Kontinuirani Transport Seminarski Rad

7/16/2019 Kontinuirani Transport Seminarski Rad

1/18

UNIVERZITET U TUZLIMAINSKI FAKULTETMEHATRONIKA

SEMINARSKI RADTEMA : Kontinuirani transport


2/18

Samel Salibai III-164/08SADRAJ:

POPIS SLIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

1.UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

2. Pretovarno transportna mehanizacija-osnovna obiljeja ipodjela . . . . . . . . . . . . . 4

3. Podjela i oblast primjene maina kontinuiranog transporta . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . 4

4. Opte karakteristike maina za kontinuiranitransport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

5. Prednosti i nedostaci kontinuiranog transporta . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . 12

6. ZAKLJUAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

7. Koritena literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

2


3/18

POPIS SLIKA:

Slika 1. Trakasti

transporter . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . 5

Slika 2. Ploasti transporter . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Slika 3. Grabuljasti transporter . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Slika 4.

Elevatori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Slika 5.

Konvejer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Slika 6. Zavojni transporter . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Slika 7. Inercijalni transporter sa oprugama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Slika 8. Valjkasti

transporter . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . 8

Slika 9. Pneumatski transporter . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

3


4/18

Slika 10. Gravitacioni

tokii . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 9

Slika 11. Trakasti dodava za rasute terete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Slika 12. Transport palete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Slika 13. Transport

uglja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 11

1. UVOD

U svim granama industrije, posebno u metalopreraivakoj, unutarnjitransport vri jednu od najznaajnijih funkcija, jer povezuje sveproizvodno-tehnoloke segmente, kroz prenoenje, premjetanje iprevoenje materijala (sirovine, predmeti, proizvodi), unutar prostora iobjekata industrijskog preduzea. Zajedniko obiljeje svih vrstaproizvodnje je potreba za rukovanjem materijalom u cilju postizanja vieefikasnosti, ekonominosti i humanizacije rada. U principu, unutarnji

4


5/18

transport treba da omogui blagovremenu dopremu materijala na radnomjesto, a isto tako i njegovu otpremu sa radnog mjesta. Snaan razvitakproizvodnih snaga u svim granama privrednog ivota, uslovio je ubrzanuprimjenu i razvoj transportne tehnike, iji raznovrsni ureaji ine sastavnidio proizvodnog lanca nekog tehnolokog procesa, ukoliko se radi o

unutranjem tansportu. U industriji posebno mjesto zauzima unutarnjitransport materijala, jer od efikasnosti transporta zavisi efektivnost radneorganizacije u cjelini. Posebno u proizvodnim pogonimametalopreraivake industrije, unutarnji transport je znaajan jer se putemnjega povezuju pojedini proizvodni procesi odnosno vri manipuliranjematerijalom. Po definiciji, unutarnjim transportom se nazivaju svi vidovimanipuliranja materijalom (prenoenje, prevoenje), koje se odvija unutarposlovnih povrina i objekata preduzea. Savremeni pristup projektiranjuproizvodnih sistema karakterie nastojanje da se uzme u obzir to vei brojfaktora koji utiu na efikasnost odvijanja procesa. Sistematski pristupoptimizaciji proizvodnih procesa ogleda se kroz uspostavljanje adekvatnogtransportnog sistema za odgovarajui intenzitet odvijanja proizvodnogprocesa. Usklaenost stepena mehaniziranosti i automatiziranosti satransportnim sistemom treba da omogui optimalno odvijanje svihproizvodnih procesa unutar preduzea. Dananje stanje transportnetehnike karakterie dinamian razvoj sredstava i ureaja za transport imanipulaciju, to znai da pri analiziranju svakog problema transportiranjamaterijala postoji veliki broj alternativa. Cilj je da se od postojeihalternativa izabere ona koja zadovoljava najvii broj postavljenih zahtjeva.Pri definiranju tokova materijala u konkretnom procesu proizvodnje, estose pored teoretskih, koriste i iskustvena saznanja. Sve vea povezanost

procesa transportiranja i skladitenja materijala sa proizvodnim procesima,ima za posljedicu sve izraeniju potrebu za izgradnjom sloenihtransportnih sistema.

