Austen, Jane Ema

8/3/2019 Austen, Jane Ema

1/233

NASLOV ORIGINALAJane Austen EMMAPrevele s engleskog D. i J. STOJANOyiCDZEJN OSTENE.MAROMAN

IZDAVAKO PREDUZEE RADBEOGRAD [/1954, \

iZO-.M

PREDGOVOROd sedam zavrenih romana koje je napisala klasina engleska spisateljka DejnOsten (17751817), E m a je po-slednje delo. tampano za ivota svoga autora.U jednom njenom pismu, upuenom bibliotekaru J... S. Klarku (J, S. Clarke),nalazi se, povodom pojave toga romana 1816 godine, ivo izraeno strahovanje oprijemu na koji e E m a naii: Moja najvea briga u ovom trenutku jeste daovo etvrto delo ne osramoti ono to je bilo dobro u drugim delima. Da ovenjene rei nisu bile izraz sujete jednog slavoljubivog pisca, ve jednapotvrda vie njene uroene skromnosti, pokazuje razmiljanje Dejn Osten osopstvenim delima, izraeno malo dalje u istom, dobro poznatom, napredpomenutom pismu: ... Mene snano obuzima misao da e onim itaocima kojima sevie dopao roman Gordost i predrasuda*) ovo izgledati sa manje duha, a da ese onima koji su vie voleli Mensfildski'posed ovo initi sa manje razuma.Neosporno, veoma znaajne reci, ali ne toliko za ocenu samih romana, koliko za

upoznavanje jediie dragocene osobine kojom je ova velika umetnica raspolagala:elje da bude ne-pristrasna prema sebi. Dejn Osten nije doivela da sazna sudkritiara Houtlija (Whately), svoga savremenika, i docnijih knjievnihistoriara i prikazivaa, koji su nain njenog slikanja karaktera poredili saSekspirovim, i koji su lu Emi, isto toliko koliko u drugim njenim romanima,nali izrazite primere da potvrde svoje miljenje. 'Ema je glavna linost romana koji nosi nj&no ime. To je razmaena devojka izgaanske porodice nastanjene u selu,*) Prevod ovog romana, sa predgovorom, objavljen je godine u Izdavakompreduzeu Rad.


2/233

1&53bez majke, bistra po prirodi, dosetljiva u raspravljanju, brzog odgovora iveoma ive mate, ali nenaviknuta da svoje vreme ispunjava nekim sadrajem odvrednosti. U osnovi ne rava, i u postupcima ak dobronamerna, ona uiva da-se mesa u tue stvari srca. Ali, poto je do krajnosti lo psiholog, i potonjena logika uvek uzme neki obrt suprotan jednom normalnom i prirodnom toku,ona se nalazi u stalnoj neprilici zbog neoekivanih posledica i negativnihishoda koje donose njeni planovi. Sama nimalo koketa, uvek se zauzima, kako

ona veruje, za dobro drugih; usto, a to je moda i najvanije, puna klasnihpredrasuda, koje su uzrok ne samo njenih sopstvenih nevolja, nego i nevoljadrugih linosti u iji se ivot ona usudila da umea svojim uticajem. Sposobnada saosea sa onima 'koji usled njenog nepametnog planiranja pate, ona zadugoostaje u zabludi, nesvesna da je izvor njihove patnje ba u njoj samoj. I kakoje uvek voljna da priskoi u pomo, ona, kujui nove planove, pada u novegreke i stvara novenevolje.Glavna rtva takve Emine ivotne orijentacije, lepotica Harijeta Smit, sirotadevojka neizvesnog porekla, skromnih zahteva, malog iskustva, nikakvogaznanja, pod negativnim dejstvom Eminih klasnih predrasuda, raskida veze saMar-tinom, koji je kao ovek dostojan najveeg potovanja, alije farmer.

Potrebno je da se malo zaustavimo na sposobnosti- Dejn Osten da psiholokastanja i psiholoke reakcije iznosi bez psihologisanja. Istorija Harijete tovrlo lepo pokazuje. Pod Eminim uticajem, Harijeta se trudi da se odvoji iodvikne od sredine koja joj je nekada bila veoma bliska i draga, u kojoj jedoivela istinski prijatne dane i nedelje, i koja joj je pruala uslove zapravu sreu. Ona, u osnovi krotko stvorenje, druei se sa Emom koja pripadaznatno viem drutvu, dobij a sve vee prohteve. Postepeno postajepripadnica sredine koju dovoljno ne razume, ali koja njenoj probuenoj sujetipoinje da godi. Harijeta je skoro upropaeno stvorenje, ne samo zato to jepod ravim Eminim rukovodstvom raskinula veze sa divnim, farmerom Martinom,ve i stoga to je poela da gubi ivotnu orijentaciju. Njena volja, njenasposobnost snalaenja i samostalnost odluivanja kao da su iz osnovaporemeena Sve nevolje koje je Harijeta doivela bile su plod neodlunostikoja joj je doputala da se povodii da podlee Eminom uticaju. Ona je u Emi gledala savrenstvo, nepogreanrazum i besprekornu sposobnost rasuivanja. Sve krize kroz koje je Harijetaprolazila i njena duevna stanja izneti su pred itaoca ne u vidu opisivanja,ve neposredno, obino u njenim razgovorima sa Emom, u poetim, a nedovrenim,reenicama, u promeni boje njenog lica, u izrazu njenih oiju.Vrhunac fabule pretstavlja Emino saznanje da se Harijeta zagrejala zagospodina Najtlija, i istovremeno dramatino otkrie da ga i ona, Ema, voli.Gospodin Najtli je ozbiljan, uravnoteen, razborit Emin daleki srodnik, kojijoj u vie mahova prijateljski, ali strogo, kritiki, ukazuje na njenepogreke i pokuava da je izvede iz zablude. Gospodin Najtli je u romanu nekavrsta rezonera, ali ne apstraktnog, ve u najtenjoj vezi sa stvarnimdogaaiima. To je ovek plemenita kova, istinskog razumevanja kako za one kojipodnose uvrede, tako i za one koji ih nanose, kako za one koji su duhoviti,

tako i za one koji su komini. U svakome on urna da otkrije njegovu pravuprirodu i da je istakne, pri emu se ljubimci ne provedu uvek najbolje, dokzapostavljeni bivaju priblieni nivou nae prosene ljudske sposobnosti uoa-vanja. Njega Dejn Osten upotrebljava kao sredstvo da izrazi oveanskanaela, ne dajui mu suvie prostora da ne bi de-lovao nametljivo, aliizdvajajui ga vidno kad god treba da se uje 'glas istine i pravde. Nije udoto takav Najtli uspeva da kod Eme postepeno pokrene savest i probudi svest.Od ostalih linosti treba pomenuti izvanredno ivo i uspe-no dat karakterstare i siromane mis Bejts. Ona govori mnogo, opirno i brzo, kao da, skaesa predmeta na predmet umeui mnogobrojne ljubaznosti i uetivosti popraene


3/233

lepim manirima. Sve je to ubedljivo, istinito, plastino i neobinozanimljivo, iako, moda, malo karikirano. Govorei o odbrani koju je kritiarHoutli dao kao odgovor na zamerke nekih prikazivaa u vezi sa ovim i jo nekimnerazumnim licima u romanu Ema, Ostin Dobson (Austin Dobson) sasvim tanoprimeuje da je potrebno vie genija da se naslika nerazuman nego razumanovek.Izvanredno uspeo portret dala jeDejn Osten i u gospoi Elten, mladoj eni

koja uiva da u drutvu vodi prvu re, da vlada, da izigrava otmenost ipokroviteljstvo, da uvek bude pitana, sluana i uvaavana kao duhovita, madase raz-mee skromnou; ona je ustvari netaktina, nepametna ena, neuviavnai bezobzirna prema oseanjima drugih, u osnovi nevaspitana; uisto vremegovorljiva gotovo kao mis Bejts. Ali, dok govorljivost mis Bejtsove sadri ipored kominosti, puno pozitivnih elemenata koji odaju jednu dobroudnu i do-bronamernu devbjku, bezopasnu za susede, dotle govorljivost gospoe Eltensadri puno negativnih elemenata, tekih za njene sagovornike i neprijatnih ponjenu okolinu.Njen mu, gospodin Elten, jeste jo jedna sjajno izvajana figura. On jedosledno ceremonijalan, izvetaen, nepronicljiv, plitkouman ovek, ba onakvaprilika kakva odgovara gospoi Elten. Skoro bi se moglo rei da je gospodinElten nova, neto razblaena verzija gospodina Kolinsa iz pomenutog romana

Gordost i predrasuda, iako neki kritiari ovu srodnost sa Kolinsom u pogledukaraktera vide u mladome gospodinu Cerilu, to se ne bi moglo primiti kaotano. Sa punim pravom prikaziva Ostin Dobson naziva Eltenove malim remek-delom.Na svoj nain interesantan je karakter Emin otac, gospodin Vudhauz, udovac,boleljiv starac, pristrasan roditelj, uglaen domain, paljiv sused iakoosobenjak, i veliki pesimist.Suta protivnost njemu je gospodin Veston, otac gospodina erila i mu Eminebive vaspitaice. Nema te' neprijatnosti koju on na neki nain ne bi okrenuona dobro. Njegova vedra predvianja, njegova drutvenost, njegova gotovost daorganizuje zabave i uestvuje u izletima okrepljeinje su ak i za gospodinaVudhauza, koji ga neobino voli i osea se dobro u njegovom drutvu.Nije nam cilj da ovde dajemo iscrpnu listu svih karaktera iz romana Em a.Njih. ima u prilinom broju. Ali vredi napomenuti da Dejn Osten, ak i kadneku linost epizodno uvede u fabulu romana, nae vrlo prikladan nain da jeprikae u onome to je kod te osobe najkarakteristiinije.Za Dejn Osten ne bi se moglo rei da je zastupnik samo jedne izvesne klaseprotiv druge. Po svojoj prirodi ona nije bi]a borac, a po svojim spisateljskimsklonostima nije bila polemiar. Kao odlian opservator i sjajan portretistasa jako razvijenim smislom za humor i sa! velikim darom za filigranskoizraivanje dijaloga, ona je u svojim romanima pokazi-vala da svoje doba ivo osea ida svoju sredinu dobro poznaje. Zdravo,visoko moralno, socijalno i humano prilaenje predmetu ini da se ova velikaromansijerka, na sebi svojstven nain, zalae za principe ovenosti,pravinosti i ljudskog dostojanstva. Po tome je ona uvek savremena.Dejn Osten duboko, intimno poznaje ovekovu prirodu, impulse, reakcije. Uprikazivanju ljudskih osobina nije didak-tiar. Ona je savestan posmatra'

koji daje umetnike projekcije svojih zapaanja. Po tome je ona besmrtna.

. . DANICA S. JANKOVIC3GLAVA PRVAEma Vudhaus bila je lepa, pametna i bogata, imala udoban dom i vedru narav, teje izgledalo da raspolae s ono nekoliko najveih blagodeti koje ivot moe daprui, a za neto manje od dvadeset jedne godine otkad je dola na svet, nijese desilo skoro nita to bi je rastuilo ili uznemirilo.


4/233

Bila je mlaa ki izvartredno nenog i irokogrudog oca; kad joj se sestraudala postala je, jo vrlo mlada, gospodarica njegove kue. Mati joj je umrlasuvie rano da bi se ona neto jasnije seala njezine milote; mesto njedobila je za vaspitaicu jednu krasnu enu,koju je zavolela bezmalo kao majku.esnaest godina provela je g-ca Tejlor u porodici g. Vudhausa, manje kaovaspitaica, a vie kao prijateljica; veoma je volela obe keri, ali Emunaroito. Izmeu njih dve vladala je skoro sestrinska prisnost. ak i pre no

to je prestala da po zvanju bude vaspitaica, g-ca Tejlor je usled svojeblage naravi retko kad neto nametala ili spreavala; a sad, kad je i ta senkanadmoi davno iezla, ivele su kao prijateljice, prisno vezane jedna zadrugu, a Ema je radila ta je htela; visoko je cenila sud g-ce Tejlor, ali serukovodila uglavnom svojim sopstvenim.Ustvari, u Eminom poloaju nije valjalo ba to to je suvie mogla da ivi posvojoj volji i to je imala sklonost da suvie lepo misli o sebi: te slabostimogle su da pomute njena mnogobrojna zadovoljstva. Meutim, ova opasnost jezasad bila tako skrivena da niko mje smatrao da bi je te slabosti mogleuiniti nesrenom.13'Iskrsla je tuga blaga tuga ali ne u vidu nefeg neprijatnog. G-ca Tejlorse udala. Gubitak g-ce Tejlor doneo joj je prvu alost. Na dan venanja tedrage prijateljice Emu su prvi put za due vreme obuzele turobne misli. Kad se

venanje svrilo i svatovi otili, otac i ona ostali su da sami ruaju, beznade da e neko tree lice uneti vie razonode u dugo popodne. Otac je, kaoobino posle ruka otiao da otspava, a njoj je ostalo samo da sedi i misli naono to je izgubila.Izgledalo je da e taj dogaaj biti srean za njenu prijateljicu. G. Vesten jebio ovek besprekornih osobina, imuan, odgovarajuih godina i prijatnog pona-anja. Oseala je izvesno zadovoljstvo pomiljajui kako je, s prijateljstvompunim samoodricanja, velikoduno, uvek elei a taj brak i radila na njegovomostvarenju. Ali je ovo jutro za nju ipak bilo sumorno. Svakog sata, svakogdana, oseae prazninu koju je ostavila g-ca Tejlor. Seala se njene dobrote dobrote i ljubavi koju joj je esnaest godina ukazivala seala se kako ju jepouavala i igrala se s njom jo od njene pete godine kako je sve svojesnage ulagala da joj, kad je bila zdrava, probudi panju i zabavi je, i' da jeneguje za vreme raznovrsnih bolesti u detinjstvu. Dugovala joj je mnogozahvalnosti za sve to; ali je u jo draoj i nenijoj uspomeni ostao njihovodnos za poslednjih sedam godina, ona jednakost i zavrena sloboda koja jemeu njima postojala kad su posle Izabeline udaje bile ostavljene jednadrugoj. To je bila prijateljica kakvih je malo: umna, dobro obrazovana,korisna, blaga, znala je sve porodine stvari, brinula se za sve to porodicubrine, a naroito se starala za nju, Emu, za svako njeno zadovoljstvo, svakuelju; prijateljica kojoj je mogla rei svaku svoju misao onako kako nastane,a koja ju je toliko volela da joj nikad nita ne bi zamerila.Kako e izdrati tu promenu? Istina, prijateljica joj odlazi samo polakilometra daleko, ali je Ema znala da mora biti velika razlika izmeu g-eVesten, koja se nalazi na svega pola kilometra udaljenosti, i g-ce Tejlor,koja je tu u kui; i zato se, kraj svih svojih preimustava linih iporodinih, nalazila sad u velikoj opasnosti da

padne u duhovnu usamljeni.Neno je volels svog oca, ali joj on nije bio drug.Nije uineo da razgovara s njom, ni ozbiljno ni aljivo.


