ZMAJEVE DE^JE IGRE Detinjstvo -...

SADR@AJ:

TEMAT POSVE]EN NAU^NOM DELU

JOVANA QU[TANOVI]A (1954–2019)

Detiwstvo s posvetom Jovanu Qu{tanovi}u (Uvodnik) . . . . . . . . . . . . . 5

An issue of Detinjstvo dedicated to Jovan Lju{tanovi} (Editorial) . . . . . . . . 8

BIOGRAFSKI I BIBLIOGRAFSKI PODACI

Medisa A. Kolakovi}, Biobibliografija prof. dr Jovana Qu{tanovi}a . . 11

KULTURA, KWI@EVNOST, DETIWSTVO

– NAU^NA MISAO JOVANA QU[TANOVI]A

Jovan M. Deli}, Qu{tanovi}eva igra ogledala – poezija i kultura.

Poezija u ogledalu kritike ili kritika u ogledalu poezije . . . . . . . . 39

Sanja ^. Roi}, Ideja djetinjstva Jovana Lju{tanovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . 62Zorana Z. Opa~i}, Posle „velikog praska” – mesto i zna~aj

Jovana Qu{tanovi}a u prou~avawu kwièvnosti za decu . . . . . . . . . . 67

Ankica M. Vu~kovi}, Lav Zmajevih igara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Valentina V. Hamovi}, Lavovski posao Jovana Qu{tanovi}a . . . . . . . . . 90

Dragoqub @. Peri}, Jovan Qu{tanovi} o pripovednoj

prozi za decu Branislava Nu{i}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

Mirjana S. Karanovi}, Princeza i ~i~ak.

Semantika naslova Jovana Qu{tanovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

Sneàna Z. [aran~i} ûtura, Kritike i prikazi

Jovana Qu{tanovi}a: ogledalo savremene

kwièvnosti za decu i samosvojne kriti~ke vizure . . . . . . . . . . . . . 119

Jelena Z. Stefanovi}, Tekstovi Jovana Qu{tanovi}a

u ~asopisu Detiwstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

Ivana R. Miji} Nemet i Marijana S. Jelisav~i},

Fantasti~na slagalica Jovana Qu{tanovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

Marijana A. Hamer{ak, Tekst i kontekst:Jovan Lju{tanovi} i Hans Christian Andersen . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

âsopis o kwièvnosti za decu

Godina XLVI, broj 3,jesen 2020.

Izdava~:Me|unarodni centar kwièvnosti za decu

ZMAJEVE DE^JE IGRENovi Sad, Zmaj Jovina 26/II

Tel. (021) 66–11–266, 66–13–648

E-mail: [email protected]

Za izdava~a:Du{ica Marinovi}, direktorka

Glavne i odgovorne urednice:Dr Zorana Opa~i} (brojevi 1 i 2)

Dr Sneàna [aran~i} ̂ utura (brojevi 3 i 4)

Ure|iva~ki odbor:Dr Vladislava Gordi} Petkovi}

Dr Tamara Gruji}

Dr hab. Justyna Deszcz-TryhubczakDr. sc. Dragica DragunDr. sc. Tihomir Engler

Ph. D. Eugene Y. EvascoDr Ivana Igwatov Popovi}

Dr Vanessa JoosenMr Mirjana Karanovi}

Dr Anna KérchyDr. sc. Andrijana Kos-Lajtman

Dr Weronika KosteckaDr Jelena Pani} Mara{

Dr. sc. Sanja Roi}Dr. Igor SaksidaDr Tijana Tropin

Dr. sc. Marijana Hamer{akDr Valentina Hamovi}

Sekretarica redakcije:Ivana Miji} Nemet

Maja S. Verdonik, Doprinos Jovana Lju{tanovi}a znanstvenimistraìvanjima knjièvnog stvarala{tva Ivane Brli}-Maùrani} . . . . . . . 154

Irina S. Damjanov, Dva teksta o Bajci o Kratkove~noj . . . . . . . . . . . 159Milena S. Zori}, Od konstrukta detiwstva do deteta u vrti}u:

metodi~ka istraìvawa Jovana Qu{tanovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

Otilia J. Veli{ek Bra{ko i Mila B. Beqanski, Da li je

Pegavo detiwstvo u petom razredu: ~itanka iz ugla u~enika . . . . . . 173

SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA

Gorica D. Radmilovi}, Selektivna bibliografija

radova o Jovanu Qu{tanovi}u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

Recenzenti:Prof. dr Vladislava Gordi} Petkovi}

Dr Lidija Deli}

Prof. dr. sc. Dragica DragunDr Predrag Ja{ovi}

Prof. dr Jelena Pani} Mara{

Prof. dr Tihomir Petrovi}

Prof. dr Qiqana Pe{ikan Qu{tanovi}

Dr Du{ica Poti}

Dr Jelena Spasi}

Dr Aniko Uta{i

Prof. dr Zorica Haxi}

Lektorka i korektorka:Mr Mirjana Karanovi}

Likovno oblikovawe:Nikola [arenac

Slog:Laser studio, Novi Sad

[tampa:ZACK, Petrovaradin

âsopis izlazi tromese~no

Cena ovog broja: 400,00 dinara

Ra~un Zmajevih de~jih igara

340–11006551–47

Ovaj broj ~asopisa „Detiwstvo“

finansijski su podràli:

Ministarstvo kulture i informisawa

Republike Srbije

Pokrajinski sekretarijat za kulturu,

javno informisawe i odnose sa verskim

zajednicama AP Vojvodine

Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

821–93(05)

DETIWSTVO : ~asopis o kwièvnosti za decu / glavne i odgovorne urednice

Zorana Opa~i} i Sneàna [aran~i} ûtura. – God. 1, br. 1 (1975) – Novi

Sad : Zmajeve de~je igre, 1975-. – 23 cm

Tromese~no

ISSN 0350–5286

COBISS.SR–ID 9948418

TEMAT POSVE]EN NAU^NOM DELUJOVANA QU[TANOVI]A (1954–2019)

DETIWSTVO S POSVETOMJOVANU QU[TANOVI]U(Uvodnik)

Ovaj broj Detiwstva u celosti je posve}en na-u~noj misli Jovana Qu{tanovi}a (1954–2019) okwièvnosti za decu i kulturi detiwstva. U wego-vom vidokrugu bile su brojne kwièvnoistorijskei kwièvnoteorijske teme, kwièvni klasici isavremenici ~ije se stvarala{tvo, bar u prvimah, ne povezuje sa detiwstvom, pisao je o fol-kloru, usmenoj kwièvnosti i tradicionalnoj kul-turi, o teatru, drami, dramaturgiji, glumi, reì-ji, pozori{nim predstavama, o medijima i inter-medijalnosti, kulturnom identitetu... No, u sve-mu tome kwièvnost za decu se izdvaja – mada me-|e, ni prave ni prividne, tu zapravo nema – kaonajdominantnije analiti~ko poqe koje ga je zaoku-pqalo. Radovi o de~joj kwizi – preko sto pedesetreferenci, od osvrta, prikaza, kritika, do studi-ja, monografija i prire|enih kwiga – jesu najzna-~ajniji deo wegovog misaonog legata. Wime je ko-renito promenio najop{tije shva}en pogled (po-sebno onaj podozrivi) na svrhu, smisao i mogu}-nosti teorijskog i kriti~kog istraìvawa ovogdela kwièvne umetnosti. O tome svedo~i, izme|uostalog, uticajnost pojedinih radova, vidqiva ipo u~estalosti neposrednog citirawa, ali i popre}utnom podstreku koji daje novim istraìva-wima de~je kwige kao kwièvnog i kulturnogfenomena. U najsaètijem mogu}em obliku neop-hodno je re}i da je u savremenoj nauci o kwièv-nosti za decu Jovan Qu{tanovi} autoritet naro-~itog kova: onaj koji se utemeqio na izuzetnoj hu-manisti~koj erudiciji, dugom, svestranom i meto-di~nom istraìvawu, na oprezu prema ishitre-

nim tvrdwama, ali i na spoznaji va`nosti stalnognu|ewa nagove{taja i pretpostavki kao semenanekih budu}ih, tu|ih ogleda. Posebnosti wegovogautoriteta pe~at je dalo i to {to je bio sazdan oduistinu stvarne radoznalosti za gledi{ta drugihposlenika u istom poslu, od iskrene radosti zbog„razmene darova”, bez primisli ta{tine, aro-gancije i iskqu~ivosti. Prvi prilog sistemati~-nom ponirawu u svu slojevitost i prevratni{tvotakvog legata mogao je i morao je dati upravo ~a-sopis Detiwstvo.

Veza Jovana Qu{tanovi}a i Detiwstva – alisamo ona koja se meri vremenskim merama usme-renim unazad – trajala je duè od tri decenije.Otpo~ela je 1986, kada je tu objavio svoje prvetekstove o de~joj kwièvnosti i tako pre{ao je-dan od najva`nijih pragova svog potoweg nau~nograda. Narednih godina, sve do 2019, bio je autorDetiwstva, ~lan nekoliko redakcija, a od 1997.godine, nakon Vladimira Milari}a, Slobodana@. Markovi}a, @ivana @ivkovi}a i SvetozaraMale{eva, bio je i wegov glavni i odgovorniurednik. Brinuo je o Detiwstvu, iz broja u broj,pune dvadeset i dve godine. Ure|ivao ga je po{tu-ju}i rad prethodnika i ve} oformqeno nau~no ikulturno lice ovog ~asopisa, a svakako i vlasti-tu viziju Detiwstva kao autenti~ne, provokativ-ne, dinami~ne akademske tribine pune „polemi~-kog erosa”, krunske intencije u kojoj se zgu{wavacelokupan rad Jovana Qu{tanovi}a. Kao neumo-ran tragalac za druk~ijim mi{qewima i inter-pretativnim pristupima i kao istinski prijateq,oslonac i ohrabrewe svima zagledanima u tajnude~je kwige, Detiwstvo je drào otvorenim i zaone koji su se odavno afirmisali i za one koji sutek ulazili u svet nau~nog rada. Wih je, neretko,stavqao u prvi plan. O su{tinskoj va`nosti ta-

5

kve podr{ke mnogi bi mogli govoriti kao o pre-sudnom stavu ~oveka i urednika sa osetqivo{}uza ono {to dolazi (ili moè do}i) u nau~no ~ita-we kwièvnosti za decu. Uredni~kom politikom,taktom i trudom Jovan Qu{tanovi} je i o~uvao iomogu}io dijalog izme|u generacija, jezika i kul-tura, prevashodno onih koje su svojevremeno obli-kovale jugoslovenski kwièvni i kulturni pro-stor. Svoje vreme, qubav, znawe i energiju, uz sveostalo {to je ispuwavalo wegovu privatnu i rad-nu biografiju – davao je Detiwstvu. Ostaje nadada je svih tih godina bar deo datog dobijao nazadkao ispuwewe i zadovoqstvo.

Namera uredni{tva bila je da dozove i obje-dini tekstove koji iz razli~itih uglova tuma~e ivrednuju nau~ni, prire|iva~ki i uredni~ki radJovana Qu{tanovi}a, odlike wegovog analiti~-kog i kriti~kog postupka, wegovo mesto u istorij-skim tokovima promi{qawa de~je kwièvnosti,kao i ulogu na savremenoj nau~noj i kulturnoj sce-ni. Zahvaquju}i dostavqenim radovima prili~andeo takve namere jeste ostvaren.

Temat je otvoren biografskim i bibliograf-skim (1972–2019) podacima o ìvotu i radu Jo-vana Qu{tanovi}a. Osim {to ukazuju na impre-sivnu nau~nu delatnost i predstavqaju polazi{teza sva naredna istraìvawa wegovog dela, ovipodaci podjednako i opomiwu koliko toga kriti~-ki nedirnutog iz wegovog opusa jo{ uvek ~eka na~itaoce i tuma~e. Svest o ~vrstoj uzajamnoj pro-ètosti svih problemskih poqa kojima se JovanQu{tanovi} bavio osnovni je razlog zbog kog tek-stovi u sredi{wem delu temata, iako sa naj~e{}eprecizno definisanom temom, nisu raspore|eniu mawe celine. Wihovo dodirivawe, ~inilo se,najboqe predo~ava jedinstvenost misaonog siste-ma Jovana Qu{tanovi}a. Autori pojedinih pri-

loga primarno se bave wegovim razmi{qawimao antropolo{kom i kulturolo{kom statusu de-tiwstva i refleksijama tih razmi{qawa u kon-kretnim pristupima konkretnim kwièvnim deli-ma. Deo radova usmeren je na eksplicitno osve-tqavawe zna~aja Jovana Qu{tanovi}a u srpskojnauci o de~joj kwizi, bilo da u fokus stavqaju mo-nografije De~iji smeh Branislava Nu{i}a, Cr-

venkapa gricka vuka, Kwièvnost za decu u ogle-

dalu kulture i Brisawe lava, bilo da se bave po-jedina~nim tekstovima i prire|enim kwigama,bilo da wegov rad komparativno promatraju ukontekstu ostalih glasovitih imena u nauci o de-~joj kwizi, bilo da kao stoèrno mesto uzimajuposebnost wegovog konceptualizovawa i reali-zovawa Savetovawa o kwièvnosti za decu iure|ivawe Detiwstva, dve iznimno va`ne delat-nosti za plodonosnu atmosferu i razvoj akadem-skog istraìvawa kwièvnosti za decu na ovimprostorima. Tako|e, pa`wu je privukla osobenasenzibilnost i inovativnost wegovog ~itawa ti-pova pripovedawa i humora u prozi za decu Bra-nislava Nu{i}a. Osvetqena je i semantika na-slova Qu{tanovi}evih tekstova i kwiga, sav po-tencijal intertekstualnosti, nekonvencionalno-sti, ma{tovitosti i metafori~nosti koji ~estoduhovito i iznena|uju}e, a uvek efektno saìmaosnovnu idejnost dela koja najavquje. Nije izosta-lo razmatrawe geneze i prirode wegovog kriti~-kog metoda i kriterijuma vrednovawa savremeneprodukcije za decu u prikazima razasutim podnevnoj {tampi i ~asopisima. Nije izostala nirekapitulacija onog dela wegovog opusa koji sepojavqivao u Detiwstvu u godinama u kojima ga jevodio svojom uredni~kom rukom. Razmotrena su iwegova istraìvawa fantastike u razli~itimànrovima i delima nekoliko autora/autorki od

6

H IH do HHI veka kojima se na{ao u vrhu teorijskogprodirawa u poetski jezik fantastike. Slede ra-dovi izo{trenog pogleda u doprinos koji je daokriti~kom tuma~ewu recepcije H. K. Andersena,Ivane Brli} Maùrani} i Desanke Maksimovi}.Naposletku, dva priloga zadiru u metodi~ku i pe-dago{ku aktivnost Jovana Qu{tanovi}a. Prviobja{wava povezanost wegovog teorijskog sagle-davawa fenomenologije detiwstva i prakti~nograda sa studentima i vaspita~ima, a drugi aktua-lizuje wegovo metodi~ko i prire|iva~ko uobli-~ewe ~itanke za peti razred osnovne {kole. Za-vr{ni deo temata ~ini selektivna bibliografi-ja radova o Jovanu Qu{tanovi}u, ~ime se zaokru-ùje uvid u dosada{wu recepciju wegovog rada.

Nau~na struktura i namera svih priloga u ma-woj ili ve}oj meri protkana je esejisti~kom ì-votno{}u, li~nom impresijom i komentarom. Tizapisi, izraàjnije od svakog nau~nog argumenta,iznose na videlo dubinu i postojanost traga kojije Jovan Qu{tanovi} ostavio u onima koji su gapoznavali. Bez toga bi slika o wemu i kao ~ovekui kao nau~niku bila nepotpuna, reklo bi se i ne-ta~na, a velika praznina koja se ose}a od trenut-ka kada su prekinuti wegovi zemni putevi bila binedore~ena. Zato je posebnost ovog temata sme-{tena u prepletu potrebe da se iskaè objekti-van kriti~ki sud o jednoj umnogome jo{ neizu~enojnau~noj gra|evini, ali i sva ne`nost se}awa naprijateqsku re~ i duh Jovana Qu{tanovi}a.

O ishodima i zna~aju qudske i nau~ne posve-}enosti Jovana Qu{tanovi}a de~joj kwièvnosti(i ne samo woj) pisa}e se, bez sumwe, i mimo inakon ovog broja Detiwstva. No, on }e, veruje se,uvek imati povla{}eno mesto. Posle svega re~e-nog, dodatno obja{wewe razloga, ~ini se, nijepotrebno. Ba{ kao ni uveravawe da stranice ko-

je slede nisu samo izraz nau~ne agilnosti auto-ra koji su ih pisali, pa ni samo izraz iskrenog,privatnog i profesionalnog po{tovawa premaJovanu Qu{tanovi}u, ve} su i odraz intimnih ~e-`wi da se porekne ti{ina i nastave razgovara-wa sa dragim, iznenada i prerano izgubqenim sa-govornikom.

Sneàna [ARANÎ] ÛTURA

7

AN ISSUE OF DETINJSTVO

DEDICATED TOJOVAN LJUŠTANOVIÆ(Editorial)

This issue of Detinjstvo (Childhood) is entirelydedicated to the scientific contribution of JovanLjuštanoviæ (1954–2019) to children's literature andchildhood culture. The scope of his work encompas-sed numerous cultural, literary-historical and litera-ry-theoretical themes, theatre, literary classics andcontemporaries whose work is not primarily linkedwith childhood. However, children's literature is un-deniably the dominant analytical field among his in-terests, and the works dedicated to it are the mostimportant part of his intellectual legacy. These textshave radically changed the general views on thefunctions and potentials of theoretical and criticalapproaches to this particular literary field. The influ-ence of Ljuštanoviæ's texts bears witness to that: itis visible both in the frequent citations and the impli-cit research impetus for the children's book as a lit-erary and cultural phenomenon. It is necessary tosay, as concisely as possible, that in modern chil-dren's literature criticism Jovan Ljuštanoviæ repre-sents an authority of a singular kind: one based onhis exceptional humanistic erudition, comprehen-sive and methodical research, his caution againsthasty claims and, simultaneously, the awarenessthat it is important to offer hypotheses and assump-tions as the seeds of someone's future work. Ano-ther aspect of that aforementioned singularity of hisauthority was his curiosity for the opinion of others,his sincere joy in the "gift exchange", without vani-ty, arrogance or exclusivity. The first contribution toa systematic analysis of the multifacetedness and

revolutionary impact of his legacy could and had tobe offered by the journal Detinjstvo.

The link between Jovan Ljuštanoviæ and Detinj-

stvo lasted for more than three decades. It beganin 1986, when he published his first texts on chil-dren's literature in this journal, and thus crossed oneof the most important thresholds of his later scien-tific work. In the following years, until 2019, he wasone of Detinjstvo's contributors, member of sever-al editorial boards, and since 1997, its editor-in-chi-ef as well. He took care of Detinjstvo, from issue toissue, for a full twenty-two years. He was an editorwho both respected the work of his predecessorsand the already-established scientific and culturalprofile of this magazine, and followed his own visionof Detinjstvo as an authentic, provocative, dyna-mic academic forum full of "polemic eros". As a tire-less seeker of divergent opinions and interpretiveapproaches, and as a true friend, supporting andencouraging all those who explore the secrets ofchildren's books, he kept Detinjstvo open both tothose who had long affirmed themselves and thosewho were just entering the academic world, and of-ten put the newcomers in the foreground. Many ofus would describe the essential importance of suchsupport as the crucial attitude of a man and an edi-tor sensitive to future developments and possiblenew interpretations of children's books. With hiseditorial policy Jovan Ljuštanoviæ preserved andenabled the dialogue between generations, langua-ges and cultures, primarily those that once shapedthe Yugoslav literary and cultural space. He gave toDetinjstvo his knowledge and energy, along witheverything else that fulfilled his private and profes-sional biography. One hope remains: that during allthese years, he received at least some compensa-tion for his efforts, in fulfilment and pleasure.

8

The intention of this editorial board was to callfor texts that interpret and evaluate the scientificand editorial work of Jovan Ljuštanoviæ, the charac-teristics of his analytical and critical method, his po-sition in historical trends in children's literature the-ory and his part in the contemporary scientific andcultural scene. Thanks to the submitted works, a con-siderable part of that intention has been realized.

This issue opens with biographical and biblio-graphic data on the life and work of Jovan Ljušta-noviæ. They point to his impressive scientific activi-ty and represent a starting point for all future re-search of his work, but at the same time they indi-cate that a large part of his oeuvre still awaits criti-cal readers and interpreters. Our awareness that allthematic fields of Jovan Ljuštanoviæ's work weretightly interconnected is the main reason why thetexts that follow are not arranged in separate sec-tions, although they mainly deal with precisely de-fined subjects. Their intersections and interchangesbest illustrate the uniqueness of Jovan Ljuštano-viæ's thought system. Some of the contributionsdeal with his analyses of the anthropological andcultural status of childhood and their reflections inhis concrete approaches to individual literaryworks. Several papers aim to shed some light onthe importance of Jovan Ljuštanoviæ in Serbian chil-dren's literature theory, whether by focusing on hismonographs Deèiji smeh Branislava Nušiæa, Cr-

venkapa gricka vuka, Knji`evnost za decu u ogle-

dalu kulture and Brisanje lava, or on other studiesand edited collections; some view his work in a com-parative context with other important names in Ser-bian children's literature theory, some choose astheir starting point his concept of the Conferenceof Zmaj Children's Games on Children's Literatureand his editorial work on Detinjstvo, two activities

which proved to be extremely important for the de-velopment of regional children's literature academicresearch. The innovativeness and sensitivity of hisinterpretation of Branislav Nušiæ's narrative fictionalso attracted attention. One contribution analysesthe semantics of the titles that Ljuštanoviæ select-ed for his texts and books, all that intertextual, un-conventional, metaphoric potential of the phraseswhich summarize the fundamental idea of the workthey are announcing: efficiently, and often wittilyand even surprisingly. The genesis and character ofhis critical method and the criteria he used in orderto evaluate the contemporary production for chil-dren, gathered from the reviews scattered in thedaily press and magazines, also received due atten-tion. A recapitulation of his works that appeared inDetinjstvo during his time as editor is also present.It is highlighted that his research of the fantasticelement in various literary genres and works by se-veral authors from the 19th to the 21st century pre-sents the peak of a theoretical approach to the po-etic language of fantasy. This is followed by papersdealing with Jovan Ljuštanoviæ's contribution to thecritical interpretation of the reception of H. C. An-dersen, Ivana Brliæ-Ma`uraniæ and Desanka Maksi-moviæ. Two articles touch on the methodological andpedagogical activity of Jovan Ljuštanoviæ. The firstexplains the reciprocity of his theoretical views onthe phenomenology of childhood and his practicalwork with students and educators, and the secondportrays his methodical and editorial shaping of thefifth-grade literature textbook for primary school.The final part of this issue is a selective bibliogra-phy of works on Jovan Ljuštanoviæ, which complet-es the insight into the current reception of his work.

The scientific structure and intention of all pub-lished contributions are to a greater or lesser extent

9

marked by essayistic vitality, personal impressionsand commentary. These excurses, more expressivethan any scientific argument, show how deep a tra-ce Jovan Ljuštanoviæ left in those who knew him.Without that, the image of him as a human and ascientist would be incomplete and even inaccurate,and the great emptiness he left behind would re-main untold. That is why this issue is also special –it is positioned in a nexus of efforts to shape an ob-jective critical judgement, to valorise and acclaim agreat scientific construction, as yet unexplored, andsimultaneously to express all the tenderness of re-membering the friendly word and spirit of JovanLjuštanoviæ.

The significance of the human and scientific com-mitment of Jovan Ljuštanoviæ to children's literature(and his other commitments) will be explored, with-out a doubt, beyond and after this issue of Detinj-

stvo. But this journal will always, we believe, havea privileged place among these explorations. An ad-ditional explanation of the reasons seems unnec-essary. Just as the assurance that the followingpages are not only an expression of the scientificagility of their authors, or just an expression of theauthors' sincere, private and professional respectfor Jovan Ljuštanoviæ, but also an expression of ourintimate wish to refute the silence and continuetalking to a dear, too early departed friend.

Sne`ana ŠARANÈIÆ ÈUTURA

Translated by Tijana Tropin

10

BIOGRAFSKI I

BIBLIOGRAFSKI

PODACI

Nau~na gra|a

UDC 012 LJU[TANOVI]821.163.41:929 Lju{tanovi} J.

Primqeno 15. 5. 2020.

Prihva}eno 20. 6. 2020.

� Medisa A. KOLAKOVI]*Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet Novi Sad

Republika Srbija

BIOBIBLIOGRAFIJAPROF. DR JOVANAQU[TANOVI]A

Biografski podaci

Jovan Qu{tanovi} ro|en je 30. maja 1954. godi-ne u Prijepoqu, u u~iteqskoj porodici, od oca Mi-}a i majke Zagorke, Gorice (ro|ene Lazi}). Wegovmla|i brat Wego{, diplomirani pravnik, ìvi iradi u Prijepoqu, a sinovica Aleksandra, tako|epravnica, ìvi sa suprugom Velizarem Ercem i}erkom Kalinom u Kraqevu. Nakon zavr{ene Gim-nazije u rodnom gradu, odlazi u Beograd. Dve go-dine studira fiziku, ali odlu~uje se da svoj aka-demski ̀ ivot nastavi kao student Filolo{kog fa-kulteta na grupi za Op{tu i jugoslovensku kwi-èvnost. Osnovne studije okon~ava 1979. godine.Tokom studija osvojio je (kao prvi dobitnik) no-vopokrenutu nagradu „Vladan Nedi}”, za seminar-ski rad iz narodne kwièvnosti. Na Filolo{komfakultetu u Beogradu magistrira, pod mentorstvomprof. dr Hrista Georgijevskog, tezom Tipovi pri-povedawa i humor u delima za decu Branislava Nu-

11

* [email protected]

{i}a (1997) i doktorira (2006), pod mentorstvomprof. dr Radivoja Miki}a, tezom Poetika moder-nog i srpska poezija za decu od 1951. do 1971. godine.Bio je u braku sa Qiqanom Pe{ikan Qu{tanovi}(od 25. aprila 1980).

