CON.T ,ENTS

SLOBODAN SIMOVIC, Transcedental Setl andM ethodolo gical S olipsi sm

ZORAN OBRENOVI0, Th.e Problematic Self'Tran'sparency of the Normative and YugoslavMsrxism

DEJAN TRICKOVIe, The Conflicting Paradigmsof Anthropology

MILAN SUBOTIC, A Contribution to the Historyof the Rule of Law ldea in Serbia -

VOJISLA\I KOSTUNICAT Alternative ld.eas ofSocialistn in Yugoslavia 1945-1947 :-

KOSTA CAVOSKI, Y'ugoslavia and Yugoslav ldeain the Works of Dobrica Cosii

NEBoJSA PoPOv, The Crisis of the YugoslavSociety Betu;een the Two Wars --

BOZIDAR JAKSIC, Pol,icy of Nationocracy in Yu-goslavia

LJUBOMIR TADIC, On,Friendship and Hate :-

25

49

69

93

Flforoffir i drutfvo ll lt!t, tfi, ,-Y

SLOBODAN STMOVIC Originalni naudni rad UDK 165.81

TRANSCENDENTALNO JA I METODICKISOLIPSIZAM

1. Problem transcendentalne dedukcije

Ako se paZljivije posmatra struktura Kritike tistoguma, moglo bi da se zapazi da poglavlju >'Transcenden-tahre Analitike., koje nosi naslov "Transoendentatrnaded,ukcija Cistih pojmo"rra razuma<, odgovana u "Ttrans-cendentalnroj dijalektici*, '>psdsfuft.. kojri ss sastojri iz dvadel,a: -C) regulatirrrroj uportrebi ideja distoga uma* i -Okrajnjem cilju prirodne dijalektike lj'udskog uma*.' Nadernu se zasniva ova anal,ogija?

Karrt pojam dedukciie uvodi pomoiu interpretacrijepravnog postupka" u kome se pitanje quid facti zarne-njuje pitanj em quid inris. -Dedukcija je onaj postupakkoji treba da pokaZe p::avo itri opravdanost zahteva...rSpecifidnost transcendentalne dedukcije je u tome, Stose njom opravdava upotreba onih pojmo'oa koji se >>neuzirnaju rli iz kakvog iskustvao a ,ipak ,se mogu "odnositina predmete*.a Na taj nadin qna se razlikuje od:

1 6 1

197

261

277

_ 1 Uporedl Kant, I. Kritlka Eistog umd, prevod Dr Nikola

P-opovie, Beograd, f9?6 (III izdanje), str. 102-122 i str. 40b-42F.laPomena: ovaj tekst je deo $ireg istralivanja problema solip-:Ym|, Foiim sam se bavio u okviru projekata Centra za tilum-nJu..l _clruStvenu teoriju, kao i Srpske akademije nauka i umet-lol.ti. .YS_"-i deo rezultata ovih istraiivanja bi6e sabran u studijiro.rpsrsrrcrca argumenti, koja bi ujedno trebalo da predstavlja i?TLnu verzi-ju doktorske disertacije u okviru postdiplomskihstudija na Filozotskom fakultetu u Beogradu.

t lsto, gtr. gb.t lsto, str. 96.

(1) empittjske' dedukeiie - koja nastanak jednogpojma ".\zlai.e -ukazivanjem na iskustvo i refleksiju o.n iemu. i :" (2)'fizioloikog izvodenia * kako Kant naziva LokovpokuKaj objainjenja nastanka op5tih pojmova, polazeiiod pojedinadnog opaZaja;

(3) metafiziike dedukcije - kojom se, u Kritici iis-tog utna, dokazuje poreklo kategorija (a priori), na os-nor.u logidkih funkcija razuma u sudovima.'

Jedan mali pomak u obja5nj,enju transcendentalnogsaznanja, 'koji se moZe pratiti uporedivanjem definicijaponudenih u I i II izda,njtr knjige - i koji na prvi pogledne izgleda kao da dod*aje ne5to suiti,nski novo Kantovimtemeljnim stavovirna - ipak upozorava na vaZnost tran-scendentalne dedukcije za iitav projekat Kritike iistogurna. Na mesto redenice iz I izdanjor ".f4 nazivam tran-scendentalrim svako saznanje koje se ne bavi predrne-tima vei na.Sim po.imovim.a a pr=iori o p'redmetima.., Kantu II izd.anjri postavlja sletledu deiihioiju: -J,a nazivamtra,nscendent'alnim svako saznanje koje se ,ne bavi pred-metirna vei na5im saznanjem predmeta ukoliko ono tre-ba da je mogui.e a prioi-.'

Izmena ne ukazuje sarno na'to, da su por:ed pojmo-'ra : a prio'ri predmet transce'ndentabno-filazofskog prouda-vdnja i diste forme opaZaja, apriofni prirnoipi ili shemati,Mnogo je vaZnije da se; u izmenjenom fraginentu, akce-nat stavlja na bavljenje moguCno\Cu (.pa tek onda sklo-pcm) apriornog saznanja. NaSe saznarije predmeta a pnioriInora se objasnitri i predstaviti u meri:,i ;domenu u komeje t-o hnoguie, tek ako se uopite moZe opravdati tu:dnjada je ono moguf e. Zbog toga j,e ovoj vrsti filozofije --koja teZi da se razvije u sistem svih analitiiikih i sinte-tidkih saznanja a pniori - neophodna kritiika priprema.Kritika iistog uma imala je z.adatak da izgradi uvakavarhilektonski plan za sistem transcendentalne filozofije.E

Veom,a je vaZno shvatiti d,a upravo transcendentalna,dedukcija arhitehtorr:skoj pnipremi obezbeduje kritidki lca-ra

!e1., U._pitanju je,; rraime, a{gument, kpji. se od ostalih' a Uporedi Isto, str. g?.

5 Is!o, str. 45. :E O Kantovoj upotrebi pojmova -arhitektonskb. i: -tehnidko.

jedinstvo vidi izlaganja, Lsto, str. 498-49b ; , , ,

deduktirmih postupaka namenjenih tome-da objas,ne na-stanirJr i poieklo,- razlikuje po dvostntkos-ti sopstvenekottstituciie - neodvoiivosli ,pozitiunog izlagania i kri-fiike destrukciie onih upoteba koie se ne nxogLt oprov'clati.'

Dedukcija kljudnih strukturalnih elemenata sistema(metafizidka dedukcija kategonija ili ideja iz ftrnkcijarazurna n sudovima i uma u zaklju6ivanju) bila je ododluduiudeg znalaj.a za lazumevanje apniornog sklopa.Centralno rnesto, rnedutim, kada se radi o davanju od-govora na pitanje o mogudnosti i domenu upotrebe distihformi - osnovno pitanie zbog koga se arhitektonska pri*prema transcendentalne filozofiie razvija kao kritika -svakako zauzima tr,anscendentalna dedukoija.

Zbog toga ne treba da dud'i Sio je Kant, u II izdanjuKritike iistog uma pokulao da popravi upravo ona po-glavlia u kojima se razvijaju argumenti tr''anscendenta-1nededukcije. Jer, njihov errentualni neuspeh udinio bi Kri-tiku iistog uma nsposobnorn da ,ostvari svoj orsinormizadatak: da pruZ,i rrtemeljenje i j,asno odredi graniceracionalnog saznanja kao cognitio ex principiis.s

2. Transcendentalna dedukcija u oEstetici.., -Analiticioi .Dijalektici..

ilIada se termin transcendentalna dedukcija nalaziu naslovu samo jednog poglavlja "Transcendentalne ana-litike*, ova.[ tip argumentacije se ne moZe ogranidit'i sa-rno na opravdanje upotrebe kategonija. Naprotiv, obja5-

- 7 Tako, recinro, upravo uvid u nemogudnost da se ispravno

konstitutivno upotrebe iileje uma obezbeduje horizont za jednuradikalnu kritil<u metafizike. Bez ovog prethodnog uvida Kantovadestrukcija metatizidkog misljenja ne bi Uita moguda,

. 8 Kant razlikuje iatorijslio saznanje kao cognTtio er ilalis i

racronalno._ kao cognitio ex pri,ncipiis. Svakako da je njegovanamera bila da rasvetli oba ova sklopa ljudske saznajne delat-nos,ti, ali je takode jasno da je pre ivegi Uio zainteresovan zamena.nrzam autentidnog prornisljanja i saznavanja koji je pred-:l1Ylii" kao em_inentno umsl<a delatnost. -Saznanja koja'su^ i saoDJeKtrvnog gledi5ta saznanja uma... mogu samo tadi da noseovo ime-i u_ subjektivnom imislu ako su i.pe.r" iz op3tih izvora:11

t_, kojih moZe proizaii kritika, pa dak i odbacivinje naude-noga, a to ie reii ako su crpena iz principa.* Isto, str, 4g6.

8i

(1) empittjske' dedukeiie - koja nastanak jednogpojma ".\zlai.e -ukazivanjem na iskustvo i refleksiju o.n iemu. i :" (2)'fizioloikog izvodenia * kako Kant naziva LokovpokuKaj objainjenja nastanka op5tih pojmova, polazeiiod pojedinadnog opaZaja;

(3) metafiziike dedukcije - kojom se, u Kritici iis-tog utna, dokazuje poreklo kategorija (a priori), na os-nor.u logidkih funkcija razuma u sudovima.'

Jedan mali pomak u obja5nj,enju transcendentalnogsaznanja, 'koji se moZe pratiti uporedivanjem definicijaponudenih u I i II izda,njtr knjige - i koji na prvi pogledne izgleda kao da dod*aje ne5to suiti,nski novo Kantovimtemeljnim stavovirna - ipak upozorava na vaZnost tran-scendentalne dedukcije za iitav projekat Kritike iistogurna. Na mesto redenice iz I izdanjor ".f4 nazivam tran-scendentalrim svako saznanje koje se ne bavi predrne-tima vei na.Sim po.imovim.a a pr=iori o p'redmetima.., Kantu II izd.anjri postavlja sletledu deiihioiju: -J,a nazivamtra,nscendent'alnim svako saznanje koje se ,ne bavi pred-metirna vei na5im saznanjem predmeta ukoliko ono tre-ba da je mogui.e a prioi-.'

