PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA...

OP[TINA RUMA

PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA NIKINCI

Decembar, 2011. godine

- 2 -

JAVNO URBANISTI^KO PREDUZE]E "PLAN"

OP[TINA RUMA I PE]INCI

PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA NIKINCI

NARUÎLAC IZRADE PLANA : OP[TINA RUMA Nosilac izrade plana: JUP “PLAN” RUMA DIREKTOR JUP "PLAN" RUMA : TATJANA MARKOVI], dipl. pravnik Odgovorni urbanista: SWE@ANA GVOI], dipl. in`.arh. Saradnici: BIQANA MILUTINOVI] dipl.in`.arh PETAR \URIÎ], dipl.in`.el. MARIJANA ÂPO dipl.in`.arh.

DRAGAN FILIPOVI], dipl. in`.gra|. JOVAN CVEJI], in`. geod. DRAGAN SIMI] , in`. geod.

Ruma, Decembar, 2011. godine

- 3 -

PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA NIKINCI SADR@I :

N˚ UVOD

TEKSTUALNI DEO 1.) PRAVNI OSNOV ZA IZRADU PLANA……………………………………………………..6 2.) POLAZNE OSNOVE PLANA ………………………………………………………………….6 2.1) IZVOD IZ TEKSTUALNOG DELA KONCEPTA PLANA .............................. 6

2.1.1 OPIS PREDLOGA GRANICE PODRU^JA OBUHVA]ENOG PLANOM …………6

2.1.2 PODACI I DOKUMENTACIJA OD ZNAÂJA ZA IZRADU PLANOM ……… 8

a) PLANSKA DOKUMENTACIJA OD UTICAJA NA PODRU^JE OBUHVATA PLANA

b) POLO@AJ, KARAKTERISTIKE, ULOGE I ODNOS PODRU^JA PLANA SA OKRU@EWEM

Poloàj naseqa

Stanovni{tvo

2.1.3 ANALIZA I PRIKAZ STAWA PRIRODNIH I STVORENIH VREDNOSTI U PROSTORU OBUHVATA PLANA………………………………………………………………10

a) PRIRODNE KARAKTERISTIKE PROSTORA b) STVORENE VREDNOSTI U PODRU^JU PLANA :

Osvrt na istorijski razvoj i kulturno nasle|e

Prete`na namena prostora sa karakteristikama parcelacije postoje}ih izgra|enih objekata

Mreà naseqske infrastrukture

Vaspitawe i obrazovawe

Zdravstvo

Kultura

Sport i rekreacija

Trgovina

Privreda

Komunalne delatnosti

2.1.4 OCENA STAWA U KONTEKSTU RAZVOJNIH MOGU]NOSTI I IZRADE KONCEPTA ZA IZRADU PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA NIKINCI ……………..14 2.1.5 KONCEPCIJA RAZVOJA, ZA[TITE I URE\EWA PROSTORA

a) PRETE@NE NAMENE POVR[INA

b) PLANIRANE TRASE SAOBRA]AJNICA I KOMUNALNE INFRASTRUKTURE

2.2) GRAFI^KI PRILOZI USVOJENOG KONCEPTA PLANA - A3 format …. 17

1. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA RUME

2. POSTOJE]E STAWE – NAMENA POVR[INA U GRA\. PODRU^JU NASEQA

3. PLANIRANA NAMENA POVR[INA U GRA\EVINSKOM PODRU^JU

4. PLANIRANE POVR[INE ZA JAVNE NAMENA

- 4 -

5a. PLANIRANA INFRASTRUKTURA, REGULACIJA, NIVELACIJA, I

SAOBRA]AJ

5b. PLANIRANA INFRASTRUKTURA, REGULACIJA, NIVELACIJA, I SAOBRA]AJ

3.) REGULACIONE LINIJE ULICA, POVR[INA JAVNE NAMENE I GRA\EVINSKE LINIJE SA ELEMENTIMA ZA OBELE@AVAWE NA GEODETSKOJ PODLOZI ZA ZONE ZA KOJE NIJE PREDVI\ENA IZRADA PLANA DETAQNE REGULACIJE ….. 18 4.) NIVELACIONE KOTE RASKRSNICA ULICA I POVR[INA JAVNE NAMENE ZA ZONE ZA KOJE NIJE PREDVI\ENA IZRADA PLANA DETAQNE REGULACIJE ……18 5.) VERTIKALNA REGULACIJA …………………………………………………………………… 19 6.) PRAVILA URE\EWA PROSTORA ……………………………………………………………. 19

6.1) KONCEPCIJA URE\EWA I TIPOLOGIJA KARAKTERISTI^NIH ZONA I KARAKTERISNI^NIH CELINA ODRE\ENIH PLANOM ………... 20

6.1.1 PREOVLA\UJU]E NAMENE POVR[INA PLANIRANIH ZONA I CELINA 6.1.2 BILANS POVR[INA PREMA NAMENI POVR[INA U NASEQU 6.1.3 URBANISTI^KI USLOVI ZA URE\EWE I IZGRADWU POVR[INA I OBJEKATA JAVNE NAMENE I MRE@E SAOBRA]AJNE I DRUGE INFRASTRUKTURE

6.2) STRATE[KA PROCENA UTICAJA PLANSKOG DOKUMENTA NA @IVOTNU SREDINU …………………………………………………………………………………… 28 6.3) OP[TI I POSEBNI USLOVI I MERE ZA[TITE @IVOTA I ZDRAVQA ………………………………………………………………………………………………… 29 QUDI ZA[TITE OD PO@ARA, ELEMENTARNIH NEPOGODA, TEHNI^KO-TEHNOLO[KIH NESRE]A I RATNIH DEJSTAVA ……………………………. …... 33 6.4) POSEBNI USLOVI KOJIMA SE POVR[INE I OBJEKTI JAVNE NAMENE ^INE PRISTUPA^NIM OSOBAMA SA INVALIDITETOM … ………………….. 33 6.5) ZONE ZA KOJE SE OBAVEZNO DONOSI PLAN DETAQNE REGULACIJE …………………………………………………………………………………………………. 33

6.6) ROKOVI ZA IZRADU PLANA DETAQNE REGULACIJE …………………….. 33 6.7) PRAVILA PARCELACIJE, PREPARCELACIJE I ISPRAVKE GRANICE PARCELA ........................................................................................................ 34 6.8) LOKACIJE ZA KOJE SE RADI URBANISTI^KI PROJEKAT ……………… 34 6.9) SPROVO\EWE I REALIZACIJA PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA NIKINCI ……………………………………………………… 34 6.10) POSEBNI ZAHTEVI, USLOVI I PROPISI KOJE JE POTREBNO ISPUNITI ZA IZDAVAWE GRA\EVINSKE DOZVOLE, PREMA MESTU I VRSTI OBJEKATA ZA IZGRADWU ……………………………………………………..34 6.11) SREDWORO^NI PROGRAM URE\IVAWA POVR[INA ZA JAVNE NAMENE U OBUHVATU PLANA ………………………………………………………..…35

6.12) MERE ENERGETSKE EFIKASNOSTI IZGRADWE …………………………35

7.) PRAVILA GRA\EWA ……………………………………………………………………………. 36

7.1) USLOVI ZA OBRAZOVAWE GRA\EVINSKE PARCELE …………………….36 7.2) VRSTA I NAMENA OBJEKATA KOJI SE MOGU GRADITI NA GRA\EVINSKOJ PARCELI ………………………………………………………………39 7.3) VRSTE I NAMENE OBJEKATA KOJI SU ZABRAWENI ZA IZGRADWU NA GRA\EVINSKIM PARCELAMA ……………………………………………………39

- 5 -

7.4) POLO@AJ OBJEKTA NA PARCELI U ODNOSU NA REGULACIONU LINIJU I U ODNOSU NA GRANICE PARCELE …………………………….39

7.5) NAJMAWA DOZVOQENA ME\USOBNA UDAQENOST OBJEKATA ……... 40 7.6) NAJVE]I DOZVOQENI INDEKSI ZAUZETOSTI (iz) I INDEKS IZGRA\ENOSTI (ii) GRA\EVINSKE PARCELE …………………………………… 41 7.7) USLOVI ZA IZGRADWU DRUGIH OBJEKATA NA GRA\EVINSKOJ PARCELI …………………………………………………………………………………….41 7.8) VERTIKALNA REGULACIJA I NAJVE]A DOZVOQENA SPRATNOST OBJEKATA …………………………………………………………………………………….41 7.9) USLOVI I NA^IN OBEZBE\IVAWA PRISTUPA PARCELI I ZA PARKIRAWE …………………………………………………………………………………42

7.10) USLOVI ZA[TITE SUSEDNIH OBJEKATA ………………………………….43

7.11) ARHITEKTONSKO-ESTETSKI OBLIKOVNI IZRAZ OBJEKATA …………43

7.12) USLOVI ZA OBNOVU I REKONSTRUKCIJU OBJEKATA ………………….44

7.13) POSEBNI USLOVI ZA IZGRADWU OBJEKATA …………………………….44

8.) MERE ZA[TITE KULTURNO-ISTORIJSKIH SPOMENIKA I ZA[TI]ENIH PRIRODNIH CELINA ………………………………………………………………………… 45 9.) IN@EWERSKO - GEOLO[KI USLOVI ………………………………………………… 47 10.) PODACI PRIBAVQENI OD NADLE@NIH JAVNIH PREDUZE]A, INSTITUCIJA I ORGANIZACIJA ……………………………………………………………………………… 48 GRAFI^KI DEO:

1. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA RUME 2. POSTOJE]E STAWE – NAMENA POVR[INA U GRA\. PODRU^JU NASEQA… R 1:5000 3. PLANIRANA NAMENA POVR[INA U GRA\EVINSKOM PODRU^JU…………….R 1:5000 4. PLANIRANE POVR[INE ZA JAVNE NAMENE……………………………………… R 1 :5000 5a. PLANIRANA INFRASTRUKTURA, REGULACIJA, NIVELACIJA, I SAOBRA]AJ………………………………………………………………………………………. R 1 :5000 5b. PLANIRANA INFRASTRUKTURA, REGULACIJA, NIVELACIJA, I SAOBRA]AJ………………………………………………………………………………………. R 1 :5000 6. OSNOVI ZA URE\EWE I IZGRADWU U BLOKOVIMA …………………………. R 1 :5000

- 6 -

PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA NIKINCI _________________________________________________________________________________ N˚ UVOD

......................................................................................................... Izradi PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA NIKINCI pristupa se na osnovu obaveze proistekle iz zakona za dono{ewem planske regulacije, a sve u svrhu utvr|ivawa pravila i uslova za ure|ewe i izgradwu, a sve prema utvr|enim namenama prostora. Za izra|iva~a PGR-e odre|en je : JUP "PLAN" OP[TINA RUMA I PE]INCI 1.) PRAVNI I PLANSKI OSNOV ZA IZRADU PLANA : .............................................................................................................................. 1.) ZAKON O PLANIRAWU I IZGRADWI ("Sl. glasnik RS" br. 72/09, 81/09.24/11) 2.) PROSTORNI PLAN OP[TINE RUMA (Sl. list op{tina Srema br. 19/07) 3.) ODLUKA O IZRADI PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA NIKINCI ("Sl. list op{tina Srema" 11/2011) 2.) POLAZNE OSNOVE PLANA 2.1 IZVOD IZ TEKSTUALNOG DELA KONCEPTA PLANA 2.1.1 OPIS PREDLOGA GRANICE PLANA I OBUHVAT GRA\EVINSKOG PODRU^JA ……………………………………………………………………………………………………………………………… GRANICA GRA\EVINSKOG PODRU^JA NASEQA NIKINCI

Planirano gra|evinsko podru~je ima povr{inu od oko 309ha. Pro{irewe gra|evinskog podru~ja

u odnosu na postoje}e iznosi oko 24ha. Granica gra|evinskog podru~ja, ima slede}i tok: Po~etna ta~ka br.1 opisa granice definisana je na trome|i k.p. 2880, 1868 i 2879. U ta~ki br.1 granica preseca put Nikinci- Hrtkovci u {irini od 34m, do ta~ke br.2, koja se nalazi na trome|i k.p. br. 1860/2, 2875 i 2879. Od ta~ke br.3 granica daqe nastavqa u pravcu severoistoka, severozapadnom granicom k.p 1860/2, do ta~ke br.3, koja se nalazi na ukr{tawu severozapadne i severoisto~ne granice k.p 1860/2, na rastojawu od oko 262 m u odnosu na ta~ku br.2. Od ta~ke br.3 granica ide u pravcu jugoistoka, severoisto~nom granicom k.p 1860/2, duìne oko 417m, do ta~ke br.4, koja se nalazi na ukr{tawu severoisto~ne i jugoisto~ne granice k.p 1848. Od ta~ke br.4 granica ide u pravcu jugozapada, jugoisto~nom granicom k.p 1848, duìnom oko 264m, do ta~ke br.5, koja se nalazi na me|i k.p 493/1 i 1848, na udaqenosti 100m od puta za Hrtkovce k.p 1560. Od ta~ke br.5 u pravcu jugoistoka granica ide paralelno sa @elezni~kom ulicom na udaqenosti od oko 100m ukupnom duìnom od oko 450m do ta~ke br.6, na granici k.p 533/1 i poqskog puta k.p 534. Od ta~ke br.6 u pravcu severoistoka granica ide granicom parcele 533/1 i 534 duìnom od 80m do ta~ke br.7, tako|e na granici k.p 533/1 i 534. Od ta~ke br.7 u pravcu jugoistoka granica se~e poqski put k.p 534, ide isto~nom granicom k.p 542, 543 i 544 ukupnom duìnom od 310m do ta~ke br.8, na trome|i k.p 544, 1696 i kanala Galova~e k.p 2760. Od ta~ke br. 8 do ta~ke br.9 na ju`noj granici kanala Galova~a, a ujedno i severnoj granici k.p 1552, se~e kanal Galova~u duìnom od 22m. Od ta~ke br.9 u pravcu istoka ide severnom granicom k.p 1552 duìnom od oko 235m, do ta~ke br. 10, na trome|i k.p 1552, 1695/1 i 2760. Od ta~ke br.10 u pravcu jugozapada granica ide isto~nom granicom k.p 1552 duìnom od oko 50m, do ta~ke br.11, koja se nalazi na ukr{tawu isto~ne i severne granice k.p 1552. Daqe granica ide u pravcu istoka, severnom granicom kp 1552, duìnom od oko 150m , do ta~ke br.12, koja se nalazi na ukr{tawu sevrne i isto~ne granice k.p 1552. Od ta~ke br. 12 granica skre}e prema jugu, isto~nom granicom k.p 1552, duìnom od oko 20m, do ta~ke br. 13, koja se nalazi na ukr{tawu severne i isto~ne granice k.p 1552. Daqe se granica kre}e u pravcu istoka, severnom granicom k.p 1552, duìnom od oko 297m, do

- 7 -

ta~ke br.14, koja se nalazi na ukr{tawu severne i isto~ne granice k.p 1552. Od ta~ke br.14 u pravcu jugoistoka granica upravno se~e èlezni~ku prugu Zvornik-Ruma, kp. 1552, duìnom oko 20m i izlazi na ta~ku br. 16, na trome|i k.p 1552, 553 i 2867. Od ta~ke br. 15 u pravcu jugoistoka granica ide zapadnom stranom k.p 2867, duìnom od oko 470m do ta~ke br.16, na trome|i ulice Koste Na|a k.p 1564, k.p 553 i kanala k.p 2867. Od ta~ke br.16 granica ide u pravcu jugoistoka seveoisto~nom granicom k.p 1564 (ulica Koste Na|a), duìnom oko 280m , do ta~ke br.17, koja se nalazi na ukr{tawu severoisto~ne i isto~ne granice k.p 1564. Od ta~ke br.17 granica ide prema istoku, severozapadnom granicom k.p 1571/1, duìnom oko 8m, do ta~ke br.18, koja se nalazi na ukr{tawu severozapadne i severoisto~ne granice k.p 1571/1. Od ta~ke br. 18 granica nastavqa u pravcu jugoistoka, severoisto~nom granicom k.p 1571/1, duìnom oko 76, do ta~ke br. 19, koja se nalazi na ukr{tawu severoisto~ne i jugoisto~ne granice k.p 1571/1. Od ta~ke br.19 u pravcu jugozapada granica se~e put k.p 1571/1, ide ju`nom granicom Sremske ulice, k.p 1567/1, duìnom oko 430m, do ta~ke br. 20, koja se nalazi na ukr{tawu isto~ne granice k.p 1100 i ju`ne granice k.p 1567/1. Od ta~ke br. 20 granica ide u pravcu jugoistoka, isto`nom granicom k.p 1100, duìnom oko 146m, do ta~ke br.21, koja se nalazi na ukr{tawu isto~ne i ju`ne granice k.p 1100. U ta~ki br. 21 granica nastavwa u pravcu jugoistoka, preseca put Nikinci-Bu|anovci, k.p 1572, {irine 18m, do ta~ke br.22, koja se nalazi na trome|i k.p 2426/2, 2427 i 1567/1. Od ta~ke br.22 granica daqe nastavqa u pravcu jugoistoka, isto~nom granicom k.p 2426/2, duìnom oko 270m, do ta~ke br.23, koja se nalazi na trome|i parcela 2426/2, 2427 i 2814. Od ta~ke br.23 granica ide u pravcu jugozapada severnom granicom k.p 2814, duìnom oko 513m, do ta~ke br.24, na trome|i k.p 2814, 1155 i 1147. Od ta~ke br.24 , u pravcu jugozapada granica ide severnom granicom k.p 2814 , duìnom oko 80m, do ta~ke br. 25, na isto~noj strani kanala Vraw, odnosno na trome|i k.p 2814, 1193/1 i 1551. Od ta~ke br. 25 u pravcu jugoistoka granica prelazi kanal Vraw, duìnom oko 15m i izlazi na ta~ku br.26, na trome|i k.p 1551, 1194/1 i 2377/5. Od ta~ke br.26 u pravcu jugoistoka granica ide granicom k.p 1194/1 i 2377/5, duìnom oko 40m do ta~ke br. 27, na severozapadnom uglu k.p 1237. Od ta~ke br.27 u pravcu jugoistoka granica ide severnom granicom k.p 1237, isto~nom granicom k.p 1238, 1240, 1241, duìnom oko 280m, do ta~ke br.28, koja se nalazi na ukr{tawu severne i isto~ne granice kanala, k.p 1243. Od ta~ke br. 28 u pravcu jugozapada granica ide isto~nom granicom kanala k.p 1243, duìnom oko 173m, do ta~ke br. 29, koja se nalazi na ukr{tawu isto~ne i ju`ne granice k.p 1243, Od ta~ke br.29 u pravcu zapada granica ide ju`nom granicom k.p 1243 i 1242, duìnom oko 340m, do ta~ke br.30, koja se nalazi na trome|i k.p 1235, 1242 i 2937. Od ta~ke br. 30 granica u pravcu zapada prelazi put k.p 1234, duìnom oko 25m i izlazi na ta~ku br.31, na trome|i k.p 1244, 1234 i k.p 1574/1 (Lewinova ulica). Od ta~ke br. 31 u pravcu jugozapada granica ide isto~nom granicom k.p 1244, duìnom oko 44m, do ta~ke br. 32, koja se nalazi na ukr{tawu ju`ne i isto~ne granice k.p 1244. Od ta~ke br. 33 u pravcu zapada granica ide severnom granicom kanala, k.p 2795, duìnom oko 700m, do ta~ke br. 33, na trome|i k.p 2795, 1335/2 i puta Plati~evo-Nikinci, k.p 2923. Od ta`ke br. 33, u pravcu severoistoka granica ide granicom k.p 2923 i 1335/2 i 1335/1, duìnom oko 160m, do ta~ke br.34, na severozapadnom uglu k.p 2923 i granice k.p 1335/1. Od ta~ke br. 34 u pravcu zapada granica ide severnom granicom k.p 2923 duìnom oko 30m do ta~ke br. 35, na trome|i ulice Lewinove, k.p 1574/1, kanala k.p 2193 i puta k.p 2923. Od ta~ke br. 35 u pravcu severozapada granica ide severnom granicom kanala k.p 2193, odnosno ju`nom granicom Lewinove ulice k.p 1574/1 i 1575/1, duìnom oko 1240m, do ta~ke br. 36, na trome|i k.p 1575/1, 2193 i isto~ne granice pojasa èlezni~ke pruge k.p 2857. Od ta~ke br.36 u pravcu severoistoka granica ide isto~nom granicom pojasa èlezni~ke pruge k.p 2857 duìnom oko 1000m, do ta~ke br.37, udaqenoj oko 15m od osovine èlezni~ke pruge. O ta~ke br.37 granica upravno prelazi èlezni~ku prugu duìnom oko 30m i izlazi na ta~ku br.38, na trome|i zapadne strane èlezni~ke pruge k.p 1552, poqskog puta k.p 2887 i k.p 1944. Od ta~ke br. 38 u pravcu severoistoka granica ide zapadnom granicom pojasa pruge k.p 1552 i k.p 1944 duìnom oko 175m, do ta~ke br.39, na trome|i poqskog puta k.p 2882, kanala Vraw k.p 2776 i k.p 1552. Od ta~ke br. 39 u pravcu severoistoka granica prelazi kanal Vraw duìnom oko 20m i u ta~ki br.40 izlazi na trome|u k.p 2776, 1552 i 414. Od ta~ke br. 40 u pravcu severozapada granica ide isto~nom granicom kanala Vraw duìnom oko 649m do ta~ke br.41, koja se nalazi na trome|i k.p br. 1861, 492 i 2776. Od ta~ke br.41 granica ide u pravcu istoka, ju`nom granicom k.p 1861, do ta~ke br.42, koja se nalazi na ukr{tawu isto~ne i ju`ne granice k.p 1861. Od ta~ke br.42 granica ide u pravcu severozapda, zapdnom granicom k.p 2879, duìnom od oko 460m, do po~etne ta~ke br.1 opisa granice

- 8 -

2.1.2 PODACI I DOKUMENTACIJA OD ZNAÂJA ZA IZRADU PLANA .............................................................................................................................. a) PLANSKA DOKUMENTACIJA OD UTICAJA NA PODRU^JE PLANA: - Prostorni plan op{tine Ruma,( Sl list op{tina Srema br.19/07) - Urbanisti~ki plan MZ Nikinci (Sl list Op{tina Srema br.15/88, 23/03), - podaci, informacije i uslovi pribavqeni od nadle`nih javnih preduze}a (vlasnika javne infrastrukture), institucija nadle`nih za izdavawe podataka i uslova po zakonskom osnovu, i drugih u~esnika u planirawu, MZ NIKINCI, i nadle`nih slu`bi SO Ruma, ~ije potrebe, mi{qewe, mogu}nosti i sl. su od zna~aja za koncept i realizaciju plana. b) POLO@AJ, KARAKTERISTIKE, ULOGA I ODNOS PODRU^JA PLANA SA OKRU@EWEM

Poloàj naseqa Naseqe Nikinci sme{teno je u sredi{wem, ju`nom delu op{tine Ruma, kojoj administrativno pripada. Prema veli~ini spada u grupu ve}ih naseqa op{tine. Sa centrom op{tine Nikinci nemaju direktnu vezu, ve} se lokalnim putem Nikinci-Hrtkovci povezuje na magistralni put M-21 za Rumu. Geografski poloàj odre|en mu je : - pruàwem lokalnog puta L-1 Ruma-Bu|anovci-Nikinci-Plati~evo, - severnim delom Nikinaca pruà se èlezni~ka pruga Ruma-[abac. Moè se konstatovati da je geografski poloàj Nikinaca relativno povoqan, bez ve}ih ograni~avaju}ih faktora za ostvarewe prostornih i funkcionalnih veza.