Od 1982. godine objavquje oglede i kwièvnu ipozori{nu kritiku u Kwièvnoj re~i, Kwièvnimnovinama, Zborniku Matice srpske za kwièv-nost i jezik, Zborniku Matice srpske za scenskeumetnosti, Sceni, Letopisu Matice srpske, De-tiwstvu, Mostovima, Borbi, Pozori{tu... Radioje 13 godina (1985–1998) kao korektor u {tampari-ji Borbe. Od 1997. godine bio je glavni i odgovor-ni urednik ~asopisa Detiwstvo i ~lan Ure|iva~-kog odbora Edicije „Zmaj” u Zmajevim de~jim igra-ma u Novom Sadu. Autor je odrednice „Citatnost”u Re~niku kwièvnih termina i scenarista petepizoda serije [kolskog programa RTS-a: Istori-ja srpske kwièvnosti – romantizam. Sa Qiqa-nom Pe{ikan Qu{tanovi} napisao je radio-igruza decu Viva la musica, koja je na konkursu RadioBeograda 1983. nagra|ena drugom nagradom i izve-dena u dramskom programu za decu. Od 1998. do2006. radio je u Vi{oj {koli za obrazovawe vaspi-ta~a u Novom Sadu u zvawu predava~a vi{e {koleza predmete Kwièvnost za decu i Metodika razvo-ja govora, a od 2006. do odlaska u penziju (30. sep-tembra 2019) bio je profesor na ovim predmetima.

Bio je profesor i mentor u pravom smislu tere~i. Otvoren i prijatan, kako za svoje kolege isaradnike tako i za studente i mla|e kolege, koji-ma je nesebi~no davao savete i smernice za uspe-{niji rad. Izu~avao je kwièvnost za decu, wenuistoriju, metodiku, ali nije zapostavqao ni teku}ukwièvnu produkciju, o ~emu svedo~e brojni kri-ti~ki prikazi, kao ni teme iz domena teatrologi-je i, osobito, srpske kwièvne istorije. Recenzi-rao je stru~ne i nau~ne ~asopise i monografije,

govorio je na promocijama mnogih kwiga, u~estvo-vao u radu nau~nih i kulturnih manifestacija. Izawega ostaje bogata bibliografija, svedo~anstvo o{irini interesovawa i serioznosti kriti~kogpromi{qawa o temama koje su ga zaokupqale.

Iz bogate bibliografije profesora Qu{tano-vi}a izdvajaju se monografije kao trajna zadu`bi-na, sveà i osobena pojava u istoriji srpske kwi-èvnosti za decu, koja }e vremenom samo dobijatina svom zna~aju: Crvenkapa gricka vuka (2004); De-~iji smeh Branislava Nu{i}a (2004); Brisawe la-va (2009) – za koju je iste godine dobio Nagradu„Sima Cuci}” za najboqu kwigu o kwièvnosti za de-cu; Kwièvnost za decu u ogledalu kulture (2012).Priredio je izabrana dela Branislava Nu{i}a zaIzdava~ku kwiàrnicu Zorana Stojanovi}a (1998)i za Antologijsku ediciju „Deset vekova srpskekwièvnosti” Izdava~kog centra Matice srpske(2013). Za Antologijsku ediciju je priredio i kwi-gu Aleksandar Popovi} (2015), dok je antologijahumora i satire u srpskoj kwièvnosti ostala ne-dovr{ena. U Izdava~koj ku}i „Dragani}” je 2002//2003. ure|ivao Ediciju „Zrna{ce” i list za decuVeliko dvori{te. Priredio je, tako|e, uxbenikPegavo detiwstvo: srpski kao nematerwi jezik: ~i-tanka za 5. razred osnovne {kole (Zavod za uxbe-nike, Beograd 2008), zvu~nu kwigu Malo jedro, iz-bor iz poezije Jovana Jovanovi}a Zmaja (Slu`beniglasnik, Beograd 2011), kao i kwige Princeza lu-ta zamkom (2009), izbor iz teorijskih tekstova okwièvnosti za decu objavqenih u izdawima Zmaje-vih de~jih igara i Pesni~ke igre i poigravawa Po-pa D. \ur|eva (2019), zbornik radova. Bio je ~lanOrganizacionog odbora Znanstvenog skupa s me|u-narodnim sudjelovawem „Veliki vidar – stoqe}eGrigora Viteza”, koji je odràn u Zagrebu od 24.do 25. novembra 2011. Kao urednik Detiwstva, bioje i organizator i moderator Savetovawa Zmajevih

12

de~jih igara o kwièvnosti za decu. U zvawe nau~-nog saradnika u oblasti humanisti~kih nauka iza-bran je 26. marta 2014.

Jovan Qu{tanovi} ̀ iveo je u Beogradu i NovomSadu, ali se svom rodnom Prijepoqu uvek rado vra-}ao. Sara|ivao je sa listom Polimqe, Muzejom uPrijepoqu i wihovim ~asopisom Mile{evski zapi-si, kao i sa Bibliotekom „Vuk Karaxi}”. Svom rod-nom gradu posvetio je pesmu „Oti{li smo u svet be-li”, a sa prijateqem Oliverom Cvijovi}em, umet-ni~kim fotografom, objavio je monografiju Prije-poqe pod zvezdama (1997).

Neposredno pred smrt Jovan Qu{tanovi} je za-vr{io kwigu Od Dositeja i Vuka do Mirka iSlavka – o slici deteta i detiwstva u srpskojkwièvnosti za decu i srpskoj kulturi od 19. do21. veka, koju je za objavqivawe (2020) uredila Qi-qana Pe{ikan Qu{tanovi}. Kwiga je prihva}ena zaobjavqivawe u Pedago{kom muzeju iz Beograda.

Jovana Qu{tanovi} poznavala sam li~no. I iz-rada wegove bibliografije bila je za mene tuànzadatak. Za niz tekstova znam kada su nastajali, u

kojoj prilici, kako se prikupqala literatura i ka-ko smo je ~esto zajedno nalazili... Ukucavaju}i na-slove, prise}ala sam se Jovanovih komentara, Qi-qinih preporuka i saveta, atmosfere i mirisa wi-hovog doma... Ovo nije obi~na nau~na bibliografi-ja. Poku{ala sam da skupim sve Jovanove radove,sve {to se moglo na}i, bez obzira koliko se velikiili mali zna~ajem mogu ~initi. @elela sam da seima uvid u kompletnu produkciju.1

Jovan Qu{tanovi} bio je veliki ~ovek. Veliki~ovek sa de~jom du{om. Tog 4. oktobra 2019. godineoti{ao je tiho, nenametqivo, suvi{e rano. Naglo.Ostaje nam da ga se se}amo, pomiwemo i koristimodarove koje nam je ostavio. Bila je ~ast i privile-gija poznavati ga. Neka mu je ve~na slava!

13

1 Uz svaku odrednicu unela sam i COBISS.SR-ID. To je iden-tifikacioni broj zapisa u uzajamnom katalogu preko 200 bibli-oteka u Srbiji – COBISS. SR (https://sr.cobiss.net/). Na taj na-~in, lak{e je na}i biblioteku koja ima primerak traène re-ference i wene signature.

Bibliografija Jovana Qu{tanovi}a

1972.

@ubori sa Lima / Jovan Qu{tanovi} ... [i dr.]. –Prijepoqe: Radni~ki univerzitet „Sreten Vuko-savqevi}”, 1972. – 61 str.: slike autora. – CO-BISS.SR-ID 111167239

1979.

Knjiga drugova / priredili i tekstove napisali MiljurkoVukadinovi} i Jovan Lju{tanovi}. – Beograd: Savezsocijalisti~ke omladine Filolo{kog fakulteta, 1979.– [52] str.: ilustr. – COBISS.SR-ID 26444556

1982.

Miroslav Krle`a o Mile{evi i Sopo}anima / Jo-van Qu{tanovi}. – U: Simpozijum Nau~ni skupSeoski dani Sretena Vukosavqevi}a H, Prijepoqe,18, 19. i 20. juni 1982 / [organizator] Skup{tinaop{tine Prijepoqe, Samoupravna interesna zajed-nica osnovnog obrazovawa op{tine Prijepoqe. –Prijepoqe: Zajednica osnovnog obrazovawa, [1984].– Str. 297–301. – COBISS.SR-ID 1024019871

1986.

Krivudavo pesni~ko putovanje / Jovan Lju{tanovi}. –Prikaz knjige: Slobodan Stani{i}: Pasulj sa violinom,Novi Sad, 1985. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 12, 2 (1986), str. 60–62. – COBISS.SR-ID239376135

U okrilju paradigme / Jovan Lju{tanovi}. – Prikazknjige: An|elko Erdeljanin: Svet je mali, Novi Sad,1985. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 12, 2(1986), str. 62–65. – COBISS.SR-ID 239376391

Granice jednostavnosti / Jovan Lju{tanovi}. – Prikazknjige: Anto Stani~i}: Pri~a o Sunici, Beograd,1985. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 12, 3–4(1986), str. 99–101. – COBISS.SR-ID 239755015

Sudbina bajke / Jovan Lju{tanovi}. – Prikaz knjige:Miroslav Demak: Troglavi zmaj [tefan, Novi Sad,1985. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 12, 3–4(1986), str. 109–111. – COBISS.SR-ID 239755783

1987.

Prevlast celine / Jovan Lju{tanovi}. – Prikaz knjige:Bogdan Mrvo{: Momak i po, Zrenjanin, 1985. – U:Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 13, 1–2 (1987),str. 126–128. – COBISS.SR-ID 237913095

Realizam i stilizacija / Jovan Lju{tanovi}. – Prikazknjige: Dragutin Ognjanovi}: Vetar i vuk, Novi Sad,1986. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 13, 3(1987), str. 70–72. – COBISS.SR-ID 237968391

1988.

U znaku kontinuiteta / pregled pripremio Jovan Lju-{tanovi}. – Prikaz ~asopisa Umjetnost i dijete,vol. XX, br. 1–3, Zagreb, 1988. – U: Detinjstvo.– ISSN 0350-5286. – 14, 3 (1988), str. 117–118.– COBISS.SR-ID 238746631

Kulturni habitus detinjstva / pregled pripremio JovanLju{tanovi}. – Prikaz ~asopisa Umjetnost i dijete,vol. XIX, br. 1–6, Zagreb, 1987. – U: Detinjstvo.– ISSN 0350-5286. – 14, 3 (1988), str. 123–126.– COBISS.SR-ID 238644743

1989.

]ira nosa~ pi{e pukovniku Markesu / Jovan Lju{tano-vi}. – Summary: ]ira the Bearer Writes to Colo-nel Markes. – Sa`etak; Summary. – U: Umjetnost

14

i dijete. – ISSN 0503-1575. – Vol. 21, br. 2–3(121–122) (1989), str. 213–216. COBISS.SR-ID526229604

[arm minijature / Jovan Lju{tanovi}. – Prikaz knjige:Rosa-Marija Selmanovi}: Rija sa planete Kambe,Sarajevo, 1988. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286.– 15, 3–4 (1989), str. 112–113. – COBISS.SR-ID238814983

1990.

Crveno i crno / Jovan Qu{tanovi}. – Prikaz pred-stava Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sa-du: Maksim Gorki: Jegor Buli~ov, reìja Du{anJovanovi} i Marsel Prust: U potrazi za izgubqe-nim vremenom, koreografija i reìja Nada Ko-kotovi} – U: Kwièvna re~. – ISSN 0350-4115. –19, 356 (25. 01. 1990), str. 23. – COBISS.SR-ID12354306; 12355074

Rediteq u zemqi ogledala / Jovan Qu{tanovi}. –Prikaz kwige: Boro Dra{kovi}: Paradoks o re-ditequ, Novi Sad, Sterijino pozorje, 1988 / – U:Kwièvna re~. – ISSN 0350-4115. – 19, 357 (10.02. 1990), str. 20. – COBISS.SR-ID 12438786

Igra i bezna|e: [trideset pete] 35. jugoslovenskepozori{ne igre – Sterijino pozorje / Jovan Qu-{tanovi}. – U: Kwièvne novine. – ISSN 0023-2416.– 43, 800 (15. 06. 1990), str. 14. – COBISS.SR-ID17496834

[areni baloni drugarstva / Jovan Lju{tanovi}. – Pri-kaz knjige: Zoroslav Jesenski: Ima li drugarstvostomak, Sarajevo – Novi Sad, 1989 – U: Detinj-stvo. – ISSN 0350-5286. – 16, 1–2 (1990), str.[95]–96. – COBISS.SR-ID 20019714

Drama kolektivnog apsurda / Jovan Lju{tanovi}. –fotogr. – Prikaz drame Kula vavilonska Gorana Ste-fanovskog u izvo|enju Dramskog teatra Skoplje iu reìji Slobodana Unkovskog. – U: Scena. – ISSN

0036-5734. – God. 26, knj. 2, br. 4 (jul–avg. 1990),str. 69–73. – COBISS.SR-ID 19497730

Knjièvnost za decu i mit / Jovan Lju{tanovi}. – U:Knjiga i dete danas. – Novi Sad: Zmajeve de~jeigre, 1990 (Novi Sad: Prosveta). – 130 str.; 23 cm.– (Biblioteka Zmaj; 5). – Str. 107–108. – ISBN86-81501-02-X (bro{.). – COBISS.SR-ID 1004039

1991.

Modeli kulture / Jovan Qu{tanovi}. – Prikazkwige: Dubravka Orai} Toli}: Teorija citatno-sti, Zagreb, 1990 – U: Kwièvne novine. – ISSN0023-2416. – 44, 814 (15. 02. 1991), str. 4. – CO-BISS.SR-ID 21599234

Oblak u~i dijalektiku: Zoran Mi{i} ili vremepotiskivawa / Jovan Qu{tanovi}. – Bele{ke.– U: Sveske – Zajednica kwièvnika Pan~eva.– ISSN 0353-5525. – God. 3, br. 7 (1991), str.95–109. – COBISS.SR-ID 5835276

A drama of the collective absurd / Jovan Ljustanovic;translated by Randall A. Major. – ilustr. – Prikazdrame: Goran Stefanovski: The tower of Babylon.– U: Scena (Novi Sad. English ed.). – ISSN 0351-3963. – 14 (1991), str. 16–20. – COBISS.SR-ID220946183

Milenko Misailovi}: Dramaturgija kostimografije, No-vi Sad, 1990 / Jovan Lju{tanovi}. – U: Borba (be-ogradsko izd.). – ISSN 0350-7440. – 69, 193 (11.07. 1991), str. 17. – COBISS.SR-ID 25246210

Jovan ]irilov: Pozori{tarije, Sarajevo, 1991 / JovanLju{tanovi}. – U: Borba (beogradsko izd.). –ISSN 0350-7440. – 69, 214 (1. 08. 1991), str. 17.– COBISS.SR-ID 25209090

Obrisi srpske avangarde / Jovan Qu{tanovi}. –Prikaz kwige: Gojko Te{i}: Srpska avangarda upolemi~kom kontekstu, Novi Sad – Beograd,1991 – U: Kwièvne novine. – ISSN 0023-2416.

15

– 44, 825 (1. 09. 1991), str. 13. – COBISS.SR-ID26454274

Gluma i jezik savremene pozori{ne kritike / Jo-van Qu{tanovi}. – Summary. – U: Zbornik Ma-tice srpske za scenske umetnosti i muziku. –ISSN 0352-9738. – 8–9 (1991), str. 107–121. –COBISS.SR-ID 72780039

Lica teskobe / Jovan Qu{tanovi}. – Prikaz kwige:Milovan Danojli}: Zlo i naopako, Beograd, 1991– U: Kwièvna re~. – ISSN 0350–4115. – 20, 385–386 (8. 11. 1991), str. 13. COBISS.SR-ID 27693570

Otkqu~avawe drame / Jovan Qu{tanovi}. – Prikazkwige: Mirjana Mio~inovi}: Pozori{te i gi-qotina, Sarajevo, 1990 – U: Kwièvne novine.– ISSN 0023-2416. – 44, 830 (15. 11. 1991), str.7. – COBISS.SR-ID 27646466

Pripoveda~ i fantasti~no: o postmodernom u prozi zadecu Vladimira Stoj{ina i Dubravke Ugre{i} / Jo-van Lju{tanovi}. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286.– 17, 3–4 (1991), str. [25]–32. – COBISS.SR-ID28209922

Okviri metoda / Jovan Qu{tanovi}. – Prikaz kwi-ge: Dragi{a @ivkovi}: Tokovi srpske kwièv-nosti, Novi Sad, 1991 – U: Kwièvne novine. –ISSN 0023-2416. – 44, 831 (1. 12. 1991), str. 13.– COBISS.SR-ID 27655682

1992.

Leopardova koà / Jovan Lju{tanovi}. – Prikaz knji-ge: Josip Le{i}: Drama i njene sjenke, Novi Sad,1991. – U: Scena. – ISSN 0036-5734. – God. 28,knj. 1, br. 2 (mart–april 1992), str. 82–84. – CO-BISS.SR-ID 320634375

Radoslav Lazi}: Traktat o lutkarskoj reìji, Novi Sad,1991 / Jovan Lju{tanovi}. – U: Borba (beograd-sko izd.). – ISSN 0350-7440. – 70, 107 (16. 04.1992), str. 17. – COBISS.SR-ID 29953282

Feljton i tragedija / Jovan Lju{tanovi}. – fotogr. –Prikaz predstave „Knez Pavle” Slobodana Seleni-}a u reìji Dimitrija Jovanovi}a i izvo|enju Jugo-slovenskog dramskog pozori{ta iz Beograda... –U: Scena. – ISSN 0036-5734. – God. 28, knj. 2, br.4–5 (jul–okt. 1992), str. 49–54. – COBISS.SR-ID319459591

Avangarda i njena aura / Jovan Lju{tanovi}. – Prikazknjige: Ri~ard [ekner: Ka postmodernom pozori-{tu, Beograd, 1992. – U: Scena. – ISSN 0036-5734.– God. 28, knj. 2, br. 6 (nov.–dec. 1992), str.97–98. – COBISS.SR-ID 34850818

Kwiga rekapitulacije / Jovan Qu{tanovi}. – U:Du{ka pri~a vic: pesme za decu koja brzo rastu/ Bogdan Mrvo{; [crteì Dragan Pe{i}]. – Pan-~evo: Zajednica kwièvnika Pan~eva, 1992, str.107–108. ISBN 86-81531-14-H (karton). – CO-BISS.SR-ID 33278466

1993.

Balkanski lovac u raì / Jovan Qu{tanovi}. –Prikaz kwige: Slobodan Stani{i}: Tango zatroje, Beograd, Bezdan, 1992. – U: Detinjstvo. –ISSN 0350-5286. – 19, 1–2 (1993), str. 45–46. –COBISS.SR-ID 36845314

Srpska sveta porodica: O slici porodice u starojsrpskoj kulturi / Jovan Qu{tanovi}. – Bele-{ke. – U: Srpski kwièvni glasnik. – ISSN0354-2769. – God. 2, br. 3 (1993), str. 88–96. –COBISS.SR-ID 16706828

Mame i tate, ne bojte se! / Jovan Qu{tanovi}.– O srpskoj kwièvnosti za decu. – U: Detinj-stvo. – ISSN 0350-5286. – 19, 3–4 (1993), str.23–24. – COBISS.SR-ID 218147847

Glumci i ~udotvorci / Jovan Qu{tanovi}. – Pri-kaz predstave „ûdo u [arganu” Qubomira Si-movi}a u reìji Egona Savina u izvo|ewu Srp-

16

skog narodnog pozori{ta iz Novog Sada. – U:Scena. – ISSN 0036-5734. – God. 29, kw. 2, br.4–6 (jul–dec. 1993), str. 28–32. – COBISS.SR-ID317410311

1994.

Narodno pripovedanje. Dragan Laki}evi}: Ma~ kne-za Stefana, Beograd, 1994 / Jovan Lju{tanovi}. –U: Borba (beogradsko izd.). – ISSN 0350-7440.– 72, 171 (23. 06. 1994), str. III. – COBISS.SR-ID37875202

Pa~vork / Jovan Qu{tanovi}. – Prikaz predstave„Tamna je no}” Aleksandra Popovi}a u reìjiEgona Savina u izvo|ewu Teatra „Kult” izBeograda. – U: Scena. – ISSN 0036-5734. – God.30, kw. 1, br. 3–4 (maj–avg. 1994), str. 44–46. –COBISS.SR-ID 281156615

Doprinos Branislava Nu{i}a razvitku srpskogpozori{ta za decu / Jovan Qu{tanovi}. – Na-pomene i bibliografske reference uz tekst. –U: Scena. – ISSN 0036-5734. – God. 30, kw. 1, br.3–4 (maj–avg. 1994), str. 54–58. – COBISS.SR-ID280996359

Humor kao dekonstrukcija: (o Nu{i}evom shvata-wu sme{nog) / Jovan Qu{tanovi}. – U: ZbornikMatice srpske za kwièvnost i jezik. – ISSN0543-1220. – 42, 1–3 (1994), str. 275–283. – CO-BISS.SR-ID 93847303

„Moj bolni Sanxak” u avangardnom muzeju RistaRatkovi}a / Jovan Qu{tanovi}. – U: Mostovi(Pqevqa). – ISSN 0350-4263. – 26, 133–134(1994), str. 55–59. COBISS.SR-ID 40656898

1995.

Jovan Deli}: Kwièvni pogledi Danila Ki{a, Be-ograd, 1995 / Jovan Qu{tanovi}. – U: Borba (be-

ogradsko izd.). – ISSN 0350-7440. – 74, 200 (18.07. 1996), str. II–III. – COBISS.SR-ID 48637186

Kontinuitet promene: tribina – Sterijino po-zorje ju~e, danas, sutra / Jovan Qu{tanovi}. – U:Scena. – ISSN 0036-5734. – God. 31, kw. 1–2, br.3–4 (maj–avg. 1995), str. 17–20. – COBISS.SR-ID316638727

Putevi fabulirawa / Jovan Qu{tanovi}. – U: De-tinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 21, 3–4 (1995), str.47–53. – COBISS.SR-ID 64562434

1996.

Televizija u potrazi za klasikom / Jovan Qu{ta-novi}. – Prikaz okruglog stola „Sterija i me-diji ili medijsko ~itawe komediografskog delaJovana Sterije Popovi}a”. – U: Scena. – ISSN0036-5734. – God. 32, kw. 1–2, br. 3–4 (maj–avg.1996), str. 51–53. – COBISS.SR-ID 52164098

Tanane uspomene. Milenko Paji}: Ja ili neko dru-gi, Beograd, 1996 / Jovan Qu{tanovi}. – U: Bor-ba (beogradsko izd.). – ISSN 0350-7440. – 74,214 (01. 08. 1996), str. II–III. – COBISS.SR-ID48965122

Zamka defabularizacije / Jovan Qu{tanovi}. – Oromanu „Ja i neko drugi” Milenka Paji}a. – U:Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 22, 2–3 (1996),str. 30–32. – COBISS.SR-ID 67507458

Kwièvnost za decu – naravou~enije slobode / Jo-van Qu{tanovi}. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 22, 4 (1996), str. 28–31. – COBISS.SR-ID52629762

Na pragu velikog sveta: kwièvni po~eci Brani-slava Nu{i}a u listovima za decu / Jovan Qu-{tanovi}. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 22,4 (1996), str. 45–52. – COBISS.SR-ID 52630530

Prostor i vreme u romanu „Svitanje” Milke Baji} Po-deregin / Jovan Lju{tanovi}. – U: Mostovi (Pqe-

17

vqa). – ISSN 0350-4263. – God. 27, br. 139–141(1996), str. 66–72. – COBISS.SR-ID 51026690

1997.

Zlatno doba de~jeg pozori{ta / Jovan Qu{tano-vi}. – Prikaz kwige: Zora Vukadinovi}: Rodinopozori{te, Beograd, 1996. – U: Scena. – ISSN0036-5734. – God. 33, kw. 1–2, br. 3–4 (maj–avg.1997), str. 95–97. – COBISS.SR-ID 311927303

„Abar” Voja Teri}a ili umetnost fabuliranja pusto-lovnog romana / Jovan Lju{tanovi}. – U: Mostovi(Pljevlja). – ISSN 0350-4263. – 28, 144–145(1997), str. 60–66. – COBISS.SR-ID 53259010

Nu{i}eve „Male scene” izme|u „komedije za odra-sle” i pozori{ta za decu / Jovan Qu{tanovi}.– U: Komedija u srpskoj kwièvnosti: zbornikradova sa III me|unarodne konferencije Filo-lo{kog fakulteta u Pri{tini odràne 22–23.maja 1996. / [glavni urednik Sini{a Jelu{i}].– Pri{tina: Univerzitet, 1997. – Str. 143–154.– ISBN 86-81029-56-8 (bro{.). – COBISS.SR-ID63865602

Flakerova prekora~ewa / Jovan Qu{tanovi}. – Okwizi „Poetika osporavawa” Aleksandra Fla-kera. – U: Avangarda. – ISSN 1450-5975. – 1, 1(1997), str. 186–187. – COBISS.SR-ID 60966658

Put u intermedijalno / Jovan Qu{tanovi}. – Okwizi „Nomadi qepote” Aleksandra Flakera. –U: Avangarda. – ISSN 1450-5975. – 1, 1 (1997),str. 201–202. – COBISS.SR-ID 60971010

Crvenkapa gricka vuka? / Jovan Qu{tanovi}. – Oodnosu kwièvnosti za decu i mas medija. – U:Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 23, 3 (1997),str. 12–17. – COBISS.SR-ID 58184450

Ironi~na „Osa sveta” Mo{a Odalovi}a / JovanQu{tanovi}. – O pesmi „Tom Sojer u Crnoj Go-ri” Mo{a Odalovi}a. – U: Detinjstvo. – ISSN

0350-5286. – 23, 4 (1997), str. 49–50. – COBISS.SR-ID 66366722

Prijepoqe pod zvezdama / [tekst] Jovan Qu{tano-vi}; [fotografije] Oliver Cvijovi}. – 1. izd. –Beograd: O. Cvijovi}, 1997 (Beograd: Grafo-NiN). – 87 str.: fotogr.; 23 x 23 cm – ISBN 86-901781-1-2 (bro{.). – COBISS.SR-ID 49927692

Prve predstave za decu u Narodnom pozori{tu/ Jovan Qu{tanovi}. – U: 125 godina Narodnogpozori{ta u Beogradu / urednik Stanojlo Raji-~i}. – Beograd: Srpska akademija nauka i umet-nosti, 1997. – (Nau~ni skupovi; kw. 86. Odeqewelikovne i muzi~ke umetnosti; kw. 4). – ISBN86-7025-258-9. – str. 159–166. – COBISS.SR-ID58177794

„Tajna ro|ewa” u poeziji Blaà [}epanovi}a / Jo-van Qu{tanovi}. – U: Mostovi (Pqevqa). – ISSN0350-4263. – 28, 148–150 (1997), str. 33–41. –COBISS.SR-ID 57148930

Ra|awe „Razvijenog gledaoca”, pozori{na kriti-ka Jovana ]irilova, 1952–1963 / Jovan Qu{tano-vi}. – U: Pozori{ni kriti~ari, li~nosti i po-etike. Tribina Sterijinog pozorja, 31. maj – 1.jun 1992. – Novi Sad: Sterijino pozorje, 1997.– Str. 166–180. – COBISS.SR-ID 118942471

1998.