Izmena ne ukazuje sarno na'to, da su por:ed pojmo-'ra : a prio'ri predmet transce'ndentabno-filazofskog prouda-vdnja i diste forme opaZaja, apriofni prirnoipi ili shemati,Mnogo je vaZnije da se; u izmenjenom fraginentu, akce-nat stavlja na bavljenje moguCno\Cu (.pa tek onda sklo-pcm) apriornog saznanja. NaSe saznarije predmeta a pnioriInora se objasnitri i predstaviti u meri:,i ;domenu u komeje t-o hnoguie, tek ako se uopite moZe opravdati tu:dnjada je ono moguf e. Zbog toga j,e ovoj vrsti filozofije --koja teZi da se razvije u sistem svih analitiiikih i sinte-tidkih saznanja a pniori - neophodna kritiika priprema.Kritika iistog uma imala je z.adatak da izgradi uvakavarhilektonski plan za sistem transcendentalne filozofije.E

Veom,a je vaZno shvatiti d,a upravo transcendentalna,dedukcija arhitehtorr:skoj pnipremi obezbeduje kritidki lca-ra

!e1., U._pitanju je,; rraime, a{gument, kpji. se od ostalih' a Uporedi Isto, str. g?.

5 Is!o, str. 45. :E O Kantovoj upotrebi pojmova -arhitektonskb. i: -tehnidko.

jedinstvo vidi izlaganja, Lsto, str. 498-49b ; , , ,

deduktirmih postupaka namenjenih tome-da objas,ne na-stanirJr i poieklo,- razlikuje po dvostntkos-ti sopstvenekottstituciie - neodvoiivosli ,pozitiunog izlagania i kri-fiike destrukciie onih upoteba koie se ne nxogLt oprov'clati.'

Dedukcija kljudnih strukturalnih elemenata sistema(metafizidka dedukcija kategonija ili ideja iz ftrnkcijarazurna n sudovima i uma u zaklju6ivanju) bila je ododluduiudeg znalaj.a za lazumevanje apniornog sklopa.Centralno rnesto, rnedutim, kada se radi o davanju od-govora na pitanje o mogudnosti i domenu upotrebe distihformi - osnovno pitanie zbog koga se arhitektonska pri*prema transcendentalne filozofiie razvija kao kritika -svakako zauzima tr,anscendentalna dedukoija.

Zbog toga ne treba da dud'i Sio je Kant, u II izdanjuKritike iistog uma pokulao da popravi upravo ona po-glavlia u kojima se razvijaju argumenti tr''anscendenta-1nededukcije. Jer, njihov errentualni neuspeh udinio bi Kri-tiku iistog uma nsposobnorn da ,ostvari svoj orsinormizadatak: da pruZ,i rrtemeljenje i j,asno odredi graniceracionalnog saznanja kao cognitio ex principiis.s

2. Transcendentalna dedukcija u oEstetici.., -Analiticioi .Dijalektici..

ilIada se termin transcendentalna dedukcija nalaziu naslovu samo jednog poglavlja "Transcendentalne ana-litike*, ova.[ tip argumentacije se ne moZe ogranidit'i sa-rno na opravdanje upotrebe kategonija. Naprotiv, obja5-

- 7 Tako, recinro, upravo uvid u nemogudnost da se ispravno

konstitutivno upotrebe iileje uma obezbeduje horizont za jednuradikalnu kritil<u metafizike. Bez ovog prethodnog uvida Kantovadestrukcija metatizidkog misljenja ne bi Uita moguda,

. 8 Kant razlikuje iatorijslio saznanje kao cognTtio er ilalis i

racronalno._ kao cognitio ex pri,ncipiis. Svakako da je njegovanamera bila da rasvetli oba ova sklopa ljudske saznajne delat-nos,ti, ali je takode jasno da je pre ivegi Uio zainteresovan zamena.nrzam autentidnog prornisljanja i saznavanja koji je pred-:l1Ylii" kao em_inentno umsl<a delatnost. -Saznanja koja'su^ i saoDJeKtrvnog gledi5ta saznanja uma... mogu samo tadi da noseovo ime-i u_ subjektivnom imislu ako su i.pe.r" iz op3tih izvora:11

t_, kojih moZe proizaii kritika, pa dak i odbacivinje naude-noga, a to ie reii ako su crpena iz principa.* Isto, str, 4g6.

8i

njravaj,ui'i u demu se sastoji neophodnost ovakve dedukoijepojmova ra'zu,rna, Kant je naglasio da su i u *Estetici*prostor i vreme kao d'iste forme dulnosti opl'avdane uivojoj upotrebi transcendentalnom ded'ukcijom (ovom 1n9;tod;m *objainjenja je njihova vrednost a pgiori..).' U,'Estetici.., medutim, takav posttrrpak nije bio neophodan',zbog toga Sto se geometnija, usled saglasnoeti q1 evi-dencijom, uvek mogla pozva,ti i samo na opaZaj*." Sva-kako da stvari stoje drugradije ru -Analitioi.. gde se iiisrtipojmovi razurna, be,-z moguirrosti da se pozorvlu na isku-stvo ili opaZaj, bave pnedmetirna opomo6u predi,katadistog mBljenja*. D'rugim reiima, po5to nema *pra-ob-jekta. koji bi opravdavao i potwdivao sintezu raznevrsnosti koju kategorije vr3e a prio,ri, pre svakog isku-stva - pa bi se moglo postrmnjati u njihovu objektivnuvnednost i giranice upotrebe - u oTnanscsnrdentalnojanalitici* je neophodno,izvr5iti transcendentabru dediuk-ciju upotrebe distih pojmova.

Ali, aho je ona neophodna "Analdtioi.. onda je, izistih razloga, jo5 neophodnija oDijalektici*, gde su ldejeuma sasvim daleko od bilo kakve iskustvene potwde.Kritika, ni ru jednom od izdanja, ne sadrZi ,poglavlje kojebi se zvalo -Transcendentalna dedukcija rideja uma*.Razlog j,e verovatno u Kantoivom uverenju da nije mo'guie opravdanje fs/e onakve upotrebe ideja, kakvu jeopravdavao kod kategorija. Ta se upotreba'na"ziva kon-stitutivnom i sastoji se u torne, da se pomodu jednogfistog pojma izv-r5i konstrukcija pojmova predmeta. I(a-tegorijama je dopu5,teu:a ovakva upotrebe (ona je Stavi5enuhna) dok su ldeje, ako se rul taj nadin shvate, >sqitnosofistidki (dija,lektidki) pojmovi-.

Ipak povezivanje imena transcendentalne dedukcijesamo sa opravda'njem jedne odredene r.pcrtrebe:

(1) nije u skladu sa definicijom, po kojoj se ovakavargument moZe koristiti za opravdavanje svake upotrebekoja se uop5te moZe opravdati, kao i za ogranrida'vanjedomena svih mogui{h upotreba uop3te;

(2) protiwedi ,opisu transcend'entalne dedukcije kaopostupka u',Estetici...

e Vidi, Ilritika Cistog uma, str. 9?.ro lsto.

T.ako, mada b,ez imena u rraslovu, -Transcenderntalnadijalektika* ipak sadrii poglavlje koje se 'bavi transcen-dentalnorn dedukcijom, o,pravdavanjem regulativne upo-trebe ideja (a di'njenica da je ovo rpoglavlje deo -Dodat-ka.. nimalo ne u,manjuje njegov z'naEaj za celokupni pro-gram Kritike iistog uma). Regulativna upotreba idejasastoj,i se u tome sa .upruiuju razurn ka jednom odrre-denom cilju s obzirom na kojii se linije pravaca svihniegovih pravila slivaju u tadku.", 'ili - drugim redfuna- 'da pojmovima razuma pribave najveie mogu,6e je.dinstvo"..tl

Itaalika izmedu dve upotrebe nagla5ena je vei i sa-m,im nazivima .konstitutivno". 'i. -regulativno".. Na ,1xvinaiin mogu se primeniti samo kategorije (disti po'jrnovirazuma), dok se ideje (disti pojmovi uma) mogtt primenitisarno.na drugi naiin. Ipak, moZe da,se ,uodi i jedna vaZnasliinost: i u sferi razuma i u sferi uma 6isti pojmoviimaju sintetiiku upotrebu.

Ono do dega se u saznanju ne moZe do6i empirij-skim putem, posredstvom dula, upravo je veza jedneraznovrs,nosti. Ona je, po Kantu, oaktus spontanite,ta mo-ci predstavijanja... 12 Nararrno, transcendentalna dedukcijau '>Estetici.., opravdavala je upotrebu apniornih formidul,noati kao osnova z.a sinopsiiu - preduslova da seopaZaji uop5te mogu povezati. Sarno povezivanje razno-vnsnosti opaZaja, meilutim, odvija se tek posredstvomkategorija.

Pojam veze Kant gradi na osnovu tr,i elementa:(1) r'az,norrrsrnosti, (2) jedinstva i (3) sinteze. Zbog togatemeljna definicija glasi: oVeza je prredstava sintetidkogjedii'nstva raznowsnosti*.1t Samo jed,instvo je apriorno ine preds'tavlja proizvod povezivanja, vei upravo omo-guiuje svaku vezu.

Precizno govoreii, ovi pojmovi odnose se neposr.ednona--razum ("jedinstvo daje osnov razurna u nj,egovoj lo-giekoj upotrebi.) pa ,tako i na upotrebu ka,tegorija kojase sastoji u sintezi predstava u pojmove. Medutim, i u-Transcendentalnoj dilalektiei.. Kant oprEvdava upotrebudistih pojrnova (iieja) kojom u* rur.rio'o"snost p'ojmova

,t lrtq str. B9l.1r lsto, str. l0B.tr lsfo.

10 I t

njravaj,ui'i u demu se sastoji neophodnost ovakve dedukoijepojmova ra'zu,rna, Kant je naglasio da su i u *Estetici*prostor i vreme kao d'iste forme dulnosti opl'avdane uivojoj upotrebi transcendentalnom ded'ukcijom (ovom 1n9;tod;m *objainjenja je njihova vrednost a pgiori..).' U,'Estetici.., medutim, takav posttrrpak nije bio neophodan',zbog toga Sto se geometnija, usled saglasnoeti q1 evi-dencijom, uvek mogla pozva,ti i samo na opaZaj*." Sva-kako da stvari stoje drugradije ru -Analitioi.. gde se iiisrtipojmovi razurna, be,-z moguirrosti da se pozorvlu na isku-stvo ili opaZaj, bave pnedmetirna opomo6u predi,katadistog mBljenja*. D'rugim reiima, po5to nema *pra-ob-jekta. koji bi opravdavao i potwdivao sintezu raznevrsnosti koju kategorije vr3e a prio,ri, pre svakog isku-stva - pa bi se moglo postrmnjati u njihovu objektivnuvnednost i giranice upotrebe - u oTnanscsnrdentalnojanalitici* je neophodno,izvr5iti transcendentabru dediuk-ciju upotrebe distih pojmova.