5/233


6/233

uvek obre kako treba i nikad ih ne zalupi, Siguran sam da e biti odlinasobarica, a jadnoj gospo-

ici Tejlor bie znatna uteha to u kui ima nekoga na koga je navikla. Zna,kad god Dems ode da obie svoju ker, ona e dobiti vesti o nama. On. ejoj,-ispnati kako smo.Ema nije alila truda da podri to vedrije raspoloenje i nadala se da e mu,igrajui s njim dame, pomoi da prebrodi to vee, a takoe i samoj sebi, jerse plaila da je ne savlada alost. Namestili su sto 'za dame, ali odmahposle toga ue jedan posetilac, te ovo postade izlino.G. Najtli, razborit ovek od svojih trideset sedam ili osam godina, bio je nesamo njihov stari i prisni porodini prijatelj, ve im je bio i naroitoblizak kao stariji brat Izabelinog mua. Ziveo je na kilometar i po odHajberija, esto ih poseivao i uvek je bio rado doekan, a ovog putaradosnije no obino poto je dolazio neposredno od njihovih zajednikih roakau Londonu. Posle otsustva od nekoliko dana vratio se kui na neto kasnijiruak, a sad je doetao u Hartfild da bi ih izve-stio da su na Brunsvikomtrgu svi dobro. Pojavio se u pravi as, te g. Vudhaus malo ivnu. Veselirazgovor g. Najtlija uvek mu je prijao4*Sad se potpuno zadovoljio odgovorimakoje je dobio na svoja mnogobrojna pitanja o jadnoj Izabeli.injenoj deci.

Kad se to svrilo, g. Vudhaus zahvalno primeti:Vrlo ste ljubazni, gospodine Najtli, to ste ovako kasno izili da nasobiete. Bojim se da vam je' ta etnja bila naporna.Ni najmanje, gospodine. Vee je divno' obasjano meseinom i tako toplo damoram da se odmaknem malo od vaeg ognjita.Ali mora da je vrlo vlano i blatnjavo. Nadam se da niste nazebli.Blatnjavo, gospodine! Pogledajte moje cipele. Nijedne mrlje nema na njima.Gle! To me udi, j&r smo ovde imali mnogo kie. Dok smo bilj za dorukom,pljutalo je uasno punih pola sata. Nagovarao sam ih da odloe venanje.E da, nisam vam estitao. Poto mi je prilino jasno kakva mora da vam jeradost, nisam urio sa estitkama;i Ema1?ali nadam se da je sve uglavnom dobro proteklo. Kako ste se svi drali? Ko

je najvie plakao?Ah! Jadna gospoica Tejlor! Ba je to tuno. Jadni gospodin i gospoicaVudhaus, ako hoete, ali nikako ne mogu rei. 'jadna gospoica Tejlor1. Veomacenim i vas \ Emu, ali kad se postavi pitanje zavisnosti i nezavisnosti...! Usvakom sluaju mora biti lake ugaati jednom nego dvoma.Naroito ako je od to dvoje ono jedno veoma udljivo, nesnosno stvorenje!ree Ema alei se. Znam da je to ono to mislite'i to biste zaelo i kazalida nije tu moj otac.Mila mqja, zaista verujem da je to tano, ree gospodin Vudhaus uzdiui.Bojim se da sam ponekad vrlo udljiv i nesnosan.Ali slatki tatice! Ne mislite valjda da sam tu na vas ciljala, ili da jegospodin Najtli na vas mislio! Kakva strana pomisao! O, ne! Ja sam jedino nasebe ciljala. Gospodin Najtli voli da mi pronalazi mane, znate, u ali to jesve ala. Mi uvek kaemo jedno drugom sve to mislimo.

G. Najtli je odista bio jedan od malog broja onih koji su bili kadri da EmiVudhaus nau mana, i jedini koji joj je o njima govorio; mada i samoj Emi tonije bilo naroito milo, znala je da bi bilo jo manje milo njenom ocu, tenije htela da on nasluti da uopte postoji neko ko nju ne smatra savrenom.Ema zna da joj nikad ne laskam, ree g. Najtli, ali sad nisam mislio ni nakoju odreenu osobu. Gospoica Tejlor je dosad imala da ugaa dvoma, sad eimati da ugaa samo jednom: tu ima dosta izgleda da bude udobitku.Dobro, ree Ema, elei da pree preko toga, Meli biste da ujete kako jeproteklo venanje, i rado u vam to ispriati jer smo se cvi divno drali. Svi


7/233

su bili tani, svi su izgledali najbolje: nije se mogla zapaziti ni jedna suzai jedva neko tuno lice. Da, da, svi smo oseali da emo se nalaziti samo napola kilometra jedni od drugih i da emo se sigurno svakodnevno viati. 18Moja mila Ema sve tako dobro podnosi, ree njen otac. Ali, gospodineNajtli, njoj je ustvari veoma ao to gubi sirotu gospoicu Tejlor, i siguransam da e taj gubitak oseati vie no to misli.Ema okrete na drugu stranu lice na kom se osmeh borio sa suzama.

Neminovno je da Ema osea koliko joj nedostaje takva prijateljica, ree g.Najtli. Ne bismo je mi vo-leli toliko koliko je volimo, gospodine, kad bismomogli pretpostaviti da je drukije; ali ona zna koliko gospoica Tejlor ovimbrakom dobija, zna da u tim godinama ene vole da imaju svoj dom, i zna kolikoje gospoici Tejlor vano da otsezbedi svoju budunost, te zato ne moe sebidopustiti da osea vie bola nego zadovoljstva. Svaki prijateli gospoiceTejlor mora biti radostan to se ona tato srenp udala.A vi ste zaboravili jo neto to mene raduje, ree Ema, i to netoprilino znaajno da sam ja sama dovela do te udaje. Ja sam ta' brakpredvidela jo pre etiri godine, i sad kad se on ostvario i dokazalo se dasam bila u pravu, dok je toliko sveta govorilo da se gospodin Vesten nikadvie nee oeniti, oseam se kao nagraena.G. Najtli zavrte glavom. Njen otac odgovori raz-neeno:

Ah, draga moja, vie bih voleo da ne udeava i ne pretskazuje brakove, jerto god ti kae, uvek se i dogodi, molim te, nemoj vie nikakve brakove daudeava. , j/Obeavam vam da neu pripremati svoj, ali one ostale zbilja moram. To jenajlepa zabava na svetu. A jo posle ovakvog uspeha, moete misliti! Svi sugovorili d se gospodin Vesten nikad vie nee oeniti. O, nikako! GospodinVesten je tako dugo udovac; ivi, izgleda, tako savreno ugodno bez ene,provodi vreme bilo na poslu u gradu, bilo ovde meu svojim prijateljima, svudarado primljen, uvek veseo gospodin Vesten nema potrebe da i jedno jedinovee u godini provede sam, ako to ne eli. O, ne! Gospodin Vesten se sigurnonikad vie nee eniti. Neki su ak priali da je tako neto obeao svojojeni na njenoj samrtnoj po-(tostelji, a drugi kako mu sin i enin brat to ne doputaju. Vrlo ozbiljno suiznosili svakojake budalatine o tome, ali ja ni u jednu nisam verovala. Odonog dana (otprilike pre etiri godine) kada srno ga gospoica Tejlor i jasrele na Brodvejskom putu i kad je on, poto je poela da rominja sitna kia,onako predusretljivo poleteo do Mielovih j pozajmio za nas dva kiobrana, zamene je stvar bila odluena. Od tog asa sam mislila kako da ostvarim tajbrak; a kad me je u ovom sluaju nagradio takav uspeh, dragi tata, ne moetepomiljati da u prestati s navoadisanjem.Ne shvatam ta hoete da kaete reju uspeh, ree g. Najtli. -Uspehpretpostavlja trud. Ako ste se vi etiri godine trudili da ostvarite taj brak,onda ste ba krasno utroili svoje vreme! Zaista divno da jedna mlada devojkana to upotrebljava svoje umne sposobnosti! Ali ako se, kao to ja zamiljam,to vae ostvarivanje braka, kako vi to velite, sastojalo u tome to ste gazamislili, to ste u jednom dokonom asu rekli u sebi: 'Mislim da bi biloodlino za gospoicu Tejlor ako bi je gospodin Vesten uzeo', i to ste to

zatim s vremena na vreme opet govorili u sebi zato onda pominjete uspeh? Uemu je vaa zasluga? ime se diite? Imali ste sree da tano predvidite, ito je sve to se moe rei.A zar vi nikad niste doiveli ono radosno i pobed-niko oseanje kojenastupa-kad ste neto tano predvi-deli? Saaljevam vas. Mislila sam da steotroumniji; jer, budite uvereni, pogaanje ne zavisi nikad samo od sree, utome uvek ima i dara.-A to se tie moje jadne rei 'uspeh' kojoj zamerate,nisam ubeena da nemam ba nimalo prava na nju. Vi ste ocrtali dve lepe slike,ali mi se ini da postoji i trea neto izmeu onog ko ne ini nita i onogko ini sve. Da ja nisam potsticala gospodina Vestena da nas poseuje, da mu


8/233

nisam pruala malo ohrabrenja i da nisam zagladila mnoge sitne nesporazume,moda ne bi ni do ega dolo. Verujem da dovoljno poznajete Hartfild da bisteto razumeli.Neposrednog i otvorenoaoveka kao to je Veslen, i razumnu i iskrenu enukao gospoicu Tejlor, moete slobodno pustiti da sami svravaju svoje stvari.Uplita-njembiste pre naudili sebi nego njima uinili dobra.20

Ema nikad ne misli na sebe ako moe drugome da uini dobra, pridrui se g.Vudhaus, koji je samo deli-mino shvatao. Ali, mila moja, molim te, nemojvie nikog da eni i udaje, to su budalatine koje razaraju porodini krug.Samo jo jednog, tata, samo gospodina Eltena. Jadni gospodin Elten! Vama sedopae. gospodin Elten, tata. Moram da mu potraim enu. U Hajberiju nemanijedne koja bi bila dostojna njega a on je ovde ve godinu dana i tako jeudobno uredio svoju kuu da bi sramota bila da jo due ostane momak Kad jedanas sastavljao njima ruke, uinilo mi se kao da bi eleo da i njemu nekouini tu uslugu! Imam vrlo lepo miljenje o gospodinu Eltenu, a to je jedininain na koji mu mogu pomoi.Gospodin Elten je nesumnjivo vrlo lep mladi i vrlo dobar i veoma ga cenim.Al} ako hoe da mu ukae neku panju, mila moja, pozovi ga nekiput na ruak.To e biti mnogo bolje. Verujem da e gospodin Najtli biti tako ljubazan da

doe s njim.S najveim zadovoljstvom, gospodine, kad god hoete, ree gospodin Najtli,smejui se. I sasvim se slaem s vama da e to biti mnogo bolje. Pozovite gana ruak, Ema, i posluite ga najboljom ribom i piletinom, ali pustite ga dasam izabere sebi enu. Budite uvereni da ovek od dvadeset est ili sedamgodina moe sam da se pobrine1 za sebe.GLAVA DRUGAG. Vesten je bio rodom iz Hajberija, iz jedne ugledne porodice koja se zaposlednja dva-tri kolena obogatila i postala otmena. Lepo je obrazovan, alipoto je u ranoj mladosti nasledio neki r^ali imetbk kojim je stekao iz-vesnunezavisnost, nije nokazivao sklonosti za obina zanimanja kojima su se odalanjegova braa, te je svoj nemirni, veseli i druevni duh zadovoljio time toje stupio u narodnu gardu svoje grofovije, koja'se tada stvarala.Kapetana Vestena su svi voleli, i kad se u svom vojnikom ivotu sluajnoupoznao s g-com eril, iz jedne velike jorkirske porodice, i ova sezaljubila u njega, nije se iznenadio niko sem nienoo brata i njegove ene,koji ga nikad ranije nisu videli, i koji su bili veoma gordi i mnogo drali dosvog ugleda, kome bi takva veza mogla nakoditi.Meutim, g-cu eril, koja je bila punoletna i sama raspolagala svojim novcem mada njen novac nije bio u srazmeri s porodinim imanjem nisu uspeli daodvrate od te udaje, te je ona. : ostvarena, na veliki jad g. i g-e erilkoji su je s dunom pristojnou pustili da ode. To je bio neprikladan brak inije se pokazao vrlo srean. Trebalo je da se g-a Vesten osea STenijom unjemu, jer je imala mua topla srca i blage naravi, koji je verovao da za njumora initi sve za uzvrat to je bila toliko dobra da se zaljubi u njega; ali,mada je pokazala izvesnu vrstu odvanosti, nedostajala joj je ona najvanija.Bila je dovoljno odluna da uprkos svome bratu sprovede ono to je naumila,ali ne toliko da se