Slavica Dejanovi}: Pripovedawe u Domanovi}evimsatirama, Beograd, 1997 / Jovan Qu{tanovi}. –U: Borba (Beogradsko izd.). – ISSN 0350-7440. –76, 22 (22. 01. 1998), str. IV. – COBISS.SR-ID57401346

Autobiografska proza Branislava Nu{i}a: Odnos„Listi}a” i „Autobiografije” / Jovan Qu{ta-novi}. – U: Nau~ni sastanak slavista u Vukovedane. – ISSN 0351-9066. – 27/1 (1998), str.241–248. – COBISS.SR-ID 67112450

18

Razgranavawe romana / Jovan Qu{tanovi}. – O ro-manima za decu. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286.– 24, 1 (1998), str. 14–18. – COBISS.SR-ID68369666

Sve na{e bolesti / Jovan Lju{tanovi}. – O zbirci hu-moreski za decu „Bi}a o kojima malo znamo”Vojislava @aneti}a. – U: Na{a borba. – ISSN0354-6217. – 4, 1175 (20. 04. 1998), str. 11. –COBISS.SR-ID 59602690

êkaju}i post-modernog Nu{i}a: o humoru u srp-skoj kwièvnosti za decu danas / Jovan Qu{ta-novi}. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 24, 3–4(1998), str. 48–53. – COBISS.SR-ID 68750338

Romani za decu êda Vukovi}a / Jovan Qu{tano-vi}. – U: Mostovi (Pqevqa). – ISSN 0350-4263.– God. 29, br. 153–155 (1998), str. 42–50. – CO-BISS.SR-ID 64789762

Virtuelni glumac i su{tina pozori{ta: tribi-na Sterijinog pozorja: „Pozori{na scenogra-fija i kostimografija na kraju HH veka” /Jovan Qu{tanovi}. – fotogr. – U: Scena. – ISSN0036-5734. – God. 34, kw. 2, br. 4–5 (jul–okt.1998), str. 74–76. – COBISS.SR-ID 304814087

Umetnost komi~nog Branislava Nu{i}a / JovanQu{tanovi}. U: Izabrana dela / Branislav Nu{i};priredio Jovan Qu{tanovi}. – Sremski Kar-lovci; Novi Sad: Izdava~ka kwiàrnica ZoranaStojanovi}a, 1998. – Str. 5–30. – COBISS.SR-ID136478215

1999.

Andraci i jepuri / Jovan Qu{tanovi}. – U: Detinj-stvo. – ISSN 0350-5286. – God. 25, br. 1 (1999),str. 3.

Krici i {aputawe: iz novog rukopisa SpomenkeKraj~evi} „Putnici papirne la|e” / Jovan Qu-{tanovi}. – O zbirci pripovedaka.– U: De-

tinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 25, 1 (1999), str.31. – COBISS.SR-ID 72382722

ûdni Odisej / Jovan Qu{tanovi}. – O romanu„Nov~anikova ~udbina” Riste Vasilevskog. – U:Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 25, 1 (1999),str. 55–56. – COBISS.SR-ID 72386562

Ma{talica / Jovan Qu{tanovi}. – Prikaz listaza decu „Ma{talica”. – U: Detinjstvo. – ISSN0350-5286. – God. 25, br. 1 (1999), str. 79–80. –COBISS.SR-ID 215364615

Trauma postmodernizma: Mihail Ep{tejn, Post-modernizam, Zepter Book World, Beograd 1998 /Jovan Qu{tanovi}. – U: Letopis Matice srpske.– ISSN 0025-5939. – 175, 463, 6 (jun 1999), str.1008–1012. – COBISS.SR-ID 145184775

Tipovi rata – tipovi romana / Jovan Qu{tano-vi}. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 25, 2–3(1999), str. 25–29. – COBISS.SR-ID 73050114

O elementima fantastike u kwièvnom deluGordane Brajovi} / Jovan Qu{tanovi}. – U: Pe-sma me|u pesnicima. Zbornik Drugog jugosloven-skog kwièvnog susreta Memorijal Gordane Bra-jovi}, Aleksinac–Sokobawa–Jagodina 98. / [ured-nici Jovan Kesar, Milivoje R. Jovanovi}]. – Be-ograd: Ve~erwe novosti: Fond „Gordana Brajo-vi}”; Aleksinac: Centar za kulturu, 1999. –Str. 164–169. – COBISS.SR-ID 70189826

Umetnost nacionalnog vaspitawa: SvetlanaVelmar Jankovi}, Kwiga za Marka, Stubovikulture, Beograd 1998 / Jovan Qu{tanovi}. – U:Letopis Matice srpske. – ISSN 0025-5939. – 175,464, 4 (okt. 1999), str. 535–538. – COBISS.SR-ID148717831

Profesor energije i du{e: Dragutin Ogwanovi}1933–1999 / Jovan Qu{tanovi}. – U: Detinjstvo.– ISSN 0350-5286. – 25, 4 (1999), str. 3–4. –COBISS.SR-ID 77004290

19

2000.

Fantasti~na slagalica / Jovan Qu{tanovi}. – Ofantastici u kwièvnosti za decu. – U: Detinj-stvo. – ISSN 0350-5286. – God. 26, br. 1–2 (2000),str. 3–4. – COBISS.SR-ID 79812098

O umetnosti pripovedawa u romanu „Sedam voj-nika” Voja Teri}a / Jovan Qu{tanovi}. – U:Mostovi (Pqevqa). – ISSN 0350-4263. – 31, 163(2000), str. 108–113. – COBISS.SR-ID 76381698

Ka poetici de~je pesme Milovana Danojli}a / Jo-van Qu{tanovi}. – Summary. – U: Zbornik Mati-ce srpske za kwièvnost i jezik. – ISSN 0543-1220. – Kw. 48, sv. 2–3 (2000), str. 455–466. –COBISS.SR-ID 181744391

Drama presne istorijske zbiqe i estetika pozo-ri{ta / Jovan Qu{tanovi}. – fotogr. – Prikaz10. Me|unarodnog simpozijuma pozori{nih kriti-~ara i teatrologa. – U: Scena. – ISSN 0036-5734.– God. 36, kw. 1–2, br. 3–4 (maj–avg. 2000), str.45–48. – COBISS.SR-ID 79784450

O manguplucima i ozbiqnosti Qubivoja R{umo-vi}a / Jovan Qu{tanovi}. – U: Detinjstvo. –ISSN 0350-5286. – God. 26, br. 3–4 (2000), str.44–48. – COBISS.SR-ID 93243138

Prah, sve je prah: Vojislav Despotov (1950–2000)/ Jovan Qu{tanovi}. – U: Detinjstvo. – ISSN0350-5286. – God. 26, br. 3–4 (2000), str. 92–93.– COBISS.SR-ID 93266690

Zna~aj Branislava Nu{i}a za razvoj srpskog ro-mana za decu / Jovan Qu{tanovi}. – Napomeneuz tekst. – U: Razvoj proznih vrsta u srpskojkwièvnosti. [Kw. 2] / 29. nau~ni sastanak sla-vista u Vukove dane, Beograd, Novi Sad, 14–19.9. 1999. – Beograd: Me|unarodni slavisti~kicentar, 2000. – str. 207–214. – COBISS.SR-ID89701388

2001.

Sela ~avka na ~amac / izabrao Jovan Qu{tanovi};ilustrovao Andrej Vojkovi}. – Beograd [tj.] Ze-mun: Dragani}, 2001. – [16] str. – (BibliotekaZrna{ce). – Tira` 3.000. ISBN 86-441-0393-8(bro{.). – COBISS.SR-ID 94715148

Tiha voda duhovnosti: Emilija Cerovi} Mla|a:Deda-Blagojeve pri~e, Beograd, 2000 / Jovan Qu-{tanovi}. – U: Dnevnik (Novi Sad). – ISSN0350-7556. – God. 58, br. 19485 (09. 05. 2001), str.13. – COBISS.SR-ID 78370306

O gluma~koj modernosti Stevana [alaji}a / Jo-van Qu{tanovi}. – U: Stevan [alaji}: [zbor-nik] / priredio Petar Marjanovi}. – Beograd:Savez dramskih umetnika Srbije; Novi Sad: Po-zori{ni muzej Vojvodine, 2001. – 382 str.: fo-togr.; 24 cm. – Str. 227. – ISBN 86-902447-3-5(bro{.). – COBISS.SR-ID 163337223

Duh savremenosti: Mirjana Bulatovi}: Hej, vanze-maqci, Zrewanin, 2000 / Jovan Qu{tanovi}. – U:Dnevnik (Novi Sad). – ISSN 0350-7556. – God. 78,br. 19626 (26. 09. 2001), str. 20. – COBISS.SR-ID83818242

Sponzori unizili kwigu / Jovan Qu{tanovi}. – U:Kwièvni glasnik (Beograd). – ISSN 1451-0065.– Br. 1 (2001), str. 128–129. – COBISS.SR-ID98112268

Bajka o Kratkove~noj – paradoks sloène jedno-stavnosti / Jovan Qu{tanovi}. – U: Proza De-sanke Maksimovi} / Desankini majski razgovori,Beograd, Vaqevo, Brankovina 14, 15. i 16. maja1999. – Beograd: Zadu`bina Desanke Maksimovi},2001. – (Desankini majski razgovori; kw. 10). –ISBN 86-82377-05-5. – Str. 54–70. – COBISS.SR-ID– 270358028

Zrna{ce / Genadij Ciferov; okvir Jovan Qu{tano-vi}; ilustracije Slobodan Jelesijevi}. – Beo-grad: Dragani}, 2001 (Beograd: Kultura). – [12]

20

str.: ilustr.; 22 cm. – (Biblioteka Zrna{ce). –COBISS.SR-ID 94710284

2002.

Poetika savremene srpske proze za decu izme|u Du-{ana Radovi}a i Miroslava Anti}a: ~ar kwi-èvnih pore|ewa / Jovan Qu{tanovi}. – U: De-tinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 28, 1–2 (2002), str.3–4. – COBISS.SR-ID 109700620

Odrastawe kao psiholo{ka drama / Jovan Qu{ta-novi}. – Prikaz kwige: Spomenka Kraj~evi}:Vrte{ka, Beograd, 2001. – U: Detinjstvo. – ISSN0350-5286. – 28, 1–2 (2002), str. 90–91. – CO-BISS.SR-ID 109815564

Goran Maksimovi}, Domanovi}ev smijeh, kwièvnastudija, Slobodna kwiga, Beograd, 2000 [prikaz]

/ Jovan Qu{tanovi}. – U: Zbornik Matice srp-ske za slavistiku. – ISSN 0352–5007. – 62 (2002),str. 252–255. – COBISS.SR-ID 189211655

O doprinosu Nova Vukovi}a izu~avawu kwièvno-sti za decu / Jovan Qu{tanovi}. – U: Detinj-stvo. – ISSN 0350-5286. – 28, 3–4 (2002), str.94–96. – COBISS.SR-ID 109918988

Recenzija / Jovan Qu{tanovi}. – U: Dunavske sve-tiqke: izabrane pesme za decu i zaqubqene / Ra-le Ni{avi}. – Novi Sad: Bistrica, 2002. – Str.[97–100]. – COBISS.SR-ID 174221575

O vaspitavanju nesvesnog u prozi za decu Du{anaRadovi}a / Jovan Lju{tanovi}. U: Zbornik stru~nihi nau~nih radova. – Novi Sad: Vi{a {kola za obra-zovanje vaspita~a, 2002. – Str. 101–113. UDK37.013(082)

2003.

Niz kapi rose na listu rogoza / Jovan Qu{tano-vi}. – Razgovor sa dobitnikom Nagrade „Neven”

za 2002. god. Petrom @ebeqanom. U: Detinjstvo.– ISSN 0350-5286. – god. 29, br. 1–2 (2003), str.71–75. – COBISS.SR-ID 207012871

Mesto Stevana Rai~kovi}a u razvitku modernesrpske poezije za decu / Jovan Qu{tanovi}. – U:Mons Aureus. – ISSN 1451-3846. – God. 2, br. 5–6(2004), str. 42–4. – COBISS.SR-ID 119485196

Propovedni~ki glas Milana Praì}a: MilanPraì}, Re~i i vreme, Biblioteka Maticesrpske, Novi Sad 2002 / Jovan Qu{tanovi}. – U:Letopis Matice srpske. – ISSN 0025-5939. – God.179, kw. 471, sv. 6 (jun 2003), str. 958–961. –COBISS.SR-ID 187693063

O poetici De~je pesme Milovana Danojli}a / Jo-van Qu{tanovi}. – U: Poezija Milovana Danojli-}a / Desankini majski razgovori, Beograd, Vaqe-vo, Brankovina, 14, 15. i 16. maja. – Beograd: Za-du`bina Desanke Maksimovi}, 2003. – („Desanki-ni majski razgovori”; kw. 11). – ISBN 86-82377-10-1. – Str. 74–92. – COBISS.SR-ID 270388236

O Vukovi}evom shvatawu modernosti u poeziji zadecu / Jovan Qu{tanovi}. – U: @ivot i djeloakademika Nova Vukovi}a: radovi sa nau~nog sku-pa „@ivot i djelo akademika Nova Vukovi}a”,odrànog u @abqaku 21. i 22. jula 2003. godine /[organizator] Ogranak Vukove zadu`bine @abqak,[avnik, Pluìne; [urednik Branislav Ostoji}].– @abqak: SO [Skup{tina op{tine], 2003 (Pod-gorica: Pobjeda). – 271 str.: slika N. Vukovi}a; 24cm. – Str. 147–158. – COBISS.SR-ID 192619783

Pozori{na predstava kao igra~ka: o rediteqskompostupku Voje Soldatovi}a u Ederlandi... /Jovan Qu{tanovi}. – U: Pozori{te (Novi Sad).– ISSN 0352-907H. – God. 71, br. 1/5 (sept. 2003.– jan. 2004), str. 36. – COBISS.SR-ID 194453255

21

2004.

Pone{to o ishodima ankete / Jovan Qu{tano-vi}.– U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 30, 1–2(2004), str 65–66. – COBISS.SR-ID 206850311

Ume}e pri~awa kratke pri~e / Jovan Qu{tanovi}.– Prikaz kwige: Vesna Vidojevi} Gajovi}: Ke-ceqa na bele tufne, Beograd, 2003. – U: Detinj-stvo. – ISSN 0350-5286. – 30, 1–2 (2004), str67–68. – COBISS.SR-ID 206867207

Igrati bajku / Jovan Qu{tanovi}. – Prikaz pred-stave „Ukradeni princ, izgubqena princeza”,kineske bajke, autor Den Totero, u izvo|ewu Na-rodnog pozori{ta „Qubi{a Jovanovi}” iz [ap-ca, u reìji Voje Soldatovi}a. – U: Pozori{te(Novi Sad). – ISSN 0352-907H. – God. 71, br.6–10 (febr.–jun 2004.), str. 48. – COBISS.SR-ID198156295

Bogdan Popovi} i lirski identitet poezije zadecu / Jovan Qu{tanovi}. – Napomene i bibli-ografske reference uz tekst. – Literatura: str.207–208. – [Rezime]; Rezюme. – U: Nau~ni sasta-nak slavista u Vukove dane. – ISSN 0351-9066.– 33/2 (2004), str. [199]–208. – COBISS.SR-ID514310062

De~iji smeh Branislava Nu{i}a (Umetnost Nu-{i}evog humoristi~kog pripovedawa za decu) /Jovan Qu{tanovi}. – Novi Sad: Vi{a {kola zaobrazovawe vaspita~a, 2004 (Budisava: Krimel).– S a d r ̀ a j: I. Uvod (5–6); – II. Tipovi pri-povedawa i humor (7–25): O tipovima pripove-dawa (7–14); Humor i „prasituacija pripoveda-wa” (14–19); Nacrt za jednu tipologiju humo-risti~kog pripovedawa (19–24); O nekim speci-fi~nostima iskaznih subjekata u kwièvnostiza decu (24–25); – III. Kwièvni po~eci Brani-slava Nu{i}a u listovima za decu (27–32); – IV.Svet detiwstva u „Autobiografiji” (33–74):

Pripoveda~ka prethodnica „Autobiografije”(34–37); „Predgovor”: narcisti~ki pripoveda~odre|uje vreme „Autobiografije” (37–43); Gene-za autobiografskog pripovedawa (43–63); Odra-stawe pripoveda~a (63–67); Narcisti~ki pripo-veda~ zatvara krug (68–72); Zakqu~ak (72–74);– V. Hajduci (75–127): Predgovor „Hajducima”ili pisac dekonstrui{e autobiografskog pri-poveda~a (77–81); Autobiografski pripoveda~izme|u odraslog i deteta (81–93); Skriveno pri-povedawe u tre}em licu (94–97); Zasebne pri~e(97–103); Humoristi~ko pripovedawe (103–117);Elementi satiri~nog pripovedawa (117–120);Zakqu~na razmatrawa (121–127); – VI. Zakqu~ak(129–134); – VII. Kori{}ena literatura (135–142);– VIII. Napomena autora (143); – IX. Imenskiregistar (145–147). – 147 str.; 23 cm. – Monogra-fija je preure|en mag. rad „Tipovi pripoveda-wa i humor u delima za decu Branislava Nu{i}a”,odbrawen na Filol. fak. u Beogradu, 1997. god. –ISBN 86-85447-00-3 (bro{.). – COBISS.SR-ID198845447

Nu{i}ev De~ji teatar u Srpskom narodnom pozo-ri{tu. 1. 2 / Jovan Qu{tanovi}. – U: Vojvo|an-ska Scena. – ISSN 1451-7612. – God. 1, br. 1 (dec.2004), str. 30; God. 2, br. 3–4 (sezona 2004/2005), str. 36. – COBISS.SR-ID 210537735

Crvenkapa gricka vuka: studije i eseji o kwièv-nosti za decu / Jovan Qu{tanovi}. – Novi Sad:Dnevnik: Zmajeve de~je igre, 2004 (Ba~ka Palan-ka: Papirus). – S a d r ̀ a j: Kwièvnost za de-cu i kultura (5–50): Kwièvnost za decu i mit(7–9); Mit odraslih o deci i detiwstvu (9–21);Mit u kwièvnosti za decu (21–29); Epilog iliproblem definisawa (30–31); Kwièvnost zadecu – naravou~enije slobode (32–39); Crvenka-pa gricka vuka? (40–50); – O umetnosti pripo-vedawa za decu I (Iz moderne klasike) (51–99):

22

„Abar” Voja Teri}a ili umetnost fabulirawapustolovnog romana (53–62); „Bajka o Kratko-ve~noj” Desanke Maksimovi} – paradoks sloè-ne jednostavnosti (63–80); O vaspitavawu nesve-snog u prozi za decu Du{ana Radovi}a (81–99);– O umetnosti pripovedawa za decu II (Duh vre-mena) (101–159): Pripoveda~ i fantasti~no (Opostmodernom u prozi za decu Vladimira Stoj-{ina i Dubravke Ugre{i}) (103–117); Putevifabulirawa (118–130); Zamka defabularizaci-je (131–137); Razgranavawe romana (138–147);êkaju}i postmodernog Nu{i}a ili o humoru usrpskoj kwièvnosti za decu danas (148–159); –Bibliografija (161); – Imenski registar (163–164);– Sadràj (165–166). – 168 str.; 20 cm. – (Bi-blioteka Detiwstvo. Nova serija; kw. 6). – Ti-ra` 600. – Autorova slika i bele{ka o wemuna presavitku kor. lista. – ISBN 86-84097-29-7 (bro{.). – COBISS.SR-ID 195621639

Zrna{ce / Genadij Ciferov; prevod s ruskog Alek-sandar [evo; okvir Jovan Qu{tanovi}; ilustra-cije Slobodan Jelesijevi}. – 2. izd. – Beograd:Dragani}, 2004 (Beograd: Kultura). – [12] str.:ilustr.; 22 cm. – (Biblioteka Zrna{ce). – CO-BISS.SR-ID 113556748

2005.

O bi}u Zmajeve poezije za decu / Jovan Qu{tanovi}.– Prikaz kwige: Vasilije Radiki}: Zmajevo pe-sni{tvo za decu, Novi Sad, 2003. – U: Kwièv-nost i jezik. – ISSN 0454-0689. – God. 52, br. 1–2(2005), str. 173–176. – COBISS.SR-ID 129018380

Recepcija Hansa Christiana Andersena kao ogleda-lo odnosa prema bajci u srpskoj kulturi / JovanLju{tanovi}. – U: Dobar dan, gospodine Ander-sen. Zbornik uz 200. obljetnicu ro|enja H. C. An-dersena i 10. obljetnicu hrvatskog IBBY-a. – Pri-

redila Ranka Javor. – Zagreb: Knji`nice grada Za-greba: Hrvatski centar za dje~ju knjigu: Hrvatskasekcija IBBY-a (2005). – Str. 127–135. ISBN953-6499-22-3

Praizvor detiwstva / Jovan Qu{tanovi}. – Pri-kaz kwige Dragomira Brajkovi}a „Dva detiw-stva”. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 31, 3–4(2005), str. 50–53. – COBISS.SR-ID 219696647

Stru~no-nau~ni skupovi povodom dvestogodi-{wice ro|ewa Hansa Kristijana Andersena /Jovan Qu{tanovi}. – U: Zbornik Matice srpskeza kwièvnost i jezik. – ISSN 0543-1220. – Kw.53, sv. 1–3 (2005 [{t. 2006]), str. 659–663. –COBISS.SR-ID 224525063

O slici kulturnog identiteta Polimqa u deluAleksandra Deroka / Jovan Qu{tanovi}. – U:Mile{evski zapisi. – ISSN 0354-6926. – Br. 6(2005), str. 247–257. – COBISS.SR-ID 141760519

2006.

Posledwi susret sa Luki}em / Jovan Qu{tanovi}.– U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 32, 1 (2006),str. 92–93. – COBISS.SR-ID 219518727

[Dragan Luki} je osobena...] / Jovan Qu{tanovi}. –Odlomak iz kwige „O modernosti poezije za de-cu Dragana Luki}a”. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 32, 1 (2006), str. 108. – COBISS.SR-ID219544071

Poetika modernog i srpska poezija za decu od 1951.do 1971. godine: doktorska disertacija / JovanM. Qu{tanovi}. – Beograd: [J. Qu{tanovi}],2006. – 404 lista. – COBISS.SR-ID 31829007

Praznina poprskana krvqu / Jovan Qu{tanovi}.– U: Mons Aureus. – ISSN 1451-3846. – God. 4,br. 14 (2006), str. 133–139. – COBISS.SR-ID139556108

23

2007.

„Male bajke” Stevana Rai~kovi}a u kontekstusrpske recepcije Hansa Kristijana Andersena /Jovan Qu{tanovi}. – Bele{ke uz tekst. – Bi-bliografija: str. 86–87. – Summary. – U: Zbor-nik Matice srpske za kwièvnost i jezik. – ISSN0543–1220. – Kw. 55, sv. 1 (2007), str. 75–87. –COBISS.SR-ID 224628999

Vojvoda Dra{ko kao humoristi~ki pripoveda~ /Jovan Qu{tanovi}. – Napomene uz tekst. – Sum-mary. – U: Zbornik Matice srpske za kwièv-nost i jezik. – ISSN 0543-1220. – Kw. 55, sv. 3(2007), str. 545–554. – COBISS.SR-ID 228346887

Oblici pesni~ke samosvesti u srpskoj poeziji zadecu u pedesetim godinama HH veka / Jovan Qu-{tanovi}. – U: Norma: ~asopis za teoriju i pra-ksu vaspitawa i obrazovawa ISSN: 0353-7129. –12, 2–3 (2007). – Str. 93–104. – COBISS.SR-ID103739399

Du{an Kosti}: „Gradi} Jelengaj”. Predawe o po-stanku Plavskog jezera u modernom pesni~komkontekstu / Jovan Qu{tanovi}. – Napomene ibibliografske reference uz tekst. – Summary.– U: Mile{evski zapisi. – ISSN 0354-6926. – Br.7 (2007), str. 319–325. – COBISS.SR-ID 142720268

Savr{en darmar / Jovan Qu{tanovi}. – Prikazkwige: Vladimir Andri}: Daj mi krila jedankrug, Beograd, 2006. – U: Letopis Matice srp-ske. – ISSN 0025-5939. – God. 183, kw. 480, sv.3 (sept. 2007), str. 438–441. – COBISS.SR-ID225214983

ûdne dramske zveri / Jovan Lju{tanovi}. – Prikazknjige: Milivoje Mla|enovi}: ̂ udne zveri na pro-veri, Novi Sad, 2007. – U: Scena (Novi Sad). –ISSN 0036-5734. – Godina 43, Br. 3–4 (jul–dec.2007), str. 98–99. – COBISS.SR-ID 246857735

2008.

