Astrologija, natprirodno i onostrano

Sri Chinmoy

Sadržaj Astrologija i proricanje Duhovnost, psihička moć, okultna moć i crna magija Svet duhova Medijumi i nevidljivi svet Covek i univerzum

DEO 1

Astrologija i proricanje

Pitanje: Kakvo je Vaše mišljenje o astrologiji? Ima li ikakve istine u astrološkim predviđanjima?

Sri Činmoj: Astrologija je nauka. Čak je i duhovni tragaoci nazivaju unutrašnjom naukom, duhovnom naukom. Astrologija je pesma zvezda. Pesma koja je objavljena i koja je već ušla u svet ispoljavanja, koja je zapisana u zvezdama. Kad se astrologija bavi prošlošću, onim što je već zapisano, gotovo uvek je tačna. Međutim, astrologija nam otkriva mogućnosti i pokušava da predvidi budućnost uz pomoć prošlosti. Dobri astrolozi su vešti u otkrivanju istine u ovoj oblasti. U većini slučajeva, kada se to uradi pažljivo i stručno, astrologija je potpuno u pravu, u slučaju običnih ljudi koji ne veruju ni u Boga ni u sebe. Međutim, ako ljudi imaju vere u sebe, ovom verom oni mogu prevaziči astrologiju. Zbog toga kažemo da vera uz pomoć nepokolebljive volje menja stvari. Ako imamo nepokolebljivu volju, možemo izmeniti sudbinu. Tačno je da su sva naša prošla dela zapisana u zvezdama, ali ako hoćemo da poništimo sudbinu, to je kao da brišemo nešto

sa magnetofonske trake. Ja nešto kažem i to je snimljeno, ali ako hoću, mogu da ga izbrišem. Astrologija je sto posto u pravu ako se čovek sasvim nalazi u fizičkom svetu i živi običnim ljudskim životom. Kada neka osoba uđe u unutrašnji život, duhovni život, astrologija je tačna 60-70 procenata. Ako je tragalac svesno ili nesvesno u dodiru sa svojim unutrašnjim bićem i ako je njegovo unutrašnje biće neprestano u dodiru sa Izvorom, on može da izbegne mnogo, mnogo loših stvari. I konačno, kada je neko u svesnom jedinstvu sa Bogom, astrologija uopšte ne može da se primeni na njega, jer sve u njegovom životu dolazi direktno od Boga. Istinsko jedinstvo sa Bogom je daleko iznad astrologije. Ako sa snažnom težnjom kažemo: "Bože, to ne želim" i ako smo jedno sa Bogom, Bog će reći: "U redu, onda to nemoj uzeti". Ovo se, naravno, ne odnosi na početnike u duhovnom životu. Samo oni koji imaju neposrednu unutrašnju komunikaciju sa Najvišim Bićem mogu u pot-punosti prevazići uticaj zvezda. Ali, niko ne ostaje početnik zauvek. Vremenom, čovek postaje sve napredniji u duhovnom životu i sve otporniji na sile iz prošlosti. E sad, čak i ako određena osoba nije tragalac, astrološko predskazanje još uvek može da se prevaziđe. Na dubljem nivou uvek je prisutna viša sila koju nazivamo Božija Milost. Božija Milost može da izmeni bilo čiju sudbinu. Ova Milost je svemoćna; ona menja okultne mogućnosti i prevazilazi zakone astrologije, koji su Božiji Kosmički Zakoni. Ponekad je astrologovo predviđanje zapravo tačno, ali se ne ostvaruje zahvaljujući božanskoj Milosti. Zbog toga je astrologija samo 35-40 posto u pravu kada se odnosi na budućnost. Kada znamo da postoji nešto što je beskrajno moćnije od zakona astrologije, trebalo bi da u to verujemo. Zato od mojih učenika tražim da ne veruju u horoskope i gledanje u dlan. Svu svoju veru položite u svoju težnju. Ako imate potpunu veru u svoju težnju i u Božiju Milost, tada ćete biti spašeni. Ne brinite za svoju budućnost.

U Indiji postoji popriličan broj sistema tumačenja horoskopa. Brigu sistem je najznačajniji od njih. Nastao je pre nekoliko hiljada godina i od tada su o njemu napisani

tomovi i tomovi knjiga koji opisuju sve do u detalje. Vi samo odnesete svoju astrološku kartu braminu, astrologu koji se bavi ovim sistemom i on na vaše oči okrene stranicu i kaže vam sve o vašem životu. Vrlo često je u pravu. Celokupna istorija vašeg života je ispisana u tim knjigama. Ako je astrološka karta dobro nacrtana, onda on čak i ne mora da tumači horoskop. Sve je već zapisano u knjigama. Moj najstariji brat, koji je astrolog, otišao je astrologu koji je bio upućen u ovaj sistem i koji je imao sve stare, svete knjige u kojima je sve bilo zapisano. Kada mu je pokazao moju astrološku kartu, astrolog je rekao da će posle 12. godine moje horoskop prestati da funkcioniše. Bio je potpuno u pravu, zbog toga što sam u trinaestoj godini ostvario Boga i postao otporan na sve astrološke zakone. Hteo bih da vam ispričam još jednu priču o Brigu sistemu. Moj ujak je se obratio astrologu da mu protumači horoskop po tom sistemu. On i ujna nisu imali dece. Horoskop je pominjao i da moj ujak i ujna nikad neće imati dece, zbog toga što je ujak, koji je bio lovac u svom prethodnom životu, ubio srnu koja je bila bremenita. Dok je izdisala, njena duša se molila Bogu: "O Bože, ubio je moju bebu. Molim te, ne dozvoli da ima dece u svojoj sledećoj inkarnaciji". Bog je uslišio molitvu srne i u ovoj inkarnaciji moj ujak nije imao dece. Pošto sam ostvario Boga, koncentrisao sam se da vidim da li je ova priča o mom ujaku i njegovom prošlom životu bila tačna i otkrio sam da je bila potpuno tačna. E sad, to ne znači da je sve što astrolozi kažu istina. Daleko od toga. Prošlog marta jedna moja učenica je došla k meni i rekla mi da je neko predvideo da će njen otac tog meseca umreti. Rekao sam joj: "Pa, ako tvoj otac zaista mora da umre, umreće kako je prorečeno". Onda sam se koncentrisao i rekao joj: "Ne brini. Ja lično ništa nisam uradio. Nisam spuštao odozgo Božiju milost. Nisam se čak ni molio Bogu za tvog oca, ali predskazanje je pogrešno". Verujte, nisam se molio Svevišnjem da poništi astrologovo proročanstvo, a njen otac je i dalje živ i zdrav. Majka jednog drugog učenika je trebalo da umre, po onome što

su rekli astrolozi, negde sedamnaestog ili osamnaestog decembra. Taj učenik je gorko plakao. Rekao sam mu da je i to predskazanje pogrešno. Njegova majka je i dalje živa. U Indiji je poznato mnogo slučajeva kada je astrologija pogrešila, pogotovo u slučaju pripadnika duhovnih zajednica. Astrolozi mogu reći da će neko dete, kada napuni četrnaest ili petnaest godina, izgubiti roditelje. Ali ako, pre nego što dete napuni četrnaest ili petnaest godina, njegovi roditelji prihvate duhovni život, oni mogu živeti još mnogo godina. Mnogi Gurui su izmenili sudbine svojih učenika. Ima mnogo priča o tome u Indiji. Na primer, neki astrolog je jednom rekao da će određena osoba umreti nekog određenog dana u određeno vreme. Ali, jedna duhovna osoba je rekla tom čoveku da dođe kod nje. Čovek je došao, a učitelj ga je položio na zemlju i pokrio blatom, a onda tu seo i meditirao. Kada je određeni trenutak prošao, Guru je uklonio blato koje je pokrivalo njegovog novog učenika i rekao: "A sad pođi astrologu i pokaži mu da si još uvek ovde na zemlji." Postoji mnogo, mnogo istinitih slučajeva poput ovog. U našim životima postoje krize. Ponekad u mladosti možemo da dospemo u životnu opasnost. Ali, ako je tu Božija Milost ili ako se neko, kao na primer naši roditelji ili rođaci, svesno ili nesvesno moli za nas, onda možemo izbeći tu opasnost. U horoskopima možemo mnogo puta videti da je nekome predodređena smrt. Astrolozi kažu da će neko biti u opasnosti i da će umreti, međutim, mnogi od tih ljudi su i dalje živi. Dalje, na dlanovima imamo linije koje pokazuju koliko ćemo godina boraviti na zemlji. U nekim slučajevima, neko ko zna da čita dlan će reći da je nečija linija života npr. duga samo 32 ili 33 godine. Međutim, ta osoba sada možda ima 72 ili 75 godina. Čak i među mojim učenicima ima dve ili tri žene čije su linije života potpuno prekinute. Kada bi neko ko zna da gleda u dlan pogledao njihove dlanove, video bi da je linija života potpuno prekinuta i bio bi zapanjen što su one još uvek žive. Kako je to moguće? Neka viša sila je za to odgovorna. Nema te stvari koju beskrajna Milost Svevišnjeg ne može

da izmeni.

Pitanje: Kakvo je tvoje mišljenje o proročanstvima? Da li zaista unapred možemo znati kakva je budućnost?

Sri Činmoj: Kada ljudi proriču, ponekad se predviđanja ostvare, a ponekad su jednostavno pogrešna. Pretpostavimo da je tvoje treće oko otvoreno i da znaš da će neko sutra umreti. Ako toj osobi kažeš da će umreti sutra, ti je zaista povređuješ zbog toga što će strah koji ćeš izazvati kod nje učiniti da istog momenta nestanu sva njena životna radost, samopouzdanje i sigurnost. Svoje preostale sate će provoditi u carstvu smrti zahvaljujući ovome strahu. Čak i ako se tvoje predviđanje ne ostvari, ta osoba je i dalje polumrtva. Kakvo ćeš dobro učiniti time što ćeš joj reći da će umreti? To najverovatnije neće doneti ništa dobro. Veoma često ljudi izreknu zapanjujuća proročanstva kao što su: "bićeš voljen", "postaćeš velik", "postaćeš nešto izuzetno i ceo svet će te priznavati". Kada se izrekne ovakvo proročanstvo, često dolazi do zlobnog mešanja neprijateljskih sila. Osoba koja je to predvidela videla je istinu, ali njena vizija nije vizija Svemogućeg. To je vizija nekoga ko može da vidi istinu, ali ne i onoga koji je tu istinu stvorio i ko je ispoljava. Kada obična osoba može da predskazuje, ona oseća da je stvorila tu istinu, ali to nije tačno. Jedino Bog je stvorio istinu i jedino Bog ima moć da poništi istinu ili da je promeni. Ja lično ne volim da predskazujem bilo šta, zbog toga što veoma često, kada predskazujemo budućnost, kršimo kosmički zakon. Ne dozvoljavamo budućnosti da se izrazi onako kako je to Bog nameravao. Jednom je jedan učenik došao svom Učitelju i rekao da je neki astrolog predvideo kako će taj učenik umreti tog istog dana. Učitelj se koncentrisao na učenika i rekao: "Da, to je predodređeno, ali spustiću odozgo milost Svemogućeg i moći ću da te spasem". Učenik se vratio astrologu i rekao mu: "Moj Učitelj je rekao da se tvoje predskazanje neće ostvariti." Astrolog je rekao: "Dosad sam predvideo na hiljade i

hiljade stvari i sve su se obistinile. Ako se moje predviđanje ne ostvari, u tom slučaju postaću učenik tvoga Učitelja, a ako se moje predviđanje ostvari, onda će tvoj Učitelj doći kod mene da uči astrologiju". Učenik je preneo Učitelju šta je astrolog rekao i Učitelj se složio sa tim hvalisavcem. Taj dan je prošao i ništa se nije dogodilo. Zato je astrolog došao tom Učitelju da postane njegov učenik, a Učitelj mu je objasnio: "Tvoje predviđanje je bilo potpuno tačno. Mada ima ljudi koji pogrešno predvide stvari, ti si bio u pravu. Ali, radi mog učenika sam spustio odozgo Milost Svevišnjeg da bih poništio njegovu sudbinu".

Pitanje: U poslednje vreme u novinama i časopisima možemo da pročitamo proročanstva tome kako če neki deo sveta biti uništen ili potonuti u okean. Ima li neke istine u tome?

Sri Činmoj: Svet ima bujnu maštu. Bog je prema nama bio veoma dobar, dao nam je maštu u neograničenoj količini. Ni Kalifornija, ni Portoriko, ni bilo koji drugi deo sveta neće biti uništen. To je jednostavno apsurdno i nemoguće, čak i ako astrolozi kažu tako. Ali, ovakve glasine stvaraju veliku senzaciju, kao na primer, da će neki deo kopna potonuti u more. Pa, uvek postoji mogućnost da će se Zemljina površina promeniti na ovaj način. Ali, to astrolozi ne mogu predvideti sa sigurnošću, pošto su uvek umešane sile koje oni ne uzimaju u obzir. Ali, zašto moramo da razmišljamo o tome da li će neko mesto postojati ili ne? Hajde da mislimo o svojoj sopstvenoj realizaciji. Bogoostvarenje je naš Cilj. To što se pitamo da li će ovo ili ono mesto i dalje postojati, neće nam uopšte pomoći da dostignemo svoj Cilj. Ako možemo da ostanemo u Božijoj Svesti, mi smo besmrtni, ali ako ostanemo u zemaljskoj svesti, nećemo biti besmrtni. Besmrtnim nas čini Božanska svest, a ne mesto na kome živimo.

Pitanje: Piter Hirkos, koji je dobro poznat širom sveta, bio je sasvim običan čovek pre nego što je pao sa

merdevina blizu svoje kuće i udario glavu. Kada je ponovo došao k sebi, mogao je da vidi budućnost i da kaže šta će se dogoditi. Pomagao je policiji da otkrije ubice i još mnogo drugih stvari. Šta misliš, šta se desilo kada je pao i udario glavu?

Sri Činmoj: Trebalo bi da znamo nešto o njegovoj prošlosti. U ovom životu je bio obična osoba. Ali, u svo-jim prošlim inkarnacijama je verovatno već razvio ovakvu moć. U određenom trenutku je pretrpeo šok i istog trenutka je ponovo oživeo njegov stari život, kao i moć iz njegovih prošlih života. Ovo se mnogo, mnogo puta dogodilo najobičnijim ljudima: slugama i fizičkim radnicima. Kada su se ozbiljno razboleli, dobili su svakojake duhovne moći. Sve njihove prošle moći su ponovo otkrivene. Bolest je bila samo poslednja kap. Mi je zovemo kaplju unutrašnjeg pročišćenja. Ta kap služi unutrašnjem pročišćenju njihovog bića i života. To se nije desilo slučajno; to je samo povod koji su ove moći iskoristile da bi ponovo izbile na

V površinu.

Pitanje: Kakva je razlika između astrologije i Joge?

Sri Činmoj: Astrologija nema moć da izmeni našu sudbinu, ali duhovnost ili Joga imaju ovu moć. Razlika između astrologije i Joge je u tome što astrologija samo nagoveštava; nagoveštava budućnost na osnovu prošlosti, ali je ne menja. Joga, u stvari, može da pobedi prošlost i oblikuje budućnost. Astrologija u potpunosti igra svoju ulogu dok čovek ne uđe u dublju duhovnost. Tada mu se astrologija pokloni kao kad se vi klanjate meni. Pre nego što neko prihvati duhovnost, astrologija je vrlo moćna, kao lav. A onda, kad neko uđe u dublji duhovni život, astrologija postaje obično kućno mače.

Pitanje: Guru, jednom si rekao da si pokušao da pomogneš trojici učenika za koje si video da im je bilo suđeno da umru. Rekao si da si sa dvojicom uspeo, a da za trećeg nisi bio siguran tog momenta. Od čega sve to

zavisi? Od prijemčivosti te osobe?

Sri Činmoj: Uglavnom od prijemčivosti. Ja sam spreman da dam. Ako mogu da prime, biće u redu; u suprotnom, neće. Ponekad se opiru, ili uopšte nemaju životne energije. Ako neka osoba ima bar malo životne energije i ako doktor može da da injekciju, tada će ona možda oživeti. Tu bar postoji šansa i ima nade. Međutim, ako je ta osoba potpuno mrtva, od kakve koristi je jedna injekcija? Slično tome, bez obzira koliko Snage spustite odozgo, ako neko ima premalo životne energije, slučaj je potpuno beznadežan.

Pitanje: Ima li ikakvog značaja ako se dete rodi za vreme pomračenja Sunca ili Meseca?

