Strana 2 od 98

Naslov originala: The Hebrew Yeshua vs. the Greek Jesus, by Nehemia Gordon Copyright za Srbiju: Metaphysica Izdava: Metaphysica Prevod: Branko Petrovi Tehniko ureenje: Branko Petrovi Dizajn korica: Vladimir Jajin tampa: Metaphysica Distribucija: 011/292-0062

Strana 3 od 98

Nehemija Gordon

JEVREJSKI JEUA ILI

GRKI ISUS

ta je Isus zaista govorio? Najvee biblijsko otkrie savremenog doba

Metaphysica

Strana 4 od 98

Sadraj

Predgovor Avi Ben Mordehaja .................................................... 5 Predgovor Kejta Donsona ......................................................... 7 Uvod Majkla Ruda ...................................................................... 9 1. Sve, dakle, to vam kau da drite ....................................... 13 2. Pranje ruku ........................................................................... 18 3. Razumevanje farisejizma ...................................................... 21 4. Da li je Jeua bio karaita? ..................................................... 31 5. Kontradikcija u Jevanelju po Mateju ................................... 36 6. Grki ili hebrejski? ................................................................. 38 7. em-Tovov hebrejski Matej .................................................. 41 8. Mojsijev presto ...................................................................... 50 9. Govore, ali ne ine ................................................................ 56 10. uli ste da je reeno ........................................................... 60 11. Novo razumevanje .............................................................. 68 Dodatak 1: Papijevo svedoanstvo ........................................... 71 Dodatak 2: Gadost koja pustoi ................................................ 73 Dodatak 3: Apsolutni autoritet rabina ........................................ 76 Dodatak 4: Tekst Mateja 23:2-3 ................................................ 78 Dodatak 5: Renik em-Tovovog hebrejskog Mateja 23:2-3 .... 80 Renik ....................................................................................... 82 Bibliografija ............................................................................... 94

Strana 5 od 98

Predgovor Avi Ben Mordehaja

Imao sam tu privilegiju da se susretnem sa Nehemijom Gor-donom u Jerusalimu 2003. godine tokom jevrejskog Praznika Su-kot (Senice). Iako Nehemija ne veruje u Isusa on je priao jednoj grupi sledbenika Mojsijevog Zakona o svojim istraivanjima veza-nim za 23. poglavlje Matejevog Jevanelja. U poetku, ja ak ni-sam ni planirao da prisustvujem predavanju, ali kao da je bilo bo-ansko provienje da sednem i sluam oko dva sata kako izlae svoju temu. Nakon to je otkrio svoje pronalaske, otiao sam zaprepaen. Ja sam i ranije prouavao jevrejsku verziju Mateje-vog Jevanelja, ali nain i preciznost kojim je Nehemija priao pro-blematici bio je sasvim nov. Njegova metodologija je bila kolski razumljiva. Sve je bilo dobro dokumentovano, ukljuujui stare izvore na njihovim originalnim jezicima (jevrejskom, aramejskom i grkom), ali izloeno na nain razumljiv ak i onima koji nisu poz-navaoci tih jezika.

Gordon je poeo Isusovim reima iz Mateja 23:2-3: Na Moj-sijev presto sedoe knjievnici i fariseji. Sve, dakle, to vam kau da drite, drite i tvorite. Na osnovu ovoga sledi da Isus zapoveda da se podrava farisejsko uenje, izuzevi njihovo licemerje. To znai da treba sluati dananje jevrejske rabine koji su nastavak nekadanjih fariseja.

U krugovima Mesijanskih Jevreja1 problematika u vezi Mateja 23:2-3 i kako se to odnosi na rabinski (farisejski) autoritet izazvao je mnoge podele i neslaganja. Neki smatraju da je jasno da Isus kae da je rabinski (farisejski) judaizam ispravan i obavezujui. Za

1 Mesijanski Jevreji veruju u Isusa Hrista

Strana 6 od 98

druge to i nije tako jasno, smatrajui da su, u najmanjoj meri, Isu-sove rei pogreno protumaene, ili, tavie, falsifikovane? Koje je ispravno razumevanje Mateja 23:2-3, i kako se treba odnositi prema Mojsijevom zakonu? Da li ga treba potovati? Pridravati se? Ili odbaciti?

Gordon odgovara na ova pitanja postavljajui Isusa u njegov jevrejski kontekst i dozvoljavajui Isusovim reima da zrae u svom originalnom semitskom okruenju. Gordon je otvorio vrata za neto to e ostaviti ogromne pozitivne i dugotrajne posledice na sadanju i buduu hriansku misao, neto to e ostaviti svoj peat istine u srcima i umovima velikog broja ljudi.

Pripremite se za uzbudljivo putovanje nakon razmevanja I-susa i Novog Zaveta kroz oi jednog striktnog istraitelja Svetog Pisma (Biblije). Vreme je za suoavanje sa pravom istinom o jevrejskom Jeui i grkom Isusu.

Uivajte. Avi Ben Mordehaj, pisac i predava na temu: Razumevanje Isusa u jevrejskom kontekstu iz prvog stolea. Millennium Communications Jerusalim, Izrael.

Strana 7 od 98

Predgovor Kejta Donsona

Kao hrianski svetenik ohrabren sam proitavi knjigu

Jevrejski Jeua ili grki Isus. Na nesreu, mnogi ljudi ne mogu da prevaziu injenicu da je pisac Jevrejin, Karait. Zato elim da iskoristim priliku da ohrabrim hriane da prevaziu predrasude vezane za pisca i da se fokusiraju na poruku. Usput budi reeno, smatram da je pisac veliki strunjak u svojoj brani.