Zuzubumba pri~a beskrajnu pri~u / Jovan Qu{tano-vi}. – Prikaz kwge: Dejan Aleksi}: Na primer,Beograd, 2006. – U: Letopis Matice srpske. –ISSN 0025-5939. – God. 184, kw. 481, sv. 1–2(jan–feb. 2008), str. 201–204. – COBISS.SR-ID229740551

Pesni~ka antropologija detiwstva Du{ana Ra-dovi}a / Jovan Qu{tanovi}. – Napomene uz tekst.– Bibliografija: str. 20. – Rezime; Summary. –U: Du{an Radovi} i razvoj moderne srpske kwi-èvnosti / [urednici zbornika Aleksandar Jova-novi}, Dragan Hamovi}]. – Beograd: U~iteqskifakultet, 2008. – (Poetika srpske kwièvno-sti za decu i mlade; kw. 1). – ISBN 978-86-7849-112-2. – Str. [13]–21. – COBISS.SR-ID 515969941

Sima Cuci}: misija kriti~ara kwièvnosti zadecu / Jovan Qu{tanovi}. – Napomene i biblio-grafske reference uz tekst. – U: Sima Cuci}kwièvnik i kriti~ar / [urednik Radovan Vla-hovi}]. – Novo Milo{evo: Banatski kulturnicentar, 2008. – ISBN 978-86-6029-003-0. – Str.49–63. – COBISS.SR-ID 34959631

Slovenski impulsi u ra|awu moderne srpske poezi-je za decu / Jovan Qu{tanovi}. – Napomene i bi-bliografske reference uz tekst. – Rezюme. – U:Slavistika. – ISSN 1450-5061. – Kw. 12 (2008),str. 164–173. – COBISS.SR-ID 148982796

Pisci i wihove majke / Jovan Qu{tanovi}. – Pri-kaz kwige: Moja majka (Pisci govore o svojimmajkama), Novi Sad, 2007. – U: Kwièvni maga-zin. – ISSN 1451-0421. – God. 8, br. 85–86 (2008),str. 52–53. – COBISS.SR-ID 151032332

Pred fenomenom lutkarskog teksta / Jovan Qu-{tanovi}. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. –God. 34, br. 4 (2008), str. 3–4. – COBISS.SR-ID242914567

24

Pegavo detiwstvo: srpski kao nematerwi jezik:~itanka za 5. razred osnovne {kole / [priredio]

Jovan Qu{tanovi}; [ilustracije Igor Kekeqe-vi}]. – 1. izd. – Beograd: Zavod za uxbenike, 2008(Lapovo: Kolorpres). – 119 str.: ilustr.; 26 cm. –ISBN 978-86-17-14898-9 (bro{.). – COBISS.SR-ID150422540

366 dana 366 portreta = 366 days 366 portraits: fo-tografije / Oliver Cvijovi}; predgovor Jovan Lju-{tanovi}. – Beograd: Kulturni centar, 2008 (Beo-grad: Grafolik). – 3 str.; 24 cm + CD ROM sa fo-tografijama. – COBISS.SR-ID 1024202911

O vremenu kada su mi{i stigli do Priboja / JovanQu{tanovi}. – U: Obi~ajem i pjesmom kroz na-{a sela / [lirske pjesme u selima, zapisao, obra-dio i za {tampu priredio] Milanko Glu{~evi}.– Prijepoqe: Dom kulture, 2008. – Str. 290–295.– COBISS.SR-ID 152478220

Okrugli sto manifestacije Slovo sa Lima, XVIciklus „Rad sa decom u uslovima multietni~-kih zajednica i tranzicije”, Prijepoqe, 29.septembar 2007. god. [Elektronski izvor] / [ured-nik Jovan Qu{tanovi}]. – Prijepoqe: Mati~nabiblioteka „Vuk Karaxi}”; Qig: Internet Club,2008 (Qig: Internet Club). – 1 elektronski op-ti~ki disk (CD-ROM): tekst; 12 cm. – ISBN978-86-903933-6-7. – COBISS.SR-ID 146395148

Tranziciona stvarnost i fikcija u „Skakavci-ma” Biqane Srbqanovi} / Jovan Qu{tanovi}.– U: Kwièvnost i stvarnost. 2/37. Nau~ni sa-stanak slavista u Vukove dane, Beograd 12–15.IX 2007; [redaktori Dragana Mr{evi}-Radovi}i dr.]. – Beograd: Me|unarodni slavisti~kicentar, 2008 (Beograd: îgoja {tampa). – 642str.; 24 cm. – (MSC, ISSN 0351-9066). – ISBN978-86-86419-17-8 (bro{.). – Str. 555–564. –COBISS.SR-ID 151622924

2009.

Poetika modernog u Plavom ~uperku MiroslavaAnti}a / Jovan Qu{tanovi}. – Bele{ke i bi-bliografske reference uz tekst. – Bibliografi-ja. – Summary. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286.– 35, 1–2 (2009), str. 29–40. – COBISS.SR-ID263092231

Brisawe lava (Poetika modernog i srpska poezi-ja za decu od 1951. do 1971. godine) / Jovan Qu{ta-novi}. – Novi Sad: Dnevnik: Visoka {kola stru-kovnih studija za obrazovawe vaspita~a, 2009. –367 str. – Monografija je preure|ena dokt. di-sert. „Poetika modernog i srpska poezija za de-cu: od 1951. do 1971. god.”, odbrawena na Filol.fak. u Beogradu, 2006. god . – S a d r ` a j: I.Uvod (7–9). – II. Poetika modernog – u potraziza pojmom (11–44): Poetika modernog kao kôdistorijske samosvesti (11–17); Poetika moder-nog kao pesni~ki kôd (17–24); Poetika moder-nog kao kôd nacionalne kwièvnosti (24–44). –III. Predistorija: srpski kwièvni modernizmido Drugog svetskog rata i poezija za decu (45–81): Srpska moderna: pripada li poezija za de-cu estetskom bi}u kwièvnosti? (45–54); Odgo-vor poezije za decu na izazove moderne (54–59);Poezija za decu izme|u avangarde i socijalnekwièvnosti (59–67); O modernosti poezije zadecu Aleksandra Vu~a (67–81). – IV. Odvajaweod socijalisti~kog realizma (82–99): Zagonetkaforumskog esteticizma (84–92); Pioniri Du-{ana Radovi}a (92–99). – 1951–1959 (101–221):– V. Pisci za decu u borbi za estetsku autono-miju i ravnopravnost (103–111). – VI. Fanta-sti~no i modernost poezije za decu (112–139). –VII. Pesni~ko nasle|e Aleksandra Vu~a (140–176):I estetsko, i socijalno: istrajavawe i razgrad-wa modela (141–154); Dovr{ewe projekta: Alek-

25

sandar Vu~o, „San i java hrabrog Ko~e” (154–162); Arsen Dikli}: „îka s bradom i drugedunavske balade” (162–172); Dragan Luki} i pe-sni~ko nasle|e Aleksandra Vu~a (172–176). –VIII. Modernost poezije za decu kao istraìva-we lirskog (177–206): Pesni~ki panteizam De-sanke Maksimovi} (178–194); Voja Cari}: „[a-reni most” (194–206). – IX. Du{an Radovi}: „Po-{tovana deco” (207–221). – 1959–1971 (223–342):– X. Vreme antropolo{ke samosvesti (225–266):Dete kao kulturni simbol (226–231); Savreme-nost tematike i modernost poezije za decu: o„kucama, macama i mecama” (231–237); Pesma zadecu izme|u autonomije sveta detiwstva i dete-ta u ~oveku (237–246); Da li je mogu}a modernapesma za decu? (247–266). – XI. Pena moderno-sti (267–333): Milovan Danojli}: „Kako spava-ju tramvaji” (267–289); Stevan Rai~kovi}: „Dru-ìna pod suncem” (289–297); Mirjana Stefano-vi}: „Vlatko Pixula” (297–306); BranislavCrn~evi}: „Bosonogi i nebo” (306–319); Qubi-voje R{umovi}, „Ma {ta mi re~e” (319–333). –XII. Brisawe lava (334–342). – XIII. Literatura(343–360). – Napomena autora (361). – Imenskiregistar (363–367). – ISBN 978-86-7966-020-6(Dnevnik; bro{.). – COBISS.SR-ID 234566663

Jovan Deli}, O poeziji i poetici srpske moder-ne... Beograd, 2008. / Jovan Qu{tanovi}. – Pri-kaz kwige. – U: Zbornik Matice srpske za sla-vistiku. – ISSN 0352-5007. – Br. 76 (2009), str.143–149. – COBISS.SR-ID 250412039

Srpska knjièvnost za decu na kraju XX i po~etku XXIveka: kontinuiteti i promene / Jovan Lju{tanovi}.– U: @ivot – ~asopis za knjièvnost i kulturu. –ISSN 0514-776X. – Br. 1–6 (2009), str. 217–230.

Lirizacija detiwstva u pri~ama za decu VesneVidojevi}-Gajovi}, Vesne Aleksi} i Vesne ]oro-vi}-Butri} / Jovan Qu{tanovi}. – Napomene i

bibliografske reference uz tekst. – Biblio-grafija: str. 387–388. – Summary. – U: Mestopripovetke u srpskoj kwièvnosti; DositejObradovi} i Evropa. 2/38. Nau~ni sastanak sla-vista u Vukove dane, Beograd, 4–7. 9. 2008. –Beograd: Me|unarodni slavisti~ki centar naFilolo{kom fakultetu, 2009. – (MSC, ISSN0351-9066). – ISBN 978-86-86419-73-6. – Str.379–388. – COBISS.SR-ID 36821007

O doprinosu Nova Vukovi}a izu~avanju knjièvnosti zadecu / Jovan Lju{tanovi}. – U: Sunce u prozoru:kritika o knjièvnosti u Crnoj Gori za djecu i mlade/ [priredio] Milutin \uri~kovi}. – Podgorica: Gligo-rije Dijak, 2009 (Podgorica: Grafo Bale). – 207 str.:slika prire|iva~a; 21 cm. – Str. 120–123. – ISBN978-9940-22-016-7 (bro{.). – COBISS.SR-ID 14722064

O humoristi~kom pripovedawu danas na severoza-padnom Pe{teru / Jovan Qu{tanovi}. – Sum-mary: On humorist narration today in north-west-ern Pe{ter. – Rezime; Summary. – U: Mile{ev-ski zapisi. – ISSN 0354-6926. – 8 (2009), str.253–263. – COBISS.SR-ID 1024215711

O nedoumicama i namerama / Jovan Qu{tanovi}.– Prikaz ~asopisa „Detiwstvo”. – U: Detinjstvo.– ISSN 0350-5286. – 35, 3 (2009), str. 3–4. –COBISS.SR-ID 263005703

Princeza luta zamkom: teorijska misao o kwi-èvnosti za decu iz okriqa Zmajevih de~jihigara / izbor i predgovor Jovan Qu{tanovi}. –Novi Sad: Zmajeve de~je igre, 2009. – 179 str.– (Biblioteka Zmaj; kw. 19). – Vodi~ kroz ukle-ti zamak / Jovan Qu{tanovi}, str. 7–15. – Tekst{tampan dvostuba~no. – Na koricama bele{kao prire|iva~u. – ISBN 978-86-81501-37-5 (bro{.).– COBISS.SR-ID 237111303

Srbi prvi put na kongresu IRSCL / Jovan Qu{ta-novi}. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 35,4 (2009), str. 49–50. – COBISS.SR-ID 263480327

26

Deca, rat i kulturne razlike: dva romana za decus tematikom iz rata u Bosni / Jovan Qu{ta-novi}. – O romanima za decu „Dje~ak i wegov{tit” Jovana Lubardi}a i „Mjesec, san i papir-ni avioni” Zej}ira Hasi}a. – U: Detinjstvo. –ISSN 0350-5286. – 35, 4 (2009), str. 65–70. –COBISS.SR-ID 263480839

Children, war and cultural differences: two chil-dren’s novels with the same theme of the war inBosnia U: Abstracts. Edited by Sabine Bertholdand Hans/Heino Ewers with assistance from AnkeHarms and Tabea Breideband, The 19th BiennialCongress of IRSCL, 8–12/08/09, Institut für Ju-gendbuchforschung, Goethe University; Interna-tional Research Society for Children’s Literature,Frankfurt/Main, Germany, 2009. Str. 107–107.

2010.

Kulturno i duhovno jedinstvo sveta i „kosovskoopredeqewe” u esejisti~koj viziji Zorana Mi-{i}a / Jovan Qu{tanovi}. – Napomene i biblio-grafske reference uz tekst. – Rezime; Summary.– U: Kosovo i Metohija u civilizacijskim toko-vima. Kw. 2, Kwièvnost / [glavni i odgovorniurednik] Dragi Malikovi}. – Kosovska Mitrovi-ca: Filozofski fakultet, 2010. – ISBN 978-86-80273-51-8. – Str. [357]–366. – COBISS.SR-ID517379989

O alegorijskom i fantasti~nom u bajkama i pri-~ama za decu Grozdane Oluji} / Jovan Qu{tano-vi}. – Bibliografija: str. 112–113. – Saètak;Summary. – U: Buntovnici i sawari / [urednicizbornika Aleksandar Jovanovi}, Petar Pijano-vi}, Zorana Opa~i}]. – Beograd: U~iteqski fa-kultet, 2010. – (Poetika srpske kwièvnosti zadecu i mlade; kw. 2). – ISBN 978-86-7849-117-7.– Str. 103–113. – COBISS.SR-ID 37823247

Oxa~ar Jovana Jovanovi}a Zmaja i tabu infan-tilnog erotizma / Jovan Qu{tanovi}. – Napo-mene i bibliografske reference uz tekst. – Bi-bliografija: str. 254–255. – Summary: The Chim-ney sweeper by Jovan Jovanovic Zmaj and the ta-boo of infantile eroticism. – U: Kwièvnost ikultura. 2/39. nau~ni sastanak slavista u Vukovedane, Beograd, 9–12. IX 2009. – Beograd: Me|u-narodni slavisti~ki centar, 2010. – (MSC,ISSN 0351-9066). – ISBN 978-86-86419-91-0. –Str. 248–255. – COBISS.SR-ID 517834852

Vidovi moderniteta srpske kwièvnosti za decu/ Jovan Qu{tanovi}. – U: Cvr~ak ili mrav: ogle-di iz kwièvnosti za decu / Vasilije Radiki}. –Novi Sad: Zmajeve de~je igre, 2010. – 183 str. –(Biblioteka Zmaj; kw. 21). – Str. 177–180. ISBN978-86-81501-41-2 (bro{.). – COBISS.SR-ID251186951

Pisma o kulturnom statusu detiwstva / JovanQu{tanovi}. – Prikaz kwige: Otvorena pisma Jo-vana Jovanovi}a Zmaja, priredila Zorica Haxi},Novi Sad, 2009. – U: Zbornik Matice srpske zakwièvnost i jezik. – ISSN 0543–1220. – Kw.58, sv. 2 (2010), str. 440–443. – COBISS.SR-ID257218311

Dramatur{ka anliza i dramatizacija kao osnoveinterpretacije usmene bajke / Jovan Qu{tano-vi}. – Napomene i bibliografske reference uztekst. – Literatura: str. 212. – Summary. – U:Savremena kwièvnost za decu u nauci i nasta-vi / [urednici Violeta Jovanovi}, Tiodor Rosi}].– Jagodina: Pedago{ki fakultet, 2010. – (Poseb-na izdawa. Nau~ni skupovi; kw. 10). – ISBN 978-86-7604-093-3. – Str. 201–213. – COBISS.SR-ID513986222

I na{ Mario / Jovan Qu{tanovi}. – U: Snatrewa /Mario Liguori. – Beograd: Slu`beni glasnik, 2010(Beograd: Glasnik). – 77 str.: fotogr.; 25 cm. –

27

ISBN 978-86-519-0642-1 (bro{.). – COBISS.SR-ID177680652


Jovan Qu{tanovi}; [ilustracije Igor Kekeqevi}].– 2. izd. – Beograd: Zavod za uxbenike, 2010 (Be-ograd: Skener studio Lazi}). – 118 str.: ilustr.u bojama; 27 cm. – ISBN 978-86-17-16581-7(bro{.). – COBISS.SR-ID 247409927

Istorija jedne duhovne i kulturne misije / JovanQu{tanovi}. – U: Prijepoqska gimnazija: 1913–2008 / Qubomir [uqagi}, Haxo Mu{ovi}. – Pri-jepoqe: Prijepoqska gimnazija, 2010 (Uìce:Grafi~ar). – 865 str.: ilustr.; 25 cm. – Str. 8–13.– ISBN 978-86-913837-0-1 (karton). – COBISS.SR-ID 177410060

De~ja du{a Qubomira Simovi}a / Jovan Qu{tano-vi}. – U: Pogled na dve obale: o lirskoj i dram-skoj poeziji Qubomira Simovi}a: zbornik rado-va sa nau~nog skupa Pjesni~ka rije~ na izvoruPive / urednik Jovan Deli}. – Beograd: Beograd-ska kwiga; Pluìne: Centar za kulturu, 2010(Novi Sad: Budu}nost). – 158 str.: slika Q. Si-movi}a; 24 cm. – Str. 91–104. – ISBN 978-86-7590-254-6 (bro{.). – COBISS.SR-ID 176631564

Igra i nonsens u savremenoj srpskoj poeziji za de-cu / Jovan Qu{tanovi}. –U: Savremeni trenu-tak kwièvnosti za decu u nastavi i nauci: te-matski zbornik / [prire|iva~ Marina Jawi}]. –Vrawe: Univerzitet, U~iteqski fakultet, 2010(Vrawe: Aurora). – 519 str.: ilustr.; 24 cm. –Str. 128–139. – ISBN 978-86-82695-78-3 (bro{.).– COBISS.SR-ID 176368140

Tri pametna mi{qewa / Qubivoje R{umovi}, Jo-van Qu{tanovi}, Cvijetin Ristanovi}. – U: Sa-wao sam da mi gori {kola / Mirjana Bulatovi}.– Beograd: Gramatik, 2010 (Beograd: [tampari-ja Srpske patrijar{ije). – 66 str. – Str. 61–62.

– ISBN 978-86-84421-93-9 (bro{.). – COBISS.SR-ID 174384396

2011.

Biljana Srbljanovi}: ples na ̀ ici / Jovan Lju{tanovi}.– Fotogr. – Bibliografija: str. 14. – U: Teatron. –ISSN 0351-7500. – God. 36, br. 156–157 (2011),str. 9–14. – COBISS.SR-ID 202823692

Vilina kwiga Sime Matavuqa kao ogledalo polo-àja bajke i kwige za decu u srpskoj kulturi /Jovan Qu{tanovi}. – Bibliografija: str. 200–201.– Summary. – U: Simo Matavuq – delo u vreme-nu / urednici Dragana Vuki}evi}, Du{an Iva-ni}. – Beograd: Filolo{ki fakultet, 2011. –(Posebna izdawa). – ISBN 978-86-6153-008-1. –Str. 189–201. – COBISS.SR-ID 38852367

„Radovi} ili Milnovi}”: odnos Du{ana Radovi}aprema engleskoj kwièvnosti za decu kao kul-turna zagonetka / Jovan Qu{tanovi}. – Napo-mene i bibliografske reference uz tekst. – Bi-bliografija: str. 505–506. – Summary. – U: 40.Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, Beo-grad, 8–11. IX 2010, Beograd, 2, Srpska kwièv-nost i evropska kwièvnost. – Beograd: Filo-lo{ki fakultet, Me|unarodni slavisti~ki cen-tar, 2011. – (MSC, ISSN 0351-9066). – ISBN978-86-6153-039-5. – 40/2 (2011), str. 497–506.– COBISS.SR-ID 514173614

Oblici moderniteta u prvim pjesni~kim zbirkama zadjecu Du{ana Radovi}a i Grigora Viteza / JovanLju{tanovi}. – U: Poetika hrvatskih dje~jih petpa-ra~kih romana u razdoblju izme|u dva svjetskarata // Redefiniranje tradicije: dje~ja knjièvnost,suvremena komunikacija, jezici i dijete = Rede-fining tradition: children’s literature, contempora-ry communication, languages and child / Beèn,Ante; Majhut, Berislav (ur.). – Zagreb: U~iteljski

28

fakultet Sveu~ili{ta; Europski centar za naprednai sustavna istraìvanja, 2011. Str. 193–204. – ISBN978-953-7210-43-4

S ove strane umetnosti – zec / Jovan Lju{tanovi}. –Prikaz izlo`be Nikole Dàfa „Lepus in fabula” uMuzeju savremene umetnosti Vojvodine u No-vom Sadu. – Prikaz knjige: Dàfo, urednica Ve-sna Grgin~evi}, Novi Sad, 2011. – U: Interkultu-ralnost. – ISSN 2217-4893. – Br. 2 (okt. 2011),str. 286–291. – COBISS.SR-ID 273147911

Bele{ka o antropolo{kim manguplucima Dobro-sava Boba @ivkovi}a / Jovan Qu{tanovi}. – U:Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 37, 3–4 (2011),str. 79–81. – COBISS.SR-ID 275605255

Razgovori s Vlatkom: Vladimir Milari} (1930–2011) / Jovan Qu{tanovi}. – In memoriam. – U:Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 37, 3–4 (2011),str. 135–137. – COBISS.SR-ID 275627271

Malo jedro [Zvu~ni snimak]: izbor iz de~je poezije/ Jovan Jovanovi} Zmaj; priredio Jovan Qu{tano-vi}; [izvodi] Vjera Mujovi} (predgovor) i Brani-mir Brstina (tekst kwige). – Beograd: Slu`beniglasnik, 2011 (Beograd: Pink Digital System). – 1CD (100 min); 12 cm + tekstualni prilog (12 str.).– (Zvu~na kwiga; 6). – Na propratnoj gra|i: Na ZmajJovinim rukama / Jovan Qu{tanovi}. – Tekst ~i-taju: Vjera Mujovi} i Branimir Brstina. – ISBN978-86-519-0785-5. – COBISS.SR-ID 181606412

2012.

U sivoj svakodnevici / Jovan Qu{tanovi}. – Pri-kaz kwige: Vinko [eloga: Smog. Ka{aq, Poèga,2009. – U: Letopis Matice srpske. – ISSN 0025-5939. – God. 188, kw. 489, sv. 3 (mart 2012), str.524–525. – COBISS.SR-ID 270969607

Kwièvno-monetarni atlas Evrope / Jovan Qu-{tanovi}. – Prikaz kwige: Pop D. \ur|ev: Aver-

si i versi, Novi Sad, 2012. – U: Dnevnik (NoviSad). – ISSN 0350-7556. – God. 70, br. 23405 (13.04. 2012), str. 22. – COBISS.SR-ID 271452167

Ideje prosvetiteqstva i duh prosve}enosti uotvorenim pismima Jovana Jovanovi}a Zmaja uNevenu / Jovan Qu{tanovi}. – Napomene i bi-bliografske reference uz tekst. – Bibliogra-fija: str. 343–344. – Summary: Ideas of enlight-enment and the spirit of enlightenment in JovanJovanovi} Zmaj’s open letters published in theNeven periodical. – U: Tradicija prosve}enostii prosve}ivawa u srpskoj periodici / urednikTatjana Jovi}evi}. – Beograd: Institut za kwi-èvnost i umetnost, 2012. – (Serija Istorijasrpske kwièvne periodike; 22). – ISBN 978-86-7095-181-5. – Str. [333]–344. – COBISS.SR-ID522412949

Kwièvnost za decu i detiwstvo kao vreme ini-cijacije / Jovan M. Qu{tanovi}. – Napomene ibibliografske reference uz tekst. – Biblio-grafija: str. 62–64. – Summary: Children’s lite-rature and childhood as a period of initiation. – U:Aspekti vremena u kwièvnosti / urednik Li-dija Deli}. – Beograd: Institut za kwièvnosti umetnost, 2012. – (Nauka o kwièvnosti. Upo-redna istraìvawa). – ISBN 978-86-7095-178-5.– Str. 47–64. – COBISS.SR-ID 517662820

Kwièvnost za decu u ogledalu kulture / JovanQu{tanovi}. – Novi Sad : Me|unarodni centarkwièvnosti za decu Zmajeve de~je igre, 2012. –190 str. – (Biblioteka Zmaj; kw. 24). – Na kori-cama bele{ka o autoru i delu s autorovom sli-kom. – S a d r ̀ a j: „Oxa~ar” Jovana Jovanovi}aZmaja i tabu infantilnog erotizma (5–12). De-~ja du{a Qubomira Simovi}a (13–24). – O kul-turnom statusu bajke (25–72): Recepcija HansaKristijana Andersena kao ogledalo odnosa pre-ma bajci u srpskoj kulturi (27–37); Vilina

29

kwiga Sime Matavuqa kao ogledalo poloàjabajke i kwige za decu u srpskoj kulturi (39–49);Male bajke Stevana Rai~kovi}a u kontekstu srp-ske recepcije Hansa Kristijana Andersena (51–62);O alegorijskom i fantasti~nom u bajkama i pri-~ama za decu Grozdane Oluji} (63–72). – Kriti-~ari u ogledalu kwièvnosti za decu (73–102):Bogdan Popovi} i lirski identitet poezije zadecu (75–84); Sima Cuci} – misija kriti~arakwièvnosti za decu (85–93); Shvatawa Nova Vu-kovi}a o modernosti u poeziji za decu (95–102).– Ogledala i ogledawa Du{ana Radovi}a (103–133): Pesni~ka antropologija detiwstva Du{anaRadovi}a (105–112); „Radovi} ili Milnovi}” –odnos Du{ana Radovi}a prema engleskoj kwi-èvnosti za decu kao kulturna zagonetka (113–122); Oblici moderniteta u prvim pesni~kimzbirkama za decu Du{ana Radovi}a i GrigoraViteza – sli~nosti i razlike (123–133). – Nagranici vekova (135–177): Lirizacija detiwstvau pri~ama za decu Vesne Vidojevi} Gajovi}, Ve-sne Aleksi} i Vesne ]orovi} Butri} (137–146);Deca, rat i kulturne razlike: dva romana za de-cu s tematikom iz rata u Bosni (147–152); Igrai nonsens u savremenoj srpskoj poeziji za decu(153–162); Srpska kwièvnost za decu na krajuXX i po~etku XXI veka – kontinuiteti i pro-mene (163–177). – Bibliografija (179–180). –Napomena autora (181). – Imenski registar(183–187). ISBN 978-86-81501-57-3 (bro{.). –COBISS.SR-ID 269490183

Legenda o [kozori{tu i wene konsekvence / JovanQu{tanovi}. – Prikaz kwige: Milan Ma|arev:Kreativna drama u [kozori{tu, Zemun, 2009. – U:Nastava i vaspitawe. – ISSN 0547-3330. – God. 61,br. 3 (2012), str. 551–554. – COBISS.SR-ID 193151244

„Konstrukt detiwstva” i forme pripovedawa upripovetkama o deci Ive Andri}a / Jovan Qu-

{tanovi}. – U: Ivo Andri} u srpskoj i evrop-skoj kwièvnosti. 2/41. Nau~ni sastanak slavi-sta u Vukove dane, Beograd, 15–17. IX 2011. – Be-ograd: Me|unarodni slavisti~ki centar, 2012 (Be-ograd: ̂ igoja {tampa). – 903 str. ; 24 cm. – (MSC,ISSN 0351-9066). – ISBN 978-86-6153-085-2(bro{.). – COBISS.SR-ID 193082124

Momo Kapor: „Bele{ke jedne Ane” – prostor i vre-me / Jovan Qu{tanovi}. – U: Pripoveda~ urbanemelanholije: kwièvno delo Mome Kapora: zbor-nik radova / [urednici zbornika Aleksandar Jo-vanovi}, Petar Pijanovi}, Zorana Opa~i}]. – 1.izd. – Beograd: U~iteqski fakultet, 2012 (Beo-grad: Colorgrafx). – 315 str.: slika M. Kapora;24 cm. – (Poetika srpske kwièvnosti za decui mlade; kw. 3). – Str. 111–124. – ISBN 978-86-7849-161-0 (bro{.). – COBISS.SR-ID 189767436

O de~jem veku Slobodana @. Markovi}a / Jovan Qu-{tanovi}. – Bibliografija: str. 385–386. – U:Kwièvnost za decu i wena uloga u vaspitawu iobrazovawu dece pred{kolskog uzrasta / [glavni iodgovorni urednik Sun~ica Deni}]. – Vrawe: U~i-teqski fakultet, 2012. – ISBN 978-86-82695-92-9.– Str. 375–386. – COBISS.SR-ID 44648719

O tradicionalnom podizawu dece na Pe{teru iZlataru – de~ji rad i igra / Jovan Qu{tanovi}.– Summary: The Traditional child-rearing in Pe{terand Zlatar – child labour and game. – Napomene ibibliografske reference uz tekst. – Apstrakt;Summary. – Bibliografija: str. 387–388. – U: Mi-le{evski zapisi. – ISSN 0354-6926. – Kw. 9 (2012),str. 375–389. – COBISS.SR-ID 193868556

Poezija za decu Mirjane Stefanovi} i nonsensnatradicija srpske poezije za decu / Jovan Qu{ta-novi}. – Bibliografija: str. 148–149. – Rezюme;Summary. – U: Poezija Mirjane Stefanovi} /Desankini majski razgovori, Beograd, 23. maj2011. – Beograd: Zadu`bina „Desanka Maksimo-

30

vi}”, 2012. – (Desankini majski razgovori; kw.29). – Str. 133–150. – ISBN 978-86-82377-35-1.– COBISS.SR-ID 42697999

ûda Svete Gore / Jovan Qu{tanovi}. – Prikazkwige: Emilija Cerovi} Mla|a: Pri~e iz Bogo-rodi~inog vrta, Novi Sad, 2012. – U: Detinjstvo.– ISSN 0350-5286. – 38, 3–4 (2012), str. 120–121.– COBISS.SR-ID 280035847

60 godina [kole za obrazovawe vaspita~a u No-vom Sadu / Stevan Divjakovi}, Vesna Coli}, Jo-van Qu{tanovi}. – Novi Sad: Visoka {kolastrukovnih studija za obrazovawe vaspita~a, 2012(Novi Sad: ABM ekonomik). – 96 str.: ilustr.; 24cm. – ISBN 978-86-85855-21-4. – COBISS.SR-ID274598663

Ko je ko: Prijepoqe, Op{inska uprava 2011 / [foto-grafija] Oliver Cvijovi}; [tekst Jovan Qu{ta-novi}, Izet Krije{torac; prevod Nada î~i}]

= Who is Who: Prijepolje, Municipal administra-tion 2011 / [photography] Oliver Cvijovi}; [textJovan Lju{tanovi}, Izet Krije{torac; translationNada î~i}]. – Beograd: ULUPUDS: O. Cvijo-vi}, 2012 (Beograd: Vizartis). – 122 str.: fo-togr.; 24 cm. – ISBN 978-86-6213-020-4 (bro{.).– COBISS.SR-ID 189786124

2013.

