Naslov originalaYvonne PrinzSTILL THERE, CLARE

Copyright © Yvonne Prinz 2004First published by Raincoast Books, 2004Published in agreement Raincoast Books, Vancouver, CanadaZa izdawe na srpskom jeziku © Kreativni centar 2005

Biblioteka Svet je jedan

kwiga ~etrnaestadrugo izdawe

Urednik bibliotekeDejan Begovi}

Urednik izdawaVioleta Babi}

Prevod s engleskogVesna Sofrenovi}

IlustracijeVladimir Stankovski

Lektura i korekturaVioleta Babi}

Dizajn korica Du{an Pavli}

Dizajn i priprema za {tampuMilorad Miti}

Izdava~Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8tel. 011/38 20 464, 38 20 483, 244 06 59www.kreativnicentar.rse-mail: info@kreativnicentar.rs

Za izdava~amr Qiqana Marinkovi}, direktor

[tampaPublikum, Beograd

Tira`3.000

ISBN 978-86-7781-335-2

S engleskog prevelaVesna Sofrenovi}

– Heej, Kler!

Okrenula sam se. Margaret, koja sedi u klupiiza mene, tutnula mi je u ruku presavijen papi-ri}. Na wemu je velikim crvenim slovima pisa-lo: POVERQIVO. ^ovek bi pomislio da, u najma-wu ruku, poruka sadr`i kqu~ za re{ewe gladi usvetu ili lek protiv side.

– [aqi daqe! – pro{aputala je.Kao da se pla{i da bi mi mo`da palo na pamet

da je pro~itam! Margaret i Tifani, koja sedi is-pred mene, najboqe su drugarice. Sede}i doskorazajedno, toliko su pri~ale, kikotale se i na svakogpokazivale prstom, da su na kraju uspele da izner-viraju ~ak i gospo|icu Kemlani, na{u razrednu,ina~e najstrpqiviju osobu na svetu. Ba{ sam ja mo-rala da budem ta sre}nica koju su odabrali da sediizme|u wih dve. Sada mi je du`nost da omogu}im dawihove tajne nastave da se odvijaju bez zastoja navezama. Zvu~i sme{no? Verujte da i jeste. Kucnulasam Tifani po ramenu i dala joj ceduqicu.

5

1

– Hvala – zacvrkutala je, zgrabiv{i mi porukuiz ruke jarkocrvenim noktima.

Posmatrala sam kazaqku koja otkucava sekundekako, kao u usporenom filmu, prolazi pored cr-ne dvanaestice na satu postavqenom iznad vrata.Otkucao je jo{ jedan minut. Jo{ sedam minuta iposledwi ~as }e biti zavr{en; po~iwe vikend.Osvrnula sam se po u~ionici. Svi su kao lepkombili prikovani za sat ili su se zabavqali, svakona svoj na~in.

Sem Stern, razredni silexija koji sedi izaBernarda Rozmana, zaka~io je na klupu pra}ku ikomadi}ima gumice ga|ao je Bernarda u potiqak.Bernard je svakodnevno morao da trpi Semovoi`ivqavawe, ali se pravio kao da ni{ta ne pri-me}uje. Xodi, koja sedi iza Sema, pa`qivo je u{i-vala prste iglom i koncem. Bredi, u klupi iza Xo-di, ~a~kao je tako predano po krasti na laktu, kaoda je hirurg koji upravo vr{i operaciju na mozgu.

Dok je gospodin Vinters drvio ne{to oo{trim uglovima i paralelogramima, miris tekpoko{ene trave i sve`e zemqe s aromom pe~uraka,koji je ozna~avao po~etak leta, uvla~io se krozsvih {est otvorenih prozora i razdra`ivao nas.Sve {to nas je trenutno zanimalo iz matematikebilo je brojawe, ali minuta. Posle prvog juna, {toje slu~ajno ba{ danas, svima u {koli jedino je bilova`no to koliko je jo{ ostalo do zavr{etka {kol-ske godine i po~etka raspusta. Mo`da }e mi iz ma-ti{a i zakqu~iti trojku, ali ipak znam odgovor nato pitawe: ostalo je jo{ dvadeset sedam dana.