Stanovni{tvo Analiza demografskih kretawa u Op{tini Ruma izvr{ena je na osnovu podataka popisa stanovni{tva u periodu 1948-2002. godine. Prirodno i mehani~ko kretawe stanovni{tva

Naseqe Ukupan broj stanovnika Prose~na stopa

rasta

Nikinci

1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 1948/02 1981/02

2087 2201 2607 2644 2425 2264 2216 0,11 -0,43

U periodu 1948-2002. godine ukupan broj stanovnika Nikinaca raste po

prose~noj godi{woj stopi od 0,11%, u periodu 1981-2002. godine stopa rasta iznosi -0.43% , {to ukazuje na neujedna~enu stopu rasta stanovni{tva.

Struktura stanovni{tva prema migracionim obele`jima u 2002. godini

Naseqe Ukupno

Doseqeno u mesto stalnog stanovawa

Od ro|ewa stanuje u istom mestu stanovawa

Doseqeno iz drugog naseqa ili op{tine

Doseqeno iz druge op{tine, republike

Doseqeno iz druge republike, dràve

Nepoznato naseqe doseqewa

Nikinci 2216 1238 978 143 413 680 2

- 9 -

Zaposlenost i dnevne migracije

Naseqe Ukupno zaposleni

Radi u mestu stalnog stanovawa

Radi u drugom mestu

% Ukupne populacije

2002. 1981.

Nikinci 488 192 296 13,4 5,1

Ukupni dnevni migranti, wih 296, ~ine 13,4 % ukupne populacije.

Broj i struktura doma}instava

Naseqe Broj doma}instava Prose~na veli~ina

doma}instva

Prose~na stopa rasta veli~ine

doma}instva

1948. 2002. prose~na stopa rasta

1948. 2002.

Nikinci 543 765 0,64 3,8 2,9 -0,53

U periodu 1948-2002. broj doma}instava raste po stopi od 0,64, dok u istom periodu prose~na veli~ina doma}instva opada po stopi od -0,53. Starosna struktura stanovni{tva

Naseqe 0-19 20-39 40-59 60 i vi{e Indeks starewa

broj % broj % broj % broj %

Nikinci 482 21,8 548 24,7 601 27,1 588 26,4 1,2

Starosna struktura dobne grupe do 19 godina

Naseqe Ukupno stanov.

Starosna struktura dobne grupi do 19 godina

mawe

od 1 god. od 1-3 god.

od 4-6 god.

od 7-14

god.

od 15-19 god.

% ukupne populacije

Nikinci 2760 15 44 82 212 129 21,8

Broj nepismenih stanovnika

Naseqe Ukupno stanovni{tvo

starije od 10 god. Broj nepismenih %

Nikinci 2008 84 4,18

Obrazovna struktura stanovni{tva

Naseqe Ukupno Bez {kole

svega

Osn. {kola

1-7 razred

Zavr{. osn.

obraz. %

Sredwe obraz.

%

Vi{e obraz.

%

Visoko obraz.

%

Nepo- znato

Nikinci 1863 149 483 568 30,5 586 31,5 41 2,2 25 1,3 11

Ekonomska struktura stanovni{tva

Naseqe Ukupno stanovnovnika

Radni kontigent broj %

Aktivno stanovni{tvo broj %

Op{ta stopa aktivnosti u %

Iskori{}enost radnog kontigenta u %

Nikinci 2216 1343 60,60 832 37,55 37,5 62,0

Poqoprivredno stanovni{tvo

Naseqe ukupno stan.

ukupno poqopr.

% od ukup.poqop.

aktivno poqop.

% od aktiv. poqop.

izdr`av. poqop.

% od ukup.

poqop.

Nikinci 2216 334 15,1% 199 59,6% 135 40,4%

- 10 -

Projekcija ukupnog broja stanovni{tva

Naseqe Godina Stopa rasta 2002-2022.

2002. 2022.

Nikinci 2216 2450 0,0050

Za zadovoqewe svojih potreba obavqaju se svakodnevne migracije stanovni{tva, javnim i li~nim prevozom, prema Rumi (administrativni, trgovinski, kulturni centar op{tine) i [apcu. U selu su slabo razvijeni oblici dru{tvenog ìvota, ~ak i kad postoje odre|eni sme{tajni kapaciteti : dom kulture, mesna ambulanta. Stanovni{tvo kao i kod ostalih vojvo|anskih sela ima u ve}ini zastupqene starije starosne grupacije, odnosno prirodni prira{taj je u opadawu. Najve}i deo povr{ine gra|evinskog подручја je zona porodi~nog stanovawa sa postoje}om parcelacijom, sa stambenim i pomo}nim objektima skromnih gra|evinsko arhitektonskih karakteristika, u funkciji poqoprivrednih doma}instava. 2.1.3 ANALIZA I PRIKAZ STAWA PRIRODNIH I STVORENIH VREDNOSTI …………………………………………………………………………………………………………………………… a) PRIRODNE KARAKTERISTIKE PROSTORA

Teritorija katastarske op{tine i samo naseqe Nikinci prostire se od zapada prema istoku, i leì na blago zatalasanoj lesnoj terasi sa prose~nim nadmorskim visinama 79m do 81m.

Kroz atar i naseqe Nikinci proti~e kanal Vraw, koji je za vreme visokog stawa

vode u Savi i za vreme ki{nih perioda bogat vodom. Sredinom naseqa proteè se pojas oko 160m {irine, niskih povr{ina gde se

teren strmo spu{ta prema kanalu Vraw sa nagibom 1-2,5%. U ovoj zoni lesna terasa je skoro potpuno ravna, tako da nema nikakvih

morfolo{kih oblika (vrta~a i dolina). Teritorija op{tina Ruma se svojim najve}im delom nalazi u zoni maksimalno

mogu}eg trusnog pomerawa tla od 8° MCS, isto je i sa naseqem Nikinci, {to zna~i da pri gradwi objekata nisu neophodne posebne za{titno-sigurnosne mere.

Prema vrednosti godi{wih pravaca vetrova i ti{ina moè se zakqu~iti da

najve}u u~estalost na ovom podru~ju ima isto~ni vetar, zatim zapadni i severozapadni. Najve}u sredwu godi{wu brzinu ima severozapadni vetar 3,6m/sek, zatim severni 3,2m/sek, i isto~ni sa 3,0m/sek.

Naseqe preseca kanal Vraw koji je glavni recipijent suvi{nih voda istoimenog

meliorativnog sliva. Naseqe je prete`no na kotama 79m do 80,5m nadmorske visine, nagnuto prema kanalu. Podzemne vode na podru~ju naseqa zavisne su od visine radnog nivoa vode u kanalu Vraw, koji tokom godine ima radni nivo na kotama 76,8m do 77,60m. Prose~ni nivo podzemne vode ima kotu oko 77,0m WM, sa pravcem toka prema jugu. Zahvaquju}i radnom nivou vode u kanalu naseqe nikad nije ugroèno od trajno visokih podzemnih voda, i u hidrolo{ki ki{no nepovoqnim godinama. b) STVORENE VREDNOSTI U PODRU^JU PLANA

Osvrt na istorijski razvoj i kulturno nasle|e Na teritoriji dana{weg sela Nikinci prona|ena su brojna praistorijska

vi{eslojna naseqa u kojima se ìvot odvijao u razli~itim vremenskim razdobqima.

- 11 -

Opsi{te-Vi{weva greda, Klimena~ko grobqe, Tigaw i Kod lugarnice, samo se neke lokacije na kojima su otkriveni tragovi iz rimske epohe.

U sredwem veku na ovom podru~ju pomiwe se nekoliko mawih sela, izme|u ostalih i selo Mikinc, od ~ega mo`da poti~e dana{we ime Nikinci. Tragovi sredwevekovnih sela prime}eni su na mestima Duga~ki i Hrtkova~ki drum.

Nakon austro-ugarskog rata, baron Peja~evi} je izgubio svoje pustare, jer su to zemqi{te zauzeli Klimenti(Arbanasi katpolici) kapetana Vate i osnovali naseqe Nikinci sa 354 ìteqa. Arbana{ko stanovni{tvo te{ko se prilago|avalo ìvotu u novom kraju, sukobqavali se sa stanovnicima susednih sela kojima su nanosili {tetu na poqima i otimali stoku. Posle sto godina austrijskog vojnog reìma i strge discipline u Vojnoj granici Klimenti su se prilagodili ìvotu u ravnici. Po~etkom 19. veka Klimenti su gajili albanske ovce sa finom vunom, od koje su wihove ène tkale vrlo lepe }ilime. Neki me{tani su se u to vreme bavili i zanatima. U vreme revolucije 1848. godine mitrova~ki katolici, koji su podràvali bana Jela~i}a, pozivali su u pomo} Klimente iz Hrtkovaca i Nikinaca. Me|utim, posle gu{ewa revolucije ponovo je uspostavwen vojni reìm.

Nakon rasformirawa vojne granice 1872. godine, Nikinci su u{li u sastav sreza Ruma u sremskoj ùpaniji.

U Nikincima i Kukujevcima u periodu izme|u dva rata najvi{e uspeha postizala je Hrvatska seqa~ka stranka. Novi dru{tevi odnosi uticali su na razbijawe nacionalne izolovanosti Klimenta, tako da su u popisu iz 1931. godine od 2.228 stanovnika, 2.062 bili Hrvati.

Evidentirane nepokretnosti koje uìvaju prethodnu za{titu : a) Memorijalni kompleksi, spomenici i spomen obele`ja 1. Spomen plo~a palim borcima postavwena na zgradi Zadru`nog doma b) Arheolo{ki lokaliteti Lokalitet 1 Lokalitet bara "Vraw", potes "@ivoqi}" Potes "@ivoqi}" se nalazi jugoisto~no od sela. Na ju`noj obali kanala Vraw,

na povr{ini cca 1000 h 400 m konstatovani su povr{inski nalazi ku}nog lepa, ìvotiwskih kostiju, a na zapadnom delu lokaliteta- u samom selu- javwaju se rimske opeke, praistorijska i poznoanti~ka keramika, kao i materijal ranog sredweg veka.

Lokalitet 2 Lokalitet "Duga~ki" Nalazi se oko 1200m isto~no od sela., u vazdu{noj liniji. Parcele na kojima se

nalaze lokaliteti obra|uju se, a na nekim su zasa|eni vinogradi. Na jednoj parceli, koja se nalazi na uzdignutoj obali kanala Vraw, na povr{ini od 50h30m konstatovani su nalazi ìvotiwskih kostiju, opeka i fragmenata keramike, kao i ku}ni lep.

Lokalitet 3 Lokalitet "Hrtkova~ki drum", potes "@ivoqi}" Nalazi se oko 1750m severozapadno od centra sela, a oko 200m zapadno od

periferije sela. Prilikom rekognoscirawa terena konstatovani su nalazi ku}nog lepa, ìvotiwskih kostiju, fragmenti qudskih lobawa, mawi fragmenti `rvweva, {koqke, kamen, rimske opeke, zgura, malter u nevezanom stawu. Kerami~ki materijal pripada praistoriji, a u mawoj meri sredwem veku.

- 12 -

Lokaliteti su prikazani na grafi~kom prilogu br. 2 i 3 - "Postoje}a namena povr{ina" i "Planirana namena povr{ina". Na osnovu uslova Zavoda za za{titu spomenika kulture Sremska Mitrovica, na podru~ju evidentiranih arheolo{kih lokaliteta obavezno je izvr{iti za{titna arheolo{ka istraìvawa pre otpo~iwawa zemqanih radova, a investitor je duàn da obezbedi sredstva za istraìvawe i ostale radove , prema programu i predra~unu za arheolo{ka istraìvawa.

Mreà naseqske infrastrukture Od postoje}e infrastrukture izvedena je elektroenergetska , vodovodna, gasovodna i telefonska mreà. Fekalna kanalizacija se trenutno izvodi, na osnovu "Glavnog projekta kanalizacije i postrojewa za pre~i{}avawe komunalnih otpadnih voda naseqa Nikinci". Vodovod Snabdevawe vodom naseqa se vr{i iz lokalnog izvori{ta, lociranog na parceli 1567/1, koji ~ini jedan bunar , kapaciteta 6 l/ sek i crpna stanica sa hidroforskim

postrojewem. Sama mreà je izvedena kao prstenasta, preseka F 150 mmm (ulica

@eqezni~ka) , F 80 mmm i F 60 mmm ( u ostalim ulicama).

Telekomunikacije U centralnom delu naseqa instalirana je digitalna telefonska centrala , povezana opti~kim kablom sa komunitaciom centrom u Rumi. Pristupna mreà je kapaciteta 1000 uvodnih parica (trenutno iskori{}eno 584). Sve to omogu}ava kori{}ewe najsavremenijih usluga iz oblasti telekomunikacije.Mreà je postavqena po drvenim stubovima.Trenutno se moè smatrati da postoje}a mreà zadovoqava potrebe stanovni{tva. Elektroenrgetska mreà Naseqe Nikinci se snabdeva elektri~nom energijom iz TS 35/20/10 KV/KV/KV “Nikinci”, a koja se napaja preko dalekovoda 35 KV “Pe}inci- Nikinci”.Potro{a~i su povezani na mreù preko stubnih trafostanica i uglavnom preko naponskog nivoa 20 KV, a samo delimi~no i preko naponskog nivoa 10 KV. Niskonaponska mreà u nasequ je uglavnom na drvenim stubovima, koji su istovremeno nosioci rasvetnih tela javne rasvete . Gas U postoje}em gra|evinskom podru~ju Nikinaca izveden je obostrano uli~ni polietilenski distributivni gasovod niskog pritiska , sa kojeg je mogu}e izvr{iti prikqu~ewe potencijanih potro{a~a u kapacitetu uobi~ajenom za planiranu namenu. Tako|e, od GMRS "Nikinci" ~eli~ni razvodni gasovod niskog pritiska ide na dve grane: prvu, ivicom predloène radne zone, a potom kroz atar i du` puta Nikinci- Bu|anovci za Bu|anovce, i drugu, ulicom JNA i @eqezni~kom, te putem Nikinci-Hrtkovci do Hrtkovaca. Sa druge grane na kraju ul. JNA odvaja se tre}i krak ~eli~nog gasovoda koji prelazi kanal Vraw i ulicom Ive Lole Ribara kroz novu predloènu radnu zonu, te Lewinovom ulicom izlazi na put Nikinci- Plati~evo du` koga se vodi do Plati~eva. Saobra}aj Naseqe Nikinci se nalazi na centralnom poloàju ju`nog dela podru~ja op{tine Ruma, okruèno naseqem Bu|anovci sa severne, Plati~evom sa ju`ne i Hrtkovcima sa isto~ne strane.

- 13 -

Veze Nikinaca sa okruèwem ostvaruju se uglavnom preko Hrtkovaca lokalnim putem L-7. Kroz naseqe prolazi èqezni~ka pruga Ruma-Nikinci-[abac, koja zbog dotrajalosti infrastrukture nije u zadovoqavaju}em stawu. Uli~na mreà koja je prikazana nije dovoqne {irine, niti je kao sistem jasno koncipirana. Kanalska mreà i èlezni~ka pruga predstavqaju fizi~ke barijere za pristup ataru, naro~ito na severozapadnom delu.

Vaspitawe i obrazovawe U nasequ postoji jedna osnovna {kola . Ukupno nastavu poha|a 132 u~enika od prvog do osmog razreda. Ukupna povr{ina {kolskog komleksa iznosi 7800m². [kolski prostor ima povr{inu od

1514m², - 7 u~ionica, biblioteku, zbornicu, holski prostor i fiskulturnu salu povr{ine 420m². Fasada, stolarija i krov na zgradi {kole su u dobrom stawu te nije neophodno iste obnavqati. U sastavu {kolskog kompleksa nalazi se i pred{kolska ustanova, povr{ine 634m², koju poha|a 15 dece. Obe ustanove su u dobrom stawu, i zadovoqavaju potrebe stanovnika naseqa Nikinci.

Zdravstvo Zgrada zdravstvene stanice u ulici Vladimira Nazora je objekat gra|anske arhitekture . Objekat je prizeman, podignut pre 20 godina. Objekat ima dve ordinacije (16m²), prijemnu prostoriju (20m²), ~ekaonicu (36m²),

kartoteku (5m²) i sanitarni blok. U objektu radi jedan lekar op{te prakse i dva ~lana pomo}nog osobqa. Objekat je infrastrukturno opremqen. Nedostatak je nepostojawe stomatologa i savetovali{ta za majku i dete. Slu`ba op{te prakse radi svakodnevno.

Kultura Dom kulture je objekat tvrde gradwe, u dobrom je stawu. Pruà mogu}nosti organizaovawa raznih vrsta sve~anosti, bioskopskih projekcija, pozori{nih predstava i sl. Objekat zadovoqava potrebe stanovnika naseqa Nikinci. Osim fudbalskog igrali{ta, u okviru kompleksa postoji igrali{te za mali fudbal, rukomet i ko{arku.

Sport i rekreacija U nasequ su formirana dva kluba- fudbalski i {ahovski. Od prostornih uslova u Nikincima postoji fudbalsko igrali{te standardnih dimenzija, ogra|eno, sa travnatom podlogom i objektom u kome su garderobe i sanitarni ~vor. Osim fudbalskog igrali{ta, u okviru kompleksa postoji igrali{te za mali fudbal, rukomet i ko{arku. Osim sportskih organizacija u nasequ je formirano i lova~ko dru{tvo, koje ima svoje lovi{te, a u~laweni su u op{tinski lova~ki savez, i u skladu sa wim imaju svoje programe razvoja. Ukupna povr{ina za sport i rekreaciju u Nikincima iznosi 1,8ha, {to zna~i da po jednom stanovniku ima oko 7m² sportsko-rekreativnih povr{ina, {to je znatno iznad potrebnog minimuma za ovim povr{inama. U centralnoj delu nasequ, u okviru parkovske povr{ine ure|en je prostor za igru dece, kao i ko{arka{ki teren.

Trgovina Kapaciteti trgovine na malo opsluùju naseqe u delu svakodnevnih i povremenih potreba, me|utim postoji potreba za ure|ewem zelene pijace

- 14 -

Privreda Primarna delatnost na podru~ju K.O. Nikinci jeste poqoprivreda. Poqoprivredna proizvodwa u Nikinci odvija se danas u okviru individualnog sektora.