Branislav Nu{i} / priredio Jovan Qu{tanovi}. –Novi Sad: Izdava~ki centar Matice srpske, 2013.– 525 str. – (Antologijska edicija Deset vekovasrpske kwièvnosti; kw. 47). – Str. 7–24: Za-smejavalo na klackalici vekova / [Jovan Qu{ta-novi}]. – Hronologija: str. 467–470. – Re~nikmawe poznatih re~i i izraza: str. 481–483. –Prire|iva~ke napomene: str. 485. – Str. 489–502:Model humoristi~kog pripovijedawa BranislavaNu{i}a / Goran Maksimovi}. – Str. 503–507:

Nu{i}eve komedije i modernisti~ki tokovievropske dramaturgije i pozori{ta / SvetozarRapaji}. – Str. 509–518: Zrelo razdobqe majstorasmeha / Petar Marjanovi}. – Dodatak: Antologij-ska edicija Deset vekova srpske kwièvnosti:koncepcijska i ure|iva~ka na~ela: str. 521–525ISBN 978-86-87079-59-5 (plast.). – COBISS.SR-ID276796423

Igra u poeziji za decu Milovana Danojli}a / JovanQu{tanovi}. – Bibliografija: str. 305–306. –Napomene i bibliografske reference uz tekst.– Summary. – U: Pesni~ko delo i misao o poe-ziji Milovana Danojli}a / [urednici] Jovan De-li}, Dragan Hamovi}. – Beograd: Institut zakwièvnost i umetnost: Filolo{ki fakultet;Trebiwe: Du~i}eve ve~eri poezije, 2013. – (Nau-ka o kwièvnosti. Poeti~ka istraìvawa; br.16). – ISBN 978-86-6153-126-2. – Str. 289–307.– COBISS.SR-ID 317110023

Kultura kao velika igraonica / Jovan Qu{tano-vi}. – Prikaz kwige: Pop D. \ur|ev: Radovi namle~nom putu, Beograd, 2012. – U: Polja. – ISSN0032-3578. – God. 58, br. 483 (2013), str. 210–213.– COBISS.SR-ID 210949900

Svet detiwstva u poeziji Branka Radi~evi}a /Jovan Qu{tanovi}. – Bibliografija: str. 191–192.– Summary. – U: Branko Radi~evi} / [prire|i-va~ i urednik Jovan Zivlak]. – Novi Sad: Dru-{tvo kwièvnika Vojvodine, 2013. – (Bibliote-ka Zlatna greda). – ISBN 978-86-84547-10-3. –Str. 179–194. – COBISS.SR-ID 317557511

Simbolika ribe u modernoj srpskoj poemi za decu/ Jovan Qu{tanovi}. – Napomene i bibliograf-ske reference uz tekst. – Bibliografija: str.439–440. – Summary: The symbolism of the fishin modern Serbian children’s lenghty narrative po-ems. – U: Aquatica / urednici Mirjana Deteli},Lidija Deli}. – Beograd: Balkanolo{ki insti-

31

tut SANU, 2013. – (Posebna izdawa; 122). – ISBN978-86-7179-083-3. – Str. [427]–440. – COBISS.SR-ID 518351716

Sredwovekovni kwièvni podtekst u pripoveci„Zlatno jagwe” Svetlane Velmar-Jankovi} /Jovan M. Qu{tanovi}. – Bibliografija: str.321–322. – Abstract. – U: Kwièvnost za decu iwena uloga u vaspitawu i obrazovawu dece{kolskog uzrasta / [glavni i odgovorni urednikSun~ica Deni}]. – Vrawe: U~iteqski fakultet,2013. – ISBN 978-86-6301-005-5. – Str. 309–322.– COBISS.SR-ID 44752911

O liku Svetoga Save u srpskoj kwièvnosti zadecu / Jovan Qu{tanovi}. – U: Me|unarodni na-u~ni skup Osam vekova manastira Mile{eve. –[Beograd: Arhiepiskopija Beogradsko-karlova~-ka, 2013]. – Str. 148–157: ilustr. – COBISS.SR-ID1541624297

Anketa i weni dometi / Jovan Qu{tanovi}. – U:Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 39, 3 (2013). Str.56–58. – COBISS.SR-ID 298651655

Poezija i vrednosti / Jovan Qu{tanovi}. – U: De-tinjstvo. – ISSN 0350-5286. – God. 39, br. 3 (2013).Str. 81–82. – COBISS.SR-ID 296030471


Jovan Qu{tanovi}; [ilustracije Igor Kekeqevi}].– 3. izd. – Beograd: Zavod za uxbenike, 2013 (Beo-grad: Scanner studio). – 118 str.: ilustr.; 27 cm.– ISBN 978-86-17-18192-3. – COBISS.SR-ID276299783

Poezija za decu Grigora Viteza i Jovana Jovanovi}aZmaja – impulsi, srodnosti, razlike / Jovan Lju{ta-novi}. – U: Veliki vidar: stolje}e Grigora Viteza:monografija / [uredni{tvo Marina Protrka [timec,Diana Zalar, Dubravka Zima; ilustracija OrdanPetlevski]. – Zagreb: U~iteljski fakultet. – Str.185–196. – ISBN 978-953-7210-62-5.

O holisti~kom pristupu nastavi kwièvnostiza decu u obrazovawu vaspita~a / Jovan Qu{ta-novi}, Milena Zori}. – U: Kwièvnost za decui wena uloga u vaspitawu i obrazovawu dece {kol-skog uzrasta: tematski zbornik / [glavni i odgo-vorni urednik Sun~ica Deni}]. – Vrawe: U~iteq-ski fakultet, 2013 (Vrawe: Aurora). – 478 str.:ilustr.; 24 cm. – Str. 66–78. – ISBN 978-86-6301-005-5 (bro{.). – COBISS.SR-ID 199702540

Nonsensni postupak u savremenoj srpskoj i hrvatskojpoeziji za decu / Jovan Lju{tanovi}. – U: Zbornikradova s me|unarodnog znanstvenog skupa, Zlat-ni danci 14 – suvremena dje~ja knjièvnost II. –Osijek: Sveu~ili{te Josipa Jurja [trosmajera, Fi-lozofski fakultet; Pe~uj: Filozofski fakultet. – Str.129–141. – ISBN 978-953-314-060-5

2014.

Du{an Radovi}: Po{tovana deco / Jovan Qu{ta-novi}. – U: Du{an Radovi} / priredio PetarPijanovi}. – Novi Sad: Izdava~ki centar Mati-ce srpske, 2014. – Str. 379–381. – ISBN 978-86-87079-68-7 (plast.). – COBISS.SR-ID 284728583

Pri~a i pri~awe kao igra u kratkim pri~ama zadecu Du{ana Radovi}a i Dejana Aleksi}a / Jo-van M. Qu{tanovi}. – Napomene i bibliograf-ske reference uz tekst. – Bibliografija: str.510–511. – Apstrakt; Summary. – U: Kwièvnostza decu u nauci i nastavi / [urednici VioletaJovanovi}, Tiodor Rosi}]. – Jagodina: Fakultetpedago{kih nauka Univerziteta u Kragujevcu,2014. – (Posebna izdawa. Nau~ni skupovi; kw.18). – ISBN 978-86-7604-118-3. – Str. 501–511.– COBISS.SR-ID 521034389

Vrti} kao pozori{te / Jovan Qu{tanovi}. – Fo-togr. – Napomene i bibliografske reference uztekst. – U: Scena. – ISSN 0036-5734. – God. 50, br.

32

1–2 (jan.–jun 2014), str. 26–33. – COBISS.SR-ID286699015

Doprinos Branislava Nu{i}a razvitku srpskogpozori{ta za decu: {kolsko pozori{te kodSrba / Jovan Qu{tanovi}; priredila Aleksan-dra Kolari}. – ilustr. – Napomene i biblio-grafske reference uz tekst. – U: Scena. – ISSN0036–5734. – God. 50, br. 1–2 (jan.–jun 2014), str.115–121. – COBISS.SR-ID 286744583

Gnev i poezija / Jovan Qu{tanovi}. – Povodom tek-sta „Autor, recenzenti i kwiga” Tihomira Pe-trovi}a objavqenog u Detiwstvu br. 3 za 2013. go-dinu. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. – 40, 2(2014), str. 119–120. – COBISS.SR-ID 301036551

Podsticawe razvoja govora dece pred{kolskog uz-rasta i rodna ravnopravnost / Jovan Qu{tano-vi}. – U: Tematski zbornik / Me|unarodna nau~-no-stru~na konferencija Metodi~ki dani 2013[sa temom] Kompetencije vaspita~a za dru{tvoznawa, Kikinda; [urednik Jasmina Arsenijevi};prevod Tawa Brkqa~]; [organizatori] Visoka {ko-la strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a uKikindi ... [i dr.]. – Kikinda: Visoka {kola stru-kovnih studija za obrazovawe vaspita~a, 2014(Petrovaradin: Futura). – 377 str.: ilustr.; 24cm. – Str. 86–92. – ISBN 978-86-85625-13-8(bro{.). – COBISS.SR-ID 283764999

2015.

Aleksandar Popovi} / priredio Jovan Qu{tanovi}.– Novi Sad: Izdava~ki centar Matice srpske,2015. – 269 str. – (Antologijska edicija Deset ve-kova srpske kwièvnosti; kw. 80). – Tira` 1.000.– S a d r ̀ a j: @iveti me|u krhotinama sveta /Jovan Qu{tanovi} (7–24). – ̂ arapa od sto petqi:farsa in memoriam (25–54); Name{tena soba(55–69); Pepequga: bajka za prikazivawe u tri

dela (71–118); Razvojni put Bore [najdera: scenskakarakteristika u ~etiri stavke (119–167); Mre-{}ewe {arana: scenska roto-baza u pet o{trih faza(169–210). – Hronologija (213–217). – Selektiv-na bibliografija / bibliografsku gra|u uredilaMilena P. Markovi} (219–226). – Re~nik mawepoznatih re~i i izraza (227–232). Prire|iva~kenapomene (233–234). – O Aleksandru Popovi}u(235–261): Scenska igra Aleksandra Popovi}a /Mirjana Mio~inovi} (237–250); ôvek u crnommantilu / Borka Pavi}evi} (251–258); Predgovor„Dramama” Aleksandra Popovi}a / Radomir Put-nik (259–261). – Dodatak: Antologijska edicijaDeset vekova srpske kwièvnosti: koncepcijskai ure|iva~ka na~ela (263–269). – ISBN 978-86-87079-85-4 (karton). – COBISS.SR-ID 295079431

Predstave o detetu i detiwstvu u Rje~niku ispisima Vuka Stefanovi}a Karaxi}a / JovanM. Qu{tanovi}, Qiqana @. Pe{ikan Qu{ta-novi}. – U: Vuk Stefanovi} Karaxi}: (1787–1864–2014) / urednik Nada Milo{evi}-\or|e-vi}. – Beograd: Srpska akademija nauka i umet-nosti, 2015. – Str. 463–482. – ISBN 978-86-7025-673-6 (bro{.). – COBISS.SR-ID 219156236

Pri~anje o ̀ ivotu i predanje izme|u istorije i fikcije/ Jovan Lju{tanovi}; Ljiljana Pe{ikan-Lju{tanovi}.– U: O pri~ama i pri~anju danas. Priredile JelenaMarkovi} i Ljiljana Marks. Zagreb: Institut za etno-logiju i folkloristiku (Biblioteka Nova etnografi-ja). – Str. 135–158. – ISBN – 978-953-6020-90-4.– COBISS.SR-ID 38972973

Jugoslavenski „socijalisti~ki estetizam” i nastanakmoderne poezije za djecu / Jovan Lju{tanovi}. –U: Researching Paradigms of Childhood and Edu-cation / Istraìvanje paradigmi djetinjstva, odgo-ja i obrazovanja. Zbornik radova / Book of select-ed papers. II. simpozij Dje~ji jezik i kultura[Elektroni~ka gra|a] = 2nd Symposium Child Lan-

33

guage and Culture, Opatija, Croatia, 13. – 15. 4.2015.: zbornik radova = Book of selected papers:Konferencija U~iteljskoga fakulteta Sveu~ili{ta uZagrebu – me|unarodna znanstvena konferencijaIstraìvanja paradigmi djetinjstva, odgoja i obra-zovanja = The Faculty of Teacher Education Uni-versity of Zagreb Conference – International Aca-demic Conference Researching Paradigms of Child-hood and Education / [urednici Lidija Cviki}... etal.].– Str. 45–53. – ISBN 978-953-7210-79-3.

Dramatizacija kwièvnog teksta u vrti}u – de-~ja individualizacija i socijalizacija / JovanQu{tanovi}, Milena Zori}. – Bibliografija. –Summary. – U: Kompetencije vaspita~a za dru-{tvo znawa / Tre}a me|unarodna nau~nostru~nakonferencija Metodi~ki dani 2014, [Kikinda,25. oktobar 2014]. – Kikinda: Visoka {kolastrukovnih studija za obrazovawe vaspita~a,2015. – ISBN 978-86-85625-17-6. – Str. 388–394.– COBISS.SR-ID 310560519

O istorizmu u savremenom izu~avawu srpske kwi-èvnosti za decu / Jovan Qu{tanovi}. – U: Te-ze i rezimea / 45. me|unarodni nau~ni sastanakslavista u Vukove dane, Beograd 17–20. IX 2015.– Beograd: Filolo{ki fakultet, Me|unarodni sla-visti~ki centar, 2015. – ISBN 978-86-6153-259-7.– Str. 75–76. – COBISS.SR-ID 269342476

Rale Ni{avi}: Dunavske svetiqke / Jovan Qu{ta-novi}. – Opet pesme: izabrane i nove pesme zadecu i omladinu / Rale Ni{avi}. – Novi Sad:Bistrica, 2015. – Str. 229. – ISBN 978-86-6183-055-6 (bro{.). – COBISS.SR-ID 295357191


Jovan Qu{tanovi}; [ilustracije Igor Kekeqe-vi}]. – 4. izd. – Beograd: Zavod za uxbenike, 2015.– 118 str. – ISBN 978-86-17-19252-3 (bro{.). –COBISS.SR-ID 298842119

Poezija za decu Grigora Viteza i kanon modernesrpske poezije za decu / Jovan Qu{tanovi}. –Bibliografija: str. 83–85. – Summary: Chil-dren’s poetry of Grigor Vitez and the canon ofmodern Serbian children’s poetry. – U: Poezija kaozavi~aj / [urednici zbornika Aleksandar Jovano-vi}, Petar Pijanovi}, Zorana Opa~i}]. – Beo-grad: U~iteqski fakultet, 2015. – (Poetika srp-ske kwièvnosti za decu i mlade; kw. 4). – ISBN978-86-7849-208-2. – Str. 71–85. – COBISS.SR-ID326853895

U ozbiqnim kwigama je mnogo detiwastog – u de-~joj lektiri ne~uveno mnogo ozbiqnog: Inter-vju s Borom ]osi}em / Bora ]osi}; Razgovor vo-dio Jovan Qu{tanovi}. – U: Detinjstvo. – ISSN0350-5286. – 41, 4 (2015), str. 86–88. – COBISS.SR-ID 245808652

Slobodan @. Markovi} (1928–2015) / Jovan Qu-{tanovi}. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350–5286. –41, 4 (2015), str. 103–107. – COBISS.SR-ID245952780

Mudrost i ose}ajnost igre / Jovan Lju{tanovi}. – U:Sa mnom ima neka gre{ka / Vlada Stojiljkovi};ilustrovao Du{an Pavli}. – Beograd: Laguna, 2015.– Str. 145–150. – ISBN 978-86-521-2062-8 (bro{.).– COBISS.SR-ID 217391372

Povratak skrajnutog pisca / Jovan Qu{tanovi}.– U: Posledwa radost: izbor iz proznog stvara-la{tva / Vladislav Veselinovi} Tmu{a; prire-dio Vujica Bojovi}. – Prijepoqe: Biblioteka„Vuk Karaxi}”, 2015 (Prijepoqe: Grafika). –Str. 208–210. – ISBN 978-86-87709-02-7 (bro{.).– COBISS.SR-ID 218709516

Ezistencijalni raskol u poeziji Vladislava Tmu-{e / Jovan Qu{tanovi}. – U: Posledwa radost:izbor iz proznog stvarala{tva / Vladislav Ve-selinovi} Tmu{a; priredio Vujica Bojovi}. –Prijepoqe: Biblioteka „Vuk Karaxi}”, 2015

34

(Prijepoqe: Grafika). – Str. 231–234. – ISBN978-86-87709-02-7 (bro{.).

2016.

Branko ]opi} i Danilo Ki{ – detiwstvo kaopotraga za egzistencijalnim kqu~em / Jovan M.Qu{tanovi}. – Napomene i bibliografske re-ference uz tekst. – [Apstrakt]; Summary. – Bi-bliografija: str. 802–803. – U: Zbornik Maticesrpske za kwièvnost i jezik. – ISSN 0543-1220.– Kw. 64, sv. 3 (2016), str. 791–804. – COBISS.SR-ID 317604615

O istorizmu u savremenom izu~avawu srpske kwi-èvnosti za decu / Jovan M. Qu{tanovi}. – Na-pomene i bibliografske reference uz tekst. –Apstrakt; Summary. – Bibliografija: str. 513–514.– U: Kwièvna tradicija i srpska kwièvnost 20.veka; Kwièvnoistorijsko znawe i izazovi no-vog milenijuma / 45. nau~ni sastanak slavista uVukove dane, Beograd, 17–20. IX 2015. – Beograd:Me|unarodni slavisti~ki centar, 2016. – (MSC,ISSN 0351-9066). – ISBN 978-86-6153-316-7. –Str. 505–514. – COBISS.SR-ID 270217996

Razgranavawe romana za decu 2015. / Jovan Qu{ta-novi}. – U: Poveqa. – ISSN 0352-7751. – God.46, br. 1 (2016), str. 17–176. – COBISS.SR-ID524759957

Usmena kazivawa Hatixe Alagi} iz Kalafata –teme, ̀ anrovi, kwièvni i socijalni kontekst/ Jovan Qu{tanovi}. – Napomene i bibliograf-ske reference uz tekst. – Apstrakt; Summary.– Bibliografija: str. 280–283. – U: Mile{ev-ski zapisi. – ISSN 0354-6926. – Br. 11 (2016),str. 269–284. – COBISS.SR-ID 227401996

Yugoslav ”socialist aestheticism” and the emergenceof modern children’s poetry / Jovan Lju{tanovi}.– Graf. prikazi. – Saètak: Jugoslavenski „socija-

listi~ki estetizam” i nastanak moderne poezije zadecu. – Bibliografija: str. 121–122. – Abstract;Saètak. – U: Croatian journal of education. – ISSN1848-5189. – Vol. 18, no. 2 spec. ed. (2016), str.111–123. – COBISS.SR-ID 527089508

2017.

Posle „Velikog praska” / Jovan Qu{tanovi}. – Na-pomene i bibliografske reference uz tekst. –U: Srpska dramska kwièvnost danas [i] Srpskakwièvnost za decu danas / [urednik Miro Vuksa-novi}]. – Beograd: SANU, Ogranak Novi Sad, 2017.– (Nauka i dru{tvo; sv. 6). – ISBN 978-86-81125-95-3. – Str. 55–67. – COBISS.SR-ID 330834439

Forme pripovedawa i na~elo koherencije u Ba{tisqezove boje Branka ]opi}a / Jovan M. Qu{ta-novi}. – Napomene i bibliografske referenceuz tekst. – Bibliografija: str. 383–384. – Ap-strakt; Summary. – U: Esej, esejisti i esejiza-cija u srpskoj kwièvnosti; Forme pripovedawau srpskoj kwièvnosti. [Kw.] 2/46. nau~ni sasta-nak slavista u Vukove dane, Beograd, 15–18. IX 2016.– Beograd: Me|unarodni slavisti~ki centar,2017. – (MSC, ISSN 0351-9066). – ISBN 978-86-6153-470-6. – Str. 375–384. – DOI: 10.18485/msc.2017.46.2.ch39. – COBISS.SR-ID 271485708

Laughing Children and Funny Children: Laughterand Early Childhood / Jovan Lju{tanovi}; LjiljanaPe{ikan Lju{tanovi}. U: Narodna umjetnost: hr-vatski ~asopis za etnologiju i folkloristiku. –ISSN 0547-2504. – Vol. 54, No. 1 (2017), str.29–47. DOI https://doi.org/10.15176/vol54no102

Opro{taj s Kamenovom / Jovan Qu{tanovi}. – Inmemorian. – U: Detinjstvo. – ISSN 0350-5286. –God. 43, br. 3 (2017), str. 99. – COBISS.SR-ID321155079

35

Na granici detiwstva – mesec. O simbolici mese-ca u srpskoj i hrvatskoj kwièvnosti za decu /Jovan Qu{tanovi}. – U: Il SoleLuna presso glislavi meridionali II. A cura di Ljiljana Banjanin,Persida Lazarevi} Di Giacomo, Sanja Roi}, Sve-tlana [eatovi}. Alessandria: Edizioni dell‘ Orso,2017. – ISBN 978-88-6274-767-7. – str. 395–409.

2018.

Groteska u poeziji za decu Mo{a Odalovi}a / Jo-van M. Qu{tanovi}. – Napomene i obja{wewa ubele{kama uz tekst. – Bibliografija: str. 176–177.– Rezюme: Motivы ~ernogo юomora v detskihstihah Mo{o Odalovi~a; Summary: Black humorin the children’s poetry by Mo{o Odalovi}. – U:Poezija Mo{a Odalovi}a / Desankini majski raz-govori, Beograd, 26. septembar 2017. – Beograd:Zadu`bina „Desanka Maksimovi}”: Narodna bi-blioteka Srbije, 2018. – (Desankini majski raz-govori; kw. 35). – ISBN 978-86-82377-60-3. –Str. 151–162. – COBISS.SR-ID 270384908

Zagonetka u de~jem vrti}u – od poga|awa do od-gonetawa / Jovan M. Qu{tanovi}, Milena S.Zori}. – Napomene i bibliografske referenceuz tekst. – Bibliografija: str. 143–144. – Ap-strakt; Summary. – U: Jezik, kultura, obrazova-we / [glavni i odgovorni urednik Sneàna Ma-rinkovi}]. – Uìce: Pedago{ki fakultet, 2018.– ISBN 978-86-6191-050-0. – Str. 137–144. –COBISS.SR-ID 269131788

Refleksi detiwstva u testamentarnoj zbirciIsmeta Rebrowe „Nulla Insula” / Jovan Qu{ta-novi}. – U: Zbornik radova sa Okruglog stola oknjièvnom stvarala{tvu Ismeta Rebronje odrà-nog 3. 12. 2016. u organizaciji Filolo{kog fakul-teta u Beogradu, u okviru predmeta Savremenestudije kulture 1 na doktorskim studijama / [ured-

nik zbornika Nadija Rebronja]. – Beograd: Akadem-ska misao, 2018. – 161 str. – Str. 27–42. ISBN978-86-7466-756-9 (bro{.). – Str. 27–42. –COBISS.SR-ID 270708492

Jezik drame i pozori{ta i dramsko vaspitawe.U: Norma: ~asopis za teoriju i praksu vaspitawai obrazovawa . – ISSN: 0353–7129. – Br. 2 (2018).– Str. 114–152.