22savlada i da preterano ne ali to je taj brat nerazumno ljut, i da lakopodnosi to ne moe da ivi raskono kao ranije. Troili su vie nego to suim prihodi doputali, ali u poreenju s Enskumom to nije bilo nita. Nijeprestala da voli svog mua, ali je elela da istovremeno bude i suprugakapetana Vestena i g-ca eril iz Enskuma.Pokazalo se da je kapetan Vesten, za koga su svi, a naroito erilovi,smatrali da se sjajno oenio, u celoj toj stvari dosta izgubio; kad mu je enaposle tri godine braka umrla, bio je siromaniji no u poetku, a imao je da sestara i o detetu. Meutim, brige o detetu ubrzo je bio osloboen. Uz


9/233

dugotrajnu boljku svoje majke, koja t je doprinela ublaenju strasti, deko jeposluio kao sredstvo za izmirenje: nemajui svoje dece niti kakve druge mladeosobe u svojoj porodici koju bi izdravali, g. i g-a eril ponudili su ubrzoposle njene smrti da preuzmu svu brigu oko maloga Franka. Obudoveli otac semoda dvoumio i ustezao, ali su nadvladali drugi obziri i dete je predato nezii imetku erilovih, a on je ostao da vodj rauna samo o sebi i o tome kako dapopravi svoj poloaj.

Zaeleo je da potpuno izmeni svoj ivot. Napustio je narodnu gardu i odao setrgovini, poto je imao brau koja su se lepo snala u Londonu, to mu jeolakalo poetak. Tu je imao posla taman koliko mu je bilo potrebno. Zadraoje kuicu u Hajberiju, gde je provodio najvei broj svojih slobodnih dana, itako mu je u dobrom raspoloenju prolo iduih osamnaest do dvadeset godina,de-lom u korisnom radu, delom u zadovoljstvima drutvenog ivota. Za to vremeje prilino zaradio dovoljno da bj kupio jedno malo imanje u bliziniHajberija, za kojim je uvek udeo dovoljno da se oeni devojkom bez mirazakao to je g-ca Tejlor, i da'ivi onako kako je eleo, kao ovek koji voliprijatelje i drutvo. G-ca Tejlor je ve od pre izvesnog vremena poela da imauticaja na njegove namere, ali kako to nije bio tiranski uticaj mlade devojkena mladia, nije ga pokolebao u reeno-stj da se ne eni sve dok ne bude mogaoda kupi Rendols; prodaju Rendolsa je dugo iekivao, ali nije popustio dok

nije ostvario taj cilj koji je sebi postavio. Obogaf.1023se, kupio je kuu, oenio se i o\poeo novo razdoblje svog ivota, s veimizgledima na sreu no to ih je imao u ranijim. Nikad nije bio nesrean: naravga je titila od toga, ak i u prvom braku, ali mu je ovaj drugi moraopokazati kako je divno imati razumnu i istinski dobrodunu enu, i dati munajprijatniji dokaz da je mnogo bolje birati nego biti izabran, izazivatizahvalnost negoje oseati.Kad se reavao, imao je da misli samo na sebe: njegovo imanje bilo je samonjegovo; to se tie Franka, on niie samo preutno vaspitavan kao nasledniksvoga ujaka, nego ga je ovaj i zvanino usinio, te je Frank, kad je postaopunoletan, uzeo ime eril. Zato nije bilo nimalo verovatno da e mu ikadabiti potrebna oeva pomo. Otac mu se toga nije plaio. Ujna mu je bilaudljiva ena i svog mua je drala pod papuom, ali g. Vesten nijepretpostavljao da ikakve udi mogu biti toliko snane da njihove poslediceoseti neko ko je tako mio i, kako je on verovao, zasluio da bude mio. Svakegodine se viao sa svojim sinom u Londonu i ponosio se njime, pa su se ve istanovnici Hajberija, sluajui njegove izve-taje pune ljubavi, kako je toveoma otmen mladi, na neki nain diili Frankom erilom. Smatralo se da to-liko pripada tom mestu da se njegove vrline i izgledi na budunost, u nekuruku, tiu svih njih.G. Frank Ceril bio je dika Hajberija i svi su radoznalo oekivali da ga vide,ali im na tu laskavu panju on nije odgovarao ravnom merom, jer se nikako nijetamo pojavljivao. esto se govorilo da e doi u posetu svome ocu, ali do ovenikako nije dolazilo.Sad, posle enidbe g. Vestena, pretpostavljalo se da e ga sin u znak panje

posetiti. U toj stvari svi su se slagali, i kad je gTa Peri bila na aju kodg-e i g-ce Bejts, i kad su joj g-a i g-ca Bejts vratile posetu. Sad je dolovreme da g. Frank Ceril doe meu njih; ta nada je ojaala kad se ulo da jeovom prilikom pisao svojoj maehi. Nekoliko dana u toku svake posete u Haj-beriju pominjalo se i ljubazno pismo koje je g-a Vesten dobila. Verovatnoste uli za leno pismo koje je Frank eril uputio g-i Vesten? Kau da jezaista veoma lepo. Gospodin Vudliaus mi je o njemu priao. Gospodin Vud-24haus je video to pismo i kae da nikad u ivotu nije proitao tako lepopismo!


10/233

To pismo je odista veoma cenjeno. G-a Vesten je, razume se. stekla vrlopovoljno miljenje o mladome o-veku; ovako prijatna panja pruala jeneoboriv dokaz njegove razumnosti, kao i novi, rado prihvaeni povod zaestitanja koja je ve udaja donela. Smatrala je sebe veoma srenom enom, adovoljno je ivela da bi znala kako se s razlogom moe smatrati srenom, kadjoj je jedina alost poticala otuda to se unekoliko odvojila od prijatelja,ija oseanja prema njoj nisu nikad ohladnela i kojima je rastanak s njom

teko pao.Znala je da im ponekadsigurno nedostaje njeno drutvo, i nije bez bolapomiljala da je Emi i najmanje za-doveljstvo uskraeno ili da joj je i samojedan sat dosadno zato to ona nije pored nje. Ali mila Ema nije takav slabi,snala se bolje no to bi se veina devojaka snale, ima pameti, snage iodvanosti, te se moe oekivati da e je te osobine podrati u malimtekoama i liavanjima koje je donela promena. Teila se zatim time toRendols nije daleko od Hartfilda, tako da ak i sama ena moe da otetadonde, i to su narav i prilike g. Vestena takve da ih nee spreiti da tezime svako drugo vee provode zajedno.Zbog svog novog poloaja g-a Vesten se satima oseala srenom, a samo zatrenutak bi se raalostila. Njeno zadovoljstvo vie nego zadovoljstvo njeno ushienje bilo je tako opravdano i oevidno da bi se Ema ponekad

iznenadila, mada je dobro poznavala svoga oca, to on jo ali jadnu g-cuTejlor kad bi je ostavili u njenom udobnom stanu ili kad bi ih ona naputalauve-e u pratnji svog ljubaznog mua i sedala u svoje koije. Nikad nijeotila a da g. Vudhaus nije uzdahnuo i rekao: . Ah, jadna gospoica Tejlor! Bilo bi joj vrlo milo da ostane kod nas. ;G-cu Tejlor nije mogao povratiti, niti je bilo verovatno da e prestati da jeali. Ali posle nekoliko ne-delja g. Vudhaus se ipak bolje oseao. Susedi suprestali da mu estitaju, nije se vie jedio kad bi neko radosno pozdravio tajtuni dogaaj, a1 od svadbenog kolaa, koji25ga je mnogo zabrinuo, nije vie bilo ni zalogaja. Njegov stomak nije mogaoda podnese nita masno, a nikad nije verovao da su drugi ljudi drukiji odnjega. to je njemu kodilo, smatrao je da nije ni za kog; stoga jenajozbiljnije pokuao da ih ubedi da uopte ne prave svadbeni kola, a kad muto nije polo za rukom, isto ih je tako ozbiljno nagovarao da ga ne jedu.Potrudio se da o tome potrai savet g. Perija, apotekara. G. Peri bio jepametan i otmen ovek ije su posete priinja vale zadovoljstvo g. Vudhausu;poto je upitan za miljenje, morao je da prizna (mada "e inilo da je tosuprotno njegovim sklonostima) da za mnoge ljude moda za veinu svadbenikola nije zdrav ako ga jedu neume-reno. Oslanjajui se na to gledite, kojeje potvrivalo njegovo lino, g. Vudhaus se nadao da e moi da utie nasvakog gosta novog branog para; ali su oni ipak jeli kola, a njegovimilosrdni ivci nisu se smirili dok ga nije sasvim nestalo.Po Hajberiju je kruila udna pria o tome kako su. videli svu Perijevudecu s krikom svadbenog kolaa g-e Vesten u ruci, ali g. Vudhaus to nijenikada Meo da veruje.GLAVA TREA

G. Vudhaus je na svoj nain voleo drutvo. Bilo mu je veoma milo da muprijatelji dolaze u posetu; a sttca-jem razliitih uzroka dugog boravka uHartfildu, svoje"- dobre naravi, bogatstva, svoje kue i keri, bio je ustanju da u prilinoj meri upravlja posetama svog malog kruga kako mu sesvialo. Nije mnogo dolazio u dodir s ostalim porodicama izvan toga kruga:strah od se-denja do kasno u no i velikih veera inio ga je nepodesnim zasve poznanike sem onih koji su pristajali da ga poseuju pod njegovim*uslovima. Na sreu, imao je dosta takvih u Hajberiju, ukljuujui tu iRendols u istoj parohiji i Donvel u susednoj, boravite g. Najtlija. Prilinoje esto, po Eminom nagovoru, izabrane i najbolje pozivao na ruak, ali je


11/233


12/233

uiva jedna nimalo zlobna stara gospoa u tako nepovoljnim okolnostima. Kijoj je bila neobino omiljena kad se uzme u obzir da nije bila ni mlada, nilepa, ni bogata, ni udata. G-ca Bejts se nalazila u naj-.nepovoljnijempoloaju za sticanje naklonosti, a nije imala toliko umne nadmoi da bi tosama sebi nadoknadila", ili da bi one koji je mrze, nagnala da joj bar na-izgled ukazuju potovanje. Nikad se nije mogla pohvaliti ni lepotom ni pameu.Mladost joj je prola bez ikakvih naroitih dogaaja, a u svojim zrelim

godinama posvetila se negovanju slabe majke i trudu da izie na kraj snjihovim malim prihodom. Pa ipak je bila srena ena, i to ena koju je svakos ljubavlju pominjao. Njena dobroudnost i skromnost postigli su to udo.Volela je svakog, svakom elela sreu i lako uoavala .svaije zasluge; sebeje smatrala najsrenijim biem- i blagoslove-nom to ima tako izvanrednumajku, toliko dobrih su-seda i prijatelja i kuu koja ne oskudeva ni u emu.Tako prostodune i vesele naravi, zadovoljna i zahvalna, svima je bilaprijatna, a ona sama srena. Umela je mnogo da pria o sitnim stvarima, to jetano odgovaralo g. Vudhausu, uvek puna beznaajmih novosti i bezazlenogogovaranja.G-a Godar bila je upraviteljica jedne kole ne nekog vaspitnog zavoda ilikakve sline ustanove koja bi u dugim lepo napisanim i besmislenim reenicamatvrdila da prua iroka znanja i otmeno ponaanje rukovodei se novim naelima

i nainom rada, gde mlade de-vojke mogu za ogroman novac da izgube zdravlje, asteknu sujetu nego jednog pravog, estitog, staro-vremskog pansionata, gdese razumna koliina vetina prodavala za razumnu cenu i kuda su devojke mogleda se poalju da ne bi bile kod kue i da bi stekle neto obrazovanja, bezopasnosti da se vrate kao udovita. kola g-e Godar je opravdano uivalaveliki ugled, jer28se Hajberi smatrao za osobito zdravo mesto, a g-a Godar je imala pr.ostranukuu i batu, davala je decj dosta jake hrane, doputala im da mnogo trkarajuza vre-me leta, a zimi im je sama previjala ozebline. Nije udo to je sadoko etrdeset njih dvoje po dvoje ilo za njom u crkvu. Bila je to jednostavnaena, s veoma razvijenim materinskim oseanierri, koja je vrlo mnogo radila umladosti i smatrala da ima prava da se s vremena na vreme odmori i ode kodnekog na aj; a poto ju je nekad g. Vudhaus mnogo zaduio svojom dobrotom,inilo joj se da njemu za ljubav treba, kad god moe, da napusti svoj prijatnisalon ukraen vezovima i ode da dobije ili izgubi dva-tri ilinga kraj njegovaognjita.Eto, te gospe je Ema vrlo esto mogla da prikupi, i radi svog oca bila jesrena to to moe, mada to njoj lino nije popunjavalo prazninu koju jeostavila g-a Vesten. Radovala se kad bi videla da joj se otac osea ugodno ibila veoma zadovoljna sobom to .sve to tako . dobro izvodi, ali je posledosadnih razgovora sa te tri ene oseala da-svako vee provedeno na taj nainodista spada meu one duge veeri koje je ona sa strahom oekivala.Jednog jutra, dok je sedela pomiljajui kako e se upravo tako zavriti i tajdan, primila je pisamce od g-e Godar, u kome je ova najutivije molila zadoputenje da sohom dovede i g-cu Smit; ta je molba vrlo dobro primljena, jerje g-ca Smit bila devojka od sedamnaest godin koju je Ema vrlo dobro znala iz

vienja i koja joj je odavno pobudila panju svojom lepotom. Lepa domaicaposlala je veoma Ijiibazan poziv kao odgovor i nije se vie plaila te veeri.Harijeta Smit bila je neija vanbrana ki, Pre vie godina neko je njusmestio u kolu g-e Godar, a nedavno ju je neko sa stepena uenice podigao nastepen stalne goe To je bilo sve to je svet znao o njenom Poreklu. Nije sevidelo da ima neke druge prijatelje sem onih koje je stekla u Hajberiju iupravo se vratila posle dueg boravka na selu kod nekih mladih devojaka s ko-jima je bila zajedno.U koli, 'Bila je vrlo lepa, i to upravo onakve lepote kakvoj se Ema naroitodivila:niska rastom, punaka i sveza,