Komunalne delatnosti Postoje}a deponija sme}a se nalazi na nepovoqnoj lokaciji u gra|evinskom podru~ju naseqa. Ovim konceptom se predvi|a izme{tawe deponije sme}a na povoqniju lokaciju, regionalnu deponiju u ataru naseqa Nikinci, u ~ijoj blizini je locirana i sto~na jama. 2.1.4 OCENA STAWA U KONTEKSTU RAZVOJNIH MOGU]NOSTI I IZRADE KONCEPTA ZA IZRADU PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQ ENOG MESTA NIKINCI ................................................................................................................... Za naseqe NIKINCI neophodna je izrada predloènog urbanisti~kog plana: PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA Nikinci. Postoje}e stawe i pribavqene informacije, podaci i prethodni uslovi nadle`nih preduze}a i institucija, pruàju prostorne, saobra}ajne i infrastrukturne, odnosno razvojne mogu}nosti i pretpostavke za formirawe KONCEPCIJE RAZVOJA, ZA[TITE I URE\EWA PROSTORA. Na osnovu podataka iz Prostornog plana Rume za naseqe Nikinci, vezano za stopu prira{taja stanovni{tva, zakqu~uje se da ne postoji potreba za uvo|ewem novih stambenih zona jer postoje dovoqni kapaciteti u stambenim zonama u postoje}em gra|evinskom podru~ju, tako da se ne planira pro{irewe stambene zone. Tako|e je zakqu~eno da postoji potreba za uvo|ewem radne zone, kako bi se smawila svakodnevna migracija radno aktivnog stanovni{tva u okolna mesta, i istovremeno doprinelo razvoju samog naseqa. Na osnovu podataka o stanovni{tvu 0-19 godina starosti, zakqu~uje se da je postoje}e stawe obrazovnih kapaciteta zadovoqavaju}e te da nije potrebno pro{irewe istih. Od postoje}e infrastrukture izvedena je elektroenergetska , vodovodna, gasovodna i telefonska mreà. Fekalna kanalizacija se trenutno izvodi zajedno sa sistemom za pre~i{}avawe otpadnih voda. Planira se i pro{irewe pro{irewe postoje}ih mreà u planiranim zonama. Zakqu~uje se da je zbog nepovoqne lokacije deponije sme}a i sto~ne jame neophodno izme{tawe istih sa postoje}ih lokacija, u atar, na dovoqnoj udaqenosti od gra|evinskog podru~ja. Zdravstvena stanica kapacitetima zadovoqava potrebe stanovni{tva, ali nedostaje stomatolog i savetovali{te za majku i dete. 2.1.5 KONCEPCIJA RAZVOJA, ZA[TITE I URE\EWA PROSTORA

a) PRETE@NE NAMENE POVR[INA Granica gra|evinskog podru~ja se u najve}em delu poklapa sa postoje}om granicom gra|evinskoh podru~ja naseqa Nikinci uz pro{irewa P=oko 24 ha: - namene povr{ina se u zna~ajnoj meri zadràvaju prema zate~enom (postoje}em), naro~ito u blokovima postoje}eg porodi~nog stanovawa, zoni dru{tvenog centra, zoni grobqa i sl. - zna~ajne promene u namenama povr{ina javqaju se formirawem radne zone , zbog izraène potrebe lokalne uprave za ovim sadràjima, a u ciqu privrednog

- 15 -

oìvqavawa ovog prostora i zadovoqewa potreba stanovni{tva, kao i formirawem zone poslovawa u centru naseqa. U sferi saobra}aja izvr{ene su odre|ene promene proiza{le iz realne situacije postoje}eg stawa, a vezano za asfaltirawe delova ve} postoje}ih ulica - Lewinove, Sremske i ulice Ive Lole Ribara. Konceptom za izradu Plana Generalne regulacije naseqa Nikinci su definisani blokovi po namenama :

- porodi~no stanovawe - zona centra - zona sporta i rekreacije - zona za odmor i rekreaciju - radna zona

Planom }e se definisati celine(zone) prema urbanisti~kim pokazateqima i drugim karakteristikama za koje }e se utvrditi ista pravila za ure|ewe i izgradwu. Definisa}e se blokovi (zone, celine) za koje }e se usloviti daqa razrada : planovima detaqne regulacije, urbanisti~kim projektom i javnim urbanisti~ko-arhitektonskim konkursima nakon definisawa konkretnih potreba i namena.

Objekti dru{tvenog standarda (osnovna {kola, ambulanta, dom kulture, lokalna administracija, po{ta) ve} su postoje}i i zadrà}e se lokacijski i kroz ovaj PGR-e.

b) PLANIRANE TRASE SAOBRA]AJNICA I KOMUNALNE INFRASTRUKTURE Infrastukturni sistemi su preduslov za funkcionisawe novoformiranih blokova planiranih namena. Od postoje}e infrastrukture izvedena je elektroenergetska , vodovodna, gasovodna i telefonska mreà. Fekalna kanalizacija se trenutno izvodi, a planira se i pro{irewe elektroenergetske, vodovodne, telefonske i gasovodne mreè u novim zonama.

Elektroenergetska infrastruktura Snabdevawe novih potro{a~a obezbedi}e se produèwem postoje}e niskonaponske mreè, u pravcu postoje}ih trasa, {to zna~i stubovi za no{ewe me{ovitog voda i nadzemne niskonaponske mreè se postavqaju u zelenom pojasu izme|u trotora i puta, tako da ne ugroàvaju susedne objekte visokogradwe i niskogradwe. Podrazumeva se i zamena postoje}ih drvenih stubovima betonskim , ili gvozdeno re{etkastim. Budu}e trafostanice izvoditi kao stubne, monta`no betonske, ili zidane i to na javnom prostoru , ili posebnoj parceli, odnosno parceli potro{a~a (ako se radi o ve}im potro{a~ima).Nadzemna niskonaponska mreà moè se izvoditi upotrebom golih provodnika, ili boqe samonosivog kablovskog snopa. Prikqu~ak na mreù pojedinih potro{a~ izvodi se , mawih, podzemno sa najblièg stuba mreè, a ve}ih direktno iz trafostanice ( kablom odgovaraju}eg preseka, ~ija je trasa, uvek blià trasi postoje}ih stubova).[irina ulici odre|uje da li jemreà jednostrana, ili dvostrana, a stubovi nadzemne mreè su ujedno i nosa~i rasvetnih tela javne rasvete.Sobzirom na me{avinu naponskih nivoa 10, i 20 KV neophodno je rekonstrukciju mreè izvesti u

smislu potpunog prelaska na naponski nivo 20 KV.

Telekomunikacije Rekonstrukcija postoje}e telekomunikacione mreè podrazumeva napu{tawe koncepta vazdu{ne mreè i prelazak na podzemnu mreù, sa ormari}ima za prikqu~ewe objekata. Trase mre`nih kablova treba da su u zelenom pojasu bliè trotaru, a ormari}e postavqati uz sam trotoar. Prikqu~ewe ve}ih , zahtevnijih korisnika, mogu}e je i preko posebnih opti~kih kablova, ~ija trasa treba da je u trasi postoje}e nadzemne mreè.Izvo|ewe podzemne mreè podrazumeva polagawe kablova sa obe strane ulica.

Vodovod

- 16 -

Radi pove}awa sigurnosti snabdevawa potro{a~a podrazumeva se iskopavawe novih bunara. Me|utim kona~no re{ewe je povezivawe naseqa na Regionalni vodovod Isto~ni Srem, izradom cevovoda do naseqa Bu|anovci.U novim ulicama, ili postoje}im gde nije izvedena vodovodna mreà, potrebno je obostrano poloìti cevi odgovaraju}eg profila.Cevovode polagati bliè trotoaru, a u zelenom pojasu.

Gas Koncepcija razoja gasne mreè podrazumeva prikqu~ewe na polietilenski gasovod potro{a~a mawih kapaciteta koji zahtevaju odorisan gas niskog pritiska za potrebe grejawa, pripreme tople sanitarne vode i pripremu hrane ili tehnolo{kih potreba. Postoji mogu}nost za pro{irewe mreè u pro{irenom gra|evinskom reonu za potrebe potencijalnih potro{a~a iz kategorije tipskih prikqu~aka (do 10m³/h) i

individualnih gasnih prikqu~aka (>10m³/h).

Kanalizacija Fekalna kanalizacija u nasequ se trenutno izvodi, sa sistemom za pre~i{}avawe otpadne vode. Predvi|en je separatni tip kanalizacione mreè za sakupqawe uslovno ~istih atmosferskih i tehnolo{kih voda, posebno za sanitarno-fekalne i posebno za zauqene atmosferske vode. Zavisno od potreba, kod industrijskih zaga|iva~a, na liniji tehnolo{kih otpadnih voda predvideti izgradwu ure|aja za primarno pre~i{}avawe, tako da kvalitet efluenta zadovoqava sanitarno tehni~ke uslove za ispu{tawe u javnu kanalizaciju. Do potpune izgradwe javne kanalizacije , sanitarno-fekalne otpadne vode se mogu upu{tati u vodonepropusne septi~ke jame, bez upijaju}eg bunara, uz odgovraju}i predtretman.

Atmosferska kanalizacija Atmosferske vode, sa krovnih i nezaga|enih betonskih povr{ina i uslovno ~iste tehnolo{ke vode (rashladne), ~iji kvalitet odgovara Iib klasi vode, mogu se bez pre~i{}avawa, ispu{tati u putni jarak, okolni teren ili u melioracioni kanal, putem ure|enih ispusta koji su osigurani od erozije. Atmosferske vode sa zauqenih povr{ina kao i tehnolo{ke otpadne vode mogu se ispu{tati u javnu kanalizacionu mreù, uz prethodno pribavqene uslove nadle`nog komunalnog preduze}a, a potom odvesti na UPOV naseqa.

Komunalna infrastruktura Na osnovu "Glavnog projekta kanalizacije i postrojewa za pre~i{}avawe komunalnih otpadnih voda naseqa Nikinci" planira se prostor za postavqawe ure|aja za pre~i{}avawe otpadnih i fekalnih voda, prema grafi~kom prilogu br.3, na k.p.2376, uz jugoisto~nu granicu gra|evinskog podru~ja naseqa Nikinci.

Saobra}aj [irina kolovoza u pojednim ulicama u nasequ iznosi oko 3m, te se planira pro{irewe kolovoza u pojedinim ulicama potrebno za normalno odvijawe dvosmernog saobra}aja. Pojedine ulice u nasequ, odnosno, deo Sremske i Lewinove ulice, nisu asfaltirane, te se ovim Planom planira wihovo asfaltirawe, {irine kolovoza 5m. Planira se izgradwa èlezni~ke infrastrukture, koja ima za ciq, da se uz modernizaciju voznih sredstava, poboq{a kvalitet i brzina odvijawa èlezni~kog saobra}aja postoje}e jednokolose~ne èlezni~ke pruge Ruma-Zvornik.

- 17 -

2.2) GRAFI^KI PRILOZI USVOJENOG KONCEPTA PLANA - A3 format

1. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA RUME

2. POSTOJE]E STAWE – NAMENA POVR[INA U GRA\. PODRU^JU NASEQA 3. PLANIRANA NAMENA POVR[INA U GRA\EVINSKOM PODRU^ju

4. PLANIRANE POVR[INE ZA JAVNE NAMENA

5a. PLANIRANA INFRASTRUKTURA, REGULACIJA, NIVELACIJA, I

SAOBRA]AJ

5b. PLANIRANA INFRASTRUKTURA, REGULACIJA, NIVELACIJA, I SAOBRA]AJ

- 18 -

3.) REGULACIONE LINIJE ULICA, POVR[INA JAVNE NAMENE I GRA\EVINSKE LINIJE SA ELEMENTIMA ZA OBELE@AVAWE NA GEODETSKOJ PODLOZI ZA ZONE ZA KOJE NIJE PREDVI\ENA IZRADA PLANA DETAQNE REGULACIJE Regulacija

U prostoru obuhvata Plana generalne regulacije naseqenog mesta Nikinci formiraju se POVR[INE ZA JAVNE NAMENE ( koje ~ine dobra od op{teg interesa i dobra u op{toj upotrebi), koje su Planom razgrani~ene od ostalog gra|evinskog zemqi{ta u planiranim gra|evinskim podru~jima . Ove povr{ine sa~iwavaju uli~ni koridori i kanali, zona sporta i rekreacije, naseqsko grobqe, {kolski kompleks, vodozahvat, zona pre~ista~a, centralni sadràji (mesna zajednica, dom kulture, ambulanta, vatrogasni dom). Na sticawe, kori{}ewe i raspolagawe planiranim povr{inama za javne namene primewuju se odredbe Zakona o javnoj svojini.

Od celih i delova postoje}ih parcela obrazova}e se parcele za povr{ine javne namene, prema grafi~kom prilogu " Planirane povr{ine za javne namene" u razmeri R 1 : 5000. Planirane regulacione linije date su u odnosu na osovine saobra}ajnica ili u odnosu na postoje}e granice parcela. Osovine saobra}ajnica definisane su koordinatama osovinskih ta~aka koje su date na grafi~kim prilozima.

Spisak parcela javnih povr{ina u gra|evinskom podru~ju naseqenog mesta: -cele katastarske parcele :

1560, 1549, 1561, 547, 1562, 412, 1550, 409, 411, 408, 407, 1559, 404, 413, 1563, 570, 1564, 1571/1, 1567/1, 405, 1559, 1558, 1557, 1575, 1556/1, 1555, 1574/1, 1370, 5, 4/1, 4/2, 1, 2, 3, 106, 1551, 1195/1, 1192/1, 1565, 1147, 1567/1, 1234, 1235, 1573, 1551, 1195/1, 1192/1, 1565, 1147, 1567/1, 1234, 1235, 1573 -deo katastarske parcele : 1572, 2879 Parcela br. 2376 namewena za pre~ista~ ( uz gra|evinsko podru~je)

Gra|evinske linije, odnosno poloàj objekta u odnosu na granice parcele,

detaqno su opisane u poglavqu 7. Pravila gra|ewa. 4.) NIVELACIONE KOTE RASKRSNICA ULICA I POVR[INA JAVNE NAMENE ZA ZONE ZA KOJE NIJE PREDVI\ENA IZRADA PLANA DETAQNE REGULACIJE

Nivelacija Gra|evinsko podru~je naseqenog mesta proteè se du` lokalnog puta Hrtkovci-Nikinci i op{tinskog puta Nikinci-Bu|anovci, i razvija se u pravcu sever-jug, jugozapad-severoistok. Po geolo{kom sastavu podru~je k.o Nikinci prekrivaju lesoidne gline i bare, tako da u periodima sa velikom koli~inom padavina, postoji mogu}nost zadràvawa povr{inskih voda, pa je celo podru~je ispresecano merioracionim kanalima.

Naseqeno mesto je izgra|eno na nadmorskoj visini od 79 m.n.v do 81 m. n. v , bez ve}ih intervencija na terenu.

Nivelacioni plan ulica i povr{ina javne namene predstavqa sliku postoje}ih niveleta, jer su kolovozi ulica prete`no izgra|eni na postoje}em terenu.

Prikaz nivelacionih kota, sa odgovaraju}im padovima dat je u grafi~kom prilogu "Planirana infrastruktura, regulacija, nivelacija i saobra}aj" R 1 : 5000.

- 19 -

5.) VERTIKALNA REGULACIJA

kod porodi~nih stambenih objekata svetle visine spratne etaè namewene stanovawu kre}u se od najmawe 2,40m do 2,70m, a za poslovne (radne) prostorije prema vaè}im propisima za odgovaraju}u delatnost ali ne ispod 3,0m;

nestandardna visina objekta je u slu~aju primene nestandardnih svetlih visina etaà i kombinacije etaà : visoko prizemqe, me|usprat, galerija, potkrovqe, mansarda;

odstupawe od maksimalno dozvoqene spratnosti objekta moè biti do 1/2 visine standardne stambene etaè;

ograni~ewa i drugi uslovi visine objekta ili drugih elemenata objekta utvr|uju se planom razrade, kao i u pojedinim slu~ajevima iz tehni~kih ili drugih razloga, posebno ako se zaklawa vizura ili osun~awe susednih objekata ili ako se radi o uli~nim potezima s objektima tradicionalne gradwe u nizu;

kota poda prizemqa novih odnosno rekonstruisanih stambenih objekata moè da bude od 0,20m do 1,50 m ra~unaju}i od kote izvedenog ili projektovanog naslawaju}eg trotoara, a u zavisnosti od toga da li je planirana izgradwa podruma ili ne,

kota poda visokog prizemqa, odnosno etaè nad suterenom, moè biti najvi{e 2,50 m od kote trotoara,

kota poda prizemqa poslovnih (radnih) objekata je od 0,20 do 1,0m u zavisnosti da li je prizemqe nad podrumom ili ne;

za poslovni (radni) prostor u prizemqu porodi~nog stambenog objekta, kota poda prizemqa je od 0,20m do 0,50m;

optimalno je da minimalna kota poda prizemqa, posebno lokala, bude bar za 2 visine stepenika iznad kote okolnog trotoara,

sve poplo~ane povr{ine, pe{a~ke staze, kolske staze i platoe nivelisati sa padom prema ulici ili zelenim povr{inama na sopstvenoj parceli;

za kolske rampe sa padom prema sopstvenom objektu planirati da se odvod povr{ineske vode re{i drenaòm ili na drugi pogodan na~in;

za sve slu~ajeve nivelacijom dvori{ta se mora obezbediti da voda iz dvori{ta ni u kom slu~aju ne ugroàva susedne objekte (i uop{te susedne parcele);

6.) PRAVILA URE\EWA PROSTORA 6.1) KONCEPCIJA URE\EWA I TIPOLOGIJA KARAKTERISTI^NIH ZONA I KARAKTERISNI^NIH CELINA ODRE\ENIH PLANOM ……………………………………………………………………………………………………….

Ova koncepcija se zasniva na realnim mogu}nostima preciznijeg sagledavawa i re{avawa prostornih i urbanisti~kih problema u gra|evinskom podru~ju naseqa. Koncepcija razvoja, za{tite i ure|ewa prostora se zasniva na preuzimawu svih kvalitetnih prostornih re{ewa prethodnog UP-a MZ Nikinci (Sl. list op{tina Srema br. 15/88, 23/03), kao i usagla{avawu iskazanih potreba na nivou ideja i èqa MZ Nikinci. Koncepcija ugra|uje sve obaveze proiza{le iz dokumentacije vi{eg reda (po hijerarhiji planova), obaveza iz pribavqenih podataka i prethodnih uslova od strane nadle`nih javnih preduze}a, institucija, zahteva i mi{qewa lokalne uprave u skladu sa mogu}nostima prirodnih i stvorenih vrednosti.

ODVAJAWE POVR[INA ZA JAVNE NAMENE

U prostoru obuhvata Plana generalne regulacije naseqenog mesta Nikinci formiraju se POVR[INE ZA JAVNE NAMENE (dobra od op{teg interesa i dobra u op{toj upotrebi). Ove povr{ine sa~iwavaju uli~ni koridori i kanali, zona sporta i rekreacije, naseqsko grobqe, {kolski kompleks, èleznica, vodozahvat, zona pre~ista~a, centralni sadràji (mesna zajednica, dom kulture, ambulanta, vatrogasni

- 20 -

dom). Na sticawe, kori{}ewe i raspolagawe planiranim povr{inama za javne namene primewuju se odredbe Zakona o javnoj svojini.

Spisak parcela javnih povr{ina u gra|evinskom podru~ju naseqenog mesta: -cele katastarske parcele :

1560, 1549, 1561, 547, 1562, 412, 1550, 409, 411, 408, 407, 1559, 404, 413, 1563, 570, 1564, 1571/1, 1567/1, 405, 1559, 1558, 1557, 1575, 1556/1, 1555, 1574/1, 1370, 5, 4/1, 4/2, 1, 2, 3, 106, 1551, 1195/1, 1192/1, 1565, 1147, 1567/1, 1234, 1235, 1573, 1551, 1195/1, 1192/1, 1565, 1147, 1567/1, 1234, 1235, 1573 -deo katastarske parcele : 1572, 2879 Parcela br. 2376 namewena za pre~ista~ ( uz gra|evinsko podru~je) OSTALO ZEMQI[TE sa~iwavaju sve ostale povr{ine izme|u linija razgrani~ewa (R.L.), odnosno blokovi planiranih namena i sadràja, svih oblika vlasni{tva na zemqi{tu. 6.1.1 PREOVLA\UJU]E NAMENE POVR[INA PLANIRANIH ZONA I CELINA Prostornom koncepcijom planira se formirawe zona sa odgovaraju}om namenom u zavisnosti od planiranog na~ina kori{}ewa.

Ovim planom predvi|ene su : 1. Zona centralnih sadràja 2. Zona stanovawa (porodi~no) 3. [kolski kompleks i pred{kolska ustanova 4. Radna zona 5. Sportsko-rekreativna zona 6. Zona poslovawa

7. Zona grobqa 8. Povr{ine za uli~ne koridore i kanale

a) Zona centralnih sadràja

Predloèna centralna zona zauzima oko 3,5ha, i ostaje iste povr{ine kao u

postoje}em stawu. Prostor koji zauzima centralna zona obuhvata povr{ine u samom centru naseqa. U sklopu ove zone nalazi se objekat mesne zajednice, zdravstvena stanica, dom kulture.

Da bi se poboq{ao sam kvalitet usluge i dru{tveni ìvot u nasequ, bi}e omogu}ena dogradwa , ru{ewe, rekonstrukcija ili adaptacija objekata za potrebe uprave, informisawa, stru~nih slu`bi i sl.

b) Zona porodi~nog stanovawa

Zoni porodi~nog stanovawa je ostala nepromewena u odnosu na postoje}e

stawe, po{to na osnovu projekcije stanovni{tva za narednih 25 godina, ne postoji potreba za {irewem ove zone. Pribli`na povr{ina ove zone je oko 210,3 ha.

U zoni stanovawa se planira : 1) iskqu~ivo porodi~no stanovawe- glavni objekat na parceli je stambeni,

pomo}ni(prate}i) objekti su u funkciji stanovawa ({upe, garaè, letwe kuhiwe i sl) 2) porodi~no stanovawe sa zastupqenim poslovawem- glavni objekat na parceli

je stambeni, poslovawe u okviru glavnog objekta ili kao zaseban objekat, pomo}ni(prate}i) objekti su u funkciji stanovawa i poslovawa. Vidovi poslovawa koji se mogu odvijati na parceli odnose se iskqu~ivo na tercijarne delatnosti koje ni na koji na~in ne ugroàvaju stanovawe ( trgovina, uslu`no zanatstvo, ugostiteqstvo i sl.)