Sri Činmoj: Neki astronom ili astrolog bi bolje mogao da odgovori na ovo pitanje. Sa duhovne tačke gledišta, želim da kažem da dete rođeno za vreme pomračenja Sunca donosi na svet ogromnu energiju. Ako se ova energija ne usmeri uz pomoć nekog duhovnog puta još u ranom detinjstvu, može izazvati mnogo nevolja. Dete može postati razuzdano i nevaspitano i može upotrebiti ovu energiju za uništavanje. Ako je dete duhovno razvijeno, može iskoristiti svoju neizmernu energiju da dosegne vrhove duhovnosti i obavi Božiji posao na ovom svetu. A opet, ako takvo dete i nije naklonjeno duhovnosti, Božjom Milošću njegova energija ipak može biti potpuno uravnotežena. Tada ono, takođe, može uraditi nešto korisno za svet. Dete rođeno za vreme pomračenja Meseca ima nežnu, uravnoteženu konstituciju. Ako je naklonjeno duhovnosti, dostići će svoj cilj kroz svoju nežnu i uravnoteženu ličnost i ljubav prema Božanskom. Ako ta osoba nije duhovna, može postojati težnja ka lenjosti i dremljivosti i ona će možda provoditi vreme po strani od svega i spavajući iznutra.

Pitanje: Zvezde, Zemlja, itd. utiču na nas. Da li mi, dok meditiramo, utičemo, na primer, na planete ili na bilo šta

drugo?

Sri Činmoj: Zavisi ko meditira. Ako je neko tragalac najvišeg reda i njegova meditacija ubira plodove, prave plodove, tada ona utiče na planete. Ulazi u planete i stvara novi život. Ona planetarna donosi jednu vrstu suptilne duhovne energije iz Zemljine atmosfere. A ako meditira duhovni Učitelj, njegova meditacija može ući u bilo koju planetu, bilo gde u Božijem svemiru, ako tako zaželi. Veoma razvijeni tragaoci, pred samim ostvarenjem, takođe mogu uticati na planete. Kada oni meditiraju, mogu ući u planete ili im mogu ponuditi rezultate svoje meditacije. To se događa skoro svakog dana.

DEO 2

Duhovnost, psihička moć, okultna moć i crna magija

Pitanje: Sta je to okultizam i na kom nivou postoje okultne sile?

Sri Činmoj: Okultizam je nauka. Okultizam je čist kada se upražnjava na suptilnom fizičkom ili nad-fizičkim nivoima. Neki ljudi ovaj nivo zovu astralni nivo, dok ga drugi nazivaju svet vitala. Međutim, mi možemo da vidimo da je izvor okultizma, zapravo, u unutrašnjem vitalu. Okultne sile su snage naše skrivene prirode. Svet okultnog su suptilno fizičko, vital i nad-fizičko. Ako svesno i namerno uđete u oblast vitala, prva stvar koja se događa jeste da vas uhvate vitalna bića. Ova bića će vam često rado dati nešto od svoje okultne moći. Neko vreme će vam dozvoliti da je koristite, a onda će pokušati da upravljaju vama. Ova bića imaju bezbroj glupih želja koje pokušavaju da ispune kroz tragaoca kome su poverile svoje okultne moći. Ako je tragalac iskren i pravi i ako ulazi u oblasti vitala iz duhovnih razloga dok proširuje svoju unutrašnju svest, tad nema opasnosti. To je zbog toga što je tragalac dobro utvrđen u svojoj težnji. On želi samo duhovno

širenje svoje unutrašnje i spoljašnje prirode i ne mari za takozvane okultne sile. Međutim, tragalac koji je silom otvorio okultni svet, vidi da je njegov Cilj daleki vapaj, a u isto vreme otkriva da su ga bića sa nivoa vitala zarobila bez milosti. On je tada izgubljen, potpuno izgubljen. Postoji mnogo, mnogo tragalaca koji su svoje duhovno putovanje započeli sa svom svojom iskrenošću, ali su ih usput uhvatile okultne sile, pa nisu mogli da dosegnu svoj cilj.

Pitanje: Napisano je mnogo knjiga o okultizmu. Osećaš li da one imaju ikakvog stvarnog značaja?

Sri Činmoj: Potpuno sam svestan da mnogi od vas proučavaju knjige koje se bave okultizmom, ali iskreno vas molim da ne proučavate knjige o okultizmu, sem ako ih nisu napisali duhovni Učitelji ili ostvarene duše. Većina knjiga o okultizmu su zbirke nerealnih ideja. Samo čitajući knjige, čovek nikad ne može dobiti čak ni mrvicu okultne moći. Iz knjiga možemo naučiti tajne okultizma, međutim, čovek može razviti ove moći jedino ako zaroni duboko unutra i proširi svoju svest, ili ako iskreno vapi da iznese ove skrivene sile na površinu, po mogućstvu, jedino u ime Božanskog.

Pitanje: Možeš li da mi kažeš kakva je razlika između duhovne i okultne moći?

Sri Činmoj: Duhovna moć je vrlo prostrana i blistava. Ona neprestano proširuje i konačno i beskonačno. Ako je nešto malo, duhovni život će ga učiniti većim. Ako je već vrlo veliko, duhovnost će ga još povećati. Okultna moć je drugačija. Može se reći da je to usmerena, neposredna moć - vrlo oštra, poput sečiva mača. Kada upotrebimo duhovnu moć, ona je sva mir, sva sklad. Ako neko na vama upotrebljava duhovnu moć, osetićete postojanje dinamične snage, ali u isto vreme odsustvo agresije. To je kao kada gledate mirno i tiho more. Kada je uzburkano i ima talasa vi se uplašite, ali kada je more mirno, tada se ne plašite. Pa ipak, u oba

slučaja radi se o istoj snazi. Kada uđete u svest mora, vidite da ono ima ogromnu, neizmernu snagu. Duhovna moć je tiho, beskrajno širenje, poput mirnog mora bez agresivnih pokreta. Međutim, ona poseduje postojanu moć, dinamičku, postojanu snagu. Sa druge strane, kod okultne moći prisutna je jedna vrsta kretanja koja je gotovo uvek nemirna. Dete poseduje snagu; odrasli poseduju snagu. Snaga kod deteta se uvek otkriva i ispoljava; dete neprestano želi da izrazi ovu snagu. Međutim, odrasla osoba zna da poseduje snagu i da može da je upotrebi po volji, tako da ne oseća potrebu da je neprestano ispoljava. Onaj ko ima okultnu moć često nema mir, dok je onaj ko ima duhovnu moć ispunjen mirom. Onaj ko ima okultnu moć od svog okultizma pravi veliku predstavu; Jogi koji ima duhovnu moć iznutra pokušava da izmeni lice sveta. Okultna moć se vrlo često koristi na negativan način. U okultizmu vidite da je to moć praktično kao u divlje zveri. Glupi ljudi koriste okultnu moć samo da bi uništavali. Ona može postati dobra samo ako je usmerava duhovni Učitelj. Posedovanje okultne moći je kao hodanje po žici - veoma opasno i rizično. Posedovanje duhovne moći je kao da hodate po dobro utabanom putu, gde nema opasnosti. A ako neko poseduje i duhovnu i okultnu moć, tada takođe nema ni teškoća ni opasnosti. Sa duhovnom moći možemo uspeti - polako, sigurno i nepokolebljivo. Ono što smo namerili uradićemo bez greške. Uz pomoć okultne moći, ako je pravilno upotrebimo, možemo uraditi ono što smo hteli istog trena i direktno. Ako ogromna brzina okultizma oseća potrebu da se preda svetu mudrosti duhovne moći, onda je okultizam istinski blagoslov za čovečanstvo. On je pravi dar od Boga, jer čovečanstvo nema strpljenja; sve hoće da dobije istog trena. Međutim, ako se okultizam suprotstavlja duhovnoj moći, onda poriče samu istinu. A kada poriče istinu, onda je izvor uništenja u čovečanstvu i za čovečanstvo.

Ako neko želi da upražnjava okultizam da bi probudio svest čovečanstva, onda prvo mora da pobedi strah: fizički, vitalni, mentalni i psihički. Da bi upotrebio okultizam

da služi Svevišnjem, božanskom u čovečanstvu, čovek mora da pobedi niži vital, koji nazivamo seksom. Ova nečista, neprosvetljena potreba u našoj ljudskoj prirodi mora u potpunosti biti savladana. A onda, kad čovek spozna da živi Večni Život u kratkom životu, Beskraj, Večnost i Besmrtnost koje je dostigao u svom unutrašnjem biću ili svesti mogu da se upotrebe da služe čovečanstvu na božanski način. Tada će okultna moć biti pravi blagoslov. Želim da moji posvećeni učenici koje zanima okultizam utuve u glavu: prvo duhovnost, a zatim okultizam. Prvo božanstvo, zatim čovečanstvo. Jedino kada čovek poznaje božanstvo i može da ostane samo u njemu, on može da služi čovečanstvo. Ispoljavanje bez ostvarenja uopšte nije ispoljavanje. Ono je kao beživotno telo. Jednom kada dosegnem Cilj i postanem Cilj, sve je u meni. Ništa ne može da me uznemiri, da me uništi niti da me na bilo koji način povredi. Sve u Božijoj tvorevini može da se vidi, oseti i prihvati. Ostvarena osoba može da koristi i duhovne i okultne moći. Pošto ostvari Istinu, dok je ispoljava na zemlji, čovek mora da prihvati pomoć sa svih nivoa, uključujući i okultni. Duhovnost je daleko nadmoćnija od okultizma. Oblast okultnog i primena okultizma su, takođe, deo Božije tvorevine. Ali, ako želimo ostvarenje Boga, ne moramo da prolazimo kroz oblasti okultnog. Ako neko želi Boga i samo Boga, tada moram da kažem da mu okultizam ne može ni najmanje pomoći da ostvari Boga. Međutim, duhovnost je apsolutno neophodna da bismo ostvarili Boga. Pravi duhovni tragalac uopšte ne mari za okultizam. Ali, na njegovom putu ka Najvišem, okultne moći ponekad same od sebe dođu kao iskušenje, da vide da li će on biti impresioniran njima i svetu prikazivati svoju sposobnost da izvodi čuda, ili će ih koristiti primereno i božanski. Ponekad, kada je tragalac na samoj ivici ostvarenja, okultne moći sa raznih nivoa svesti dolaze i dotiču mu stopala. Govore mu: "Učitelju, koristi nas. Služićemo te i nećemo praviti neprilike. Upotrebi nas jedino za ispunjenje svoga ostvarenja." Ovo se dogodilo sa

popriličnim brojem Učitelja. I vaš Učitelj je među njima. Koristio sam okultnu moć mnogo, mnogo puta, ali samo kada bi Svevišnji u meni to zatražio. I koristim je jedino da bih pomogao iznutra. Spolja nerado upotrebljavam svoju okultnu moć zbog toga što bih bio pogrešno shvaćen. A nikad je neću upotrebiti da kaznim ili mučim nekoga. Okultna moć je vrlo dinamična, ali ljudi vrlo često iz nje ne crpe dinamizam. Umesto toga, oni iz nje crpe agresivnost i ovu agresivnu moć koriste da naude drugima ili da ispune svoje želje. Sama po sebi, okultna moć nije loša. Ima onih koji kažu da će čovek, kad dobije okultnu moć, odvući druge na pogrešnu stranu i uništiti sebe. Neke duhovne osobe u Indiji uopšte ne mare za okultnu moć. Međutim, ova moć sama po sebi nije loša, već se radi o tome kako je koristite. Ako imate vatru, možete se ispeći ili možete skuvati jelo. Ako imate nož, njime možete ubosti nekoga ili možete izrezbariti lepu statuu. Doduše, u izvesnoj meri jeste tačno da ako uopšte nemate nož, onda i ne možete povrediti nikoga. Ali, postoji i mnogo dobrih stvari koje takođe nećete moći da uradite. Mi smo ti koji okultnu moć moramo koristiti mudro ako i kad je dobijemo. Neki duhovni Učitelji u Indiji savetuju svojim učenicima da se ne petljaju sa okultnim silama, već da najpre upražnjavaju duhovni život. Tada će steći duhovnu moć, koja nikad ne pravi probleme. Tako kažu. Po svojoj prirodi duhovna moć nema to agresivno i rušilačko svojstvo kao okultna moć, ali čak i duhovna moć može da se upotrebi na pogrešan način, ako čovek ne sluša unutrašnja uputstva svog unutrašnjeg bića ili Svevišnjeg. Ima i duhovnih tragalaca koji upražnjavaju duhovnost i okultizam u isto vreme. Oni kažu da bi tokom dana trebalo upražnjavati duhovnost, a tokom noći okultizam; neka duhovnost i okultizam idu ruku pod ruku. Takav put je pomalo opasan. Mnogi su pokušali i većina nije uspela da ovo dvoje uklopi na ispravan način. Najsigurniji i najefikasniji način jeste da krenete duhovnim putem i proširite svoju svest u Beskraj i Večnost. Tada ćete potpuno vladati okultnim svetom. Ako duhovni Učitelj ima duhovnu moć, možete se

zapitati da li i okultnu moć može da upotrebljava bez greške. Odgovor je ne. Kada duhovni Učitelj koristi duhovnu moć, obično je koristi na ispravan način. Ali, kada se radi o okultnoj moći, on je, zapravo, ne zloupotrebljava, već naprosto možda ne zna šta da radi s njom. Postoji ogroman sukob između duhovne i okultne moći u slučaju kada se ne radi o Učitelju najvišeg reda. Ako se tako nešto dogodi, šta bi Učitelj trebalo da radi? Trebalo bi da potpuno odbaci svoju okultnu moć. Trebalo bi da kaže: "Ne želim je. Suviše je opasna. Koristiću samo duhovnu moć koja je beskrajno more Svetlosti i Blaženstva. Ova Svetlost i Blaženstvo su Snaga koja mi je dovoljna". Ako upražnjavate Kundalini Jogu, čak i samo malo, recimo petnaestak minuta dnevno, uporedo sa vašom stvarnom težnjom i meditacijom, videćete da se vaši psihički ili okultni centri otvaraju. Međutim, ako uđete u unutrašnji život samo da biste zadobili okultnu moć tako da možete pokazati svetu šta sve možete, tada istinska duhovnost nikada neće osvanuti u vašem životu. Ako želite da otvorite srčani centar i činite čuda da bi vas ljudi poštovali i divili vam se, i ako mislite da ćete od toga dobiti više nadahnuća, moram da vam kažem da grešite. U drugim slučajevima, kada uradite nešto, a potom vas uzdižu u nebesa, možda ćete biti nadahnuti da to uradite još bolje. Međutim, ovde nije tako. Ako prikažete nešto od svoje okultne moći i drugi počnu da vas poštuju, budite sigurni da je to vaš pad. Nećete biti nadahnuti, već naprotiv, umesto da idete duboko unutra po istinsko ostvarenje, nastavićete da uvećavate svoju okultnu moć. Okultna moć je u potpunosti iskušenje. Što više prikazujete okultnu moć, pre ćete je izgubiti, jer niste uspeli da postanete jedno sa izvorom. Izvor okultne moći je Svetlost - dosta ograničena, ali ipak, najčistija Svetlost. Zbog toga uvek govorim da ako koristite Svetlost, onda bi to trebalo da bude duhovna Svetlost. Ako je ograničena, nije važno, jer vas neće dovesti u opasnost. Ako je uzmete previše, možda ćete dobiti glavobolju, ali vas neće uništiti. Čak i ako uzmete više duhovne moći nego što možete da primite, ona vas neće sasvim uništiti. Međutim, ako unesete u svoj sistem više

okultne moći nego što možete da podnesete, završićete u ludnici. Toliko je opasna, toliko destruktivna. Naša prva želja bi trebalo da bude da zadovoljimo Svevišnjeg. Da bismo Ga zadovoljili, moramo da Mu damo svu svoju težnju i sve položimo pred Njegova stopala. A kada smo Ga zadovoljili, od Njega zavisi da li će nam dati duhovnu moć, okultnu moć ili obe. Ako hoće da nam da duhovnu moć, u redu je. Ako hoće da nam da okultnu moć, u redu je. Ako smo se predali Njegovoj Volji i On nam da okultnu moć, budite sigurni da će nam dati i sposobnost da je upotrebimo za Njega na ispravan način. Ako Svevišnjeg želite da zadovoljite na svoj način, uradićete mnogo neiskrenih stvari. Pokušaćete da Ga zadovoljite ne birajući sredstva. Ako vaša priroda nije čista, ići ćete čak dotle da mu laskate i podmićujete Ga. Ali, ako je vaša priroda čista, potpuno čista, čista kao sneg, tada ćete pokušati da ga zadovoljite onako kako On to želi. Ako možete to, da Boga zadovoljite na Njegov sopstveni način, sva okultna moć, sva duhovna moć će biti pred vašim stopalima, služeći vas. Svetu je potrebno da zadovolji Boga. Zadovoljivši Njega, postaće spreman za prosvetljenje. Ali, svet je osuđen na razočaranje zato što vapi za moći. Da svet želi Božiju Ljubav, već bi do sad bio spasen, prosvetljen, usavršen i obesmrćen.

Pitanje: Možeš li, molim te, objasniti šta je to psihička moć i na koji način se ona razlikuje od duhovne moći?