13/233

29nene puti \ plavih oiju, svetle kose, pravilnih""crta i veoma ljupka; jou toku veeri Emi se svidelo njeno ponaanje isto koliko i njena linost te seresila da produi to poznanstvo.Sluajui g-cu Smit nije imala utisak da je naroito pametna, ali joj seinila, ukupno uzev, veoma privlana: nije bila ni suvie stidljiva niutljiva, a ipak daleko od toga da bude nametljiva;' pokazivala je duno,prikladno potovanje i izgledala tako radosna i zahvalna to je primaju.u

Hartfild, i tako se bezazleno divila svemu to vidi, jer je bilo iznad onog nato je ona navikla, da se moralo zakljuiti da ima zdravog razuma i zasluujeda joj neko prui podrku. Mora joj pruiti podrku. Te blage plave oi i svata prirodna ljupkost ne smeju se straiti na nie drutvo u Hajberiju iokolini. Njena dosadanja poznanstva nisu je bila dostojna. Prijatelji odkojih se tek. rastala, mada vrlo dobri ljudi, mogli su joj samo koditi. To jebila neka porodica Martin, koju je \ Ema po uvenju vrlo dobro znala, kaozakupce velikog imanja g. Najtlija; iveli su u donvelskoj parohiji i, kako jeverovala, uivali izvestan ugled. Znala je da g. Naj-tli o njima vrlo lepomisli, ali mora biti da je to grub, neuglaen svet, nepodesan da bude bliskodrutvo de-vojke kojoj je nedostajalo samo malo vie znanja i otrae-nosti pada bude savrena. Ona, Ema, istakla bi njenu vrednost, usavrila bi je,odvojila bi je od nieg drutva i uvela u vie; uticala bi na njeno miljenje

i ponaanje. To bi bio zanimljiv i nesumnjivo veoma plemenit poduhvat, koji bisasvim odgovarao njenom poloaju, njenoj dokolici i njenim snagama.Toliko se divila tim blagim plavim oima, priala i sluala i u meuvremenusve to snovala,-da joj je vee proletelo neobino brzo; nije ni zapazila kadsu postavili, spremili i prineli kaminu sto za veeru kojom su se redovnozavravali takvi prijemi i radi ega je ona uvek sedela i ekala na odreenovreme. Sa ivahnou veom od obine mada je ona i dotle uvek polagala na toda sve uradi lepo i paljivo s istinskom revnou nekoga ko se odueviosopstvenim zamislima, vrila je sve dunosti domaice, nudila i preporuivalaseckanu piletinu ikuvane ostrige, navaljujui onoliko koliko je odgovaralo ranim asovima iutivim obzirima gostiju.U takvim prilikama g. Vudhaus se tuno borio sam sa sobom. Voleo je da stobude postavljen, jer je to bio obiaj iz njegove mladosti, ali poto je bioubeen da su veere vrlo nezdrave, bilo mu je prilino krivo kad vidi ma tana njemu; i dok bi tako u svom gostoljublju Meo da iznese sve pred svojegoste, u brizi za njihovo zdravlje alostio se to e da jedu.Jedino to je mirne savesti mogao da preporui bila je mala zdela retke kaekakvu je sam uzimao; iako bi moda, dok su gospe bezbrino tamanile boljestvari, uinio napor da kae:Gospoo Bejts, dopustite mi da vam ponudim da okuate jedno od ovih ,jaja.Vrlo meko skuvano jaje ne kodi. Seri se razume u kuvanju jaja bolje nego iko.Ne bih vam preporuio jaje koje neko drugi skuva ne treba da se plaite,vrlo su mala, vidite jedno od naih malih jaja nee vam koditi. GospoiceBejts, dozvolite da vas Ema poslui jednim malim, vrlo malim komadom kolaa.Svi nai kolai su s jabukama. Ovde nemate potrebe da strahujete od nezdraveturije. Puding ne preporuujem. Gospoo Godar, da li biste hteli samo pola

ae vina? Sasvim malo, pola ae, sipano u au vode? Mislim da bi vam toprijalo.Ema je putala oca da govori, ali je svoje posetioce gostila mnogo bolje; a teveeri bilo joj je naroito milo kad ih je ispratila zadovoljne. G-ca Smit jebila srena tano onako kako je ona elela. G-a Vudhaus je uivala tako visokugled u Hajberiju da je pola da se upozna s njom s isto toliko straha kolikoi zadovoljstva; ali je skromna i zahvalna mlada devojka otila od nje veomarazdragana, oarana ljubaznou kojom se g-ca Vudhaus ophodila prema njoj eleveeri, a na rastanku su se ak i rukovale. 30glava etvrta


14/233

Harijeta Smit se uskoro sasvim odornaila u Hart-fildu. Brza i odluna usvojim postupcima, Ema je odmah poela da je poziva, potstiui je da toee dolazi; uporedo s razvijanjem njihova poznanstva, jedna drugoj su se svevie dopadale. Ema je brzo uvidela da joj Harijeta moe biti vrlo korisna kaodrugarica za etnje. U tom pogledu gubitak g-e Vesten bio je teak. Njen otacnikad nije iao dalje od umarka i tu su mu dva travnjaka bila dovoljna zaduu ili krau etnju, prema godinjem dobu, tako da su od udaje g-e Vesten

njene etnje bile suvie ograniene. Jednom se osmelila da sama ode doRendolsa, ali se nije prijatno oseala, i zato bi Harijeta Smit, osoba koju jeu svako doba mogla da pozove da proetaju, dragoceno dopunila preimustva kojajoj je njen poloaj davao. Ali to se ee viala s njom, ona joj se i usvakom drugom pogledu sve vie dopadala, te je u svojim plemenitim nameramapostala jo odlunija.Harijeta nesumnjivo nije bila naroito pametna, ali je po prirodi bila miia,krotka i zahvalna; nimalo uobraena, elela je samo da je vodi neko koga ceni.Bilo je mnogo ljupkosti u privrenosti koju je odmah pokazala prema Emi, asklonost dobrom drutvu, sposobnost da ceni ono to je otmeno i umno, odavalesu da ima ukusa, mada se nije smelo oekivati da ima i razumevanja. Sve usvemu, Ema je bila potpuno ubeena da je Harijeta Smit upravo onakva mladaprijateljica kakvu je elela upravo ono to je potrebno njenom domu. O

prijateljici kakva je bila g-a Vesten nije moglo biti rei. Takve32 .dve se nikad ne mogu nai. Takve dve ona nije ni elela. To je bilo netosasvim drugo jedno zasebno, nezavisno oseanje. G-u Vesten je Ema volelajer je prema njoj oseala i zahvalnost i potovanje. Harijetu e voleti kaonekog kome moe da bude korisna. Za g-u Vesten nije imala ta da uini, a zaHarijetu sve.Njeni prvi pokuaji da joj bude korisna ogledali su se u nastojanju da pronaeko su Harijetini roditelji; a ona to nije umela da kae. Rado bi rekla sve toje u njenoj moi, ali je o toj stvari Ema uzalud postavljala pitanja. Ostalojoj je jedino da zamilja ta hoe, ali nikako nije verovala da u slinompoloaju ona sama ne bi otkrila istinu. Harijeta nije bila pronicljiva.Zadovoljavala se da slua i veruje ono to je g-a Godar nalazila za potrebnoda joj kae i dalje nije ispitivala.Sasvim prirodno, ona je ponajvie priala o g-i Godar, uiteljicama,uenicama i uopte dogaajima u koli i to bi bilo sve da nije bilo njenogpoznanstva s Martinovima, porodicom sa imanja Ebi-Mil. Martinovi su dobrimdelom obuzimali njene misli: provela je s njima dva vrlo srena rneseca i sadje volela da pria kako se prijatno oseala kod njih i da opisuje mnogeugodnosti i krasote togamesta. Ema je potsticala njenu govor-Ijivost,zabavljajui se tom slikom jednog drukijeg sveta i uivajui u mladalakojbezazlenostj kojom je Harijeta oduevljeno priala kako g-a Martin ima d v asalona, dva zaista vrlo dobra salona, od kojih je jedan velik kao salon g-eGodar; kako ima jednu domaicu koja ve dvadeset pet godina ivi kod nje; kakoimaju osam krava, od kojih su dve aldernike i jednu malu velku kravu, jednuzbilja veoma lepu malu velku kravu; i kako je g-a Martin rekla, poto joj sekrava toliko dopala, da e je zvati njenom kravom; kako imaju vrlo zgodan

hladnik u svom vrtu, gde e se jednog dana idue godine svi okupiti na aju,zgodan hladnik, dovoljno prostran da primi desetak osoba.Emu je to izvesno vreme zabavljalo i nije pomiljala na neto dalje. Ali kadse bolje upoznala s tom porodicom, probudila su joj se i druga oseanja.Stekla je pogrenu pretstavu zamiljajui da se ta porodica sastoji d majke ikeri, sina i sinovljeve ene, koji svi ive za-3 Ema33jedno. Ali kad se ispostavilo da g. Martin, na koga se odnosio jedan deoprianja i koga je Harijeta uvek po-minjala istiui njegovu veliku dobrotuzato to je ovo ili ono uradio, nije oenjen, da tu ne postoji nikakva mlada


15/233

g-a Martin, nikakva supruga Ema je posumnjala da sva ta gostoljubivost iljubaznost moe biti opasna po njenu malu sirotu prijateljicu i da bi modamogla zauvek da se upropasti ako neko ne bi o njoj poveorauna.Pomiljajui na ovo, poela je da se raspituje vie i smiljenije; naroito jenavodila Harijetu da podrobnije pria o g. Martinu to ovoj oigledno nijebilo neprijatno. Harijeta je vrlo rado priala o tome kako je i on s njima

zajedno etao po meseini i uestvovao u veselim veernjim igrama,zadravajui se mnogo na njegovoj dobroudnosti i ljubaznosti. Jednog dana jeprope-aio pet kilometara da bi joj doneo oraha, zato to je ona kazala da ihvoli, a i u svemu ostalom je bio isto tako usluan. Jedno vee doveo je usalon sina svog ovara da joj peva. Ona vrlo voli pevanje. I on ume malo dapeva. Ona veruje da je vrlo pametan i da sve razume. Ima vrlo lepo stado i dokje ona bila kod njih, nudili su mu za vunu vie no ikome u tom kraju. Ubeenaje da svako govori lepo o njemu. Njegova majka i sestre ga mnogo vole. GospodaMartin joj je kazala jednom prilikom (dok je ovo priala, pocrvenela je) daboljeg sina nema i zbog toga je bila uverena da e, kad se jednog danaceni^biti dobar mu. Nije ba naroito elela da se on oeni; nimalo joj sene uri.Odlino, gospoo Martin, pomisli Ema. Vi znate

ta hoete.A kad je odlazila, gospoa Martin je bila tako ljubazna da poalje jednudivnu gusku gospoi Godar. naj-lepu gusku koju je gospoa Godar ikada videla.Gospoa Godar je tu gusku priredila jedne nedelje i pozvala sve triuiteljice, gospoicu Ne, gospoicu Prins i gospoicu Riardson da veeraju snjom.Gospodin- Martin, verovatno, nije ovek koji zna mnogo vie od onog to spadau njegov posao. On ne ita? 34O, da!... tojest, ne. .. ne znam. .. ali verujem da je mnogo proitao, samone ono to biste vi cenili. On ita Zemljoradniki glasnik i neke druge knjigeto lee u udubljenju kraj jednog prozora ali te knjige ita sam. Meutim,ponekad bi nam uvee, pre no to bismo preli na karte, proitao naglas netoiz Lepih odlomaka, neto vrlo zabavno. A znam da je proitao Vekfildskogsvetenika. Nije nikad proitao Romansu ume, niti Decu Opatije. Nije nikad niuo za te knjige pre no to sam mu ih ja pomenula, ali je resio da ih sad topre nabavi.Sledee pitanje je glasilo:Kako izgleda gospodin Martin?O, nije lep nimalo nije lep. U poetku sam smatrala da je sasvim ruan,meutim sad ne mislim da je tako ruan. Znate, posle nekog vremena, ovek sepri-vikne. Ali zar ga nikad niste videli? On je svaki as u Hajberiju, redovnosvake nedelje projae idui u King-ston. On vas je vrlo esto sretao.Moe biti, a moda sam ga i ja pedeset puta videla nemajui pojma kako sezove. Neki mlad zemljoradnik, bilo na konju ili peke, nema zaista nimaloizgleda da privue moju radoznalost. Samostalan seljak spada upravo u onaj redljudi s kojim oseam da ne mogu imati nikakve veze. Osobe koje bi bile stependva nie, a iji bi mi izgled ulivao poverenje, mogle bi da privuku moju

panju: nadala bih se da u na neki nain pomoi njihovim porodicama. Alinezavisni seljak nema potrebe za mojom pomoi i zbog toga je u izvesnom smisluisto toliko iznad moje panje koliko je u svakom drugom ispod nje.Naravno. O, da, verovatno je da ga niste nikad zapazili; ali on vas zna vrlodobro, zaista mislim iz vienja.Ne sumnjam da je on mladi koji zasluuje potovanje. Znam, zbilja, da jetakav, i kao takvom elim mu svako dobro. ta mislite, kojih je godina?Osmog juna je napunio dvadeset etiri godine, a mj roendan je dvadesettreeg: tano dve nedelje i jeaan dan razlike, to je veoma udno.