3) ~isto poslovawe-glavni objekat na parceli je poslovni, a ostali prate}i objekti su u funkciji glavnog.

4) stanovawe za poqoprivredna doma}instava - glavni objekat na parceli je stambeni, a pored pomo}nih objekata pojavquju se i poqoprivredni objekti

- 21 -

v) [kolski kompleks i pred{kolska ustanova

Postoje}i {kolski kompleks osnovne {kole i pred{kolske ustanove se

zadràva , jer lokacija zadovoqava svoju funkciju u pogledu veli~ine.

g) Radna zona Radna zona je, pored postoje}ih radnih zona u isto~nom i ju`nom delu naseqa,

predvi|ena u severnom i jugoisto~nom delu naseqa, uz zonu porodi~nog stanovawa , u delu prostora za koji je izvr{eno pro{irewe gra|evinskog podru~ja. Radna zona se u severnom delu naseqa formira uz put Hrtkovci Nikinci, a u jugoisto~nom delu naseqa uz put Nikinci-Bu|anovci.Obuhvata povr{inu od oko 24,3ha. Ovaj prostor je uglavnom namewen za obavqawe radnih delatnosti koje prema Zakonu o za{titi ìvotne sredine nisu odre|ene kao zaga|iva~i ( delatnosti koje proizvodne prekomernu buku, koje koriste radioaktivne supstance, koje direktno zaga|uju ìvotnu sredinu-vodu, vazduh i zemqi{te). Pored te dve velike radne zone, planirana je i unutar postoje}eg gra|evinskog podru~ja prenamena prostora, deo parcele 405, koja je cela imala namenu za{titno zelenilo, se pretvara u radnu zonu, a deo i daqe zadràva namenu za{titino zelenilo.

U planiranim radnim zonama definisani su samo osnovni saobra}ajni pravci, dok }e se formirawe sekundarnih saobra}ajnica razraditi planovima detaqne regulacije ili ,ako nema potrebe za uvo|ewem sekundarnih saobra}ajnica, arhitektonskom razradom parcele.

Delatnosti se mogu odvijati iskqu~ivo u okviru postoje}e parcele ukqu~uju}i i sme{taj vozila.

Saobra}ajnice koje se planiraju izgraditi u ovoj zoni predvi|ene su za te{ki teretni saobra}aj.

d) Sportsko-rekreativna zona Ova zona ostaje ista kao u postoje}em stawu. Sportsko-rekreativna zona

zauzima ukupnu povr{inu od oko 1,76ha. |) Zona poslovawa

Poslovawe planirana je prenamenom prostora u sredi{wem delu naseqa, pretvarawem dela parkovske povr{ine u poslovno-ugostiteqsku zonu, na osnovu izraènih potreba MZ Nikinci za takvom vrstom sadràja. Ova zona zauzima povr{inu od oko 0,65ha.

e) Zona grobqa Nalazi se u sredi{wem, zapadnom delu naseqa i zauzima povr{inu od oko

2,16ha. Zadràva se u postoje}em obliku. Nije potrebno pro{irewe.

`) Povr{ine za uli~ne koridore i kanale

Povr{ine pod gabaritima ulica i kanalskom mreòm u nasequ, predstavqaju javno gradsko gra|evinsko zemqi{te i obuhvataju prostor od oko 38ha, izme|u regulacionih linija ulica i kanalski pojas u okviru gra|evinskog podru~ja.

- 22 -

6.1.2 BILANS POVR[INA PREMA NAMENI POVR[INA U NASEQU:

BILANS POVR[INA U GRANICAMA GRA\EVINSKOG PODRU^JA :

NAMENA POVR[INA POSTOJE]E STAWE

ha %

PLANIRANO STAWE

ha %

Stanovawe (porodi~no) oko 210,3 73,70 oko 210,3 66,24

Centralni sadr`aji oko 3,05 1,07 oko 3,05 1,07

[kolski kompleks i pred{kolska ustanova

oko 0,82 0,29 oko 0,82 0,26

Radna zona oko 17,74 6,22 oko 42 15,7

Zona poslovawa - oko 0,65 0,20

Sportsko-rekreativne povr{ine

oko 1,76 0,61 oko 1,76 0,55

Za{titno zelenilo oko 6,4 2.25 oko 7,1 2,24

Park oko 0,64 0,22 oko 0,3 0,09

[uma oko 1,92 0,67 oko 1,92 0,61

Deponija sme}a oko 1,22 0,43 -

Trafostanica oko 0,22 0,08 oko 0,22 0,07

Grobqe

oko 2,16 0,76 oko 2,16 0,68

Uli~ni koridori i kanali

oko 36,05 12,64 oko 38,10 12.02

@elezni~ka stanica oko 3,52 1,23 oko 3,52 1.11

UKUPNE VREDNOSTI 285,0 ha 100 oko 309 ha 100

- 23 -

6.1.3 URBANISTI^KI USLOVI ZA URE\EWE I IZGRADWU POVR[INA I OBJEKATA JAVNE NAMENE I MRE@E SAOBRA]AJNE I DRUGE INFRASTRUKTURE Povr{ine za javno kori{}ewe

ova pravila i uslovi odnose se na povr{ine centra naseqenog mesta i druge povr{ine gde su koncentrisani objekti za javnu upotrebu, bilo da su od op{teg ili pojedina~nog interesa,

ovaj status imaju rekreativni prostori, zatim trotoari i pe{a~ke povr{ine, crkvene porte i dr., ali i prizemni delovi objekata uz javne prostore koji su projektovani ili progla{eni za javnu namenu (prolazi u dubinu parcele s javnim sadràjima, i sl.),

uslovi za izgradwu ovih objekata odnosno povr{ina i reìm wihovog javnog kori{}ewa utvr|uju se planovima razrade za sloènije objekte odnosno prostore, a za jednostavnije na osnovu pravila i uslova iz PGR-e,

Пешачкi саобраћај

пешачке стазе se planiraju uz regulacionu liniju, paralelno sa kolovozom

pаркираwе и гаражираwе возила искqучиво у оквиру парцеле, u zoni stanovawa

у јавном простору, у ширини фронта парцеле може се одобрити уређеwе површине за

паркираwе возила посетилаца односно странака, ако услови улице то омогућавају,

у уличном јавном простору право паркираwа ће бити опште, према расположивом броју паркинг

места, изузетно с могућношћу резервације за потребе и на начин како то општина утврди,

привредни комплекси и локације морају да садрже просторе односно објекте за смештај

сопствених радних и службених возила, паркираwе возила радника и посетилаца обезбеђује се

ван ограде,

паркираwе испред јавних објеката решаваће се према потребама, нормативима и просторним

условима,

Javne slu`be

javne delatnosti obrazovawa, zdravstva, socijalne za{tite, kulture, , informisawa, fizi~ke kulture, odnosno op{tinske slu`be, delatnosti dru{tvenih, i komunalne delatnosti kao vid javnih slu`bi, razvija}e se prema potrebama i mogu}nostima, na osnovu programa i planova op{tine;

radovi na izgradwi, dogradwi, rekonstrukciji i adaptaciji objekata odnosno prostora vr{i}e se na osnovu uslova iz UPR-a (arhitektonska razrada), pravila i uslova iz PGR-e, propisa, standarda i normativa, zavisno od specifi~nosti pojedinih vidova javnih slu`bi, lokacijskih i drugih uslova;

u slu~aju da prostor za pojedine slu`be ne postoji ili nije definisan namenom povr{ina, mogu}e je da se lokacija utvrdi naknadno, obradi planom razrade ili na osnovu PGR-e,

Pravila za izgradwu elektroenergetskih objekata

U zoni porodi~nog stanovawa prikqu~ewe objekata se vr{i podzemno sa stuba niskonaponske mreè ili podzemno preko ku}nih prikqu~nih ormari}a po sistemu ulaz izlaz.

U zoni centralnih sadràja (dru{tveni centar) prikqu~ewe objekata se vr{i podzemno,preko ku}nih prikqu~nih ormari}a po sistemu ulaz izlaz.Prikqu~ni ormari}i se postavqaju na objekte ili u zelenim povr{inama (kao slobodnostoje}i).

U radnim zonama prikqu~ewe objekata se vr{i podzemno iz postoje}e

trafostanice ili se za ve}e potro{a~e mora pristupiti izgradwi sopstvene trafo stanice .Za mawe potro{a~e u okviru radne zone mogu}e je i prikqu~ewe sa niskonaponske nadzemne mreè.

- 24 -

Izgradwa planirane mreè i objekata elektroenergetske infrastrukture

realizova}e se prema slede}im pravilima i uslovima: -visokonaponsku mreù graditi podzemno , ako je mogu}e po postoje}im

koridorima , - mogu}a je i izgradwa me{ovite mreè, ali van zone centralnih sadràja, -ukr{tawe elektri~nog voda 20 KV sa putem i prugom izvr{iti podzemno , kroz

za{titnu cev , pod uglom od 900 , 1m ispod dna odvodnog kanala -kablove polagati u uli~nim zelenim povr{inama (tako da ne ugroàva visoko

rastiwe) ili pored saobra}ajnica i pe{a~kih staza, ili ispod pe{a~kih staza , na rastojawu minimalno 1m od kolovoza, na dubini najmawe 0,8m

-elektroenergetsku mreù polagati najmawe 1 m od temeqa objekta. -pri ukr{tawu sa saobra}ajnicom kabl mora biti postavqen u za{titnu cev ;

ugao ukr{tawa 900, -pri paralelnom vo|ewu elektroenergetski i telekomunikacionih kablova

najmawe rastojawe mora biti 0,5m za napone do 10 KV , odnosno 1m za vi{e napone od 10 KV ; ugao ukr{tawa je 900 ; ukr{tawe se izvodi na rastojawu 0,5m ,

-paralelno vo|ewe elektroenergetskih kablova i cevi vodovoda i kanalizacije dozvoqeno je u horizontalnoj ravni na minimalnom rastojawu 1 m

-nije dozvoqeno polagawe elektroenergetskog kabla iznad , ili ispod cevi vodovoda i kanalizacije,

-elketroenergetski kabl moè da se ukr{ta sa gasovodom na vertikalnom rastojawu 0,3m , a paraleno mogu biti minimalno na rastojawu 0,5m.

- ukr{tawe elektri~nih vodova 20 KV sa prugom izvr{iti podzemno , kroz za{titinu cev , pod uglom od 900, 1m ispod odvodnog kanala , a udaqenost stuba elektri~nog voda i pruge moè biti 40m.

Prukqu~ewe objekata na elektri~nu mreù izvodi se sa stubova nadzemne mreè, ili kod ve}ih potro{a~a direktno iz trafostanice. Prikqu~ak sa stuba je podzemni, sa mogu}no{}u izvo}ewa mernog mesta u posebnom ormanu sme{tenom na regulacionoj liniji, ili pored trotora , tako da ne smeta pristupu objekata, na predmetnoj , ili susednoj parceli.

Trafostanice graditi kao zidane , stubne ili monta`nobetonske . Trafostanice se mogu graditi na javnim povr{inama , za to formiranim parcelama, na parcelama gde su i stambeni ili poslovni objekat , kao i u okviru poslovnih objekata, pri ~emu minimalna povr{ina rezervisana za trafostanicu je 6h6 m( ne odnosi se na stubnu trafostanicu koja se radi u trasi nadzemne mreè), a wena minimalna udaqenost od najblièg objekta 3 m. Trafostanica mora da ima pristupni put {irine 3 m .

Pravila za izgradwu TT, KDS objekata i objekata mobilne telefonije

Prikqu~ewe objekata se vr{i iskqu~ivo podzemno preko slobodnostoje}ih

razvodnih ormana . Prikqu~ewe na KDS objekata vr{i}e se podzemno u zoni centralnih sadràja ,

a u ostalim delovima naseqa mogu}e je prikqu~ewe na KDS vazdu{nim putem samo ako je mreà KDS-a postavqena po niskonaponskim stubovima ( za {ta dozvolu daje nadle`na elektrodistribucija).

Kablovi TT mreè , kao i kablovi KDS-a postavqaju se podzemno na dubinu najmawe 0.8 m . Polagawe kablova se vr{i u uli~nim zelenim povr{inama ( tako da ne ugroàva visoko rastiwe) ili pored saobra}ajnica, na rastojawu minimalno 1m od kolovoza, ili pored pe{a~kih staza,ili ispod pe{a~kih staza na dubini najmawe 0,8m

Slobodnostoje}i ormani koji sluè za prikqu~ewe objekata postavqaju se pored pe{a~ke staze, tako da ne smetaju pristupu objekata.

TT mreà koja sluì za povezivawe naseqa je obavezno podzemna i treba je postavqati u putnom pojasu saobra}ajnica na dubini 1,2 m .

Ukr{tawe sa saobra}ajnicom se izvodi kroz za{titnu cev pod uglom od 900. Pri ukr{tawu sa cevovodom gasovoda vertikalno rastojawe mora biti ve}e 0,3m

a pri paralelenom vo|ewu ve}e od 0,5m. Paralelno vo|ewe telekomunikacionih kablova i cevi vodovoda i kanalizacije

dozvoqeno je u horizontalnoj ravni na minimalnom rastojawu 1 m .

- 25 -

Kablovi KDS-a treba da budu poloèni podzemno na dubini 0,8m . Samonosivi kablovi KDS-a postaviti na stubove NN mreè samo uz dozvolu i

pod uslovima nadle`ne Elektrodistribucije.Najmawe rastojawe od najniìh provodnika elektroenergetske mreè mora biti 1m,

Odstojawe kabla KDS-a od tla zavisi od propisne visine potrebne za pristup objektu ili propisane visine prelaska preko odre|enih saobra}ajnica, za {ta su potrebni uslovi nadle`nih ustanova i javnih preduze}a.Ukoliko se zadati uslovi ne mogu posti}i, kablovi se postavqaju podzemno.

Za kablove KDS-a vaè isti uslovi paralelenog vo|ewa i ukr{tawa sa drugom infrastrukturom kao i za TT kablove,

Objekti za sme{taj telekomunikacionih ure|aja, mobilne telekomunikacione mreè i opreme za RTV i KDS , mobilnih centrala , baznih radio stanica, radiorelejnih stanica , antene i antenskih nosa~a , mogu se postaviti u okviru objekta, na slobodnom prostoru, u zoni privredne delatnosti ,

Objekat za sme{taj telekomunikacione i RTV opreme moè biti zidan ili monta`ni, ili sme{ten na stubu,postavqen na javnom prostoru ili u okviru parcele predvi|ene za sme{taj stambenih ili poslovnih objekata, kao i na drugim slobodnim povr{inama.

Kompleks za sme{taj mobilne telekomunikacione opreme mora biti ogra|en i imati pristupni put {irine 3 m koji vodi do najbliè javne saobra}ajnice.

Telefonske govornice mogu se postaviti na javnom prostoru, pored trotoara, ili na objektima (uz prethodnu saglasnost vlasnika). Pravila za prikqu~ewe na gasovodnu mreù Gasovodi visokog i sredweg pritiska i objekti u sastavu gasovoda, grade se prema uslovima iz Pravilnika o tehni~kom uslovima i normativima i normativima za bezbedan transport te~nih i gasovitih ugqovodonika..(Sl list SFRJ br. 26/1985). ure|aji u sastavu gasovoda visokog i sredweg pritiska, merno-regulacione stanice, ~ista~ke stanice i blok stanice/blokadni ventili sa izduvavawem, moraju se na propisanom rastojawu od drugih objekata. Rastojawe od drugih objekata ne sme biti mawe od : -5 m od spoqne ivice putnog pojasa regionalnih i lokalnih puteva, - 20m od spoqne ivice pru`nog pojasa èqezni~ke pruge, osim za gasovode postavqene na drumskom , ili èqezni~kom mostu, -0,5 m od spo`ne ivice drugih ukopanih instalacija i melioracionih objekata, -10m od noìce nasipa regulisanih vodotokova i kanala.

-udaqenost ukopanih gasovoda sredweg pritiska od stubova uli~ne rasvete, vazdu{ne NN i TT mreè mora biti tolika da ne ugroàva stabilnost stubova, odnosno ne mawe od 0,5 m slobodnog razmaka. Nadzemni delovi gasovoda moraju biti udaqeni od stubova , VN i NN mreè , za najmawu visinu stuba +3,0 m Ako gasovod prolazi u blizini neregulisanih vodotokova, bunara, izvora , ili izvori{ta, a tako|e elektroenergetskih postrojewa i vodova, potrebno je pribaviti saglasnost nadle`nih ustanova. Ako se gasovod postavqa ispod saobra}ajnice prokopavawem te saobra}ajnice , polaè se u rov na pe{~anu posteqicu i sa dvostrukom antikorozivnom izolacijom, prema propisima. Ako se gasovod postavqa ispod saobra}ajnice bu{ewem rova ispod te saobra}ajnice mora se upotrebiti odgovaraju}a za{titna cev. Pri ukr{tawu sa saobra}ajnicama, vodotokovima i kanalima, ugao ukr{tawa mora biti 900, mawi ukr{tawe se moè izvesti samo uz saglasnost nadle`nog organa, s tim {to takva saglasnost ne moè biti izdata za ukr{tawe sa èqezni~kom prugom. Gasovod mora biti za{ti}en od nestabinog tla, odrona tla i drugih aktivnosti koje mogu izazvati wegovo pomerawe, ili dodatno optere}ewe. Gasovodna mreà niskog pritiska izvodi prema Tehni~kim normativima za projektovawe i polagawe gasovoda od PE cevi za radni pritisak do 4 bara (sl. SRJ 20/92). Cevi gasovoda niskog pritiska se polaù na dubini od 0,6 do 1m, od gorwe ivice tla. Preporu~uje se dubina 0,8m , a izuzetno dozvoqena dubina od 0,5m kod ukr{tawa sa drugim ukopanim instalacijama , ili na izrazito te{kom terenu, uz primenu dodatnih tehni~kih mera za{tite. Lokaja rova treba da je u zelenom pojasu izme|u trotoara i ivi~waka kolovoza, trotoara i rigola, trotoara i betonskog kanala, Na lokaciji gde nema zelenog pojasa gasovod se moè voditi ispod uli~nog trotoara, betonskih platoa

- 26 -

i povr{ina, ili ispod uli~nih kanala za odvod atmosferske vode, na dubini 1 m od dna kanala, ili rigola. izuzetno se gas moè poloìti du` trupa puta, uz posebne mere za{tite od mehani~kih i drugih o{te}ewa. Trasa rova za polagawe gasne instalacije niskog pritiska se postavqaju tako da gasna mreà zadovoqova minimalna propisana odstojawa u odnosu na druge instalacije i objekte infrastrukture. Vrednosti minimalnih dozvoqenih rastojaqa u odnosu na ukopane instalacije su( ukr{tawe -paralelno vo|ewe) : - drugi gasovod , ukr{tawe 0,2m , paralelno vo}ewe 0,4m , - vodovod, kanalizacija, ukr{tawe 0,5m , paralelno vo|ewe 1m, - VN I NN kablovi , ukr{tawe 0,5m , paralelno vo|ewe 0,5 m, - TT kablovi ( i kablovi KDS-a) , ukr{tawe 0,5m , paralelno vo|ewe 1m, -betonski {ahtovi i kanali, ukr{tawe 0,5m , paralelno vo|ewe 1m, -èqezni~ka pruga, ukr{tawe 1,5m , paralelno vo|ewe 5m, - visoko rastiwe 1,5m , - temeqi gra}evinskih objekata 1m, - magistralni i regionalni putevi, ukr{tawe 1,3 m , paralelno vo|ewe 1m, - lokalni putevi i ulice, ukr{tawe 1 m , paralelno vo|ewe 0,5 m, - benzinske stanice 5m. Ukr{tawe distributivnog gasovoda sa saobra}ajnicama vr{i se uz wegovo polagawe u za{titnu cev, ili kanal, izuzev ako se prora~unom dokaè da to nije potrebno. Pri ovom ukr{tawu se mora obezbediti prirodna ventilacija kanala, za{titne cevi , ili podzemnog prolaza. Distributivni gasovod se ne polaè ispod zgrada i drugih objekata visokogradwe. Udaqenost ukopanih distributivnih gasovoda od stubova uli~ne rasvete, vazdu{ne NN i TT mreè mora biti tolika da ne ugroàva stabilnost stubova, odnosno ne mawe od 0,5 m slobodnog razmaka. Nadzemni delovi gasovoda moraju biti udaqeni od stubova , VN i NN mreè , za najmawu visinu stuba +3,0 m Prolaz distributivnog gasovoda ispod puteva u za{titnoj ~eli~noj cevi uz mehani~ko podbu{ivawe na dubini 1m. Prelazak ispod ku}ne saobra}ajnice se radi raskopavawem , ili podbu{ivawem, u skladu sa dubinom rova. Prolaz ispod ostalih kanala i rigola izvodi se u, ili bez za{titne cevi, raskopavawem , ili podbu{ivawem na dubini 1m od kote dna kanala. Kod ukr{tawa sa drugim instalacijama, treba nastojati da gasovod bude iznad wih, u protivnom treba ga poloìti u za{titnu cev. Pravila za prikqu~ewe na vodovodnu mreù

Prikqu~ewe objekata na uli~nu vodovodnu mreù planira se jednim prikqu~kom. Objekat sa vi{e ulaza, odnosno zasebnih tehnolo{kih celina, moè imati

nezavisne prikqu~ke vodovoda. Za mawe objekte, u kojim nije mogu}e obezbediti adekvatnu prostoriju, moè se

postaviti vodomer u odgovaraju}i {aht. Vodomerni {aht izgraditi na udaqenosti najvi{e 0,5m od regulacione linije. Gde je mogu}e prikqu~ewe budu}ih korisnika }e se izvr{iti na postoje}e

cevovode, u suprotnom prikqu~ivawe budu}ih korisnika izvr{iti na najbliì produètak vodovodne mreè, a u svemu prema uslovima nadle`nog preduze}a.

