Business&ITČasopis o poslovnoj primeni savremenih tehnologija

Broj 7 • oktobar 2016.

Business&IT

Automatizacija pružanja usluga

Docker kontejneri na Windows platformi

Ekonomija cloud computing usluga Cloud i transformacija medija

Studije slučaja • Registar nacionalnog internet domena - RNIDS • Niš-ekspres

Pametni servisi

iz oblaka

26 Aplikativno orijentisani load balanseri

40 Kako OpenDNS pomaže bezbednosti41 Automatizacija upravljanja

medijskim sadržajem42 Polycom & Skype integracija44 Integracija NSX-a sa security

rešenjima46 Kontejneri na Windows platformi48 Novosti na horizontu

TEHNOLOGIJE

29 Uloga IT menadžera u cloud eri32 Rešenje za zaštitu od nepoznatih

malicioznih pretnji34 Storage operativni sistem

NetApp ONTAP 936 Na putu ka softverski definisanom

data-centru37 Zaštita od ciljanih hakerskih napada

i ransomvera38 Bezbedna razmena podataka50 Specijalističke obuke za IT stručnjake

O FFTO PIC

28 Registar nacionalnog internet domena - RNIDS30 Niš-ekspres

STU DI JE SLU ČAJA

8 Pametni servisi iz oblaka14 Mesto za sve poslovne aplikacije15 Brzi start u svet poslovnih aplikacija16 Ekonomija cloud computing usluga18 Automatizacija u oblasti pružanja usluga20 Arhiviranje u cloud-u21 Nova generacija rešenja za arhiviranje

dokumenata23 Medijski sadržaji u „oblaku“24 Cloud i transformacija medija

Smart CloudTEMA BROJA

4 Business&IT

Sadržaj

Business&IT #7Sadržaj

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд 004

BUSINESS & IT : časopis o poslovnoj

primeni savremenih tehnologija / urednik Katarina Đurić. - 2013 (okt.)- . - [Beograd] :

Coming : PC Press, 2013- (Beograd : JPC). - 30 cm

ISSN 2334-8771 = Business & IT

COBISS.SR-ID 201180172

ImpresumIzdavač

COmINg – Computer EngineeringToše Jovanovića 7, 11030 Beograd

Telefon: 011/3544-644mail: office@coming.rs

Web: www.coming.rs

Glavna i odgovorna urednicaKatarina Đurić

Izvršni urednikmarko Herman

SaradniciAleksandar Pavlović, Bojan Andrejić,

Danilo Petković, Dejan Dimčić, Drago Samardžić, Ivan Simonovič,

Jasna Jović, Jelena Tatomirović, Jim Duval, Liana Paunović, maja

mitrović, milan Vujović, milica Ilić, milovan Blagojević, miroslav Kržić,

Nebojša Ilić, Nedeljko Kuduz, Nenad Čukalović, Nevena Krunić, Roberto Poletto, Slobodan malbašić, Stefan

Đoković, Žarko Kecić

Dizajn i DTPAndrija Ćeranić i Vojislav Simić

RedakturaBojana Nedeljković

Prodaja oglasnog prostoraCOmINg – Computer Engineering

Za izdavačaPC Press d.o.o.

Osmana Đikića 4, 11108 Beograd 12, Telefon: 011/2080-220

mail: pc@pcpress.rsWeb: www.pcpress.rs

DirektorkaVesna Čarknajev

Direktor PC Press izdanjaDejan Ristanović

MarketingKsenija Kostić

ŠtampaRotografika

Copyright © 2016 COmINg d.o.o.

Hva la vam, dra gi či ta oci, na svim re ak ci ja ma i ko men ta ri ma ko ji ma ste nam po-mo gli da nas ta vi mo Bu si ness&IT pri ču. Kao i do sa da, tru di će mo se da vam pri bli-ži mo mo gu ćnos ti una pre đe nja po slo va nja kroz mo der ne te hno lo gi je.

U ovom bro ju po se bnu pa žnju po sve ti li smo tzv. pa me tnim u slu ga ma u o bla ku. Clo ud je pos tao deo po slov ne sva ko dne vi ce, a ser vi se u nje mu da nas zo ve mo pa me-tnim iz vi še ra zlo ga. Je dan od njih je, sva ka ko, po mi re nost svih pra va ca ra zvo ja ovih u slu ga. Ser vi si su sve broj ni ji i so fis ti ci ra ni ji a, opet, sve je dnos tav ni ji za ko ri šće nje i in te gra ci ju sa te hno lo gi ja ma ko je ko ri snik već upo tre blja va. Svi ovi prav ci ra zvo ja po sle di ca su is ko ri šće nja po ten ci ja la clo ud te hno lo gi ja i sve ve ćeg zna nja i is kus tva stru čnja ka za clo ud na na šem trži štu, a re zul tat je i trend sni ža va nja ce na u slu ga. Još je dan od ra zlo ga zbog ko jih clo ud ser vi se da nas sma tra mo pa me tnim je i na čin nji ho vog ko ri šće nja, tj. mo gu ćnost da za svo je po slo va nje obe zbe di mo kom fo ran rad sa mo der nim te hno lo gi ja ma u skla du sa re al nim po tre ba ma po slo va nja. mo gu ćnost tre nu tnog za ka zi va nja i ot ka zi va nja u slu ga i mo del pla ća nja „Pay As You Use“ ima ju di rek tan po zi ti van uti caj na TCO (To tal Cost Owner ship) po slov nih IT re še nja. Sve to či ni clo ud po be dni kom u trci za eko no mi čnost. Sem to ga, sve je ma nji broj u slu ga ko je ne mo že te na ći u clo ud-u. Da nas na na šem trži štu mo že mo u clo ud-u pro na ći čak i ser vi se za be zbe dno i eko no mi čno ar hi vi ra nje po slov ne do ku men ta ci je, sa mo-gu ćno šću do da va nja di gi tal nih pot pi sa, kao i ar hi vi ra nje me dij skih sa drža ja. No vos-ti sti žu i od kom pa ni ja ko je se ba ve so fis ti ci ra nim se cu rity re še nji ma, a ko je pra te tren do ve ko je dik ti ra clo ud. Eto do da tnih ra zlo ga da ove ser vi se zo ve mo pa me tnim.

U ovom bro ju po tra ži li smo i od go vor na pi ta nje do kle smo sti gli na pu tu ka so-ftver ski de fi ni sa nom da ta-cen tru, do no si mo vam ves ti od glo bal nih pro vaj de ra IT o pre me i re še nja, a po tru di li smo se da i zdvo ji mo i ne ke in te re san tne stu di je slu ča ja.

Bu di te sa na ma i u bu du ćnos ti. Tu smo za sve pre dlo ge, ko men ta re, di le me, kon-struk tiv ne kri ti ke. Že li mo da vam po mo gne mo u va šim po slov nim iza zo vi ma, a mo žda i da ih po de li mo sa svim či ta oci ma kroz naš ča so pis. Ta ko za je dno mo že mo po mo ći u nji ho vom re ša va nju.

Ka ta ri na Đu rić

5

Uvodna reč

VestiBusiness&IT

KompanijaDellTechnologiesjepočetkomseptembra2016. go di ne o bja vi la da je zav rše na

a kvi zi ci ja EMC Cor po ra ti on. Ta ko je stvo re na je din stve na po ro di ca fir mi ko ja or ga ni za ci ja ma nu di in fras truk tu ru

ne op ho dnu za i zgra dnju di gi tal ne bu du ćnos ti, transfor ma ci ju IT sek to ra i za šti tu ne pro ce nji vih po slov nih in for ma ci ja. Ovim spa ja njem stvo ren je trži šni li der sa

uku pnim pri ho dom od 74 mi li jar de do la ra i op se žnim tehno lo škim por tfo li om, ko ji re ša va kom plek sne pro ble me ko ri sni ka u brzo ras tu ćim se gmen ti ma in dus tri je, po put hi bri dnog clo uda, so ftver ski de fi ni sa nih da tacen ta ra,

kon ver gen tne in fras truk tu re, plat for mekaou slu ge, anali ti ke po da ta ka, mo bil nos ti i cyber si gur nos ti.

Zav rše no spa ja nje kom pa ni ja Dell i EMC

GlobalnoistraživanjekojejesproveoLloyd’sofLondonpokazujedajeuproteklihpetgodina92%kompanijapretrpeloposledicehakerskihnapada. Is to is tra ži va nje po ka zu je da je tek oko 50% di rek to ra kom pa ni ja za bri nu to zbog ovih na pa da, dok is ti broj njih sma tra da u bu du ćnos ti ne će bi ti me te no vih cyber na pa da. Po vo dom za bri nja va ju ćih re zul tata ovog is tra ži va nja, i zvršna di rek tor ka Lloyd’s of Lon don In ga Be ale i zja vi la je: „Pla šim se da vi še ne ži vi mo u sve tu u ko jem je ha ker ske upa de mo gu će spre či ti. Umes to to ga, po tre bno je da zna mo ka ko da u prav lja mo ta kvim si tu aci ja ma i ko je me re će mo pre du ze ti da za šti ti mo naš bi znis i – što je va žni je – na še ko ri sni ke. Ka ko su ne dav ni do ga đa ji po ka za li, te ško ste če na re pu ta ci ja mo že se i zgu bi ti u de li ću se kun de, uko li ko ne ma te spre man plan za ade kvatnu re ak ci ju.“

Devet od deset kompanijadoživiha ker ski na pad!

6 Business&IT

Vesti

ResearchandMarketsobjaviojesvojnajnovijiGlobalPCleSSDMarket20162020izveštaj,kojipredviđadaćeglobalnoPCIe(PeripheralComponentInterconnectexpress)SSDtržišteod2016. do2020.godineporastiza33,24%. Pre ma ovom i zve šta ju, po ve ća na po tre ba za u prav lja nim da tacen tri ma bi će klju čni po kre tač za rast tržišta. Ko lo ka ci ja da tacen ta ra omo gu ći će pre du ze ći ma da i znajmlju ju skla di šta, ser ve re i mre že, pa će ovaj tip po slo va nja, tj. po slo va nje u clo udu o dne ti pre va gu nad i zgra dnjom sop stvenih da tacen ta ra. Ta ko đe, kao klju čne ven do re na SSD trži štu u pred sto je ćem pe ri odu ove pro gno ze na jav lju ju kom pa ni je In tel, Mi cron, Sam sung, Se aga te, Wes tern Di gi tal i Tos hi ba.

Prilagođena ver zi ja SAP Ha na plat for me za ma la i sre dnja pre du ze ća

SAPpokazujeozbiljnunamerudasvojubudućnostgradikrozHanaplatformu,anamaostaje

davidimodalićeikadaSAPHanabitiglobalnoprihvaćena. Sre di nom sep tem bra ove go di ne SAP je pla sirao bes pla tnu Express edi ci ju Ha na plat for me, či me se za ko rak pri bli žio ma lim i sre dnjim pre du ze ći ma. Ova ver zi ja SAP Ha na plat for me mo že se ko ris ti ti na per so nal nim ra ču na ri ma u svrhe ra zvo ja a pli ka ci ja sa naj vi še 32 GB me mo ri je, a za ve ći me mo rij ski ka pa ci tet ko ri sni ci pla ća ju od go va ra ju ću na kna du.

TeraAdriaTechnologyjesistemintegratorfokusirannabroadcastindustrijuitehnološkarešenjabazirananacloudtehnologijama. Kom pa ni ju su o sno va li dos ko ra šnji vo de ći in že nje ri Ra diote le vi zi je Srbi je za je dno sa kom

pa ni jom Te ra tek, ve li kim sis teminte gra to rom iz Is tan bu la, a sa ra dom je ot po če la u ju nu ove go di ne. No va kom pa ni ja do no si i nov pris tup bro adcast in dus tri ji, ka ko te hno lo ški ta ko i po slov ni. U pra vo za hva lju ju ći ini ci ja ti vi kom pa ni je Te ra A dria Te chno logy, 13.

CO MING IT kon fe ren ci ja bi će prva u ni zu obo ga će na još je dnim trackom. Ovaj track ba vi će se pred stav lja njem naj no vi jih re še nja iz o blas ti bro ad cast in dus tri je ba zi ra nih na clo ud te hno logi ja ma. Za vi še in for ma ci ja, po se ti te www.tera‑a dria.com.

Te ra A dria Te chno logy i CO MING IT kon fe ren ci ja

Big da ta ana li za im po zan tan do pri nos po slo va nju

GrupakompanijapredvođenihUberomkojekoristecloudkaoplatformuzasvojeuslugeoformilajezajednicuVendorSecurityAlliance,saciljemproverebezbednostiposlovanjasvojihcloudpartnera. Po red Ubera, kom pa ni je u ovoj za je dni ci su Air Bnb, A tlas si an, Do cker, Drop box, Go Daddy, Pa lan tir, Square i Twit ter. Za hvalju ju ći ovom an ga žo va nju, ko ri sni ci će u bu du ćnos ti bi ti upo zna ti sa svim be zbe dno snim me ra ma ko je za njih obezbe đu ju clo ud par tne ri kom pa ni ja iz za je dni ce.

Be zbe dnost clo ud‑a „crno na be lo“

Procenjujesedasukompanijekojepružajubigdataanalizekaouslugudosadazaradilevišeod46milijardidolaranaglobalnomnivou. Me đu tim, iako je ko ri šće nje ovih ana li za već da lo im po zan tne re zul ta te, pro ce ne ka žu da je pred na ma dug put do ši reg pri hva ta nja i pot pu nog is ko ri šće nja ka pa ci te ta big da ta te hno lo gi ja. SNS is tra živa nje pre dvi đa da će do 2020. go di ne u har dver i dru ge resur se za is po ru ku u slu ga big da ta ana li za bi ti ulo že no vi še od 72 mi li jar de do la ra. Ta ko đe, is to is tra ži va nje pre dvi đa i da će pri hod od in ves ti ci ja u so ftver pre ma ši ti pri hod od in ves ti ci ja u har dver za oko 7 mi li jar di do la ra.