16/233

35Samo dvadeset etiti. Suvie je mla da se okuci. Njegova majka je potpunou pravu to se ne uri. Izgleda da im je ovako sasvim dobro, a ako bi sepotrudila da ga oeni, verovatno bi se pokajala. Kroz est godina, ako binaao kakvu valjanu mladu devojku istog stalea kao to je njegov i sa netonovca, to bi ve moglo bitivrlo dobro.Kroz est godina! Draga gospoice Vudhaus, pa

njemu e biti trideset.Pa da, ljudi koji roenjem nisu ve stekli novanu nezavisnost, veinom nemogu sebi dopustiti da se ranije oene. Pretpostavljam da gospodin Martin tektreba da stie sebi imanje ne moe biti da je ve obezbe-dio svoj poloaj uivotu. Ma koliko da je nasledio posle oeve smrti, ma koliki bio njegov deo uporodinoj imovini, verujem da je sve to nesreeno, uloeno u imanje, itd., imada on, ako bude.vr.edan i ima sree, moe s vremenom postati bogat, skoTo jenemogue da je mata ve postigao.Sigurno je tako. Ali oni ive vrlo ugodno. Nemaju sluge za rad u kui inaene oskudevaju ni u emu; gospoa Martin govori da e uzeti nekog deka iduegodine.Ne bih elela, Harijeta, da dpepete u neugodan poloaj, kada se on bude

oenio mislim, da se upoznajete s njegovom enom. Jer, mada se njegovimsestrama u pogledu vieg obrazovanja nema mnogo da prigovori, ne znai da bise on mogao oeniti nekim ko bi imalo bio vredan vae panie. Zbog nesrenihokolnosti vaeg roenja trebalo bi da naroito paljivo birate svoje drutvo.Nema sumnje da ste vi gospodska ki i morate se svim silama truditi da odritesvoje pravo na taj poloaj, inae e se nai dosta sveta koji e uivati davas pot-cenjuje.Da, svakako, verujem da ih ima. Ali dokle god dolazim u Hartfild i dokle godvi budete iako ljubazni prema meni, gospoice Vudhaus, ne bojim se ni odkoga. Vi prilino dobro shvatate kolika moe da bude snaga izvesnog uticaja,Harijeta, ali ja bih Mela da vas tako uvrstim u dobrom drutvu da budetenezavisni i od Hartfilda i od gospoice Vudhaus. Hou da steknetejakeIveze u boljem svetu, i zato bi bilo dobro da imate to manje neprilinihpoznanstava; i eto zato kaem, ako biste se jo uvek nalazili u ovom kraju kadse gospodin Martin bude oenio, ne bi trebalo da se zbog svoje prisnosti snjegovim sestrama upletete u poznanstvo sa enom koja e verovatno biti kinekog obinog seljaka, i neobrazovana.Svakako. Da. Mada ne mislim da bi se gospodin Martin oenio nekom evojkomkoja ne bi imala izve-sno obrazovanje i ne bi. bila vrlo lepo vaspitana. Aliipak, vi bolje znate i svakako neu eleti da se upoznam s njegovom enom.Uvek u potovati gospoice Martin, naroito Elizabetu, i bie mi veoma ao daih, napustim, jer su one obrazovane kao i ja. Ali ako se on oenineobrazovanom i prolom enom, sigurno je bolje da je ne poseujem, ukoliko mito bude mogue.Dok se ona ovako kolebala u toku razgovora, Ema ju je posmatrala, ali nije

zapazila nikakve uznemirujue: znake ljubavi. Taj mladi je njoj bio prviudvara, ali verovatno niega vie tu nije bilo, i sa Harijetine strane neebiti ozbiljnih tekoa koje bi prepreile put nekoj njenoj, Eminoj,prijateljskoj zamisli.Ve idueg dana, etajui donvelskim putem, srele su gospodina Martina. Iaoje peke i poto je najpre s puno potovanja pogledao nju, s potpunoneskrivenim zadovoljstvom pogledao je njenu drugaricu. Ema. je volela to jojse pruila prilika da ga osmotri, i poto se odmakla nekoliko koraka dok su,njih dvoje razgovarali^ njeno pronicljivo oko je dovoljno prouilo g. Martina.Bio je prijatne pojave i davao utisak razumnog mladia, ali drugih prednosti


17/233

nije imao. Kad bi ga uporedili s nekim pravim gospodinom, mislila je da bimorao izgu-biti svu naklonost koju je zadobio u Harijete. Harijeta je umela daceni lepo ponaanje, sama od sebe je s potovanjem i divljenjem zapaalaljubaznost njenog oca. G. Martin je izgledao kao ovek koji ne zna ta je lepoponaanje.Ostali su u razgovoru samo nekoliko minuta, da g-ca Vudhaus ne bi ekala, aonda je Harijeta dotrala * njoj, nasrnejana i razdra-gana. G-ca Vudhaus se

nadala aa e ubrzo stiati to oduevljenje.36Zamislite samo te sluajnosti da ga sretnemo! Kako je to veoma udno! Kaeda pukim sluajem nije iao okolo pored Rendolsa. Nije mislio da mi ikad e-tamo ovim putem. Mislio je da najee etamo prema Rendolsu. Jo nije uspeoda nabavi Romansu ume. Imao je tako mnogo posla kad" je poslednji put bio uKingstonu da je potpuno zaboravio, ali sutra ide opet. Ba je udno kako smose sreli! Dakle, gospoice Vud-haus, je li onakav kakvog ste ga zamiljali?Kako vam se ini? Nalazite li da je ruan?On nije lep, nesumnjivo, nimalo nije lep; ali to i nije tako vano, vano jeto nimalo nije uglaen. Nisam imala prava da mnogo oekujem i nisam ni oeki-vala, ali nisam imala pojma da on moe da izgleda tako nezgrapno, takoneotmeno. Priznajem, zamiljala sam da je neto malo uglaeniji.Svakako, ree Harijeta utueno, on nije uglaen kao neki pravi gospodin.

Mislim, Harijeta, da ste, otkako ste se upoznali s nama, bili vrlo esto udrutvu ljudi koji su toliko gospoda od glave do pete da i sami morate uvidetikoliko je gospodin Martin drukiji. U Hartfildu ste sreli lepe uzore dobroobrazovanih i lepo vaspitanih mladia. Iznenadilo bi me ako biste, poto stenjih videli, mogli ponovo da se naete s gospodinom Martinom a da ne opaziteda je on neto mnogo nie, i ako se samoj sebi ne biste udili to ste ikadranije i mislili da je on prijatan. Zar vam se ve sad to ne ini? Zar vamnije palo u oi? Sigurna sam da ste morali zapaziti kako je nespretan ineuglaen, kako mu je glas grub i bez ikakvih preliva, kao to sam ula doksam ovde stajala.On izvesno nije kao gospodin Najtli. Ne izgleda i ne koraa tako otmeno kaogospodin Najtli. Dovoljno jasno vidim razliku. Ali gospodin Najtli jeizvanrednootrnen ovek! .Gospodin Najtli tako izuzetno lepo izgleda da nije pravo uporeivatigospodina Martina s njim. Meu stotinom neete videti takvog kao to jegospodin Najtli, kome se odmah vidi da je pravi gospodin. Ali on nije jedinigospodin koga ste viali u poslednje vreme. Sta

kaete o gospodinu Vesterni i gospodinu Eltenu? Upore-dite gospodina Martinama s kojim od njih. Uporedite njihov nain dranja, hoda, govora, utanja.Morate uvideti razliku.

O, da, postoji velika razlika. Ali gospodin Vesten je ve skoro star ovek.Gospodin Vesten mora da ima izmeu etrdeset i pedeset godina.Utoliko je vea vrednost njegovog lepog ponaanja. to su ljudi stariji,Harijeta, sve je vanije da im ponaanje ne bude ravo svaka bunost,grubost ili nespretnost postaje tada vidljivija i odvratnija. Ono to kodmladia moe da proe, nepodnoljivo je u starijim godinama. Gospodin Martinje nespretan i neuglaen sada; kakav li e biti kad doe u godine gospodinaVestena?To se, zaista, ne moe znati, odgovori Harijeta prilino ozbiljno.


18/233

Ali moe prilino dobro da se pogodi. Bie neotesan, prost seljak, potpunonebriljiv prema spoljanosti i mislie samo o dobitku i gubitku.Zar e zbilja biti takav? To e biti strano.Koliko ga ve sad obuzimaju poslovi, jasno se vidi po tome to je zaboravioda se raspita za knjigu koju ste mu preporuili. Suvie je zanet pijacom da bimislio na neto drugo a upravo takav i treba da bude ovek koji hoe da seobogati. Sta e njemu knjige? A ja ne sumnjam da e on uspeti i da e vremenom

postati vrlo bogat; to to je nepismen i grub ne treba da nas uzne-mirava.udim se da se nije setio knjige, bilo je sve to je Harijeta odgovorila,izraavajui tako ozbiljno nezadovoljstvo da je Ema to smatrala dovoljnim.Zbog toga neko vreme nije nita rekla. Zatim otpoe ovako:_ U izvesnom smislu je ponaanje gospodina Eltena moda bolje nego ponaanjegospodina Najtlija i gospodina Vestena. Uglaeniji je. On bi se modasigurnije mogao uzeti kao uzor. Kod gospodina Vestena zapaziete iskrenost,hitru re, skoro da kaem grubu otvorenost, 1kod njega svi vole, jer u njojima puno dobro-cuanosti -ali to se ne bi moglo podraavati. Isto tako ni ononeposredno, odluno ponaanje gospodina Najtli-3938ja ne bi bilo podesno za ugledanje mada njemu vrlo dobro pristaje. Njegovapojava, izgled, poloaj u drutvu doputaju mu da se tako dri, ali ako bi

neki mladi pokuao da ga podraava bilo bi nepodnoljivo. S druge strane,mislim da bi st mladom oveku sa sigurnou mogao preporuiti kao uzorgospodin Elten. Gospodin Elten je dobroudan, veseo, usluan i paljiv. inimi se da je u poslednje vreme postao naroito paljiv. Ne znam da li ima nekunameru da se veom ne-nou dodvori jednoj od nas. Harijeta, ali mi je palo uoi da se ponaa nenije nego obino. Ako uopte neto smera, zaelo eli dase vama dopadne. Zar vam nisam ispriala ta mi je o vama neki dan rekao?Ona ponovi nekoliko toplih pohvala njenim osobinama koje je bila izvukla od g.Eltena i sada ih osobito istakla, a Harijeta pocrvene, nasmei se i ree kakoje uvek mislila da je g. Elten veoma prijatan.G. Elten je bio upravo ona linost koju je Ema odabrala dagnjom istisne izHarijetine glave mladog zemljoradnika. Mislila je da bi to bio odlian brak,ak tako oigledno pogodan, prirodan i verovatan da ona ne bi ni bila naroitozasluna to ga je smislila. inilo joj se da je to neto na ta je svakomorao da pomisli i da to pretskae. Ali nije bilo verovatno da je ma ko mogaonju pretei u toj zamisli poto joj je pala na um jo prve veeri kad jeHarijeta dola u Hartfild. to je vie o njoj mislila sve joj se umesnijainila. G. Elten je po svom poloaju bio veoma pogodan, bio je pravi gospodin,bez rodbinskih veza u niim slojevima, a u isti mah nije poticao iz takveporodice koja bi s pravom mogla da za-meri sumnjivim okolnostima Harijetinogroenja. Mogao je da joj prui ugodnu kuu i sasvim dovoljna sredstva zaivot, kako je Ema mislila, jer iako hajberiska parohija nije bila velika,znalo se da on ima i neki lini prihod. Usto, ona ga je visoko cenila kaomladog oveka vedre naravi, dobronamernog i uglednog, koji je dovoljnorazborit i ume da se ophodi u drutvu.Ve se uverila da Harijetu smatra lepom devojkom, i to je po njenom miljenjubilo dovoljno za poetak s njegove strane, ako je bude esto viao u

Hartfildu. tose tie Harijete, nije moglo biti sumnje da e pomisao da mu se dopada imatiuobiajenu snagu i dejstvo. A on je bio zbilja vrlo prijatan mladi, takavkakav bi se mogao dopasti svakoj eni koja nije velika probiraica. Smatralisu ga veoma lepim, i svi su mu se mnogo divili, mada ne i ona, jer mu jenedostajala otmenost crta to je njoj bilo neophodno. Ali devojku koju jemogao da oduevi Robert Martin, zato to je jurio okolo da joj donese oraha,g. Elten bi svakako mogao da osvoji svojim udvaranjem.GLAVA PETAMisiuu da nimalo nee Kmoi.111r____


19/233

Iznenaujete me! Ema e sigurno koristiti Hari-jeti, a za Harijetu se moerei da e koristiti Emi jer jj je pruila neto novo emu e ova posvetitisvoju panju. Meni je bilo izvanredno milo gledajui kako postaju prisne. Kakorazliito gledamo na stvari! Ne mislite da e jedna drugoj koristiti! Ovo e,gospodine Najtli, svakako biti poetak jedne od naih svaa oko Eme. Modamislite da sam namerno doao da se pre-pirem s vama, znajui da je Vesteniziao i da ete morati sami da se borite.