Snabdevawe individualnih (neindustrijskih objekata) vodom je mogu}e iz bunara prve vodonosne izdani, pod uslovom da se ne pogor{a reìm ovih voda u {iroj okolini.

Odre|ena odstupawa od navedenih uslova za prikqu~ewe mogu}a su uz saglasnost nadle`nog preduze}a.

Pravila za prikqu~ewe na fekalnu kanalizacionu mreù

Prikqu~ewe objekata na uli~nu kanalizaciju planira se jednim prikqu~kom. Prikqu~ni kanalizacioni {aht izvesti na parceli korisnika, na udaqenosti

najvi{e 0,5m od regulacione linije. Prikqu~ewe suterenskih i podrumskih prostorija mogu}e je ukoliko se obezbedi

autonomni sistem za prepumpavawe.

- 27 -

Prikqu~ewe budu}ih korisnika izvr{iti na najbliì fekalni cevovod, a u svemu prema uslovima nadle`nog preduze}a.

Do izgradwe javne kanalizacije, sanitarno-fekalne otpadne vode se mogu upu{tati u vodonepropusne septi~ke jame, bez upijaju}eg bunara, uz odgovaraju}i predtretman.

Odre|ena odstupawa od navedenih uslova za prikqu~ewe mogu}a su uz saglasnost nadle`nog preduze}a. Pravila za prikqu~ewe na saobra}ajnu mreù

Javne povr{ine (trotoari, pe{a~ke staze, pe{a~ki prelazi, prilazi objektima

i sl.) moraju omogu}avati nesmetano kretawe dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica. Neophodno je primeniti Pravilnik o uslovima za planirawe i projektovawe objekata u vezi s nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih i inavalidnih lica (Sl.glasnik RS, br.18/97) prilikom projektovawa objekata javne namene, saobra}ajnih i pe{a~kih povr{ina

Saobra}ajne prikqu~ke budu}ih korisnika je potrebno izvr{iti u skladu sa uslovima JP *Putevi Srbije*. Minimalna {irina prikqu~ka za ~isto stambene parcele je {=2,5m , za poqoprivredne parcele je {=4,0m, a za parcele na kojima je osnovna delatnost rad (radna zona) je {=5,0m.

Za prelaz pristupnog puta parceli preko otvorenog atmosferskog kanala mora se izvr{iti zacevqewe kanala i pribaviti saglasnost nadle`nog organa. Pravila za ozelewavawe povr{ina

Za{titno zelenilo oko celog naseqenog mesta treba da je u kontinuitetu i povezano. Time se umawuju nepovoqni uticaji vetrova i pra{ine sa oranica, obezbe|uje neophodna vla`nost i poboq{avawe {uma.

Pojedina~na stabla i grupe vrednog drve}a treba sa~uvati kao elemente autenti~nosti pejzaà.

Na delovima ispod dalekovoda dozvoqena je samo niska vegetacija ili poqoprivredne povr{ine, rasadnici, plastenici i staklenici.

Ozelewavawe treba uskladiti sa podzemnom i nadzemnom infrastrukturom i tehni~kim normativima za projektovawe zelenih povr{ina.

Postoje}u vrednu vegetaciju, naru~ito kvalitetne drvorede, potrebno je sa~uvati, za{titi od nove izgradwe i dopuniti adekvatnom i kvalitetnom sadwom. Postavka drvoreda mora biti prilago|ena sadràjima popre~nih profila ulica. U zavisnosti od {irine saobra}ajnica, drvoredi }e biti jednostrani ili dvostrani. U uìm ulicama (12m) treba podizati drvorede samo na sun~anoj strani ili za ovu svrhu koristiti {ibqe odnegovano kao visokostabla{ice. Nià vegetacija ({ibqe, ìvica, cve}e i sl.) moè se saditi po celoj {irini travnate trake. U ulicama koje u profilu na sadrè drvored planira se postavka visokog drve}a uz ogradu predba{te.

Parking prostore trebalo bi pokriti kro{wama listopadnog drve}a. Za ovakov na~in ozelewavawa treba koristiti kvalitetne drvoredne sadnice, starosti najmawe osam godina. Razmak stabala treba da bude 8-10m, u zavisnosti od vrste drve}a. Potrebno je uskladiti postavku drvoreda sa prilazima objektu.

Parkovski ure|ene javne povr{ine treba da sadrè znatno ve}i procenat vegetacije (oko 80%) u odnosu na poplo~ane povr{ine (5-20%). Ovde }e prete`no biti zastupqena visoka vegetacija, dok je u za{titnom pojasu pruge dozvoqena samo sadwa niske vegetacije.

Koncept ozelewavawa {kolskog dvori{ta i pred{kolske treba da je jednostavan, racionalno raspore|enih namena, da omogu}uje lako odràvawe, nesmetano kretawe dece i odvijawe nastave.

Prostor namewen poslovawu treba obogatiti zelenilom, posebno u obodnom delu i kao zeleni za{titni pojas prema okolnim namenama. Razdvajawe sadràja unutar kompleksa postiè se niòm vegetacijom i travnatim povr{inama. Isticawe ulaza i prilaza objektima moè se posti}i dekorativnom vegetacijom i ozelewenim àrdiwerama.

Ure|ewe slobodnih zelenih povr{ina oko ku}nog porodi~nog stanovawa zasniva se na formirawu predba{te, ku}nog vrta i dela povr{ine pod vo}wakom i povrtwakom. Najdekorativniji delovi vrta treba da sadrè ukrasno zimzeleno i ~etinarsko drve}e i {ibqe, ruè , cve}e i puzavice.

- 28 -

6.2) STRATE[KA PROCENA UTICAJA PLANSKOG DOKUMENTA NA @IVOTNU SREDINU Ure|ewe i za{tita prostora i ìvotne sredine sprovodi}e se primenom obaveznih mera prevencije u postupku implementacije plana i realizacije planiranih namena, mera za spre~avawe i otklawawe postoje}ih i potencijalnih uzro~nika zaga|ivawa. Mogu}i uticaji na ìvotnu sredinu na predmetnoj lokaciji koji mogu nastati kao posledica planiranih aktivnosti su:

zaga|ewe vazduha, tla i podzemnih voda radom proizvodnih i drugih objekata koji nisu u skladu sa vaè}im tehni~kim normativima za izgradwu uz primenu tehnologija i procesa koji ne ispuwavaju propisane standarde za{tite ìvotne sredine

zaga|ewe podzemnih voda usled neadekvatne opremqenosti lokacije i objekata komunalnom infrastrukturom i nekontrolisanog prihvata atmosferske vode sa svih saobra}ajnih i manipulativnih povr{ina

zaga|ewe vazduha, zemqi{ta i podzemnih voda usled neadekvatnog i neodgovaraju}eg skladi{tewa sirovina, poluproizvoda i proizvoda i neadekvatnog na~ina prikupqawa i postupawa sa otpadnim materijalima

pove}awe nivoa buke radom vozila na manipulativnim internim saobra}ajnim povr{inama i radom proizvodnih postrojewa

U ciqu spre~avawa i ograni~avawa negativnih uticaja plana na ìvotnu sredinu, predmetnim planom predvi|ene su neke od mera za spre~avawe i otklawawe postoje}ih i potencijalnih uzroka zaga|ivawa ìvotne sredine.

objekti kod kojih dolazi do stvarawa ve}ih koli~ina otpadnih voda (tehnolo{kih, sanitarno-fekalnih, zauqenih atmosferskih) i drugih otpadnih materija, moraju imati re{en problem pravilnog odlagawa otpada i pre~i{}avawe otpadnih voda pre ispu{tawa u recipijent

merama za{tite i ure|ewa prostora kroz namenu povr{ina potrebno je obezbediti odgovaraju}e zelene za{titne pojaseve za objekte za koje je to utvr|eno zakonskim odredbama (za{titne zone oko industrijskih i komunalnih objekata, putevi i ostala infrastruktura)

smawewe prekomerne zaga|enosti vazduha u narednom periodu generalno }e se obezbediti zabranom izgradwe potencijalnih zaga|iva~a u stambenim zonama i be}ih zaga|iva~a u okviru radne zone, ure|ewem saobra}ajnog sistema, kori{}ewem odgovaraju}ih izvora energije i izgradwom zelenih povr{ina

obavezno je o~uvawe vodnog reìma podru`ja i obezbe|ivawe odgovaraju}eg re~ima voda, saglasno obavezuju}im smernicama Plana vi{eg reda, au skladu sa projektom sanacije vodnog reìma podru~ja

dozvoqeni nivo buke ne sme da prelazi vrednosti predvi|ene odgovaraju}im propisima ( Pravilnik o dozvoqenom nivou buke u ìvotnoj sredini, SGRS, 54/92)

Na osnovu rezultata izvr{ene strate{ke procene na ìvotnu sredinu, ukoliko se budu sprovodile propisane mere za{tite i pra}ewe stawa odabranih indikatora ìvotne sredine, obezbedi}e se ne samo za{tita ìvotne sredine nego i unapre|ewe postoje}eg stawa ìvotne sredine.

6.3) OP[TI I POSEBNI USLOVI I MERE ZA[TITE @IVOTA I ZDRAVQA QUDI ZA[TITE OD PO@ARA, ELEMENTARNIH NEPOGODA, TEHNI^KO-TEHNOLO[KIH NESRE]A I RATNIH DEJSTAVA

Uslovi za{tite ìvotne sredine

Mere za za{titu ìvotne sredine obuhvataju mere za{tite od negativnog dejstva prirodnih faktora (vetra, atmosferskih padavina, sun~evog zra~ewa, atmosferskih pra`wewa, podzemnih voda, seizmi~kih uticaja) i negativnog slu~ajnog i namernog dejstva qudskog faktora u miru i ratnim okolnostima (nemara koji za posledicu ima : havarije, mehani~ka i hemijska o{te}ewa, poàre, hemijska i radioaktivna i druga

- 29 -

{tetna zra~ewa, isparewa, neprijatne mirise; a namerna : razne sabotaè, tako|e navedena razarawa i pre svega ratna razarawa iz vazduha i sa tla, i sl.)

Eliminisawe ovih negativnih dejstava ili svo|ewe na minimum, postiè se

prvenstveno primenom pozitivnih zakonskih propisa, normi i tehni~kih uslova u projektovawu, izgradwi gra|evinskih propisa, naro~ito kod izbora konsruktivnog sklopa i fundirawa, a za seizmi~ke uticaje 80 MCS skale, upotrebe atestiranih gra|evinskih materijala otpornih na vatru, primena kvalitetne, atestirane opreme, i opremawe odgovaraju}im instalacijama, tako|e pravilnim rasporedom objekata na pojedina~nim lokacijama kako bi se uspostavile protivpoàrne saobra}ajnice lako dostupne sanitetskim vozilima i protivpoàrna , hidrantska mreà i dr.

Objekti i pojedina~ni prostori se opremaju odgovaraju}im prostorima i opremom za slu~aj ratnih dejstava u skladu sa uslovima koje propisuje nadle`ni organ NO.

Za{tita zemqi{ta i voda

Korisnik zemqi{ta kod kojih postoji mogu}nost zaga|ewa, u obavezi je da sprovodi pra}ewe kvaliteta podzemnih voda izgradwom kontrolnih pijezometara. - Prikupqawe, evakuacija i deponovawe nuklearnog otpada nije dozvoqeno kako u

gra|evinskom podru~ju tako i van wega.

- Planirana deponija se izme{ta sa postoje}e lokacije, na povowniju lokaciju u ataru gde se zadràva do izgradwe regionalne deponije. Planirana deponija mora ispuwavati uslove Pravilnika o kriterijumima za odre|ivawe lokacije i ure|ewe deponija otpadnih materija (Sl. gl. RS, BR.54/92). Nakon izgradwe regionalne deponije, deponija planirana ovim planom se mora sanirati i rekultivisati prema vaè}im zakonskim propisima i usvojenoj metodologiji.

- Privremeno deponovawe komunalnog otpada sa pojedina~nih lokacija, predvi|eno je u kontejnere i u sopstvene kante za sme}e koje }e se u saradwi sa komunalnim preduze}em ili samostalno odvoziti na naseqsku deponiju.

- Prikupqawe , evakuacija i deponovawe opasnih materija mora biti u saglasnosti sa Pravilnikom o na~inu postupawa sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija, (SL.GL.rs, br.54/92)

- Skladi{tewe sirovina i gotovih proizvoda na otvorenom prostoru u radnoj zoni mora biti za{ti}eno od negativnih uticaja atmosferalija (vetra, ki{e)

- Odre|eni gotovi proizvodi koji se skladi{te na otvorenom prostoru, moraju biti tako uskladi{teni da ne dolazi do stvarawa emisije i difuzne pra{ine.

- Problem otpada koji nastaje kao posledica budu}ih aktivnosti u radnoj zoni i wegovog daqeg tretmana, re{avati kroz sakupqawe, transport, tretman, reciklaù, ponovnu upotrebu i pravilno odlagawe.

- Pre po~etka izvo|ewa radova na izgradwi neophodno je ukloniti humusni sloj i zasebno ga deponovati i obezbediti od razno{ewa. Humus nakon okon~awa radova iskoristiti za sanaciju svake lokacije na kojoj je predvi|ena izgradwa.

- U ciqu o~uvawa kvaliteta zemqi{ta potrebno je voditi ra~una o nekontrolisanom odlagawu otpadne ambalaè od sredstava za za{titu biqa, prekomernoj upotrebi sredstava za za{titu biqa i drugim materijama koje mogu zagaditi zemqi{te. Neophodno je pridràvati se slede}ih uslova kada je u pitawu za{tita voda:

- Zabraweno je u meliorativne kanale ili druge otvorene kanale ispu{tati

nepre~i{}ene otpadne vode, osim atmosferskih i uslovno ~istih rashladnih voda koje po Uredbi o kategorizaciji voda odgovaraju II klasi.

- Vodosnabdevawe objekata planirati prema uslovima nadle`nog komunalnog preduze}a.

- 30 -

- Za{tita vodotokova sprovodi}e se redovnim odràvawem , obezbe|ewem proto~nosti i odgovaraju}eg kvaliteta odnosno kategorije vode, zabranom upu{tawa otpadnih voda i primarno nepre~i{}enih voda iz naseqske atmosferske kanalizacije i pojednih naslawaju}ih korisnika, spre~avawem zaga|ivawa vodotokova, obezbe|ewem imovinsko-pravnog i tehni~kog koridora za pristup i odràvawe. U granicama obuhvata plana osnovna preventivna mera je zabrana delatnosti koje mogu da ugroze zemqi{te, nadzemne i podzemne vode, odnosno kod kojih to ne moè da se predupredi odgovaraju}im tehni~kim i drugim merama ili je to neracionalno. U zonama porodi~ne stambene gradwe, zemqi{te i podzemne vode su najvi{e ugroène komunalnim, i ku}nim otpadnim vodama i materijama. Stoga je izgradwa kanalizacije otpadnih voda za naseqe, kao i izgradwa UPOV-a, od izuzetnog zna~aja. Prema Pravilniku o na~inu odre|ivawa i odràvawa zona sanitarne za{tite (Sl.glsanik RS, br. 92/2008) ~l.3, podru~je na kom se nalazi izvori{te mora biti za{ti}eno od namernog ili slu~ajnog zaga|ivawa i drugih uticaja koji mogu nepovoqno uticati na izda{nost izvori{ta i prirodni sastav izvori{ta.

Za{tita vazduha i za{tita od jonizuju}eg zra~ewa

Smaњeњe prekomerne zagaђenosti vazduha u narednom periodu generalno ћe se

obezbediti zabranom izgradњe potencijalnih zagaђivaчa u stambenim zonama i

veћih zagaћivaчa u okviru radne zone, ureђeњem saobraћajnog sistema, koriшћeњem

odgovarajuћih izvora energije i izgradњom zelenih povrшina.

U ciљu zaшtite vazduha, neophodna je i stalna kontrola emisije, praћeњe

kvaliteta vazduha.

Za svaki konkretan projekat proizvodwe u radnoj zoni , u okviru tehni~ke dokumntacije i potrebnih studija, bi}e strogo tretirani uslovi emisije gasova iz procesa, i da}e se konkretna re{ewa za smawewe i eliminisawe {tetnih uticaja na atmosferu.

Za{tita od buke i vibracija

Buka i vibracije nastaju uglavnom od saobraћaja, ali i delovaњem nekih

drugih љudskih aktivnosti, radom poљoprivrednih maшina, ali je to uglavnom van

naseљa.

Stambene zone }e se optimalno organizovati u pogledu gustine nastawenosti, izgra|enosti i ravnoteè izme|u izgra|enog i slobodnog prostora, ozelewavawa.

Dozvoљeni nivo buke ne sme da prelazi vrednosti predviђene

odgovarajuћim propisima (Pravilnik o dozvoљenom nivou buke u жivotnoj sredini,

SGRS, 54/92). Buka i vibracije nastale nekim drugim чovekovim aktivnostima (napr.

preglasna muzika u ugostiteљskim i drugim objektima ...) moraju se svesti u dozvoљene granice nadzorom i drugim administrativnim merama.

Buka u buduћim industrijskim pogonima moжe negativno da utiчe na

zdravљe i opшte staњe љudi koji rade u blizini izvora buke. Kontrolu zvuka je

moguћe postiћi na sledeћe naчine: redukovaњem izvora buke, umaњeњem zvuчnog

izvora ili zaшtitom recipijenta (prijemnika). Razliчitim tehniчkim reшeњima

moguћe je umaњiti nivo buke koji potiчe od maшina. Radnike u industriji koji su

izloжeni buci neophodno je opremiti opremom koja ћe ih шtititi od buke.

- 31 -

Planom predviђeno ozeleњavaњe naseљa biћe usmereno na poveћaњe zelenih

povrшina,rekonstrukciju i ureђeњe postojeћih.

Za{tita flore i faune Za{tita biodiverziteta ruralnih i urbanih povr{ina zasniva se na stvarwu i odràvawu zelenih povr{ina. Dodatnim ozelewavawem naseqa poboq{ava se kvalitet vazduha i sniàvawe temperature u letwem delu godine zbog sposobnosti biqaka da apsorbuju i reflektuju sun~evo zra~ewe. Spre~avaju se tako|e erozija tla izazvana ki{om, brzo oticawe atmosferskih padavina, smawuje buka od saobra}aja a dolazi i do prostornog razgrani~avawa funkcija koje mogu negativno uticati jedna na drugu. Javnim zelenilom uti~e se na formirawe sistema zelenih povr{ina naseqa koji veoma doprinosi povezivawu prirodne sredine sa urbanim prostorom. Mere za{tite od ki{a

Превелике и прејаке кише могу да оштете објекте и инсталације, угрозе саобраћај и

поплаве терен и комуникације, што ће се предупредити планским и пројектно-рачунским

мерама и извођеwем саобраћајница и атмосферске канализације с прописним техничким

карактеристикама. Плану треба да следи израда пројекта атмосферске канализације

Plati~eva, на основу кога би се реконструисала и доградила постојећа мрежа.

Mere za{tite u slu~aju zemqotresa Za podru~je Op{tine Ruma, a time i naseqe Nikinci, trusnost podru~ja iznosi 8° MCS skale. Niska prose~na spratnost objekata u Nikincima smawuje mogu}nost op{tih ve}ih posledica od zemqotresa. Urbanisti~ke mere za{tite u slu~aju zemqotresa su ugra|ene u sama prostorna re{ewa PGR-e: zonirawe, optimalne gustine naseqenosti i stepeni izgra|enosti, sistemi izgradwe, umerena spratnost objekata, optimalne {irine ulica gde je to prostor dozvoqavao, prilazi i prolazi, obavezni prolazi kod privatnih ku}a u dubinu parcele, slobodne i zelene povr{ine za razne namene u slu~aju potrebe. Mere za{tite od vetra, snega, leda i grada

Teritoriju op{tine Ruma karakteri{e umereno-kontinentalna klima s preovla|uju}im vetrovima iz pravca zapada (172 %o), severozapada (170 %o) i jugoistoka - ko{ava kao naju~estaliji (242 %o). S/z vetar s prose~nom brzinom od 3,6 m/sek je najja~i, dok najve}u opaènu brzinu ima zapadni vetar (32,6 m/sek - 117,4 km/h) i to je olujni vetar koji moè povremeno da iznenadi. Sna`ni vetrovi i oluje mogu da poru{e objekte, polome drve}e, pokidaju instalacije i posredno izazovu poàre, zimi da naprave neprohodne smetove. Za{tita u urbanisti~ko-gra|evinskom smislu odnosi se na planirawe poloàja ulica i objekata u odnosu na vetar, planirawe i podizawe zelenih za{titnih pojaseva i projektovawe i izvo|ewe objekata otpornih na uticaje vetra. Ve}e i duè sne`ne padavine, kao i led tako|e mogu da ugroze objekte, instalacije i saobra}aj. Osim gra|evinskih, urbanisti~ke mere za{tite u ovom slu~aju odnose se na obezbe|ewe za{titnog zelenila i tehni~kih elemenata za za{titu od nanosa i ponovo na sistem saobra}ajnica koje treba da imaju alternativne pravce, mogu}nost lakog uspostavqawa prohodnosti, dok }e se blaìm padovima ublaìti uticaj poledice. Uticaj grada predupredi}e se tehni~kim sredstvima (protivgradna za{tita), kao i upotrebom odgovaraju}ih materijala za izgradwu objekata. Mere za{tite od eksplozija i poàra

U Nikincima je u raznim zonama razli~ita ugroènost od poàra. U radnim

zonama zbog samog tehnolo{kog procesa, skladi{tewa raznog materijala, goriva i

- 32 -

materija, u zonama stare porodi~ne gradwe zbog gustine izgra|enosti, objekata od lo{ijeg materijala, kod poqoprivrednih doma}instava i zbog sme{taja lako zapaqivih materija (seno, slama, ìto ...).