Slikovite pesme / Jovan Lju{tanovi}. – Prikaz knjige:Pop D. \ur|ev: „Poezija koja se gleda”. – U: Vre-me. – ISSN 0353-8028. – Br. 1429 (2018), str. 46.

Kwièvnost za decu – istorija i vrednosti /Jovan Qu{tanovi}. – Re~ na promociji Devetogkola Antologijske edicije Deset vekova srpskekwièvnosti, Novi Sad, 6. jun 2018. – U: Leto-pis Matice srpske. – ISSN 0025-5939. – God.194, kw. 502, sv. 3 (sept. 2018), str. 309–314. –COBISS.SR-ID 326048263

Mo} biografskog metoda / Jovan M. Qu{tanovi}.– Prikaz kwige: Zorica Haxi}: O Milanu [evi}u,Novi Sad, 2017. – U: Zbornik Matice srpske za kwi-èvnost i jezik. – ISSN 0543-1220. – Kw. 66, sv. 1(2018), str. 334–339. – COBISS.SR-ID 332998407

O suzama i smehu: izbor iz savremene srpske poezi-je za decu / priredio i predgovor napisao JovanQu{tanovi}; [ilustracija Selena Tabakovi}]. –Beograd: BIGZ {kolstvo, 2018. – 119 str. – (Lek-tira za peti razred osnovne {kole). – Zastupqe-ni i autori iz Vojvodine. – Na koricama nume-racija: 5. – Predgovor: str. 3–8. – Napomene iobja{wewa u bele{kama uz tekst. ISBN 978-86-6049-513-8 (bro{.). – COBISS.SR-ID 267528972

Pesni{tvo Mo{a Odalovi}a i tradicija moder-ne srpske poezije za decu / Jovan Qu{tanovi}. –Napomene i bibliografske reference uz tekst.– Bibliografija: str. 39–41. – Saètak; Summa-ry. – U: Mo{o Odalovi}, pesnik / urednik Dra-gan Hamovi}. – Kraqevo: Narodna biblioteka „Ste-

36

fan Prvoven~ani”, 2018. – (Edicija Poveqa.Biblioteka Preobraèwe; kw. 22). – ISBN 978-86-80522-36-4. – Str. 21–42. – COBISS.SR-ID266350348

Posle „Velikog praska” / Jovan Qu{tanovi}. – Na-pomene i bibliografske reference uz tekst. – U:Srpska kwièvnost danas (zbornik radova saokruglih stolova 2014–2017) / urednik Miro Vuk-sanovi}. – Novi Sad: Srpska akademija nauka iumetnosti, Ogranak, 2018. – ISBN 978-86-81125-96-0.– Str. 285–297. – COBISS.SR-ID 524721813

Sa mnom ima neka gre{ka / Vlada Stojiljkovi}; ilu-strovao Du{an Pavli}. – 2. izd. – Beograd: Laguna,2018. – 159 str. – Autorova slika. – Str. 145–150:Mudrost i ose}ajnost igre / Jovan Lju{tanovi}. –Str. 151–155: Fama o biciklisti / Pop D. \ur|ev.– Bele{ka o piscu: str. 159. – ISBN 978-86-521-2062-8 (bro{.). – COBISS.SR-ID 269191948

Pesni~ki svet Dragana Luki}a / Jovan Qu{tano-vi}. – U: Svakoga dana / Dragan Luki}; prire-dio Jovan Qu{tanovi}; [ilustrator VladislavFilipovi}]. – Beograd: Bookland, 2018. – 157 str.– (Biblioteka Zemqa kwiga). – Str. 150–157. –ISBN 978-86-7182-622-8 (karton). – COBISS.SR-ID 270135052

Humoristi~ki roman o de~joj druìni / Jovan Qu-{tanovi}. – U: Hajduci / Branislav Nu{i} [ilu-stracija Borivoje Grbi}]. – Beograd: BIGZ {kol-stvo, 2018. – 202 str. – (Lektira za peti razredosnovne {kole). – Str. 3–9. – Napomene i obja-{wewa u bele{kama uz tekst. – ISBN 978-86-6049-511-4 (bro{.). – COBISS.SR-ID 267535884

O tipolo{kim modelima u srpskom pesni{tvu zadecu u 21. veku / Jovan M. Qu{tanovi}. – Summa-ry: Typological models in serbian children’s po-etry in 21st century. – Napomene i bibliograf-ske reference uz tekst. – Bibliografija: str.73–74. – Saètak; Summary. – U: Kwièvnost za

decu u nauci i nastavi / [urednici] Violeta Jo-vanovi}, Branko Ili}. – Jagodina: Fakultet pe-dago{kih nauka Univerziteta u Kragujevcu, 2018.– (Edicija Posebna izdawa. Nau~ni skupovi; kw.21). – ISBN 978-86-7604-161-9. – Str. 61–74. –COBISS.SR-ID 260407308

Snovi iz viline kutijice: izbor iz bajki GrozdaneOluji} / priredio i predgovor napisao JovanQu{tanovi}; [ilustracija Selena Tabakovi}]. –Beograd: BIGZ {kolstvo, 2018 (Beograd: BIGZPublishing). – 97 str.: ilustr.; 20 cm. – (Lektiraza peti razred osnovne {kole / [BIGZ {kol-stvo]). – Iz viline kutijice: str. 3–8. – Napo-mene uz tekst. – ISBN 978-86-6049-512-1 (bro{.).– COBISS.SR-ID 267534860

2019.

Bajka o Kratkove~noj Desanke Maksimovi} kao(auto)poeti~ki tekst / Jovan Qu{tanovi}. –Napomene i bibliografske reference uz tekst.– Bibliografija: str. 301–302. – Saètak; Sum-mary. – U: Pesni~ki zavi~aj Desanke Maksimo-vi} / [urednici Svetlana [eatovi}, Zorana Opa-~i}]. – Beograd: Institut za kwièvnost i umet-nost: Zadu`bina „Desanka Maksimovi}”; Trebi-we: Du~i}eve ve~eri poezije, 2019. – (Nauka okwièvnosti. Poeti~ka istraìvawa; kw. 24).– ISBN 978-86-7095-249-2. – Str. 281–303. –COBISS.SR-ID 525394581

Eti~ko ~i{}ewe: brevijar jututunskih pohvalaludosti / Pop D. \ur|ev. – 1. izd. – Novi Sad:Media art content, 2019. – 76 str. – (BibliotekaJuvenalirnica). – Str. 71–76: Bez o~iju izvansvakog zla / Jovan Qu{tanovi}. ISBN 978-86-6397-071-7 (karton). – COBISS.SR-ID 328537351

„Mirko, pazi metak...” Pojava „De~jih novina” izGorweg Milanovca – kulturnopoliti~ki i

37

ideolo{ki kontekst / Jovan M. Qu{tanovi}.– Bele{ka o autoru: str. 538–539. – Napomenei bibliografske reference uz tekst. – Biblio-grafija: str. 454–455. – Apstrakt; Summary. –U: âsopisi za decu: Jugoslovensko nasle|e /uredile Tijana Tropin, Stanislava Bara}. – Beo-grad: Institut za kwièvnost i umetnost, 2019.– (Institut za kwièvnost i umetnost. Istori-ja srpske kwièvne periodike; 28). – ISBN 978-86-7095-250-8. – Str. 437–456. – COBISS.SR-ID280945676

Pesni~ke igre i poigravawa Popa D. \ur|eva:zbornik radova sa nau~nog skupa odrànog na30. Me|unarodnom festivalu humora za decu uLazarevcu, 19. septembra 2018. / priredio JovanM. Qu{tanovi}. – Lazarevac: Biblioteka „Di-mitrije Tucovi}”, Me|unarodni festival humo-ra za decu, 2019. – 102 str. – (Biblioteka Zlat-na pera; 1). – Zastupqeni i autori iz Vojvodine.– Tira` 200 – ISBN 978-86-81335-76-5 (bro{.).– COBISS.SR-ID 278442764

Poezija za decu Qubivoja R{umovi}a i istorijasrpske poezije za decu / Jovan M. Qu{tanovi}. –Napomene i bibliografske reference uz tekst.– Bibliografija: str. 319–320. – Apstrakt; An-notaciя. – U: Kwièvno delo Qubivoja R{umo-vi}a / [glavni i odgovorni urednik Sneàna Ma-rinkovi}]. – Uìce: Pedago{ki fakultet, 2019.– ISBN 978-86-6191-061-6. – Str. 309–320. –COBISS.SR-ID 281974796

Srpski jezik: radna sveska za drugi razred osnovne{kole / Mirjana Staki}, Jovan Qu{tanovi},Zorica Raci}; [ilustracije Toni Radev, IvanMilosavqevi}, Selena Tabakovi}]. – Beograd:BIGZ {kolstvo, 2019. – 121 str. – ISBN 978-86-6049-551-0. – COBISS.SR-ID 276884492

U srcu znawa: ~itanka: uxbenik za drugi razredosnovne {kole / [priredili] Jovan Qu{tanovi},

Zorica Raci}; [ilustracije Selena Tabakovi}, LeaEmbeli]. – Beograd: BIGZ {kolstvo, 2019. – 94str. – Tekst }ir. i lat. – ISBN 978-86-6049-548-0.– COBISS.SR-ID 276882956

38

KULTURA, KWI@EVNOST,

DETIWSTVO –

NAU^NA MISAO

JOVANA QU[TANOVI]A

Originalni nau~ni rad

UDC 821.163.41-93.09 Lju{tanovi} J.Primqeno 19. 6. 2020.

Prihva}eno 25. 6. 2020.

� Jovan M. DELI]*Univerzitet u Beogradu

Filolo{ki fakultet Beograd

Republika Srbija

QU[TANOVI]EVAIGRA OGLEDALA –POEZIJA I KULTURA.POEZIJA U OGLEDALUKRITIKE ILI KRITIKAU OGLEDALU POEZIJE

SA@ETAK: U radu se isti~e mjesto, zna~aj i status

Jovana Qu{tanovi}a u srpskoj nauci o kwièvnosti za

djecu i poredi se Qu{tanovi} sa Novom Vukovi}em. Po-

tom se posebna pa`wa posve}uje dijelu kwige Kwièv-nost za decu u ogledalu kulture pod naslovom „Kriti~a-

ri u ogledalu kwièvnosti za decu”, a onda se prikazuje

kwiga u cjelini s akcentom na wenoj metodolo{koj moder-

nosti i inovativnosti.

KQU^NE RIJEÎ: kwièvnost za djecu, kultura,

kulturni status bajke, ànr, alegorijsko, fantasti~no,

oblici modernosti, antropologija djetiwstva, lirizacija

djetiwstva, pore|ewe pjesnika, lirski identitet, igra,

nonsens, kwièvna kritika, misija kriti~ara, djeca i rat,

kontinuitet, promjene

Prvo jedno sje}awe, jer ne izlazi iz akademskihokvira, a ti~e se li~nosti, djela i vrednovawa.

39

* [email protected]

Odbrana doktorske teze Jovana Qu{tanovi}aPoetika modernog i srpska poezija za decu od 1951.do 1971. godine na Filolo{kom fakultetu u Beora-du 2006. godine – danas se to jasnije vidi nego on-da, mada se i onda vidjelo, i u sve~anom trenutkuto je i re~eno – bila je doga|aj od kapitalnog zna-~aja za razvoj Jovana Qu{tanovi}a i isto tako itoliko za razvoj discipline. Ta disciplina je do-ìvjela svoj vrh sa nepreàqenim Novom Vukovi-}em, a tada je – 2006 – bilo jasno da drugi vrh na-rasta i da se zove Jovan Qu{tanovi}. Ta diserta-cija je – i po obimu, i po zahvatu, i po imenima, ipo problemima koje je otvorila i re{avala, i posvom docnijem zna~aju – impozantno djelo. Nije sedalo ovom darovitom i izuzetno vrijednom ~ovjekuda svoj opus prirodno zavr{i, kao {to se nije da-lo ni Novu Vukovi}u, mada su obojica iza sebeostavila izuzetno zna~ajne kwige, pa ~ak i cjelovitpogled na kwièvnost za djecu ne samo u Srbiji ve}i u jugoslovenskim razjmerama. Vukovi}evo djeloovih godina zaokruùjemo objavqivawem wegovihmawe-vi{e sabranih djela; na Qu{tanovi}evo setek ozbiqno osvr}emo s osvjedo~ewem da se ovaj ~o-vjek ~estito naradio i ostvario.

Qu{tanovi} se u svojoj disertaciji slobodnokretao kroz vrijeme unaprijed i unazad stvaraju}iutemeqenu viziju poezije za djecu u drugoj polovi-ni 20. vijeka, a posebno u doba nastanka i rascva-ta visokog modernizma. Tako je taj rad sadrào usebi vrlo precizno i reqefno prikazano stawe upoeziji za djecu u dvjema prezna~ajnim decenijama,ali u skicama i nacrtima i ono {to je prethodi-lo, kao i ono {to }e za wima do}i.

Qu{tanovi}evi radovi, kao i Vukovi}evi, neop-hodni su svakom kwièvnom posleniku koji èlida sklopi cjelovitu sliku srpske kwièvnosti dru-ge polovine 20. vijeka. Kwièvnost za djecu neo-dvojivi je dio te cjeline. To je bilo jasno i Vuko-

vi}u i Qu{tanovi}u, i s tom idejom su se baviliovom kwièvno{}u, wenom poetikom i istorijom,ali su obojica povremeno vrlo hrabro i – {to jeva`nije – veoma kompetentno prelazili granicesvoje discipline, ostaviv{i veoma zna~ajne radovei o kwièvnosti 19. i 20. vijeka.

Obojicu krasi jo{ jedna osobina – bili su veo-ma duhoviti qudi i pisali su o humoru i smijehuuop{te. Mo`da je to i prirodno: humor je imanen-tan dje~jem svijetu, pa i kwièvnosti za djecu. Onine samo da su to iznutra znali ve} su se humoromi smijehom bavili i poeti~ki, kwièvnoistorij-ski i interpretativno-analiti~ki. Ovi qudi su oz-biqno osje}ali, voqeli, poznavali i izdizali svojposao uvijek za stepenicu vi{e.

Zato je sasvim prirodno {to se u drugom dijeluQu{tanovi}eve kwige Kwièvnost za decu u ogle-dalu kulture (2012) – „Kriti~ari u ogledalu kwi-èvnosti za decu” – na{ao rad „Shvatawe Nova Vu-kovi}a o modernosti u poeziji za decu”, me|u trirada o trojici kriti~ara: o Bogdanu Popovi}u, Si-mi Cuci}u i Novu Vukovi}u, od kojih je prvi biovi{e esteti~ar i teoreti~ar kwièvnosti, a tre}ise bavio istorijom i poetikom kwièvnosti za dje-cu i omladinu, ali i stilistikom kao nau~nom di-sciplinom, dok je samo Sima Cuci} bio kwièvnikriti~ar koji je pratio kwièvnost za djecu „izdana u dan”.

Cijela ova Qu{tanovi}eva kwiga, a posebno we-no drugo poglavqe, u znaku je igre ogledala. Pri-tom se ne ogleda kwièvnost za djecu u kwièvnojkritici, kako se to obi~no kaè i predstavqa, ve}obrnuto – kriti~ari se ogledaju u kwièvnosti.Qu{tanovi}, naravno, vrlo dobro zna da se kwi-èvnost ogleda u kritici i da joj je bez toga ogle-dala vrlo te{ko da ̀ ivi kwièvni ̀ ivot i da bu-de vaqano percipirana i recipirana, ali je uvjeren– a to je i na{e uvjerewe – da kriti~areva nije po-

40

sqedwa, ve} da se zna~aj i dometi kriti~ara ogle-daju u kwièvnosti: kwièvnost najboqe pokazujekriti~areve doma{aje i proma{aje. Danas Dis su-di Skerli}u neuporedivo vi{e nego Skerli} Disu,iako je Skerli}ev sud proiza{ao iz wegovih kri-ti~kih na~ela. Kwièvnost, naravno sudi i na~e-lima, odnosno sve se to – i kriti~ka na~ela, iprakti~na kritika – ogleda i provjerava u samojkwièvnosti. Kona~no presu|uje kwièvnost, a nekwièvna kritika, mada je uloga kritike, u {iro-kom zna~ewu te rije~i, ne samo izuzetno va`na ve}i nezamjenqiva.

Rad „Bogdan Popovi} i lirski identitet poezi-je za decu” karakteristi~an je za na~in mi{qewai su|ewa Jovana Qu{tanovi}a ne samo o kwièvnojkritici; za wegovo nastojawe na razumijevawu, tu-ma~ewu i nijansi. Za mawe tolerantnog ~ovjeka ne-sklonog nijansirawu, Bogdan Popovi} bi bio eli-minisan iz problematike kwièvnosti za djecu ve}prvim pasusom ovoga rada: on se bavio „poezijom zadecu malo i sporadi~no”, apsolutno negirao vred-nost poezije za decu kao zasebnog kwièvnog feno-mena, pori~u}i posebno „vrednost poezije za decuJovana Jovanovi}a Zmaja”.

Uz to, brojni autoriteti u oblasti prou~avawai kritike kwièvnosti za djecu sna`no su se cije-lo stoqe}e polemi~ki suprotstavqali mo`da ipakna{em ponajve}em kwièvnom teoreti~aru, stvo-riv{i polemi~ki kontekst koji po pravilu nije po-voqan za iznijansirano tuma~ewe. Prema tom kon-tekstu Qu{tanovi} uzima distancu, {to je metodo-lo{ki plodna pozicija.

Tamo gdje bi drugi istraìva~ posao smatrao za-vr{enim i suvi{nim, Jovan Qu{tanovi} tek po~i-we. Treba se obziqno pozabaviti i esejem BogdanaPopovi}a „[ta je veliki pesnik?” i obaveznouvesti u razgovor o odnosu Bogdana Popovi}a pre-ma dje~joj poeziji wegovu i danas nezaobilaznu An-

tologiju novije srpske lirike. Polemi~ki kon-tekst je neophodno poznavati, ali i prema wemuimati i zauzeti promi{qen kriti~ki stav. Ako jePopovi} negirao dje~ju poeziju, vaqa vidjeti za{toje, sa kojim razlozima i u kojem kontekstu to ~i-nio, i da li je pritom ne{to relevantno rekao iliu~inio za tu poeziju.

Qu{tanovi} vrlo razlo`no i precizno posta-vqa pitawe konteksta, odnosno vi{ekontekstualno-sti, i smatra da treba razmotiriti Popovi}evestavove u kontekstu samoga eseja „[ta je velikipesnik?”, pa u kontekstu ukupnog Popovi}evog od-nosa prema poeziji, te u kontekstu odnosa epohaprema poeziji Jovana Jovanovi}a Zmaja. Potom tajkontekst vaqa pro{iriti na Popovi}evu Antolo-giju.

Popovi} „stavqa na proveru” tvrdwu da je Zmajveliki pjesnik, ali se distancira od iskqu~ivogNedi}evog stava da je on „stihotvorac vi{e negopesnik”. Na „Jakovqevim lestvicama”, koje povezu-ju nebo i zemqu, prizemne pjesnike i „nebesnike”,Zmajevo mjesto bi bilo u wihovom dowem dijelu.Popovi} u tom prizemqewu Zmaja nije usamqen:Zmaja su detronizovali jedan veliki kriti~ar (Q.Nedi}) i jo{ ve}i pjesnik (L. Kosti}). To je dobavelike smjene i promjene – distancirawa od roman-tizma, Zmajevog tipa pogotovu, i uspostavqawa mo-derne. Jedna kulturna ikona se mora promijenitida bi na weno mjesto do{la druga. A to je za Popo-vi}a Du~i}.

Sklon na~elnosti i jasnim kriterijumima, Bog-dan Popovi} odre|uje veli~inu pjesnikovu premastepenu u kojem su razvijene u wemu „op{te osobinepesni~ke”, a to su misaonost, ma{ta, osje}awe iukus. Popovi}ev estetizam – koji je izraz duha epo-he – vodio je ovoga esteti~ara, teoreti~ara i kri-ti~ara u vjeru da je lirika najvi{a vrijednost, {toje onda vodilo u diskriminaciju prema poeziji ko-

41

ja nije „~ista”, ve} ima socijalnu, pedago{ku ilipoliti~ku funkciju. Estetizam se – tako vidi Qu-{tanovi} – pretvara u „neku vrstu ànrovskognormativizma”. Po tom kriterijumu }e se na}i udrugom planu Zmajeva satiri~na, humoristi~na iprigodna poezija, a odmah se, prema istoj kriteri-stici, postavqa i „problem statusa poezije za decu”.Koliko bi, po strogim kriterijumima ~iste lirike,ta poezija odgovarala „lirici u uèm smislu”?

Na ovo pitawe Qu{tanovi} nalazi posredanPopovi}ev odgovor iz pore|ewa Zmaja s pjesnici-ma velike evropske tradicije (od Miltona i We-go{a do Alfreda de Viwija i Sili Pridoma), aliu prvi plan izlazi Sili Pridom. Popovi} posta-vqa pred Zmaja – nalazi Qu{tanovi} – neku vrstuuniverzalisti~ke norme svojstvene simbolizmu, pokojoj je sve na svijetu povezano nekim tajnim veza-ma i saglasjima, ili tu| poeti~ki ideal kakav jeMiltonov. Popovi}ev kriterijum „dubine misli”,kojim ovaj kriti~ar mjeri i Zmajevu poeziju za dje-cu – dolazi iz „modernisti~kog poetskog ideali-zma”, odnosno iz idealizma srpske moderne. ZatoPopovi} nu`no tvrdi da se poezija za djecu ne mo-è smatrati obziqnom kwièvno{}u, niti da ta-kve pjesme mogu doprinijeti Zmajevoj slavi.

Qu{tanovi} primje}uje da Popovi} ni~im neobrazlaè svoj stav – dovoqno je da ga je osloniona univerzalisti~ki princip. Ali Qu{tanovi} vi-di i iza Zmajeve poezije i iza Popovi}eve kritikeisto shvatawe djeteta i djetiwstva: dijete je nedo-vr{eno bi}e, nedoraslo univerzalnom shvatawusvijeta – treba da poraste, pa }e mu se svijet, isto-rija, pjesma i gusle sami razjasniti. Popovi} poovakvom shvatawu nije bio usamqen me|u esteti~a-rima – sli~no je mislio i Benedeto Kro~e.

Popovi} pori~e Zmaju poznavawe dje~je du{e ipored toga {to mu priznaje da je djecu mnogo volioi djecom se puno bavio. I tu Qu{tanovi} vidi Po-

povi}evu nedosqednost: on ne ispituje „ja~inu”,„dubinu” ili „toplinu” Zmajevih pjesama, {to jeina~e ~inio pri analizi dobre, na primjer qubavnepjesme. Popovi}evom stavu Qu{tanovi} protiv-stavqa Skerli}a, koji je tvrdio da Zmaj nije voliodjecu „suvo pedago{ki, no o~inski, srda~no i to-plo”, i da je o djeci ispjevao „veliki broj pesama,najboqe de~je pesme u srpskoj kwièvnosti, gde suvelike istine qudske i blagorodna ~ove~anska ose-}awa kazana pristupa~no, lepo i prosto”. Qu{ta-novi} dodaje da se i Bogdanovi}, pri svojoj visokojocjeni Zmajeve poezije za djecu, oslawao upravo nawenu osje}ajnost, jer tvrdi da se Zmaj nije nigdje„tako suptilno i kladena~ki bistro dao kao liri-~ar, koliko u svojim de~jim pesmama”.

Pitawe du{e i wenog poznavawa Popovi} vezu-je za „unutra{wi ̀ ivot” i wegovo izraàvawe, paje „unutra{wi ̀ ivot” podigao do svojevrsnog kul-ta. Po tom kriterijumu Zmajeva poezija za djecu nemoè vrijednosno zadovoqiti kriti~ara. Ona jenaj~e{}e narativna, usmjerena na dje~ju igru iospoqeno pona{awe. Dje~ji „unutra{wi ìvot”,me|utim, druga~iji je nego {to ga je zami{qao Po-povi}: savremeni poznavaoci djeteta tvrde da sedje~ja du{a izraàva ospoqavawem, zauzimawemprostora, igrom, pa zbog toga poezija za djecu ~e-sto nu`no po~iva na „spoqa{woj fokalizaciji”,uvodi Qu{tanovi} termin iz ènetovske narato-logije.

Poezija za djecu, dakle, nije saglasna s kriteri-jumima Bogdana Popovi}a. Model koji Popovi} nu-di karakteristi~an je za prelazak iz 19. u 20. vi-jek. Takvo shvatawe je istorijski legitimno, pa mo-è ~ak i danas posluìti u identifikovawu ̀ an-rovskog identiteta. Ako se Popovi}evi principioslobode vrednosnih sudova i teìne, oni mogu idanas ponuditi – ukazivawem na minus-prisustvo –na~ela razlikovawa dje~je poezije od drugih pje-

42

sni~kih vrsta; ta poezija te{ko da moè izraàvati„dubinu misli” i „de~ju du{u” kao „unutra{wi ̀ i-vot”. Kao i u slu~aju satiri~ne poezije, tako i uopisu poezije za djecu – Popovi} moè biti odozbiqne koristi, ako se aksiolo{ki termini uzmukao deskriptivni.

U eseju „[ta je veliki pesnik?” dje~ja poezijaima paradoksalan poloàj: ona je i unutar podru~jalirike i izvan wega. Taj paradoks je jo{ vidqivi-ji kada se u ovo razmatrawe uvede i Popovi}evaAntologija novije srpske lirike, sa~iwena „po me-rilima ~isto esteti~kim”. Broj Zmajevih pjesama uAntologiji u opreci je sa zakqu~cima eseja „[taje veliki pesnik?”. Zmaj je najzastupqeniji pjesnikposlije Du~i}a.

