omogueno lako podizanjematerijala! zatim smetaj radnika i skladitenje materijala na plat/ormama. "aizgradnju kupole vezane su brojne anagdote! koje odra)avaju renesansnookru)je tog doba.

Rezimirajui (runeleskijev rad na kupoli -rkve Santa %aria del 2iore! kojaje zaista bila revolu-ionarna u ideji! kao i u tehnikoj realiza-iji! treba istai jojednu injeni-u od izuzetne va)nosti kojom se (runeleski izdvaja od ostalih kaozaetnik novog tipa renesansnog arhitekte.

+upola -rkve Sanata %aria del 2iore je prvo va)no delo gde arhitekta nijebio samo konsultant najvieg stepena jednog kolektivnog tela izvodjaa! ve jeon bio jedini odgovoran za konstruk-iju gradjevine i organiza-iju gradilita. *vaj

9


10/13

oblik rada obele)ava prelaz u jedno novo arhitektonsko iskustvo kojem je(runeleski postavio metodoloke temelje.

Paralelno sa radom na kupoli katedrale! (runeleski je bio autor itavogniza drugih arhitektonskih dela.

Smatra se da je prvo delo sa istinskim renesansnim obli-ima

(runeleskijeva bolni-a za nahoad #Ospedale degli Inocenti$! koju je poeo daprojektuje oko 8=8D. godine po narud)bini esna/a svile. (olni-a je bila smetenatako da de/inie pravilan pravougaoni trg ispred -rkve Santa ,nun-ijata. *snovniprogram reen je tako to su spavaoni-e i ekonomske prostorije grupisane okodva klaustra #dvorita$! Nto je bila shema po kojoj su i ranije bile podizaneustanove slinog tipa. +ako je projekat kasnije menjan! to se kao originalni rad(runeleskija smatra uglavnom ulazni portik #trem$! koji se prote)e -elom du)inom/asade ka trgu. Portik je sastavljen od pravilnih kvadratnih traveja u kojima supostavljene slepe kupoli-e! umesto krstastih svodova koji su ranije obinokorieni. ,rkade su sastavljene od polukru)nih lukova! a odnos svetlosti i senke

je unapred /iksiran! poto sve visinske mere zavise samo od jedne mere strele

luka. 0sto tako i sve mere u osnovi zavise od strani-e otvora traveja! odnosno odmedjuosnog razmaka stubova.*vo je bila novina i u suprotnosti sa gotskom arhitekturom kod koje je

postojao iljati luk! koji je bio neophodan da se obezbedi svetlosni zrak! ali je onomoguavao i neogranien broj kombina-ija lunih elemenata. 6potrebompolukru)nog luka! kao i u anti-i! od poetka je bio ogranien broj moguihkombina-ija i nametnut je projektni metod u kojem svaki element ostaje zatvorenu samog sebe. Elementi koji se sklapaju moraju biti isti i u subordina-iji! premanjihovoj! projektom utvrdjenoj! hijerarhiji. 0pak! elementi plastike i kompozi-ije jouvek nisu bili medjusobno utvr&eni. *no to je bila novina! pored upotrebenavedenih mernih odnosa! bio je korintski kapitel stubova! koji je predstavljaonesumnjivo antiko nasle&e. 1alje se na samo teme lukova oslanjao arhitravnivena- iznad kojeg su prozorski otvori na spratu bili rasporedjeni u osovinamalukova prizemlja. Prozori su imali plitke timpanone. 0zmedju lukova bili surasporedjeni medaljoni od terakote sa uvenim dejim likovima koje je uradiouka dela Robia. 4itki stubovi portika bili su u tradi-iji protorenesanse! to

jestonog pripremnog perioda koji je u 9. i 8==?. godine. *snova -rkve ponavlja poznatisrednjovekovni oblik! trobrodni naos sa transeptom i pet oltarskih apsidazavrenih ravnim zidom. 'a ukrsni-i transepta i podu)nog -entralnog brodapostavljena je kupola! koja je naglaena s obzirom da je okolo ravna tavani-a.Podu)no se! uz bone brodove! nalaze manje kapele koje su! kao i bonibrodovi! presvedene svodovima. *rganizam -rkve tako ima tri niza ambijenatakoji streme ka kupoli. 6z -rkvu! sa njene severne oltarske strane! (runeleski jeizgradio i tzv. Jstaru sakristiju u kojoj se nalaze sarko/azi sa telima 1jovanija i

10


11/13

Pijera de %edii. %edaljone u uglovima prostorije klesao je 1onatelo. "apadna/asada glavne -rkve ostale je nezavrena.

6 osnovi ove -rkve (runeleski je uspeo da zadr)i duh stare hrianskebazilike! koji je jo naglaen unutranjim rasporedom stubova sa korintskimkapitelima! koji su nosili pravilne polukru)ne luke izmedju njih.

(runeleskiju se dugo vremena pripisivala i izgradnja kapele Pa-i! na kojojje (runeleski zapoeo rad 8=>D. godine. 1anas postoje veoma )ive diskusijekoje mu osporavaju to autorsko pravo! pripisujui ga %ikelo-u. *vaj objekat!porud)bina porodi-e Pa-i bila je logini nastavak istra)ivanja zapoetih na starojsakristiji u -rkvi San oren-o. +apela je smetena u dvoritu samostana Santa+roe i sastoji se od dve spojene prostorije! naosa i svetilita! oba zasvedenakupolom. 1imenzije osnove su takve da se irina oltarskog prostora ponavlja triputa! izmedju razapetih lukova! koji pridr)avaju kupolu veeg prostora.


12/13

je izjednaio transept sa horom! obrubio sve sa obimnim brodom i postaviokupolu! iznad ukrtanja podu)nog -entralnog broda i transepta! stvara utisak kaoda se vernik nalazi u -rkvi -entralnog plana! jednom tipu koji je bio uobiajen urimskoj arhitekturi. 2irentinska katedrala je jedan od retkih srednjovekovnihobjekata koja stvara isti utisak. (runeleski je )eleo da i zapadni deo -rkve uradi

tako da se ima utisak -entralne gradjevine sa etiri ulaza! to bi bila velika )rtvaesteti-i gra&evine.6 vreme kada je poela stvarna gradnja -rkve San Spirito! 8=M=. godine!

(runeleski je paralelno projektovao prvu potpuno -entralnu gradjevinu urenesansi.


13/13

'jegovi savremeni-i su izra)avali divljenje za njegov rad! koje se mo)danajbolje mo)e ilustrovati esto navodjenim -itatom Jantiuae ar-hite-turaeinstaurator #obnovitelj stare arhitekture$.

13

Brunelleski Seminarski Rad

Documents

Transcript of Brunelleski Seminarski Rad