U okviru radnih kompleksa vodi}e se ra~una o stepenu izgra|enosti, poloàju objekata, obezbe|ewu komunikacija i hidrantske mreè. Vatroosetqivi kompleksi i objekti moraju biti izolovani od ostalih sadràja i protivpoàrno obezbe|eni. Sva skladi{ta lakozapaqivih materijala, osim benzinskih pumpi, moraju biti locirani van zona stanovawa i centra.

Na parcelama porodi~ne stambene gradwe i daqe }e se uslovqavati odgovaraju}i prolaz u dubinu parcele i propisna udaqenost raznih pomo}nih i drugih objekata od stambenih, {to se posebno odnosi na poqorivredna doma}instva. Posebno je zna~ajna upotreba vatrootpornih materijala za gradwu i izbegavawe lako zapaqivih materijala {to je ~est slu~aj kod ure|ewa enterijera objekata javne namene.

Sistem saobra}ajnica predstavqa mreù protivpoàrnih pregrada i planiran je tako da omogu}ava vi{estrane pristupe lokacijama i objektima. U privrednim kompleksima uslovqava se obezbe|ewe protivpoàrnih puteva, a u blokovima sistem internih saobra}ajnica. U na~elu, parkinge treba grupisati za 5-7 vozila s razmakom izme|u grupa. Kod izrade planova razrade i urbanisti~kih uslova, neposredno }e se primewivati protivpoàrni propisi, standardi i normativi.

Mere za{tita od interesa za odbranu

Израда и спровођеwе овог PGR-e између осталог подразумева утврђиваwе, разраду и примену урбанистичких и посебних мера и услова заштите од интереса за одбрану, чиме

је обухваћено подручје PGR-e, грађевинско подручје, па до појединачних локација и

парцела.

Мере и услови заштите дате у предходним тачкама великим делом припадају овим

мерама и условима.

Саобраћајна мрежа, као битан елемент у овом домену, је развијена.

Путна и улична мрежа - подручје PGR-e пресеца op{tinski put Nikinci-

Hrtkovci ,i op{tinski put Nikinci-Bu|anovci. Систем улица у nasequ је uglavnom

ортогоналног типа, чија је окосница postoje}i lokalni put Hrtkovci-Nikinci и још

неколико важнијих улица повезаних с излазно-улазним правцима у nasequ

Систем инфраструктуре мора бити прилагођен и потребама ванредних па и

ратних околности. Један од најзначајнијих је водоводни систем, који сем више изворишта

и вишеструког тока напајаwа, мора имати и алтернативна решеwа, попут развоја мреже

субартерских бунара с испумпаваwем воде ручно или путем електроагрегата и

обезбеђеwе аутоцистерни за воду. Употребqиви копани бунари морају се чувати од све

присутнијег уништаваwа и загађеwа.

Систем фекалне канализације је осетqив као потенцијални извор заразе и

епидемија, тако да се морају предвидети санитарно-хигијенске мере и услови за изградwу и уређеwе масовних, групних и појединачних санитарних пунктова.

- 33 -

6.4) POSEBNI USLOVI KOJIMA SE POVR[INE I OBJEKTI JAVNE NAMENE ÎNE PRISTUPA^NIM OSOBAMA SA INVALIDITETOM U skladu sa pravilima i uslovima urbanisti~ke za{tite, u slu~aju potpune rekonstrukcije (zamene) objekta ili izgradwe novog objekta, moraju biti obezbe|eni, u skladu sa vaè}im propisima iz ove oblasti, uslovi za nesmetano kretawe osoba sa smawenim mogu}nostima kretawa i to:

- na svim pe{a~kim prelazima visinsku razliku izme|u trotoara i kolovoza neutralisati obarawem ivi~waka,

- u poslovnim objektima obezbediti pristup licima sa posebnim potrebama na kotu prizemqa (odnosno do lifta, ukoliko ga ima) spoqnim ili unutra{wim rampama minimalne {irine 90 cm i nagiba 1:20 (5%) do 1:12 (8%)

- ukoliko objekat ima lift, okno lifta i izlazni podest, dimenzionisati tako da omogu}i nesmetano kretawe osoba sa smawenim mogu}nostima kretawa - okno lifta minimum 110/140cm, izlazni podest minimum 140 cm.

- Na parkirali{tima uz poslovawe planirati prema zakonu i pravilniku odre|en broj parking mesta za invalidna lica.

6.5) ZONE ZA KOJE SE OBAVEZNO DONOSI PLAN DETAQNE REGULACIJE Planom generalne regulacije naseqenog mesta Nikinci utvr|ene su zone za koje je obavezna izrada Planova detaqne regulacije, i one su prikazane u grafi~kom

prilogu br.6 -"Osnovi za ure|ewe i izgradwu u blokovima" ………….. R-1:5000 Planovi detaqne regulacije se odre|uju za : - zone u kojima se planiraju nove saobra}ajnice i javna infrastruktura , odnosno gde

je potrebno utvrditi novu regulaciju ; - za radnu zonu, ukoliko se u radnoj zoni planiraju nove saobra}ajnice Planom detaqne regulacije se precizno odre|uje regulacija budu}ih saobra}ajnica, kao i definisawe preciznih uslova za odgovaraju}e sadràje. 6.6) ROKOVI ZA IZRADU PLANA DETAQNE REGULACIJE Planovi detaqne regulacije izra|iva}e se na osnovu potreba i zahteva MZ Nikinci. Zone predvi|ene za izradu Plana detaqne regulacije dati su u prilogu "Osnovi za ure|ewe i izgradwu u blokovima"

U roku od 2 godine doneti Plan detaqne regulacije za centralne sadràje, a za ostale, napred navedene zone, Planove doneti u roku od 4 godine od dana dono{ewa Plana generalne regulacije za naseqe Dowi Tovarnik.

Na osnovu Zakona o planirawu i izgradwi (Sl. glasnik RS br. 72/09, 81/09, ~lan 26, stav 11), propisuje se zabrana gradwe novih objekata i rekonstrukcije postoje}ih objekata ( izgradwa objekata ili izvo|ewe radova kojima se mewa stawe u prostoru), do dono{ewa Plana detaqne regulacije.

- 34 -

6.7) PRAVILA PARCELACIJE, PREPARCELACIJE I ISPRAVKE GRANICE PARCELA

Na prostoru obuhva}enom planom, definisane su povr{ine za javne namene i

ostale povr{ine, odnosno ostalo gra|evinsko zemqi{te.

Uslovi za parcelaciju na ostalom gra|evinskom zemqi{tu su: - Parcelacija, preparcelacija moè da se vr{i na svim katastarskim parcelama

i u svim oblicima svojine na zemqi{tu, - Ispravka granice moè se vr{iti na katastarskim parcelama - izme|u

katastarskih parcela u javnoj svojini i katastarskih parcela u privatnom vlasni{tvu

- Sve novoformirane parcele, obavezno imaju direktan izlaz na javni put, - Obavezno se pripajaju dve ili vi{e katastarskih parcela u slu~ajevima kada

katastarske parcele koje formiraju novu gra|evinsku parcelu, svojim oblikom, povr{inom ili {irinom uli~nog fronta ne zadovoqavaju parametre utvr|ene za gra|evinsku parcelu za odre|enu namenu,

- Obavezno se pripajaju dve ili vi{e katastarskih parcela u slu~aju kada katastarske parcele koje formiraju novu gra|evinsku parcelu, nemaju izlaz na javni put,

- Obavezno se vr{i preparcelacija postoje}ih parcela kada su neophodne intervencije radi usagla{avawa novih regulacionih {irina ulica,

6.8) LOKACIJE ZA KOJE SE RADI URBANISTI^KI PROJEKAT Urbanisti~ki projekat }e se raditi za parcele u zonama za koje nije potrebna izrada Planova detaqne regulacije, a za koje, zbog specifi~nosti namene, nije mogu}e propisati uslove i pravila direktno iz Plana generalne regulacije naseqenog mesta Nikinci, a prema grafi~kom prilogu br. 6 "Osnovi za ure|ewe i izgradwu u blokovima" ………….. R-1:5000. U zoni porodi~nog stanovawa urbanisti~ki projekat }e se izra|ivati za poslovawe specifi~nih sadràja, a za sportsko-rekreativnu zonu za sloènije sadràje na parceli.

Na k.p br. 1242 i 405 , koje pripadaju radnoj zoni, mogu se izdati uslovi na osnovu urbanisti~kog projekta, ako parcele ostaju jedinstvene, odnosno ako se ne planira formirawe novih saobra}ajnica i odvajawe povr{ina za javne namene. U tim slu~ajevima potrebna je izrada Plana detaqne regulacije.

Mogu}e je na k.p br. 1242 i 405 izdati i uslove direktno iz Plana generalne regulacije, ukoliko se na parcelama ne planiraju neke slo`nije, specifi}ne namene, i formirawe povr{ina za javne namene.

6.9) SPROVO\EWE I REALIZACIJA PLANA GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA NIKINCI

Plan generalne regulacije je osnovni dokument na kome se zasniva daqi prostorni razvoj, izgradwa i ure|ewe prostora na podru~ju PGR. Daqe sprovo|ewe Plana generalne regulacije naseqa vr{i}e se na dva na~ina i to:

Neposrednim sprovo|ewem prema urbanisti~kim uslovima utvr|enim ovim Planom (Informacija o lokaciji, Lokacijska dozvola, Urbanisti~ki projekat, Projekat parcelacije i preparcelacije ...)

Na osnovu Planova razrade (Plan detaqne regulacije, a ~ija je obaveza utvr|ena ovim Planom)

Neposrednim sprovo|ewem Neposredno sprovo|ewe plana generalne regulacije mogu}e je u zonama (blokovima ili delovima blokova) za koje je ovim Planom odre|ena namena povr{ina i lokacijski uslovi za izgradwu i ure|ewe, precizno definisana regulacija, a za koje nije utvr|ena obaveza izrade urbanisti~kih planova razrade. Neposredno sprovo|ewe podrazumeva direktno izdavawe: Informacije o lokaciji, Lokacijske dozvole, Projekta parcelacije i preparcelacije po potrebi, Urbanisti~kog projekta za sloènije sadràje

- 35 -

Na osnovu Planova razrade Planom je odre|ena obaveza izrade detaqnih planova za neizgra|ene delove gra|evinskog podru~ja na kojima se planiraju javni sadràji, neizgra|ene delove gra|evinskog podru~ja na kojima se planiraju nove saobra}ajnice i javna infrastruktura (gde je neophodno utvrditi novu regulaciju) kao i za svo planirano gra|evinsko zemqi{te van granica gradskog gra|evinskog zemqi{ta. Pravila i uslovi u planovima razrade moraju da budu u skladu sa pravilima iz Plana generalne regulacije prema odre|enim namenama (npr. sportsko-rekreativna zona,). 6.10) POSEBNI ZAHTEVI, USLOVI I PROPISI KOJE JE POTREBNO ISPUNITI ZA IZDAVAWE GRA\EVINSKE DOZVOLE, PREMA MESTU I VRSTI OBJEKATA ZA IZGRADWU

Za izgradwu objekata zavisno od namene, odnosno vrste objekata, kao i mesta

gradwe u gra|evinskom podru~ju naseqa obavezna je primena vaè}ih (op{tih) uslova gradwe, normativa i tehni~kih uslova definisanih odgovaraju}im zakonima , a tako|e uslovima propisanim od strane nadle`nih institucija JP-a.

Vrsta uslova i propisa koje je potrebno pribaviti, a tako|e obaveza izrade procene uticaja na ìvotnu sredinu bi}e odre|ena nakon definisawa konkretnog zahteva, sloènosti problematike koja se re{ava i identifikacije mesta gradwe u odnosu na utvr|ene zone i namene zona u PGR-e za naseqe Plati~evo.

Za uobi~ajene zahteve izgradwe : stambenih objekata, stambenoposlovnih, poslovnih, pomo}nih i sl. objekata (dogradwe, rekonstrukcije, i adaptacije) bi}e primewen uobi~ajeni postupak (lokacijska dozvola) i primewiva}e se op{ti uslovi.

Za sloènije namene, objekte i tehnologije, zna~ajnije kapacitete, bi}e neophodna primena i posebnih uslova i u zonama namewenim za takvu vrstu gradwe, a posebno za nameru takve gradwe na mestima gde planom nije izri~ito odre|eno.

Za pojedine zone, definisawe uli~nih koridora, zna~ajne kapacitete i specifi~ne tehnologije bi}e obavezna razrada (PDR, UPR-a, studija), za blokove, delove blokova i konkretne lokacije kroz koje }e se uz primenu posebnih uslova i saglasnosti nadle`nih institucija definisati Pravila i uslovi gradwe. 6.11) SREDWORO^NI PROGRAM URE\IVAWA POVR[INA ZA JAVNE NAMENE U OBUHVATU PLANA Kako se u okviru obuhvata PGR-e planiraju zna~ajne kvalitativne i kvantitativne promene (pro{irewe gra|evinskog podru~ja, formirawe novih zona, izgradwa zna~ajnih novih saobra}ajnica, kapitalne infrastrukture-fekalne kanalizacije, gasne mreè, rekonstrukcija i razvoj elektro mreè, rekonstrukcija i razvoj TT mreè), izgradwa i ure|ewe prostora je dugotrajan, organizovan i sloèn proces. Iako za izgradwu i ure|ewe prostora nije mogu}e precizirati rokove i izvore finansirawa, planom se daje predlog etapa izvo|ewa radova: - planira se prvo odvajawe povr{ina za javne namene i formirawe koridora ulica, - nakon ovih primarnih ciqeva u planu je i sprovo|ewe kompletne infrastrukture (elektroenergetske, vodovodne, telekomunikacione) u novim uli~nim koridorima, kao i poboq{awe postoje}e infrastrukture Povr{ine javne namene u obuhvatu plana se privode nameni i ure|uju u vremenu trajawa plana.

6.12) MERE ENERGETSKE EFIKASNOSTI IZGRADWE Kako energetska efikasnost podrazumeva kvalitet kori{}ewa raznih vidova energije, tako poboq{awe energetske efikasnosti zna~i izbegavawe (smawewe) gubitaka energije bez naru{avawa standarda ìvota ili ekonomske aktivnosti i moè se realizovati kako u oblasti proizvodwe tako i potro{we energije. Obezbe|ivawe energetske efikasnosti podrazumeva sprovo|ewe niza mera,

- 36 -

u projektovawu, izgradwi, kori{}ewu i odràvawu objekata namewenih kako stanovawu tako i poslovawu.Za prostor obuhva}en Planom neophodno je primeniti slede}e mere za ostvarewe energetske efikasnosti: -Poloàj i gabarit novih objekata prilagoditi ne samo nameni ve} i klimatskom uslovima ; -Adekvatana upotreba izolacionih materijala u izgradwi, ili obnovi postoje}ih objekata ( izolacija spoqa{wih zidova , izolacija krova, izolacija krovne tavanice prema negrejanom prostoru i sl.); -Optimizovati energetske potrebe objekata, {to podrazumeva optimizaciju koli~ina energije koju zgrada stvarno tro{i, ili za koju je proceweno da zadovoqava razli~ite potrebe vezane za standardnu upotrebu zgrade, koje mogu obuhvatiti, izme|u ostalog, grejawe, toplu vodu, hla}ewe, ventilaciju i rasvetu. Ova koli~ina odrazi}e se u jednom ili vi{e broj~anih pokazateqa, koji se izra~unavaju uzimaju}i u obzir izolaciju, tehni~ke i instalacione karakteristike, dizajn i poloàj u odnosu na klimatske aspekte, izloènost suncu i uticaj susednih struktura, vlastitu proizvodwu energiji i druge faktore, ukqu~uju}i unutra{wu klimu, koji uti~u na energetsku potra`wu.Tamo gde je to mogu}e primeniti u poslovnim objektima sistem klimatizacije (kombinacija svih komponenti koje su potrebne da bi se obezbedio tretman vazduha kojim se temperatura kontroli{e ili sniàva, naje{}e u kombinaciji sa kontrolom ventilacije, vlage i ~isto}e vazduha); -Za grejawe prostora, izbegavati fosilna goriva, a ako je to mogu}e, koristiti obnovqive vidove energije (sun~evo zra~ewe, biomasa i geotermalni izvori); -U industriskim postrojewrima posebno je potrebno primeniti : kogeneraciju-spregnutu proizvodwu toplotne i elektri~ne energije, trigeneraciju-spregnuto grejawe, hla|ewe i proizvodwa elektri~ne energije, ugradwu savremenih kotlova (kontrolni ure|ajai, ekonomajzer, poboq{ana izolacije, ugrad|eni regenerativni gorionici, automatsko odumuqivawe i sl.), zamenu starih kotlova na gas novim kondenzacionim kotlovima, rehabilitaciju sistema za razvod pare, ugradwu sistema za rekuperaciju-iskori{}ewe otpadne toplote iz tehnolo{kih procesa, rehabilitaciju sistema komprimovanog vazduha , rehabilitaciju sistema za razvod elektri~ne energije (zamena starih ili predimenzionisanih transformatora, ugradwa kondenzatora sa ciqem da se smawi potro{wa reaktivne elektri~ne energije i sl.); -Uli~ni prostor osvetliti {tedqivim svetiqka, sa kontrolom nivoa osvetqenosti , s obzirom na prometnost; -Neke zgrade, kao {to su istorijski spomenici, mesta bogosluèwa, privremene zgrade, poqoprivredne zgrade i letwe vikendice mogu biti izuzete iz ovih mera.

7.) PRAVILA GRA\EWA ................................................................................................................................................. 7.1) USLOVI ZA OBRAZOVAWE GRA\EVINSKE PARCELE Ovim planom uvaàva se zate~eni status zemqi{ta : vlasni{tvo, parcelacija, kultura i drugi parametri. Vidovi vlasni{tva nad zemqi{tem su : privatno (najve}i deo teritorije), i javno (povr{ine za javne namene). Zemqi{te moè da promeni neke od navedenih kategorija za ostvarivawe javnih (zajedni~kih) potreba naseqa sa ciqem realizacije planiranog razvoja, podizawa op{tih ìvotnih i radnih uslova, za{tite ìvotne sredine i drugih vidova za{tite. Parcelaciju i preparcelaciju zemqi{ta je mogu}e vr{iti u svim vidovima vlasni{tva nad zemqi{tem u skladu sa Zakonom i pravilima parcelacije ovog PGR-e koja imaju za ciq : a) ukrupwavawe parcela u ve}e prvenstveno za formirawe radnih kompleksa prema nameni i prostornoj organizaciji na parceli, ali i za druge potrebe ;

- 37 -

b) preparcelacija ve}ih gra|evinskih parcela na mawe delove u gra|evinskom podru~ju zbog boqe i racionalnije iskori{}enosti zemqi{ta i pove}awa gustine stanovawa ( uz po{tovawe pravila parcelacije prema nameni parcele ovog PGR-e) v) formirawe novih gra|evinskih parcela za iskazane potrebe pro{irewa gra|evinskog podru~ja i novih namena i sadràja, za saobra}ajnice, za{titno zelenilo, komunalne sadràje i dr. Pored poloàja parcele u nasequ, odnosno zone, wene dimenzije i ostale parametre defini{e delatnost koja se odvija na parceli. Prilikom izrade Projekta parcelacije i preparcelacije moraju se primewivati pravila ovog plana. 1.) OP[TA PRAVILA PARCELACIJE I PREPARCELACIJE ................................................................................................................ Ova pravila parcelacije i preparcelacije se odnose na najve}i deo parcela koje }e se formirati na osnovu za te potrebe izra|enog projekta, bilo u postoje}em delu naseqa, bilo u novim zonama. A) VRSTE PARCELE : ..........................................