2. Pretovarno transportna mehanizacija-osnovna

obiljeja i podjela

5


6/18

Nastojanja za postizanjem ekonominije proizvodnje permanentno inicirajupotrebu za efikasnijim povezivanjem pojedinih proizvodnih i tehnolokihsegmenata u cilju skraenja vremena izrade proizvoda. Povezivanjerazliitih proizvodno-tehnolokih cjelina, od kojih svaka ima odgovarajuuulogu u izradi proizvoda, ostvaruje se odgovarajuim sistemom transporta.

Pod pojmom transporta, u irem smislu, podrazumijevaju se tokovikretanja materijala, energije i ljudi, gdje se pod kretanjem materijalapodrazumijeva transport sirovina, repromaterijala, poluproizvoda,proizvoda i slino. Zadatak transportnog sistema pored ostalog, jepovezivanje transportnih sredstava proizvodno - tehnolokih segmenata,ime je mogue postii da razliita transportna sredstva, funkcionalno i uvremenu, djeluju kao cjelina. Brojna su sredstva pretovara i transportaroba i raznih materijala. Po nainu rada i osnovnim konstrukcionimkarakteristikama dijele se na tri osnovne grupe i to:

1. Sredstva kontinuiranog neprekidnog transporta u koje sematerijal na jednom kraju otvara i u kontinuitetu prebacuje namjesto ugradnje, potronje ili uskladitenja.

2. Sredstva diskontuinuiranog ili prekidnog transporta sunajbrojnija i po konstrukcionim karakteristikama najrazliitija. Nekaimaju neogranien radius kretanja, a ima ih i sa ogranienimradiusom kretanja, naprimjer maine na elektro pogon.

3. Ostale vrste transporta.

3. Podjela i oblast primjene maina kontinuiranogtransporta

Maine kontinuiranog transporta primjenjuju se na svim mjestima gdje jepotrebno premijetati velike koliine sitnozrnog i sitnokomadastogmaterijala. Rad bez zaustavljanja omoguava da maine neprekidnog

transporta mogu postii odreeni kapacitet bez obzira na duinutransportovanja.

Bez obzira da li se maine kontinuiranog transporta primjenjuju kaonezavisne maine za prenoenje materijala, ili kao proizvodne maine ukontinualnom toku nekog proizvodnog procesa, one se mogu podijeliti natri osnovne grupe:

- Maine sa vunim elementom

- Maine bez vunog elementa

- Pomoni ureaji

6


7/18

U grupu maina sa vunim elementom spadaju sve maine kod kojihse premjetanje tereta obavlja kretanjem beskonane trake, lanca iliueta. Ove maine se dijele na tri grupe:

1. Transporteri su maine koje premjetaju teret po horizontali ili pod

blagim nagibom; ove maine ne mogu biti primijenjene za vertikalnitransport tereta

2. Elevatori su maine koje mogu prenositi teret vertikalno ili koso podnekim uglom

3. Konvejeri su maine koje mogu prenositi materijal i vertikalno ihorizontalno i to u jednoj ravni ili slobodno u prostoru.

Transporteri se izrauju u raznim varijantama:

a) Trakasti transporteri su oni kod kojih se materijal transportujebeskonanom trakom. Ovi transporteri imaju veoma iroku primjenuzbog svoje proste konstrukcije i velikih eksploatacionihpreimustava.

Slika 1. Trakasti transporter

b) Ploasti transporteri su oni kod kojih materijal lei na ploama kojesu vezane sa dva paralelna beskonana lanca. Ovi transporteri seprimjenjuju za prenos komadastih tereta.

7


8/18

Slika 2. Ploasti transporter

c) Grabuljasti transporteri kod kojih se materijal (rastresiti) transportujepremjetanjem po koritu pomou poprenih grebaa vezanih zajedan ili dva beskonana lanca; primjenjuju se za transportmaterijala na relativno mala rastojanja.