Sri Činmoj: Psihička moć najčešće je moć koju dete ima zahvaljujući potpunom i neprestanom jedinstvu sa svojim roditeljima. Ono prisvaja unutrašnju svojinu svojih roditelja kao svoju sopstvenu. Nepotrebno je i reći da je ovo prisvajanje opravdano. Roditeljima, takođe, pričinjava veliku radost kad vide da se njihovo dete u potpunosti oslanja na njih u svom otkrovenju i ispoljavanju. Psihičke moći nisu neizmerne. Mogu da ih napadnu i često ih i napadaju nebožanske sile. Ali, Svevišnji uvek staje na stranu psihičkog bića koje otelovljuje psihičku moć i

spasava ga. Naravno, psihičko biće na kraju može izrasti u krajnje moćno i krajnje ispunjeno biće. Pošto se psihičko biće razvija, postepeno uvećavanje psihičke moći nije samo moguće, već je i neizbežno. Ispoljavanje psihičke moći je tanan, blag, nežan i svetao način božanskog ispoljavanja kroz veoma napredne tragaoce. Uz pomoć psihičke moći pojedinac može izvoditi čuda. Sa ovom moći čovek dobija sposobnost da se poistoveti, i na taj način vidi sadašnjost, prošlost i budućnost drugih kao i svoju sopstvenu. Iako predstavlja ispoljenje božanske moći, pishička moć je izuzetno lepa, poput cveta ili meseca. Ova psihička lepota, po sebi, predstavlja opipljivu moć. Grubo rečeno, psihička moć je moć deteta, mada ona može postati neizmerna pomoću najprisnijeg jedinstva sa Izvorom. Duhovna moć je moć odraslog čoveka, mada je on možda neće mudro koristiti sve vreme. Okultna moć je moć nemirne ili dinamične mladosti. Duhovna moć je moć tihog i mirnog mora. Okultna moć je moć iznenadnog moćnog talasa. Duhovna moć obično nije tako brza kao okultna moć, međutim, okultna moć često ruši umesto da gradi. Duhovna moć uvek daje prvenstvo gradnji Dvorca Istine - polako, strpljivo, nepogrešivo i sigurno. Šta god da duhovna moć uradi, to je čvrsto, jako i dugovečno. Duhovna moć ima pouzdanje iznutra i uverenost odozgo. Da bi potpuno ispoljile božansko na Zemlji, sve psihičke i okultne moći moraju biti pod vodstvom duhovne moći da bi dostigle Apsolutnog Svevišnjeg.

Pitanje: Rekli su mi da je kod mene u toku proces razvijanja psihičkih moći. Da li bi trebalo da nastavim da posećujem duhovne centre sa tim ciljem?

Sri Činmoj: Što se tebe tiče, iskreno ti kažem da ne bi bilo mudro da sada razvijaš ove psihičke sposobnosti. Zašto? Zato što u tvojim očima vidim da si vrlo iskrena osoba. Ne bi trebalo da se zadovoljiš ovim psihičkim

moćima. Tvoja duša želi da ide daleko, još dalje. Ima ljudi koji ne teže da odu do Najvišeg, do Krajnjeg. Zadovoljni su mrvicama psihičke moći i ne žele da idu dalje. Nekim ljudima bih možda i savetovao da razvijaju svoje psihičke moći. Međutim, u tvom slučaju, ako razviješ ove psihičke moći, one će ti se isprečiti na putu i nećeš moći da ideš dalje i postigneš sve što možeš u svom životu. E, sad, ti si taj koji mora da izabere: da li hoćeš da se zadovoljiš samo jednim slatkišem ili želiš da čekaš na beskrajnu Istinu, beskrajno Blago Svemogućeg. Ako si obdaren nekim psihičkim moćima, probaćeš da ih upotrebiš i postaćeš opčinjen njima. Veoma često, ljudi koji steknu tek mrvu psihičkih sposobnosti, psihičke moći, postanu zadovoljni i onda pokušavaju da je primene na ovu ili onu osobu, i kad treba i kad ne treba, kao dete koje ima zadivljujuće igračke i koje se sve vreme igra njima. Ono će zanemariti školu i ostati glupo. Ako je dete iskreno i mari za školu, onda će prekinuti sa igrom i početi da uči, zato što zna da mora da uči da bi postalo mudar čovek. Još jedna opasnost u pogledu ovih psihičkih moći jeste da im često prete duhovi. Može se desiti da ljudi koji razviju ove psihičke moći nisu duhovno ili okultno jaki. Psihičke moći dolaze iz psihičkog sveta. One su vrlo suptilne, nežne, ili možemo reći osetljive. Veoma često im prete okultne moći koje su ponekad vrlo divlje, dinamične, samožive i destruktivne. Gladni, nezadovoljni duhovi će pokušati da uđu u psihičke veštine tragaoca i uzmu svu težnju koju je imao pre nego što je prekinuo svoje duhovno putovanje da bi razvio psihičke moći. Ali, ako neko postigne istinski duhovni napredak, unutrašnji napredak, a da ne mari za ove moći, on će, sasvim sigur-no, imati sve ove sposobnosti po završetku svog putovanja, pošto ostvari Boga. Nikad nećeš biti na gubitku ako ne obraćaš nikakvu pažnju na psihičke sposobnosti, zato što će se one pojaviti same od sebe kada se tokom duboke meditacije otvore svi tvoji centri. Da bi postigao takvu meditaciju, moraš da pođeš ostvarenom duhovnom Učitelju koji može individualno da te podučava i koji može da te zaštiti od napada

loših sila. U ovom trenutku, da budem iskren, već ima četiri sile koje te stalno napadaju. Molim te, budi oprezan sa njima. Ove četiri sile već lebde oko tebe. One nisu dobre, one su nebožanske sile. Sa jedne strane, tvoje psihičke sposobnosti se bude ili bi tek trebalo se probude; sa druge strane, postoje sile, negativne sile, koje pokušavaju da te unište. Zato, molim te, uđi duboko unutra. Vapi iznutra za Božijom zaštitom i za Božijim prosvetljenjem i ove četiri sile će te ostaviti. Moraju te ostaviti.

Pitanje: Da li psihičke moči koriste, ili su na izvestan način prepreka Samoostvarenju?

Sri Činmoj: Psihičke moći nam ni na koji način ne pomažu da ostvarimo Boga. Ali, kada nam Bog podari Samoostvarenje, psihička moć može, trebalo bi i mora da se upotrebi ako je to Volja Božanskog. Jedan od velikih indijskih duhovnih Učitelja, Šri Ramakrišna, obično je govorio da steći psihičku moć znači uništiti mogućnost za Samoostvarenje. Postići ćete psihičku moć, ali za vas neće biti Boga, govorio je on. Ko poseduje sve moći? Bog. Kad sa Vlasnikom postanemo jedno, sve što ima odmah postaje naše. Međutim, ako vapimo za posedom, a ne marimo za Vlasnika, kada steknemo posed, on će nas sputavati na našem putovanju ka krajnjem Cilju. Istinski je blagoslov nemati psihičke moći pre konačnog ostvarenja. Ako ih dobijemo prerano, bićemo neprestano u svetu razmetanja, svetu čuda i magije, a ne u svetu težnje, posvećenosti i ostvarenja. Jednom je Svami Vivekanandu, Ramakrišninog najvećeg učenika, čije je pravo ime bilo Naren, njegov Učitelj upitao: "Narene, upražnjavao sam pokore dugi niz godina i pogledaj me sad - posedujem sve ove visoke sidije. Hoćeš li da ti ih dam? Ne moraš da meditiraš jer sam ja to uradio za tebe. Daću ti sve moje moći". Naren je odmah odgovorio: "Hoće li mi one pomoći u ostvarivanju Sopstva?" Učitelj je odgovorio: "Dragi moj Narene ne, neće. Psihičke moći se ne računaju pri ostvarivanju

Sopstva. Ali ako želiš, možeš ih koristiti posle ostvarenja Sopstva. Ako imaš ove psihičke moći, normalno da će ljudi hrliti ka tebi, pa ćeš moći bolje da služiš Boga u čovečanstvu". Učenik je rekao: "Ne, hvala. Hoću prvo da ostvarim Boga. Onda ću razmišljati o dostizanju tih psihičkih moći". Onda je Ramakrišna pred ostalim učenicima blagoslovio svog najdražeg učenika iz najveće dubine svog bića i rekao: "Znao sam. Ti si u stanju da položiš moj ispit. Da sam isto pitanje postavio nekom drugom, odgovorio bi pohlepno: "Da, da, molim te daj mi moći. Zaista si ljubazan." Ali, ja sam znao da je tvoje srce potpuno čisto. Ti želiš Boga, samo Boga".

Pitanje: Da li fakiri u Indiji koji imaju ove moći njih koriste sledeći dobre principe Joge ili ih upotrebljavaju za biznis?

Sri Činmoj: Zapravo, mnogi od njih su skrenuli sa puta istine. Za one koji su skrenuli, njihove psihičke moći su poput crne magije. Ne služe ni u kakve duhovne svrhe. Ako je neko bolestan i Bog vam kaže da želi da izlečite tu osobu, ili ako je neko u neposrednoj opasnosti i Bog hoće da ga spasete, trebalo bi da upotrebite psihičke moći. Ali, psihičke moći bi trebalo upotrebljavati jedino kada Bog to traži ili odobri. Većina ljudi u Indiji i drugde, koji koriste ove moći, ne koriste ih u skladu sa Božjom Voljom. Oni jednostavno udovoljavaju svom ponosu, sujeti i egu. Suprotstavljaju se Božijem Zakonu. Međutim, prave ozbiljnu grešku i kazna za njih u sledećem životu će biti veoma ozbiljna.

Pitanje: Da li je istina da se psihičke moći kod Jogija ne razvijaju ili ne ispoljavaju spontano, već moraju da se razvijaju kroz vežbe ili druga sredstva?

Sri Činmoj: U našem telu postoji sedam glavnih psihičkih centara. Ovi centri se ne nalaze u fizičkom, već u suptilnom telu. Jedan se nalazi na temenu glave i zove se Sahasrara, lotos sa hiljadu latica. Između obrva, i malo iznad, je mesto vizije zvano Ađna čakra. U osnovi vrata

je čakra govora i ispoljavanja; zovemo je Višuda. A u centru grudi imamo Anahatu, srčanu čakru. Mnogi svoje psihičke moći dobiju baš odatle. U okolini pupka imamo Manipuru, a u okolini slezine još jedan centar, Svadistanu. Još niže, u korenu kičme, imamo čakru koja se zove Muladara. Muladara, Svadistana, Manipura, Anahata, Višuda, Ađna i Sahasrara: to su sedam čakri. Kada se tragalac svesno ili nesvesno koncentriše na ove psihičke centre, on razvija psihičku moć. Možda ne zna kako se neki centar, zapravo, zove, ali ako se koncentriše na pravo mesto, automatski postiže neku intuitivnu moć. Da bi se čakre otvorile i da bi Kundalini počela da funkcioniše, morate se koncentrisati na svaku čakru. To je jedan način za postizanje psihičke moći - uz pomoć duhovne discipline. Pogotovo na Zapadu, čujem mnoge kako govore da neko ima psihičke moći, čak i ako ta osoba nema ni mrvicu psihičke moći. Neko dobije nešto intuicije sa intuitivnog nivoa ili iz fizičkog uma, gde postoji suptilna intuicija i onda tvrdi da ima psihičku moć. Međutim, nije tako lako steći psihičku moć. Moramo se dobro potruditi da bismo je postigli. U isto vreme, ako Guru ili duhovni Učitelj želi, on može tu moć da ulije u vas, a da niste morali da meditirate ili upražnjavate Kundalini Jogu. To je povlastica duhovnih Učitelja, da mogu da daju ove moći, ali to sve zavisi od Božje Volje. Ako Bog želi da vam da psihičku moć, u snu ćete dobiti mantru koja vam je namenjena. Tada će vam biće ili osoba koja se pojavila u vašem snu reći koliko hiljada puta bi trebalo da ponovite tu mantru. Neće biti neophodno da se koncentrišete na neki centar. Jedino morate da ponovite tu mantru određen broj puta i tada ćete steći psihičku moć. To se događa čak i u slučaju ostvarenja. Većina ljudi ostvari Boga upražnjavajući duhovnost tokom svog života, ali ima i onih koji uopšte ne moraju da upražnjavaju duhovnost. U snu Bog uđe u takvu osobu i prosvetli njenu svest i svako ko ima duhovnu viziju će videti da je ona oslobođena i ostvarena. Takođe, nije uvek neophodno da svesno vapite za psihičkim moćima. Kada neko postane Jogi, njegovi centri se obično otvore sami od sebe i psihička moć dolazi

automatski. Čak i ako neko ne mari za psihičku moć, ona obično dođe kad neko veoma, veoma brzo napreduje ka svom cilju. Ako okultna moć dođe kao blagoslov i ne sprečava pojedinca da ispoljava svoju unutrašnju božanstvenost, tada u tome nema opasnosti. Ali, ako stoji na njegovom putu kao prokletstvo ili prepreka, ako ga iskušava i utiče na to da uspori napredovanje ili da skrene sa svog puta, onda je on mora hrabro odbaciti i najpre se koncentrisati na postizanje cilja.

Pitanje: Da li bi nečiju sposobnost da komunicira direktno sa svojim Učiteljem, a da ne koristi govor, nazvao oblikom psihičke moči?

Sri Činmoj: Da bi kontaktirao sa svojim Učiteljem nije potebno da imaš psihičku moć. To se ostvaruje kroz posvećenost, kroz neposrednu veru. Gde je Učitelj? Možeš reći da si ti u Portoriku, a tvoj Učitelj u Njujorku. Ali ne! On je duboko u tvom srcu, duboko u najdubljim delovima tvoga srca. Ako hoćeš da uspostaviš kontakt sa njim u bilo koje vreme, samo uđi unutra i zaroni u dubine svog srca i naći ćeš ga. Nije vam potrebna psihička moć, već samo posvećenost i vera. Kada ste posvećeni, Učitelj ili osoba kojoj se molite su vam na raspolaganju u potpunosti. Šri Krišna, najistaknutiji duhovni Učitelj Indije je rekao: "Bogu je lako da Moć, Svetlost, Blaženstvo i sve ostale božanske osobine da učeniku. Ali, ako učeniku da posvećenost, koja je isto tako božanski blagoslov, tada je On sam uhvaćen. Onog trenutka kada učenik dobije posvećenost, može biti siguran da je njegov Učitelj postao njegov savršeni rob. Pravih posvećenika na ovom svetu ima jako, jako malo. Međutim, ljude znanja i mudrosti, ljude svetlosti i ljude mira, lako možeš da nađeš". Gospod Krišna je imao vrlo bliskog učenika po imenu Vidura, koji beše vrlo, vrlo siromašan. Jednoga dana je Gospod Krišna došao u Vidurinu kuću. Vidura mu nije mogao dati pirinač ili neki pravi obrok, tako da je Šri Krišnu poslužio veoma skromnim jelom na listovima banane. Šri Krišnino srce se kupalo u moru ekstaze i

blaženstva. I šta je uradio? Prvo je pojeo jelo, a zatim i ceo list banane. Vidura je upitao: "Učitelju, šta to radiš? Jedeš list banane. On nije za jelo!" Šri Krišna reče: "O Vidura! Kako mogu da razlikujem tvoje jelo od lista banane? Kako mogu da razlikujem tvoju posvećenost i tvoje postojanje? U tvome jelu vidim posvećenost, u tvome telu vidim posvećenost, u tvome srcu vidim posvećenost, u tvojoj banani vidim posvećenost. Sve što vidim kod tebe, oko tebe i u tebi je sama posvećenost. Ne mogu da razlikujem jelo od lista ništa bolje nego što mogu da razlikujem tvoju dušu od tvog tela". Eto šta se događa kad je neko zaista posvećen Bogu, Svevišnjem. Svevišnji je sve vreme na njegovoj strani. A sad, želim da kažem nešto o veri. Siguran sam da ste svi vi čuli za Gang, najsvetiju reku u Indiji. Kažu da će svako ko zaroni u Gang biti oslobođen svih grehova. U toku godine možete počiniti svakakve grehove, a onda samo uđete u reku, i svi grehovi će nestati. To je verovanje kod nas u Indiji. Samo Bog zna koliko smo glupi. Jednom je Parvati, pratilja Gospoda Šive, upitala Gospoda Šivu: "Je li istina da će, ako se čovek samo jednom zagnjuri u Gang, svi njegovi grehovi nestati istog momenta? Da li ljudi zaista veruju u to?" On joj odgovori: "Pa, najbolje će biti da to pokažem. Gledaj, oboje ćemo uzeti ljudsko obličje i sešćemo na obalu Ganga. Ja ću biti starac, a ti starica. Ti ćeš u krilu držati bebu kojoj ću ja oduzeti život. Istog trena ti počni da lijes gorke suze i naričeš kako smo izgubili jedino dete. Ljudi će prilaziti da te uteše, a ti ćeš im reći: "Ako mog sina blagoslovi čovek koji oseća da je bezgrešan, dete će ponovo oživeti"".