Ali, aho je ona neophodna "Analdtioi.. onda je, izistih razloga, jo5 neophodnija oDijalektici*, gde su ldejeuma sasvim daleko od bilo kakve iskustvene potwde.Kritika, ni ru jednom od izdanja, ne sadrZi ,poglavlje kojebi se zvalo -Transcendentalna dedukcija rideja uma*.Razlog j,e verovatno u Kantoivom uverenju da nije mo'guie opravdanje fs/e onakve upotrebe ideja, kakvu jeopravdavao kod kategorija. Ta se upotreba'na"ziva kon-stitutivnom i sastoji se u torne, da se pomodu jednogfistog pojma izv-r5i konstrukcija pojmova predmeta. I(a-tegorijama je dopu5,teu:a ovakva upotrebe (ona je Stavi5enuhna) dok su ldeje, ako se rul taj nadin shvate, >sqitnosofistidki (dija,lektidki) pojmovi-.

Ipak povezivanje imena transcendentalne dedukcijesamo sa opravda'njem jedne odredene r.pcrtrebe:

(1) nije u skladu sa definicijom, po kojoj se ovakavargument moZe koristiti za opravdavanje svake upotrebekoja se uop5te moZe opravdati, kao i za ogranrida'vanjedomena svih mogui{h upotreba uop3te;

(2) protiwedi ,opisu transcend'entalne dedukcije kaopostupka u',Estetici...

e Vidi, Ilritika Cistog uma, str. 9?.ro lsto.

T.ako, mada b,ez imena u rraslovu, -Transcenderntalnadijalektika* ipak sadrii poglavlje koje se 'bavi transcen-dentalnorn dedukcijom, o,pravdavanjem regulativne upo-trebe ideja (a di'njenica da je ovo rpoglavlje deo -Dodat-ka.. nimalo ne u,manjuje njegov z'naEaj za celokupni pro-gram Kritike iistog uma). Regulativna upotreba idejasastoj,i se u tome sa .upruiuju razurn ka jednom odrre-denom cilju s obzirom na kojii se linije pravaca svihniegovih pravila slivaju u tadku.", 'ili - drugim redfuna- 'da pojmovima razuma pribave najveie mogu,6e je.dinstvo"..tl

Itaalika izmedu dve upotrebe nagla5ena je vei i sa-m,im nazivima .konstitutivno". 'i. -regulativno".. Na ,1xvinaiin mogu se primeniti samo kategorije (disti po'jrnovirazuma), dok se ideje (disti pojmovi uma) mogtt primenitisarno.na drugi naiin. Ipak, moZe da,se ,uodi i jedna vaZnasliinost: i u sferi razuma i u sferi uma 6isti pojmoviimaju sintetiiku upotrebu.

Ono do dega se u saznanju ne moZe do6i empirij-skim putem, posredstvom dula, upravo je veza jedneraznovrs,nosti. Ona je, po Kantu, oaktus spontanite,ta mo-ci predstavijanja... 12 Nararrno, transcendentalna dedukcijau '>Estetici.., opravdavala je upotrebu apniornih formidul,noati kao osnova z.a sinopsiiu - preduslova da seopaZaji uop5te mogu povezati. Sarno povezivanje razno-vnsnosti opaZaja, meilutim, odvija se tek posredstvomkategorija.

Pojam veze Kant gradi na osnovu tr,i elementa:(1) r'az,norrrsrnosti, (2) jedinstva i (3) sinteze. Zbog togatemeljna definicija glasi: oVeza je prredstava sintetidkogjedii'nstva raznowsnosti*.1t Samo jed,instvo je apriorno ine preds'tavlja proizvod povezivanja, vei upravo omo-guiuje svaku vezu.

Precizno govoreii, ovi pojmovi odnose se neposr.ednona--razum ("jedinstvo daje osnov razurna u nj,egovoj lo-giekoj upotrebi.) pa ,tako i na upotrebu ka,tegorija kojase sastoji u sintezi predstava u pojmove. Medutim, i u-Transcendentalnoj dilalektiei.. Kant oprEvdava upotrebudistih pojrnova (iieja) kojom u* rur.rio'o"snost p'ojmova

,t lrtq str. B9l.1r lsto, str. l0B.tr lsfo.

10 I t

predmeta, stavova i zakljudaka, sintetidki- konsti-tuisanihu polju razuma, dodatni:n sintetiikim radorn prevodi ujed,inslr,o. Dok je razumska sinteza bila sinteza. ?fenlapravilinta, trmsk-a sinteza ie sinteza prerna principima. --

Komparativno proudavanie dve vrst,e sinteze mogloI:i, medutim, da dovede do uvida kojim se otvaraju mno-ga pitanja: ideje, naime, u svojoj sintetidkoj upotrebi, nestoje strukturno rna onom mestu na ko'me su kategorijestajale u svojoj. Kada bi stajale, njihova upotre'ba bi bilakonstitutiivna (a Kant je ditar;u -Transcendentakru diia-lektiku* posvetio kritici ovakve upotrebe ideja). Ona,medutim, s'toje na onom mestu, na koime je u sintezipredst.ava u pojmove stajalo samo jedinstvo koje'i omo-guiuje vezu ._ pra,osnovno sintetidko jedlnstvo tr'anscen-dentalne apercepcije. Ovo jedinstvo omoguiavalo je ra-zumsku s,intezu (prema pravilima) na 'isti na6in na koji)deje (to'taliteti) omogu6,uju umsku sirntezu (prema prin-cipima). Moglo 61 rg ka,zati da je u oba sludaja rei onekakvoj regulativnoj upotrebi. Totalitet ie regulativniprincip u sferi unta, kao |to je to bilo'jedinsiuo u sferirazutna.

Tako se mogu formulisati sledeia pitanja:(1) Kakav je odnos izmedu upotrebe Ja kao negu,la'

tiva u -Transcendentalnoj anaUtioi.,i oTranscendentalnojdijalektici..

(2) Na S'ta upuiuje uvid da se ,Ia javlja kao regula-tivni pr'incip i u sferi razuma i u sfeni urna, 'dok se drrr.rgedve ideje (Svet i Bog) javljaju kao regulatirrni pnincipisamo u sleri uma?

3. .Ja.. kao praosnovno sintetiiko jedinstvotranscendentalne apercepcije

Da bi se odgovorilo na ova pitanja neophodno je.pre svega, raspraviti odnos .Ia kao jedinstva u sferirazuma i la kao totaliteta u sferi uma.

fJ ',Transcendentalnoj analitici.., svakako, - Ja se jo5uvek ne javlja kao umski ideja. Oaro je odredeno preJropnedstave Ja mislim koia -mona nnodi da prati rsve nr.a3epredstave...'n Kant s€, u poglavlju oTranscendental:ra

dedukcija d,i,stih pojmova razuma* koleba oko toga, da lida ovo Ja'koie misli nazove predstat,om ili poimom.Osnormi problem poglavlja i jeste 'u tome Sto ni j"danod orrih termina niie adekvatan.

(l) Ja mislim moZe biti pnedstava koja prati svenaSe predstave samo ako iih zaista prati. Ali ona samo',[rord biti u stanju za. to., i ta je osobina veoma vaZnapoSto iz mora thodi ne s\edi rnora pratiti, dime se uka-zuje ha ,apriorni karakter Ia mislim (ono, ,se razdvaj,a odempiriiskih opaFnja, pa tako od svih ostalih predstava).

(2) Medutim. kao 5to govori o predstavi koja >>moramoii.. da pratii srre na5e predstave, Kant o "Ia govori ikao o pojmu koji ie "vehikel sv,ih pojmova... Ne moZenaravno biti redi o tome da je -Ia pojam nekog predmeta,jer je transcendentalna apercepcija o$tro razdvojna odempirijske. Takode, ono nije dist pojam razuma (katego-rija) po3to nije izvedeno meta,fiz,idkom dedukcijom kojadaje potpuni spisak ovakvih pojm,ova, a osim toga nemoZe se konstitutirrno upotrebiti za sintezu predstava upojmove predmeta.

(3) Ako Ja nije niti predstava niti pojam, u pravomsmislu- te reii, o Ja se uopSte ne rnoZe govoriti ni kaoo predmetil. ,,Jer na osnovu na5eg JA kio jedne pnostepredstanre nije data nikakva raznovrs,nost. . . Ona samou o-paZanju koje se od naSeg Ja potpuno razlikuje moZeda bude data-. Ova jasna konstatacija -. koja ie FihteuposluZiti kao inspiraii;a za revidiranje transdendentalnogpoiazi5ta - nedvosmjsleno ukazuie na nemogu6nost pro--miSljanja transcendentalnog JA pomoiu tLrminologijedostu.pne u .Tran$cendentalnoj Anatritici*.

. (.1) eak i ako se pode od definicije transcendental.ineapercepcije kao vrste apriorne samoivesti, moZemc senaci u dilemi kako da definiSemo Ja. Jer Ja (-Selbst.)nije samosvest, ono je definisano kao jedinstio- iiio:svesti i jedinstvo sve.sti istovrenteno - pa zahteva zasebe nezavisnu ontoloSku definiciiu.

-_ ,Mgdytim. bez obzira na to kako 6emo opisati tr:ans-|1|Oentalni status jedinstva trarnscende.ntal,ne apercepcije,ona nedvosmisleno ima regulativnu ulogu vei u ,Trans-cend_c'ntalnoj analitici. - utogu koju Ki,rrt (u obe

"""rij"poglavlja o transcendentalnof aedut<ci;i _ 1ZB1 i 1?gZ)ta lsto, str. 104.

t2 13

predmeta, stavova i zakljudaka, sintetidki- konsti-tuisanihu polju razuma, dodatni:n sintetiikim radorn prevodi ujed,inslr,o. Dok je razumska sinteza bila sinteza. ?fenlapravilinta, trmsk-a sinteza ie sinteza prerna principima. --

Komparativno proudavanie dve vrst,e sinteze mogloI:i, medutim, da dovede do uvida kojim se otvaraju mno-ga pitanja: ideje, naime, u svojoj sintetidkoj upotrebi, nestoje strukturno rna onom mestu na ko'me su kategorijestajale u svojoj. Kada bi stajale, njihova upotre'ba bi bilakonstitutiivna (a Kant je ditar;u -Transcendentakru diia-lektiku* posvetio kritici ovakve upotrebe ideja). Ona,medutim, s'toje na onom mestu, na koime je u sintezipredst.ava u pojmove stajalo samo jedinstvo koje'i omo-guiuje vezu ._ pra,osnovno sintetidko jedlnstvo tr'anscen-dentalne apercepcije. Ovo jedinstvo omoguiavalo je ra-zumsku s,intezu (prema pravilima) na 'isti na6in na koji)deje (to'taliteti) omogu6,uju umsku sirntezu (prema prin-cipima). Moglo 61 rg ka,zati da je u oba sludaja rei onekakvoj regulativnoj upotrebi. Totalitet ie regulativniprincip u sferi unta, kao |to je to bilo'jedinsiuo u sferirazutna.