Clo ud će uti ca ti na PCIe SSD trži šte

7

Pa me tni ser vi si iz o blaka

Smart Cloud

Clo ud com pu ting, kao kon cept i skup te hno lo gi ja, u pra vo nav rša va prvu de ce ni ju svog pos to ja nja. Od ne po ver lji vos ti po ten ci jal nih ko ri sni ka, pre ko vrlo je dnos tav nih ser vi sa ko ji su se u po čet ku po jav lji va li, do šli smo do da na šnje zre le fa ze ovog mo de la pru žanja/kon zu mi ra nja IT u slu ga. Da nas su is po ru či oci u slu ga u o bla ku broj ni, po čev od

naj ve ćih, ka kvi su AWS i Mi cro soft, do či ta vog ni za ma njih i spe ci ja li zo va nih.

8 Business&IT

Te ma broja

Kom pa ni ja CO MING – Compu ter En gi ne ering je svoj put ka o bla ku za po če la kra jem 2008. go di ne, kao prvi i je dini is po ru či lac na do ma ćem trži štu. CO MING je od po čet ka u svo jio ta kav po slov ni mo del u ko jem cilj ni je bio su prot stav lja nje ve li kim svet skim is po ru či oci ma, već se, pre sve ga – re kli bi smo i is klju či vo – po sve tio pri la go đava nju po tre ba ma i eko nom skim mo gućnos ti ma ko ri sni ka. Sto ga je ne izos tav na kom po nen ta sa me u slu ge uvek stru čna po drška i po moć ti ma in že nje ra ko ji su u slu ge ra zvi li i ko ji ih o drža va ju.

U po sle dnje dvetri go di ne pri me tno je „oto plja va nje“ na stra ni ko ri sni ka, uz zna ča jan rast in te re so va nja i po ve re nja u u slu ge u o bla ku. U slu ge ne ras tu sa mo po obi mu već i po slo že nos ti, po sebno u do me nu in te gra ci je sa os ta lim IT ser vi si ma i in fras truk tu rom ko ju ko ri sni ci po se du ju. CO MING se, da kle, vrlo brzo po sle star ta na šao u la žnoj di le mi (ko ju, sto ga, ni je bi lo te ško ni re ši ti): nas ta vi ti sa pru ža njem o snov nih in fras truk tur nih u slu ga ili kre nu ti da lje, ka slo že nim ili – ka ko mi da nas vo li mo da ka že mo – pa me tnim u slu ga ma? Pri tom, „pa met“ po či va na je di nom mes tu gde bi i mo gla bi ti: u gla va ma tri de se tak in že nje ra ko ji se ba ve ra zvo jem, im plemen ta ci jom i po drškom. Ova ko bro jan i kom pe ten tan tim in že nje ra ne ma ju ni mno go ve ći is po ru či oci u slu ga.

Ka da su sa me u slu ge u pi ta nju, po čelo se sa re la tiv no je dnos tav nim in frastruk tur nim u slu ga ma (IaaS). Ko ri snik

bi do bi jao na ras po la ga nje in ter ko nek ci ju i o dre đen broj vir tu el nih ma ši na, sa koji ma je mo gao da ra di šta je že leo. Iako jedna od naj je dnos tav ni jih, ova u slu ga je i da nas vrlo va žna. Re kli smo da CO MING o blak o dli ku je pot pu no pri la go đa va nje ko ri sni ku, a ne o brnu to. Za to, za ko ri snike ko ji ma je po tre bna baš ova kva u slu ga – ona je tu već či tav niz go di na.

Je dnos tav nost IaaS je, da ta ko ka žemo, u slov na. Sva ka vir tu el na ma ši na (ser vis) is po ru če na kao deo in fras truktu re ko ri sni ka u o bla ku „uži va“ po se bne

po go dnos ti: vi so ku ras po lo ži vost, ga ranto va ne per for man se, re zer vno ko pi ra nje (ba ckup) sa ko ri snič ki de fi ni sa nim po lisa ma i ga ran ci ja ma od stra ne is po ru čioca, mo gu ćnost uda lje nog ko pi ra nja beka pa, 24sa tni nad zor, fi zič ku i mre žnu be zbe dnost o snov nog i na pre dnog ni voa (ser ti fi ko va no po ISO 27001 stan dar du). Sa ma CO MINGova vir tu el na in frastruk tu ra, ko ja pred stav lja plat for mu za pru ža nje u slu ga, pro jek to va na je ta ko da ne ma ni je dnu tač ku pre ki da (sin gle po int

of fa ilu re). Kao re zul tat, sa sta no vi šta ko ri sni ka (nji ho vih ser vi sa) to prak ti čno zna či rad bez ot ka zi va nja – zna tno vi še od ga ran to va nih 99,95% ras po lo ži vos ti.

Na ve de ne ka rak te ris ti ke su vrlo va žne pri po re đe nju uku pnih tro ško va re še nja (TCO) za ko ri sni ka u CO MING o bla ku i u ne koj dru goj in fras truk tu ri (sop stve noj ili u o bla ku). Ko ri snik ko ji uzi ma u ob zir sve na ve de ne oso bi ne vrlo brzo će uvi de ti da je o blak pre sve ga ekonom ski, pa tek on da te hno lo ški mo del pru ža nja u slu ga. Ne ke spe ci ja li zo va ne

u slu ge, na pri mer opo ra vak od ka tastro fe u o bla ku, je fti ni je su i do ne ko li ko pu ta (!) od re še nja u sop stve nom vla sništvu (on pre mi se).

O eko no mi čnos ti clo uda bi lo je već dos ta re či u pret ho dnim bro je vi ma na šeg ma ga zi na, a te ma je o bra đe na i u ovom i zda nju, te se sa da ne će mo da lje ba vi ti ovim as pek tom. Ipak, još je dnom će mo is ta ći na šu o snov nu pre mi su: clo ud com pu ting je „ne odo ljiv“ u pra vo zbog svo je eko nom ske a trak tiv nos ti. Tek po tom do la ze do i zra ža ja i dru ge oso bi ne.

Tra di ci onal ne u slu ge u o blakuO snov ne in fras truk tur ne u slu ge (vir tuel ne ma ši ne), bez ob zi ra na svo ju eko nomi čnost, ne bi sa me po se bi bi le do volj no a trak tiv ne za naj ve ći broj ko ri sni ka. Za to je CO MING ra zvio či tav niz spe ci ja li zova nih u slu ga, ko ri sni ku pri la go đe nih i u nje go vu in fras truk tu ru in te gri sa nih, ko je ko ri sni ku pru ža ju vi dlji vu do da tnu vre dnost. Na vo di mo sa mo ne ke:

• re zer vno ko pi ra nje u o bla ku (backup) za ser vi se iz o bla ka;

• uda lje ni be kap iz sop stve ne infras truk tu re u o blak;

• ko pi ra nje be ka pa iz o bla ka na re zer vnu lo ka ci ju u o bla ku (da ta ko ka že mo, dvos tru ki be kap, ko ji je ele mentar na for ma opo rav ka od ka tas tro fe);

„Pa meT“ Iza CO mINGOvIh Pa me TNIh U SlU Ga U O bla kU jeS Te TrI de Se Tak IN že Nje ra kO jI Se ba ve ra zvO jem, ImPle meN Ta CI jOm I PO drškOm. Ova kO brO jaN I kOm Pe TeNTaN TIm IN že Nje ra Ne ma jU NI mNO GO ve ćI IS PO rU čI OCI.

9

se čno. Uvek je mo gu će po ve ća ti ili smanji ti obim u slu ga (pa ti me i ce nu), kao i do da ti ili de ak ti vi ra ti u slu ge u ce los ti.

No ve pa me tne u slu ge u o blakuSve pret ho dno na ve de ne u slu ge, bez obzi ra na ra zli ke u nji ho voj kom plek snos ti i obi mu, da nas sma tra mo kla si čnim. Iz ana li ze ko ri snič kih za hte va i sa trži šta uop šte pro is te kle su mno ge no ve ini cija ti ve za ra zvoj još na pre dni jih u slu ga i mo de la is po ru ke i po drške. Zbir no ih nazi va mo „pa me tni o blak“ (Smart Clo ud).

Kon cept pru ža nja no vih pa me tnih u slu ga evo lu irao je u dva prav ca.

1. U slu ge su una pred kon fi gu ri sa ne i kao ša blo ni če ka ju na ak ti va ci ju, ili se mo gu go to vo tre nu tno po de si ti pre ma

• re pli ka ci ja ba za po da ta ka u o blak;

• opo ra vak u slu ča ju ka tas tro fe za slo že ne ser vi se (SAP ERP/BW, na pri mer);

• be zbe dno sne u slu ge (mre žne bari je re, AVP i sl.);

• mre žne u slu ge (ba lan si ra nje op tere će nja i sl.);

• vir tu el ne ra dne sta ni ce kraj njih ko ri sni ka (VDI).

Zna ča jan do da tak na ve de nim u sluga ma pred stav lja ju i u slu ge po drške i u prav lja nja. Sve na ve de ne u slu ge podra zu me va ju o snov ni ni vo po drške, ko ji pret pos tav lja da su ser vi si ras po lo ži vi, o dno sno da vir tu el na plat for ma za njih ra di is prav no. Na pre dni ni vo po drške u klju ču je mo ni to ring ser vi sa (a pli ka ci ja) i a dmi nis tra ci ju u re ži mu 9x5 ili 24x7, dok je pot pu na po drška ono što mi na ziva mo ITa aS (IT kao ser vis), gde is po ruči lac u slu ge (u ovom slu ča ju CO MING)

pre uzi ma bri gu o ra du ce lo ku pne IT in fras truk tu re i ser vi sa ko ri sni ka.

Po red na ve de nih u slu ga ko je spa da ju u kla su IaaS re še nja, CO MING je im plemen ti rao či tav niz re še nja na a pli ka tivnom ni vou (Sa aS):

• mS dyna mics Nav u o bla ku;• ana li tič ka re še nja u o bla ku (BI/DW);• mS dyna mics Crm u o bla ku, itd.

Ova kla sa re še nja po ka za la se vrlo a trak tiv nom za ko ri sni ke ko ji ne ma ju svoj IT. Za je dno sa in fras truk tur nim servi si ma, re zul tat je već na ve de ni ITa aS.

Za ko ri sni ke ko ji ma je Sa aS mo del priv la čan i tra že što eko no mi čni ji na čin is po ru ke/ko ri šće nja u slu ga ra zvi je na je de lje na Sa aS in fras truk tu ra – abak. Ko ri snik mo že, po izu ze tno pris tu pa čnoj ce ni, da i znaj mi u slu ge za sve ga ne ko liko ko ri sni ka (je dan ili vi še). Pri tom, u pi ta nju su re še nja vi so ke kla se, kao što je pret ho dno već na ve de no.

Bez ula že nja u de ta lje, za sa da će mo još je dnom na po me nu ti da mo del is po ruke svih u slu ga od go va ra clo ud fi lo zo fi ji: pla ća se ono što se ko ris ti, po pra vi lu me

CO mINGOva vIr TU el Na IN fraS TrUk TU ra, kO ja PredSTav lja PlaT fOr mU za PrU ža Nje U SlU Ga, PrO jek TOva Na je Ta kO da Ne ma NI je dNU Tač kU Pre kI da (SINGle PO INT Of fa IlU re). za kO rI SNI ke I NjI hO ve Ser vI Se TO Prak TI čNO zNa čI rad bez OT ka zI va Nja – zNa TNO vI še Od Ga raN TO va NIh 99,95% raS PO lO žI vOS TI.

mO del za za hTev Ne Ser vISe

Po ka za lo se da je Sa aS mo del izu ze tno a trak ti van za „te ške“ u slu ge, kao što je npr. Mi cro soft Dyna mics NAV ERP sis tem. CO MINGovi ko ri sni ci su bez ika kvih po če tnih ula ga nja i uz mi nima lan ri zik im ple men ti ra li i us pe šno ko ris te ovo re še nje. Kon sal ting za imple men ta ci ju je, ta ko đe, pla ćen po mode lu „pla tionoštosipo tro šio“. Ova ko is po ru če nu u slu gu im ple men ta ci je ERP (CRM, BI) re še nja sma tra mo uni katnom i eko nom ski da le ko naj priv la čnijom na na šem trži štu.

za kO rI SNI ke, ClO Ud COm PU TING je „Ne OdOljIv“ Pre Sve Ga zbOG SvO je ekO NOm Ske a TrakTIv NOS TI. Tek PO TOm dOla ze dO I zra ža ja I drUGe Nje GO ve Pre dNOS TI.

10 Business&IT

Te ma broja

Naj zad, va lja na ves ti i no ve, na pre dne a pli ka tiv ne i ana li tič ke u slu ge:

• A na li tič ke u slu ge – sta tis tič ka i zra ču na va nja ko ri šće njem na pre dnih sta tis tič kih i da ta mi ning pro ce du ra – kla si fi ka ci ja i klas te ri za ci ja (na pri mer: ku pa ca, pro daj nih o bje ka ta), pro gno ze (pro da je i sl.) ko ri šće njem me to da anali ze i de kom po zi ci je vre men skih se ri ja. Po red so ftver skih ala ta, ove u slu ge obuhva ta ju i stru čnu po moć kva li fi ko va nih ma te ma ti ča ra/sta tis ti ča ra.

• U slu ge i zra de op ti mi za ci onih mo de la – i zra da, im ple men ta ci ja i ko rišće nje mo de la za snab de va nje ma lo prodaj nih mre ža, op ti mi za ci ju tran spor ta i dru gih re sur sa (ko ri šće njem mo de la ba zi ra nih na ve ro va tno ći i li ne ar nom i me šo vi tom pro gra mi ra nju). U slu ga, tako đe, po dra zu me va ko ri šće nje kva li fi kova nih spe ci ja lis ta za pri pre mu po da ta ka i ana li zu re zul ta ta.