I tako, oni uzeše ljudsko obličje i sedoše na obalu Ganga. Hiljade ljudi je došlo da se okupa i pliva u reci. Parvati reče: "Svi vi znate da će onog trena kad uđete u Gang svi vaši grehovi nestati. Zato, idite i zaronite a onda blagoslovite moje dete i ono će ponovo oživeti". Na hiljade ljudi je tuda prošlo, ali niko nije hteo to da uradi. Bili su spremni da zarone i kupaju se u Gangu satima, ali su znali da to neće uticati na dete. Oni bi dodirnuli dete, ali ono ne bi oživelo. To je trajalo satima. Konačno, prisutni

su ugledali sredovečnog čoveka koji se približio ženi koja je izgubila svoje jedino dete. On beše upravo izašao iz kafane. Smrdeo je i prema indijskim merilima bio, što bi rekli, bez karaktera. Čovek joj je prišao i rekao: "Zašto plačeš?" Ona mu odgovori: "Plačem zbog toga što niko neće da dođe i blagoslovi moje dete, iako svi znaju da će onog trena kad se okupaju u Gangu svi njihovi gresi nestati i oni će moći da mi dete vrate u život". "Zbog toga plačeš? Ja imam vere. Polazim." I tako, on skoči u Gang, i posle par minuta se vrati i dotače dete. Istog trena dete ponovo ožive. Gospod Šiva reče: "Gle! Od hiljadu ljudi samo jedan veruje u Gang!" I tad, Gospod Šiva, Parvati i dete nestadoše. Kad god radimo nešto, kažemo da verujemo, međutim, samo se zavaravamo. Ovaj čovek nikad nije mario za duhovnost niti išta slično, ali je znao da Gang dolazi sa Himalaja. Svi indijski duhovni Učitelji se veoma dive Himalajima, a većina vedskih Mudraca je meditirala u Himalajskim pećinama. Ovaj čovek je imao neizmernu veru u Gang. Većina nas bi otišla do Ganga, ali se ne bi usudila da dodirne dete, jer niko ne želi da ga ismeju. Kad dođemo do praktičnih stvari, većina nas ne uspeva. Gotovo svi koji bi možda došli i dotakli dete, videli bi da nisu uspeli, jer im je nedostajalo prave vere u Gang. Ali, ovaj čovek je verovao u Gang. Ako zaista verujemo u Boga, nije potrebno da meditiramo 24 sata na dan; samo par minuta će biti dovoljno. Ako imamo takvu duševnu veru u Boga, onda se Bog brine o nama.

Pitanje: Da li je moguće da neko upražnjava negativni okultizam a da toga nije svestan, naprosto zlobnim pričanjem i sličnim stvarima?

Sri Činmoj: Svaka sila, pozitivna ili negativna, odmah stvara svoj svet. Svaki put kad imamo neku ideju, stvaramo svoj svet. Ali, ako kažemo da samo korišćenjem loših misli upražnjavamo okultizam, to je potpuno pogrešno. Na sličan način, korišćenjem pozitivnih misli, ne stvaramo viši duhovni život. Negacija i uništenje su skoro uvek u nezadovoljnom

svetu vitala gde često upražnjavamo okultizam. Pozitivan stav i usmerena volja da otkrijemo i ispoljimo Božanstvenost uvek se događaju u unutrašnjem ili psihičkom svetu. Zato moramo da znamo kako i zašto koristimo ove moći.

Pitanje: Gubimo li išta ako se ne razvijamo u okultnom svetu?

Sri Činmoj: Ništa ne gubimo, jer će nam duhovni svet dati najviše ostvarenje. Ako živimo u unutrašnjem svetu, duhovnom svetu, tada automatski dobijamo neprocenjivo blago unutrašnjeg sveta. Videćemo da su okultne sile i sve druge sile tamo smešne. Zbog toga, ne gubimo ništa time što se ne koncentrišemo na okultni svet.

Pitanje: Mislio sam da je okultizam nešto kao crna magija. Možeš li objasniti šta je to?

Sri Činmoj: Da. Okultizam u najnižem vidu je crna magija. Okultizam u najčistijem vidu je dinamički aspekt Božanske Sile, Univerzalne Sile. Kada se okultizam upotrebljava da bi se uništavao Božiji sveopšti sklad, naziva se crnom magijom. Ova crna magija koju vidimo na Istoku i Zapadu je potpuno izopačen okultizam. Crna magija vrlo često ima posla sa nečistotom i tamom u našoj prirodi. Čisti okultizam, pravi okultizam, nema ništa sa crnom magijom ili crnim magovima. Znam za ženu u Majamiju koja je koristila crnu magiju da bi učinila da njena sestra rodi mrtvorođenče. Sama ta žena nije posedovala tu moć, tako da je otišla jednom crnom magu na Haiti ju koji je upotrebio svoju moć. Stvarao je svakakve probleme, samo upotrebljavajući okultnu moć sa Haitija. Njena sestra je patila od mnogih tegoba koje doktori nisu mogli da izleče. Moraće da ode na Haiti i moli tog glupog crnog maga da joj pomogne da je izbavi iz nevolja koje joj je stvorila rođena sestra. Na Menhetnu smo imali dva ili tri ovakva slučaja crne magije. Sestra jedne moje učenice je otišla na Haiti. Posle toga njen muž nije mogao da hoda, sudovi sa jelom bi

padali dok ih je držao i mnoge druge stvari su se dešavale - sve zbog okultne moći. Muž je došao u Indijski konzulat i meditirao sa mnom. Čak je par puta dolazio da me poseti i u mojoj kući. Bio je izlečen, a zatim je otišao. U okultnom svetu, obični okultisti se bore poput pasa i mačaka. U stvari, još i gore, zato što se mačke i psi vremenom umore. Obični okultisti meditiraju, steknu malo moći, a zatim, umesto da slede ispravnu, duhovnu stazu, koriste svoje moći da bi pokušali da ukradu moć drugih okultista. Crni mag nikad ne može nauditi duhovnoj osobi koja je ostvarena ili ima duhovnu moć. Štaviše, ostvarena duhovna osoba ima moć da zapreti okultistima i crnim magovima, ali obično to ne čini. Kada duhovna osoba koristi okultizam, koristi ga na božanski način. Ako se dogodi ozbiljan napad, i neko bi mogao da ode sa duhovne staze ili mu preti ozbiljna nesreća u unutrašnjem ili spoljašnjem životu, ako Božansko tada poželi da budem instrument da pomognem toj osobi, odmah ću upotrebiti okultnu moć. To je čista okultna moć. U Indiji, crni magovi su mnogo puta pokušavali da kazne duhovne Učitelje ili da unište njihovu duhovnu moć. Rezultat toga je da su morali da predaju sve svoje crnomagijske moći duhovnim Učiteljima. Mnogo puta su okultisti pokušavali da ukradu moći duhovnih Učitelja dok ovi spavaju. Učitelji se odmaraju samo dva-tri sata, a ponekad čak i ne spavaju. Kada izgube svest, nemaju nikakvu vezu sa fizičkim. Tada okultista može da uđe u duhovnog Učitelja i pokuša da mu oduzme duhovnu moć. Ali, ovi okultišti su budale, jer duhovne Učitelje uvek vodi i štiti Sveznajući i Svemogući. Ti okul tišti će izgubiti i morati da predaju sve svoje okultne moći duhovnim Učiteljima. Tada okultisti gorko plaču. Neki od njih su sada učenici duhovnih Učitelja koji su im oduzeli moći. Neki crni magovi koji su dolazili da muče duhovne Učitelje su izgubili svoja nebožanska, zla nastojanja i postali su beli magovi. Otišli su osobi koja je sva samilost i bili spašeni. Krajem 1963. jedan poznati indijski musliman-okultista iz Hajderabada je došao u Pondičeri. Bio je u isto vreme

i okultista i astrolog i crni mag. Jedan moj vrlo blizak prijatelj i obožavalac mi je rekao: "Baš bih voleo da dođeš i sretneš se sa ovim okultistom". Rekao sam mu: "Nije mi stalo da sretnem nikakvog okultistu. Ako je on okultista, ne želim da idem". Ali, moj prijatelj je uporno insistirao, tako da sam otišao okultisti u njegov hotel. Kad sam došao do njegove sobe, jednostavno sam neko vreme stajao na vratima dok je okultista sedeo u stolici. Šta je video u mojim očima, samo Bog zna. Bio je toliko šokiran da je legao na sto i nije mogao da otvori oči nekoliko minuta. Nije mogao da me pogleda. Plakao je bez prestanka kao da mu je neko upravo spasao život. Onda se uspravio i sa sklopljenim rukama mi prišao i rekao: "Ovog trena, ti si ušao u moj život. Bog mi je dao okultne moći, ali ja sam ih traćio samo na vino i žene. Koristio sam ih da bi mi se ljudi divili, cenili me i dodirivali moja stopala. Ali, u tebi vidim pravu bujicu duhovnih moći". I šta je onda uradio? Rekao mi je: "Nisam dostojan da ti dodirnem stopala, ali dodirujem tvoja stopala samo da bi mi bilo oprošteno, da bih bio blagosloven". Dodirnuo mi je stopala i iskazao svoju posvećenost na još mnogo načina. Kada neki duhovni Učitelj stane pred okultistu, okultista će, ukoliko je iskren čovek, jednostavno plakati. Ridaće zbog načina na koji je zloupotrebio svoju moć. Duhovni život je preplavljen čistotom i mirom, a ovaj mir i čistota lako mogu da progutaju otrove okultnog sveta.

Pitanje: Guru, rekao si da bića na okultnim nivoima mogu da koriste okultnu moć da naude ljudima. Da li to rade baš neka bića, ili su to samo takozvani crni magovi? I kako oni stiću uticaj nad ljudima, pogotovo nad duhovnim tragaocima?

Sri Činmoj: Ne, crni magovi su ljudi koji žive na Zemlji, među nama. Ta druga bića nisu ljudi, ona su bića sa nivoa vitala. Nekada uzmu obličje sićušnog mrava, a nekad obličje veliko poput slona. Tokom našeg nesvesnog života uđu u nas i pokušavaju da rade loše stvari. Iako ljudi upražnjavaju duhovni život, uz pomoć ljubomore ili

neke druge slabosti, mračne sile često uđu u njih. Tada ti ljudi duhovno padnu i često nisu u stanju da dostignu izgubljenu visinu do nekog narednog života.

DEO 3

Svet duhova

Pitanje: Šta su to duhovi ili vitalna bića?

Sri Činmoj: Neki od njih jednom su bili deo nekog ljudskog bića, ali neki su samo deo univerzalnog postojanja. Ovi entiteti ne žele svetlost duše. Njima uništavanje i pravljenje štete pričinjava zadovoljstvo. Ne može se reći da su ove sile mentalne halucinacije. Na Zapadu se koriste izrazi "halucinacija" i "sujeverje". Znamo da postoje i sujeverja i halucinacije, ali ova bića postoje u stvarnom svetu. Video sam ih sopstvenim očima, baš kao što sam video članove svoje porodice, sluge ili susede i suočavao sam se njima svojom svetlošću i duhovnom moći.

Pitanje: Da li bi se ova vitalna bića uplašila od tvoje slike? I da li bi ih ona oterala ako bi nas napala, na primer, dok šetamo ulicom?

Sri Činmoj: Verujte mi, ako vide moju fotografiju snimljenu kada sam bio u najvišoj svesti i ako ona tada deluje, biće uplašena. Nevolja je u tome što vi u tom trenutku nećete misliti na tu sliku. Kad ste napadnuti, šokirani ste i slika vam tada neće ni pasti na pamet. Ali, ako žrtva prima svetlost iz te slike, oni će biti strahovito uplašeni i biće primorani da odu. Jedino ako osoba prima svetlost, sile će otići. Ako je tu moja slika i ako je vidi neko ko nije moj učenik, ko ne mari za mene, onda je to samo slika. Ta osoba neće primiti svetlost od nje i ove sile neće biti uplašene. Ako je neko postao žrtva ovih sila i ako mu pokažete običnu sliku, čak i ako ima vere u nju, ona ga neće zaštititi.

Pre svega, ta osoba neće imati dovoljno vere u tu sliku ako to nije moja fotografija snimljena dok sam u mojoj najvišoj svesti. Drugo, čak i ako ima dovoljno vere, božanstvenost neće doći otuda. Zaštitnička moć svetlosti deluje na poseban način. U ovoj stolici je duša, a i u mom telu je duša. Ali, postoji ogromna razlika između moje duše i duše koju ima stolica. Istina je da je Bog i u šargarepi i u olovci. Ali, koliko božanstvenosti ima u šargarepi ili olovci? Ako žrtva gleda u tu sliku i ako može da prima od nje, vitalna bića će morati da odu. Strahovito će se uplašiti svetlosti i snage koje iz slike teku u žrtvu. Sile napadaju, ali zaštita uvek postoji. Najbolje je da mislite na zaštitu svakog dana čim ustanete, kada se molite i meditirate.

Pitanje: Postoji li neki način da se neko - ne neko iz sveta duhovnosti, već obična osoba - bori ako ga duh napadne? Postoji li išta što može da uradi? U filmovima tipa "Drakula" i sl. ljudi koriste krst i razne druge religiozne predmete koji sprečavaju duha da ih povredi.

Sri Činmoj: Dobro je ako neko može da pokaže tako nešto. Ako neprijateljski, zao duh napadne, uvek je najefikasnija zaštita da se upotrebi čistota. Te sile ne podnose čisto tu. Ako je napadnut neko ko je bespomoćan, okultista može da uradi nešto da mu pomogne. I ja sam to činio. Oni prvo naprave krug, a zatim uđu u dušu žrtve. Duša okultisti može preneti poruku; ona ima svemoguću snagu da pred okultistu iznese stvarnu sliku tog zlog duha. Tako će duša, poput rendgen aparata, prikazati sliku i reći: "To je on; to je zli duh koji me je napao". Tada će okultista istog trena zabeležiti, naslikati ili na neki drugi način preneti utisak o duhu na parče papira. Nije potrebno da bude slikar - daleko od toga. Tada on koristi neku okultnu formulu i uz pomoć duše precrta celo lice. Pošto uradi ovo, duh koji je ušao u žrtvu će je napustiti. Ta osoba možda neće biti svesna, možda će povraćati ili se ponašati čudno. Obično se žrtve zlih duhova užasno plaše vode, a takođe i rodbine i prijatelja. Sve što vide ih plaši. Ali, kad

okultista upotrebi svoju moć, žrtva odmah biva oslobođena. U ozbiljnim slučajevima, kada žrtvi ne uspe da pomogne ni kompetentan okultista, doktori će joj prepisivati injekcije i razne druge stvari. Žrtva će ostati u bolnici tri, četiri, pet dana pre no što umre, a većinu vremena će provesti u komi.

Pitanje: Da li se to događa često?

Sri Činmoj: Znao sam za, ili i sam video, deset-jedanaest slučajeva. Nisam bio umešan, već sam video šta se dešavalo. Uglavnom se okultisti bave ovim stvarima. U Indiji ima ljudi koji uopšte nisu okultisti, ali znaju ponešto o vitalnom svetu i prema zlim silama se ophode na vrlo okrutan način. Njihov surov način je veoma loš. Oni počinju da nasilnički udaraju žrtvu. Kada sam imao šestsedam godina, jednog komšiju je napao duh. Seoski isterivač duhova je došao i počeo nemilosrdno da ga bije nekim drvetom. Čovek je plakao i vikao, ali isterivač je govorio: "Time što te tučem ja zapravo isterujem zlog duha". Jeste da je uspeo da istera duha, kao što se najčešće i događa, ali to je bio vrlo okrutan način.

Pitanje: Da li se to češće događa u nekim delovima sveta nego u drugim? U Indiji ima više okultista nego u Americi; da li se, onda, to tamo češće dešava?

Sri Činmoj: Nemam predstavu. Pročitao sam nekoliko knjiga i izgleda da se čak i u Americi to dešava često.

Pitanje: Međutim, u Americi ne znaju da prepoznaju kada se tako nešto desi?

Sri Činmoj: Ne, u Americi to ne prepoznaju. U Americi mnogi koje su napale neprijateljske sile jednostavno završe u bolnici zato što ljudi ne razumeju uzrok njihovog ludila. U indijskim selima to se smatra svakodnevnom pojavom. Zbog toga je deci zabranjeno da izlaze napolje između jedan i tri po podne. Ako baš moraju, onda idu u grupama, a ne sama. Vreme između jedan i tri po

podne je najgore vreme.

Pitanje: Kako duh zaposeda osobu? Kako duh zadobija pristup nečijoj svesti? Da li jednostavno uđe ili šta?

Sri Činmoj: Duhovi imaju moć u vitalnom svetu. Mogu lako to da urade dok šetaš ulicom ili u bilo kom trenutku. A zašto samo duhovi? Ljudska misao takođe može da uđe u nekog. Ako ovoga trena imaš dobre misli, vrlo snažne, tim snažnim mislima možeš veoma moćno da uđeš u nekoga. Ako šalješ misaone talase nekome, on pred sobom može da ugleda biće, nešto kao u snu. To biće može da uzme bilo koji oblik koji hoćeš. Od misli možete stvoriti oblik, jer je misao veoma moćna. Kada Jogiji koriste svoju snagu volje ili misao, oni joj odmah daju oblik. Priča koju je Kanan izveo o krađi plavih patlidžana - da li misliš da je ona samo rekla-kazala, da je izmišljena? Ona je potpuno autentična. Žena koja se neprestano pojavljivala, dete i ostale stvari - sve je to postalo od misaonih talasa, od snage volje Učitelja. Jogi je upotrebio snagu svoje volje i ona je odmah dobila oblik.