Tako se mogu formulisati sledeia pitanja:(1) Kakav je odnos izmedu upotrebe Ja kao negu,la'

tiva u -Transcendentalnoj anaUtioi.,i oTranscendentalnojdijalektici..

(2) Na S'ta upuiuje uvid da se ,Ia javlja kao regula-tivni pr'incip i u sferi razuma i u sfeni urna, 'dok se drrr.rgedve ideje (Svet i Bog) javljaju kao regulatirrni pnincipisamo u sleri uma?

3. .Ja.. kao praosnovno sintetiiko jedinstvotranscendentalne apercepcije

Da bi se odgovorilo na ova pitanja neophodno je.pre svega, raspraviti odnos .Ia kao jedinstva u sferirazuma i la kao totaliteta u sferi uma.

fJ ',Transcendentalnoj analitici.., svakako, - Ja se jo5uvek ne javlja kao umski ideja. Oaro je odredeno preJropnedstave Ja mislim koia -mona nnodi da prati rsve nr.a3epredstave...'n Kant s€, u poglavlju oTranscendental:ra

dedukcija d,i,stih pojmova razuma* koleba oko toga, da lida ovo Ja'koie misli nazove predstat,om ili poimom.Osnormi problem poglavlja i jeste 'u tome Sto ni j"danod orrih termina niie adekvatan.

(l) Ja mislim moZe biti pnedstava koja prati svenaSe predstave samo ako iih zaista prati. Ali ona samo',[rord biti u stanju za. to., i ta je osobina veoma vaZnapoSto iz mora thodi ne s\edi rnora pratiti, dime se uka-zuje ha ,apriorni karakter Ia mislim (ono, ,se razdvaj,a odempiriiskih opaFnja, pa tako od svih ostalih predstava).

(2) Medutim. kao 5to govori o predstavi koja >>moramoii.. da pratii srre na5e predstave, Kant o "Ia govori ikao o pojmu koji ie "vehikel sv,ih pojmova... Ne moZenaravno biti redi o tome da je -Ia pojam nekog predmeta,jer je transcendentalna apercepcija o$tro razdvojna odempirijske. Takode, ono nije dist pojam razuma (katego-rija) po3to nije izvedeno meta,fiz,idkom dedukcijom kojadaje potpuni spisak ovakvih pojm,ova, a osim toga nemoZe se konstitutirrno upotrebiti za sintezu predstava upojmove predmeta.

(3) Ako Ja nije niti predstava niti pojam, u pravomsmislu- te reii, o Ja se uopSte ne rnoZe govoriti ni kaoo predmetil. ,,Jer na osnovu na5eg JA kio jedne pnostepredstanre nije data nikakva raznovrs,nost. . . Ona samou o-paZanju koje se od naSeg Ja potpuno razlikuje moZeda bude data-. Ova jasna konstatacija -. koja ie FihteuposluZiti kao inspiraii;a za revidiranje transdendentalnogpoiazi5ta - nedvosmjsleno ukazuie na nemogu6nost pro--miSljanja transcendentalnog JA pomoiu tLrminologijedostu.pne u .Tran$cendentalnoj Anatritici*.

. (.1) eak i ako se pode od definicije transcendental.ineapercepcije kao vrste apriorne samoivesti, moZemc senaci u dilemi kako da definiSemo Ja. Jer Ja (-Selbst.)nije samosvest, ono je definisano kao jedinstio- iiio:svesti i jedinstvo sve.sti istovrenteno - pa zahteva zasebe nezavisnu ontoloSku definiciiu.

-_ ,Mgdytim. bez obzira na to kako 6emo opisati tr:ans-|1|Oentalni status jedinstva trarnscende.ntal,ne apercepcije,ona nedvosmisleno ima regulativnu ulogu vei u ,Trans-cend_c'ntalnoj analitici. - utogu koju Ki,rrt (u obe

"""rij"poglavlja o transcendentalnof aedut<ci;i _ 1ZB1 i 1?gZ)ta lsto, str. 104.

t2 13

sa teskocama opiisuje. Njegova argumentacija polazi odsledeceg stava: ako uz jednu predstavu ne bi moglo daide la mislim onda ona:

(1) ih ne l:i bila mogttia,(2) il i za mene ne bi hila ni|ta.Predstava postaje neSto za mene sarno ,ako je vezana

jednim aktotn spantaniteta. Pre promi5ljarnj,a, pnedstavaje opaZaj (raznovrsnost), ali da bi ,uopSte bila predstavaneiega, da bi se na ne5to' odnosila - ,irnala konelat rrstvarno,sti - mora b:iti oblikovana ,razurnom. Svaka orraz-novrsnost opaZaja nuZno se odnosi na Ja mislim onogsubjekta u ko,me se ta raznovrsnost nalazi...tu

Ovaj akt spontaniteta Kant naziva apercepciiom .i to:(1) distom apercepcijom - da bi je razlikovao od

empirijske koja je zasnovana na predstavama unutra5-njeg dula.

(2) praosnovnom - jer ona predstavlja onu sarno-svest, koja proizvodi predstavu Ja mislhn (pa zatim pru-tem nje prati sve ostale predstave).

Njeno jedinstvo ("razli6ite pnedstave ne bi bitre mojekada sve skupa ne bi pripadale jednoj svs$ti*) Kar?/naziva:

(1) transcendentalnim - nagla3avajudi njegov aprior-ni karakter,

(2) sintetiikim -- da bi ga odredio kao osnovu a,na-Iitidkog jedinstva apercepcije (-Samo na osdrovu toga itou. jednoj svesti mogu da spojim jednu raznovrsnost datrihpredstavao - pa tako da se ujedno distanoiram od sa-mih predstava na osnovu kojih mogu da postignem je-dino empirijsku samosvest _- -mogg6e je postaviti iden-titet svesti u samim predstavama... Na taj nadin pove-zivanje predstava pretpostavlja jedlinstvo subjehta. -Sin-tgtidko iedins,tvo raznovrsnosti opaZaja koj,e je a priori9^19, j*t" osnov identiteta same apercepiile-ko;a pret-hod,i _^a pliori svakom odnedenom mom miStlenju.*il-

(3) objektivnim.Ovu tredu osob,inu moZda je i najvahrif,e razumeti.

da bi se eksplioirao smisao transcendentaln-e dedukciieu oAnalitici".. Sinte"za koju vr5i razurn je objektivia,

16 fsfo, st. 104.rt fsfo, str, 10b.

utoliko Sto se raznovrsnost datog opaZaja ujedinjuje u

ioiam obiekta. Ova sinteza se naravno wBi pomocu ka-ledorija, ati je odigledno da kategorrije nju ne >>obezbe-

,lu"iu- - jer ne o,bezbeduiu jedins-tvo sinteze. S drugestn"ane, jedinstvo ne potide ni iz iuur*ostri (po6to je iedinirrai,in povezivanja na nivo'u opaZaja - sfuropsija). O!n9spredst'ava pnema jednorn predmetu - o;bjek'tivnost kojase zadobija pojmo'm - obezbedena je jedinstvom svestikao uslovom pod kojim mona d,a stojri svski opaZaj da bi-postao objekat za mene<<. Ovo jedinstvo kao osnov je-dinstva sinteze ie transcendentalno i obiektivno - po-ito bez njega poiam obiekta (pod dijim Trslovirna svakipr,edmet iskustva pojedinaino uopSte i moZe biti dat)ne bi bio mogui.

Rezultat, medutim. ukazuje na to da }e koncepcijatranscendentalne -sinteze Kantov odgovor ne samo napitanje o tome na koji nadin se vrid konstituciia saZnl-izia, vrc istovremeno i konstituciia same stvarnosti.S'tvarnost je vec iedna rekonstrukciia, ii i i ortginal(pretpostavljeni negativni noumenon) toveku niie do-stupun. Kant je razdvojio koncepciju transcendentalnogidealizma od shvatanja empirijskog realizma - iako ihje i povezao tvrdnjom 'da je transcendentalni idealizarnu tisto vneme i empirijski realizam." AIi ovo povezivaarjepredstavlja samo dovotlerrje u vezu j'ed,ne -t'ilozofske kon-cepcije sa izabranim zdravo-razumskim uvereniem. Akoje problem objektivnosti ekskluzivni problem transcen-dentalnog idealizma i ako se on moie reiiti izvodeniemdedukcije transcendentalno-sintetiike upotrebe saznai-nih moii, onda. empirijski realizam ostaie koncepcijabez ikakvog stvarnog filozofskog znataia - puko iero-vanje ,u ono |to se filozofski ne ntoie ni pobiti nitipotvrditi.

. Opisivanje Ja kao transcendentalnog-sintetitkog-ob-lektrnog jedinstva iiste - pr&osnove apercepciie, eks-pukacija njegove nnZne regulatirrne ul,oge tr sintezi poj-lnova predmeta, ipak ne re5ava problem nlegovog statusa.Arl, Kao Sto smo vid,eli, sarn Ka,nt je ukrazao ,na to, da jejedinstvo transcendentalne apercepcije uslov r.rfot""ti"razulna. Zbog toga je bilo potpuno za odekivati

-da po-

r? Uporedi izlaganje u poglavlju opobijanje idealizma..

t 5l 4

sa teskocama opiisuje. Njegova argumentacija polazi odsledeceg stava: ako uz jednu predstavu ne bi moglo daide la mislim onda ona:

(1) ih ne l:i bila mogttia,(2) il i za mene ne bi hila ni|ta.Predstava postaje neSto za mene sarno ,ako je vezana

jednim aktotn spantaniteta. Pre promi5ljarnj,a, pnedstavaje opaZaj (raznovrsnost), ali da bi ,uopSte bila predstavaneiega, da bi se na ne5to' odnosila - ,irnala konelat rrstvarno,sti - mora b:iti oblikovana ,razurnom. Svaka orraz-novrsnost opaZaja nuZno se odnosi na Ja mislim onogsubjekta u ko,me se ta raznovrsnost nalazi...tu

Ovaj akt spontaniteta Kant naziva apercepciiom .i to:(1) distom apercepcijom - da bi je razlikovao od

empirijske koja je zasnovana na predstavama unutra5-njeg dula.