• Pri ku plja nje i ana li za po da taka/sa drža ja sa in ter ne ta – za po tre be mar ke tin ga, pro da je i sl. Ovi sa drža ji, za pre du ze će spolj ni, pos ta ju ne izos ta van ele ment na pre dnih ana li za po slo va nja, jer da ju dra go ce ne in for ma ci je o o kru ženju/trži štu.

Na ve de ne u slu ge ko ri sni ci bi vrlo te ško i uz ne pri hva tlji vo ve li ke tro ško ve mo gli sa mos tal no da re ali zu ju. CO MING o blak im pru ža mo gu ćnost da ko ris te kva li fi ko va ne i de lje ne re sur se (po čev od lju di, do so ftver skih ala ta i in fras truk ture). Al ter na ti va ni je pre vi še sve tla: da ih uop šte ne ma ju i ne ko ris te.

No ve in fras truk tur ne u slu ge u COMING Clo ud‑u• Be zbe dna ra zme na kom pa nij skih sa drža ja (elek tron ske po šte, faj lo va svih mo gu ćih ti po va i bez o gra ni če nja du žine) – no va u slu ga ko ja obe zbe đu je naj vi ši ser ti fi ko van ni vo be zbe dnos ti, ko ju u dru gim re gi oni ma ko ris te be zbe dno sno naj za htev ni je in sti tu ci je – držav ne us tano ve, ban ke i dr.

U PO SlOv NOj fI lO zO fI jI kOm Pa NI je CO mING NeIzOS Tav Na kOm PO NeNTa Sa me U SlU Ge Uvek je I STrU čNa PO drška I PO mOć TI ma IN že Nje ra kO jI SU U SlU Ge ra zvIlI I kO jI Ih O drža vajU

ko ri snič kim za hte vi ma. Sva ka ko, tenden ci ja je da se i sa ma ak ti va ci ja u slu ga auto ma ti zu je, ako ne pot pu no, ono bar u naj ve ćoj mo gu ćoj me ri.

2. Ra zvi ja ju se u slu ge ko je ne za hteva ju po de ša va nje od stra ne ko ri sni ka i sa me se auto mat ski in te gri šu u ko risnič ku in fras truk tu ru, čim on us pos ta vi ve zu sa o bla kom. Pri tom, ove u slu ge ni su a gre siv ne i zlo ću dne kao vi ru si, već uz po moć age na ta (ili bez njih) na la ze put do kom po ne na ta ko ri snič kih a pli kaci ja i in fras truk tu re či ju fun kci ju tre ba da pro ši re, za šti te, i zme re i op ti mi zu ju, mo tre ili a dmi nis tri ra ju.

Na da mo se da će ove u slu ge bi ti fun kci onal no i – pre sve ga – eko nomski a trak tiv ne za ko ri sni ke i da će pri tom is pu ni ti još je dan za htev ko ji po la ko pre uzi ma pri mat u o bla ku: da su raspo lo ži ve o dmah, bez če ka nja, uz mi ni mal na ili ni ka kva po de ša va nja. Klas ter ova kvih u slu ga na zi va mo vir tuel nim da tacen trom, a u slu gu ITa aS.

Krat ka lis ta ser vi sa is kla se „pa metnih“ ko ji su tre nu tno u ra zvo ju i či je se o bjav lji va nje mo že oče ki va ti to kom na rednih me se ci obu hva ta ka ko in fras truktur ne ta ko i a pli ka tiv ne u slu ge.

• brza im ple men ta ci ja mS dynamics erP – do ra dno spo so bnog pro to ti

pa za je dan dan (uz pos tu pno po bolj ša nje pro to ti pa do pro duk ci one ver zi je).

• brza im ple men ta ci ja mS dynamics Crm – do ra dno spo so bnog pro toti pa za je dan sat.

• bI do da tak uz dyna mics Nav – ra dna ver zi ja za je dan dan.

Uvo đe nje ovih ser vi sa u upo tre bu do sa da je za hte va lo ne de lje, da ne ka že mo me se ce. Su šti na u slu ge je da kraj nji kori snik o dmah po čne da ko ris ti na ve de na re še nja, da brzo na uči da ih pra vil no koris ti i po de ša va i da ih kroz niz fun kcional nih pro to ti po va (po drža nih in teli gen tnim ala tom za pa ra me tri zo va nje – „kas to mi za ci ju“) do ve de do pot pu no fun kci onal nog pro duk ci onog re še nja, uz mi ni ma lan ri zik i u tro šak re sur sa.

No ve in fras truk tur ne u slu ge po godne su za ko ri sni ke ra zli či tih obi ma poslo va nja, a po se bno za za htev ni je ko ri snike ko ji ne že le da se po red svog o snov nog po sla ba ve i ITjem. De fak to, uvo đe njem ovih u slu ga ko ri snik stva ra tzv. hi bri dni o blak, u ko me su u slu ge sme šte ne na lo ka ci ju ko ja naj bo lje od go va ra nji ho voj na me ni i kraj njim ko ri sni ci ma. Pri tom, tre nu tna si tu aci ja se uvek mo že pro me niti, mi gri ra njem ser vi sa u CO MING Clo ud ili na zad u sop stve nu in fras truk tu ru.

11

12 Business&IT

Te ma broja

• DMZ kao u slu ga – Sve je ve ći broj pre du ze ća ko ja mo ra ju da pu bli ku ju svoje ser vi se pre ma spolj nom sve tu, tj. pre ko in ter ne ta. Ti me ih ne po sre dno i zla žu be zbe dno snim ri zi ci ma svih vrsta. Da bi se od ovih pre tnji za šti ti li, jav no dostu pni ser vi si se naj če šće izo lu ju u tzv. de mi li ta ri zo va ne zo ne – po se bne mre žne se gmen te ko ji su o dvo je ni od unu trašnje mre že pre du ze ća. Ipak, do volj no sa drža ja zna čaj nih za be zbe dnost pre no si se u DMZ: ko ri snič ki na lo zi, si gur no sni klju če vi, ser ti fi ka ti, ra zni sa drža ji ve za ni za unu tra šnju in fras truk tu ru i sl. Neov la šće no li ce ko je pro dre u DMZ mo že po sred stvom ovih sa drža ja da pro na đe put u in ter nu mre žu ko ri sni ka. I zdva janje DMZ u o blak i ko ri šće nje po se bne tehno lo gi je re ver znog pris tu pa u CO MING o bla ku ne za hte va pre no še nje i ču va nje bi lo ka kvih ose tlji vih po da ta ka/sa drža ja u DMZ, a tok sa o bra ća ja je uvek od unutra ka spo lja.• Pris tup in ter ne tu – Pre du ze će mo že da us pos ta vi be zbe dan (krip to gra fski za šti ćen) link (tu nel) ka CO MING o blaku, ko ji pri to me obe zbe đu je do da tne si gur no sne ser vi se (mre žna ba ri je ra, an ti vi ru sna za šti ta, za šti ta od upa da i dr.) i tek po tom pris tu pa o tvo re nom in ter ne tu. Da kle, iz sop stve ne in frastruk tu re ko ri snik uop šte ne mo že / ne že li da pris tu pa jav noj mre ži, već pris tup

na je na VMware SRM re še nju, dru ga na Veeam ala ti ma, tre ća na us pos tav lja nju gru pa ras po lo ži vos ti (Ava ila bi lity Gro up) MS SQL ser ve ra i dr.• ra ču no vod stvo upo tre be ra znih vido va re sur sa – gru pa u slu ga ko ja u ključu je upo tre bu štam pa ča, to ne ra, pa pi ra za štam pu i kon tro lu pra va ko ri sni ka za upo tre bu štam pa ča.• Vir tu el na ko ri snič ka ra dna mes ta (Wor kspa ce) – ino vi ra ni VDI kon cept sa ko ri sni kom u sre di štu, uz pot pu nu kon tro lu ko ri snič kih pra va, ure đa ja, a pli ka ci ja i uz pot pu nu za šti tu ko ri sničkih po da ta ka.• U prav lja nje mo bil nim ure đa ji ma – je dan se gment pret ho dno na ve de ne u slu ge ili pot pu no sa mos tal na u slu ga.

Portal za krajSve ovo ne bi bi lo pot pu no bez o bja ve no vog ko ri snič kog por ta la za CO MING Clo ud. Po red to ga što je in for ma ti van i jav no dos tu pan svim ko ri sni ci ma, portal ima i svoj za šti će ni deo za po zna te ko ri sni ke, ko ji na nje mu mo gu na ći sve do ku men te re le van tne za po slov ni o dnos sa CO MINGom, do pot pu nog uvi da u sta nje is po ru če nih ser vi sa, mo gu ćnost po ru či va nja no vih ser vi sa, kao i pra će nje svih za hte va za po drškom, od ini ci ja cije do za klju če nja slu ča ja. Do bro do šli u Smart Clo ud! Mi ro slav Kržić �

i sve be zbe dno sne pro ve re pre no si u COMING clo ud. Be zbe dno sni ala ti ko je COMING ko ris ti su ser ti fi ko va ni za rad u vir tu el noj in fras truk tu ri i pro i zvo di su re no mi ra nih pro i zvo đa ča: Che ckpo int, Pa lo Al to Networks, Syman tec, Trend Mi cro i dr.• Mo ni to ring i op ti mi za ci ja per forman si a pli ka ci ja – „uda lje ni“ nad zor iz o bla ka, ko ji ne za hte va ni ka kvu in sta laci ju i po de ša va nja od stra ne ko ri sni ka i ko ji se mo že ko ris ti ti per ma nen tno ili na o gra ni če no vre me.• In ven tar sred sta va u IT in frastruk tu ri (as set ma na ge ment) – servis iz clo uda vrši po pis svih ele me na ta in fras truk tu re ko ri sni ka (o pre me, softver skih li cen ci, ko ri sni ka i dr.) i stav lja na ras po la ga nje ko ri sni ci ma pre de fi ni sane i zve šta je ili ce lu ba zu po da ta ka ko ja je nas ta la kao re zul tat po pi sa.• Re vi zi ja ko ri snič kih li cen ci (Audit) – Sli čna je pret ho dnom ser vi su, s tim što su u nju u klju če ne i u slu ge kon sal tinga i op ti mi za ci je ko ri šće nja li cen ci. Na pri mer, sve Mi cro soft li cen ce u upo tre bi i op ti mi za ci ja nji ho vog bro ja i mo de la li cen ci ra nja.• A uto mat ski opo ra vak u slu ča ju ka tas tro fe – Ova u slu ga pos to ji odavno, a ak ce nat je na ro bu stnoj i pot pu noj auto ma ti za ci ji sa ga ran to va nim RPO/RTO. Je dna va ri jan ta ove u slu ge za sno va

COMING Computer Engineering

Toše Jovanovića 7, 11000 Beogradoffice@coming.rs, www.coming.rs, 011/35 44 644

COMING Cloud

ERP

CRM

ECM

BI

Exchange

Lync

IaaS

SaaS

PaaS

Backup

Disaster recovery

Sve a gre siv ni je trži šte za hteva vi sok ni vo auto ma ti za ci je i mo bil nos ti po slo va nja, te pri hva ta nje sav re me nih po slov nih a pli ka ci ja pos ta je pi ta nje op stan ka za kom pa ni je u Srbi ji. Opet, im ple men taci ja „te ških“ po slov nih a pli ka ci ja no si sa so bom i ri zik, ko ji za vi si od komplek snos ti in te gra ci je ovih re še nja sa o snov nim po slo va njem, a tu je i pi ta nje fi nan sij ske o prav da nos ti in ves ti ci je.

Sve sni pro ble ma sa ko ji ma se kompa ni je su sre ću na trži štu, u CO MING Clo udu i zgra di li smo je din stven vid po nu de: po slov na re še nja iz CO MING Clo ud por tfo li ja mo gu će je ko ris ti ti bez ku po vi ne so ftver skih li cen ci i ula ganja u har dver sku in fras truk tu ru, a do fun kci onal nog po slov nog o kru že nja mo gu će je do ći za sa mo je dan dan. Ova re še nja već su pro na šla svo ju pri me nu u po slo va nju na ših ko ri sni ka. Uz to, ona su već tes ti ra na i po de še na, što nam da je mo gu ćnost brze is po ru ke, a nji ho vo ko ri šće nje na pla ću je se kroz me se čne i zno se, sra zmer ne ni vou upo tre be.

Aplikativna rešenjaU CO MING Clo udu mo gu će je

i znaj mi ti a pli ka tiv na re še nja za vo đe nje kom pa ni ja – ERP sis tem Dyna mics NAV, sa mo du li ma za po slov ne pro ce se:

• pro da ja i mar ke ting, sa mo gu ćnošću in te gra ci je sa va šim so ftve rom;

• ma ga cin sko po slo va nje i na bav ka, pla ni ra nje la ge ra;

• fi nan si je i ra ču no vod stvo sa mo

du li ma za o snov na sred stva, o bra čun za ra da;

• ka drov ska slu žba, pra će nje ra dnog vre me na;

• pro i zvo dnja, o bra čun ce ne ko šta nja;• ser vis, vo đe nje pro je ka ta, itd.Ta ko đe, mo gu će je i znaj mi ti i a pli ka

tiv na re še nja za vo đe nje pro da je i u slu ga kom pa ni ja – Mi cro soft CRM System, za kom pa ni je ko je že le da pra te pro ce se proda je, mar ke ting i u slu ge, bez ra ču no vodstva i fi nan si ja:

• tra že nje li do va (po ten ci jal nih kori sni ka), pla ni ra nje i pra će nje ci lje va pro da je (tar ge ti);

• kre ira nje mar ke tin ških kam pa nja, sla nje elek tron skih po ru ka, pra će nje re ali za ci je;

• pri jem za hte va za u slu ge i pra će nje ak tiv nos ti ti ma na nji ho vom re ša va nju;

• in te gra ci ja sa ERP ili ne kim dru gim sis te mom na bi lo ko joj lo ka ci ji.