Pitanje: Želeo bih da znam razliku između duše i duha. Znam da su to dve potpuno različite stvari, ali ne razumem razliku.

Sri Činmoj: Duh, kako se ovaj izraz obično koristi na Zapadu, je vitalno biće koje uglavnom nije dobro. Duša, koja otelovljuje Boga, je duboko unutar nas, ona je deo Sopstva. Kroz dušu ulazimo u svoju sveprevazilazeću božanstvenost. Kada koristimo reč "duša", ona se odnosi na iskru Sopstva, Sveznajućeg i Svemogućeg. Reč "duh", kako je ovde koristimo, odnosi se na vitalno biće koje je nezadovoljno ili ogorčeno kada osoba umre i koje određeno vreme ostaje u vitalnom svetu. Postoje mnoge, mnoge uznemiravajuće, ometajuće i konfliktne sile koje uzimaju oblik duhova. Ovi duhovi pokušavaju da stvore nesklad, podeljenost i slične stvari. To je njihov posao. Duhovi će ponekad pomoći nekome da dobije informacije o tome šta se dešava u vitalnom svetu ili šta će se

desiti sutra ili prekosutra. Oni to mogu, jer je vitalni svet viši od fizičkog. Ako se popnete uz drvo i sa vrha pogledate dole, imaćete širi pogled i sve ćete videti jasnije. Iz vitalnog sveta lakše je pratiti dešavanja u fizičkom svetu. Ali, iz fizičkog sveta veoma je teško ući u vitalni. Zato je potrebna okultna praksa ili spiritizam. Veoma često duhovi kažu ljudima koji su nekog izgubili da će dovesti njihove roditelje ili njihove najdraže da ih posete. Želim da kažem da oni koji veruju ovim duhovima čine ogromnu grešku, jer duhovi ne dovode dušu te određene, njima drage osobe. Umesto toga, oni dovode ogorčena, gladna bića iz vitalnog sveta. Ima duhova koji zaposedaju bića ljudi koji opšte sa njima. Spoljašnja bića ovih ljudi dozvoljavaju duhovima da uđu u njih i rezultat je da postaju opsednuti. Ovi ljudi ponekad predskazuju mnoge stvari koje se mogu, ali ne moraju dogoditi. Ipak, ovo ih, na žalost, ne uvodi u duhovni život. Posle nekoliko godina duhovi kažu: "Sada mi plati. Dao sam ti ime i slavu. Ništa nisi znao o prošlosti ili o budućnosti. Ja sam ti ih pokazao, sada moraš da mi platiš". Ali, šta čovek može da mu da? Njegovo ime i slava ne mogu da donesu radost gladnim duhovima, pa ga oni zadave. Mnogi, mnogi crni magovi, ili ljudi koji su opštili sa duhovima, zadavljeni su ili ubijeni. Znam to, jer se dosta takvih slučajeva desilo u mojoj blizini. Da se vratimo izrazu "duh". U Indiji mi koristimo ovu reč sa velikim "D" i ona ima značenje sasvim drugačije od ovog na Zapadu. Taj Duh predstavlja muški vid Boga koji ne ulazi u polje stvaranja. To je neispoljeno Onostrano, Sopstvo. Kada uđemo u unutrašnji život i duhovno napredujemo, ostvarujući sebe i oslobađajući se straha i ograničenosti, stičemo slobodan pristup Duhu. U njemu mi dostižemo poistovećenje sa Kosmičkom Vizijom i Stvarnošću. Ovaj koncept Duha se ne koristi na Zapadu. Na Zapadu se izraz "duh" odnosi na spiritizam i na bića iz vitalnog sveta.

Pitanje: Kada nam dođe duh, kako da znamo da li je dobar ili loš?

Sri Činmoj: Kada dobri duhovi dođu kod vas, uvek ćete osetiti miris cveća. Čak i ako u sobi nema cveća, osetićete miris cveća ili štapića i dobićete radost. Ali, kada vam se približi zao duh, uvek ćete osetiti neku vrstu straha, teskobe ili neprijatnosti u sobi i u telu. Neposredno pre no što su došli možda ste bili vrlo čisti, ali zli duhovi vaš um čine nečistim.

Pitanje: Može li duh da pomogne čoveku?

Sri Činmoj: Da. Roditelji mogu doći u snu i reći ti da uradiš nešto dobro, ili će ti reći budućnost, ili će te upozoriti na nešto što će se dogoditi. Moja majka je umrla pre više od dvadeset godina i sada je na Nebu. Na stotine puta je došla i pomogla mi. Ponekad, kada nešto zaturim i kada se uznemirim jer mi je ta stvar potrebna, moja majka se pojavi preda mnom. Mogu da je vidim kao što vidim vas, da je dodirnem. "Pogledaj, tamo je u onoj fioci", kaže. "Ne, ne može biti tamo jer nisam koristio tu fioku, nikada je ne koristim", odgovaram. Ali, baš tamo ga i nalazim. U Indiji kažu da ako nešto ostavite levom rukom, potrošićete sate dok ga ponovo ne pronađete. Naravno, postoji i drugi način. Kada zaturim nešto, ako se koncentrišem, mogu odmah da saznam gde se nalazi.

Pitanje: U jednoj brošuri sam pročitao da svaka osoba ima nekoliko vodiča sa kojima je povezana i da tim vodičima može da se moli. Da li je to istina?

Sri Činmoj: Da, svako ima ne jednog, već dva, tri vodiča. U Indiji ih zovemo vladajućim božanstvima. Takođe, naši roditelji ili rođaci koji su nam privrženi, pošto napuste telo, pomažu nam, vode nas i mole se za nas. Ako sa tog nivoa još uvek imaju ikakav osećaj za nas, pomažu. Njima je lakše da se mole za nas nego nama za njih, jer su oni na višem nivou od nas.

Pitanje: Da li paljenje štapića i sveća čini prizivanje duhova lakšim?

Sri Činmoj: U vreme kada su me bolela stopala, moje sestre su viđale belu figuru koja je masirala moja stopala. Nisu videle lik, samo senku. Ja sam, međutim, mogao da vidim lice i sve ostalo. Rekao sam sestrama da ne dodiruju tog duha, jer je bio izuzetno čist. Tražio sam od njih da pale štapiće i sveće i da postave cveće. Morali bi da uradite ove stvari kad god duh dođe; u suprotnom, biće mu veoma teško da ostane sa vama. Čak i ako ste najčistiji čovek na zemlji, duhovi će uvek naći da ste vrlo nečisti. Ali, ako u blizini ima cveća, štapića i sveća, biće im lakše da ostanu. Nakon što je napustio telo, Šri Ramakrišna, koji spada u naše najveće duhovne ličnosti, jednom prilikom je došao u kuću jednog od svojih posvećenika. Posvećenik je želeo da on ostane neko vreme, ali Šri Ramakrišna je rekao: "Ovde sam došao iz svoje beskrajne, neograničene ljubavi, ali vidim da si ti veoma nečist. Trebalo bi da upališ štapiće u svojoj sobi. Kada boravim na ovom mestu, to je kao da spavam na krevetu od trnja. Kako možeš da očekuješ od mene da spavam na krevetu od t r n j a ? "

Pitanje: Zašto cveće i štapići pomažu da se dobri duhovi vrate?

Sri Činmoj: To im omogućava da ostanu smireni, pročišćuje atmosferu. To je njihova hrana, nešto poput voća. Ako vam soba nije čista kada ih prizivate, vi mučite te duhove iako su, možda, vaše telo i vaš um čisti. Možete misliti o Bogu i osećati da ste čisti, ali ako vam soba nije čista, to je za duhove mučenje.

Pitanje: Guru, kako nastaju neprijateljske sile?

Sri Činmoj: Sve su to ogorčena ili nezadovoljna bića. Neka od njih nikad nisu bila ljudi; druga su samo jednom bila ljudi. A kad su bila ljudi, svađala su se, tukla i ubijala ljude i radila još mnoge neizrecivo loše stvari. Nijedno iskustvo koje su imala nije ih zadovoljilo. Čak im nije bilo dovoljno ni kad su ubijala na stotine ljudi.

Zadovoljstvo nije postojalo u njihovim životima.

Pitanje: Da li će ikada doći vreme kada nigde neće bit neprijateljskih sila?

Sri Činmoj: Da, doći će. Za to će biti potrebni milioni godina, ali Bog sigurno neće ostati nesavršen zauvek. On to ne može. Jednoga dana moraće da ih učini savršenim.

Pitanje: Guru, kada se boriš, da li imaš vojsku?

Sri Činmoj: Da, imam mnoge vojske.

Pitanje: Da li su to tvoja unutrašnja bića ili neka druga bića?

Sri Činmoj: Moja unutrašnja bića bore se uz mene i za mene.

Pitanje: Da li je koncentracija oružje?

-

Sri Činmoj: To nije koncentracija. Duhovni Učitelji poseduju izvesnu solidnu snagu koju mogu da upotrebe ako hoće. To nije snaga koncentracije. To je kao snaga vaših ruku. Ne koristite je u svakom trenutku. Slično tome, ja u sebi imam solidnu snagu; ona je već tu. Kada dođe vreme, jednostavno je upotrebim. To je kao da imate hiljade dolara u banci; slobodni ste da ih upotrebite. Možete da upotrebite jedan cent ili celu hiljadu dolara. Ali, zašto da koristite hiljadu dolara ili čak i cent ako nema potrebe? Ako postoji potreba, božanska potreba, odluka da upotrebim ovu snagu u većini slučajeva dolazi od Svevišnjeg.

Pitanje: Guru, da li ikada zoveš učenike da se bore u ovim bitkama?

Sri Činmoj: Još uvek nemam takve učenike. Ti ćeš jednoga dana biti takav. Onda ću rado, veoma rado, da te upotrebim. Kada sam ja bio učenik jednog drugog

Učitelja, učestvovao sam u stotinama i stotinama ovakvih bitaka. I šta se dešavalo? Sledećeg dana nisam dobijao nikakvo priznanje. Samo jednom, kada sam uradio nešto zaista, zaista izuzetno, kada se ni moj sopstveni Guru nije usudio to da uradi, sledećeg jutra je Guru rekao osobi koja je bila u pitanju šta sam učinio. Ali, obično mi nije odavao priznanje na fizičkom planu.

Pitanje: Guru, kada govoriš o borbi protiv neprijateljske sile, da li se radi o spuštanju nečeg odozgo i ubrizgava-nju te stvari? Ili je to zapravo neka vrsta bitke u kojoj i ti učestvuješ? Kada se boriš protiv neprijateljske sile, po čemu se to razlikuje od jednostavnog meditiranja i spuštanja Svetlosti i Mira?

Sri Činmoj: U meditaciji, mi prizivamo Mir i veoma posvećeno pokušavamo da primimo ono što se spušta. Međutim, kada sretnemo neprijateljsku silu, to je kao na ratištu. Tu moramo da slepo ubijamo. Tada ne mislimo na oca, majku, brata. Moramo se u potpunosti ponašati kao pobesneli slon. Ne, "pobesneli slon" nije prava reč. Kada se duhovni ljudi bore protiv neprijateljskih sila, to je kao da se bore stotine lavova. To ne liči na spuštanje bilo čega odozgo. To je prava bitka.

Pitanje: Kako izgleda kada se boriš u unutrašnjem svetu?

Sri Činmoj: Kako da vam odgovorim? U vitalnom svetu ima mnogo, mnogo razornih sila. E sad, većina od vas nije čak videla ni duha. Bog ne želi da vam pokaže duha. Ali, ove sile u vitalnom svetu su beskrajno jače i strašnije od bilo kog duha. Krajnje su ružne i prljave i u isto vreme nezamislivo jake. Kada ih vidite, čak i ne poželite da se borite. Osećate da je bolje da se smesta predate. Nisu one tako lepe i svetle da poželite da umrete kraj njihovih stopala. Ne! Čim ih vidite, pomislićete da ih je nemoguće pobediti, pa zato kažete da je najbolje predati se i naprosto umreti u miru.

Pitanje: Da li te je nekad zaposeo duh?

Sri Činmoj: Duhovi dolaze i pokušavaju da zaposednu duhovne Učitelje, ali ne mogu da nas zaposednu. Ne dozvoljavamo im. Božija Volja je da se im se suprotstavimo. Jednom, kada sam imao 21 godinu, šest duhova je došlo i napalo me. Bio sam u krevetu i počeo sam da se borim sa njima. Božijom Milošću morali su da odu, ali su se vratili kasnije. Bilo je negde oko tri ujutru i nastao je takav metež da su svi ukućani - njih jedanaest ili dvanaest - sišli dole. Jedino je moj brat, koji je bio sa mnom u sobi u krevetu do mog, mogao da vidi da se borim sa nečim i pričam neki strani jezik. Nije znao šta znači to što pričam, ali je ono što je čuo dok sam se svađao i borio sa njima zapisao. Kasnije me je pitao šta to znači, ali ja sam sve bio zaboravio. Posle toga sam se koncentrisao i meditirao i rekao mu šta znače te strane reči. To su bili zli duhovi. Vrlo često zli duhovi pokušavaju da nam oduzmu duhovnu moć u trenucima kada se ne branimo. Ne samo da uzmu duhovnu moć; ako imate poštenje, jednostavnost, a pogotovo čistotu, pokušaće da vam ih oduzmu. Prvo uzimaju čistotu, zato što znaju da ako u nekome nema čistote, on više ne može da napreduje. Ako čovek želi da postigne nešto trajno u svom duhovnom životu, pre svega mora imati čistotu.

Pitanje: Guru, da li se na Zapadu događa da zli duhovi zaposednu neku osobu i onda svi misle da je u pitanju neka bolest? Na primer, da li bi neki psihijatrijski slučajevi mogli biti slučajevi opsednutosti duhovima?

Sri Činmoj: Da. Na Zapadu ima puno takvih ljudi koje sam video pod psihijatrijskim tretmanom. X, jedna od mojih prvih učenica, bila je napadnuta od strane zle sile, ali njena majka je mislila da je u pitanju nervni slom i strpala ju je u bolnicu u Bronksu na godinu ili dve. Tamo je postala praktično luda. Jednog dana Y mi je pričala o njoj i meni je bilo jako žao. U to vreme sam bio na Menhetnu, pa sam otišao da je posetim. Već duže vreme

je bila u bolnici, patila je, nije uopšte napredovala i bila je u jako lošem stanju. Mislili su da je izgubila razum i da joj je potrebna psihijatrijska pomoć, ali ja sam jasno video da je bila napadnuta od strane nebožanske sile. U to vreme me nije dobro poznavala, samo je tu i tamo čula nešto o meni. Ali, pomogao sam joj i nekoliko dana kasnije izašla je iz bolnice. Dva puta posle toga smo meditirali i ja sam držao predavanja u njenoj kući. Jednom prilikom, kada sam hteo da počnem meditaciju, njena mačka je došla i prostrla se pred moje noge i iznutra mi je rekla da želi ljudsku inkarnaciju. Svi su bili iznenađeni, jer je mačka došla iznenada, prostrla se pred moje noge i gledala me netremice.

Pitanje: Da joj nisi pomogao, da li bi sile ostale do kraja njenog života, ili bi jednostavno otišle posle nekog vremena?

Sri Činmoj: Nemam predstavu šta bi se u njenom slučaju dogodilo. Možda bi to potrajalo još dosta godina, a onda, ako bi sile videle da ona postaje sve slabija i slabija, otišle bi. Ne bi otišle iz samilosti, već zato što su uništile tu osobu. Tada bi otišle nekom drugom. To ne znači da bi, čim odu, toj osobi bilo dobro. Ne! Ako ozbiljno oštete ili trajno upropaste neku osobu, one mogu preći na nekog drugog i pokušati da mu stvore probleme. Ako duh nije u potpunosti uništio žrtvu, postoji mogućnost da bude izlečena. Ali, slučaj je beznadežan posle potpunog uništenja.

Pitanje: Šta se dešava sa tom dušom u njenoj sledećoj inkarnaciji? Da li je oštećena?

Sri Činmoj: Duša nije oštećena. Ali, u ovoj inkarnaciji ta jadna duša ne dobija dovoljno mogućnosti za napredak, za ispoljavanje božanstvenosti.

Pitanje: Kako možemo da razlikujemo nekog ko želi moć zato što ga je jedno ovakvo biće zaposelo i nekog ko želi moć zato što je to u njegovoj prirodizato što nije duhovno razvijen?

Sri Činmoj: Ako čovek može, najlakše je da se koncentriše na tu dušu. Tada može da vidi da li je ta osoba postala žrtva ovih loših sila ili njeno vitalno biće žudi za moći. Uzmimo, na primer, dete. Na detetovom licu bi trebalo da osetimo čistotu. Po svojoj prirodi, dete bi trebalo da bude milo i ljupko. Ali, ako umesto toga vidimo da dete stalno razbija stvari, da se tuče i da je puno agresivnosti, znaćemo da ga je nešto zaposelo. Ponekad se dete rodi zaposednuto na ovaj način i kada odraste, u samoj njegovoj prirodi je da se bori i pokušava da potčini. Uvek želi da su drugi iza njega ili da mu se klanjaju. U slučaju deteta, to možemo lako odrediti na ovaj način. A ako neko može da se koncentriše na dušu nekog drugog, odmah će znati da li je tu osobu zaposelo neko drugo biće ili ne.