Kada sam se sreo sa Nehemijom Gordonom u Izraelu, bio sam zapanjen ne samo njegovom eljom da prouava Sveto Pismo, ve to je vanije, njegovom revnou da ga primenjuje u svakodnevnom ivotu. Odmah sam shvatio da on nije zaintereso-van za Ja mislim teologiju. Drugim reima, on je primarno foku-siran na to ta pie u Svetom Pismu, a ne na to kako ga crkva ili sinagoga tumai. To je bio novi pristup za mene, bogoslovski obrazovanog svetenika. Iako su me uili da samostalno proua-vam Sveto Pismo, ubrzo sam shvatio da se engleski prevod koji sam koristio ne slae u potpunosti sa hebrejskim originalom. Zato sam morao da prevaspitavam sebe da prihvatim hebrejski Stari Zavet, ne samo kao korisnu hriansku literaturu, ve i kao auto-ritet.

Dok sam komunicirao sa Nehemijom, on me je forsirao da tra-im objanjenja u samom Svetom Pismu, a ne dogmatska ili tra-dicionalna tumaenja. On je eleo da sam shvatim ta pie, a ne da budem zavisan od njega ili bilo koje druge linosti. Tako sam poeo da bolje razumevam stih iz Dela apostolskih:

Strana 8 od 98

Ovi2 pak bejahu plemenitiji od onih u Solunu; ovi pri-mie re svesrdno, svaki dan istraujui Pismo, da li je tako. (Dela 17:11)

Nehemija je prekinuo sa amerikim stilom ivota i uronio u i-vot i kulturu Izraela. Isto tako, njegova knjiga nas poziva na slino putovanje. Imamo priliku da uronimo u ivot, jezik i kulturu Jeue3 Nazareanina.

Vreme objavljivanja ove knjige4 nije moglo biti bolje. Mnogi smatraju da je Mel Gibsonova odluka da reira svoj film o Isuso-vom stradanju na originalnim jezicima, latinskom, aramejskom i hebrejskom, radikalna i neprimerena. Nisam mogao da verujem koliko verujuih hriana u Americi se razoaralo kad su shvatili da Isus nije priao na engleskom jeziku. Oni su ak bili okirani kad su shvatili da njega ne zovu imenom Isus. To mi je pokazalo koliko daleko je otila crkva od jezika i kulture Jeue Nazareanina.

Moja molitva je da itaoci svih veroispovesti uzmu malo vre-mena da prihvate dar ove knjige i proitaju poruku koja e nas preseliti do prve nebeske objave: Mojsijevog zakona.5

Kejt Donson arlot Severna Karolina

2 Misli se na stanovnike grada Verije. 3 Jeua je skraeni oblik biblijskog imena Jehoua = Jahve je spasitelj. Isus je grka transkripcija tog imena 4 Misli se na ameriko izdanje, izalo 2005. god. 5 Misli se na prvih pet knjiga Starog Zaveta, koje se zovu i (Mojsijevo) Petoknjije ili na hebrejskom - Tora

Strana 9 od 98

Uvod Majkla Ruda

Izraelsko drutvo Mladi mesec se sastalo bez fanfara nakon

to je prestao amor hebrejskog, panskog i engleskog jezika, a domain otvorio skup na jeziku koji prilii biblijskim temama: hebrejskom. Sala je bila puna ljudi odevenih u crnim kaputima i eirima i sa loknicama koje su ispod uveta prelazile u iroku bradu. Rasute u gomili, povremeno bi trale arene kipe malo modernijih (ali bez sumnje jo uvek ortodoksnih) posetilaca. Oku-pili smo se da diskutujemo o starom jevrejskom kalendaru.

Voditelj je spremao svoje beleke na bini, i onda se brzo do-etao do mog stola. Nakon kratkog predstavljanja, brzo je navr-ljao jedno ime i broj telefona na komadiu papira otkinutom od lista iz svoje belenice i prekrivi ga palcem rekao: Treba da stupi u kontakt sa ovim ovekom, to pre je mogue. Ali nemoj da iko vidi ovo ime, jer emo obojica izleteti odavde, razume? Ja klimnuh glavom, a on podie svoj palac. Tada smotah to pare papira i stavih u dep. Sutradan sam sedeo u kafeu u centru Jerusalima sa ovekom ije ime je bilo napisano na papiru - Nehemijom Gor-donom. Tako sam poeo da shvatam zato ovog oveka istovre-meno i potuju i boje ga se u ortodoksnoj jevrejskoj zajednici u Jerusalimu.

Nehemija mi je objasnio da je roen u Americi i da je sin orto-doksnog rabina. Poao je u jevrejsku kolu i poeo sa prouava-njem Tore (Mojsijevog petoknjija) u ranom detinjstvu. U daljem kolovanju, poeo je da prouava Talmud i ostale jevrejske spise. to vie pitanja je postavljao svojim rabinima, to manje zadovolja-vajuih odgovora je dobijao. Od svojih rabina je saznao da postav-lja ista pitanja kao srednjovekovni karaiti. Karaiti?, upitah. Ko su

Strana 10 od 98

to karaiti? Kada je Jerusalim uniten 70 god. n.e., hramska sluba koja

je proimala Judaizam u periodu od oko 1000 godina, je odjednom prekinuta. Rimljani su bez milosti pobili stotine hiljada Jevreja. Svetenika sluba koju su po tradici