Kroz CO MING Clo ud dos tu pna su i a pli ka tiv na re še nja za u prav lja nje do kumen ta ci jom i sa drža jem pre du ze ća:

• ču va nje po da ta ka i pris tup sa bi lo ko je lo ka ci je pre ko en krip to va ne ko muni ka ci je;

• de lje nje pro je ka ta i tim ski rad;• kre ira nje pre zen ta ci ja i por ta la;• ko la bo ra ci ja i ko mu ni ka ci ja, blo go

vi i in te gra ci ja sa dru štve nim mre ža ma;• BI – po slov no i zve šta va nje po svim

po slov nim pro ce si ma i po se bnim za htevi ma ko ri sni ka.

Po se bno bi smo i zdvo ji li mo du le ko ji su od sko ra deo na šeg por tfo li ja:

• Ugos ti telj stvo – mo dul za pra će nje goto vih je la, o bro ka, sas tav ni ca, DPU lis te, itd.

• Tu ri zam – mo dul za vo đe nje ugovo ra ve za nih za tu ris tič ke aran žma ne i pra će nje re ali za ci je i pla ća nja.

A pli ka ci je iz CO MING Clo ud po nu de kli jen ti ma su dos tu pne svu da, na svakom ure đa ju i u sva kom tre nut ku, pre ko in ter ne ta. Uz to, broj li cen ci u upo tre bi mo gu će je prak ti čno tre nu tno po ve ća ti ili sma nji ti, što se di rek tno o dra ža va i na me se čne tro ško ve za ove ser vi se. Ta ko đe, za ko ri šće nje CO MING Clo ud re še nja ko ri snik ne mo ra do da tno da an ga žu je IT stru čnja ke, jer naš tim pru ža kom ple tnu po dršku za sve na še ser vi se, a bi lo ko ju od na ših po slov nih a pli ka ci ja ko ri snik mo že prvo da tes ti ra, pre ne go što se o dlu či za nje no ko ri šće nje u svom po slo va nju.

Na ša ide ja je da po mo ću CO MING Clo uda, na eko no mi čan i be zbe dan na čin, omo gu ći mo ko ri sni ci ma pri li ku da za svo je po slo va nje ko ris te svet ska po slov na re še nja.

Pre dNOs tI CO MING ClO ud‑a• Kom bi no va nje a pli ka ci ja i pla ća

nje sa mo ono ga što se ko ris ti.• Ne ma in ves ti ci onih tro ško va.• Tre nu tni po če tak ra da u sis te mu.• Tes ti ra nje a pli ka ci ja ili gru pe

a pli ka ci ja.• Mo gu ćnost ko ri šće nja i in te gra ci je

O ffi ce 365 sa svim a pli ka ci ja ma.

Mes to za sve po slov ne a pli ka cijeCO MING Clo ud pred stav lja eko no mi čno i be zbe dno re še nje za op ti mi za ci ju po slov nih pro ce sa mo der nim te hno lo gi jama

CO MING Cloud

14 Business&IT

Te ma broja

Im ple men ta ci ja mo der ne po slov ne a pli ka ci je pred stav lja zna ča jan ko rak za ma le i sre dnje kom pa ni je. Na ža lost, zbog fi nan sij skog as pek ta ovo je čes to i ne mo gu ća mi si ja, pa pre du ze ća ko ja ni su u mo gu ćnos ti da u hva te ta las di gi ta liza ci je bi va ju ote ra na na trži šnu mar ginu. Ipak, da nas je na glo bal nom ni vou pri me tan trend „po je fti nje nja“ po slov nih a pli ka ci ja, ko je ta ko pos ta ju dos tu pne i ma njim kom pa ni ja ma.

I u CO MINGu smo se po za ba vi li ovim tren dom, is ko ris ti li ste če no zna nje i is kustvo i i zgra di li ra PId start ser vi se. Pome nu to „po je fti nje nje“ mo der nih po slov nih a pli ka ci ja za pra vo je po sle di ca ko ri šće nja clo ud te hno lo gi ja i mul ti te nant oso bi na po slov nih a pli ka ci ja sa ko ji ma ra di mo već du že od de ce ni je. Is kus tvo ste če no kroz brojne us pe šne im ple men ta ci je omo gu ći lo nam je da kre ira mo o kru že nje ko je je po de še no, tes ti ra no i već u upo tre bi kod ve li kog bro ja na ših ko ri sni ka, na de lje noj in fras truk tu ri ko ja se na la zi u CO MING Clo udu. Ova kvo an ga žo va nje IT re sur sa pru ža na šim ko risni ci ma mo gu ćnost da, kroz je dnos ta van on li ne upi tnik, kre ira ju per so na li zo va ni ERP, CRM, ECM, BI ili od go va ra ju ći ma il servis za rad svo je kom pa ni je. Ko ri snik ve oma brzo po či nje sa upo tre bom oda bra nog servi sa, a do da tna pri la go đa va nja vrše se kroz pro to ti po ve, ko ji pos te pe no do vo de ser vis do ko na čnog pro duk tiv nog o bli ka. Da kle, ra di se o is ko ri šće nju mo der nih te hno lo gi ja za is po ru ku is tog ni voa kva li te ta a pli ka ci ja po ma njoj ce ni.

Uz CO MING ra PId start ser vi se ko ri sni ci i zbe ga va ju tra di ci onal ni pro ces im ple men ta ci je, ko ji obi čno ka rak te ri šu du ge fa ze i ve li ki ra ču ni. Kod tra di ci onalnog mo de la im ple men ta ci je, na pri mer, do fa ze tes ti ra nja i obu ke do la zi lo se za naj ma nje dva me se ca, a či tav pro ces je

Brzi start u svet po slov nih a pli ka cijaNo vos ti iz sve ta po slov nih a pli ka ci ja stva ra ju po zi tiv nu kli mu za ma la i sre dnja pre du ze ća: RA PID START ser vi si do no se brzu im ple men ta ci ju i eli mi ni šu po tre bu za in ves ti ra njem u sop stve na a pli ka tiv na re še nja.

ra PId start ser visi

CO MING ra PId start ser vI sI

erP – Mi cro soft dyna mics NavERP (En ter pri se Re so ur ce Planing) a pli ka tiv no re še nje za u prav lja nje po slo va njem.

CrM – Mi cro soft dyna mics CrMCRM (Cus to mer Re la ti on ship Ma na ge ment) – a pli ka tiv no reše nje za u prav lja nje pro da jom, u slu ga ma i mar ke tin gom.

eCM – sha re Po intECM (En ter pri se Con tent Ma nage ment) – a pli ka tiv no re še nje za u prav lja nje po slov nim sa drža jem.

BIBI (Bu si ness In te li gen ce) – a plika tiv no re še nje za po dršku poslov nom o dlu či vanju.

Ma il ser vi ce – Mi cro soft exchan geMa il Ser vi ce – a pli ka tiv no re šenje za po slov nu ko mu ni ka ciju.

Ma il ser vi ce – Zim braMa il Ser vi ce – a pli ka tiv no re šenje za po slov nu ko mu ni ka ciju.

ne ret ko tra jao i do go di nu da na. Ko ri snik je pri tom mo rao da i zdvo ji zna čaj na finan sij ska sred stva, i to pre ne go što je bi lo mo gu će vi de ti kon kre tne re zul ta te in vesti ci je, kao i to da li iza bra no a pli ka tiv no re še nje u pot pu nos ti od go va ra po slo va nju.

Poslovno rešenje “po meri“Za ra zli ku od tra di ci onal nog pris tu

pa, ko ri šće nje CO MING ra PId start ser vi sa je je dnos ta van pro ces, ko ji po činje po pu nja va njem on li ne upi tni ka, gde ko ri snik bi ra npr. ERP re še nje sa na či nom vo đe nja ce na, bro jem ma ga ci na, di men zija ma, itd. Na kon po pu nja va nja upi tni ka, ko ri snik u ro ku od sa mo je dnog da na do bi ja pris tup re še nju kre ira nom po zahte vu. Sis tem ko ji do bi ja fun kci oni še po za hte vi ma za ko na i PDV i zve šta va nja, pre ve den je na srpski je zik i pra ćen uputstvom za ko ri šće nje.

Pri ko ri šće nju CO MING ra PId start ser vi sa ko ri snik pla ća sa mo anga žo va ne re sur se na me se čnom ni vou. Pri tom, ko ri snik mo že u bi lo kom tre nut ku da po ve ća/sma nji an ga žo va nje re sur sa ili da pres ta ne da ko ris ti ser vis bez „za ro bljava nja“ sa pro ma še nom in ves ti ci jom. Ta ko do la zi mo do ci lja ko ji smo kre ira njem ovih ser vi sa u pra vo i že le li da pos ti gne mo, a to je u brza va nje im ple men ta ci je i eli mina ci ja in ves ti ci je za po slov na a pli ka tiv na re še nja. www.abak.rs

Ne delj ko Ku duz �

15

Eko no mi ja clo ud com pu ting u slugaVeć smo vi še pu ta is ti ca li da je clo ud com pu ting (pru ža nje IT u slu ga u ra ču nar skom o bla ku) pre sve ga eko nom ski, pa tek on da te hno lo ški kon cept. U ovom bro ju po ku ša će mo da ana li zi ra mo elemen te ko ji omo gu ća va ju o bjek tiv nu pro ce nu i po re đe nje tro ško va za IT u sop stve noj in fras truk tu ri i u o bla ku, tzv. TCO (To tal Cost of Owner ship).

TCO ana liza

IT u slu ge su vrlo slo že ne i vre menom pos ta ju sve so fis ti ci ra ni je. Ako po gle da mo ko je sve IT ser vi se je dno pre du ze će da nas mo ra da po se du je, bez ob zi ra na svo ju primar nu de la tnost/in dus tri ju, vi de će mo da je nji hov spi sak ne upo re di vo du ži ne go pre sve ga de se tak go di na, o ra ni jim pe ri odi ma da i ne go vo ri mo. Ta ras tu ća kom plek snost po sle di ca je slo že nos ti savre me nog po slo va nja i o kru že nja u ko me pre du ze će po slu je i ima o dlu ču ju ći uti caj na ce nu IT in fras truk tu re i u slu ga (bez ob zi ra na na čin na ko ji se is po ru ču ju). U sva kom slu ča ju, IT tro ško vi po ka zuju ten den ci ju uve ća va nja po sto pi i znad li ne ar ne, dok bu dže ti već du že vre me (bar od po čet ka po sle dnje fi nan sij ske kri ze, 2008. go di ne) os ta ju o gra ni čeni. O ljud skim re sur si ma u ITju da i ne go vo ri mo – ja ča pri ti sak da se re sur si ne po ve ća va ju, a u mno gim slu ča je vi ma se čak i zna čaj no sma nju ju. Ima li i zla za iz ovog za ča ra nog kru ga? Šta IT me nadžment mo že da uči ni da bi obe zbe dio fun kci onal nu po dršku po slo va nju sa ova ko o gra ni če nim ljud skim i fi nan sijskim re sur si ma?

Od go vor nu de clo ud com pu ting infras truk tu ra i u slu ge: po de li ti tro ško ve sa dru gi ma, uma nji ti kom plek snost ta ko što će me na džment u slu ga i in te gra ci ja bi ti pre ne ti na dru go ga (na is po ru či oca u slu ga u o bla ku), pre ne ti ri zik na is po ruči oca i obe zbe di ti po de lu ri zi ka. Da kle, fo ku si ra ti svo je o gra ni če ne re sur se na po dršku klju čnim (co re) po slov nim proce si ma, a sve os ta le fun kci je pre ne ti na is po ru či oce u slu ga u pri va tnom ili hi bri

dnom o bla ku. Na rav no: klju čne o dlu ke ve za ne za ra zvoj, u prav lja nje, be zbe dnost i eko no mi ju za drža ti za se be.

Li mi ti IT bu džetaNa po čet ku, va lja na po me nu ti i sle de će: da nas se sma tra uobi ča je nim da IT bu džet pre du ze ća bu de na ni vou oko 1% od ukupnog pri ho da ko ji pre du ze će os tva ri za go di nu da na. Od to ga 7080% či ne opera tiv ni tro ško vi (OPEX), dok tro ško vi razvo ja, tj. in ves ti ci ja (CA PEX) či ne os ta tak bu dže ta (2030%). Za pre du ze će sre dnje ve li či ne ko je po slu je u Srbi ji, ima oko 200 za po sle nih i pri hod od 10 mi li ona ev ra, go di šnji IT bu džet bi i zno sio oko 100.000 ev ra, od to ga 70.000 za te ku će tro ško ve i oko 30.000 za in ves ti ci je. Sli čno je i sa za po sle ni ma: oni či ne oko 1% uku pnog

bro ja, da kle 23 za po sle na u ITju. Fi nansij ski re sur si mo žda i ne i zgle da ju kao ne do volj ni (sa mo na prvi po gled!), ali su ljud ski, oči gle dno, vrlo li mi ti ra ni – po sebno ako se pre du ze će ba vi pro i zvo dnjom i ra di u re ži mu 24x7. U zgred bu di re če no: pu bli ko va njem svo jih ser vi sa na in ter netu (kao što je web pro dav ni ca) pre du ze će go to vo ne ose tno ula zi u ovaj re žim ra da, bar ka da je IT u pi ta nju.