Pitanje: Postoji li neki način da se borimo protiv ovih bića?

Sri Činmoj: Da, unošenjem mira. Mir je najbolji protivotrov. Kada u njih uđe mir, ova bića odmah umiru. Za

. • . . . v njih je to poput otrova, jer se taj nemirni svet užasno plaši mira. Ako možemo da ubrizgamo mir u osobu koja je postala žrtva ovih agresivnih životnih sila, mir će odmah progutati njihovu agresivnost. Roditelji lako mogu da reše problem ako se koncentrišu na srca svoje dece i u njih unesu mir. Nema drugog rešenja; jedino će mir rešiti problem.

Pitanje: Zašto su duši, koja je napustila telo pre mnogo godina, potrebne materijalne stvari, u ovom slučaju lobanja? (pitanje vezano za priču o duhu koji je tresao krevet jedne osobe koja je uzela staru lobanju sa groblja)

Sri Činmoj: Obične duše imaju zlobni stav osvete. Ako ne mogu da se osvete dok su na zemlji, žele to da učine sa drugog sveta. Nisu zadovoljne i nije im važno da li se svete prijatelju ili neprijatelju. Svete se jer osećaju da time nešto dobijaju. To im predstavlja zadovoljstvo i tu su nemilosrdne. Znam mnogo slučajeva koji su slični priči

koju si ispričao. Ove duše traže male stvari - na primer dolar - i ako ne dobiju to što traže, šta rade? Ulaze u tvoje suptilne nerve i uznemire ceo tvoj organizam. Znam za malog dečaka čiji je prijatelj umro. Dečak je prijatelju dugovao 10 centi u indijskom novcu. Sedam noći je njegov prijatelj dolazio govoreći: "Daj mi moj novac". Dečak bi odgovorio: "Ja sam spreman da ti ga vratim, ali kako ćeš ga uzeti?". Prijatelj bi rekao: "Ne, vrati mi moj novac". Na kraju nedelje dečakovo zdravlje je popustilo i morao je da u krevetu provede dva meseca. Ako imate poslugu - služavku, na primer - i ako ona umre, ako želi da vam se osveti, može ostati u vitalnom svetu nekoliko meseci ili nekoliko godina. Odatle njen duh može da napravi mnogo problema. Ali, sve ima svoj kraj, i ona vas ne može mučiti u nedogled. Nemate predstavu koliko je X patila kada se njen prvi muž ubio. Dva ili tri sata posle venčanja došao je na "sjajnu" ideju da se ubije. Kako je samo X patila čitavih pet, šest, sedam godina, a možda čak i duže. Svakog dana ju je napadao, pretio, plašio, mučio na tako mnogo načina. Tada sam bio u Indiji i nisam je poznavao, ali me je jedan prijatelj zamolio da joj pomognem. Upotrebio sam svoju moć i nakon toliko godina mučenja, duh ju je konačno ostavio na miru. Mi mislimo da duša, čim napusti telo, postaje velikodušna, čista, praštajuća; međutim, nije tako. Da jeste, smrt bismo uvek rado dočekivali. Govorili bismo joj: "Onog trena kad me prihvatiš biću slobodan od svih okova". Ali, nije tako. Nivo koji postignemo u ovoj inkarnaciji je samo stepenik. U sledećoj inkarnaciji moramo nastaviti sa sadašnjim postignućima. Ako smo u ovoj inkarnaciji razvili praštanje, ljubav i požrtvovanje, tada ćemo snagom svog praštanja, ljubavi i požrtvovanja u sledećoj inkarnaciji otići korak napred. Ljudi koji pokušavaju da se svete svojim prijateljima ili poznanicima pošto je njihova duša napustila telo su u velikoj zabludi. Oni ometaju svoju sledeću inkarnaciju, jer ne napuštaju vitalni svet. Ostaju u vitalnom svetu i ulaze u grubo fizičko da bi pretili, plašili ili donosili vesti. Da su umesto toga pokušali da uđu u svet uma, ili na nivo

intuicije, višeg uma, nad-uma ili oblast duše, stvarno bi napredovali, ali nisu. Kada je taj čovek kog si pomenuo u svom pitanju doneo kući lobanju, stupio je u kontakt sa vitalnim silama. Time je prizvao nevolju. Kada sam imao 9-10 godina, video sam lobanju na jednom mestu. Video sam na lobanji nekoliko reči ispisanih na sanskritu. Kasnije, dok sam se vraćao kući, iznutra sam video da je sa tih nekoliko reči ispisana dugačka poruka, kojom je pokojnik ispričao kako su njegova žena i deca bili okrutni i nepravedni prema njemu. Da sam tu lobanju doneo kući, doživeo bih istu sudbinu kao i čovek koga si pomenuo u svom pitanju. Iako nisam imao veze sa tim čovekom, on bi me uznemiravao samo zato što sam pokazao interesovanje za tu lobanju.

Pitanje: Ali, šta se dešava sa tim dušama? Nisu slobodne, već su na neki naćin vezane za svoje prethodne živote.

- f Sri Činmoj: Ako neka duhovna osoba hoće da im ukaže samilost, onda će ih osloboditi vitalnog nivoa. Ona će im reći da čine nesrećnim ne samo svoje rođake i prijatelje već i same sebe. Reći će im da, ako nastave sa tim, nemaju pred sobom ni budućnosti ni svetlosti. Međutim, ako Učitelj ne pomogne, ove duše obično ostaju u tom nesrećnom stanju mnogo, mnogo godina.

Pitanje: Kako se uopšte izvuku odatle?

Sri Činmoj: Izvuku se kada konačno shvate da postoje i viši svetovi u koje mogu otići. I u vitalnom svetu, takođe, pojedinac mora da teži da bi otišao dalje, više. Ako nema težnje, onda će morati da ostane tu gde jeste. Čak i na ovom svetu, ako neko nema težnje, uopšte neće napredovati u životu. Doći će i biće sasvim obično ljudsko biće, možda i tokom mnogo života. Ima mnogo ljudi koji se ponašaju kao životinje. Zašto? Zato što nemaju težnje čak ni da prevaziđu svoju životinjsku svest.

Pitanje: Šta su duhovi? Da li su oni vitalna bića pokojnika?

Sri Činmoj: Većina njih su nezadovoljna vitalna bića. Ona koja su zadovoljna ne rade takve stvari. Zbog toga se u Indiji ljudi pridržavaju priličnog broja obreda kada neko umre. Mesec dana oni, zapravo, hrane preminulog. Ako neko umre, sledećih mesec dana ukućani ostavljaju raznovrsnu hranu ispred kuće, jer smatraju da je preminuli još uvek gladan. Mi smo ostavljali hranu za našeg oca i majku. Vrlo često je jedan pas dolazio i jeo hranu. Ponekad bi nam to zasmetalo. Ali, seoski bramin nam je dao dobar savet. Rekao je: "Vaš otac je uzeo oblik psa i taj pas sada jede hranu". Barem šest ili sedam puta sam ga posmatrao sa suzama u očima misleći: "O, moj otac jede". Pas je jeo hranu, a ja sam ga gledao sa takvom ljubavlju jer je bramin rekao da je pas jeo hranu umesto mog oca. Kakvo seosko praznoverje! Video sam to svojim očima. Kada su umrli moj otac, pa moja majka, pridržavali smo se ovog obreda mesec dana, a zatim smo verovali da više nisu gladni.

Pitanje: Ima li istine u pričama o opsednutim kućama?

Sri Činmoj: Apsolutno! Ispričaću vam jedno svoje iskustvo koje se dogodilo u Konektikatu ne tako davno. Proveli smo nekoliko noći u kući osobe X. X mi je rekla da joj je kuća opsednuta, ali ja na to nisam obraćao mnogo pažnje. Međutim, duhovi su došli u toku noći. Mislim da su bila u pitanu tri duha: otac i dva sina. Duga je to priča. Neprestano su vrištali pokušavajući da me uplaše. Prve noći ih nisam uzeo za ozbiljno, međutim, druga noć je bila stvarno užasna, pa sam morao da ih uzmem za ozbiljno. Savili su granu drveta tako da je uletela kroz prozor moje sobe i razbila ga. Grana me je praktično oborila sa kreveta. Tada sam rekao: "U redu! Vaše vreme je isteklo", i izbacio sam ih napolje.

Pitanje: Da li je i X mogla da ih čuje ili samo ti, Guru?

Sri Činmoj: Svako je mogao da ih čuje. X ih je čula

puno puta. Njena ćerka ih se plašila, a ponekad bi se i onesvestila od straha.

Pitanje: Da li su imali pojma ko si ti? Da li su to uradili namerno?

Sri Činmoj: Ne. Nisu imali pojma da sam duhovna osoba ili bilo šta slično. Mislili su da sam samo običan gost, pa su se tako i poneli.

Pitanje: Da ih ti nisi izbacio, da li bi sami otišli odatle?

Sri Činmoj: Duhovi ne odlučuju da odu sami od sebe. Kada jednom zaposednu neko mesto, to je kao neprijateljska vojska; oni zauzmu teritoriju i čovek mora da se namuči da bi ih oterao. Ja sam to uradio na nekoliko mesta. Čovek se moli Bogu i Bog mu pomogne.

Pitanje: Da li svako može da vidi duhove, ili samo neki ljudi?

. Sri Činmoj: Ako uzmu neki oblik, duhove može da vidi svako. Mogu uzeti lep ili ružan oblik. Kada sam imao samo dvanaest godina, jednog od naših slugu napao je duh. Tada je imao oko 23 godine. Oko podneva ili jedan po podne, šetao je ulicom kada je odjednom, glupan, video kako sa jednog drveta neka lepa žena doziva u pomoć. Kada se popeo da joj pomogne, ona je počela da ga udara kolenima. Momak je pao na zemlju i onesvestio se. Posle toga su ga prebacili u bolnicu gde su mu davali svakakve lekove. Kako je samo patio! To nije bila mentalna halucinacija ili nešto slično. Obično su ženski duhovi zlobniji od muških. Ženski duhovi se pojave u lepom obličju i onda dozivaju nekoga, a kad ta osoba priđe, isprebijaju je na mrtvo. Jedne večeri, moj stariji brat i jedan njegov prijatelj su prolazili pored bambusovog drveta. Drveće bambusa je veoma visoko, a oni su videli kako je ono poleglo. Moj brat je, zapravo, video ženu na drvetu, međutim, njegov prijatelj nije. Nije u pitanju treće oko, ili bilo šta slično, zbog čega

bi on bio u stanju da je vidi; njegov prijatelj, jednostavno, nije obraćao pažnju. Njegov prijatelj je bio toliko oduševljen što je video da se drvo bambusa toliko savilo da ga je uhvatio. Drvo se odjednom uspravilo i prijatelj moga brata je bio odbačen do visine vrha drveta. Kad je pao na zemlju, slomio je lakat i rame. Mom bratu se ništa nije dogodilo.

Pitanje: Da li ovi duhovi imaju nešto lično protiv ljudi?

Sri Činmoj: Ništa posebno prema nekoj određenoj osobi, ali oni su zlobna bića kojima je zadovoljstvo da rade takve stvari.

Pitanje: A šta je sa grobljima? Ima li tamo duhova?

Sri Činmoj: I na grobljima i kod krematorijuma isto tako, tokom noći, možete videti kako se duhovi i zle sile bore i vrište. Ljudi koji žive u blizini mogu da ih čuju. Na onom mestu gde smo pre neki dan išli na izlet, kuća osobe X, video sam mnogo zlih sila. Mnogi ljudi su izvršili samoubistvo na tom imanju. Na mestu gde su ljudi izvršili samoubistvo obično ima duhova i zlih sila koje se tuda motaju.

DEO 4

Medijumi i nevidljivi svet

Pitanje: Sa čim to medijumi kontaktiraju kada prenose poruke? Kome ili čemu se oni obraćaju?

Sri Činmoj: Pokušavaju da razgovaraju sa samom dušom. Ako poželim da vidim nečijeg brata, oca ili majku koji su umrli, mogu da vidim tu dušu i da pričam sa njom. Kada ostvarite Sopstvo, na taj način možete da razgovarate sa svojim roditeljima ukoliko nisu na zemlji. Ako su još uvek u Raju ili nekom drugom višem svetu, vrlo iako možete razgovarati sa dušom. Ako su uzeli novu

ljudsku inkarnaciju, onda je to malo teže, ali je još uvek moguće. Duša ima svoj jezik. Kao što se mi direktno obraćamo nekom ljudskom biću, možemo direktno da se obratimo i duši. Običan čovek koji nije ostvaren takođe može da priča sa dušom ako ima nekakvu vezu ili kontrolu nad duhom na vitalnom nivou - mada je informacija koju prenosi duh često netačna ili nepotpuna. Ako nečiji otac ili majka, koji su umrli, hoće da preuzmu na sebe da pomognu sinu ili ćerki na zemlji, duh pokojnika, bez obzira gde se pokojnik nalazi, može da dođe da bi nešto poručio. U bilo kom trenutku ovi duhovi mogu da se koncentrišu na njih, pomisle na njih i nešto im poruče. Čak i u ovom trenutku ima sasvim običnih ljudi koji se uopšte ne mole, ali koji zaista dobijaju poruke od svojih bližnjih iz sveta duša. Ipak, ovaj proces uopšte nije ni izvestan ni siguran. Ljudi koji ovako dobijaju poruke uvek zavise od volje njihovih preminulih voljenih.

Pitanje: Kako neko može da uspostavi kontakt sa svojim voljenima na onom svetu?

Sri Činmoj: Postoji par načina da uspostavite kontakt sa vašim voljenima koji nisu na ovom svetu. Najlakši način, o kome slušate non-stop jeste da odete nekom medijumu. Medijumi će vam ispričati dosta toga o vašim rođacima koji su u Raju. Na nesreću, to često nema nikakve veze sa stvarnošću. Samo u retkim situacijama medijumi prenesu pravu unutrašnju poruku duše. Trebalo bi da znate da kad neka osoba napusti telo, samo još par dana, meseci ili godinu do dve posle toga duša može biti u vitalnom svetu. Tada je medijumu lakše da prenese istinitu poruku. Međutim, kad duša uđe u mentalni, intuitivni, psihički svet ili svet same duše, koji je beskrajno viši od vitalnog sveta, tada su sve poruke koje vam medijum prenosi potpuno neistinite. Drugi način je da odete pravom duhovnom Učitelju. Ako se obratim vlasniku neke radnje, velike radnje, i zamolim ga da mi nešto učini, ako je zadovoljan mnome, odmah će mi učiniti uslugu. Međutim, ako se obratim

kuriru ili običnom službeniku, videću da su njegove sposobnosti jako ograničene. U duhovnom svetu, kada neko ode pravom duhovnom Učitelju, uviđa da su njegove sposobnosti neograničene. Učitelj je poput vlasnika radnje. On zna šta sve ima, gde to stoji i može bilo šta što zaželi da da bilo kome. Medijum je, međutim, samo službenik ili kurir. On ima vrlo malo moći da ti da ono što poželiš. Kada duhovni Učitelj donosi ili prenosi poruku, on ulazi u dušu osobe koja traži od njega ovu uslugu. To radi zato što duša te osobe zna gde je u tom trenutku duša njegovog bližnjeg. Njegov um, srce, vital i telo ne znaju gde je otišla duša voljene osobe. Međutim, duša zna. Pa ipak, duhovni Učitelji obično ne vole da prenose ovakve poruke, zato što osećaju da je to samo stvar radoznalosti. Ako neka osoba nije samo radoznala, već iskreno vapi, ne mora da ide bilo kome da bi poslala poruku umrlom prijatelju ili rođaku. Njena iskrena molitva je beskrajno sigurnija i pouzdanija nego bilo koji glasnik. Ako svoju poruku ponudi Bogu svojim srcem molitve i meditacije, Bog lako može da prenese poruku osobi kojoj je ona namenjena. Srce koje hoće da se moli istog trena postaje jedno sa Božijom Samilošću. Srce koje hoće da meditira istog trena postaje jedno sa Božijom Svetlošću. Ako uspostavimo kontakt sa Božijom Svetlošću i Božijom Samilošću, tada će naša molitva i meditacija nepogrešivo doći pravoj osobi. E sad, kako ćemo znati da je ta osoba primila našu poruku ili nije? Moramo imati vere. Idemo kod medijuma zato što verujemo u njega. Idemo kod duhovnog Učitelja zato što verujemo u njega. Zašto isto tako ne bismo verovali i u sopstvenu molitvu? Ako ne verujemo u medijuma, čak i da je poruka tačna, nećemo u nju poverovati. Ako ne verujemo u duhovnog Učitelja, čak i da pred nama uradi sve kako bi trebalo, reći ćemo da je sve bila halucinacija. Ako verujemo u svoju molitvu, naša molitva će postati čisto dete koje ljupko trči svome Ocu da bi nešto tražilo. Čim Otac vidi da Njegovo dete trči k Njemu sa takvom ljubavlju i verom, Otac će mu odmah dati sve.