Gospodin Vesten bi me zaelo podrao da je ovde, poto on o tome misli tanoono to i ja. Ba smo jue govorili o tome i sloili se da je srea za E mu tou Hajbe-riju ima takva devojka s kojom moe da se drui. Gospodine Najtli, nepriznajem da je vaa ocena u ovom Sluaju pravilna: toliko ste navikli nasamaki ivot da ne znate ta vredi imati druga. A^ moda " -si~,_ nrenita_znaPza jnt_slon' svo7{jiyota. Mogu a.___nu^iiu_.._ __. eti Smit. Ona nije devojkatako ' visokih odlika kakvebi trebalo da ima Emina prijateljica. Ali, s druge strane. Doto Ema eli daHarijeta bude,---. +f,ajg navesti da i sama ita vie.a to namerava.42

Ema jo od svoje dvanaeste godine namerava da vie ita. Video sam mnogespiskove knjiga koje je u razna doba pravila s namerom da ih redom proita odpoetka do kraja i to ju bili spiskovi vrlo dobro odabranih knjiga, i vrlouredno sastavljeni ponekad po azbunom redu, a ponekad po nekom drugompravilu. Seam se da sam za spisak koji je napravila kad joj je bilo teketrnaest godina mislio da toliko ini ast njenom rasuivanju da sam gaizvesno vreme uvao. Moda je i sad nainila neki lep spisak. Ali prestao samda oekujem od Eme neko postojano itanje. Nikad se ona nee latiti neeg tozahteva marljivost, strpljenje i pokoravanje mate razumu. Tamo gde gospoicaTejlor nije uspela da prui potstreka, mogu da se kladim da ni Ha-rijeta Smitnee nita uiniti. Nikad niste mogli da je ubedite da proita ni pola onogto ste eleli. Znate i sami da niste.Verovatncr sam tada tako mislila, odgovori g-a Vesten smeei se, aliotkako smo se rastale, ne seam se da je Ema ijednom propustila da uini mata to sam ^zaelela.Teko da bi se ovek usudio da potsea nekog ko ima pamenje, ree g. Najtlilagano kao da jo misli ta e rei, i za trenutak-dva zauta. Ali ja,dodade on ubrzo, ija ula nisu bila tako zaarana, moram jo uvek da vidim,ujem i pamtim. Ema se razmazila zato to je bila najpametnija u porodici. Sdeset godina ona je, na nesreu, bila kadra da odgovori na pitanja koja suzbunjivala njenu sedamnaestogodinju sestru, Uvek je bila brza i sigurna usebe, dok je Izabela bila spora i bojaljiva. A od svoje dvanaeste godine Emaje postala gospodarica i kue i svih vas. Smru svoje majke izgubila je jedinuosobu kadru da s njom izie na kraj. Nasledila je sposobnosti svoje majke, imora biti da se njoj pokoravala.Teko meni. gospodine Najtli, da sam zavisila od vae preporuke u sluaju dasam napustila porodicu go-^Podina Vudhausa i traila neko drugo mesto. Ne

veru-Jem da biste ijednu lepu re rekli za mene. Sigurno ste ^ uvek smatralinepodesnom za dunost koju sam obavljala.43Da, ree on smeei se. Ovo mesto vam bolje odgovara: vrlo ste sposobniza suprugu, ali nikako za vas-pitaicu. A to je zato to sfe se, za vreme dokste boravili u Hartfildu, pripremali da postanete izvrsna supruga. Emi modaniste pruili onako potpuno obrazovanje kao to su vae sposobnosti obeavale,ali ste vi od nje vrlo dobro vaspitani u onoj bitnoj stvari braka, da sepokoravate i- inite onako kako se od vas zahteva. Da me je Vesten zamolio damu preporuim nekog za enu, nesumnjivo bi mu predloio gospoicu Tejlor.


20/233

Hvala. Nije ba teko Dokazati se dobra supruga oveku kao to je gospoinVesten.Pa, pravo da vam kaem, ini mi se da su vae sposobnosti pomalo uludobaene, i da vi tako potpuno pripremljeni da trpite, neete imati ta datrpite. Ali ne treba da oajavamo. Moda e Vesten postati prgav iz obe-stikoja se javlja kad je oveku dobro, ili e mu, moda,sin dosaivati.

Nadam se da >nee. Nije verovatno. Ne, gospodine Najtli, nemojte mi s testrane proricati nevolje.Ne proriem, niukoliko ne proriem. Samo nabrajam "mogunosti. Ne hvalim seda kao Ema imam dara da nagaam i predviam. Od sveg srca se nadam da e tajmladi postati Vesten po vrsnoi, a eril po bogatstvu. Ali Harijeta Smit onjoj sam tek poeo da govorim. Mislim da je za Emu to najgora vrsta drugaricekoju bi mogla da ima. Sama ne zna nita, a za Emu ve-ruje da zna sve. Uvek naneki nain laska, a jo gore je to je to nehotino. Njeno neznanjepretstavlja neprestano laskanje. Zar moe Ema pomisliti da sama treba neto danaui, kad stalno gleda koliko je divno Harijeta ispod nje? A to se tieHarijete, smem da tvrdim da ona ne moe nita dobiti od tog prijateljstva.Hartfild e joj Samo oduzeti volju za sva druga drutva u koja stvarno spada.Postae taman toliko otmena da se osea nelagodno tamo ge bi prema svom

roenju i prilikama trebalo da se osea kao kod kue. Ili se jako varam, iliEmin nauk nije u stanju da dade duhovnu snagu i da pomogne nekoj devojci da serazumno prilagodi razliitim uslovi-ma svoga poloaja u ivotu. Njime se stiesamo malo uglaenosti.Ili ja imam vie nego vi poverenja u Emin zdrav razum, ili mi je vie staloda joj sad bude ugodno, jer ne mogu da alim to je dolo do tog poznanstva.Ba je sino lepo izgledala.O, vi biste radije govorili o njenom liku nego o njenom duhu, zar ne? Vrlodobro, ne poriem da je Ema lepukasta.Lepukasta! Recite da je divna. Moete li zamisliti neto blie savrenojlepoti od Eminog celokupnog izgleda lica i stasa?Ne znam ta bih' mogao da zamislim, ali priznajem da sam retko video lice ilistas koji bi mi se vie dopali. Ali ja sam pristrasan jer sam stariprijatelj.Kakve oi! Prave lenikove boje i kako su blistave! Pravilne crte, blagizraz, a boja koe o, kakvo zdravo rumenilo i kako je lepo izrasla i razvilase, tako vrsta i prava tela! Ne samo iz rumenila, nego i iz izraza lica,glave, pogleda, izbija zdravlje. Ponekad kau za neko dete da je prava slikazdravlja, i eto, Ema mi uvek ostavlja utisak savrene slike zdravlja odrasleosobe. Prekrasna je. Zar ne, 'gospodine Najtli?U tom pogledu ne mogu nikakvu manu da joj naem, odgovori on. Mislim da jesasvim takva kakvom je opisujete. Prijatno mi je da je gledam, i dodau jojednu pohvalu: mislim da nije sujetna na svoju lepotu. to se tie njenelepote, izgleda da ona ne vodi o tome mnogo rauna; sujetna je u drugompogledu. Gospoo Vesten, zalud se trudite da otklonite moje neraspoloenjeprema njenoj prisnosti s Harijetom Smit i strahovanje da e im to obemakoditi.

A ja sam, gospodine Najtli, isto tako vrsto ube-ena da im to nee nitanakoditi. Kraj svih sitnih mana, Erna je krasno stvorenja. _Jestp li igdevideli Jjolju^ Ager, neniiu sestru ili iskrenijeg prijatelja? Ne, ne, ona imaosobine na koje se ovek inoze oslonili, nikad ona nikog nee povesti ravimputem, nikakvu nepopravivu greku nee uiniti; Ema jednom pogrei, a sto putajeU Drami. --------------------________' # Vrlo dobro, neu vas vie jediti. Ema je aneo, aJa_cu svoju zlovolju zadrati za sebe do Boia, kada eC1Dor i Izabela. Don voli Emu razborito, dakle nije


21/233

4544zaslepljen, a Izabela uvek misli kao i on, sem to vie od njega strahuje zadecu. Siguran sam da e se oni sloiti sa mnom.Znam da je svi vi suvie volite da biste bili nepravedni ili neljubazni premanjoj, ali izvinite me, gospodine Najtli, to u biti tako slobodna (smatram,znate, da pomalo imam prava da govorim onako kako bi Emina majka mogla dagovori) i nagovestiti da po mom miljenju nikakvo dobro ne moe proizii iz

toga to biste mnogo raspravljali o prijateljstvu sa Harijetom Smit. Opro-stite, ali ako i pretpostavimo da bi se trebalo plaiti nekih neprijatnosti odte prisnosti, ne moe se oekivati da bi Ema, koja ne polae raun nikom dosvom ocu a on potpuno odobrava to prijateljstvo prekinula s ovim sve dokjoj ono priinjava zadovoljstvo. Meni je, gospodine Najtli, dugo godina biladunost da dajem savete, pa ne treba da se udite ovim malim ostacima tenavike.Ni najmanje, uzviknu on, veoma sam vam zahvalan za njih. Taj savet je vrlodobar i doivee bolju sudbinu nego mnogi vai raniji saveti, jer e bitiposluan.Gospoa Dona Najtlija se lako uznemiri i moda bi se raalostila zbog svojesestre.Umirite se, ree on, neu podii uzbunu; zadrau svoje neraspoloenje za

sebe. Ja se vrlo iskreno brinem za Emu. Izabela mi nije nita blia od nje inikad nije zauzimala vie mesta u mojim mislima, moda i manje . od nje. Uonom to ovek osea za Emu ima izvesne brige i radoznalosti. Pitam se ta ebiti s njom?I ja se to pitam, ree g-a Vesten tiho, vrlo esto.Ona uvek izjavljuje da se nee nikad udavati, to, naravno, ne znai banita. Ali nije mi poznato da je ona dosada uopte naila na nekog oveka kojibi joj se dopao. Ne bi bilo ravo za nju da se do uiju zaljubi u nekog ko bijoj odgovarao. Voleo bih da se Ema zaljubi, a da bude pomalo u neizvesnosti dali joj je ljubav uzvraena: to bi joj dobro inilo. Ali ovde nema nikoga ko bije privukao, a ona vrlo retko odlazi u druga mesta.Izgleda, zaista, da ovde zasad nema ba nikog ko bi je doveo u iskuenje daodustane od svoje odluke, ree g-a Vesten, a dok joj je u Hartfildu takolepo, ne, elimda pokloni nekom svoju ljubav, koja bi izazvala mnoge tekoe s obzirom nasirotog gospodina Vudhausa. Zasad ne bih preporuila Emi da stupi u brak,mada, verujte mi, time ne mislim da ga omalovaavam.Ovim recima htela je, pored ostalog, da prikrije to vie izvesne omiljenezamisli svoje i g. Vestena o toj stvari. U Rendolsu su gajili neke elje upogledu Emine sudbine, ali nisu hteli da ih neko nasluti. A kad je g. Najtliuskoro mirno preao na pitanja: ta misli Vesten o vremenu? Hoe li bitikie?* bile. je ubeena da on o Hartfildu nema vie ta da kae, niti da itasluti. -

46GLAVA ESTA

Ema nije ni za asak posumnjala da je Harijetinu matu uputila dobrim pravcemi da je probudila zahvalnost njene mlade tatine radi vrlo dobre stvari:nalazila je da ona sad oevidno vie no ranije zapaa koliko je g. Eltenvanredno lep ovek i veoma prijatnog ponaanja. Kako se nije ustezala da je idalje ljubaznim nago-vetajima ubeuje da joj se on divi, bila je sigurna dae uskoro izazvati i kod Harijete isto toliko naklonosti za njega ako jojprilike budu dozvolile. Bila je vrsto uvc-rena da je g. Elten na najboljemputu da se zaljubi, ako ve nije zaljubljen. to se tie njega nije bilonikakve sumnje. Priao je o Harijeti i tako ju je toplo hvalio da nije mogla


22/233

pretpostaviti da tu ita nedostaje to vremenom nee samo po sebi doi. Uviaoje kako se Harijeti-no ponaanje upadljivo popravilo od onog dana kad je prviput dola u Hartfild, a to je bio jedan od mnogih prijatnih znakova da mu seona sve vie svia.Dali ste gospoici Smit sve to joj je bilo potrebno, rekao je, nainiliste je ljupkom i neusiljenom. Bila je divno stvorenje i kad je dola k vama,ali, po mom miljenju, osobine koje ste vi dodali beskrajno su iznad onih koje

joj je priroda dala.Milo mi je to mislite da sam joj bila od koristi, ali Harijetu je trebalosamo izvui iz njene povuenosti i dati joj malo, vrlo malo saveta. Imala je usebi svu prirodnu ljupkost blage i bezazlene naravi. Ja sam uinila vrlomalo.Kad bi bilo doputeno protivreiti lepom polu. . ., ree uglaeni g. Elten.48Moda sam je nainila malo odlunijom i nauila je da razmilja o pitanjimakoja joj ranije nisu padala na pamet.Tano to, eto to mi je naroito palo u oi. Koliko nove odlunosti u nje!Vesta je bila ta ruka.Veliko je bilo zadovoljstvo, to je sigurno. Nikad nisam naila na nekog ko bibio tako istinski krotak.