(2) praosnovnom - jer ona predstavlja onu sarno-svest, koja proizvodi predstavu Ja mislhn (pa zatim pru-tem nje prati sve ostale predstave).

Njeno jedinstvo ("razli6ite pnedstave ne bi bitre mojekada sve skupa ne bi pripadale jednoj svs$ti*) Kar?/naziva:

(1) transcendentalnim - nagla3avajudi njegov aprior-ni karakter,

(2) sintetiikim -- da bi ga odredio kao osnovu a,na-Iitidkog jedinstva apercepcije (-Samo na osdrovu toga itou. jednoj svesti mogu da spojim jednu raznovrsnost datrihpredstavao - pa tako da se ujedno distanoiram od sa-mih predstava na osnovu kojih mogu da postignem je-dino empirijsku samosvest _- -mogg6e je postaviti iden-titet svesti u samim predstavama... Na taj nadin pove-zivanje predstava pretpostavlja jedlinstvo subjehta. -Sin-tgtidko iedins,tvo raznovrsnosti opaZaja koj,e je a priori9^19, j*t" osnov identiteta same apercepiile-ko;a pret-hod,i _^a pliori svakom odnedenom mom miStlenju.*il-

(3) objektivnim.Ovu tredu osob,inu moZda je i najvahrif,e razumeti.

da bi se eksplioirao smisao transcendentaln-e dedukciieu oAnalitici".. Sinte"za koju vr5i razurn je objektivia,

16 fsfo, st. 104.rt fsfo, str, 10b.

utoliko Sto se raznovrsnost datog opaZaja ujedinjuje u

ioiam obiekta. Ova sinteza se naravno wBi pomocu ka-ledorija, ati je odigledno da kategorrije nju ne >>obezbe-

,lu"iu- - jer ne o,bezbeduiu jedins-tvo sinteze. S drugestn"ane, jedinstvo ne potide ni iz iuur*ostri (po6to je iedinirrai,in povezivanja na nivo'u opaZaja - sfuropsija). O!n9spredst'ava pnema jednorn predmetu - o;bjek'tivnost kojase zadobija pojmo'm - obezbedena je jedinstvom svestikao uslovom pod kojim mona d,a stojri svski opaZaj da bi-postao objekat za mene<<. Ovo jedinstvo kao osnov je-dinstva sinteze ie transcendentalno i obiektivno - po-ito bez njega poiam obiekta (pod dijim Trslovirna svakipr,edmet iskustva pojedinaino uopSte i moZe biti dat)ne bi bio mogui.

Rezultat, medutim. ukazuje na to da }e koncepcijatranscendentalne -sinteze Kantov odgovor ne samo napitanje o tome na koji nadin se vrid konstituciia saZnl-izia, vrc istovremeno i konstituciia same stvarnosti.S'tvarnost je vec iedna rekonstrukciia, ii i i ortginal(pretpostavljeni negativni noumenon) toveku niie do-stupun. Kant je razdvojio koncepciju transcendentalnogidealizma od shvatanja empirijskog realizma - iako ihje i povezao tvrdnjom 'da je transcendentalni idealizarnu tisto vneme i empirijski realizam." AIi ovo povezivaarjepredstavlja samo dovotlerrje u vezu j'ed,ne -t'ilozofske kon-cepcije sa izabranim zdravo-razumskim uvereniem. Akoje problem objektivnosti ekskluzivni problem transcen-dentalnog idealizma i ako se on moie reiiti izvodeniemdedukcije transcendentalno-sintetiike upotrebe saznai-nih moii, onda. empirijski realizam ostaie koncepcijabez ikakvog stvarnog filozofskog znataia - puko iero-vanje ,u ono |to se filozofski ne ntoie ni pobiti nitipotvrditi.

. Opisivanje Ja kao transcendentalnog-sintetitkog-ob-lektrnog jedinstva iiste - pr&osnove apercepciie, eks-pukacija njegove nnZne regulatirrne ul,oge tr sintezi poj-lnova predmeta, ipak ne re5ava problem nlegovog statusa.Arl, Kao Sto smo vid,eli, sarn Ka,nt je ukrazao ,na to, da jejedinstvo transcendentalne apercepcije uslov r.rfot""ti"razulna. Zbog toga je bilo potpuno za odekivati

-da po-

r? Uporedi izlaganje u poglavlju opobijanje idealizma..

t 5l 4

modu razuma (i njegovih.termina) ne laoZ-e biti objai-njena prirocla tr,ansbendentalnog Ja. Otuda, kao apsolutniuslov svih saznainih m.oii pozrtatih "Transcendentalnoianaliticiu, jedinstvo transcendentalne apercepciie tratxs'cendira njen h.orizont.

Da li to znadi da je vei u sferi. razuma na delujedan od distih pojmova uma - ovo pitanje nas obave-zuje da razmotrimo upotrebu Ja kao regulatir.rnog prin-cipa u -Trarnscendentalnoj dijalektici..,

4. "Ja.. kao ideja uma,

Ovde nije potrebno ponavljati dedukciju kojom Kantdolazi do sistema transcendentahrih ideja. Dovoljno jepodsetiti na njen rezultat. Sve tr,anscendentalne idejemogu se podeliti u tri klase od kojih:

1. -prva sadrZi apsolutno (bezuslovno) jedinstvo mi-saonog subjekta-;

2. -drugia - ,apsolutno jedinstvo niza usl,ova pojave..;3. .treia - apsolutno jedinstvo uslova svih pred-

meta miSljenja uop5te.:.'3Prvi tip dijalektidkog zakljudka, koji Kant kritikuje

kao par:alogizam, sastoji se u tome Sto se od otranscen-dentalnog pojma o subjektu koji ne sadrZi nikakvu raz-novrsnost. zakljuduje na ,apsolutno jedinstvo tog istogsubjekta o kome se na taj nad'in ne doblja nikakav po-jam...'s Kritika paralogizama koji izviru iz konstitutirrnettpo'trebe pojma .Ia u saznanju, pokazuje zapravo da seJa kao umska ideia ,moZe misliti samo kao transcenden-talni pojam o subjektu -koji ne sadrZi nikakvu razno-vrsnost... Racionab:a psihologija moZe da ima za osnovsamo "predstavu Ja.. o kojoj se ne moZe ,r,eii dak ni'toda je pojam, vei je prosto '>SV€st koja prati sve naSepojmove*. Drugim redima, svoju ispravnu (regulativnu)ulogu, Ja mo'i'e imati samo ako se shvati kao transcen-de,ntalna apercepcija -- tako da rezultat knitike pairalo-gi-zama direktno ukazuje na neodvojivost Ja kao umskeideje i Ja lcao sintetiikog jedinslva koje obezbedujedelatnost razuma. O Ja kao predmetu ne moZe se nista

18 Uporedi lsto, str. 240 i dalje.ts Isto, str. 243.

leii, polto je u pitanju -jedan tr:anscendentalni subjekt

misli x koii se saznaje samo na osnovu onih misli koje

su njegovi predikati; o kome mi kao o iizdvoienom nikada

1e nioZemo imati ni najmanjeg pojma; oko koga se usledtoga kreiemo u neprekidnom krugu, poSto se vei mora-rn6 posluZiti njegovorn predstav,om da bi ma kakav sudo niemu doneli-.2O

Kantu .ie bilo jasno da ol'o znaii ogranidavanje pro-mi5liania transcendentalnog Ja na sintetidko jedinstvoapercepci je :

-Iz svega ovoga vidi se da racionalna psihologiiaima svoi osnov u jednom prostom nesporazumu. Jedin*stvo svesti koje dini osnov kategorija uzima se u njojza opaLaj subjekta kao objekta, pa se na njega primenju-ju kategorije supstancije. L{edutim, to jedinstvo svestiies1,c samo jedinstvo u mi5ljenju na osno!' lr koga ne moZebiti dat nikakav obiekt. . . Dakle, srrbjekt kategorija, t imeito njih zamill ja, ne moZe da dobije o sainom sebi pojaml<ao o jednom obiektu kategorija...: '

Na osnovu ovog citata moZe se reii sledeie: rezultatI<ritike par,alogizama ukazuje na to da se Ja moZe mislitisamo kao jedinstvo, da se ne moZe konstitutivno z,asno-r.ati kao totalitet (saznanje izvesnog predmeta na osnovuideie). Aii, kao Sto smo videli, ono se nije konstitutivnomoglo zasnovati ni kao jedinstvo (tr,anscendent,aln,a de-dukcija u -Anal,it ici. nije jasno utvrdila niegov status)rzec ie na taj nadin samo regLtlativrto upotrebljeno. Dokje rt sferi razuma. kao apsolutni uslov sinteze, Ja kaoieclinstvo upuiivalo na traZenje obja5njenja njegove pri-rod.e u vi5oj sferi, sferi uma, dotle u ,,ni;aiel<tici.. -upravo l<ada smo odekivali da iujemo odgovon - naila-zimo na opo,menu da se o ia moZe gov,rniti samo onakokako je tc udinjenc u -Ana1itici..!

Ipak, Kant i u ',Tr,anscendentalnoi dijalektici. pri-stupa--opravdavanju regulativne upotrebe ja kao totali-teta., Njcgova uloga je da - iako na osno\ru jedne hipo-l:t1cke primencl.lednorodno-ql,i one r,aznovrsnosti koja se nalazi poa viSirn

eo fsto, str. 246-247.Jt Isto, str. 2b5.

1 6 1 7

modu razuma (i njegovih.termina) ne laoZ-e biti objai-njena prirocla tr,ansbendentalnog Ja. Otuda, kao apsolutniuslov svih saznainih m.oii pozrtatih "Transcendentalnoianaliticiu, jedinstvo transcendentalne apercepciie tratxs'cendira njen h.orizont.