Ako ne možemo da se molimo i meditiramo, ako ne marimo za duhovne Učitelje i ne verujemo ili tek pomalo verujemo u medijume, postoji jedan praktičan način da pošaljemo poruku umrlim bližnjima. Trebalo bi da zapišemo sedam događaja u našem životu koji se tiču te osobe. Ti događaji moraju da budu veoma duševni i veoma intimni. Kada imamo sedam veoma intimnih, veoma duševnih događaja, moramo ih jedan po jedan staviti pred sebe. Zatim u svaki pojedinačni događaj moramo ući svojim sadašnjim životom i brižnošću. Svaki događaj je poput tačkice. Kada uđemo u njega svojim sadašnjim životnim dahom, vidimo kako od tačke posta-je veliki krug. Intenzitet, kapacitet našeg životnog daha je odmah uvećava. Tada će životni dah te stvarnosti ući u univerzalnu stvarnost i postati jedno sa univerzalnom stvarnošću. Kada jasno budemo videli da je to univerzalna stvarnost, lice te osobe neizbežno mora da se pojavi u suptilnom obličju. Ako smo samo obični ljudi, nećemo moći da dodirnemo ovo suptilno fizičko; ako smo duhovni, suptilno fizičko će biti opipljivo, čvrsto. Sada moramo biti veoma praktični. Moramo imati poverenja u svet koji je tu, pred nama. Kada pogledamo u univerzalnu stvarnost i ugledamo lice te osobe, moći ćemo da joj pošaljemo poruku. Međutim, moramo osećati da su jedino ti trenuci bliskosti postojali između nas i voljene osobe. Ako nam nešto zasmeta ili bilo šta što nas ne zadovoljava uđe u naša osećanja prema toj osobi, propali smo. Moramo osećati da smo spremni da damo svoj život za tu osobu i da bi ona, takođe, svoj život dala za nas. Kada možemo da osetimo da smo uzajamno spremni da damo svoje živote, tada svesno postajemo jedno sa životom te osobe i lako možemo da primimo ili pošaljemo poruku.

Pitanje: Ako čovek pokušava da uspostavi kontakt sa nekim ko je napustio ovaj svet, kako može biti siguran da je uspostavio kontakt sa tom dušom a ne sa nekim zlim duhom?

Sri Činmoj: Moramo znati sa kakvom dušom uspostavljamo kontakt. Ako preminula osoba nije naročito

razvijena duša, vrlo često može biti poteškoča kad pokušavamo da je kontaktiramo. Veoma često destruktivna bića uzimaju lepa, blistava obličja iz vitalnog sveta i pojavljuju nam se kao naši rođaci. Ako želiš da saznaš da li je to zaista tvoj rođak ili neko drugo biće, šta bi trebalo da uradiš? Trebalo bi da se svim srcem moliš Bogu da na površinu iznese svu tvoju čistotu. Zatim, kada osetiš da si na površinu izneo svu svoju čistotu, pogledaj ne u lice, već u stopala tog bića. Ako si preplavljen čistotom, istog trena svaki zao duh će nestati. Ponekad se bukvalno rasprsnu uz strašnu buku. Ako neki duhovni Učitelj nije visokog reda, ponekad neprijateljske sile uzmu njegovo obličje, stanu pred učenika i kažu: "Uradi to! To nemoj da radiš!" Učenik posluša i sve krene naopako. U takvim slučajevima, kada je Učitelj još na Zemlji, uvek bi trebalo da postoji neki način na koji učenik može da prepozna da li je to zaista njegov Učitelj. Znam za jedan slučaj u Indiji, kada je neprijateljska sila uzimala obličje jednog duhovnog Učitelja i tražila od njegovih učenika da izvrše samoubistvo. "Ako se ubiješ, ranije ću ti dati oslobođenje", govorila bi ona. Učenici su pokušavali da izvrše samoubistvo čak i kad im je dotični Učitelj spolja rekao da on to nikad nije tražio. Te neprijateljske sile su vrlo lukave. Izvode svakakve trikove i prave svakojake pakosti i štete, ali na kraju će morati da se predaju Moći Svevišnjeg. Običan čovek može da zna da li je uspostavio kontakt sa pravom osobom ili sa zlim silama jedino uz pomoć svoje savesti. Savest izlazi na površinu i čini da odmah oseti da li je to biće ono pravo ili ne. Dete nikog ne ispituje uz pomoć uma; ono nema tu sposobnost. Kad dve osobe stanu pred njega, ono ne može da razluči koja je stvarna, a koja nije. Međutim, njegovo srce ili njegova savest mu daju osećaj da jedna jeste stvarna, a druga nije. Običnog čoveka savest će navesti da oseti da li je uspostavio kontakt sa pravom osobom ili ne. Duhovnoj osobi je lakše. A Učitelju nije potrebna ni sekunda da bi rekao da li je došlo pravo biće ili nebožansko biće.

Pitanje: Može li neka osoba da pozajmi svoje telo tako da duh može da uđe i priča kroz nju?

Sri Činmoj: Moguće je. Veoma često medijumi to i pokušavaju da urade. To se često događa spontano, pogotovo deci. Tada se obraćaju roditeljima, a roditelji primećuju da dete ima čudan izraz lica, drukčiji karakter sa drugačijim načinom izražavanja. Tada je dete zaposeo neki duh.

Pitanje: Imao sam jedno iskustvo u detinjstvu. U mojoj kući svi su znali da sviraju klavir i koliko se ja sećam, svi su ga svirali. Jednog dana, kada sam imao tri godine, tražio sam od dadilje da me odvede do klavira i počeo da sviram sa obe ruke melodiju koju je moja majka svirala prethodne noći. Kako ovo objasniti?

Sri Činmoj: Može biti da je neki duh svirao kroz tebe, a može biti i nešto drugo. Najverovatnije si u svom prethodnom životu dostigao majstorstvo u sviranju klavira i iznenada je tvoja intuicija iznela na površinu to iskustvo, to majstorstvo. Kod dece, intuicija je veoma često naglašena. Dete retko svesno radi stvari. Ono sve radi intuitivno. Dete sve vreme priča sa Bogom, mada ne otvara usta. Postoji neprestana komunikacija između deteta i Boga.

Pitanje: Nisam samo jednom svirao tako, svirao sam mnogo puta. Šta to znači?

Sri Činmoj: U tom slučaju, to je bila intuitivno sviranje, a ne duh. Duh neće previše često dolaziti detetu, zato što božanstva koja ga vode neće to dozvoliti. Ako duh uđe u njega, veoma često će pokušati da ošteti nešto.

Pitanje: Šta misliš o odnosu isceliteljstva i duhovnosti?

Sri Činmoj: Želim da kažem par reči iz perspektive duhovnosti o tome šta mislim o isceliteljstvu. Isceliteljstvo zaslužuje posebnu pažnju i u isto vreme, posebno

uvažavanje od duhovnosti. Običan iscelitelj leči ljude da bi se proslavio ili zbog toga što ima unutrašnji poriv da pomaže čovečanstvu. Međutim, duhovna osoba će lečiti nekoga samo ako Bog to zatraži od nje ili kada joj Bog lično to odobri. Kada obični iscelitelj leči nekoga, često bolest ili tegoba pacijenta utiču i na njega. Veoma često srećem ljude koji su se bavili isceljivanjem, a zatim i sami postali žrtve istih tegoba od kojih su izlečili druge. Neki, zapravo, i umru od bolesti od koje su izlečili druge. Međutim, kada duhovna osoba nekog izleči, ona leči svetlošću svoje duše. Ona ulazi u bolesnika svetlošću svoje duše i leči ga, a da pri tom to ne biva vezana. U njenom životu i kroz njen život protiče neprestano kosmička energija, i taj neprestani tok kosmičke energije iz nje ulazi u pacijenta. Tada je to kao da svetlost prožima celo telo osobe koja pati. Znači, duhovna osoba leči samo kada joj Božansko to naredi ili kad dobije posebno odobrenje od Božanskog. Tada ona postaje potpuno jedno sa bolesnikom snagom jedinstva svoje duše i leči ga svetlošću svoje duše.

j / Pitanje: Kakva je veza između pisanja i medijuma?

Sri Činmoj: Prava duhovnost se ne upušta u automatsko pisanje i slične stvari. Odlaženje medijumima da bi saznali šta se dešava u Nebu, na zemlji ili u vital-nom svetu uopšte nije duhovno. Duhovnost znači neprestanu težnja da se potpuno sjedinimo sa Bogom. Duhovnost znači prirodno jedinstvo neke osobe sa Bogom. Prava duhovnost je potpuno normalna i prirodna. Zato, ako nekog zanima automatsko pisanje i slične stvari, trebalo bi da pokušaš da u njemu upališ plamen težnje. Ako je to neko ko ti je vrlo blizak i drag, možda će te poslušati. Pokušaj da ga navedeš da uvidi da je on taj koji je otkrio istinu, a ne da je ti otkrivaš za njega ili je ubacuješ u njega. Kada čovek oseti da je otkrio istinu koja je u njemu, istina postaje normalna i prirodna. Večeras, dok budeš meditirao, molim te, pokušaj da uđeš u njega i da ga navedeš da oseti da je on sam odjednom shvatio istinu da automatsko pisanje, zapravo, nije zaista

dobro, ali da su koncentracija, meditacija i kontemplacija - koje dolaze od težnje - zaista dobre. Tako ćeš moći da ga izvedeš na pravi put. Molim te, pokušaj iznutra, a ne spolja.

Pitanje: Da li je, što se tebe tiče, hipnoza prihvatljiva ili ne, i zašto?

Sri Činmoj: Ako neko želi da ostvari Istinu, koja je Bog, nema potrebe za hipnozom ili samohipnozom. Potrebni su mu Mir, Blaženstvo i Moć. Njih možemo dobiti uz pomoć težnje. Ako hipnozom uvedemo nekoga u svet nesvesnog ili podsvesti, ako ga učinimo svesnim njegovih mana, nesavršenosti i nečisto ta iz prošlosti, ne možemo mu pomoći da dosegne svoj krajnji Cilj. Ali, ako iz viših sfera spustimo nešto što može da mu promeni život i da ga preobrazi, da ga načini boljim čovekom, možemo tom čoveku značajno pomoći. Neki moji učenici iz Njujorka se upuštaju u hipnozu. Ali, ja im kažem: "Šta želite od sebe? Šta očekujete od drugih? Ako želite da drugi budu oslobođeni nesreće, frustracije i brige, onda im pokažite svetlost i ne proučavajte njegove prošle neuspehe ili mane koje ih sprečavaju da prošire svoju slobodnu svest". Ako neko hoće mir, ispunjenje i radost u životu, tada je duhovnost trenutni odgovor. Izgleda da je reč duhovnost veoma nejasna. Ljudi duhovnošću zovu stvari koje ne mogu da shvate fizičkim umom. Ljudi nazivaju duhovnim bilo šta što nisu u stanju da razumeju svojim fizičkim umom. Međutim, duhovnost nije nešto strano, nešto teorijsko i nestvarno. Duhovnost je nešto prirodno i praktično, praktično dostignuće i ostvarenje. Duhovnost je nešto spontano, nešto što sjedinjuje unutrašnji sa spoljašnjim životom. Duhovnost može da reši sve ljudske probleme, unutrašnje i spoljašnje, kao i one koji se još nisu ni pojavili u vašem životu. Duhovnost može da ih reši pre nego što su se ispoljili; može da uđe u njih i uništi ih. Osećam da hipnoza nema pravu vrednost. Pravu vrednost ima težnja - spuštanje Mira, Blaženstva i Moći u fizičku svest pomoću neprestane težnje.

DEO 5

Čovek i univerzum

Pitanje: Da li veruješ da i na većini drugih planeta postoje ljudi kao što smo mi ovde?

Sri Činmoj: Sva bića na drugim planetarna su suptilna. Bez obzira na to što ova bića mogu da uzmu bilo koji oblik, njihov suptilni oblik biće sličan ljudskom, posebno kada se pojavljuju pred nama na Zemlji. Mi osećamo da su ta suptilna tela koja se pojavljuju preda nama stvarna, od krvi i mesa, ali u stvari nisu. Naša ljudska tela su sačinjena od pet elemenata koje ova bića nemaju. Možemo ih dotaći i osetićemo da su čvrsta. To nije halucinacija, već apsolutna stvarnost. Ali, osećaj koji imaš kada dodirneš moje telo biće drugačiji od osećaja koje bi imao ako dodirneš telo ovih bića. Razlika je u osećaju.

Pitanje: Veruješ li da postoje bića sa drugih planeta koja u letećim tanjirima dolaze na Zemlju?

Sri Činmoj: Da, verujem da postoje bića koja dolaze u letećim tanjirima. Ima mnogo istine u onome što je rečeno o njima, ali to nije potpuna istina. Pogrešno je reći da su ona superiornija od nas. Sve u svemu, to su drugačija bića, potpuno različita od ljudskih. Deluju sa drugog nivoa i nemaju uobičajeni um kakav imaju ljudska bića, ali to ne znači da su budale. Ova bića su svetla i veoma lepa. Ljudskom umu mogu da se predstave u bilo kom obliku koji požele. Ali, dok su na Zemlji, ona uzimaju ljudski oblik samo da pokažu da je to moguće. Međutim, kad bismo mogli da odemo u njihove sopstvene svetove, videli bismo da vrlo često ona uzimaju oblik cveta, ptice ili anđela. Postoje ljudi koji svesno mogu da odu na druge svetove dok spavaju, iako duhovno ne teže. Oni, u stvari, nisu ljudi u potpunosti. Dolaze sa drugih svetova, ali uzimaju ljudsku inkarnaciju da bi videli naš svet. Jedna od

mojih učenica ovde u Njujorku je jedna od njih. Kada je blagoslovim i pogledam u njeno lice tokom meditacije, odmah vidim da dolazi iz duhovnog sveta, sveta anđela. Njena duša je veoma usklađena sa tim svetom i često odlazi tamo. Ove duše iz drugih svetova, koje su uzele ljudsku inkarnaciju često možete naći u Vermontu, Kanadi i Južnoj Indiji. Jezik ovih bića, kada nisu u ljudskom obliku, je potpuno drugačiji od našeg. Sa njima ne možemo da razgovaramo na njihovom jeziku, ali sa njima možemo da razgovaramo ako znamo jezik duše, zato što ova bića takođe imaju dušu. Ovde dolaze iz radoznalosti, da vide kako Zemlja izgleda i šta se ovde, zapravo, dešava. Dolaze sa druge planete samo da istražuju, a ne da bi tražila pomoć ili iz lične koristi. Što se nas tiče, mi želimo da napredujemo i da dođemo Bogu, zato tragamo za prosvetljenjem. Ona nam ne mogu pomoći, niti mi možemo pomoći njima. Mi imamo ovaj materijalni svet; on je sam sebi dovoljan. Njihovi svetovi su, takođe, dovoljni sami sebi. Ali, u isto vreme, ona su poput prosjaka, jer u njihovim svetovima ne postoji Bogoostvarenje. Ako biće sa takvog sveta želi Bogoostvarenje, Samootkriće, mora da uzme ljudsko telo, dok nama nije potreban nijedan drugi oblik da bismo ostvarili Boga. To je prednost koju mi imamo. Iako puno patimo i imamo mnogo ograničenja i neznanja, ovaj fizički svet jedini nudi mogućnost da se ostvari Svevišnji. Bića sa svih ostalih mesta moraju sići na ovaj svet ako žele da ostvare Boga. Sa Bogoostvarenjem se može otići na bilo koje mesto; Bog je svuda. Ali, potpuno ostvarenje morate postići ovde, na planeti Zemlji, i nigde drugde.

Pitanje: Da li je čovek jedinstven u celom Univerzumu?

Sri Činmoj: U celom Univerzumu, u celokupnoj Božjoj kreaciji, čovek je jedinstven, jer mu je na dohvat ruke potpuno savršenstvo, potpuno razotkrivajuća svest. Čovek je jedinstven jer u potpunosti ima mogućnost da ostvari Boga, a kada ostvarimo Boga, ko može biti nadmoćniji? Postoje na hiljade kosmičkih bogova. Ako imam

glavobolju i ako se molim određenom kosmičkom bogu, taj bog će ukloniti moju glavobolju. Ako me boli stomak, moram da se molim nekm drugom bogu. Ali, ovi bogovi nisu nadmoćniji od mene. Oni su natprirodni entiteti u vitalnom svetu sa sposobnostima većim od običnog čoveka. Ova bića su obično dobra, ali se više ne razvijaju. Oni nimalo ne napreduju, jer im nije stalo da uđu u svet preobražaja svoje prirode.

Pitanje: Dakle, oni ne mogu postati Bog, ne mogu da dostignu Boga?

Sri Činmoj: Ne, ne mogu. Oni su u tom svetu zastali na nekoj tački. Ako žele da se razvijaju, moraju da uzmu ljudsko obličje i da, kao i mi, prihvate ljudski život sa svom njegovom ograničenošću, patnjom, potiskivanjem i poniženjem.

Pitanje: Znači, mi smo razvijeniji od njih?