U Antologiju su u{le i pjesme o djeci i za dje-cu: dvije Zmajeve – „Deda i unuk” i „Siro~e” – ijedna Branka Radi~evi}a – „Ribar~eta san”. Te pje-sme su, „kao svojevrsni pjesni~ki blok”, date odmahposlije odlomka iz Radi~evi}evoga „Gojka” i pjesmeNikole I Petrovi}a „Onamo ’namo”, tako da se kom-binuju patriotski patos, tema gusala i weàn odnosprema djetetu, sve do rekonstrukcije dje~jeg sna.

Drugi odjeqak Popovi}evog „Predgovora” An-tologiji Qu{tanovi} tuma~i kao ànrovsku ra-spravu o lirici i lirskim vrstama, pri ~emu se ti-polo{ki i deskriptivni termini koriste kao aksio-lo{ki. Paradoksalno je da je teoreti~ar koji je po-ricao poeziju za djecu unio u svoju Antologiju dje-~je pjesme i pjesme o dje~jem svijetu. Istovremenose iz te ànrovske rasprave vidi da su pjesme zadjecu i ono {to je u blizini s pjesmama „lepim podrugim merilima”, kakve su humoristi~ne i sati-ri~ne pjesme.

Grade}i harmoni~nu kwigu uzvi{enog tona, ko-ja je i sama umjetni~ko djelo, Popovi} se u Anto-logiji ~uvao humoristi~nih i satiri~nih pjesama damu ne bi razorile to jedinstvo tona i harmonije.

Stavqawe pjesama za djecu i o djeci na po~etakkwige, prema Qu{tanovi}u, treba da sugeri{e ide-ju rasta, odnosno odrastawa srpske lirike kao „or-ganske celine”. Tako Qu{tanovi} otkriva u Anto-logiji biologizam, odnosno evolucionizam, u kojisu ugra|ene i pjesme za djecu i o djeci. Dje~ja poe-zija je u{la u Antologiju tada najve}eg autorite-ta u oblasti teorije kwièvnosti, posebno lirike,koji je upravo toj poeziji osporavao vrijednost istatus.

Izme|u dva svjetska rata promijewen je odnosprema „~isto lirskom”, a promijewen je i odnosprema djetetu. U avangardi je dijete „univerzalnikulturni simbol”. Do{lo je do kopernikanskogpreokreta: dijete je od „nedovr{enog bi}a” posta-lo bi}e koje po elementarnosti, izvornosti i au-tenti~nosti prevazilazi odraslog ~ovjeka, pa se iztoga konteksta razvio i stav Marka Risti}a – pot-puno opre~an Benedetu Kro~eu i Bogdanu Popovi}u– „Na~elo poezije i na~elo deteta je u su{tiniisto…” Dje~ja poezija se opet oglednula u ogledalukulture.

Dje~ja antropologija, i antropologija uop{te,do{la je do saznawa da djetiwstvo odre|uje ~ovje-ka, posebno wegov psiholo{ki i duhovni razvoj.Najznamenitije srpske antologije ipak su zaobila-zile poeziju da djecu (Zoran Mi{i}, Miodrag Pa-vlovi}). Bogdan Popovi} je, iako usput i sporadi~-no, iskazao ideju da dje~ja poezija zauzima ̀ anrov-ski me|uprostor. Qu{tanovi} svoje poglavqe zavr-{ava citiraju}i Slavka Gordi}a: „Zmajeva pesmaza decu se koncentri{e u jednom me|uprostoru skojim grani~e sublimacija i satiri~na detroniza-cija, ali wena priroda nije ni prevashodno lirska,ni satiri~na.”

Posebnu reaktualizaciju i revalorizaciju do-bio je Sima Cuci}, kome Qu{tanovi} daje statuskriti~ara-misionara kwièvnosti za djecu izme|u

43

dva svjetska rata. Krupne promjene u antropologi-ji djeteta, a onda i u poeziji za djecu, i u odnosukritike i teorije prema woj, desile su se u prvihtrideset godina dvadesetog vijeka: djetiwstvo je zaestetizam moderne bilo ispod na~elima zacrtanihuniverzalnih vrijednosti, dok je avangarda (M. Ri-sti}) izjedna~avala na~elo poezije i na~elo djetiw-stva. Za avangardu je djetiwstvo bilo „praizvor iprana~elo”, odnosno, nulta ta~ka kulture. Sva ve-lika imena (B. Popovi}, J. Skerli}, M. Bogdano-vi}, pa i M. Risti}) gledala su na kwièvnost„spoqa”, bez obzira na to {ta su i kako su o wojmislila, dok je Sima Cuci} prvi u{ao „unutra”,prate}i „iz dana u dan” zbivawa u kwièvnosti zadjecu, nalaze}i da je ona „na{e pastor~e” i da seo woj pisalo nesistematski i nedovoqno. Jediniwegov prethodnik, koji je tako|e „iznutra” posma-trao kwièvnost za djecu, bio je Milan [evi} (De-~ja kwièvnost srpska, 1911), ~ije zasluge Qu{ta-novi} ne zaboravqa: wegovo djelo je „prva istori-ja srpske kwièvnosti za decu”, neoptere}ena pre-vi{e pozitivizmom, koja je davala prednost estet-skom nad pou~nim, i po tome je prethodila Cuci}u.

Po{tuju}i estetsku vrijednost, Cuci} isti~e danema prave razlike izme|u dobre kwièvnosti zadjecu i kwièvnosti uop{te: to jeste ili nije kwi-èvnost. Daju}i prednost estetskom nad pou~nim,on je upu}ivao zamjerke i autorima kakvi su Bra-nislav Nu{i} ili Milica Jankovi}. Cuci} je, kaoi [evi}, insistirao na posebnosti djeteta i dje-tiwstva, hvale}i ono {to je blisko dje~jem osje}a-wu svijeta, a osporavaju}i djela daleka „od de~jepsihe i kwièvnosti uop{te”. On je uvaàvao di-jete i djetiwstvo kao antropolo{ki fenomen. SimaCuci} je prvi ukrstio „pogled na kwièvnost kaona op{tiji estetski fenomen” i izgra|en odnosprema fenomenu djeteta i djetiwstva. I dok se [e-vi} bavio kwièvnom pro{lo{}u, istina – bli-

skom i ̀ ivom, dotle se Cuci} sav posvetio teku}ojprodukciji i procesima, i po tome je prvi pravikriti~ar kwièvnosti za djecu – kriti~ar s misi-jom. On je izgradio vlastiti kriti~ki jezik i jasanvrednosni sistem, distanciraju}i se od impresio-nizma u kritici.

Formirav{i se tridesetih godina, pretrpio jeuticaj ukusa vremena: qevi~arski orijentisan, alinedogmati~an, vjerovao je u op{ti napredak, pa i unapredak djeteta i djetiwstva, i razvijao je reali-sti~ko shvatawe kwièvnosti, pri ~emu je za wegarealno ono {to je uvjerqivo i nije vje{ta~ki kon-struisano. Traìo je zna~ewa, odnosno socijalnu ipsiholo{ku uvjerqivost likova, protive}i se kwi-{kom i {ablonskom. Iako je uvi|ao da je djetiwstvopo svojoj prirodi neistori~no, antropolo{ki po-stojano, Cuci} ga, ipak, posmatra i kao istorijskifenomen, barem {to se kwièvnosti ti~e, a to ve-zuje za ideju progresa: dijete je od Zmaja naovamo„pretrpelo izvesnu evoluciju”, pa hrle}i naprijed,djeca danas ne haju ni za @ila Verna. Tako se kaokriterijumi kod wega javqaju i istori~nost i nei-stori~nost, {to jeste protivurje~nost. Ali ta pro-tivurje~nost ima mo`da istorijsko i antropolo-{ko upori{te: ima ne{to istorijski promjenqivou djetetu i djetiwstvu i ne{to univerzalno {to ~i-ni dijete djetetom.

Kao realisti~ki usmjeren kriti~ar, Cuci} ni-je bio naklowen fantastici, pa ni bajci. Taj kri-ti~ki odnos prema bajci bio je u duhu vremena –ra{iren „od Londona do Moskve”. Cuci}eva nedog-mati~nost vidi se u wegovom odnosu prema Karluâpeku i wegovoj bajci: ocjewuje je kao „modernu”,jer ne truje ma{tu, ve} je samo „razigrava”. Sli~anje wegov odnos i prema Ivani Brli} Maùrani}: uwenim bajkama nalazi qubav za djecu i poznavawedje~je du{e, zalagawe za sve bijedne i nevoqne, su-protstavqawe zlu.

44

Opredjeqewe za realizam i vjera u socijalnu ihumanisti~ku funkciju kwièvnosti usmjerili suCuci}a vi{e prema prozi nego prema poeziji. Ipakje sna`no doìvqavao Zmajevu poeziju za djecu, ao{tro kritikovao Zmajeve epigone, kao i pjesnikekoji su ponavqali stare teme i modele.

Cuci}u se moè zamjeriti odsustvo sluha za pu-stolovnu prozu, {to dolazi iz wegovih kriti~kihna~ela, ali se ne moè osporiti da je on usposta-vio misiju kwièvnog kriti~ara za djecu, da je raz-vio jezik kritike, da je kwièvnost za djecu posma-trao iznutra, da je ukr{tao estetsku prirodu kwi-èvnosti s antropolo{kim svojstvima djeteta idjetiwstva, da je bio nedogmati~an, vrednosno odre-|en, uprkos povremenoj „krutosti” i normalnimkriti~kim ogre{ewima. On je, za Qu{tanovi}a,„kriti~ar s identitetom”, a takvi se ne sre}u sva-ki dan.

Evo nas ponovo pred Novom Vukovi}em, odnosnopred Qu{tanovi}evim radom „Shvatawa Nova Vu-kovi}a o modernosti poezije za decu”. Qu{tanovi}posmatra Vukovi}a u kontekstu procesa koji seodvijao od pedesetih do kraja sedamdesetih godina,kada je srpska i jugoslovenska kwièvnost za dje-cu doìvjela izuzetan procvat: „mnoìla su se de-la, {irila se tematska podru~ja, narastalo je inte-resovawe publike, nastajala je kritika specijali-zovana za ovu vrstu literature, osnovane su kultur-ne institucije, festivali i nagrade”, po~elo je ibrzo uzelo maha akademsko izu~avawe kwièvnostiza djecu.

Zna~ajnu ulogu u tim procesima, naro~ito uovom posqedwem, odigrao je Novo Vukovi}. Wemusu, na tada Vi{oj pedago{koj {koli, kasnije Na-stavni~kom, pa Filozofskom fakultetu u Nik{i-}u, dodijeqena dva „neva`na” predmeta: Stilistikai Kwièvnost za djecu i omladinu, a on je od wihstvorio „glavne” i postao presti`ni profesor, a

kasnije i redovni ~lan Crnogorske akademije nau-ka i umjetnosti. On je bitno i trajno obiqeìo raz-voj nauke o kwièvnosti za djecu, i razvoj stili-stike, ne samo u srpskoj ve} i u jugoslovenskimkwièvnostima. Wemu je svaka uska i ome|ena kon-cepcija kwièvnosti bila strana.

Sa zavr{enom „jugoslovenskom” grupom osposo-bio se da se samostalno uputi u jezikoslovne studi-je onoliko koliko mu je bilo potrebno za wegovastilisti~ka istraìvawa i da se pouzdano orijen-ti{e u komparativnim izu~avawima kwièvnosti.Sa solidnim znawem francuskog bio je lektor srp-skohrvatskog jezika u Francuskoj, prvak Francuskeu {ahu i ~lan komisije za odbranu doktorske diser-tacije na Sorboni. Bio je gost na ameri~kim i ev-ropskim univerzitetima i jedan od kqu~nih qudikwièvnog ̀ ivota u Crnoj Gori. Sa @abqaka i izNik{i}a stigao je do Sorbone, Harvarda, Jagelon-skog univerziteta... Bio je intelektualac me|una-rodnog formata; bio je Netko.

Sedamdesetih godina dvadesetoga vijeka Vukovi}je izgradio, odbranio i objavio doktorsku diserta-ciju Fantasti~no i ~udesno u kwièvnim djeli-ma za djecu nastalim u periodu izme|u dva svjet-ska rata na srpskohrvatskom jezi~kom podru~ju.Ve} u naslovu se vidi plodno ozra~ewe teorijefantastike Cvetana Todorova. Koliko je nama po-znato, ta kwiga Cvetana Todorova je kod nas prviput prevo|ena, u djelovima, za potrebe Vukovi}evedisertacije. Prevodio je dobro i bez ve}ih ambici-ja Novov brat, Mom~ilo, romanista, „za ku}ne ibratske potrebe”, kako je duhovito i ta~no govo-rio Novo. Disertacija je objavqena pod naslovomIza granica mogu}eg (1979) i sigurno je jedna odprvih srpskih pa i jugoslovenskih kwiga oslowenihna modernu francusku teoriju fantastike. Ve} samizbor fantastike za predmet disertacije bio je ino-vacija i znak modernosti, a primjena moderne teo-

45

rije proze i fantastike na kwièvnost za djecuznak da je, za Vukovi}a, kwièvnost za djecu sastav-ni dio kwièvnosti uop{te i da se na wu moè, imora, primjewivati moderna evropska metodologi-ja u prou~avawu kwièvnosti. Vukovi}eva kwiga jebila veliko i podsticajno metodolo{ko osvjeèwe.

Vukovi}eva disertacija, prema Qu{tanovi}u,prepoznaje nove pojave u kwièvnosti za djecu i an-ticipira budu}a poeti~ka zbivawa. Naslov „Novemogu}nosti imaginacije” ve} insistira na novinii imaginaciji, a implicitno i na mogu}im svjeto-vima, i to krajem sedamdesetih. Na taj na~in sepotcrtava to {to je Vu~ova poezija svojevremenodobila naziv „moderna de~ja poezija” (Marko Ri-sti}). Zahvaquju}i novoj metodologiji – novom pri-stupu fantastici – Vukovi} u Vu~ovom djelu Pod-vizi druìne „Pet petli}a” prepoznaje tip fan-tastike blizak nadrealizmu, gdje san i fantazijapredstavqaju „novi kontinent imaginacije”, a ondauspostavqa vezu izme|u Vu~ove poeme i Luisa Ke-rola. Znalac i erudita, Vukovi} u ovom Vu~ovomdjelu otkriva i folklorni sloj: motiv o za~aranojqepotici vrlo je rasprostrawen u pri~ama indo-evropskih naroda, a zna~ajan je i uticaj sièjnogmodela bajke na siè Vu~ove poeme. Tako Vukovi}otkriva svu sloènost fantasti~ne strukture Vu-~ovog djela, {to }e mu biti docnije argumentacijada utvrdi da su Petli}i otvoreno i dinami~no dje-lo (Uvod u kwièvnost za djecu i omladinu). Od-re|uju}i bliè Petli}e, atribuirao ih je kaoavangardno djelo, {to je sasvim ta~no.

Bavqewem moderno{}u kwièvnosti za djecu upunoj mjeri Vukovi} po~iwe kada se bavi poezijomod pedesetih do sedamdesetih godina, i to dvostru-ko: u~estvuju}i u kwièvnim procesima kao wihovpratilac, kriti~ar i sudionik, i akademski, teo-rijski, uvode}i red i sistem u haos svakodnevnogkwièvnog ìvota. On to ne ~ini kao apologeta,

ve} sa dobrom dozom dragocjenog skepticizma, naro-~ito na planu vrednovawa: upozorava na artisti~kimanirizam, na uniformnost predvidqivih kon-strukcija, jevtinih efekata. On umije da se distan-cira od „nove poetike” dje~je pjesme, ali da u toj„novoj poetici” uo~i djela, i ideje, koji donosevrijednosti.

Qu{tanovi} izdvaja dva Vukovi}eva naslova ko-ja najpotpunije osvjetqavaju wegov odnos prema mo-dernoj dje~joj poeziji: to je poglavqe iz Uvoda ukwièvnost za djecu i omladinu – „Tradicionalnai moderna poezija” – koju Qu{tanovi} ocjewuje kao„najsloèniji i najpotpuniji poku{aj sinteze poe-tike moderne poezije za decu kod nas”, i rad „Zmaji tzv. nova poetika dje~je pjesme”, koji je neka vr-sta prete~e pomenutog poglavqa. Tu je Vukovi}formulisao „tri stava” kao „neku vrstu konstitu-tivnog nukleusa” nove poetike dje~je pjesme: 1) oautonomnosti dje~jeg svijeta, 2) o igri i fantazi-ji kao pokreta~kim silama aktivnosti dje~jeg svije-ta i 3) o humoru kao bitnom obiqe`ju dje~jeg od-nosa prema svijetu. U ovim stavovima vidqiv je Vu-kovi}ev napor da spoji dostignu}a moderne antro-pologije o prirodi djetiwstva s mogu}no{}u wi-hove realizacije u kwièvnosti. Sklon teorijskoj,filosofskoj i antropolo{koj literaturi, Vukovi}je dobro upu}en u ideje o „pozitivnoj” i „negativ-noj” ontologiji djetiwstva, pa o pitawima nove po-etike govori jezikom koji dolazi iz ontologije iantropologije djetiwstva, ostaju}i otvoren za jeziki mi{qewe nauke o kwièvnosti, {to je jo{ vi-dqivije u poglavqu „Tradicionalna i moderna poe-zija”. Dihotomija tradicionalno – moderno dolaziiz „pozitivne” i „negativne” ontologije djetiw-stva. Tradicionalni svijet vidi u djeci nedovr{e-ne, budu}e qude, zastupaju}i „negativnu” ontologi-ju, a modernisti u djetetu i djetiwstvu vide auto-noman, ~ak i superioran svijet. Otuda su tradicio-

46

nalisti vezani za pedago{ki, moralisti~ki i prak-ti~ni ciq usavr{avawa budu}eg ~ovjeka, a moder-nisti za humorni, ma{tarski, igrivi.

Razli~it stav prema djetiwstvu uslovio je, pre-ma Vukovi}u, i razli~itost posmatra~ke ta~ke.Tradicionalisti posmatraju djetiwstvo sa distan-ce, iz perspektive odraslog ~ovjeka; kod moderni-sta je posmatra~ka ta~ka unutar toga svijeta. To sedirektno reflektuje na pitawa pjesni~kog subjek-ta. Ukidawe vremenske i psiholo{ke distance pre-ma djetiwstvu omogu}ava „{irewe djetiwstva” upra-vo na vremenskom planu, pa se moderna poezija pi-{e za djecu „od sedam do sedamdeset sedam godina”,pri ~emu pojam dje~ji postaje metafora ili pakoznaka takozvane „infantilne perspektive”.

Igra, slobodna fantazija i humor su dje~je oso-bine koje su izazov poetskom stvarala{tvu i nepo-sredno su povezane sa kwièvnom artikulacijom,{to u Uvodu kao sintezi nije moglo biti analiti~-ki pokazano, ali jeste u radu o Zmaju. Mada Zmajavezuje za negativnu ontologiju djeteta, Vukovi} od-mah dodaje da „to ne zna~i da nije doìvqavao dje-~ji svijet, osje}ao wegovu qepotu i naslu}ivao we-govu kompleksnost”. Analiziraju}i Zmajev odnosprema dje~joj igri, Vukovi} nalazi da je pjesnik ~ak„prepu{tao i ritam svog poetskog kazivawa rit-mi~koj fizionomiji dje~je igre”. Uz to je Zmajev„dar fantaste” povremeno nadja~avao „gra|anina ipedagoga” u pjesmi, i to je Vukovi} pokazao na „Pe-smi o Maksimu”, prvobitno zami{qenoj kao kriti-ka kwièvnosti, ali je pedago{ki efekat ostao udrugom planu, po{to je sve „ispalo kao u najboqojnonsensnoj pjesmi iz na{eg vremena”. Sklon fanta-stici, Vukovi} analizira fantasti~ni sloj u Zma-jevoj pjesmi „Ciganin hvali svoga kowa”, koja pre-lazi u ~istu igru, fantaziju i smijeh, koji su bli-ski nonsensu i kori{}ewu apsurda, pa su ove dvi-je Zmajeve pjesme ne samo prete~e ve} i obrasci mo-

dernoga pjevawa. Moderno se za~iwe, ~ak i posto-ji, u tradicionalnom, kao {to i elementi tradi-cionalnog „ìve” u modernom.

Svjestan da su i tradicionalno i moderno dvi-je poetske orijentacije, koje su, u izvjesnoj mjeri,postojale skoro od samih po~etaka poezije za dje-cu, a postoje i danas, Vukovi} ukr{ta tipolo{kii istorijski pristup, pa je svijest o istori~nosti,odnosno o promjeni koju je donijela „pozitivna on-tologija” djeteta, utkana u ove radove.

Vukovi} je uvijek zainteresovan za pitawe sti-la i stilskih sredstava pa i preko wih pokazujemodernost nove poezije: slobodna metaforika, zvu~-ne figure, asocijativni potencijal, kalamburi,àrgonizmi – sve su to stilska svojstva modernepoezije koja prepoznaje Vukovi}. Na tematsko-mo-tivskom planu, pored vje~nih tema djetiwstva uvodese, po prvi put, pojedini aspekti dje~jeg ìvota,zalaze}i i u prostor tabu tema. O~evidne su pro-mjene u stihu i rimi: napu{ta se strogo rimovawe,ru{i se o~ekivano ritmi~ko ustrojstvo, uvodi se„bijeli stih” i grafostilematska vizuelizacijapoezije.

Qu{tanovi} àli {to Vukovi} nije vi{e raz-vio dragocjeni stav „o liri~nosti moderne poezi-je za djecu”: ta poezija je poku{ala da bude vi{elirska, da potisne fabulu, kao {to je to ~inio Du-{ko Radovi}, ~ija poezija ìvi od bqeska duha ifantazije, poetske enigme, duhovite i nepredvidivepoente. Defabulizacija se uo~ava kao tendencija,ali ve}ina teoreti~ara smatra da }e „pri~a”, odno-sno lirski siè, opstati u poeziji za djecu, jer dje-ca „u svemu ho}e i traè pri~u”. Vukovi} otkrivamodernost i kod pjesnika klasi~nog lirskog po-stupka, kakva je Desanka Maksimovi}, koja „krozlirske iskaze, tka veliku, jedinstvenu pjesni~kubajku prirode”, pa isti~e da wena poezija „nije an-tropocentri~na” i da „socijalni i stilski poten-

47

cijal” wene poezije nadrasta standardnu deksrip-ciju.

Qu{tanovi} zakqu~uje i podvla~i da Vukovi}„govori o poetici one poezije za djecu koja je ima-la svoju samosvest, svoje univerzalno utemeqewe,svoj pesni~ki program i upe~atqivost, i snagu na-stupa na javnoj sceni, koji karakteri{u svaki mo-dernizam”. Vukovi} isti~e ono {to karakteri{emodernu poeziju sve do danas: autonomiju djetiw-stva, specijalnu subjektivnost „dje~jeg mentalite-ta” i „pozitivnu ontologiju djeteta”. Vukovi}, „vi-{e nego iko” (podvukao J. D.) „razmi{qa o kwi-èvnim konsekvencama proiza{lim iz takvog uni-verzalnog odnosa prema detiwstvu”, izvode}i iz to-ga glavni krug poeti~kih na~ela: igra, humor, fan-tazija. Oko tog jezgra gradi jezi~ko-stilski i te-matsko-motivski sistem, oslawaju}i se na kwièv-ne tendencije i dominante. Tako kwièvno oì-vqavaju modernisti~ka samosvijest i programskiiskazi u wegovoj sintezi, krajwe skromno nazvanoj– Uvod.

Qu{tanovi} je u ovom poglavqu odabrao najve-}eg teoreti~ara i kriti~ara s po~etka 20. vijeka,Bogdana Popovi}a, i na wegovim paradoksima poka-zao kontroverze oko statusa dje~je poezije u dobamoderne; potom prvog pravog kriti~ara dje~je kwi-èvnosti izme|u dva rata, Simu Cuci}a, daju}i muzasluèno mjesto u srpskoj kwièvnoj misli o kwi-èvnosti za djecu, ne zaboravqaju}i ni wegovogaprethodnika Milana [evi}a, koji je sa dva-trisvoja duboka kriti~ko-teorijska stava napravio ko-pernikanski preokret u shvatawu djeteta i djetiw-stva kao izvornog, autenti~nog i nepatvorenog zapoeziju; najzad sebi i vremenski i teorijski naj-blièg, Nova Vukovi}a, u periodu nastanka i raz-voja modernizma u srpskoj poeziji, periodu koji jebio predmet Qu{tanovi}eve disertacije, kao kri-ti~ara i teoreti~ara koji je dao trajne doprinose

prou~avawu kwièvnosti za djecu, posebno poeti-ci modernog.

Vjerovatno }e u nekom budu}em radu sqede}e imebiti Jovan Qu{tanovi}. Iz ovoga poglavqa nesum-wivo se vidi od kolikog su zna~aja misao o kwi-èvnosti i kwièvna kritika za status i vrednova-we poezije za djecu. A poezija na kraju presu|ujekakvi su dometi te misli. U ogledalu moderne poe-zije za djecu Novo Vukovi} izgleda dominantno usvom vremenu, kakav je i bio. Bez Jovana Qu{tano-vi}a toga ogledala ne bi bilo.

Od Andersena do smjene milenijuma

Kwiga Kwièvnost za decu u ogledalu kulturevapije za jednim objediwuju}im „okvirnim” teorij-skim tekstom o odnosu poezije i kulture, onako ka-ko je to Qu{tanovi} taj odnos vidio. Ve} od prevo-da Lotmanovih radova, uvijek sa odli~nim komenta-rima i predgovorima prevodioca Novice Petkovi-}a, a onda od Petkovi}evih semioti~kih radova, re-cimo onoga o Bori Stankovi}u i Ne~istoj krvi,javqa se na srpskom kulturnom prostoru napor dase izradi jedna semioti~ka teorija kulture i da seliteratura tuma~i u odnosu prema kulturi, odno-sno u {irem kulturnom kontekstu. Petkovi} tuma-~i Ne~istu krv neodvojivo od stare vrawanske srp-ske kulture i wenog dramati~nog sudarawa s novimvremenima i odnosima. Vapaj: „Staro, staro mi daj-te!” – nije nikakav krik konzervativizma ni àlza wim, ve} uvi|awe nestanka jedne kulture i slo-ma wenih vrijednosti.