Na šta se tro ši IT bu džet? Da li on omo gu ća va i zgra dnju fun kci onal ne in fras truk tu re i ko ri šće nje ne op ho dnih mo der nih a pli ka ci ja? Šta je sa be zbe dnošću i kon ti nu ite tom po slo va nja pre du zeća? Mo že li se i ka ko i zvrši ti re lo ka ci ja do de lje nih sred sta va i po bolj ša ti o snov ne fun kci je? Da li je to sta nje o drži vo na du ži rok? U šta se sred stva in ves ti ra ju

16 Business&IT

Te ma broja

se već dos ta ja sno na me će: tran sfor maci ja sop stve ne in fras truk tu re u pri va tni o blak, in te gra ci jom sa jav nom in fras truktu rom i u slu ga ma u o bla ku (for mi ra nje hi bri dnog o bla ka) i – na po kon – pot pu na mi gra ci ja u jav ni o blak. Ka ko se ti me uma nju ju tro ško vi? CA PEX se pre tva ra u OPEX – tro ško vi se ras po re đu ju na du ži rok. Eko no mi ja o bla ka je eko no mi ja obima: ve ća (slo bo dno mo že mo re ći: zna tno ve ća) in fras truk tu ra je re la tiv no je fti ni ja, a tro ško vi se de le na ve li ki broj ko ri sni ka. Na pri mer: pros tor da tacen tra, tro ško vi za ener gi ju, fi zič ko obe zbe đe nje i dr. Sa ma in fras truk tu ra je, po pra vi lu, vi so koras po lo ži va (re dun dan tna), a li cen ce za vir tu el nu plat for mu i ope ra tiv ne sis te me ras po de lje ne su na sve ko ri sni ke; pro i zvođa či ih da ju sa zna čaj nim po pus ti ma jer su ve ćeg vo lu me na i sl.

Ne tre ba za ne ma ri ti ni či nje ni cu da je in fras truk tu ra o bla ka is po ru či oca elas ti čna – sprem na da po drži vršna op te re će nja ko ri sni ka, jer je ma lo ve rova tno da će svi ma bi ti po tre bni do da tni re sur si u is tom tre nut ku. Da lje, re kli bi smo i naj va žni je: ljud ski re sur si za im ple men ta ci ju, u prav lja nje in fras truktu rom i nje no o drža va nje po pra vi lu su spe ci ja li zo va ni, obu če ni, is ku sni i ras po lo ži vi u do volj nom bro ju (ima ju „kri ti čnu ma su“), a nji ho vi tro ško vi su ta ko đe ras po de lje ni na sve ko ri sni ke o bla ka. CO MING je ovaj kon cept – transfor ma ci ju in fras truk tu re u in frastruk tu ru o bla ka i i zgra dnju hi bri dnog o bla ka – do ka zao u prak si na ve li kom bro ju pri me ra. Kvan ti fi ka ci ja sle di...

Miroslav Kržić

(CA PEX) i ka kve se fun kci onal nos ti očeku ju od tih ula ga nja?

Ula ga nje u a pli ka cijeNaj ve ći deo in ves ti ci ja (oko 60%, a u pe ri odi ma in ten ziv nih ula ga nja u no va re še nja i pre ko 90%) o dla zi u pra vo na a pli ka ci je: naj pre ERP, a po tom i os ta le, kao što su CRM, ana li tič ka re še nja (BI), u prav lja nje di gi tal nim sa drža jem (ECM), či tav niz spe ci ja li zo va nih re še nja, kao npr. POS, za tim in te gra ci ja a pli ka ci ja u je din stven auto ma ti zo van sis tem, ala ti kraj njih ko ri sni ka, web re še nja (jav no pu bli ko va ni ser vi si) itd. Ula ga nja u a plika ci je o dno se se na li cen ce pro i zvo đa ča a pli ka ci ja, ali i na tro ško ve uvo đe nja, tj. kon sal ting. (Kon sal ting je, ina če, vrlo „ras te glji va“ ka te go ri ja: tro ško vi mo gu bi ti i ne ko li ko pu ta ve ći od vre dnos ti nabav lje nih li cen ci, a ri zik po pra vi lu sno si in ves ti tor!) Li cen ce su, na rav no, CA PEX, ali tro ško ve kon sal tin ga pre du ze ća ra zliči to tre ti ra ju. Ipak, da nas i oni naj če šće pos ta ju ope ra tiv ni tro ško vi (OPEX), i to u re la tiv no krat kom pe ri odu, što zna čaj no op te re ću ju po slo va nje pre du ze ća. Da lje, uz na bav ku a pli ka ci ja go to vo oba vezno idu i tro ško vi po drške pro i zvo đa ča so ftve ra, ko ji či ne oko 20% vre dnos ti na bav ne ce ne go di šnje (ta ko đe OPEX). Ma lopo ma lo, bu džet se sve brže to pi.

Mo že li se na pra vi ti ne ka u šte da u se gmen tu a pli ka ci ja? Sva ka ko: i znajmlji va njem a pli ka tiv nih u slu ga u o bla ku (so ftver kao ser vis – Sa aS) tro ško vi li cen ci se iz CA PEXa pre vo de u OPEX i ras po de lju ju na du ži pe ri od. Is to se mo že uči ni ti i sa im ple men ta ci jom: CO MING

je prvi po nu dio i us pe šno re ali zo vao slože ne pro jek te, po put MS Dyna mics NAV ERPa, na ba zi me se čnog pla ća nja u slu ga im ple men ta ci je, ta ko đe ras po re đe no na du ži vre men ski pe ri od. Na ovaj na čin kori sni ci su pos ti gli da se udar ni tro ško vi na po čet ku uvo đe nja sma nje i – što je po na šem mi šlje nju još va žni je – da se ri zik im ple men ta ci je po de li sa is po ru či ocem. Ta ko đe, sav CA PEX je pre tvo ren u OPEX.

In fras truk tur ne in ves ti cijeIako po dje dna ko va žna, IT in fras truktu ra obi čno do bi ja ma nji deo bu dže ta i ta ko za du go os ta je ne dov rše na i ne potpu na. Ona obu hva ta či tav niz u slu ga (elek tron ska po šta, ala ti za u prav lja nje i nad zor, ala ti za be zbe dnost i dr.), sa me plat for me (ser ve ri, sis te mi za skla di štenje po da ta ka, mre žna o pre ma, vir tu elna in fras truk tu ra, ope ra tiv ni sis te mi, ba ze po da ta ka, ra dne sta ni ce, itd.) i pros tor u ko jem je o pre ma sme šte na (da tacen tar). Mno go je ele me na ta, a ma lo nov ca za i zgra dnju, o drža va nje i a dmi nis tri ra nje. Pri tom, me na džment (in ves ti tor) od in fras truk tu re oče ku je da bu de vi so ko ras po lo ži va („Ka ko mo že da ne ra di?!“, „Gu bi tak po da ta ka – šta je to?“), be zbe dna, pro duk tiv na (ga ranto va ne per for man se), da obe zbe đu je rad i to kom vršnih op te re će nja i da bu de prak ti čno ne uni šti va (ot por na na ka tastro fal ne si tu aci je). Dru gim re či ma: svepri su tna, ne vi dlji va i je fti na, 24x7. Za IT je prak ti čno ne re ši va eni gma ka ko sve ovo i zves ti sa o gra ni če nim re sur si ma i za o gra ni če no vre me.

Ipak, re še nje za ove pro ble me da nas

17

18 Business&IT

Te ma broja

Ek span ziv no trži šte u slu ga os tavlja sve ma nje pros to ra za gre ške. Sko ro da ne ma u slu ge ko ja na trži štu ne ma kon ku ren ci ju, pa se di feren ci ja ci ja i zme đu is po ru či la ca u slu ga gra di pre sve ga na li čnom do živ lja ju ko ri sni ka. Uz to, trži šte u slu ga je di nami čno – du go za drža va nje na je dnom mo de lu is po ru ke u slu ga i zve sno vo di sni ža va nju nji ho ve ce ne, da kle sma njenju pro fi ta. Ta ko su is po ru či oci pri mora ni da kon ti nu ira no stva ra ju do da tne vre dnos ti za svo je u slu ge i gra de du go ročno po ve re nje kod svo jih ko ri sni ka.

Auto ma ti za ci ja u o blas ti pru ža nja u slu ga je ne i zbe žan ko rak ko ji tre ba predu ze ti u ci lju op stan ka i pos ti za nja us peha na ovom trži štu. Mi cro soft Dyna mics CRM (Cus to mer Re la ti on ship Ma na gement) u pra vo je alat ko jim se pos ti že potpu na auto ma ti za ci ja u pro ce su pru ža nja u slu ga. Ovo re še nje nu di fun kci onal nos ti za pro ce se pro da je, mar ke tin ga i pruža nja u slu ga, a ov de će mo se po se bno po za ba vi ti per for man tno šću re še nja u se gmen tu pru ža nja u slu ga.

Ti ke ting mo del is po ru ke u slugaČest mo del is po ru ke u slu ga je tzv. Ti keting mo del. Za o kru žen pro ces pru ža nja u slu ga po ovom mo de lu obu hva ta: prijem ko ri snič kog za hte va sa spe ci fi ka cijom, oba ve šta va nje ko ri sni ka o pris pe ću za hte va, pre uzi ma nje za hte va na o bra du, oba ve šta va nje ko ri sni ka o pre uzi ma nju za hte va i oče ki va nom vre me nu ko je je po tre bno za od go vor na za htev, is po ru ku za hte va i oba ve šta va nje ko ri sni ka o re

sur si ma u tro še nim za re še nje. Po tre bno je da se sva ki za htev be le ži kao pre dmet, da se is pra ti ko ga je pre uzeo i u kom vremen skom ro ku je dao od go vor na za htev. Pre dme ti ma je po tre bno do de li ti ra zliči te ni voe pri ori te ta. CRM u pot pu nos ti auto ma ti zu je ovaj pro ces, omo gu ća va ju ći i be le že nje sva ke do da tne in te rak ci je sa ko ri sni ci ma u slu ga (te le fon ski po ziv, ema il i dr.). Svi ko ra ci u pro ce su dosle dno se be le že, omo gu ća va ju ći ge neri sa nje bes ko na čnog bro ja i zve šta ja za po tre be u prav lja nja pru ža njem u slu ga.

Pri la go đa va nje CRM sis te ma po tre ba ma po slo vanjaTi ke ting je čest, ali ne i je di ni mo del is po ru ke u slu ga. Mi cro soft Dyna mics CRM re še nje mo že da se pri la go di bi lo kom mo de lu is po ru ke u slu ga ko ji se ko ris ti u po slo va nju, uz mo gu ćnost me nja nja pro ce sa pre ma po tre ba ma po slo va nja. Ko ri sni ci CRM re še nja koris te ra zli či te ele men te, po put pre dme ta, ugo vo ra, ak tiv nos ti, i zve šta ja, ser vi snih ka len da ra i kon trol nih ta bli (gra fič kih pri ka za), ka ko bi za o kru ži li pro ces pruža nja u slu ga.

Pre dme ti su deo CRM sis te ma ko ji o bje di nju je vi še stav ki: kli jen te, ko ri sni ke, ak tiv nos ti, ugo vo re i sve in for ma ci je re levan tne za od go va ra ju ći pro ces. Kroz predme te je mo gu će vo di ti pro jek te i u pravlja ti re sur si ma ko ji su u njih u klju če ni. Ak tiv nos ti us pos tav lja ju re la ci je sa go to vo svim en ti te ti ma u CRMu (kon tak ti, predme ti, po nu de, po ten ci jal ni kli jen ti, itd.) i slu že za za vo đe nje kon tak ta sa kli jen tom ili in for ma ci je o po slu ko ji je obav ljen (za da tak, te le fon ski po ziv, ema il, sas tanak i sl.). Kroz kon trol ne ta ble i i zve šta je do la zi mo do va žnih in for ma ci ja, po čev od pre dme ta ko ji su u to ku, onih ko ji su završe ni ili ko ji su po bi lo če mu spe ci fi čni, pa do ras po lo ži vos ti i op te re će nos ti ko ri snika ko ji su u klju če ni u re ša va nje pre dme ta. Is to ri ja kre ira na be le že njem svih ak tivnos ti pred stav lja o grom nu ba zu zna nja, iz ko je je mo gu će la ko i zvu ći in for ma ci je po tre bne u pro ce su o dlu či va nja.

CRM je alat za pru ža nje u slu ga ko ji šte di vre me i di rek tno uti če na po ve ća nje po slov ne pro duk tiv nos ti, alat ko ji o bjedi nju je in ter nu i ek ster nu ko mu ni ka ci ju, ali i alat za do no še nje po slov nih o dlu ka.

Mi lo van Bla go je vić �

Auto ma ti za ci ja u o blas ti pružanjauslugaJe dnom auto ma ti zo van, pro ces pru ža nja u slu ga pos ta je platfor ma za stal no una pre đe nje, u skla du sa za hte vi ma tržišta

CRM

Četvrti skup administratora

18-19. oktobar 2016

www.skup-administratora.rs

20 Business&IT

Te ma broja

Va ša re al nost je ta kva da se va žna po slov na do ku men ta ci ja obi čno ar hi vi ra po po li ci ma i po se bnim pros to ri ja ma, za šta su ne ret ko za du žena či ta va ode lje nja za po sle nih. Ta kve pros to ri je po tre bno je o drža va ti i bri nu ti se o be zbe dnos ti do ku men ta ci je. Opet, na sva ke dve do tri go di ne ja vi se po treba za do da tnim pros to rom za ču va nje ovih pa pi ra od zna ča ja. Ta ko se ar hi va ši ri kao kan cer, pos ta je zam ršen sis tem pros to ri ja i lju di u ko me je vrlo te ško do ći do do ku me na ta ko ji su u o dre đenom tre nut ku ne op ho dni za po slo va nje. Uz to, čak se i elek tron ski do ku men ti ču va ju na harddis ko vi ma po je di na ca, even tu al no na USB ure đa ji ma. Po da ci ta ko pos ta ju te ško pre tra ži vi i naj če šće bes ko ri sni. Što je sis tem zam rše ni ji, te že je i sku plje vo di ti ra ču na o nje mu, a ni vo be zbe dnos ti po slov nih in for ma ci ja opa da.