• a^ Sri Činmoj: Da, u smislu naše težnje ka Bogoostvarenju, mi smo razvijeniji. Ali, u isto vreme, oni su u svetu radosti i izuzetnog blaženstva, što mi nemamo. Naša radost je veoma ograničena. Često je ono što ovde zovemo radošću u stvari samo zadovoljstvo. Činjenica je da su oni srećniji; ali sreća nije Bogoostvarenje. Ima i kosmičkih bogova koji, iz ljubomore, pokušavaju da spreče ljudska bića da ih nadmaše i postignu Samoostvarenje, jer ljudska bića mogu da postignu potpuno ostvarenje, dok kosmički bogovi imaju samo ograničenu svest. Većina duhovnih osoba koje su postigle Samoostvarenje kažu da su im, u početku, kosmički bogovi pomagali u duhovnom napretku. Ali, kada su pokušale da odu izvan ograničenog područja kosmičkih bogova, susrele su se sa žestokim otporom istih tih bogova. Međutim, ako je tragalac veoma, veoma snažan, i ako veoma intenzivno teži, Božja Milost se spušta i tragalac može da nadmaši niža božanstava. Ne smemo da pridajemo mnogo značaja kosmičkim bogovima, ili anđelima, kako ih zovemo na Zapadu. Ne. Moramo ih nadmašiti,

nadmašiti. Oni nisu ljudska bića; njihov životni razvoj je drugačiji od našeg. Tragaoci ponekad prokunu ove bogove, a ako su prokleti, bogovi moraju da uzmu ljudsku inkarnaciju. Uvek ima ljutnje, kod ljudi i kod bogova. Kada se bogovi naljute na tragaoca, prokleće njegovu porodicu. Tada, ako je tragalac zaista jak, on će bukvalno odbaciti kletvu. Onda će taj bog morati da uđe i ljudski svet i moraće da prođe kroz patnju. Ove stvari se zaista dešavaju, čak i u visokim svetovima kosmičkih bogova.

Pitanje: Da li će nauka ikada otkriti dušu?

Sri Činmoj: Nauka nikad, nikad neće otkriti dušu. To nije moguće, jer duša dolazi iz oblasti koja je daleko izvan domašaja nauke. Duša se može spoznati jedino snagom nečijeg poistovećenja ili jedinstva sa Apsolutnim. Ovo jedinstvo se odnosi na nivo svesti. Ali, nauka ne barata nivoima svesti; ona barata jedino činjenicama koje dobija iz fizičkog sveta. Svest je nešto čemu se nauka ne približava i ne može se ni približiti. Nauka može da istražuje određene duhovne pojave. Neki Jogiji mogu da zaustave disanje i da ostanu zakopani pod zemljom satima i danima, a da im srce uopšte ne radi. Čovek zaista može da zaustavi disanje ili rad srca, ali nauka ne veruje u to. Nauka kaže: "Kako neko može da živi a da mu srce ne kuca?" Postoje mnoge stvari koje nauka može da otkrije, mnoga čuda, ali nauka ne može da ode izvan oblasti čula. Izvan oblasti čula su nivoi svesti gde se može videti kako se duša igra, kreće i pleše i radi mnoge duge stvari. Ako duhovni čovek poželi, može da vidi dušu bilo koje osobe. Ima mnogo stvari koje nisu vidljive na spoljašnjem planu, pa ipak su potpuno stvarne. Ako ste videli svoju dušu ili svoje psihičko biće, kako nauka to može da porekne? Mi se divimo nauci, jer je otkrila mnogo, mnogo stvari. Ali, ne možemo da poričemo stvari koje su otkrili duhovni ljudi i prikazali ih drugima.

Pitanje: Da li mislite da će Bog pomoći ruci onih doktora

koji vrše presađivanje srca mrtvih ljudi bolesnima? Mislite li da će to biti stalna praksa u budućnosti?

Sri Činmoj: Želim da kažem da Bog pomaže svima na zemlji. Zašto samo kroz presađivanje srca? Kada živimo u neznanju, Bog nam pomaže; kada živimo u mudrosti, Bog nam pomaže. Kada činimo nešto loše, ili vidimo druge da čine nešto loše, možete reći da Bog tada ne pomaže. Ali, čak i tada ponekad postoji zaštita. Ne bivamo kažnjeni odjednom. Svet se neprestano razvija. Doktori sada pokušavaju da pobede smrt. Naučnici pokušavaju da pobede smrt. Duhovni tragaoci pokušavaju da pobede smrt. Napadamo smrt sa svih strana. Pošto pobedimo smrt, postaćemo besmrtni. Ali, sa strogo duhovne tačke gledišta, želim da kažem da će besmrtnost doći kroz težnju, a ne kroz presađivanje. Kada duša uzme ljudsko telo, ona donosi svoje posebno srce, posebni um, posebni vital i posebno telo. I sada, kada zamenite nešto, unećete strani element. Sve što dolazi sa strane ne može biti moje; nije moje. Ali, naučnici su otkrili da korišćenjem stranih elemenata mogu da produže životne procese za pet, deset ili čak za dvadeset godina. Ono što radimo kada presađujemo srce je, u neku ruku, neprirodno. Omogućava nam da odložimo smrt, produžimo život, ali to neće obesmrtiti naše fizičko postojanje. Za besmrtnost moramo da imamo drugačije telo, drugačiju svest, drugačije prosvetljenje. Medicina pokušava da pobedi smrt, ali stvarna fizička besmrtnost će postati stvarnost samo kroz težnju i Božju svesnu Volju. Ako osećate da medicina na posletku može da pobedi smrt, onda želim da kažem da grešite. Smrt će biti pobeđena kada jednoga dana svaki pojedinac bude imao drugačiju svest, a ta svest će doći samo nakon oslobođenja i Samoostvarenja. Tada ćemo imati drugačije telo, obogotvoreno telo, preobraženo telo. Doći će dan kada će drugačija klasa bića nastaniti Zemlju, Ona neće imati iste organe koje mi sada imamo, i neće ih imati tako mnogo. Ona će biti potpuno drugačija rasa. Uopšte neće biti ograničena telesnom svešću.

Telo će više biti suptilno telo, kome neće biti potrebne sve unutrašnje funkcije i organi koje mi danas imamo. Biće to božansko telo - veoma svetlo, veoma lepo, veoma snažno i moćno. Telo će isto tako biti i prilagodljivo. Ako se nešto baci prema njemu, na primer strela, ono će imati snagu da odbije taj predmet ne dozvoljavajući mu da priđe blizu. A ako je taj predmet blizu, proći će kroz telo bez ikakvih posledica. Telo će imati mnoge sposobnosti koje danas nema. Tada neće biti razlike između polova, ni potrebe za reprodukcijom i spajanjem muškaraca i žena. Sve duše će se inkarnirati okultno. Stvarno spajanje će se događati u psihičkom svetu i iz tog sveta duše će uzimati telo. Ove duše neće dolaziti na svet kroz telo majke. I duše će moći da pozovu druge duše da se inkarniraju kad god požele. Međutim, čas za sve ovo još nije kucnuo i proći će još mnogo vremena do tada.

Pitanje: Šta se dešava kada se srce žene presadi u telo muškarca?

-

Sri Činmoj: Rođenjem nasleđujemo mešavinu konstitucija oba roditelja. Na primer, možemo imati telo koje je lenjo ili, možda, veoma nervozno. Telo ima svoj sopstveni ritam, a srce je deo tog ritma. Ako se, recimo, srce devojke koja je veoma lagana i dinamična presadi u telo čoveka koji je dosta težak i letargičan, njegovo telo će nastojati da ga odbaci. Doktori znaju da ćelije jednog tela ne tolerišu nijednu supstancu sa strane i da automatski odbacuju svaki tuđi organ. Kažu nam da jedino organ člana porodice koji ima iste gene, isti sastav ćelije, može biti prihvaćen. Zato, u slučaju presađivanja srca o kome sam govorio, čovekovo telo ga neće smatrati odgovarajućim, već stranim elementom, i odbaciće ga. Pošto je srce telesni organ od životne važnosti, veoma je važno da bude iste građe kao i ostatak tela. Tako dolazimo da još jedne stvari. Srce je sedište osećanja i mi uvek svoja dublja osećanja poistovećujemo sa srcem. Govorimo: "Volim te svim srcem". I mada je telesno srce samo organ, osećanja - ono što zovemo vital-

nom ili osećajnom prirodom čoveka - nevidljivo su smeštena u oblasti srca. Ova vitalna priroda je, zapravo, smeštena u sredini grudi, ali ne u samom srcu. Zato, kad god je srce neke osobe presađeno u telo duge osobe, neizbežno će doći do izvesne zbrke osećanja i dezorijentacije. Ja baš i ne odobravam transplantaciju srca, jer ona sprečava spontani tok životne energije. Takođe, za fizički omotač koji se sastoji od pet elemenata, presađivanje, na suptilan način koji medicina ne bi razumela, predstavlja grubi upad stranog elementa. Medicina može da produži život pojedinca presađivanjem srca, ali puko produžavanje života nije ni od kakve koristi kada nedostaje unutrašnja težnja čoveka za usavršavanjem sopstvenog tela. Pravi tragalac neće moći da teži višem cilju sa mogućnostima i sposobnostima drugačijeg srca.

Pitanje: Pitam se, kako su povezane duše jednojajčanih blizanaca, ili one uopšte nisu u vezi?

Sri Činmoj: Vrlo zanimljivo pitanje! Ne postoji čvrsto pravilo. One uglavnom nisu bile bliske u svetu duša. Ponekad su povezane, ali ne zato što su imale blizak odnos u prošlim inkarnacijama. Ponekad duše dolaze da kazne jedna drugu. Na polju ispoljavanja blizanci nemaju pojima da je tako; štaviše, mogu postati prijatelji. Ali, u oblasti duša, duše blizanaca uopšte nisu komplementarne. One kažu: "Ako ti udeš u ovu porodicu, onda ulazim i ja - ali ne bilo kad, već kad i ti. Da vidim šta ćeš onda da uradiš?" Moram da kažem da sam mnogo puta ovo video kao unutrašnji razlog. Ali, kada roditelji pokazuju beskrajnu ljubav i naklonost prema blizancima, i kada nastoje da oboma pruže istu ljubav, u dušama blizanaca se javlja neka vrsta spontane želje da budu dostojni ljubavi ili da imaju zajednički cilj, ostvarenje i ispunjenje. Ali ove stvari - isti cilj, ista realizacija, isto ispunjenje - nikada im nisu ni pale na pamet u oblasti duša. Ovde moram da odam priznanje roditeljima, jer su oni znatno promenili prirodu svoje dece. Deca na kraju dobijaju bolji život, bolje razumevanje i veće dostignuće i ispunjenje.

Pitanje: Guru, da li je moguće da kasnije u životu susretnemo svoju blizanačku dušu? Da li neki ljudi imaju srodne duše?

Sri Činmoj: Srodne duše i blizanačke duše nisu isto. Srodna duša je ona prema kojoj osećate vrlo blisku naklonost duše. Ti sada živiš u Hartfordu, ali u Njujorku možda postoji neko ko je najprisniji prijatelj tvoje duše. Ljudi, kada se koncentrišem na vas, vidim dosta onih koji osećaju međusobnu naklonost duša. Takođe, vidim da u Portoriku ima nekoliko njih koji imaju ovu naklonost duše prema nekima od vas ovde. Ako odete tamo, bićete zapanjeni kada vidite šta se događa. Iako ih nikada ranije niste videli, onog trenutka kada stanete pred njih, osetićete da su oni vaši najrođeniji. To je zato što ste bili zajedno tokom mnogo, mnogo života. To se zove naklonost duša. Blizanačke duše su one koje dele iste sposobnosti i zajedno doživljavaju istu vrstu iskustava. Srodne duše su obično međusobno komplementarne i zajedno dele raznorazna iskustva, iako svaka od njih iz tih iskustava dobija nešto svoje, shodno obliku i obrascu unutrašnje svesnosti duše, unutrašnje količine svetlosti i unutrašnjeg osećaja za ispoljavanje na zemaljskom planu.

Pitanje: Ako sam dobro razumeo, postoje neki oblici koji, zapravo, nisu duše ljudi, već samo oblici u astralnom svetu. Da li bi, molim te, objasnio kakvu svest imaju ti oblici iz astralnog sveta koji nemaju dušu?

Sri Činmoj: Svest je sveprevazilazeća. Svest imaš ti, ja, svi. Svest je svetlost koja otelovljuje sam život. Svetlost i život, život i svetlost, sastoje se od svesti. Međutim, život svesti u astralnom telu ne funkcioniše tj. ne učestvuje u fizičkom svetu. Kada svest funkcioniše na određenom nivou, mora da se prilagodi tom nivou. Svest koju osećamo ili vidimo na astralnom nivou nije zaista zadovoljavajuća kada hoćemo da ispunimo neophodne uslove spoljašnjeg sveta.

Pitanje: Da li je astralno putovanje stvarno koliko i meditacija?

Sri Činmoj: Meditacija, ako je prava, nadilazi sva astralna putovanja. Prava meditacija znači svesno jedinst-vo sa Apsolutom. Kada postignemo svesno jedinstvo sa Apsolutom, ne moramo nikud da putujemo, zato što je Sveprisutni i Sveznajući u nama. Najviša meditacija će nam ponuditi Božiju Sveprisutnost. A dok smo u Njegovoj Sveprisutnosti, nema potrebe za astralnim putovanjem, zato što je čitav svemir u nama. To je ono što meditacija može da nam da i što nam daje.

Pitanje: Da li si čuo za sajentologiju? To je nešto što bi se moglo nazvati duhovnom psihologijom, u okviru koje ljudi pokušavaju da iznesu svoje navodno loše strane na površinu i oslobode ih se, čime konačno nastaje "čista" osoba, koja je oslobođena svih mana.

Sri Činmoj: Uvek kažemo da je neophodno da se ispraznimo. Ako imate posudu koja nije ispunjena najvišom svešću, onda se ona mora isprazniti. Samo tada vaša najviša svest može da uđe tu u posudu. Negativne misli, nebožanske osobine u nečijoj prirodi: uvek se time bavimo u svom duhovnom životu. Međutim, time što se neprestano bavimo ovim negativnim silama, našim neprosvetljenim osobinama, nećemo moći da trčimo prema Svetlosti. Ako je posuda ispunjena prljavštinom, onda je moramo isprazniti i ispuniti božanskim stvarima. Krhku posudu koja je u nama moramo da stalno čistimo i praznimo, da bismo je svakog dana mogli ispuniti Svetlošću. Ali, ako neprestano kopamo po prljavštini, a ne obraćamo pažnju na to da sebe ispunjavamo Svetlošću, šta će se dogoditi? Pošto iskopamo mnogo prljavštine koja se nalazi u našem svesnom umu, ući ćemo u polje podsvesnog, a zatim nesvesnog. Na kraju ćemo videti šta smo bili pre nekih tri ili četiri hiljade godina: videćemo neku životinju, obično drvo ili tvrdi kamen. I kakvu korist imamo od toga? Ako hoćemo da odemo do izvora naših

zlih, mračnih, pokvarenih ideja i dela, završićemo na samom izvoru uništenja i nesavršenosti. Moramo biti vrlo oprezni sa ovim. Nije mi poznat termin "sajentologija", ali iz tvog objašnjenja šta je to, čini mi se da je duhovnost obuhvata. Što će reći, ako vam je stalo do težnje, sve što mora da se odbaci biće odbačeno samo po sebi i sve što mora da bude preobraženo biće preobraženo.

Pitanje (o septembru 1972., periodu velikih previranja u unutrašnjem svetu): Zar ti ne bi bilo lakše da su se neke od stvari koje se dešavaju u unutrašnjem svetu ispoljile na spoljašnjem nivou, umesto što si ih sve preuzeo na sebe u unutrašnjem svetu?

Sri Činmoj: Ne, bilo bi gore. Da su se ispoljile na zemlji, bilo bi to veoma, veoma zastrašujuće. Ova sila smrti besomučno obigrava oko nas. Samo grabi. Koga će sledećeg zgrabiti? Ona je poput pobesnelog slona. Slon koji pobesni ide unaokolo ne praveći razlike. Ne zna gde gazi i koga ubija. Te sile su ovog septembra takve. Veoma su loše. Tako sam srećan što ovog septembra (1972.) nikog nismo izgubili. Ovo je zaista bio najgori mesec. Ponekad, dok idem ulicom, bukvalno zavapim. Kažem: "O Bože, zašto si stvorio ovaj mesec?"

Pitanje: Pa zašto je, Guru?

Sri Činmoj: Tako je bilo odlučeno pre mnogo, mnogo godina. Pre više stotina godina,

Pitanje: Da li sile smrti mogu da uzmu bilo koga u bilo kom trenutku, čak i ako nije njegova sudbina da baš tada umre?

Sri Činmoj: Ne, kosmički zakon funkcioniše. Ako još nije došlo tvoje vreme, neće te zgrabiti. Međutim, ovo je poseban mesec: septembar 1972. Ovog meseca kao da je svetlost iščezla; duhovno pomračenje. Kada ima bar malo

svetlosti, tada se tamne, neprijateljske sile, boje da rade svašta, jer se boje da ne budu uhvaćene. Međutim, kad vlada potpuna tama, tad loši momci mogu da rade šta god hoće. Ovaj septembar je otprilike takav. Svuda je tama, tako da mogu da rade sve što požele.