Ne sumnjam u to.Izrekao je te reci uzbueno i uzdiui, kao to inezaljubljeni ljudi. Isto joj se tako dopao drugog jednog dana kad je podraonjenu elju koju je odjednom izrazila da ima Harijetinu sliku.Da li vas je nekad neko slikao, Harijeta? upita on? Da li vam je nekislikar radio portret?Harijeta je upravo htela da izie iz sobe i zastala je samo da bi s dirljivomprostodunou kazala:O, ne nikad.im je otila, Ema uzviknu:Kako bi divno bilo imati lep Harijetin portret! Ne znam ta bih dala da gaimam. Skoro bih i sama pokuala da je slikam. Vi to verovat.no ne znate, alipre dve-tri godine mnogo sam volela da radim portrete i pokuala sam danaslikam nekoliko svojih prijateljica i prijatelja; smatrali su da imamuglavnom dobro oko, ali mi je, najzad, iz raznih razloga to dosadilo, pa samdigla ruke. Alj bih se zaista odvaila, ako bi Harijeta htela da mi sedi. Bilobi divno imati njenu sliku!Molim vas, uzviknu g. Elten, to bi odista bilo divno, molim vas, gospoiceVudhaus, da taj oaravajui dar pokaete za ljubav vae prijateljice. Znamkakvi su vai crtei. Zar moete pretpostaviti da ih nisam video? Nije li ovasoba puna predela i cvea koje ste vi naslikali? A u salonu gospoe Vesten, uRendolsu, nalaze se neke sliice kojima je teko nai ravne.Da, dobri ovee mislila je Ema ali kakve to Veze ima s portretima? Nerazumete se u slikanju. Ne Pravite se da se ushiujete mojim slikama.Priuvajte svo-r le ushienje za Harijetino lice. Dobro, kad me tako lju-bazno hrabrite, gospodine Eltene. pokuau da uradim s*amogu. Harijetine crtelica su veoma nene, i zbog ga je teko raditi njen portret, a usto u oblikuoka i Ko usta ima neeg naroitog to treba uhvatiti.Tano to u obliku oka

i oko usta. Ni najmanje nesumnjam da ete uspeti. Molim vas, molim vas, po-kuajte. Poto ete vi taj portret napraviti, bie odista, da upotrebim vaesopstvene rei, divno da ga o-vek ima.Ali, gospodine Eltene, bojim se da Harijeta nee hteti da je radim ona takomalo ceni svoju lepotu. Zar niste zapazili kako mi je odgovorila? Kao da jehtela rei: 'Zato bi neko radio moj portret?'O, da, zapazio sam, budite uvereni, nije mi to promaklo. Ali ipak ne moguzamisliti da nee pristati.


23/233

Harijeta se ubrzo vrati i oni joj odmah uinie taj predlog; nije bila ustanju da dugo odoleva kad su je ovo dvoje skolili. Ema je elela da odmahpree na posao i stoga izvadi korice u kojima su se nalazili razni zapoetiportreti, jer nijedan nikad nije dovrila, da bi se resili koja e veliinanajbolje odgovarati Harijeti. Pokazala je svoje mnogobrojne pokuaje.Minijature, portreti do prsiju i u celoj duini, radovi olovkom, kredom ivodenim bojama, na svemu se redom ogledala. Uvek je elela da sve proba i

postigla je u crtanju i u muzici vie uspeha no to bi drugi s tako malo trudamogli postii. Svirala je, pevala i pokazala svoju vetinu u skoro svimvrstama crtanja, ali joj je istrajnost uvek nedostajala, te je u svemu ostaladaleko od one izvrsnosti koju je elela i koju je trebalo da dostigne. Nije semnogo zavaravala u pogledu svoje umenosti u slikanju i svi- I ranju, ali nijerazuveravala druge, niti joj je bilo krivo j to u tim vetinama uiva veiglas no to zasluuje. >mx4-42oslejiiLi-Jaaib^ gospodinDon:Najtll^Njje trebalo mnogo da ga zavrlTnTka.....Sa'rrrga u nastupu jede ostavila i zarekla se da nikad vie neu raditi portrete.Morala sam da se naljutim. Posle sveg mog truda, kad sam odista napraviladobar portret (gospoa Vesten i ja sasvim smo se sloile da je veoma slian)'samo to je bio suvie lep suvie laskav ali to je greka koja ne vrea

eto, posle svega toga dolo je od jadne, drage Izabele hladno priznanje: 'Da,lii neto malo, ali, naravno, on je mnogo lepi'. Ve smo imali mnogo mukedok smo ga ubedili da mi sedi. Uinio je to kao veliku milost. I sad je ovoprevrilo meru tako ^a nikad nisam htela da ga zavrim da se ne bi posle, ukui na Brusvikom trgu, izvinjavali svakom posetiocu ft je portret neuspeo;kao to rekoh, tada sam Sezareda da neu vie nikog slikati. Ali u zbogHarijete, ili bolje rei zbog sebe same, i poto ovde zasad nema mu-zeva i ena, prekriti tu odluku.51


24/233

50Izgleda da se ova zamisao jako dopala i g. Eltenu i oduevila ga, jer jestao da ponavlja: Odista, kao to ste primetili, ovde zasad nema mueva iena. Tano to. Nema mueva i ena, i to je tako znaajno podvlaio da je Emapomislila ne bi li bolje bilo da ih odmah ostavi same. Ali poto je ielela dacrta, s izjavom ljubavi moralo se jo malo priekati.Ubrzo se odluila u pogledu veliine i vrste portreta. Trebalo je da bude uceloj duini, raen vodenim bojama kao portret g. Dona Najtlija, i bilo mu je

name-njeno, ako joj se dopadne, da zauzme vrlo ugledno me-sto iznad kamina.Slikanje otpoe; Harijeta se smeila, rumenila, plaila se da nee odratiisti stav i izraz, a sigurnom oku umetnice pruala je ljupku meavinumladalakih ose-anja koja su joj se onledala na licu. Ali se nita nije dalouraditi dok se g. Elten vrteo iza nje i motrio svaki potez. Odavala mu jepriznanje to je tako vesto zauzeo mesto odakle e moi da pilji u nju kolikomu je volja 1 a da to ne izgleda drsko, ali je zaista bila prinuena da 1 gaprekine i zamoli da se premesti dalje. Palo joj je tad J na um da ga zaposliitanjem'.. Ako bi hteo da bude dobar i da im neto ita, to \ e zaista biti veomaljubazno! U toj zabavi ona e prebroditi tekoe svoga zadatka, a gospoiciSmit e biti [ manje dosadno. lia svoie prijatelje i ljudi ne mare a ni za najgore vreme. Jednom me jesneg zavejao u kuc>jednog prijatelja tako da sam morao ostati itavu ne-delju dana. Nikad senisam tako prijatno proveo. Otiao .sam samo da prenoim, a mogao sam sevratiti tek nedelju dana kasnije.Izgledalo je da g. Don Najtli ne shvata to zadovoljstvo, i samo hladno ree:Ne bih eleo da u Rendolsu ostanem zavejan nedelju dana.

U nekoj drugoj prilici Emu bi to zabavljalo, ali se sada suvie zaudiladobrom raspoloenju g. Eltena da bi mogla oseati neto drugo. Kao da je, predizgledima na prijatnu zabavu, Harijeta potpuno zaboravljena.Sigurni smo da e biti izvrsno zagrejano, nastavi on, i sve vrlo udobnoDivni ljudi, gospodin i gospoa Vesten; gospou Vesten ne moemo dovoljno dapohvalimo, a on je tann onakav^ovek kakve cenimo. Veoma gostoljubiv i veomavoli drutvo. Drutvo e biti malo, ali ako su mala drutva dobro odabrana,ona su, moda, najprijatnija od svih. U trpezariju gospodina Ve-stena ne moeudobno da se smesti vie od deset osoba; to se mene tie, u takvom sluajuradije bih pozvao dvoje manje, nego dvoje vie Mislim da ete se sloiti sa


57/233

mnom (obraajui se Emi blago), mislim da u svakako naii na vaeodobravanje, mada gospodin Najtli moda nee razumeti naa oseanja poto jenavikao na velika drutva u Londonu.Ne znam ta su to velika londonska drutva, gospodine nikad ne ruavam udrutvu. ,Zaista! (sa uenjem i aljenjem u glasu). Ni-sarn znao da je avokaturatakvo robovanje. Ali ipak, gospodine, mora doi vreme kada e vam se sve to

pla-titi, kada ete imati malo da radite, a mnogo da uivate.Moje prvo uivanje, odgovori g. Najtli, dok su Prolazili kroz^otvorenukapiju, bie kad se opet naem Z1v i zdiav u Hartfildu.naGLAVA ETRNAESTAUlazei u salon g-e Vesten, bilo je potrebno da i jedan i drugi gospodin maloizmene svoj izraz; g. Elten morao je da obuzda svoju veselost, a g. DonNajtli da rastera svoju mrzovolju. G. Elten morao je da se smeka manje, a g.Don Najtli vie, da bi pristajali u tu odaju. Jedino je Ema mogla da seponaa prirodno i pokae svoje zadovoljstvo. Ona je istinski uivala u drutvuVestenovih. G. Vestena je mnogo volela, a na svetu nije bilo stvora s kojim bitako otvoreno govorila kao s njegovom enom; nijednoj drugoj osobi se nijetako obraala u uverenju da e je sasluati i razumeti, i da e sitnidogaaji, namere, brige, i zadovoljstva u ivotu njenog oca i njenom biti za

nju uvek zanimljivi i uvek jasni. Sve to bi ispriala o Hartfildu izazvalo biivu radoznalost g-e Vesten; stoga su obino i jednai druga prvih pola satauivale priajui o svim tim sitnim stvarima od kojih zavisi svakodnevna srealinog ivota.Moda joj se u toku ele posete nee pruiti to zadovoljstvo, koje sadanjepola sata izvesno nije omoguavalo, ali Emi je bilo milo kad je samo ugledalag-u Vesten i njen osmeh, osetila njen dodir i ula njen glas, te je resila dato manje misli o neobinom ponaanju g. Eltena i svim drugim neprijatnimstvarima, a da to vie uiva u svemu u emu se moe uivati.OHarijetinom nesrenom nazebu ve su prilino podrobno pretresali pre njenocidolaska, G, Vudhaus je ve sedeo toliko dugo da je ispriao sve o njoj, o tomekako su on i Izabela doli, i kako Ema stie za njima.118Upravo je govorio da mu je veoma milo to e Dems videti svoju ker, kad sepojavie ostali, te je g-a Vesten, koja je svu panju posvetila njemu, moglada se odvoji j pozdravi svoju dragu Emu.Kad su svi zauzeli svoja mesta, Emi, koja je elela da za neko vreme zaboravig. Eltena, bilo je malo krivo to je on seo kraj nje. Nije joj polazilo' za-rukom da izbije iz glave njegovu udnu neosetljivost prema Ha-rijeti, sve dokje on ne samo sedeo uz nju, ve joj se i neprestano obraao ozarena lica,pokazujui se svakom prilikom veoma paljiv. Umesto da ga zaboravi, njegovoponaanje bilo je takvo da je morala da se pita: Je li mogue da je stvarnoonako kalio zamilja moj zet. Je li mogue da ovaj ovek poinje da prenosisvoju naklonost sa Harijete na mene? Glupo i nepodnoljivo! Pa ipak, on setoliko starao da joj bude toplo, toliko se trudio oko njenog oca ioduevljavao g-om Vesten, i najzad poeo da se divi njenim crteima takousrdno i s tako malo poznavanja, da je sve to strano liilo na dranje nekog

ko eli da se udvara, te je s velikim naporom uspevala da se ne ogrei o dobrovaspitanje. Zbog same sebe nije mogla da postupi grubo; a zbog Harijete,nadajui se da e sve ipak ispasti kako treba, bila je jo utivija. Ali je topretstavljalo napor, naroito zato to su ostali, u trenutku kad ju je g.Elten najvie obasipao svojim budalatinama, vodili razgovor koji je ona naro-ito htela da uje. Naula je samo toliko da g. Vesten saoptava neke novostio svome sinu; ula je kako je nekoliko puta ponovio rei moj sin, Frar.lv*i opet moj sin; a po nekoliko drugih rei naslutila je da najavljujeskoranju posetu svoga sina; ali pre no to je bila u stanju da uutka g.