Clo ud – za je dnos tav ni je i eko no mi čni je ar hi vi ranjeAl ter na ti va tra di ci onal nom mo de lu sva ka ko je ar hi vi ra nje u clo udu. Iz u gla ko ri sni ka, ar hi vi ra nje u clo udu je ko ri šće nje po slov ne a pli ka ci je kroz ko ju se ar hiv ski po da ci (do ku men ta, me dijski sa držaj i dr.) be zbe dno ču va ju, la ko pre tra žu ju, ka ko ji ma je mo guć tre nu tni pris tup (pre tra ga po naj ra zli či ti jim krite ri ju mi ma ili gru pi kri te ri ju ma, po put da tu ma, vre me na, i zno sa, kre ato ra i sl.) sa bi lo kog ure đa ja i u bi lo ko je vre me,

uz od go va ra ju će pris tu pne pa ra me tre. Za u slu gu ko ri snik pla ća fik snu mese čnu na do kna du, ko ja je u skla du sa re sur si ma ko je ko ris ti.

U pra vo ti re sur si, ko je ko ri snik to kom sva ko dnev ne upo tre be u slu ge i ne vi di, je su ključ eko no mi čnos ti ar hi vi ra nja u clo udu. Stru čni ti mo vi, vi so ko per forman tna IT in fras truk tu ra i mo der ne a pli ka ci je za ar hi vi ra nje či ne clo ud sis tem ko ji je ba za ovih u slu ga. Clo ud te hno lo gija je omo gu ći la vi sok ni vo is ko ri šće nos ti ovih re sur sa, nji ho vo de lje nje i ko ri šće nje na da lji nu (pu tem in ter ne ta), što je re zulti ra lo dra ma ti čnim sma nje njem tro ško va za ar hi vi ra nje i po ras tom efi ka snos ti u o dno su na tra di ci onal ni mo del.

U sve tu i kod nas (na ža lost, ne dovolj no) pre po zna je mo i dru gi mo del ču va nja do ku men ta ci je – ar hi vi ra nje na tra ka ma. Već vi še od po la ve ka, još od 1953, ka da je IBM trži štu po nu dio prve ta pe dri ve ure đa je, tra ke su čest i zbor za sme šta nje ar hiv skih sni ma ka. I cloud pro vaj de ri se o sla nja ju na tra ke pri i zgra dnji svo je in fras truk tu re za u slu ge ar hi vi ra nja, a pre dnost clo ud re še nja u o dno su na tra di ci onal no ar hi vi ra nje na tra ka ma je, sva ka ko, eli mi na ci ja tro škova za za nav lja nje o pre me (ta pe dri ve, tape li brary) i so ftve ra za ar hi vi ra nje. Tako đe, u tra di ci onal nom mo de lu tro ško vi mi gra ci je ar hiv skih re še nja na tra ka ma sa je dne na dru gu har dver sku plat for mu do vo de do po ve ća nja tro ško va na ni vou TCO (To tal Cost Owner ship) za ar hi vi

ra nje, dok kod clo ud is po ru ke re še nja za ko ri sni ke ovi tro ško vi ne pos to je. Po red tra ka za ar hi vi ra nje, u tra di ci onal nom mo de lu po tre bna je i od go va ra ju ća a pli ka ci ja, sa svim tro ško vi ma nje ne in sta la ci je, ko ri šće nja i o drža va nja, dok se sa clo ud u slu gom do bi ja kom ple tno ar hiv sko re še nje, ko je po me se čnoj ce ni u slu ge po dra zu me va ko ri šće nje uvek naj no vi je ver zi je so ftve ra.

Ar hi va po me ri ko ri snikaKo ri šće nje re še nja za ar hi vi ra nje u cloudu po dra zu me va i i zbor me di ja na ko ji će po da ci bi ti sme šta ni. To zna či da ko ri snik mo že deo svo jih po da ta ka da ču va na tra ka ma (spor me dij), npr. one ko ji su sta ri ji i re đe im se pris tu pa, dok po dat ke ko ji se u po slo va nju in ten zivno ko ris te mo že da smes ti na zna tno brže i per for man tni je dis ko ve. Da kle, ar hi vi ra nje u clo udu ko ris ti i pre dnos ti ar hi vi ra nja na tra ka ma, ali ko ri sni ci ma u slu ge obe zbe đu je i brži i efi ka sni ji rad, uz po ja ča nu be zbe dnost ar hi vi ra nih poda ta ka i ve ću eko no mi čnost.

Ko ris te ći ste če no zna nje i is kus tvo, na CO MING Clo ud in fras truk tu ri ra zvi li smo u pra vo ova kvu u slu gu za sme štanje po slov ne do ku men ta ci je. Ta ko đe, za hva lju ju ći sa ra dnji sa ko le ga ma iz kom pa ni je Terra Adria Technology, može mo da po nu di mo i u slu gu ar hi vi ra nja me dij skog sa drža ja u clo udu. O ovim u slu ga ma mo že te pro či ta ti ne što vi še u tek sto vi ma ko ji sle de.

Ar hi vi ra nje u clo ud‑u

Pro na đen lek za „ar hiv ski kan cer“, bo lest ko ja se hra ni va šim po slo va njem,

a ne da je ni šta za u zvrat!

CO MING Cloud

No va ge ne ra ci ja re še nja za ar hi vi ra nje do ku me nataU eri u ko joj sva ki se gment po slo va nja mo že bi ti una pre đen ko ri šće njem in for ma ci onih te hno lo gi ja ko je se o sla nja ju na re sur se u o bla ku, jav lja se po tre ba za efi ka sni jim i be zbe dni jim na či nom ču vanja do ku me na ta, ka ko pa pir nih ta ko i elek tron skih.

CO MING SDA

Tra di ci onal ni na čin za vo đe nja i skla di šte nja do ku me na ta po drazu me va je dno ili vi še li ca sa tom ra dnom oba ve zom, pros to ri ju na me nje nu is klju či vo za ar hiv ili sme šta nje za vede nih do ku me na ta u kom pa nij skim kan ce la ri ja ma. Ne efi ka sno fi zič ko pretra ži va nje do ku me na ta u go mi li pa pi ra, one mo gu ćen uvid u ra ni je ver zi je do kume na ta, ote ža no sor ti ra nje i za uze će veli kog fi zič kog pros to ra re zul tu ju go mi lanjem pro ble ma u vo đe nju a dmi nis tra ci je i po slov noj ko mu ni ka ci ji. Po red sveg truda i ulo že nih re sur sa, u tra di ci onal nom mo de lu ar hi vi ra nja vrlo je la ko os ta ti u pra vo bez onog do ku men ta ko ji nam je u ne kom tre nut ku od klju čnog zna ča ja. To mo že bi ti po sle di ca ne ma ra ili lo ših u slo va za ču va nje ar hi vi ra nih do ku mena ta, a ova kvi pro ble mi mo gu o zbilj no ome ta ti rast i ra zvoj po slo va nja.

Di gi tal na ar hi va kao ser visCO MINGov ser vis SDA (Se cu red and Si gned Di gi tal Ar chi ve) po kre nut je zbog ras tu će po tre be za auto ma ti zaci jom po slov nog pro ce sa, uz oču va nje po u zda nos ti i be zbe dnos ti po slov nih do ku me na ta. Ser vis je kon ci pi ran i razvi jen kao Di gi tal ar chi ve as a Ser vi ce (Da aS). Ovaj ser vis omo gu ća va ske ni ranje do ku me na ta sa ure đa ja vi dlji vih na mre ži, nji ho vo di gi tal no pot pi si va nje i ar hi vi ra nje. Oda bi rom ure đa ja na mre ži za po či nje pro ces ske ni ra nja do ku me nata, to kom ko jeg će o dre đe nim ko ri snici ma bi ti omo gu ćen pre gled ske ni ra nih stra ni ca. Po zav ršet ku ske ni ra nja, ko risni ci do bi ja ju mo gu ćnost da do ku men

ti ma do de le opi sne a tri bu te (na ziv, tip, kra tak opis, da tum i sl.). Ar hi vi ra ne stra ni ce se po tom mo gu pre gle da ti, pre uzi ma ti ili ko ris ti ti za i zra du no vih ver zi ja do ku me na ta. Ta ko đe, ar hi vi se uči ta va njem sa fajlsis te ma mo gu doda va ti do ku men ti ko ji su pret ho dno već di gi ta li zo va ni i nji ma se po tom ma nipu li še na is ti na čin.

Uz sa ve te i ja sno de fi ni sa nu struktu ru, a pli ka ci ja vo di ko ri sni ke kroz pro ce du re. Kom ple tan ko ri snič ki in terfejs ra zvi jen je ta ko da sva ki ko ri snik sa ra ču na rom, web pre tra ži va čem i bi lo ka kvim ske ne rom mo že da ar hi vi ra i pot pi še do ku ment, bez do da tne obu ke. In for ma ci je o ko ri sni ku ko ji je ar hi vi rao ili do dao no vu ver zi ju do ku men ta ču va ju

se, bez mo gu ćnos ti bri sa nja pret ho dnih ver zi ja – iz be zbe dno snih ra zlo ga. Na ovaj na čin obe zbe đe na je po u zda nost siste ma, u smi slu spre ča va nja po ten ci jal nih zlo upo tre ba po da ta ka.

Ar hi vi ra nje u clo ud‑uKon cept ču va nja do ku me na ta u clo udu do veo je do zna čaj nog po di za nja nivoa be zbe dnos ti po da ta ka. Ko ri šće nje clo uda uki da po tre bu za obe zbe đi vanjem fi zič kog pros to ra – kan ce la rij skog, pros to ra na dis ko vi ma ili bi lo ko joj dru goj vrsti me di ja za ar hi vi ra nje. Ovakav na čin ar hi vi ra nja eli mi ni še pro blem gu bit ka po da ta ka, što je – slo ži će mo se – od izu ze tne va žnos ti, jer se od ta kvih ne že lje nih si tu aci ja po slo va nje vrlo te ško

21

opo rav lja, a šte ta u ne kim slu ča je vi ma mo že bi ti ne na do kna di va.

Uz na ve de ne pre dnos ti ovog ser vi sa, tre ba is ta ći i nje go vu dos tu pnost sa bi lo kog mes ta, u bi lo ko je vre me, uz adekva tne kre den ci ja le. Ta ko se obe zbe đu ju flek si bil na ko mu ni ka ci ja i po ve ća na mobil nost po slo va nja, što su pre du slo vi za op sta nak na trži štu da na šnji ce.

Bi tna ka rak te ris ti ka SDA ser vi sa je efi ka sno pre tra ži va nje do ku me na ta. Kod tra di ci onal nog na či na ar hi vi ranja oči gle dne su po te ško će pri li kom pro na la že nja že lje nih do ku me na ta u pros to ri ja ma pre na trpa nim pa pi ri ma, a ne mo gu ćnost da se brzo do đe do potre bnih po da ta ka u gro ža va efi ka snost po slo va nja. CO MINGova a pli ka ci ja odgo va ra na po tre bu za brzom pre tra gom do ku me na ta. Ona ini ci jal no pri ka zu je lis tu od de set naj no vi jih do ku me na ta do da tih u ar hi vu, a ko ri sni ci uz to ima ju mo gu ćnost pre tra ži va nja do ku me na ta na o sno vu za da tih a tri bu ta, po put nazi va, ti pa do ku men ta, vre me na ar hivi ra nja i dru gih ka rak te ris ti ka ko je se be le že u di gi tal noj ar hi vi, či me se pos tiže zna čaj na u šte da vre me na. Efi ka snost pre tra ži va nja i pri ka zi va nja do ku me nata pos ti gnu ta je di rek tnim upi si va njem pot pi sa nih do ku men ta u ba zu kao ni za baj to va ko ji ih či ne.

Di gi tal ni pot pis i de fi ni sa ni na loziVi tal na fun kci ja SDA ser vi sa, ko ja ga i zdva ja u o dno su na sis te me pros tog ske ni ra nja do ku me na ta i nji ho vog sme šta nja na ser ver, jes te mo gu ćnost di gi tal nog pot pi si va nja do ku me na ta.

Di gi tal no pot pi sa ni do ku men ti je dna ko su va li dni kao i oni u pa pir noj for mi, sa pe ča tom. Di gi tal ni pot pis je elek tron ska za me na za svo je ru čni pot pis i pe čat, a ne sa mo di gi tal na sli ka pot pi sa. Nje go va svrha je da ga ran tu je iden ti tet uče sni ka u ko mu ni ka ci ji i in te gri tet po da ta ka. Za pro ve ru iden ti te ta i in te gri te ta ko ris te se jav ni i pri va tni klju če vi, sa drža ni u di gi tal nom ser ti fi ka tu. Di gi tal ni ser ti fikat je elek tron ski do ku ment ko ji i zda je ser ti fi ka ci ono te lo (Cer ti fi ca ti on Aut hority – CA) i sa drži po dat ke o ko ri sni ku i i zda va ocu ser ti fi ka ta.