Da li to znadi da je vei u sferi. razuma na delujedan od distih pojmova uma - ovo pitanje nas obave-zuje da razmotrimo upotrebu Ja kao regulatir.rnog prin-cipa u -Trarnscendentalnoj dijalektici..,

4. "Ja.. kao ideja uma,

Ovde nije potrebno ponavljati dedukciju kojom Kantdolazi do sistema transcendentahrih ideja. Dovoljno jepodsetiti na njen rezultat. Sve tr,anscendentalne idejemogu se podeliti u tri klase od kojih:

1. -prva sadrZi apsolutno (bezuslovno) jedinstvo mi-saonog subjekta-;

2. -drugia - ,apsolutno jedinstvo niza usl,ova pojave..;3. .treia - apsolutno jedinstvo uslova svih pred-

meta miSljenja uop5te.:.'3Prvi tip dijalektidkog zakljudka, koji Kant kritikuje

kao par:alogizam, sastoji se u tome Sto se od otranscen-dentalnog pojma o subjektu koji ne sadrZi nikakvu raz-novrsnost. zakljuduje na ,apsolutno jedinstvo tog istogsubjekta o kome se na taj nad'in ne doblja nikakav po-jam...'s Kritika paralogizama koji izviru iz konstitutirrnettpo'trebe pojma .Ia u saznanju, pokazuje zapravo da seJa kao umska ideia ,moZe misliti samo kao transcenden-talni pojam o subjektu -koji ne sadrZi nikakvu razno-vrsnost... Racionab:a psihologija moZe da ima za osnovsamo "predstavu Ja.. o kojoj se ne moZe ,r,eii dak ni'toda je pojam, vei je prosto '>SV€st koja prati sve naSepojmove*. Drugim redima, svoju ispravnu (regulativnu)ulogu, Ja mo'i'e imati samo ako se shvati kao transcen-de,ntalna apercepcija -- tako da rezultat knitike pairalo-gi-zama direktno ukazuje na neodvojivost Ja kao umskeideje i Ja lcao sintetiikog jedinslva koje obezbedujedelatnost razuma. O Ja kao predmetu ne moZe se nista

18 Uporedi lsto, str. 240 i dalje.ts Isto, str. 243.

leii, polto je u pitanju -jedan tr:anscendentalni subjekt

misli x koii se saznaje samo na osnovu onih misli koje

su njegovi predikati; o kome mi kao o iizdvoienom nikada

1e nioZemo imati ni najmanjeg pojma; oko koga se usledtoga kreiemo u neprekidnom krugu, poSto se vei mora-rn6 posluZiti njegovorn predstav,om da bi ma kakav sudo niemu doneli-.2O

Kantu .ie bilo jasno da ol'o znaii ogranidavanje pro-mi5liania transcendentalnog Ja na sintetidko jedinstvoapercepci je :

-Iz svega ovoga vidi se da racionalna psihologiiaima svoi osnov u jednom prostom nesporazumu. Jedin*stvo svesti koje dini osnov kategorija uzima se u njojza opaLaj subjekta kao objekta, pa se na njega primenju-ju kategorije supstancije. L{edutim, to jedinstvo svestiies1,c samo jedinstvo u mi5ljenju na osno!' lr koga ne moZebiti dat nikakav obiekt. . . Dakle, srrbjekt kategorija, t imeito njih zamill ja, ne moZe da dobije o sainom sebi pojaml<ao o jednom obiektu kategorija...: '

Na osnovu ovog citata moZe se reii sledeie: rezultatI<ritike par,alogizama ukazuje na to da se Ja moZe mislitisamo kao jedinstvo, da se ne moZe konstitutivno z,asno-r.ati kao totalitet (saznanje izvesnog predmeta na osnovuideie). Aii, kao Sto smo videli, ono se nije konstitutivnomoglo zasnovati ni kao jedinstvo (tr,anscendent,aln,a de-dukcija u -Anal,it ici. nije jasno utvrdila niegov status)rzec ie na taj nadin samo regLtlativrto upotrebljeno. Dokje rt sferi razuma. kao apsolutni uslov sinteze, Ja kaoieclinstvo upuiivalo na traZenje obja5njenja njegove pri-rod.e u vi5oj sferi, sferi uma, dotle u ,,ni;aiel<tici.. -upravo l<ada smo odekivali da iujemo odgovon - naila-zimo na opo,menu da se o ia moZe gov,rniti samo onakokako je tc udinjenc u -Ana1itici..!

Ipak, Kant i u ',Tr,anscendentalnoi dijalektici. pri-stupa--opravdavanju regulativne upotrebe ja kao totali-teta., Njcgova uloga je da - iako na osno\ru jedne hipo-l:t1cke primencl.lednorodno-ql,i one r,aznovrsnosti koja se nalazi poa viSirn

eo fsto, str. 246-247.Jt Isto, str. 2b5.

1 6 1 7

rodovima), obezbeduie horizont, u kome,se odvi.ja sintezave6 ; konstituisanih'pojtrlov,a, , stavova ri zakljudaka.!" r ' i

Mada :s€ ovo,, naralrno,, ;rnox& :,nazV. Sti,,transcendental-'nom dedukcijonr distih umslcih''pojmova,., tr(ant;,gotovo.do samog kraja 'Foglavlja,,o...............k1eva da upotrebi ovai .termin.:Ipak, on,pogJavlje l'O ktaj'njern eiliu' pnirodne dijalektikeljudskog uma<< koji je organski vezano'uz,.deo,"O:'regu-latiynoj,:upotrebi ideja, distoga,:pqr14<1. i zajeSno sa njimse pgjayljuje,q -pijalgktici.. kag. zam-ena zq,. oTrqnscen"dentalnu dedukciju distih pojmova razurla<< iz -Analitike.-_ nakon ogradivanja od pomisli da se tu radi o trans-cendentalnoj dedukciji u smislu dedukcije kategorija("Dodu5e ideje distog uma ne dopuStaju onakvu jedinudedukciju kakva je bila declukcija kategorija*") - ipakopisuje kao oprqvdavartje upo,trebe ideja, koje dini';zavr5ni kritidki posao distog uma...

Argument "*poein;"

raziikovanl em pi'ednteta u pra-vortt snistu od prednxeta u ideii.

i,IJ prvom siudaju moji pojmovi sluZe tome da od-rede jedan pr:edmet. U drugorn pak'mi imamo posla sa-mo'sa'jednotrr :shemom kojojr Se"ne priznaje netrlosrednorlikakiiv pr6dm'et,"dak fri hipotetidrio; v6i koja sluZi samoz,a,to'da'bi smo sebi pred:staviii''dr-uge predmete u njiho-voin":sistetnatskoi.n jedinstrrur pd,si;edstVom odnosa. pfemat o j ' i d e j i * ; e t ' ' 1 1 i r : ' - ' 1 " r ' ' ' i ' " ' : :

: Sahii' jefkorratho'lproriaden':naEin da se idejama kojesu ranije opisivane kao -pojmovi bez raznovrsnosti- ili-pojmovi lioji nisu pojmovi.. odredi transcendentalnistati-rsir

, . -N1 taj nadin ideja- je samo jedan heurist idan, a neneki oslensivan pojarn-.s-, ': Drtrgirn retirrri; ' lar'kao totalitet .ima sarno"mercd,o.loi ki'a' rie' i oht dlotkf'':.stiitus' u' tiansiendentalnoi filozb-fiji. Tako konadno. Kant rn*tlZe"da'forriruli5e i zakljudak,uz,,koji ,dolazi.,i pri2nanfe da je:bvde ip'ak'bilo redi otranscendentab:o,f r ,dedukciji:, ,>i., .: ; ' tri r 'tfansc€ridentalneideje, (psiholoika;,.kosrnolo5ka i teol,o5ka).:;rpo se ne od,Egsg;,;nepasredno 'ni,na lcakav predmet koji, im odgovaia'=tTXd"e poor<,ur i i j i 'v idi ' str . 399 i dal je.

: ; ' ' : ' '

23 lsto, str. 40b.2 a l s t o , s t r . 4 0 6 . . j , r ; ' , i , , ' ,: ; l s t o , , . . . i '

niti na njegove oclredbe, ipak pod pretposLavkom nekogtakvog predmeta u ideji vode sva pravila empiridke upo-trebe uma ka sistematskom jedinstvu i stalno pro5irujuiskustveno saznanje, a nikada mu ne mogu protivrediti. . .I u tome se sastoji transcendentalna dedukcija srrih idejaspekulativno,-{ urrra, ne kao konstitutiwrih principa koiibi sluZili tome da se naSe saznanje pro5iri na veii broipredmeta nego rito ih iskustvo moZe dati. vei kao regu-lativnih principa koji sluZe si,stematskorn iedinstvu razno-vrsnih ernpiridkih sadrZaja uopBte. . ...26

-

Regulativna upotreba Ja kao totaliteta zapravo znaiida se u saznanju moramo ponaiati kao d.a je J-a .supstan-cija obCarena ljdnim identitetom. koja objedinjuje svepojqve, sve radnje i sve opaZaje - iako ga moZemondsliti samo kao jedinstvo koje omoguiuje sintezu pred-stava u pojmove.

Ako _se uporede odredenja ',Ja kao apercepcije.. i oJakao umske ideie- moZe se konadno reei sledefe: Ja ie>ono ne,poznato* koje se u dornenu razuma poiavljuieobezbeduiuii sintezu kao transceitdentalno'lianitioupe-r'cepcije, a u domenu uma kao transcendentaln.i hipo-ietiiki totalitet. U oba slud.aja Ja kao pretpostavka iin-tetidkog posla razuma i uma, samo ne moZe da budepromi5ljano,-u njihovom horizo,ntu. Neki drugi horizont,nrr.dutirn, filozof ne poseduje. Utoliko je Ja" ruetadskopolaziite,,ali ne j. izvbsnost'na koioj bi"se temei:ii,

"^-cionalno-psiholoSko pr:orniitj anj e.

5. Ego cogito i metodiEki solipsizam

O.Ig ig kljudni rezult.at. na osnovu koga se KantovopronrrSljanje saznajnog subjekta mo2e o5tio razgraniditi.fo. j-tekartoyog. 6 zakliudku Cogito ergo sunT,"stav Ja,,,,r,::,:,::,.praien ie opaZaiern neke egTistencije _ a da jel.^!rt3ttj, _opaZaj po,tvrduje i skustvo ne-em;,iriike,, vetrikefl,f]t,tl* "Sve Sto-misli postoii.. (ova se tvrdnia po KanturunaKo ne moZe braniti lfao apriorai princip).r?