Slika 3. Grabuljasti transporter

Elevatori se dijele na:

a) Elevatori sa kofama slue za prenoenje i dizanje sitnozrnihmaterijala. Kao vuni organ primjenjuje se gumena traka ili lanci.

b) Elevatori za komadne terete su elevatori kod kojih su za dva

beskonana lanca uvreni specijalni hvatai za teret.

8


9/18

Slika 4. Elevatori

Konvejeri se mogu podijeliti na maine koje rade u jednoj ravni i na mainekoje rade u prostoru tj. na ravanske i prostorne konvejere. U zavisnosti odvrste materijala koga transportuju, konvejeri mogu biti za rastresitematerijale i za komadne terete.

Slika 5. Konvejer

U grupu maina i ureaja bez vunog elementa spadaju sljedeemaine:

1. Zavojni transporteri koji rade na principu zavojnice i navrtke

9


10/18

Slika 6. Zavojni transporter

2. Inercijalni transporteri. Radni nosei element ovih transportera imaoscilatorno kretanje. U radnom hodu nosei element stavlja u pokretmaterijal koji se nalazi na njemu, dok u povratnom hodu proklizavaispod njega, smanjujui mu u nekoliko brzinu dobijenu silom inercijeu radnom hodu.

Slika 7. Inercijalni transporter sa oprugama

10


11/18

3. Valjkasti transporteri (rolganzi) se primjenjuju za transport komadnihtereta, koji se kreu po valjcima poredanim jedan do drugog unoseem ramu. Valjci se pokreu elektromotorom; kretanje sa

jednog na drugi susjedni valjak se prenosi pomou lananog prenosa(zglobnim lancima).

Slika 8. Valjkasti transporter

4. Pneumatska postrojenja kod kojih se transport rastresitog materijalapostie strujom vazduha kroz specijalne vodove. Velika nadmo ovihpostrojenja za transport je u tome to se zahvaljujui giplimvodovima moe lako dohvatiti i nepristupanije mjesto, odakle sesitnozrni materijal izvlai (iz zatvorenih vagona, brodova, silosa i td.)

11


12/18

Slika 9. Pneumatski transporter

5. Hidrauliki transport se mnogo primjenjuje u graevinarstvu, zamasovne zemljane iskope, ili vaenje pijeska i ljunka iz vode(refuliranje).

U grupu pomonih ureaja spadaju:

1. Gravitacioni ureaji. Kod ovih ureaja materijal se premjeta poduticajem sopstvene teine. Tu spadaju: nagnuti ljebovi, zavojni

ljebovi, valjkasti transporteri bez pogona.

12


13/18

Slika 10. Gravitacioni tokii

2. Dodavai (dozatori) su ureaji koji reguliu sputanje materijala iz

bunkera na transportnu mainu.

Slika 11. Trakasti dodava za rasute terete

3. Ureaji za mjerenje teine transportovanog materijala.

4. Bunkeri i razni tipovi zatvaraa.

13


14/18

U maine za kontinuirani transport moe se uvrstiti i iana eljeznica sakrunim kretanjem vagona. iana eljeznica se primjenjuje za transportmaterijala na vrlo velika rastojanja koja prelaze 15 i 20 km.

Takoe se maine za kontiuirani transport mogu podijeliti i prema vrsti

tereta koji prenose:

- Transport komadnih materijala i jedininog tereta

Slika 12. Transport palete

- Transport sipkog i rastresitog materijala

14


15/18

Slika 13. Transport uglja

Prema obliku trase

- Transporteri sa pravolinijskom trasom u horizontalnoj i vertikalnojravni

- Transporteri s prostornom trasom

Prema mobilnosti:

- Stacionarni

- Pokretni

4. Opte karakteristike maina za kontinuirani transport

Osnovni tehniki parametri maina za kontinuirani transport su:

- Kapacitet maine

- Brzina prenoenja tereta

- Geometrijska shema ureaja (duina trasportovanja, visinapodizanja tereta i ugao nagiba pravca transportovanja premahorizontu).