58/233

Eltena, taj razgovor je bio davno zavren, tako da bi bilo nezgodno da postavineko pitanje kojim bi ga oivela.Uprkos njenoj odluci da se nikad ne udaje, bilo je neeg u imenu, u samojpomisli na g. Franka erila, to je Emu uvek privlailo. esto je pomiljala, naroito posle enidbe njes.oy_aaoca s g-icom Tejlor da bi joj on, akobi se ikad udavala, odgovarao po godinama, naravi i drutvenom poloaju.inilo joj se da joj on,

_L119usled tog srodstva izmeu dveju porodica, gotovo pripada. Nametala joj sepretpostavka da svako ko ih pa-znaje sigurno pomilja na taj brak. Bila jeduboko uve-rena da se g. i g-a Vesten bave tom milju. Mada nije imala nameruda zbog njega ili zbog ma kog drugog ostavi svoj sadanji ivot, za koji jeverovala da je mnogo bolji od svakog kojim bi ga zamenila, bila je veomaradoznala da ga vidi, vrsto je odluila da joj se dopadne, da se i ona njemuu izvesnoj meri svidi, osea-jui neku vrstu zadovoljstva to ih njihoviprijatelji sjedinjuju u svojoj mati.Kraj takvih misli, usrdna panja g. Eltena bila je strano neumesna, ali seona teila time to se pokazala veoma uljudna, dok se u sebi ljutila i toje misli da e od otvorenog g. Vestena do kraja posete sigun opet uti tu istu.vest, jer, kad se sreno oslobodila g. E tena i za ruak sela pored g.

Vestena, on je iskoristi) prvi trenutak koji je kao domain mogao da odvoji,im je isekao ovji but, i kazao joj:*Nedostaju nam samo jo dvoje pa da budemo u punom broju; voleo bih da vidimovde jo dv6je vau lepu, malu prijateljicu, gospoicu Smit i mt>ga sjna a. tada bih rekao da smo svi na okupu. Mislim da niste uli kad sam u salonurekao kako oekujemo Franka. Jutros sam dobio pismo od njega, za petnaest danabie kod-nas. *Ema izrazi svoja zadovoljstvo onoliko koliko se od nje oekivalo, i potpuno sesloi s njegovom izjavom da bi g. Frank eril i g-ica Smit sasvim upotpunilinjihovo drutvo.Jo od septembra hteo je da nas poseti, nastavljao je g. .Vesten, u svakompismu je samo o tome govorio, ali on nije gospodar svoga vremena. Mora daugodi onima kojima se mora initi po volji, a koje (meu nama budi reeno)ponekad moe da zadovolji samo ako mnogo tota rtvuje. Ali sad ne sumnjam daemo ga videti ovde druge nedelje u januaru.120iKako e to za vas biti veliko zadovoljstvo! A gospoa Vesten toliko eli dase upozna s njim da je sigurno srena kao i vi.Da, bila bi, kad ne bi mislila da e se opet odloiti. Ne rauna toliko nanjegov dolazak koliko ja; ali ona ne poznaje te linosti tako dobro kao ja.Radi se o tome, vidite, (ali ovo je samo meu nama, nisam ni jednu ieprogovorio u drugoj sobi, kao to znate, svaka porodica ima svoje tajne) radi se.o tome to su neki prijatelji pozvani da posete Enskum u januaru, iFran-kov dolazak zavisi od toga hoe li njihovu posetu odloiti. Ako je neodloe, on ne moe da se makne. Ali znam da hoe, zato to je to porodica kojuizvesna gospa, prilino znaajna u Enskumu, naroito ne marr; i mada smatraju

kao obavezu da ih pozovu jednom u dve ili tri godine, uvek im otkazu kad dotog doe. Ne sumnjam ni najmanje u ishod. Siguran sam da u do sredine januaraovde videti Franka, kao to sam siguran da sam i sam tu; ali ona vaa dobraprijateljica (pokazujui --gla-vom prema zaelju trpeze) ima toliko malosvojih udi, i tako ih je malo videla u Hartfildu, da nije u stanju da raunas njihovim dejstvom kao-ja koji sam na njih navikao.Zao mi je to u ovom sluaju postoji ikakva sumnja, odgovori Ema; ali jasarn sklona da prihvatim vae miljenje, gospodine Vestene. Ako vi verujete dae doi, verovan i ja, jer vj poznajete Enskum.


59/233

Da imam izvesno pravo da ga poznajem, mada nikad u ivotu nisam bio tamo.udna je to ena! Ali zbog Franka nikad ne govorim ravo o njoj, jer veru-jemda ga ona mnogo voli. Nekad sam mislio da nije u stanju da voli ma kog do sebesamu, ali se prema njemu uvek pokazivala dobra (na svoj nain doputajuisebi sitne muice i udi i oekujui da bude sve onako kako ona hoe). I, pomom miljenju, njegova zasluga nije mala kad je zadobio njenu naklonost; jer,mada to ne bih nikom kazao, srce joj je kao od kamena prema ljudima uopte, a

narav joj je strana.Emi se taj razgovor toliko dopao da ga je pokrenula gospoom Vesten, ubrzopoto su prele u salon,

niestitajui joj r ali i primeujui da zna kako mora da strepi od tog prvogsusreta. G-a Vesten se sloi s njom, ali dodade kako bi joj bilo veoma milokad bi bila sigurna da e u reeno vreme prebroditi brine trenutke prvogsusreta, jer nisam sigurna da e doi. Nisam u stanju da gledam takoruiasto kao gospodin Vesten. Veoma se plaim da od svega toga nee bitinita. Gospodin Vesten vam je verovatno ispriao potanko kako stoje stvari.Jeste izgleda da sve zavisi samo od mrzovolje gospoe eril, koja,verujem, ne moe biti izvesnija.Ema! odgovori g-a Vesten smeei se, zar je ud ikad izvesna? Zatim,okreui se Izabeli koja ranije nije bila prisutna: Draga moja gospooNajtli, moram da vam kaem da po mom miljenju nismo nimalo sigurni da emo

videti gospodina Franka erila, kao to Smatra njegov otac. Sve zavisi odraspoloenja i volje Injegove ujne; jednom reju, od njene udi. Vama svo-ftjim dvema kerima usudiu se da kaem istinu. U En-|skumu gospodarigospoa eril, a to je ena veoma ne-' zgodne naravi, te njegov dolazak sadazavisi od toga .# da li e ona pristati da ga pusti.O, ta gospoa eril, svi znaju gospou eril, odgovori Izabela, verujtemi da o tome mladiu uvek mislim s najveim saaljenjem. Mora da je stranokad ovek stalno ivi s nekom mrzovoljnom osobom. To sreom nikad nismoiskusili, ali mora biti da je to muan ivot. Kakva srea to nije imala dece!Jadni mali, kako bi bili nesreni!Ema je elela da ostane sama s g-om Vesten. Tada bi ula vie: g-a Vesten bigovorila s njom otvorenije no to se usuivala pred Izabelom; duboko jeverovala da ne bi ni pokuala da sakrije od nje neto to se tie erilovih,sem onih namera s tim mladim ovekom za koje je ona, Ema, zahvaljujui svojojmati nagonski saznala. Ali u tom trenutku nije imalo vie ta da se kae. G.Vudhaus je ubrzo doao, za njima u salon. Kad bi posle ruka dugo sedeo zastolom, oseao se kao u zatvoru i to nije mogao da izdri. Nisu ga privlailini vino ni122rado priao onima s kojima seuvek pri-rovarao s Izabelom, Ema je iskoristila pri-smatrate da je poseta vaeg sina sami je. Ma kad se desilo, to upozna-leprijatno,, pa je bolje svriti s


60/233

razgovor, te jatno oseao. Dok je ra liku da kae:I tako vi svim sigurna. 2a vanje mora biti.; to pre.Da- i svaki -pPv^dse odloi, ovek se boji da e se opet odloiti. akV140otkau gostoprimstvo toj porodici, tim Brejtvejtovi\a''Pakseplaim da epronai neki razlog da,bi nas raz\carali-Tekob*mibilo da pretpostavim daon sam okfva> alisamuverena da kod erilovih postoji jaka elida9azadreza sebe. To je ljubomora. Ljubomorni s\ar da uini, odgovori g-a Vesten. Moda trjpa- da istotako oprezni-, i kad procenjujemo drjanje ma linosti iz ma koje porodice; alise Enslum, drim, Kako ne sme ceniti prema dptim pravilMa: ona, gospodaeril, je veoma nedostupna razlozima ka sve se ini P njenoj volji. . '

i/Ali ona je veoma nena prema siiom neaku; mno-9 ga voli. I, prema onomekako ja zamiljam gospou Ceril, bilo bi sasvim prirodno, da o/ra, koja zasvog kome sve duguje, nikakvu rtvu nee da uini da mu ugodila, i neprestanoga mui svojim udima, po-tog neaka, kome ne duguje bas nita.

123Draaa moja Ema, ne pokuavajte da naravi razumete ravu, ili da joj postavitepravjia.mo_ rate je pustiti da radi ta hoe. Ne sumn|aiI1^Q^" nekad imaprilian uticaj; ali mu je moMLsavrgenone_ mogue da unapred zna kad e gaim"Ema saslua, a zatim hladno ree: ju zadovoljna tek kad on doe.'Moda ima mnogo uticaia u nastavljala je -g-a Vesten, a u meu onima kojesu izvan njegova rovatno da se nalazi upravo i pit] da bi nas posetio.

/mjeesnim stvarima, ima vrlo malo; a "domaaja, vrlo ve-ttjegov,qg odlaska


61/233

GLAVA PETNAESTA ,G, Vudhaus je skoro bio spreman da popije svoj redovni aj, a kad ga je popio,bio je potpuno spreman da poe kui. A to je bilo sve to je drutvo s kojimje sedeo moglo da uini da ne bi prirnelio koliko je kasno, pre no to su sepojavila ostala gospoda. G. Vesten je bio govorljiv, gostoljubiv i nikako nijevoleo da se gosti rano dignu od stola, ali se drutvo u salonu najzadpovealo. Jedan od prvih uao je g. Elten, veoma razdragan. G-a Vesten i Emasedele su zajedno na sofi. On im se odmah pridrui, i skoro bez poziva sedeizmeu njih. ,I Ema je bila dobro raspoloena, jer se zabavljala razmiljajui kako euskoro videti g. Franka erila, te je bila voljna da zaboravi nedavnoneprilino ponaanje g. Eltena i da bude s njim srdana kao i ranije. A kakoje on odmah poeo razgovor o Harijeti, bila je gotova da ga slua snajljubaznijim osmehom.

_ Govorio je kako je izvanredno zabrinut za njenu Prijateljicu njenu lepu,divnu, ljupku prijateljicu. *Zna li neto je li ula neto .o njoj otkako sustigli 11Rendols? Mnogo se brine mora priznati da ga je znatno uplailavrsta njene boljke. I u tom smislu je nek0vreme nastavio sasvim kako treba,ne sluajui ^nogo ta mu ona odgovara, ali uviajui dovoljno kako Je uasnokad je nekome grlo tako zapaljeno, i Ema se Potpuno odobrovoljila.Ali se na kraju sve nekako obrnulo: uinilo joj se v*jednom kao da se on viezbog nje, nego zbog Hari-tet plai da to ne bude neko ozbiljno zapalj.enje vie125se brine da se ona ne zarazi, nego to se nada da boles nije teka izarazna. Stade veoma ozbiljno da je prekli nje da za neko vrerne ne poseujevie bolesnicu, da mv obea da se na tako neto nee odvaiti dok se on nividi sa g. Penjem i ne uje njegovo miljenje. Ona se trudila da sve to okrene

na alu i vrati razgovor na prav put, ali njegovoj silnoj brizi za nju nijebilo kraja. Om se naljuti. Odista je ostavljao utisak' to se nije mogleprikriti upravo kao da se pravio da je zaljubljen i nju, umesto u Harijetu.Ako je ta prevrtljivost istinska, utoliko pre zasluuje prezir i gnuanje!Teko je mogle da ostane mirna. On se okrete g-i Vesten da ga ona podri: Dali bi ona htela da mu pomogne? Ne bi li htele da rnu se pridrui i zajedno snjim ubedi gospoicu Vud-haus da ne ide u dom g-e Godar dok ne bude izvesnoda bolest gospoice Smit nije zarazna? On se nee smiriti dok ne dobije takvoobeanje ne bi li ona uloila svoj uticaj da ga pribavi?


62/233

Mnogo se stana za druge, nastavljao je on, a nemarna je prema samoj sebi.Zelela je da ja danas zbog nazeba ostanem kod kue, a meni nee da obea da senee izlagati opasnosti gnojavog zapaljenja gue. Zar je to lepo, gospooVesten? Presudite sami. Zar nemam

Austen, Jane Ema

Documents

Transcript of Austen, Jane Ema