-Zasnova:

llj^t ."" opaZaju, medutim, dovod.i u' pitanje apsolutnrrsamoizvesnost.--

16 Islo.

,rr-rt uY.*""dt izlaganja na stranama 247 i 2s6 (a takode

{ 8t'9

rodovima), obezbeduie horizont, u kome,se odvi.ja sintezave6 ; konstituisanih'pojtrlov,a, , stavova ri zakljudaka.!" r ' i

Mada :s€ ovo,, naralrno,, ;rnox& :,nazV. Sti,,transcendental-'nom dedukcijonr distih umslcih''pojmova,., tr(ant;,gotovo.do samog kraja 'Foglavlja,,o...............k1eva da upotrebi ovai .termin.:Ipak, on,pogJavlje l'O ktaj'njern eiliu' pnirodne dijalektikeljudskog uma<< koji je organski vezano'uz,.deo,"O:'regu-latiynoj,:upotrebi ideja, distoga,:pqr14<1. i zajeSno sa njimse pgjayljuje,q -pijalgktici.. kag. zam-ena zq,. oTrqnscen"dentalnu dedukciju distih pojmova razurla<< iz -Analitike.-_ nakon ogradivanja od pomisli da se tu radi o trans-cendentalnoj dedukciji u smislu dedukcije kategorija("Dodu5e ideje distog uma ne dopuStaju onakvu jedinudedukciju kakva je bila declukcija kategorija*") - ipakopisuje kao oprqvdavartje upo,trebe ideja, koje dini';zavr5ni kritidki posao distog uma...

Argument "*poein;"

raziikovanl em pi'ednteta u pra-vortt snistu od prednxeta u ideii.

i,IJ prvom siudaju moji pojmovi sluZe tome da od-rede jedan pr:edmet. U drugorn pak'mi imamo posla sa-mo'sa'jednotrr :shemom kojojr Se"ne priznaje netrlosrednorlikakiiv pr6dm'et,"dak fri hipotetidrio; v6i koja sluZi samoz,a,to'da'bi smo sebi pred:staviii''dr-uge predmete u njiho-voin":sistetnatskoi.n jedinstrrur pd,si;edstVom odnosa. pfemat o j ' i d e j i * ; e t ' ' 1 1 i r : ' - ' 1 " r ' ' ' i ' " ' : :

: Sahii' jefkorratho'lproriaden':naEin da se idejama kojesu ranije opisivane kao -pojmovi bez raznovrsnosti- ili-pojmovi lioji nisu pojmovi.. odredi transcendentalnistati-rsir

, . -N1 taj nadin ideja- je samo jedan heurist idan, a neneki oslensivan pojarn-.s-, ': Drtrgirn retirrri; ' lar'kao totalitet .ima sarno"mercd,o.loi ki'a' rie' i oht dlotkf'':.stiitus' u' tiansiendentalnoi filozb-fiji. Tako konadno. Kant rn*tlZe"da'forriruli5e i zakljudak,uz,,koji ,dolazi.,i pri2nanfe da je:bvde ip'ak'bilo redi otranscendentab:o,f r ,dedukciji:, ,>i., .: ; ' tri r 'tfansc€ridentalneideje, (psiholoika;,.kosrnolo5ka i teol,o5ka).:;rpo se ne od,Egsg;,;nepasredno 'ni,na lcakav predmet koji, im odgovaia'=tTXd"e poor<,ur i i j i 'v idi ' str . 399 i dal je.

: ; ' ' : ' '

23 lsto, str. 40b.2 a l s t o , s t r . 4 0 6 . . j , r ; ' , i , , ' ,: ; l s t o , , . . . i '

niti na njegove oclredbe, ipak pod pretposLavkom nekogtakvog predmeta u ideji vode sva pravila empiridke upo-trebe uma ka sistematskom jedinstvu i stalno pro5irujuiskustveno saznanje, a nikada mu ne mogu protivrediti. . .I u tome se sastoji transcendentalna dedukcija srrih idejaspekulativno,-{ urrra, ne kao konstitutiwrih principa koiibi sluZili tome da se naSe saznanje pro5iri na veii broipredmeta nego rito ih iskustvo moZe dati. vei kao regu-lativnih principa koji sluZe si,stematskorn iedinstvu razno-vrsnih ernpiridkih sadrZaja uopBte. . ...26

-

Regulativna upotreba Ja kao totaliteta zapravo znaiida se u saznanju moramo ponaiati kao d.a je J-a .supstan-cija obCarena ljdnim identitetom. koja objedinjuje svepojqve, sve radnje i sve opaZaje - iako ga moZemondsliti samo kao jedinstvo koje omoguiuje sintezu pred-stava u pojmove.

Ako _se uporede odredenja ',Ja kao apercepcije.. i oJakao umske ideie- moZe se konadno reei sledefe: Ja ie>ono ne,poznato* koje se u dornenu razuma poiavljuieobezbeduiuii sintezu kao transceitdentalno'lianitioupe-r'cepcije, a u domenu uma kao transcendentaln.i hipo-ietiiki totalitet. U oba slud.aja Ja kao pretpostavka iin-tetidkog posla razuma i uma, samo ne moZe da budepromi5ljano,-u njihovom horizo,ntu. Neki drugi horizont,nrr.dutirn, filozof ne poseduje. Utoliko je Ja" ruetadskopolaziite,,ali ne j. izvbsnost'na koioj bi"se temei:ii,

"^-cionalno-psiholoSko pr:orniitj anj e.

5. Ego cogito i metodiEki solipsizam

O.Ig ig kljudni rezult.at. na osnovu koga se KantovopronrrSljanje saznajnog subjekta mo2e o5tio razgraniditi.fo. j-tekartoyog. 6 zakliudku Cogito ergo sunT,"stav Ja,,,,r,::,:,::,.praien ie opaZaiern neke egTistencije _ a da jel.^!rt3ttj, _opaZaj po,tvrduje i skustvo ne-em;,iriike,, vetrikefl,f]t,tl* "Sve Sto-misli postoii.. (ova se tvrdnia po KanturunaKo ne moZe braniti lfao apriorai princip).r?

-Zasnova:

llj^t ."" opaZaju, medutim, dovod.i u' pitanje apsolutnrrsamoizvesnost.--

16 Islo.

,rr-rt uY.*""dt izlaganja na stranama 247 i 2s6 (a takode

{ 8t'9

U nedto izmenjenom obliku Iiant Dekartov 'argumentpredstavlja kao osnov paralogizama racionalle psiholo-gi ie:

- Ono Sto se moZe misliti jedino kao subjekt, nepostoji drugadije nego kao subjekt, te je prema tomesupstancija.

- Jedno misaono bi6e, pak, posm.atrano samo kaotakvo, ne moZe se zamisliti drugadije nego kao subiekt.

- Dakle ono postoji samo kao subiekt, to jest kaosupstancija.

Kant obja5niava da ie paralogizam u tome, Sto seu prvoj p,rernlsi govori o' strrtrrima, u drugoj o, mi5ljenju,tako cla ie zakl'iudak neispravan, ved bi morao da glasi:*U"mi51jeniu o moioi egzistenciji ja mogu sebe upotrebitisamo kao sub.iekt sllda.. - a ovai stav bio bi tautologija.

Dekart dakle dini onoSto je - prema Kantovom uka-zivanju u poglavliu o transcendentalnoi dedukciji kate-gorija -- nedopustjrro:,p,ripisuje objektivni realitet pojmuiedne stvari koja za samu sebe moZe postojati samo kaosubjekt (da bi to mo,qao ,ona b.i naprotiv morala da sepostavi i kao predikat). S druge strane, ako bi se stavu.Ja mislim*, uz koji ide o,qeiaj izvesnosti "Ja postoiim..,pristupiLo kao jednom oneodredenom 'empirijskom opa-Zaniu* (Sto on po' Kantu. i jeste) Dekartov argumentizgub:io bi smisao poito bi to dokazivalo da ve6 oseiaj(koji Dekart od-bacr-rje) dini osnov egzistenciialnog stava.Tako I{ant konstatr,ije da je -vajni zakliudak Kartezijevcogito ergo sum u stvari tautolo5lii, p,o5to se stvarnostizraiava neposredno u cogito (sum cogitans)...e8 Kritilcaiistog unta ov,aj rezult,at ,analize Dekar,tovog ,argumentadosledno uvaZava, odbiiajuii da razmatra Ja bilo kaopojam predmeta bilo kao dist pojam u smislu kategorija.

NIedutim, upravo stavovi o regulativnoi upotrebiumskih ideja mogu da ukaZu na jednu temeljnu slidnostkod Dekarta i Kant,a. Iako jedna na drugu ukazuju,sil.bjelctivna sinteza za koju kao, regulatir,ni princip sluZipredstava o Ja kcto totalitetu, i obiektivna sinteza, (ij i'ie regu.latirmi princip Svetq kao totalitefa, meduso'bnosu pc,tpuno razdvoieni njihov rasc,ep u saznanju,pclazeii od subjekta, nije moguie prevladati. Tek trede

ideja, Bog kao. totalitet p{'edstravlja regulativni-p5inciq-iihovog povezrvanja, pa tako vrhovne sinteze. Tek pod

iij f "

ri; p":fpost.avkbrn moguie j e predstavit:i sist emat sko

,il,z,tn,rji fub obiektivni zahvat istine slttantosti. .- Iako se sve ovo odviia na regulativnom "kao da"

rrlanu. iako tretna poku5aja da se tvrdi egzistencija Jao

lveta i Boqa l<ao. totaliteta (kako je to bio sludaj-kodblXarta; - ipak je, barem strukturno, ali i sa podjed-

nakim metodskim znadajem, ponovljen temeljni odnosizmedu tri ,naiviie ideje, na kojima Dekart zasniva sv'ojurilozofijt"t.

Ali, dok 7s -hipotetidnu ideju Ja kao totaliteta*, koja

,je regulartirmi princip subjektivnog jedinstva, Kant imabrnov Ll >>pra.osnovnom sintetidkom jedinstvu apercepcije"- koje svojom upot,rebom za sintezu predstava u poj-move. daie dosta osnova za r:egulativnu upo,trebu Ja kaolotaliteta ka]<o' bi se izvr5ila sinteza pojmova premn-principima, dotle hip'ct,etid,ne ideje Sveta i Boga kaototaliteta nemaiu ovu vrstu podloge u -Transcendentalnojanalitici*. IJtoliko su one, na neki nadin, hipotetiiniieod -hipot,etidnog prredmeta ,u ideji o Ja... Svet i Bogostaiu pretpostavke to,taliteta koje bi trebalo da omogu6e<.,bjektivno i intersubjektivno vaZenje sistematskog s,az-nanja - ali su, istovremeno. to pretpostavke koje je, utranscendentalnoi filozofiji, mnogo lakSe pobijati negopretpostavku Ja kao totaliteta. Kantu - iako opravdavasarmo regulativnu upotrebu ideja - ostaju problemi kojeni Dekart niie uspeo do kraja da re5i: problem drugogi problem spolja5njeg svet,a.