1.1 Za porodi~nu stambenu izgradwu gde je stanovawe osnovna aktivnost, mogu}e je da se pojave ~etiri osnovna vida :

a) ... ~isto stanovawe (glavni objekat na parceli je stambeni objekat sa prate}im objektima u funkciji stanovawa)

b)... stanovawe sa poslovawem gde se na parceli nalazi: - stambeni objekat kao glavni i poslovni objekat kao drugi objekat na parceli kao i drugi prate}i objekti u funkciji stanovawa i poslovawa v) ...~isto poslovawe (delatnosti koje ne ugroàvaju osnovnu namenu prostora- stanovawe), gde je glavni objekat na parceli poslovni i ostali prate}i objekti u funkciji glavnog

g) ... parcela za poqoprivredna doma}instva (najbrojnija u nasequ) gde se pored stambenog i pomo}nih objekata stanovawa pojavquju i poqoprivredni objekti i ve}a oku}nica - ba{ta i vo}wak, 1.2 Za obavqawe uslu`nih i proizvodnih aktivnosti gde je glavni objekat takvog sadràja, a pomo}ni objekti u funkciji glavnog, (u radnoj zoni i poslovnoj zoni). 1.3 Za javne objekte 1.4 Za potrebe saobra}aja i infrastrukturnih sistema B) OP[TI USLOVI PARCELACIJE I PARAMETRI ZA PARCELE ................................................................................................................... .......... 1.) Postoje}a parcelacija u blokovima (i wegovim delovima) koji se koncepcijom

PGR zadràvaju. Mogu}e su odre|ene korekcije u ciqu postizawa pravilnijeg oblika, dopuna povr{ine parcele odre|ene za pojedine namene, ili iz potreba re{avawa nekog problema na terenu( prostornog ili imovinsko-pravne prirode). 2.) Parcele porodi~nog stanovawa-moraju da imaju min parametre :

- 38 -

- min {irina uli~nog fronta dim.12,0m ...min povr{ina parcele P=360,0m2 i

izlaz na javni put (odnosno pravo slu`benosti prolaza ), indeks zauzetosti iZ=50% ... indeks izgra|enosti ii=1,0

( Izuzetno postoje}e parcele u zonama porodi~ne stambene gradwe koje izlaze na javni put (ulicu) a imaju parametre : {irine oko 8,0m a povr{ine oko 300,0m2; indeks zauzetosti iZ=70%... indeks izgra|enosti ii =0,8 mogu se koristiti za namenu ~isto stanovawe (razlog je pogu{}avawa gradwe u selu) - Parcele porodi~nog stanovawa imaju optimalno najpogodnije parametre: dimenzije 15,0/50,0m, povr{ina P=750,0m2 i na wima mogu biti zastupqene namene pod *a* i *b* indeks zauzetosti iZ =30% .. indeks izgra|enosti ii =0,8 Ovi parametri }e se uzimati prilikom preparcelacije i formirawa novih parcela,odnosno treba te`iti ovom dimenzijama.

- Parcele ~istog poslovawa u okviru porodi~nog stanovawa-namewene poslovnim (uslu`nim objektima) i sl. moraju da imaju slede}e parametre:

min. povr{ine parcele 1000 m²/ min {irina uli~nog fronta 20,0m; indeks zauzetosti iZ =50% ; indeks izgra|enosti ii =1.5

- Za poqoprivredna doma}instva moraju da imaju slede}e minimalne

parametre :

min. povr{ina parcele 1000m2/ min. {irina uli~nog fronta 20,0m;

indeks zauzetosti iZ =40%; indeks izgra|enosti ii =0,8

3) Za uslu`ne delatnosti *(u zonama : u zoni poslovawa i radnim zonama) :

min. povr{ina parcele 1000m2/ min. {irina uli~nog fronta 20,0m;

indeks zauzetosti iZ =50%; indeks izgra|enosti ii =1.5 4.) Za radne zone i *malu privredu *(u radnim zonama) parcele imaju minimalne parmetre :

min {irina {=25,0m i min povr{ina P=1.500,0m2 ; indeks zauzetosti iZ =50% ; indeks izgra|enosti ii =(mah) 1,5

za parcele povr{ina ve}ih od 3000,00m² - indeks zauzetosti iZ =30%; indeks izgra|enosti ii =(mah) 1,0

- Na osnovu op{tih uslova preparcelacije mogu}e je postoje}e parcele ve}ih dimenzija u zonama odgovaraju}ih namena preparcelisati na navedene dimenzije. 2.) POSEBNA PRAVILA PARCELACIJE I PREPARCELACIJE : ........................................................................................................................... Ova pravila se odnose na definisawe parcela javnih objekata : lokalne uprave, objekata kulture,obrazovawa,zdravstvene za{tite,sporta i razonode, komunalnih objekata, javnih zelenih povr{ina i sl. Povr{ina i oblik parcele }e zavisiti od stvarnih potreba namene na parceli (normativa koji se primewuju). Tako|e se primewuju na formirawe parcela za potrebe saobra}ajnica i ostale infrastrukture, odnosno gra|evinskog zemqi{ta u navedenim oblastima.

- 39 -

7.2) VRSTA I NAMENA OBJEKATA KOJI SE MOGU GRADITI NA GRA\EVINSKOJ PARCELI Prema prete`no definisanim namenama zone (bloka) odre|uje se i namena pojedina~nih parcela,odnosno namena glavnog i pomo}nih (prate}ih) objekata na parceli. a) U ZONAMA PORODI^NOG STANOVAWA : - stambeni objekat kao glavni sa pomo}nim(prate}im) objektima u funkciji glavnog objekta; - stambeno-poslovni objekat kao glavni objekat sa pomo}nim(prate}im)

objektima stanovawa i poslovawa; - poslovni objekat uslu`nih delatnosti maweg obima, glavni objekat je poslovni, a pomo}ni(prate}i) objekti su u funkciji glavnog objekta; - na parcelama ve}ih povr{ina (preko 500,0m2 ) mogu}e je izgraditi dva stambena objekta ( stambeni i stambeno /poslovni,ili dva stambeno/poslovna); - poqoprivredni objekti-koji se pojavquju na parcelama za poqoprivredna doma}instva (najbrojnije u nasequ) , pored stambenog i pomo}nih objekata stanovawa b) U ZONI POSLOVAWA :

- objekti poslovawa, ugostiteqsta ( objekti nameweni tercijarnim delatnostima)

- poslovni objekat, a pomo}ni(prate}i) objekti su u funkciji glavnog; c) U RADNIM ZONAMA :

- poslovni objekti, (proizvodni kompleksi sekundarnih i tercijernih delatnosti), gde su svi objekti proizvodni u funkciji tehnolo{kog

postupka koji se odvija na parceli (pomo}ni objekti i otvoreni prostori su u funkciji

proizvodnih objekata); Celokupna delatnost mora da se odvija na vlastitoj parceli; 7.3) VRSTE I NAMENE OBJEKATA KOJI SU ZABRAWENI ZA IZGRADWU NA GRA\EVINSKIM PARCELAMA Na parcelama u zonama (blokovima) sa definisanim namenama nije mogu}a izgradwa objekata druge, neplanirane namene. Ne mogu se graditi objekti neodgovaraju}ih namena ,suprotnih bli`em okru`ewu (objekti kulturnog i istorijskog nasle|a, u zoni centra i sl.) . Nije mogu}a izgradwa objekata u zonama definisanih namena ukoliko parcela nema potrebne, napred navedene elemente (izlaz na ulicu (odnosno pravo slu`benosti prolaza), potrebnu povr{inu i oblik); Na gra|evinskim parcelama povr{ina do 500,0m2 namewenih porodi~nom stanovawu nije mogu}e izgraditi dva stambena objekta. Na gra|evinskim parcelama malih povr{ina do 360,0m2 u zonama porodi~nog stanovawa ili poslovawa i stanovawa nije mogu}e izgraditi zasebno stambeni i poslovni objekat.

Na parcelama malih povr{ina u radnim zonama (ispod 1000,0m²) nije mogu}e izgraditi objekte poslovnih namena iz domena sekundarnih delatnosti (proizvodwe i prerade, *male privrede*).

- 40 -

7.4) POLO@AJ OBJEKTA NA PARCELI U ODNOSU NA REGULACIONU LINIJU I U ODNOSU NA GRANICE PARCELE Koncepcijom se defini{e izgradwa i ure|ewe na lokaciji i to : - Na jednoj lokaciji izgra|uje se glavni i pomo}ni(prate}i) objekti; - Glavni objekat je : stambeni, stambeno-poslovni i poslovni , - Pomo}ni(prate}i) objekti ,jedan ili vi{e objekata u funkciji glavnog objekta na lokaciji ( stambenog i poslovnog,ali i poqoprivredni objekti kao poseban vid delatnosti na lokaciji) - Poloàj objekta prema regulacionoj liniji (R.L.) i prema bo~nim granicama vlastite i susednih parcela Objekti se na lokaciji postavqaju u odnosu na : 1.) REGULACIONE LINIJE (RL) : ................................................................... a) NA REGULACIONU LINIJU se postavqa objekat najisturenijim delom fasade ukoliko su i

susedni objekti postavqeni na regulacionu liniju,odnosno,ukoliko je takav trend gradwe u okolini . U ovom slu~aju u prizemqu ne moè biti isturenih arhitektonskih elemenata objekta preko regulacione linije u javni prostor dok je na spratnim etaàma (iznad visine od 3,0m)to mogu}e u {irini mah 0,50m. Zauze}e trotoara na ulaznom delu u objekat je tako|e mah 0,20m ( za {irinu ulaznog stepenika ).

Kod parcela ve}ih {irina mogu}e je na regulacionu liniju postaviti odre|ene poslovne i pomo}ne objekte, kao zasebne, ukoliko uslovi na parceli to dozvoqavaju, odnosno, ako se izme|u glavnog objekta na parceli i ovog moè obezbediti 2,5 m, odnosno 4,0m kod poqoprivrednih doma}instava kao prolaz u dno parcele. Mogu}e je postaviti slede}e vrste objekata : ~isto poslovawe (kancelarija, agencija i sl.), trgovinski, ugostiteqski, objekat razonode , ili objekat kombinovanih navedenih sadràja. Ostali uslovi locirawa vaè kao i za glavni objekat. Svi objekti na regulacionoj liniji moraju biti kvalitetni arhitektonski objekti . b) POVUÊN U PARCELU (UDAQEN) OD REGULACIONE LINIJE : Objekat se locira na predwu gra|evinsku liniju (G.L.) udaqenu od regulacione linije min 3m, a

mah. 6,0m. Ukoliko je garaà u suterenu objekta obavezna je udaqenost od 6,0m od regulacione linije. Po izri~itoj èqi vlasnika mogu}e je locirawe mah do 10,0m od R.L. ukoliko mikrolokacijski uslovi to dozvoqavaju - ne sme biti ugroèn odnos stambenog sa pomo}nim objektima na vlastitoj i susednim parcelama, tj.stambeni objekat ne moè biti lociran u zonu *prqavih * i poqoprivrednih objekata) v) u zoni poslovawa objekti se postavqaju na predwu gra|evinsku liniju koja moè biti udaqena

min. 3m od regulacione linije 2.) PREMA VLASTITIM BO^NIM GRANICAMA PARCELE (ME\E SA SUSEDIMA) : .......................................................................................................................................................... a) od blièg suseda - - na min 0,5m od granice, ili na granici (uz saglasnost suseda) b) od daqeg suseda - - min 2,5m (kod stanovawa) i 4,0m (kod poqoprivrednih doma}instava ili uslu`nih i proizvodnih delatnosti).

Pomo}ni(prate}i) objekti u dnu parcele postavqaju se na 0,5m od bo~nih suseda, izuzetno i na granici uz saglasnost suseda. v) Mogu}e je da se objekat locira po celoj {irini parcele kod parcela {ir. do 20m

(uz zadovoqewe uslova odmicawa od bo~nih suseda, ili za totalnu punu {irinu potrebna je saglasnost bo~nih suseda).

Ovako locirani objekti obavezno imaju kolski, natkriven prolaz u dno parcele (*ajnfort *) min {irine 3,0m , ~iste visine 3,5 m , Kod poqoprivrednih doma}instava potrebna je {=4,0m za prolaz poqoprivredne mehanizacije, g) Mogu}e je kod parcela ve}ih {irina (20,0m i vi{e) locirati objekat i na sredini

- 41 -

parcele,tako sa sa obe strane obezbe|uje prolaz u dubinu parcele od 3,0m a za poqoprivredna doma}instva 4,0m. U ovim slu~ajevima min udaqenost od bo~nih suseda je 3,0m odnosno 4,0m za poqoprivredna doma}instva. d) Locirawe objekata u zoni poslovawa }e biti 3m u odnosu na bo~ne granice parcele h) Locirawe objekata u privrednim kompleksima }e zavisiti od uspostavqene funkcionale

{eme i tehnolo{kog postupka, a bi}e regulisano kroz izradu plana razrade ili UPR-a arhitektonske razrade lokacije za sloène namene na parcelama.

Uz ograde radnog kompleksa, odnosno granice sa susednim kompleksima obavezno uspostaviti za{titni zeleni pojas min {irine 5,0m. Na taj na~in min udaqenost objekata na susednim radnim kompleksima }e biti 10,0m.

7.5) NAJMAWA DOZVOQENA ME\USOBNA UDAQENOST OBJEKATA Potrebno je da se utvrdi globalna organizacija na parceli, tako da se formira : - *~ista zona *: uz uli~nu (regulacionu )liniju: stanovawe sa glavnim objektom na parceli ...stambenim ili stambeno-poslovnim i pomo}nim (*~istim *) objektima u funkciji ovog objekta, - *prqava zona *- zona pomo}nih(prate}ih), poqoprivrednih,proizvodnih objekata - ba{te i vo}waci- preostali prostor - Glavni objekti na parceli }e se locirati na me|usobne udaqenosti zavisno od

veli~ine, oblika parcele, funkcionalne organizacije i povezanosti objekata, a min 3,0m. - Kod proizvodnih kompleksa me|usobna udaqenost objekata mora da zadovoqi

normativno ru{ewe (slu~ajnog ili namernog) objekata kao i propise o uspostavqawu protivpoàrnih uslova, saobra}ajnica i hidrantske mreè; - POMO]NI(PRATE]I) OBJEKTI zavisno od svoje namene (tzv.*prqavi * i *~isti *)

lociraju se unutar parcele u skladu sa organizacijom parcele (stambeni deo, ~isti deo, i *prqavi * deo parcele) .

Mogu}e je da se lociraju u nastavku glavnog objekta na parceli slede}i sadràji : letwa kuhiwa, ostave za alatke i sl., zaseban sanitarni ~vor sluì nakon obavqawa prqavih poslova na parceli, naro~ito kod poqoprivrednih doma}instava. Pomo}ni(prate}i) objekti se mogu locirati uz bo~ne susede, popreko na parceli ili popreko u dnu parcele. Uslovi odmicawa od bo~nih suseda uvek moraju biti zadovoqeni. Ukoliko se postavqaju popreko na parceli mora se ostvariti prolaz u dno parcele {irine 4,0m ukoliko je jedinstven objekat i prolaz je natkriven. *Prqavi * pomo}ni(prate}i) objekti moraju biti udaqeni min 5,0m od glavnog objekta. Septi~ka jama (koja }e se koristiti do izgradwe fekalne kanlizacije) mora biti udaqena od vlastitih objekata min 5,0m a od susednih 10,0m. 7.6) NAJVE]I DOZVOQENI INDEKSI ZAUZETOSTI (iz) I INDEKS IZGRA\ENOSTI (ii) GRA\EVINSKE PARCELE 1. IZGRA\ENOST NA PARCELAMA ...... (iz, ii) : .................................................................................. a) za parcele porodi~nog stanovawa je mah : -kod postoje}ih parcela P oko 300m2 ( na parceli je mogu}e primeniti atrijumsko re{ewe gde }e se u sklopu na}i i osnovni pomo}ni(prate}i) objekti (garaà i ostava za ogrev,i

- 42 -

sl.) , indeks zauzetosti iZ =70%.. indeks izgra|enosti ii = 0,8 -kod postoje}ih i planiranih parcela od 360,0m2 do 750m², indeks zauzetosti iZ= 50%... indeks izgra|enosti ii = 1,0

-kod postoje}ih parcela preko 750,0m2 i novoformiranih parcela, indeks zauzetosti iZ=30%... indeks izgra|enosti ii =0,8 b) za zonu poslovawa : min. P=1000m2, indeks zauzetosti mah iZ=50% ... indeks izgra|enosti ii=(mah)1,5 v) za parcele radnih zona . : - za uslu`ne delatnosti min P=1000m2, indeks zauzetosti mah iZ=50% ... indeks izgra|enosti ii=(mah)1,5 - za tercijerne delatnosti P=1500m2, indeks zauzetosti iZ=50% .. indeks izgra|enosti ii=(mah)1,5 - za radne komplekse P=3,0ha i vi{e, indeks zauzetosti iZ=30% ... indeks izgra|enosti ii=(mah)=1,0 7.7) USLOVI ZA IZGRADWU DRUGIH OBJEKATA NA GRA\EVINSKOJ PARCELI Pored *glavnih* (stambeni,stambeno-poslovni,poslovni) na parcelama se zavisno od wihove namene postavqaju i drugi objekti . Ovi objekti su u funkciji (kao dopuna )*glavnih* objekata.To su posebni (nezavisni) objekti na parceli sa jednim ili kombinovanim sadràjima. Pomo}ni (prate}i) objekti zavisno od svoje namene (tkz.*prqavi * i *~isti *) lociraju se unutar parcele u skladu sa ustanovqenom organizacijom parcele i podelom na stambeni i ekonomski i poslovni deo. a) Uz stanovawe to su:

*îsti* objekti: razne ostave, garaà za putni~ko vozilo, ostave za ogrev, ba{tenski i drugi alat, letwa kuhiwa, kotobawa, zaseban sanitarni ~vor sluì nakon obavqenih prqavih poslova na parceli, naro~ito kod poqoprivrednih poslova i sl. Mogu}e je da se lociraju i u nastavku glavnog objekta na parceli. Pomo}ni(prate}i) objekti se mogu locirati uz bo~ne susede, popreko na parceli ili popreko u dnu parcele. Uslovi odmicawa od bo~nih suseda uvek moraju biti zadovoqeni, 0,5m od granice. Ukoliko se postavqaju popreko na parceli mora se ostvariti prolaz u dno parcele. Prolaz ima {irinu {=4,0m ukoliko je jedinstven objekat i prolaz nadkriven.

*Prqavi * pomo}ni(prate}i) objekti su: objekti za dràwe stoke vlastitog doma}instva (uko-liko se parcela nalazi u zoni gde je dozvoqeno dràwe stoke ), moraju biti udaqeni min 5,0m od glavnog objekta.

Kod poqoprivrednih doma}instava je preteàn broj *prqavih* pomo}nih(prate}ih) objekata i otvorenih prostora, a vezani su za dràwe ve}eg broja stoke, objekte za uzgoj, spremi{ta za

sto~nu ishranu i deponovawe sto~nih produkata, prostora za sme{taj poqoprivrednih ma{ina,i sl.

Septi~ka jama mora biti udaqena od vlastitih objekata min 5,0m, a od susednih 10,0m.

b) Na parcelama poslovawa (usluga, prerade i proizvodwe) svi objekti ~ine

funkcionalni sklop zavisno od namene, ustanovqene tehnologije i prostorne organizacije na parceli koja }e se formirati planom razrade (PDR,UPR za sloène namene ).

To su pored *glavnog* prate}i objekti : razne ostave, skladi{ta sirovine, gotovih proizvoda (zatvoreni i otvoreni), alata i sl.

7.8) VERTIKALNA REGULACIJA I NAJVE]A DOZVOQENA SPRATNOST OBJEKATA a) Mah spratnost stambenih i stambeno-poslovnih objekata je P+2+tav.(sa ili bez podruma) v) Mah spratnost poslovnih objekata P+1 . Podrum ili suteren su po èqi investitora.

- 43 -

g) Mah spratnost proizvodnih i pomo}nih(prate}ih) objekata je P (prizemqe sa galerijom, bez podruma), izuzetno P+1 ukoliko to tehnologija zahteva. Vertikalnom regulacijom odre|uju se : a) Kote podova prizemqa za glavni objekat na parceli - iznosi od 0,20 do1,5m od kote trotoara (ili dvori{ta) zavisno od sadràja u objektu i posedovawa suterena,a posebno garaè u suterenu kada je nagib rampe mah 16%, Kote podova prizemqa za proizvodne objekte na parceli su min 0,20m od kote dvori{ta, a zavisi}e od tehnolo{ko-tehni~kih zahteva proizvodwe. Kote pomo}nih objekata su bliske koti dvori{ta,tj,0,20m a zavisi}e i od namene objekta. Kote podova prizemqa objekata dru{tvenih namena su mah 1,5m od kote trotoara (ili okolnog terena) a zavisi}e od konkretnih sadràja objekta i postojawa suterena, te garaìrawa u suterenu objekta. (Kod objekata javnih namena obavezno je izvo|ewe propisanih rampi za savladavawe visinske razlike izme|u trotoara i kote poda prizemqa za kategorije korisnika koja koriste tehni~ka pomagala pri kretawu) b) Visina slemena kod stambenih, stambeno-poslovnih objekata, mah dozvoqene

spratnosti, iznosi 12,0m od kote terena,a kod poslovnih objekata zavisi}e od tehnolo{kog postupka i primewene opreme u objektu.

c) Kod objekata dru{tvenih sadràja visina slemena iznosi mah 15,0m od kote terena. 7.9) USLOVI I NAÎN OBEZBE\IVAWA PRISTUPA PARCELI I ZA PARKIRAWE Svaka gra|evinska parcela mora imati pristup na javni put (ulicu) i to

neposredno i direktno, ili posredno preko druge parcele(a) prema ugovoru o slu`benosti prolaza preko te parcele. Pristup parceli se mora ostvariti i u dno parcele (*nu`ni prolaz*) za izuzetne potrebe - op{te (poàr, za sanitetsko vozilo) i posebne - vezane za delatnosti na parceli (izno{ewe sme}a, obra|ivawe ba{te, izgradwa i odràvawe pomo}nih objekata, i sl).