Poku{ala sam da se usredsredim na ono {to jegospodin Vinters govorio, ali sve {to sam ~ula

Ivon Princ

6

Svima u {koli jedino je bilo va`no to koliko je jo{ ostalo

do zavr{etka {kolske godine i po~etka raspusta. Mo`da }e

mi iz mati{a i zakqu~iti trojku, ali ipak znam odgovor na

to pitawe: ostalo je jo{ dvadeset sedam dana.

bila je zbrka: „Bla, bla, bla, ravnokraki trougao,bla, bla, bla, prav ugao“. Jadni gospodin Vinters! Una{oj {koli on je jedini nastavnik koji nije raz-redni stare{ina, tako da nema ni svoju u~ionicu.Zato je primoran da se potuca od u~ionice dou~ionice, nose}i izno{enu aktovku i u woj gomi-lu matemati~kih spisa i kwiga. Da bi stvar bilajo{ gora, kad god bih pogledala gospodina Vin-tersa, o~i bi mi se zaustavile na vrhu wegove pot-puno }elave glave, sa samo nekoliko retkih dlakakoje su se dr`ale na }eli kô davqenik za slamku.Ogoqeni deo glave toliko se sijao da nije bilo la-ko ne buqiti u tu wegovu }elu. Jednom prilikomsam o tome razgovarala s mamom i ona me je posave-tovala da se iz petnih `ila potrudim da ne buqimu }elu, zato {to se mu{karac izuzetno te{ko miris gubitkom kose. Pogotovo neko tako mlad i zgodankao {to je gospodin Vinters. On zgodan?! Bqak!Mora da se mama samo {alila. Mo`da mi je tek dva-naest godina, ali to ne zna~i da ne znam ko je zgo-dan, a ko nije. Gospodin Vinters je simpati~an,ali sumwam da bilo koja devoj~ica u na{oj {kolima{ta o wegovom talentu za baratawe razlomcimaili o nekoj drugoj matemati~koj gluposti.

Pogledala sam kroz prozor na {kolsko dvo-ri{te ba{ u trenutku kad je gospodin Bjankini,na{ nastavnik fizi~kog, na terenu za fudbalokupio grupu de~aka u zeleno-belim dresovima. Swima je i{ao prema sali za fizi~ko, koja se na-lazi u zgradi od crvenih cigala. De~aci su seizme|u sebe dobacivali loptom.

Gospodin Bjankini je odli~an primer za ono{to ja smatram zgodnim. Ima crnu kovrxavu i ne-

Ivon Princ

8

marno o~e{qanu kosu i o`iqak na bradi, koji gadodatno ~ini zanimqivim. Uvek je u {orcu za fi-skulturu, ~ak i zimi, a od wegovog vragolastogosmeha svaki put mi iznova posko~i srce. Sve mise ~ini da sam zaqubqena u gospodina Bjankinija.

Na moju veliku `alost, sve devoj~ice u {koliose}aju prema gospodinu Bjankiniju isto {to ija, pa kod wega nemam ama ba{ nikakvih {ansi.Spadam me|u najvi{e devoj~ice u mojoj generaci-ji, noge su mi duge i mr{ave, i kao da se pokre}usasvim nezavisno jedna od druge. Uz sve to, ravnasam kô daska. Nema razloga da nosim brus, jer ~aki Bernard Rozman ima ve}e grudi od mene.Pro{le jeseni, kad smo po{li u {kolu, sve sedma-kiwe su se pojavile s prslu~i}ima – toliko po-nosne da samo {to u vestima nisu to objavile.Dok smo se presvla~ile, Odri Xouns, devoj~ica skojom radim fiskulturu, pogledala mi je u grudii sve~ano izjavila: „Vidim da tokom leta nijedo{lo ni do kakvih promena, Kler“. Mo`ete za-misliti koliko sam se osetila poni`enom, alise za inat ni slede}eg dana na fiskulturi nisampojavila u brusu. [kolska godina samo {to se ni-je zavr{ila, a ja sam, eto, dogurala do kraja, sve sepretvaraju}i da mi nije stalo, iako bih bilaspremna da i za najmawi trag grudi hladno dam~itavu u{te|evinu namewenu daqem {kolovawu.