Iako je kod Dekarta kritikovao metodiiki solipsizam(naime, Kant je ukazao na to da ako se stav ja mislirnuzme kao oanova z,a poj,am o misaonom biiu uop5te truvekiemo na mesto svakog-drugog biia da stavimo-sami se,besa..formulom na5e svesti*)

--- utisak je da zamku meto-

ditkog solipsiuna ni sam nije uspeo da izbegne.. lVIoZda je upravo to Kantu postatro j,asno u godinama]3,-u.r." dva prva izdanja. tI drugom izdanju iz 7787.l<ri-*T,a drugog paralogizm,a viSe ne ukljuduje i primedburJeKartovom metodidkom solinsizmu. U vezi sa Dekartom9:"?1i g9 ioS jedino o loSoj kons'titutirrnoj upo'trebi pojmau.'..rvrozda se ova int,ervencija mode objasniti na slededinacrn: ako je smisao met6diikog soiipsizma u tomes8' lsto, str. 531.

20 2t

U nedto izmenjenom obliku Iiant Dekartov 'argumentpredstavlja kao osnov paralogizama racionalle psiholo-gi ie:

- Ono Sto se moZe misliti jedino kao subjekt, nepostoji drugadije nego kao subjekt, te je prema tomesupstancija.

- Jedno misaono bi6e, pak, posm.atrano samo kaotakvo, ne moZe se zamisliti drugadije nego kao subiekt.

- Dakle ono postoji samo kao subiekt, to jest kaosupstancija.

Kant obja5niava da ie paralogizam u tome, Sto seu prvoj p,rernlsi govori o' strrtrrima, u drugoj o, mi5ljenju,tako cla ie zakl'iudak neispravan, ved bi morao da glasi:*U"mi51jeniu o moioi egzistenciji ja mogu sebe upotrebitisamo kao sub.iekt sllda.. - a ovai stav bio bi tautologija.

Dekart dakle dini onoSto je - prema Kantovom uka-zivanju u poglavliu o transcendentalnoi dedukciji kate-gorija -- nedopustjrro:,p,ripisuje objektivni realitet pojmuiedne stvari koja za samu sebe moZe postojati samo kaosubjekt (da bi to mo,qao ,ona b.i naprotiv morala da sepostavi i kao predikat). S druge strane, ako bi se stavu.Ja mislim*, uz koji ide o,qeiaj izvesnosti "Ja postoiim..,pristupiLo kao jednom oneodredenom 'empirijskom opa-Zaniu* (Sto on po' Kantu. i jeste) Dekartov argumentizgub:io bi smisao poito bi to dokazivalo da ve6 oseiaj(koji Dekart od-bacr-rje) dini osnov egzistenciialnog stava.Tako I{ant konstatr,ije da je -vajni zakliudak Kartezijevcogito ergo sum u stvari tautolo5lii, p,o5to se stvarnostizraiava neposredno u cogito (sum cogitans)...e8 Kritilcaiistog unta ov,aj rezult,at ,analize Dekar,tovog ,argumentadosledno uvaZava, odbiiajuii da razmatra Ja bilo kaopojam predmeta bilo kao dist pojam u smislu kategorija.

NIedutim, upravo stavovi o regulativnoi upotrebiumskih ideja mogu da ukaZu na jednu temeljnu slidnostkod Dekarta i Kant,a. Iako jedna na drugu ukazuju,sil.bjelctivna sinteza za koju kao, regulatir,ni princip sluZipredstava o Ja kcto totalitetu, i obiektivna sinteza, (ij i'ie regu.latirmi princip Svetq kao totalitefa, meduso'bnosu pc,tpuno razdvoieni njihov rasc,ep u saznanju,pclazeii od subjekta, nije moguie prevladati. Tek trede

ideja, Bog kao. totalitet p{'edstravlja regulativni-p5inciq-iihovog povezrvanja, pa tako vrhovne sinteze. Tek pod

iij f "

ri; p":fpost.avkbrn moguie j e predstavit:i sist emat sko

,il,z,tn,rji fub obiektivni zahvat istine slttantosti. .- Iako se sve ovo odviia na regulativnom "kao da"

rrlanu. iako tretna poku5aja da se tvrdi egzistencija Jao

lveta i Boqa l<ao. totaliteta (kako je to bio sludaj-kodblXarta; - ipak je, barem strukturno, ali i sa podjed-

nakim metodskim znadajem, ponovljen temeljni odnosizmedu tri ,naiviie ideje, na kojima Dekart zasniva sv'ojurilozofijt"t.

Ali, dok 7s -hipotetidnu ideju Ja kao totaliteta*, koja

,je regulartirmi princip subjektivnog jedinstva, Kant imabrnov Ll >>pra.osnovnom sintetidkom jedinstvu apercepcije"- koje svojom upot,rebom za sintezu predstava u poj-move. daie dosta osnova za r:egulativnu upo,trebu Ja kaolotaliteta ka]<o' bi se izvr5ila sinteza pojmova premn-principima, dotle hip'ct,etid,ne ideje Sveta i Boga kaototaliteta nemaiu ovu vrstu podloge u -Transcendentalnojanalitici*. IJtoliko su one, na neki nadin, hipotetiiniieod -hipot,etidnog prredmeta ,u ideji o Ja... Svet i Bogostaiu pretpostavke to,taliteta koje bi trebalo da omogu6e<.,bjektivno i intersubjektivno vaZenje sistematskog s,az-nanja - ali su, istovremeno. to pretpostavke koje je, utranscendentalnoi filozofiji, mnogo lakSe pobijati negopretpostavku Ja kao totaliteta. Kantu - iako opravdavasarmo regulativnu upotrebu ideja - ostaju problemi kojeni Dekart niie uspeo do kraja da re5i: problem drugogi problem spolja5njeg svet,a.

Iako je kod Dekarta kritikovao metodiiki solipsizam(naime, Kant je ukazao na to da ako se stav ja mislirnuzme kao oanova z,a poj,am o misaonom biiu uop5te truvekiemo na mesto svakog-drugog biia da stavimo-sami se,besa..formulom na5e svesti*)

--- utisak je da zamku meto-

ditkog solipsiuna ni sam nije uspeo da izbegne.. lVIoZda je upravo to Kantu postatro j,asno u godinama]3,-u.r." dva prva izdanja. tI drugom izdanju iz 7787.l<ri-*T,a drugog paralogizm,a viSe ne ukljuduje i primedburJeKartovom metodidkom solinsizmu. U vezi sa Dekartom9:"?1i g9 ioS jedino o loSoj kons'titutirrnoj upo'trebi pojmau.'..rvrozda se ova int,ervencija mode objasniti na slededinacrn: ako je smisao met6diikog soiipsizma u tomes8' lsto, str. 531.

20 2t

da- moramo da razm.iSljamo o si,etu kao da moZemo usebi setminta pronaii suv svet, sve kriteriiume saznania.:ve,.glrg |to. je.neoplndno za refleksiju _ onda je ite_IoarcRt sottpsrzann. regulativni princip svakog teorii-sko-saznajnog,projekta, koliko Dekariovog triggnja zativesnoSCu, toliko i Kantovog nastojanja d=a izgiadi spe-cifiino transcendentalno utdnetjenje iaznanji. 9".o Sto je u I izdqlju Kritilce Sistog urna predstavi<>kiro Dekartovu manu, I(ant u kasnijim "godinaria

kao da,ie podeo da posmatra kao zajednidliu vilinu. . .

Primljeno septembra lg8g.

9"1!9. za -filozofiju i dru5tvenu teorijulnstituta dru5tvenih naukaBeograd

Slobodan Sinnvii

TRANSCNNDENTAL SELF' AND METHODOLOGICALSOLIPSISM

(Summary)

In the first part of this paper the meaning oftranscendental deduction for the project of. Critique ot'Pure Reasorz is examined and explained. The second partis co.ncerned with the main usage of such a deduction in-Transcendental Aestetics.., *Transcendental Analytic*and "Transcende,ntal Dialectic*. In what follows the re-lationships between the ,,1o as totality and the >1,< asoriginal slnthetic unity of apperception - as well asthe connections betu'een the regulative employments of',unity* and -totality. for the syntheses of concepts (onthe level of understanding) and for systematic knowledge(in the area of reaso,n) - are reflected and determine?.Finnaly, the last part of the paper suggestes that thereare some similarities in Descartes' -Cogito argument.< andKant's treatment of the transcendentafstatuJof the ideasoJ.reason: the ,,I.., the -World.. and ,,e6d.., the similar-tities which follow from the methodological solipsist,sLrackground of both these positions.

22 23

da- moramo da razm.iSljamo o si,etu kao da moZemo usebi setminta pronaii suv svet, sve kriteriiume saznania.:ve,.glrg |to. je.neoplndno za refleksiju _ onda je ite_IoarcRt sottpsrzann. regulativni princip svakog teorii-sko-saznajnog,projekta, koliko Dekariovog triggnja zativesnoSCu, toliko i Kantovog nastojanja d=a izgiadi spe-cifiino transcendentalno utdnetjenje iaznanji. 9".o Sto je u I izdqlju Kritilce Sistog urna predstavi<>kiro Dekartovu manu, I(ant u kasnijim "godinaria

kao da,ie podeo da posmatra kao zajednidliu vilinu. . .

Primljeno septembra lg8g.

9"1!9. za -filozofiju i dru5tvenu teorijulnstituta dru5tvenih naukaBeograd

Slobodan Sinnvii

TRANSCNNDENTAL SELF' AND METHODOLOGICALSOLIPSISM

(Summary)

In the first part of this paper the meaning oftranscendental deduction for the project of. Critique ot'Pure Reasorz is examined and explained. The second partis co.ncerned with the main usage of such a deduction in-Transcendental Aestetics.., *Transcendental Analytic*and "Transcende,ntal Dialectic*. In what follows the re-lationships between the ,,1o as totality and the >1,< asoriginal slnthetic unity of apperception - as well asthe connections betu'een the regulative employments of',unity* and -totality. for the syntheses of concepts (onthe level of understanding) and for systematic knowledge(in the area of reaso,n) - are reflected and determine?.Finnaly, the last part of the paper suggestes that thereare some similarities in Descartes' -Cogito argument.< andKant's treatment of the transcendentafstatuJof the ideasoJ.reason: the ,,I.., the -World.. and ,,e6d.., the similar-tities which follow from the methodological solipsist,sLrackground of both these positions.

22 23