Pristup, odnosno povezivawe na javni put(ulicu) mora imati min {irinu : {=2,5m za ~isto stambene parcele, {=4,0m za poqoprivredne parcele, a {=5,0m

za parcele na kojima je osnovna delatnost rad (radna zona). Za prelaz pristupnog puta parceli preko otvorenog atmosferskog kanala mora se

izvr{iti zacevqewe kanala i pribaviti saglasnost nadle`nog organa. Parkirawe za stambene parcele }e se odvijati na sopstvenoj parceli, sem za stambene parcele koje sadrè i poslovawe, gde je mogu}e organizovati parkirawe na javnom prostoru, naspram sopstvene parcele. Parkirawe vozila u radnoj zoni organizovati unutar sopstvene parcele. 7.10) USLOVI ZA[TITE SUSEDNIH OBJEKATA Izgradwom novog objekta ne smeju se na bilo koji na~in ugroziti objekti na susednim parcelama ( u stati~kom smislu i po pitawu namena koje deluju ugroàvaju}e na postoje}e objekte). Ukoliko se objekti naslawaju investitor novog objekta je duàn da preduzme sve gra|evinske mere i primeni propise za za{titu postoje}ih temeqa i nose}e konstrukcije celokupnog postoje}eg objekta. Novi objekat sa potencijalno ugroàvaju}om namenom prema susednom postoje}em objektu mora biti lociran na min rastojawu od 4,0m od istog, a za ve}e visine novog objekta mora biti udaqen za zonu obru{avawa istog (za 2/3 visine novog objekta). Moraju se primeniti sve tehni~ke mere za{tite susednog postoje}eg objekta. Poèqno je formirawe za{titnog zelenila prema susednom objektu. Otvori na fasadama novog objekta, koji je udaqen od bo~nog suseda 0,5m, mogu biti samo sa visokim parapetima (min 1,8m), moraju imati na sebi gustu mreù kako bi se spre~io prolaz insekata i glodara, tako|e nije dozvoqeno ispu{tawe, prema susedu, neprijatnih mirisa i ~esticama zasi}enog (zaga|enog) vazduha, naro~ito izbacivawe

- 44 -

putem tehni~kih sprava( kaloriferima,ventilatorima i sl.) iz proizvodnih prostorija i tehnolo{kih postupaka. 7.11) ARHITEKTONSKO-ESTETSKI OBLIKOVNI IZRAZ OBJEKATA OP[TA PRAVILA : Objekti moraju biti projektovani za konkretne namene, uz primenu vaè}ih standarda, normativa, propisa , u likovno-estetskom izrazu primereni sredini naseqa Plati~evo, ali i zahtevima koje postavqa savremena arhitektura, savremen na~in ìvota, stanovawa i rada. Izvode se od trajnih i kvalitetnih materijala (tradicionalnih ili savremenih, atestiranih, bez sumwe u pogledu nosivosti ili poja~anog {tetnog zra~ewa.) Mogu}a je primena monta`nih objekata prema fabri~koj dokumentaciji u okviru dozvoqenog gabarita i dozvoqenoj spratnosti. Za objekte ve}ih dimenzija i sloènije namene obavezno je ispitivawe nosivosti tla, a na osnovu dobijenih rezultata vr{i}e se stati~ki prora~un, izbor konstruktivnog sistema i fundirawe. Svi objekti moraju imati zastupqenu za{titu od seizmi~kih uticaja na 80 MCS skale. Otvarawe otvora normalnih dimenzija ( i velikih) na fasadama vr{i se na uli~noj i fasadama orijentisanim ka vlastitom dvori{tu, dok prema blièm susedu, na udaqenosti 0,5m, mogu}e je otvarawe otvora mawih dimenzija i sa parapetima vis.1,8m. Na fasadi postavqenoj na zajedni~koj me|i otvarawe otvora vr{i se na pomo}nim prostorijama parapeta vis.1,80m. Kod ovako lociranih objekata postoje}eg stawa mogu}e je otvarawe otvora za potrebe ventilacije i prirodnog osvetqewa na pomo}nim prostorijama (ostave,sanitarni ~vor, hodnik i sl.) mah dm. {=0,6m a vis=0,4m. Krov se projektuje i izvodi u skladu sa funkcijom objekta. Krovne ravni imaju nagib ka ulici ili ka bo~nim stranama vlastitog dvori{ta. Na krovnim povr{inama je mogu}e otvarawe vertikalnih (*mansardnih *) i *leè}ih * otvora. Krovni pokriva~ je crep (tradicionalan ili od savremenih materijala). Ki{na voda sa krovnih ravni vodi se obavezno u vlastito dvori{te ili uli~ni kanal. Nadzidak kod potkrovqa je mah vis.1,8m. Proizvodni i poslovni objekti imaju iste gra|evinsko-arhitektonske uslove po pitawu kvaliteta projektovawa i izvo|ewa kako je napred navedeno. Na proizvodnim objektima krovni pokriva~ moè da bude lim sa vrlo malim padovima, a mogu} je i ravan krov. Pomo}ni (prate}i) objekti mogu biti od skromnijih gra|evinskih materijala, ali uvek uz zadovoqewe stati~nosti, funkcionalnosti prema nameni i uz zadovoqewe estetskih kriterijuma. Kod pomo}nih objekata otvarawe na fasadama vr{i se prema vlastitom dvori{tu prema funkcionalnom sklopu. Kod objekata za dràwe stoke ne vr{i se otvarawe prema susedu. Krovovi su dvovodni pokriveni crepom, a ki{ne vode se odvode u vlastito dvori{te.

Svi objekti zavisno od namene moraju biti opremqeni potrebnim instalacijama, obavezno : vodovod, septi~ka jama (do opremawa naseqa javnom kanalizacijom), elektri~nom instalacijom, dok su gas i TT instalacija po èqi investitora. Objekti specifi~nih namena ima}e i dopunske instalacije . Kod sloènije funkcionalnosti i za potrebe istovremenog izvo|ewa ve}eg broja objekata na parceli, investitor je duàn da pribavi idejno re{ewe pre izdavawa Pravila i uslova gra|ewa . Mogu}a je realizacija objekata fazno tako da izvedena faza ~ini funkcionalno-gra|evinsku celinu koja moè samostalno da funkcioni{e do potpune realizacije.

- 45 -

7.12) USLOVI ZA OBNOVU I REKONSTRUKCIJU OBJEKATA Navedeni skup pravila reguli{e projektovawe i izvo|ewe gra|evinskih radova na : POSTOJE]IM OBJEKTIMA i to za : - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Ru{ewe objekata - mogu}e je ru{ewe zbog: dejsta vi{e sile-prirodnih nepogoda,

ugroènosti stati~nosti objekta usled dotrajalosti i ugra|enih lo{ih gra|evinskih materijala, zbog izgradwe novih objekata i druga~ije organizacije na parceli, objekata koji nisu na evidenciji za{tite kulturnog, istorijskog i arhitektonskog nasle|a objekata naslowenih jedan uz drugi uz obaveznu za{titu objekta koji se ne ru{i i na kojem ru{ewe prvog moè ugroziti stati~nost, (temeqa, konstruktivnih elemenata, za{tite od prirodnih faktora - toplotnih razlika,atmosferilija, vetra i sl.)

Totalnu rekonstrukciju -zamene postoje}eg objekta novima, istih spoqnih dimenzija, istog oblika i nagiba krova, krovnog pokriva~a,i dr., ali od kvalitetnih materijala;

Adaptacije -izmene pojedinih delova u okviru objekta, u smislu promene namene dozvoqene ovim planom, ili prilago|avawa novim potrebama vlasnika objekta i u tom smislu promena pojedinih konstruktivnih elemenata objekta, fasadnih otvora i drugih elemenata ( mogu}e su adaptacije stambenog u poslovni prostor i obrnuto, ali uvek tako da namena poslovawa ne ugroàva na bilo koji na~in ìvotnu sredinu i stanovawe u delu objekta koji se ne mewa, uz obaveznu primenu svih pozitivnih propisa, noramativa i standarda za konkretnu namenu) Dogradwu uz i nad postoje}im objektima do dozvoqenog indeksa zauzetosti (iz) i indeksa izgra|enosti (ii) na parceli, i dozvoqene spratnosti (uz proveru stati~nosti konstruktivnih elemenata na nova optere}ewa) ili do privo|ewa trajnoj nameni po osnovu faznosti realizacije. Objekti koji podleù za{titi spomenika kulture u bilo kom vidu obavezno }e

pribavqati saglasnost i uslove za bilo koji oblik izvo|ewa gra|evinskih radova na istim (ru{ewe, rekonstrukcija, adaptacija, dogradwa i nadgradwa) od nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture i kulturnog nasle|a.

7.13) POSEBNI USLOVI ZA IZGRADWU OBJEKATA Posebni uslovi za izgradwu objekata mogu}i su kod specifi~nih namena, sloènih, odnosno posebnih objekata. Pre svega to se odnosi na proizvodne objekte sa konkretnim tehnolo{kim i arhitektonsko-gra|evinskim zahtevima. U tom slu~aju investitor }e obavezno dostaviti prikaze : tehnolo{ki izra|en od strane preduze}a sa ovla{}ewem za izradu iste; idejnog projekta na bazi te tehnologije; procenu uticaja na ìvotnu sredinu na osnovu koje }e se sprovesti Zakonom propisan postupak i pribaviti pozitivno re{ewe; Na osnovu gore re~enog i op{tih uslova uz primenu svih vaè}ih propisa i

saglasnosti i uslova nadle`nih institucija i preduze}a (vlasnika infrastruktura) }e se sa~initi posebna Pravila i uslovi.

8.) MERE ZA[TITE KULTURNO-ISTORIJSKIH SPOMENIKA I ZA[TI]ENIH PRIRODNIH CELINA Op{ti uslovi za{tite Op{ti uslovi za{tite se odnose na nepokretna dobra po svim vrstama i kategorijama: -o~uvawe postoje}e uli~ne matrice i karakteristika prostorne organizacije; -o~uvawe evidentiranih vizura i nepokretnih dobara kao repernih objekata. Posebni uslovi za{tite nepokretnih kulturnih dobara i evidentiranih nepokretnosti koje uìvaju prethodnu za{titu Posebni uslovi za{tite odre|uju elemente o~uvawa, odràvawa i kori{}ewa, ali i potrebne postupke i ograni~ewa, za svaku od indentifikovanih vrsta spomeni~kog nasle|a. Ukoliko se vr{e klasifikacije po navedenim kriterijumima posebni uslovi

- 46 -

defini{u pregled dobara. a) Memorijalni kompleksi, spomenici i spomen obele`ja

Indentifikovana je samo jedna kategorija memorijalnih celina, spomenika i spomen obele`ja, odnosno odre|eni su objekti sa o~uvawem: - samo obele`ja {to omogu}ava wihovu dislokaciju. U ovu grupu spada:

- Спомениk палим борцима и жртвама фашистичког терора у центру села.

b) Arheolo{ki lokaliteti - obavezno pra}ewe zemqanih radova od strane stru~ne slu`be ovog Zavoda; - ukoliko se nai|e na arhitektonske ostatke prilikom iskopa, izvo|ewe zemqanih radova mora

se nastaviti ru~no; - investitor je u obavezi da obustavi radove ukoliko nai|e na arheolo{ka nalazi{ta ili

arheolo{ke predmete od izuzetnog zna~aja, radi istraìvawa lokacije; - investitor je duàn da blagovremeno, najkasnije 2 dana pre po~etka prijavi ovom Zavodu

izvo|ewe zemqanih radova.

Lokalitet 1 - Lokalitet bara "Vraw", potes "@ivoqi}" - Potes "@ivoqi}" se nalazi jugoisto~no od sela. Na ju`noj obali kanala Vraw, na

povr{ini cca 1000 h 400 m konstatovani su povr{inski nalazi ku}nog lepa, ìvotiwskih kostiju, a na zapadnom delu lokaliteta- u samom selu- javwaju se rimske opeke, praistorijska i poznoanti~ka keramika, kao i materijal ranog sredweg veka. Lokalitet 2

- Lokalitet "Duga~ki" - Nalazi se oko 1200m isto~no od sela., u vazdu{noj liniji. Parcele na kojima se

nalaze lokaliteti obra|uju se, a na nekim su zasa|eni vinogradi. Na jednoj parceli, koja se nalazi na uzdignutoj obali kanala Vraw, na povr{ini od 50h30m konstatovani su nalazi ìvotiwskih kostiju, opeka i fragmenata keramike, kao i ku}ni lep. Lokalitet 3

- Lokalitet "Hrtkova~ki drum", potes "@ivoqi}" - Nalazi se oko 1750m severozapadno od centra sela, a oko 200m zapadno od

periferije sela. Prilikom rekognoscirawa terena konstatovani su nalazi ku}nog lepa, ìvotiwskih kostiju, fragmenti qudskih lobawa, mawi fragmenti `rvweva, {koqke, kamen, rimske opeke, zgura, malter u nevezanom stawu. Kerami~ki materijal pripada praistoriji, a u mawoj meri sredwem veku.

Uslovi za{tite nepokretnog nasle|a u zoni za{ti}ene okoline Za{ti}enu okolinu predstavqaju svi objekti u sastavu evidentiranih prostorno-kulturno-istorijskih celina koji nisu evidentirani kao nepokretnosti pod prethodnom za{titom. Za{tita nepokretnog nasle|a u zoni za{ti}ene okoline, zasniva se na odre|ivawu potrebnih aktivnosti i zabrani radova koje mogu ugroziti spomeni~ko svojstvo svojom neposrednom blizinom. Mere za{tite za{ti}ene okoline nepokretnih dobara i evidentiranih dobara pod prethodnom za{titom su: - dozvoqeno urbanisti~ko, komunalno i hortikulturno opremawe, ure|ewe i odràvawe; - o~uvawe postoje}e uli~ne matrice i karakteristika prostorne organizacije;

- 47 -

- zabrana radova koji mogu ugroziti stati~ku stabilnost objekta; - zabrana podizawa objekata koji arhitekturom, gabaritom ili namenom mogu ugroziti

spomeni~ka svojstva kulturnog dobra u neposrednoj blizini.

9.) IN@EWERSKO - GEOLO[KI USLOVI Seizmi~nost terena je u skladu sa seizmi~no{}u teritorije op{tine. KO Nikinci se nalazi u zoni makslimalnog trusnog pomerawa od 8

о МКС , pa svi objekti moraju biti projektovani prema propisima za ovaj stepen ugroènosti.

Po svojim geomorfolo{kim karakteristikama posmatrano podru~je predstavqa

aluvijalno zemqi{te i leì na blago zatalasanoj lesnoj terasi sa prose~nim nadmorskim visinama 79m do 81m. Po geolo{kom sastavu podru~je k.o Nikinci prekrivaju lesoidne gline i barski les. Nivo prve izdani na teritoriji op{tine Ruma varira u zavisnosti od topografije terena. U hidrolo{kim godinama sa dosta padavina, na niìm delovima terena nivo podzemne vode prevlaùje povr{inski sloj, izaziva zabarivawa. Zabarivawem povr{inskog sloja nanosi se {teta poqoprivredi, industriji i ugroàvaju se naseqa. Kanalska mreà za odvodwavawe je vrlo razgranata na teritoriji cele op{tine. Kvalitet zemqi{ta predstavqa osnovu za daqi privredni razvoj ovog podru~ja. Vodni reìm , povr{inske i podzemne vode, ~esto je nepovoqan, pa predstavqa ograni~avaju}i faktor razvoja. Shodno tome ne preporu~uje se izgradwa podruma ili suterena. Ukoliko se ipak ove etaè grade, potrebno je ispuniti sve potrebne tehni~ke uslove za maksimalno obezbe|ewe objekta od negativnog uticaja podzemnih voda. Pre projektovawa privrednih, javnih, poslovnih , pa i porodi~nih objekata, vr{iti geomehani~ka ispitivawa tla lokacije, kao osnove za projektno-stati~ka re{ewa i izvo|ewe planiranih objekata, kao i stati~ku i drugu za{titu naslawaju}ih drugih objekata. Za{tita od uticaja podzemnih voda obezbe|uje se projektovawem i izvo|ewem propisne hidroizolacije s odgovaraju}im materijalima.

Za{tita od podzemnih i povr{inskih voda

Podzemne vode formirane su u nekoliko horizonata i vezane su za peskovite i {qunkovite slojeve izme|u kojih su dubqi ili tawi proslojci gline. Broj vodonosnih slojeva, wihova dubina i karakteristike vode razli~ite su na razli~itim lokalitetima. Za{tita od podzemnih voda treba da se sprovodi, zbog niskog nivoa podzemnih voda koji se javqaju upravo u ravni~arskom delu kojem pripada istra`no podru~je, zato je neophodno da se:

poqoprivredno zemqi{te za{titi od suvi{nih voda rekonstrukcijom, dogradwom i odràvawem sistema melioracionih kanala

vr{iti osmatrawe nivoa podzemnih voda preko osmatra~ke mreè (pijezometara, bunara) i izgradwom melioracionih kanala i blagovremeno drenirawe prostora koji su ugroèni

u zonama porodi~ne stambene gradwe, neophodno je pri organizaciji i izgradwi i upotrebi raznih poqoprivrednih doma}instava (bunari, septi~ke jame, skladi{ta hrane, objekti za dràwe doma}ih ìvotiwa, |ubri{ta i dr.), sprovoditi stalne sanitarno-higijenske mere

u okviru radnih zona zabrawena je izgradwa investicionih objekata koji u svom proizvodnom procesu ili pruàwu usluga, koriste ili produkuju hemikalije koje se svrstavaju u kategoriju opasnih i {tetnih materija za podzemne i povr{inske vode.

- 48 -

Za{tita zemqi{ta

Vojvodina predstavqa pravo prirodno bogatstvo, kada se govori o zemqi{tu kao prirodnom resursu. Oko 70% povr{ine zemqi{ta po svojim hemijskim, fizi~kim i proizvodnim svojstvima spada me|u najkvalitetnija zemqi{ta u Evropi i svetu.

Proizvodni potencijal poqoprivrednog zemqi{ta u Vojvodini permanentno se smawuje kao posledica intezivnog kori{}ewa, erozionih procesa, promena u vodno-vazdu{nom i toplotnom re`imu, sekundarnog zaslawivawa i kontaminacije pesticidima, te{kim metalima, nitratima i nitritima.

Sa ciqem za{tite zemqi{ta i podzemnih voda od zaga|ewa, u skladu sa

posebnim zakonima obezbediti odgovaraju}e skladi{tewe sirovina, poluproizvoda i proizvoda i na~in prikupqawa i postupawa sa otpadnim materijama. Kontejnere za primarno odlagawe sme}a i otpadaka planirati u okviru svake pojedina~ne lokacije, na odgovaraju}im betonskim povr{inama. Trajno deponovawe ili odlagawe otpadnih materija bilo kakvog otpada na predmetnoj lokaciji i izvan specijalnih sudova je zabraweno.

Pre po~etka radova na izgradwi bilo kog objekta u okviru radne zone neophodno

je ukloniti humusni sloj i zasebno ga deponovati i obezbediti od razno{ewa. Humus nakon okon~wa radova iskoristiti za sanaciju svake lokacije na kojoj je predvi|ena izgradwa.

U ciqu o~uvawa kvalieta zemqi{ta potrebno je voditi ra~una o odvo|ewu otpadnih voda, o kontrolisanoj primeni hemijskih sredstava za{tite i mineralnih |ubriva.

10.) PODACI PRIBAVQENI OD NADLE@NIH JAVNIH PREDUZE]A, INSTITUCIJA I ORGANIZACIJA …………………………………………………………………………………………………………………………….. Od nadle`nih JP koja upravqaju odre|enim infrastrukturama za izradu PGR-e su pribavqene saglasnosti i tehni~ki uslovi kori{}ewa i isti se ugra|uju u plan, i to:

VODOVOD RUMA ..... br.215/2011. (od 11.07.2011.)

JVP VODE VOJVODINE .... br.I 727/4-11 (od dana 04.08.2011.)

ELEKTROINSTALACIJE .....od Elektrovojvodina , ED “Ruma” …. br. UTD-148/2011 (od 02.06.2011.)

GASNA MRE@A ...od JP GAS RUMA .... br.32.24.1 (od 26.05.2011.)

TT INSTALACIJE .... od TELEKOMSRBIJA Sr. Mitrovica ...br.5035-164708/1 (od 08.06.2011.)

JP ZA GRA\. ZEMQI[TE I PUTEVE RUMA .....br.393-1/2011 (od 07.06.2011.)

MUP SREMSKA MITROVICA ....br.217-463/11 (od 11.08.2009.)

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA ZDRAVSTVO I SOCIJALNU POLITIKU ..od Sektora za sanitarni nadzor , odeqewe u Novom Sadu … br. 129-53-3914/2011/04 (od 10.06.2011)

ZAVOD ZA ZA[TITU SPOMENIKA KULTURE, Sremska Mitrovica ..br.199-07/2011 (od 26.07.2011.)

JP PUTEVI SRBIJE, Beograd, ….br.953-8424/11/1 (od dana 14.06.2011.)

MINISTARSTVO POQOPRIVREDE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE ...br.350-00-00020/2011-09 (od 4.07.2011.)

MZ NIKINCI .... br.031-42/2011 (od 06.05.2011.)

POKRAJINSKI ZAVOD ZA ZA[TITU PRIRODE SRBIJE…. br.03-887/2 (od 15.07.2011.)

JP @ELEZNICE SRBIJE…. br.13/11-925 (od 03.05.2011.)

MINISTRASTVO ODBRANE RS….br. 1758-9 (od 19.09.2011.)

PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA...

Documents

Transcript of PLAN GENERALNE REGULACIJE NASEQENOG MESTA...