Satni kapacitet maine za kontinuirani transport moe se izraziti sljedeimobrascima:

Za rastresite materijale

K = V = 3600 A v [daN/h]

Za komadne terete

15


16/18

= 3,6 [kN/h]

Gdje su:

zapreminska masa materijala u (kg/m3)

V satna zapremina materijala koji se transportuje u (m3/h)

A povrina poprenog presjeka materijala u (m2)

v brzina prenoenja tereta u (m/sec)

k rastojanje izmeu tereta u (m)

G - masa jednog komada transportovanog materijala u (kg)

5. Prednosti i nedostaci kontinuiranog transporta

Neke od osnovnih prednosti kontinuiranog (neprekidnog) transporta su:

- Velik i postojan kapacitet koje ne zavisi od duine transporta

- Mali trokovi po toni pretransportovanog materijala- Ravnomjeran tok transportovanog materijala

- Preteno stacionaran rad ureaja (rijetko zaustavljanje i pokretanje)

- Relativno mali gabariti i jednostavna ugradnja

- Velika pouzdanost u radu i lako odravanje

- U toku transporta se mogu vriti odreene tehnoloke operacije

(montaa, bojenje, pranje).Pored svojih prednosti kontinuirani transport ima i odreene nedostatke aizmeu ostalih to su:

- Ograniena fleksibilnost

- Uglavnom nisu pogodna za ostvarivanje prostorne trase

- Pri nepotpunom koritenju tehnolokih parametara mala rentabilnost

- Nepogodni su za transport tereta veih dimenzija i teina.

16


17/18

6. ZAKLJUAK

Ljudska potreba za prevozom samih ljudi, roba i materijala uslovila je da sekonstruiu i izrade sprave i mehanizmi koji im to omoguavaju. Od samognastanka ovjeanstva pa sve do danas mehanizmi su se konstruisali i izdana u dan sve vie usavravali. Na njihov razvoj uticali su brojni faktori aposebno ljudsko znanje i vjetina koje se nadograivalo kroz vrijeme svevie to je jako uticalo na sam kvalitet maina. Ljude treba osposobljavatiza sloenije poslove, a bez primjene visokosloene tehnologije to je skoronemogue. Sa mehanizacijom sve se brzo i kvalitetno zavrava. Ljudi kojirade sa mehanizacijom imaju daleko vee mogunosti zadovoljenja svojihkulturnih potreba jer nakon obavljenog posla sa mainom radnik dolaziodmorniji nego onaj koji je fiziki obavljao svoj radni zadatak. Osnovnaobiljeja transportne mehanizacije su zapravo sredstva transporta,kontinuiranog i diskontinuiranog, koja su nala iroku primjenu u drutvu.

Sa svojim prednostima i manama koje posjeduju nala su primjenu uraznim djelatnostima: rudarstvu i graevini ponajvie. Transportnasredstva pomau ljudima pri njihovom obavljanju rada. Tehnika svakimdanom sve vie napreduje pa se moe naglasiti da ljudi trebaju uloiti jovie napora u ovoj oblasti jer je to za njihovo dobro jer, primjenamehanizacije igra kljunu ulogu u linom i drutvenom standardu.

17


18/18

7. Koritena literatura

[1] Mr. sc. Edin Cerjakovi, Magistarski rad-Povienje kapaciteta proizvodno-transportnih segmenata sistema primjenom simulacione studije, Tuzla, oktobar 2008. godine;

[2] Dr. in. Sava Dedijer, Osnovi transportnih ureaja, Beograd 1978 godine;

[3]Mr. sc. Edin Cerjakovi, Diplomski rad-racionalizacija dimenzioniranja i definiranjakonstruktivnih parametara viseeg konvejera, Tuzla, maj 2004 godine;

[4] Prof. dr. Jovan Vladi, Transportna i pretovarna sredstva i ureaji, Novi Sad, 2005

godine;

[5] Slobodan B. Toi, Transportni ureaji, Beograd, 1999 godine.

18

Kontinuirani Transport Seminarski Rad

Documents

Transcript of Kontinuirani Transport Seminarski Rad