Si gur nost po da ta ka do da tno je obezbe đe na de fi ni sa njem ulo ga na lo ga u sis te mu. U o kvi ru je dne kom pa ni je na log se do de lju je a dmi nis tra to ru ili gru pi a dmi nis tra to ra sa o dre đe nim pra vi ma pris tu pa. U kom pa ni ji mo že pos to jati pro i zvo ljan broj na lo ga sa do zvo lom sni ma nja, kre ira nja no vih ver zi ja i digi tal nog pot pi si va nja do ku me na ta, ali sa mo ko ri snik sa ulo gom a dmi nis tra tora o dlu ču je ko me će kre ira ti na lo ge sa do zvo lom sni ma nja i pot pi si va nja, a sa

ko jih na lo ga će mo ći da se vrši sa mo pretra ži va nje. Ti me se mi ni mi zu je ri zik od zlo upo tre be po dat ka i po lo ža ja. Ta ko đe, kroz ovu fun kci onal nost omo gu će no je i kre ira nje na lo ga sa mo sa pri vi le gi jom čita nja do ku me na ta uz o dre đe ne a tri bu te. Ova ko de fi ni sa na ulo ga mo že bi ti ko risna, re ci mo, u si tu aci ji ka da fi nan sij ski re vi zor obav lja in spek ci ju po slo va nja. U tom slu ča ju mo gu će je do de li ti mu na log ko ji omo gu ća va pre tra ži va nje i či ta nje sa mo fak tu ra (tip do ku men ta – a tri but) i zda tih u o dre đe noj go di ni (vre men ski pe ri od – a tri but).

Di gi ta li za ci ja ar hi va i či ta vog poslo va nja klju čna je kom po nen ta za us pe šno fun kci oni sa nje je dne mo der ne kom pa ni je. Ona po dra zu me va pre la zak sa zas ta re lih na be zbe dne i eko nomski efi ka sne mo de le vo đe nja a dmi nistra ci je. Pot pu na di gi ta li za ci ja zna či i pot pu nu auto ma ti za ci ju po slov nih pro ce sa, a sve u ci lju pos ti za nja mo de la po slo va nja ko ji je u sta nju da drži ko rak sa vre me nom i za hte vi ma trži šta.

Ivan Si mo no vić �

Karakteristike Tradicionalna arhiva COMING SDA

Fizički prostor za arhiviranje ✔ ✘

Odgovarajući mediji za smeštanje arhiviranih dokumenata

✔ ✘

Zloupotreba dokumenata iz arhiva ✔ ✘

Trajni gubitak arhivirane dokumentacije (usled krađe, požara, elementarnih nepogoda...)

✔ ✘

Vreme potrebno za pretragu dokumentacije ✔ ✘

Digitalno potpisivanje dokumenata ✘ ✔

Fleksibilnost poslovanja ✘ ✔

Automatizacija procesa arhiviranja ✘ ✔

Uticaj na životnu sredinu ✔ ✘

22 Business&IT

Te ma broja

23

Na kon vi še go di na od pred stavlja nja, clo ud pos ta je va li dna op ci ja za bro ad kas te re i vla snike me dij skih sa drža ja ko ji že le be zbe dan longterm sto ra ge. Ipak, mno ge me dij ske ku će i vla sni ci me dij skih sa drža ja još uvek su ne o dlu čni po pi ta nju ču va nja nji ho vih do ba ra na ovaj na čin. Šta su argu men ti za i pro tiv ka da je reč o clo udu?

Či tav niz klju čnih pre dnos ti ide u prilog clo udu: pris tup sa drža ju sa bi lo ko je lo ka ci je i mo gu ćnost za je dnič kog ra da na pro jek ti ma; di sas ter re co very, po se bno ako ma te ri jal ni kad ne će bi ti o bnov ljen (sto ra ge ima ve oma nis ku ce nu, dok je za res to re ona pri li čno vi so ka); je dnostav nost – na pra vi te je dnu ko pi ju, a clo ud će se pos ta ra ti da ga ran tu je dos tu pnost; nis ka po če tna ula ga nja, bez po tre be za sku pom IT in fras truk tu rom (sma nje nje ka pi tal nih tro ško va, os ta ju sa mo ope rativ ni tro ško vi).

Na ve de ne pre dnos ti zna če da ko ri šćenje clo uda pos ta je sve zna čaj ni je. Ipak, i zve sne ele men te tre ba pa žlji vi je ra zmotri ti. Na pri mer, vi so ko kva li te tna ve za do clo uda, ko ja obe zbe đu je 1 Gb/s (oko 8 TB dnev no), u prak si će da va ti ne što sla bije re zul ta te. Po re đe nja ra di, je dan LTO7 drajv da je 315 Mb/s, ili oko 26 TB dnevno. In ten ziv ne ope ra ci je sa me dij skim sa drža ji ma mo gu ima ti i do 20 ili vi še kon ku ren tnih draj vo va ko ji či ta ju i upisu ju po dat ke na LTO tra ke. Ovo, na ravno, pra vi ve li ku ra zli ku ka da se upo re di sa ras po lo ži vim pris tu pnim brzi na ma pre ma clo udu. To mo že bi ti ra zlog pro tiv re še nja ba zi ra nog is klju či vo na clo udu.

Hi bri dne ar hiveMe to de ar hi vi ra nja ra zvi ja ju se ve oma brzo i sto ra ge re še nja će pos ta ja ti sve kom plek sni ja, što će vo di ti pre ma hi bridnim mo de li ma za ar hi vi ra nje. Ka ko se clo ud sis te mi bu du da lje ra zvi ja li, ne ki

ti po vi sa drža ja bi će u to ku nji ho vog ži votnog ci klu sa ču va ni na o dre đe no vre me na o dre đe nom ti pu sto ra gea. To će bi ti u slov lje no po slov nim po tre ba ma, ka ko bi se is ko ris ti le pre dnos ti sva kog ti pa sto ra gea. U prav lja nje tim o dlu ka ma i pro ce si ma za hte va će na pre dne sto ra ge ma na ge ment sis te me. Tra ke će i da lje os ta ti u upo tre bi, ali ka ko ar hi va bu de do bi ja la sve zna čaj ni ju ulo gu u ra dnom pro ce su (ne sa mo na kra ju lan ca), ko risni ci će po če ti da is pi tu ju no ve mo gućnos ti da is ko ris te pre dnos ti ko je pru ža clo ud dok u prav lja ju ri zi ci ma i tro ško vima. U tom smi slu, hi bri dne ar hi ve ko je ko ris te o dre đe ne pre dnos ti tra ka, dis kova, op tič kih sto ra gea i clo uda pos ta ju sve uobi ča je ni je.

Flas hNet im ple men ta cijaSGL Flas hNet po drža va Ci, clo ud ser vis kom pa ni je Sony ko ji omo gu ća va me dij

skim pro fe si onal ci ma da sa ra đu ju i de le kva li te tne sa drža je vi so ke re zo lu ci je, kao i As pe ra ser vi se, ko ji obe zbe đuju na pre dnu tran spor tnu te hno lo gi ju ko ja mak si mal no ko ris ti dos tu pan bandwidth, i Ama zon S3 pre ko ExpeDat ga tewayja.

Im ple men ta ci ja Flas hNeta obe zbeđu je pot pu no auto ma ti zo va nu du pli kaci ju po da ta ka na vi še sto ra ge layera i na vi še lo ka ci ja. Ko ris te ći Flas hNet, ope rator mo že da kre ira do da tna pra vi la, ko ja će „sla ti“ ma te ri jal di rek tno na clo ud. Flas hNet ar hi va je spo so bna da pra ti gde se ma te ri jal na la zi u sva kom tre nut ku, bez ob zi ra na kom je sto ra geu, i mo že da „in for mi še“ sis te me dru gih pro i zvo đa ča, kao što su MAM sis te mi, da je sa držaj dos tu pan. Flas hNet obe zbe đu je vla snici ma me dij skih sa drža ja naj na pre dni je re še nje, ko je pra ti rast nji ho vog bi zni sa i nji ho ve po tre be za ar hi vi ra njem.

Medijskisadržaji u „o bla ku“SGL Flas hNet obe zbe đu je vla sni ci ma me dij skih sa drža ja naj na pre dni je re še nje, ko je pra ti rast njiho vog bi zni sa i nji ho ve po tre be za ar hi vi ra njem

SGL Flas hNet

Pro duk cij ski sto rage

Flas hNet sto ra ge

ma na ger

Flas hNet sto ra ge

ma na ger

Ar hi va (dis ko vi ili tra ke)

Ar hi va (dis ko vi ili tra ke)

Ar hi va (dis ko vi ili tra ke)

Di sas ter re co very

Ar hi va u pri va tnom ili jav nom clo ud‑u

Kli jenti

Ko la bo ra cija

Flas hNet clo ud sto ra ge in te gra cija Ko pi je za pla ni ra nje kon ti nu ite ta po slo va nja i de lje nje sa držaja

Clo ud i tran sfor ma ci ja me dijaMedijska industrija hvata korak s vremenom. Današnjicu obeležava žustra diskusija o načinima na koje ova industrija može da iskoristi prednosti cloud‑a.

Cloud

Clo ud ras te i ra zvi ja se, a na pu tu pot pu ne is ko ri šće nos ti ka pa ci te ta ove te hno lo gi je pos to ji pros tor i za tran sforma ci ju in dus tri je me di ja. Či ni se da je kod do no si la ca o dlu ka u ovoj in dus tri ji sa zre la svest o to me da clo ud te hno lo gi ja do no si u šte de u po slova nju. Za to se da nas ula žu o zbilj ni napo ri u pro na la že nje na či na za is ko ri šćenje clo ud te hno lo gi je za tran sfor ma ci ju ra da sa me dij skim sa drža jem, po se bno dis tri bu ci jom. Te ma ovog član ka je su u pra vo sce na ri ji u ko ji ma upo tre ba clo uda do no si u šte de, ali i oni ko ji poka zu ju ka da clo ud ni je re še nje za rad sa me dij skim sa drža jem.

Clo ud omo gu ća va flek si bil nost u ko ri šće nju in fras truk tu re, ka pa ci te ti se tre nu tno po ve ća va ju ili sma nju ju, što

di rek tno uti če na efi ka sno u prav lja nje pi ko vi ma (pe ri odi ma ka da su za hte vi za IT re sur si ma naj vi ši) bez po tre be za ko ri šće njem pre di men zi oni sa nih ili pak ka pa ci te ta ma njih od tre nu tne po trebe. Te hno lo gi ja omo gu ća va i mo bil nost po slo va nja, uz be zbe dan pris tup ar hi vi u clo udu sa bi lo kog mes ta, ure đa ja i u bi lo kom tre nut ku. Sve ovo pos ti že se bez oba ve ze o bnav lja nja in fras truk tu re.

Fi nan sij ske po go dnostiNaj pri mam lji vi ji ra zlog za mi gra ci ju na clo ud sva ka ko je u prav lja nje tro ško vima. Pre sve ga, clo ud tran sko ding je bazi ran na mo de lu „pla tiko li koko ris tiš“, ko ji se mo že o bra ču na va ti po tran sak ci ji i gi ga baj tu i zvor nog vi deoma te ri ja la i po sa tu/mi nu tu ko ri šće nja i en ko di ranom i zla zu.

Sa ova kvim „apex“ (opex) pris tu pom, gu bi se po tre ba za ka pi tal nom in vesti ci jom u sop stve ni da tacen tar. Ne ma in ves ti ra nja u har dver, o drža va nje, na dogra dnju i po tre bno oso blje. Ni je po tre bna pros to ri ja ko ja se mo ra ade kva tno kli mati zo va ti, na pa ja ti, obe zbe di ti ge ne ra to rima i UPSovi ma, itd. Vla sni ci IT o pre me o dva ja ju go di šnje i do 30% od ce ne o pre me za nje no re dov no o drža va nje, što ovu stav ku u bu dže tu či ni zna čaj nom, a čes to i ne pre dvi di vom.

Ana li za tro ško va i do bi ti, tač ka pre sekaPre do no še nja o dlu ke o pre las ku u clo ud, po tre bno je o zbilj no ra zmo tri ti sve as

24 Business&IT

Te ma broja

clo ud ser vispro vaj der tre ba da po nu di in ter fejs pri la go đen ko ri sni ku ko ji spaja ra dni pro ces u clo udu sa onim na sop stve noj in fras truk tu ri. Na taj na čin for mi ra se uni fi ci ra ni eko sis tem, ko jim se u prav lja sa je dnog mes ta.

Bu du ćnost sa clo ud‑omMi gra ci ja na clo ud je vi še od tren da, to je bu du ćnost. Ko ris ti kao što su sma njenje tro ško va, tre nu tno obe zbe đi va nje no vih re sur sa, flek si bil na ska la bilnost, u šte da pros to ra, glo bal ni pris tup i po ve ća na pro duk tiv nost, su vi še su priv la čne da bi bi le i gno ri sa ne. Migra ci ja tran sko ding ra dnog pro ce sa u clo ud pru ža kom pa ra tiv nu pre dnost na kon ku ren tnom me dij skom trži štu, ko ja do la zi iz u prav lja nja za hte vi ma, re sur si ma, ko li či nom po sla i kva li te tom i zla za. Je dnom shva ćen, clo ud za sva ku me dij sku ku ću pos ta je mo del za pro šire nje te hno lo ških mo gu ćnos ti.

Jim Duval, Telestream Direktor za nove proizvode

Ko ris ti oD Do bro pri prem lJe ne stra te gi Je za tran sKo Di ra nJe i sme šta nJe u ClouD

• De le gi ra nje tran sko ding po slo va na one ko ji će se oba vi ti na sop stve noj in frastruk tu ri ili u clo udu, za vi sno od to ga ko ji je na čin po go dni ji.

• Re ša va nje po ve ća ne po tre be za transko di ra njem bez ne ga tiv nog uti ca ja na re dov ne ope ra ci je.

• Pos tav lja nje clo ud ba zi ra nih ka pa cite ta za tran sko di ra nje u ne ko li ko mi nu ta, na su prot ne ko li ko da na ili čak me se ci, ko li ko je po tre bno sa sop stve nom in frastruk tu rom.

• Po je dnos tav lje nje pro ce sa dis tri bu ci je me dij skih sa drža ja na on li ne des ti na ci je, kao što su CDNovi, YouTu be, OTT servispro vaj de ri, so ci jal ne mre že i dr.