Na trenutak sam poku{ala da pazim na ono{to je govorio gospodin Vinters. Nastojao je dabude dopadqiv, ali wegova strast za geometrijomkao da je isisavala ono najboqe iz wega. Dok samgledala kroz prozor misli su mi ponovo odluta-le, opet usredsre|ene na gospodina Bjankinija.

Voli te tvoja Kler

9

Gospodin Bjankini je svestan da postojim je-dino na atletskoj stazi. Prili~no dobro tr~im,a najboqe rezultate posti`em u trci na osamstometara. Ko zna za{to, verovatno zbog mojih kra-katih nogu! U`itak mi kvari devoj~ica po imenuXini Xermejn. Em je boqi sprinter od mene, emjoj je na telu sve raspore|eno ba{ onako kako tre-ba, ako znate na {ta mislim! Xini je ujedno i naj-popularnija devoj~ica u {koli. Kao da sve to ni-je ve} i previ{e, jo{ ima i brata – profesio-nalnog hokeja{a. Ponekad, kad Xini ne do|e u{kolu zbog bolesti ili ko zna ~ega, pogled go-spodina Bjankinija zaustavqa se samo na menidok prolazim kroz ciq. Proveri {topericu, aonda mi uputi svoj ~uveni vragolasti osmeh. Tinezaboravni trenuci poma`u mi da nastavim da-qe, sve dok ponovo ne do`ivim istu ~aroliju.@ivim za te trenutke. Nego, da ja to ne raz-mi{qam isuvi{e o gospodinu Bjankiniju?

U tri i petnaest zvono se napokon oglasilo.To kao da je bio znak za po~etak stampeda ka izla-znim vratima. Hodnici u {koli petkom mogu dabudu izuzetno opasni. Svako misli da vikend po-~iwe onog trenutka kad nogom stupi na plo~nik,tamo izvan ograde kojom je oivi~eno {kolskodvori{te. De{avalo se da neke |ake i izgaze naputu do tog grani~nog mesta. Isti takav haos nas-tao bi kad bi neko, recimo, ugasio svetla i potompritisnuo dugme za po`arni alarm.

Dok sam poku{avala da do|em do svog orma-ri}a, trudila sam se da savladam gu`vu. Jedva samse nekako probila kroz gomilu. Kad sam pri{la,Dejmon Bejls je stajao oslowen na moj ormari} i

Ivon Princ

10

razgovarao s nekom devojkom. Morala sam tri pu-ta da mu ponovim da se pomeri. Prave}i se da menije ni primetio, napokon se udaqio, s rukomobavijenom oko struka te devojke. [ta da radim?!To je pri~a mog `ivota. U roku od nekoliko sekun-di ostala sam potpuno sama u praznom {kolskomholu. I nije mi se preterano `urilo. Iako mi sesme{io letwi dan, nisam se radovala nastupa-ju}em vikendu. S tetka Ri|anom sam se bila dogo-vorila da u subotu odemo na pla`u, {to je doga|ajzbog kojeg bih u normalnim okolnostima bilaizuzetno uzbu|ena. Ipak, ni{ta nije uspelo da miodagna misli sa onog {to je ovog petka poslepodne trebalo da uradim i ~ega sam se unapredu`asavala – trebalo je da se oprostim s Elsom.

Voli te tvoja Kler

11