• Is pi ti va nje no vih kre ativ nih po slov nih re še nja, ka ko bi se os ta lo u trži šnoj trci.

• Out so ur cing IT re sur sa mi ni mi zu je in ves ti ci one tro ško ve za o pre mu.

• Clo ud in fras truk tu ra kao op ti mal no re še nje za tes ti ra nje no vih ide ja i kon cepa ta.

• Obe zbe đe nje glo bal nog pris tu pa, disas ter re co very i dr.

pek te ovog po te za. Bre akeven ana li za, ko ja obu hva ta pro ce nu tro ško va ka paci te ta, ne pre dvi đe nih re sur sa, in frastruk tu re, za tim tro ško va obe zbe đe nja pros to ra, na pa ja nja, oso blja i dr. mo že po nu di ti pre ci znu sli ku o to me da li je za po slo va nje efi ka sni je pre ći u clo ud ili os ta ti na sop stve noj in fras truk tu ri.

Grafik ispod ni je pre ci zan već plas tičan pri mer upo tre be bre akeven ana li ze pri o dlu či va nju o upo tre bi clo uda. Pre sve ga, po tre bno je iden ti fi ko va ti sve fakto re ko ji uti ču na ce nu u slu ge i i zra zi ti ih nov ča no, tj. ko li ko bi ko šta li u clo udu, a ko li ko na sop stve noj in fras truk tu ri.

Ta ko do la zi mo do uku pnih tro ško va za clo ud (TR2) i uku pnih tro ško va za sopstve nu in fras truk tu ru (TR1). Ka da ih upo re di mo, pri me ću je mo da je na po četku ko ri šće nja ana li za na stra ni clo uda, jer ne ma in ves ti ci onih tro ško va. Ta ko đe, na uku pne tro ško ve ko ri šće nja sop stve ne in fras truk tu re uti ču kon stan tni fik sni tro ško vi za stru ju, pla te, edu ka ci ju za posle nih, o drža va nje o pre me i dr., dok kod clo uda tih tro ško va ne ma. Ipak, kod siste ma ko ji za hte va ju o bra du ve li ke ko li čine po da ta ka bre akeven ana li za pre la zi na stra nu ko ri šće nja sop stve ne in frastruk tu re. Sva ka kom pa ni ja mo ra la bi da bu de u sta nju da na pra vi bre akeven ana li zu pri o dlu či va nju i ta ko pro ce ni ko ja je o dlu ka pra va.

Te hnič ka o gra ni če nja clo ud‑aObi man, vi so ko kva li te tan sa držaj na me njen tra di ci onal nom emi to vanju je da le ko brže pre ne ti sa lo kal nog sto ra gea ne go sa clo uda na playout ser ver ko ji se na la zi u is tom LANu. Sva ki u plo ad, po se bno HD, 2K ili 4K/UHD re zo lu ci je, do vo di do zna čaj nog u tro ška vre me na.

Da nas ko ri šće nje clo uda za ove proce se do bi ja smi sao ako je me dij:

• sme šten ili ar hi vi ran na clo udbased sto ra geu;

• pro ce si ran u clo udu i na kon to ga sme šten na clo ud sto ra ge;

• is po ru čen ne kom clo udba sed content de li very networku (CDN);

• dis tri bu iran na on li ne des ti na ci ju.

Mak si mi zi ra nje per for man si i pro tokaHi bri dni clo ud (ko ri šće nje i sop stve ne i in fras truk tu re u clo udu) omo gu ća va da u prav lja nje ve li kim faj lo vi ma i zmeđu dva o kru že nja bu de je dnos tav no i

flek si bil no. Pri mer pre dnos ti ko ri šće nja hi bri dnog re še nja je pre ba ci va nje za hteva za tran sko di ra njem na clo ud in frastruk tu ru u tre nu ci ma ka da je sop stve na in fras truk tu ra pre op te re će na. Hi bri dne clo ud kon fi gu ra ci je su naj bo lji put za os tva ri va nje mak si mal nih per for man si i pro to ka (thro ug hput) u pro ce su transko di ra nja ori jen ti sa nom na clo ud, jer obe zbe đu ju efi ka sno re ša va nje spe ci fičnih za hte va ko ji se pos tav lja ju pred IT u u prav lja nju me di ji ma.

Te les tre amov Van ta ge clo ud ser vis im ple men ti ran je na Ama zon Web Ser vices (AWS) jav nom clo udu. Ka da Van tage ko ri sni ci po ve žu svoj Van ta ge en terpri seclass tran sko ding so ftve rom sa Van ta ge clo udom (hi bri dna kon fi gu ra cija), mo gu da sta ve na ras po la ga nje svo je clo ud ka pa ci te te u ne ko li ko mi nu ta. U skla du sa oče ki va nji ma ko ri sni ka, rad sa Van ta ge vir tu al do ma inom ka rak teri šu in te rak tiv no ko ri snič ko o kru že nje, pot pun ra dni pro ces i vi sok ni vo kva li teta i zla za.

Naj ve ći iza zov je pro na ći clo ud servispro vaj de ra ko ji za is ta ra zu me striktne za hte ve me dij ske in dus tri je. Ide al no,

25

KEMP

KEMP Lo a dMas ter su na pre dni ADC pro i zvo di (Ap pli ca ti on Deli very Con trol ler) ko ji in te gri šu fun kci je lo ad ba lan si ra nja ser ver skog sa o bra ća ja, Layer 7 con tent swit chinga, SSL ak ce le ra ci je sa o bra ća ja i pro ve re dos tu pnos ti a pli ka ci ja, pri tom ima ju u gra đen ses si on a ffi nity (sticky ses sions) me ha ni zam, ke ši ra ju i kom pre su ju sa o bra ćaj u re al nom vre me nu, ima ju IPS i web a pli ka tiv ni fi rewall, vrše preautenti fi ka ci ju ko ri sni ka i mo gu da pru že SSL VPN ter mi na ci ju uz sin gle signon fun kci onal nost.

Svi KEMP Lo a dMas ter pro i zvo di imaju sle de će ka rak te ris ti ke:

• Layer 4 i Layer 7 Lo ad Ba lan cing uz Co okie Per sis tence;

• SSL O fflo ad i SSL A cce le ra tion• obim nu pro ve ru dos tu pnos ti (He

alth Che cking) a pli ka ci ja u po za dini;• IPS – Network In tru si on Pre ven ti

on System;• Ap pli ca ti on A cce le ra ti on: HTTP

ca ching & com pres sion;• A cti ve/Hot‑Standby High Ava‑

ila bi lity;• po je dnos tav lje nu kon fi gu ra ci ju,

ko ri šće njem pre de fi ni sa nih tem plej ta za spe ci fi čne a pli ka ci je (MS Exchan ge and Lync);

• WAF – Web Ap pli ca ti on Fi rewall;

• po dršku za Software De fi ned Network (SDN) i Network Fun cti ons Vir tu ali za ti on (NFV).

Web a pli ka tiv ni fi rewall, SSL VPN ter mi na ci ja i iden tity ma na ge ment ge neral no mo gu da se im ple men ti ra ju u bi lo kom de lu kom pa nij ske mre že. Ipak, ukoli ko kom pa ni ja pris tup in ter nim a pli kaci ja ma pru ža i pre ko in ter ne ta, u ve ći ni slu ča je va naj bo lje je pret ho dno na ve de na re še nja im ple men ti ra ti što bli že tim a plika ci ja ma. Ve ći na kom pa ni ja ko je im plemen ti ra ju ADC ko ris te ih i kao SSL tač ku ter mi na ci je, što omo gu ća va osi gu ra va nje svih a pli ka ci ja, ek ster nih i in ter nih, sve do tač ke pris tu pa a pli ka ci ji. ADC ni je bez ra zlo ga ide al no mes to za vi šes tru ku auten ti fi ka ci ju ko ri sni ka i web a pli ka tivni fi rewall, jer se ove kon tro le pri me nju ju baš u tač ki SSL ter mi na ci je, ta čno na kon što se po da ci de krip tu ju, i zbe ga va ju ći pri tom po tre bu da se is ti po da ci de krip tu ju i en krip tu ju vi še pu ta u to ku tran spor ta do a pli ka ci je. Pri me na sve ga ovo ga na ni vou ADCa, a ne na ni vou po je di načnih ser ve ra, osi gu ra va kon zis ten tnost kon fi gu ra ci ja i po li sa, pri tom kom bi nuju ći ska la bil nost sa be zbe dno šću.

Ed ge Se cu rity Pack (ESP), za je dno sa vi so ko per for man tnim SSLom, VPN ter mi na ci jom i u brza njem, pru ža vi šestru ku pro ve ru iden ti te ta i auto ri za ci ju.

ESP u klju ču je in te gra ci ju sa ak tiv nim di rek to ri ju mom, po dršku za RA DI US auten ti fi ka ci ju i dvos tru ku auten ti fi ka ciju sa RSA Se cu rID.

Ap pli ca ti on Fi rewall Pack (AFP) dono si fun kci je web a pli ka tiv nog fi rewalla o dmah uz a pli ka ci ju, a dre si ra ju ći exploite kao što su SQL inje cti on i cross si te scrip ting, u sta nju je da o bra di i osi gu ra en krip to van web sa o bra ćaj i ra di kao kon tro la ek sfil tra ci je (ne ov la šće nog o dli va) ose tlji vih li čnih po da ta ka i infor ma ci ja u ve zi s kre di tnim kar ti ca ma, što omo gu ća va kom pa ni ja ma da us kla de svo je po slo va nje sa PCIDSS za hte vi ma. AFP obe zbe đu je do da tni ni vo kao na dogra dnju tra di ci onal noj fi rewall za šti ti, kon tro li šu ći pris tup jav no dos tu pnim ser vi si ma, por to vi ma i pro to ko li ma ko ri šće nim za taj pris tup, kao i network whi te lis ting & bla cklis ting.

KEMP lo ad ba lan se ri fo ku si ra ju se na a pli ka tiv ne per for man se, omo gu ću ju ći ko ri sni ci ma da op ti mi zu ju klju čne Micro soft (Dyna mics, DA, Exchan ge, Lync, RDS, Sha re po int...), VMware (VIEW, Wor kspa ce,Log In sight, Airwatch...),

A pli ka tiv no ori jen ti sa ni lo ad ba lan seriOp ti mi za ci ja web i a pli ka ci one in fras truk tu re, u ci lju pos ti za nja vi so kih per for man si, flek si bil nog ska li ra nja, za šti te i la ko će u prav ljanja

26 Business&IT

O ffto pic

Ora cle, SAP, Dell, IBM a pli ka ci je i a pli kaci je dru gih pro i zvo đa ča.

KEMP ADC su je di ni pro i zvo di ko ji po drža va ju če ti ri ra zli či ta de‑ployment mo de la: har dver ski, vir tu‑el ni, clo ud i ba re‑me tal – bez i zme na u ka rak te ris ti ka ma ili je dnos tav nos‑ti u prav lja nja.

Go di na ma ra ni je, KEMP je u svo jio softwarefirst ADC pa ra di gmu. Dok su kon ku ren tski ADC pro i zvo đa či uči ni li sve što su mo gli da za us ta ve pre la zak sa har dver skih na so ftver ski ba zi ra na re še nja, KEMP Te chno lo gi es je iza brao da os ta ne pri softwarefirst ADC pa ra di gmi, fo ku si ra ju ći se na pru ža nje ADC re še nja sa vrhun skom agil no šću, flek si bil no šću, ska la bil no šću i per for man sa ma.

Bez ob zi ra da li ra di na har dve ru, bareme ta lu, vir tu el noj in fras truk tu ri ili clo udu, KEMP so ftver ska ADC re še nja pru ža ju is ti set fun kci ja, vi so ke per forman se uz o drža va nje vrlo pri hva tlji vih ce na. KEMPove pre dnos ti u o dno su ce na/per for man se su op ti mi zo va ne za ko ri sni ke po slov nih a pli ka ci ja i a dminis tra to re vir tu el nih o kru že nja, či ne ći u tom slu ča ju KEMP Lo a dMas ter naj povolj ni jom ADC op ci jom.

KEMP Vir tu al Lo a dMas ter pro i zvo di (VLM) obe zbe đu ju is ti sve obu hva tan set fun kci ja dos tu pan u ce lom Lo a dMas ter ADC por tfo li ju, pru ža ju ći flek si bil nost vir tu el ne te hno lo gi je. Mo gu bi ti in stali ra ni na is tim ser ve ri ma gde se na la ze

i kom pa nij ske vir tu el ne ma ši ne i ra di ti sa hi lja da ma ili de se ti na ma hi lja da SSL i web a pli ka tiv nih za hte va po se kun di, uko li ko je po tre bno, sa mo gu ćnos ti ma za još bo lje per for man se uz dru ga či je konfi gu ra ci je.

Do da tno, KEMPovi VLM pro i zvo di pro ši ru ju fun kci ju in te li gen tnog lo ad ba lan si ra nja i is po ru ku a pli ka ci ja van po je di na čne lo ka ci je sve do ge o gra fski ra štrka nih lo ka ci ja, te a pli ka ci ju is po ruču ju pre ko al go ri ta ma ko ji su spo so bni da oda be ru naj bo lji mo gu ći da tacen tar za is pu nja va nje kli jen tskih za hte va.

KEMPova so ftver ska re še nja obezbe đu ju ve ći nu ili go to vo sve za hte va ne fun kci je da na šnjih web a pli ka ci ja, uz kon fi gu ra ci ju pre ko in tu itiv nog in terfej sa sa sa mo ne ko li ko kli ko va mi šem. Ni je po tre bno po zna va nje skrip tin ga za kon fi gu ra ci ju.

Sa vi še od 40.000 im ple men ta ci ja ši rom sve ta i u kor po ra ci ja ma u Ame ri ci, Ev ro pi, Azi ji i