Metafora ogledala i ogledawa upadqivo nagla-{eno se javqa u Qu{tanovi}evim naslovima: u na-slovu kwige (Kwièvnost za decu u ogledalu kul-ture), u naslovima wenih djelova („Kriti~ari uogledalu kwièvnosti za decu”, „Ogledala i ogle-

48

dawa Du{ana Radovi}a”) i u naslovima pojedinihpoglavqa („Recepcija Hansa Kristijana Andersenakao ogledalo odnosa prema bajci u srpskoj kultu-ri”; Vilina kwiga Sime Matavuqa kao ogledalopoloàja bajke za decu u srpskoj kulturi”) – dakle,ravno pet puta. Ova u osnovi pjesni~ka slika upu-}uje na metod i istraìva~ki postupak. Djelo se nesagledava izolovano, ve} u {irokom kulturnom ikomparativnom kontekstu, koji je dinami~an i mi-jewa se iz epohe u epohu. Recepcija pojedinih pisa-ca i ̀ anrova (Andersenove bajke) moè biti ogle-dalo odnosa nacionalne kwièvnosti i kwièvnepublike prema piscu i ànru. Kwièvna kritikaogleda vaqanost svojih na~ela i domet svojih sudo-va u poeziji o kojoj pi{e i sudi. Pisci se ogledajuu komparativnom kontekstu, pa je i komparatisti~-ki aspekt ove kwige za svako po{tovawe (pitawerecepcije bajke, status Andersena u srpskoj kultu-ri, Matavuqev odnos prema evropskoj bajci, kwièv-na kritika i evropska metodologija, Du{an Rado-vi} i engleska kwièvnost za djecu, da ne govorimoo pore|ewima doma}ih pisaca: Du{ana Radovi}a iGrigora Viteza; Vesne Vidojevi} Gajovi}, Vesne Alek-si} i Vesne ]orovi} Butri}). Naravno, govor o ̀ an-ru, pa o igri i nonsensu u savremenoj srpskoj poezi-ji za djecu, te{ko da moè biti uspje{an bez kompa-rativnog konteksta. Sve to obuhvata i natkriqujenaslov kwige u ~ijem je sredi{tu ogledawe kwi-èvnosti za djecu u kulturi. Pritom nije rije~ opasivnom ogledawu, ve} o dinami~kom i ̀ ivom od-nosu poezije i kulture, pri ~emu ni kwièvni pro-cesi nijesu ni{ta mawe dinami~ni od smjene kul-turnih paradigmi. Qu{tanovi}evo ogledalo je vi-{e filmska traka nego stati~na slika trenutka: natoj traci se vidi slika dinami~kih procesa kako usrpskoj kwièvnosti za djecu, tako i u kulturi.

Povla{}enu poziciju su dobila dva „uvodna” ra-da – o Zmajevom „Oxa~aru” i o Simovi}evoj „de~joj

du{i”, ~ime se sugeri{e vremenski raspon kojikwiga obuhvata – od Zmaja i wegovog doba do Qu-bomira Simovi}a. Ali ti pjesnici nijesu odvojeni,bez obzira na vremensku udaqenost, jer se Simovi}bavi i Zmajem, pa je ova kwiga u znaku neobi~nihi otkrivala~kih spojeva. Time se implicira da }ese kwiga baviti sloènim odnosom tradicionalno– moderno, problemom kwièvnosti da djecu i „vi-soke” kwièvnosti i otkrivawem novih dimenzijau klasi~nim tekstovima. A za sve to je neophodan{irok kulturni i komparativni kontekst. Zmajev„Oxa~ar” ne bi mogao biti protuma~en – ovako ka-ko ga Qu{tanovi} tuma~i – prije pojave i ukorije-wewa psihoanalize. Tek sa psihoanaliti~kog sta-novi{ta mogu}no je napisati drugi dio naslovaovoga rada – „tabu infantilnog erotizma”. O tomesu u psihoanalizu neupu}eni autori mogli tek ne-{to mutno slutiti. Otkri}e „infantilnog eroti-zma” u Zmajevoj prozi i otvarawe jedne tabu temenesumwivo je Qu{tanovi}ev ozbiqan doprinos tu-ma~ewu Zmajeve proze, ali i ozbiqan metodolo{kiogled. Zmajev „Oxa~ar” postao je ~itqiviji zahva-quju}i postzmajevskim kulturnim promjenama i na-u~nim saznawima.

Sli~no je i sa Qu{tanovi}evim bavqewem kri-tikom: teorijske pozicije Bogdana Popovi}a ne mo-gu se razumjeti bez razumijevawa estetizma, odno-sno moderne, u ~ijem znaku je bila cijela tada{waEvropa. Pojava avangarde je jedan od rezultata ve-like, ne samo kulturne promjene i smjene sistemakulture poslije Prvog svjetskog rata. Misao MarkaRisti}a ne moè se razumjeti izvan avangardnogkonteksta i nadrealizma. Kriti~ka na~ela i krite-rijumi Sime Cuci}a dosta duguju socijalnim ideja-ma tridesetih godina, koje imaju svoj {iri, tako|eevropski kontekst. Zato je za visoko po{tovaweCuci}eva otpornost na radikalizaciju i dogmati-zaciju socijalnih ideja u kwièvnosti. Iznijansi-

49

rana misao Nova Vukovi}a razvila se iz procvatanovih kwièvnih metoda (teorija fantastike Cve-tana Todorova, recimo), ali i iz moderne dje~je iop{te antropologije, kao i iz nove ontologije dje-teta i djetiwstva.

Poezija Qubomira Simovi}a i pjesnikova „dje-~ja du{a” otvaraju se zahvaquju}i {irokoj pjesni-kovoj kulturi, wegovom odnosu prema kwièvnostiza djecu i wegovim tuma~ewima Zmajevih i Danojli-}evih pjesama. Tu se poezija za djecu pokazuje drago-cjenom za razumijevawe i tuma~ewe cijele rukovetiSimovi}evih pjesama, odnosno „visoke” kwièvno-sti. Istovremeno se i Zmajeve, odnosno Danojli}e-ve pjesme pokazuju u drugom svjetlu i kao „visokakwièvnost”.

Simovi} odbacuje sve atribute uz poeziju za dje-cu – ostaje samo poezija – i ravnopravno tretiraizabrane Zmajeve i Danojli}eve pjesme sa „visokompoezijom”. Simovi}eva kwiga eseja Duplo dno, ko-ja izrasta sa svakim novim izdawem, jeste provjerasopstvenog pjesni~kog iskustva na analizi poezijebliskih pjesnika, i u osnovi je autopoeti~ko dje-lo. Zato se iz te perspektive, i iz perspektiveZmajevih pjesama „No}ni straàr”, „@abac koji nezna da }uti”, „Kod ma~ke na ~asti”, „Majstor” ilutkarske drame „Nesre}na Kafina”, odnosno Da-nojli}evih pjesama iz zbirke Rodna godina, u pr-vom redu „Grozdovi” i „Per{un”, druga~ije otva-raju Simovi}eve pjesme „s de~jom du{om”. Simovi}insistira na ~ulnosti i konkretnosti Danojli}e-vih pjesama, ali i na prekora~ewu granica ~ulno-sti i na metafizi~kim slutwama, naro~ito u dvje-ma navedenim pjesmama. Iza slike pija~nog izobiqau Simovi}evoj pjesmi „Pija~ni dan u Uìcu” slu-ti se opasan, mra~an mitski prostor, pa je ~ak po-treban lu~ da osvijetli „ne{to {to hrani” od tog~ulnog, prividnog izobiqa hrane. U pjesmi „Snegna Medvedniku” i snijeg ima svoje mjesto i smisao

u tom elementarnom svijetu i na~inu ìvota: ondaje dodatni ukus i dodatnu vrijednost hrani u jed-nostavnom ̀ ivotu na planini, gdje je hrana ̀ ivot-na radost, i sigurnost, i zalog opstanka. Simovi}e-va naslovna sintagma „Vidik na dve vode” potvr|ujese – kao i „duplo dno” – i kroz cijelu wegovu poe-ziju: to je pogled na oba svijeta, na zemqu i nebo,na ~ulno i metafizi~ko. Na hranu i „obi~ne” vri-jednosti baca se pogled iz te{kih stawa i situaci-ja: rat, ropstvo, vje{ala i smrt, pri ~emu se „obi~-nom” visoko podiè cijena i ono postaje predrago-cjen, ~esto nedostiàn izvor ìvota. ûlno-kon-kretni svijet poezije za djecu budi pjesni~ko ~ulo,koje iza pojavnosti i vidqivog, ~ak opipqivog, slu-ti veliku nevidqivu tajnu.

Niko nije tako ~itao Zmaja kao Simovi}: u„No}nom straàru” on prepoznaje apokalipti~nuscenu u dje~joj igri i „slika de~je igre pretvara(se) u sliku mra~nih sila i mehanizama”. U pjesmi„@abac koji ne zna da }uti” vidi elemente nemo-tivisanog i nejasnog nasiqa” – kreketawe u nevri-jeme pla}a se glavom, a slike odvla~e asocijacijeiz dje~jeg u kafkijanski svijet. Neke nedoku~ive idalekose`ne mehanizme zla Simovi} sluti iz pje-sme „Kod ma~ke na ~asti”.

Podstaknut ovakvim ~itawem Zmajevih pjesama,Qu{tanovi} briqantno i originalno tuma~i Si-movi}eve pjesme „Tobxija svome kowu na kome sevra}a iz rata”, „Komandant 18. armijskog korpusa”,„Mi{” i ciklus „Portas regius”. Prirodno je da jeSimovi}, poslije brojnih avangardnih „pravaca” ipjesama, mogao u Zmaju vidjeti za~etnika vizuelne,signalisti~ke poezije, {to Zmajevi savremenicinijesu mogli ni primijetiti, ni osjetiti, ni imeno-vati, pa ~ak ni pretpostaviti da bi to moglo bitinekome u budu}nosti srpskog pjesni{tva vaànoslonac. Tek pogledom unazad, poslije stoqetnogiskustva, to je mogu}no. I to je dato pjesniku koji

50

pjeva svoj veliki theatrum mundi; koji „peva velikudramu ~ovekovog postojawa, dramu u kojoj ~ovek sasvojim golim, jednostavnim, trivijalnim ìvotomstoji naspram sebe i drugog ~oveka, i naspram nebe-sa, i naspram istorije”.

Ovaj Qu{tanovi}ev rad jedan je od najboqih inajta~nijih radova o poeziji Qubomira Simovi}a.Vi{estruko je otkrivala~ki, nalaze}i „de~ju du{uQubomira Simovi}a” i spajaju}i wegovu esejistikusa poezijom, iz ugla kwièvnosti za djecu i omla-dinu. On precizno pokazuje da pisac ne pi{e sam,ve} sa svojom ukupnom – pa i ~itala~kom – kultu-rom; tradicija (Zmaj) oìvqava i moderno se do-ìvqava, zahvaquju}i visokoj, ne samo doma}oj, mo-dernoj kwièvnosti (Kafka); da esejistika jednogvelikog pjesnika nudi tajne kanale i prolaze dowegove poezije i poetike. Niko nije tako ~itao Si-movi}a kao Qu{tanovi}.

Od proznih vrsta Qu{tanovi} je najve}u pa`wuposvetio bajci – ukupno ~etiri rada sa~iwavaju diokwige „O kultnom statusu bajke”. S razlogom, jerje bajka „vjerovatno najva`nija vrsta u dje~joj lite-raturi”, i to i po umjetni~kom nivou, i po duìnitrajawa interesovawa za wu, i po intenzitetu to-ga interesovawa, tako da se – prema Novu Vukovi}u– s wome ne moè uporediti nijedna druga kwièv-na vrsta.

Glavni junak ovoga dijela kwige je Hans Kristi-jan Andersen, a glavni problem – odnos narodne iumjetni~ke bajke i s tim u vezi problem recepci-je, odnosno problem relacije umjetni~ke bajke pre-ma nacionalnoj tradiciji, odnosno Vukovim narod-nim pri~ama, i evropskoj, prije svega prema Ander-senu. Nema sumwe da i Grimove i Andersenove iVukove bajke nose snaàn autorski pe~at onoga koih je sakupio, uobli~io i „na svijet izdao”, takoda se problem odnosa narodnih i umjetni~kih baj-ki javqa ve} od samoga po~etka wihovog objavqiva-

wa, kod nas od Vuka Stefanovi}a Karaxi}a. Nijeli se upravo Vuk ̀ alio kako je rad na pripovijet-kama mnogo teì nego na pjesmama, jer u prozi vaqarije~i „namje{tati”, a to nijesu prire|iva~ke ve}autorske muke.

Bave}i se pitawem recepcije Andersenove baj-ke, Qu{tanovi} se upustio u ozbiqan i precizan„starinski” istraìva~ki rad, prate}i po perio-dici tu recepciju od 1858. godine do Sabranih baj-ki u prevodu Petra Vuji~i}a iz 1980. godine, od-nosno do komparativne studije Zorane Opa~i} „Na-sle|e bajke H. K. Andersena u bajkama GrozdaneOluji}” iz 2011. Predistorija te recepcije seèdo 1902. godine, kada se pojavquje srpski prevodAndersenovih Odabaranih pri~a. Zanimqive su na-ro~ito Zmajeve i Matavuqeve intervencije na An-dersenovim prevodima i Qu{tanovi}evi pa`qiviuvidi i komentari.

Time je najavqen rad o Vilinoj kwizi Sime Mata-vuqa, u kojoj su sakupqene bajke Andersena, Grima, On.Rua, Nikole Suzane i Eduara Labulea, za nas naro-~ito zanimqivog po prevo|ewu narodnih pri~a izSrbije i interesovawu za Vukovo djelo. Matavuqje birao pri~e koje odgovaraju na{em „narodnomduhu”, nastoje}i da u „srpsko ruho” odjene pri~e sasjevera i juga Evrope. Matavuq izraàva nezadovoq-stvo suvi{e racionalisti~kim i pozitivisti~kimduhom druge polovine 19. vijeka i sluti promjenekoje }e do}i na me|i vjekova. Qu{tanovi} anali-zira pojedina~ne bajke insistiraju}i na prirodi izna~aju ~udesnog tipa fantastike. Matavuq slutida bi Vilina kwiga i Vukove narodne pri~e moglepodsta}i razvoj umjetni~ke bajke kod Srba.

Qu{tanovi}eva poglavqa izlaze jedno iz drugo-ga i naslawaju se jedno na drugo – poslije poglavqao Vilinoj kwizi slijede radovi o na{im umjetni~-kim bajkama: o Malim bajkama Stevana Rai~kovi}au kontekstu srpske recepcije Andersena i o alego-

51

rijskom i fantasti~nom u bajkama i pri~ama za dje-cu Grozdane Oluji}. Rai~kovi} se kwièvno{}u zadjecu bavio sporadi~no i nesistemati~no. U Malimbajkama Qu{tanovi} vidi transponovane „pojedineelemente Andersenove poetike”. Male bajke „uop-{te nisu ~udesne pri~e”, kako bi se to o~ekivaloanalogno „@enskim pripovijetkama” Vuka Karaxi-}a. Rai~kovi}evi antropomorfizovani likovi ni-jesu nosioci natprirodnog, ve} sluè „da bi se is-pri~ale alegorijske pri~e o qudima”. Andersen jeve} poeti~ki i ̀ anrovski izmijenio bajku i mogaoje biti podsticajan za Rai~kovi}a. Za Andersena jekarakteristi~an „umjereni ili ~ak reducirani ro-manti~ni subjektivizam” (V. Matajc), ali je na we-ga uticao i procvat realisti~ke proze, {to }e bi-ti od dalekose`nog zna~aja za Andersenovo ozra-~ewe umjetni~ke bajke, pa i Rai~kovi}evih Malihbajki. To ozra~ewe Qu{tanovi} prepoznaje kod De-sanke Maksimovi} („Ako je verovati mojoj baki” i„Bajka o kratkove~noj”). Qu{tanovi} uspostavqaparalelu izme|u Andersenove bajke „Heqda” i Ra-i~kovi}eve „Bajke o zrnu peska”. Rai~kovi}, me|u-tim, u Male bajke unosi svoju sliku svijeta, a An-dersen devetnaestovjekovne ideje gra|anskog indi-vidualizma i slobode. Qu{tanovi} isti~e da Rai~-kovi} varira temu slobode i osje}awe apsurda naniz na~ina u Malim bajkama. U „Bajci o galebu”galeb se bori da se domogne slobode. U „Bajci oskitnici i mravima” vidi se duboka, „su{tinskaotu|enost izme|u subjekata”, a za pomawkawe uza-jamnosti znao je i Andersen i do~arao ga je u „Ru-`nom pa~etu”. U „Bajci o ribici i ptici” dvijeìvotiwe su zato~ene, imaju istu ~e`wu za slobo-dom, istu boju i {are, a ne znaju jedna za drugu. Ma-le bajke imaju lirsku prirodu i korespondiraju sasrpskom poezijom druge polovine 20. vijeka.

Rai~kovi}, kao i Andersen, pri~a, ali i pjevao smrti, pa Qu{tanovi} izdvaja „Bajku o alasu” i

„Bajku o Tadiji” kao dvije pri~e koje tematizujusmrt. Prva se pretvara „u neku vrstu etiolo{kogpredawa”, druga govori „o mogu}nosti da ~ovek usvojoj imaginaciji komunicira sa onostranim i or-ganizuje putovawe na drugu stranu”. U „Bajci o Ta-diji” Qu{tanovi} sluti mogu}i uticaj Anderseno-ve „Devoj~ice sa {ibicama”: ovaj svijet je svijetzime i za usamqenog starca i za djevoj~icu, a svi-jet s one strane je svijet svjetlosti i topline. An-dersen je pred svoje savremenike donosio „novi od-nos izme|u folklornog i savremenog, racionalnogi iracionalnog, realisti~kog i metafizi~kog”,{to }e u Malim bajkama u~initi i Rai~kovi}, paQu{tanovi} zakqu~uje:

„Stevan Rai~kovi} je pesnik koji (...) s lako}omprekora~uje granicu izme|u sloènog i jednostav-nog, izme|u metafizi~kog i naivnog. Zato su Malebajke po svojoj jednostavnosti, pa rafiniranosti iracionalnosti svog stila, po odnosu lirskog i ep-skog, po svojoj diskretnoj dubokoj intelektualno-sti, do dana dana{weg unikatno delo u srpskoj kwi-èvnosti za decu.”

Grozdana Oluji} je zna~ajno doprinijela „pro-meni granica ̀ anrovskog identiteta autorske baj-ke u srpskoj kwièvnosti”, osloniv{i se na „jedanod naj~itanijih tokova evropske tradicije u pisawuautorske bajke” – na onaj „koji ima svoje poreklo unema~kom romantizmu”, odnosno na hibridni ànr„bajke-novele” (Meletinski). Wene bajke po~ivajuna nesigurnosti i nestabilnosti modernog ~ovjekaprema onostranom – „prema svetu ~uda”. Qu{tano-vi} ~esto podsje}a na Todorova i na razlikovawekategorija ~udno, ~udesno i prava fantastika,vide}i ih kao „dinami~ke elemente kwièvnestrukture” u bajkama i pri~ama Grozdane Oluji},ali i kao „~inioce ànrovske diferencijacije”.Tako u kwizi Sedefna ruà i druge bajke uo~avatipolo{ke razlike me|u pojedina~nim bajkama:

52

„Sedefna ruà” i „Masla~ak” su alegorijske pri-~e; „Mese~ev cvet” najvi{e li~i na usmenu bajku,pa je on ~udesna pri~a, dok se „ôvek koji je tra-ìo svoje lice” moè ~itati kao parabola „o qud-skoj potrazi za identitetom” i ima elemente„prave fantastike”. Analizom ovih bajki Qu{ta-novi} potvr|uje svoje teze i pokazuje raznovrsnostpostupaka ove spisateqice karakteristi~nu za ciowen opus. Tako se bajka „Ma~ka koja je liznula ne-bo” moè smatrati fantasti~nom pri~om, a u baj-ci „Selo iznad oblaka”, koja korespondira sa na-{om istorijskom stvarno{}u s kraja 20. vijeka,uvode se dva fantasti~na sièa koja konstitui{udvije ta~ke gledi{ta. Autorka „jednu autenti~nusituaciju modernog doba primi~e drevnoj slici sve-ta kakvu podrazumeva usmena bajka”. Dakle, od baj-ke do bajke autorka pravi „unikatna re{ewa”; „we-ne sièjne konstrukcije laviraju izme|u ~udesnog,~udnog i fantasti~nog, grade}i identitet svakepojedina~ne bajke. Wene bajke bliske su „onom ide-alu nema~kih romanti~ara u kome se izjedna~avajubajka i poezija”. Ona gradi svoje bajke kao „moder-ne kratke pri~e i time bitno mewa ̀ anrovske gra-nice autorske bajke u srpskoj kwièvnosti”.

Kao {to je bajka povla{}ena me|u ànrovima,tako je i Du{an Radovi} povla{}en me|u pjesnici-ma: cio jedan dio kwige – „Ogledala i ogledawa Du-{ana Radovi}a” – posve}en je wegovom pjesni{tvu.Du{an Radovi} je Vasko Popa srpske poezije za dje-cu. Uostalom, novija istraìvawa su srodnost me|uovim pjesnicima potvrdila (Valentina Hamovi}).

Qu{tanovi} polazi od pjesni~ke antropologijedjetiwstva Du{ana Radovi}a u uvjerewu da se okokwièvnosti za djecu „kristali{e neprestano pro-toteorijska aura, koja je u osnovi antropolo{ka,po{to je razumevawe deteta i detiwstva (...) razu-mevawe qudske kulture i qudske prirode uop{te”.Prema Radovi}u, dijete, djecu i dje~ju kwièvnost

su „izmislili Pre~ani”, odnosno najve}i me|u wi-ma – Zmaj – koji je djecu uzeo na ruke i pokazao ihcijelom svijetu. Qu{tanovi} posve}uje posebnu pa-`wu Radovi}evom eseju „Dete i kwiga” – prvom we-govom autopoeti~kom tekstu – u kojem preko ̀ ivihslika sa elementima igre govori o va`nim teorij-skim pitawima i promovi{e svoju „nepreciznu so-ciologiju” prije francuskog istori~ara FilipaArijesa. Radovi} je originalan pisac i mislilac,pa }e svoje misli o kwièvnosti, poput Pope, iska-zati pjesni~kim jezikom. Kod wega postoje dva„sloja”, ili dva diskursa, kojima opisuje „otkri}edetiwstva”: jedan je blizak sociologiji i istorio-grafiji, nekad i psihologiji, a drugi je literarni,u ̀ ivim slikama, kojim se „razbija” teorijski dis-kurs i vrlo konkretno i ~ulno ilustruju ideje.

Radovi} se vrlo rano (1959) nosio „s oprekomizme|u razvojnog i strukturalnog shvatawa deteta”,nastoje}i da je prevlada. Djetiwstvo nije tolikosre}no, kako se to ~ini „pedagozima i agitatori-ma”, jer su djeca „obespravqena, inferiorna iograni~ena”; jer se „nikad vi{e ne èli, a mawemoè”; jer su „najsla|e trenutke” – igru i san –prekidali drugi. Razvoj je na~in da se prevazi|e„socijalna prigu{enost” djece. Kwiga za djecu jeosnov interakcije s odraslima; kwiga koja je ra-dost, zabava i igra, jer su igre, slike i kwige „ra-dosna i potrebna iluzija”. Zato su kwige i umjet-nost za djecu uop{te „svojevrsna duhovna investi-cija”. Ta umjetnost je riznica najskupocjenijih vri-jednosti „u najnaivnijim oblicima”.

Kao {to je konstituisao „nepreciznu sociolo-giju”, tako Radovi} konstitui{e i „nepreciznupsihologiju”. Qu{tanovi} dovodi u vezu Radovi}e-ve ideje o igri sa idejama @ana Pijaèa, a promi-{qawe razvoja djeteta sa idejama Lava Vigotskog.

Govore}i o piscu za djecu, Radovi} veli da onne mora pisati za odrasle, ali „treba da pi{e zre-

53

lo i dobro kao za odrasle”; jezik i slika mu mora-ju biti poetski i duboki”; „moraju sadràvati isti-ne i stavove, iskustvo i misaonost zrelih i pamet-nih qudi”, pa se „svim silama vaqa boriti protivpisaca koji imaju samo toliko pismenosti i pametida se jedino deci mogu obra}ati”.

Kwiga za djecu treba da bude likovno atraktiv-na i privla~na kao igra~ka. Takve su prve Radovi-}eve kwige, bogato ilustrovane, kwige „igra~ke”:Po{tovana deco (1954) i Sme{ne re~i (1961).Kwiga je intermedijalno djelo: kwièvno, likovno,igra~ka. Radovi} }e intermedijalnost pro{iritina radio i televiziju.

Radovi}eva antropologija – op{ti pogled na di-jete i djetiwstvo – bitno je doprinijela wegovojpoetici. To je osnov da se izgradi pjesni~ki postu-pak koji izlazi izvan op{tih okvira tada{we kwi-èvnosti za djecu i za odrasle. Wegovo ne pretje-rano obimno ali raznoliko djelo je po svojoj svje-ìni i originalnosti „u samom vrhu srpske moder-ne kwièvnosti”. On je vidio dijete i kao akterasocijalnog ̀ ivota sa realnim, protivurje~nim po-loàjem u dru{tvu, i kao bi}e razvoja koje tek tre-ba socijalizovati. Qu{tanovi} vidi „razvojni pri-stup” kao dominantan. Radovi}, po wemu, „traga presvega za onim {to je op{tequdsko u detetu, {to sene realizuje samo u pojedina~nim trenucima detiw-stva, ve} }e se ostvariti kroz odrastawe”. Pita-ju}i se o prirodi djeteta i djetiwstva, Radovi} sepita o qudskoj prirodi uop{te.

Radovi}eva antropolo{ka vizija – zakqu~ujeQu{tanovi} – „prevashodno je pesni~ka, jer se we-govo promi{qawe veoma sloènih sociolo{kih,psiholo{kih i kulturolo{kih pitawa zasniva nametaforama, na sugestivnim, ~esto naivnim, ~ulnokonkretnim slikama, na igri, povremenoj ironiji;na li~nom doìvqaju problema. Zbog toga je Rado-vi}eva esejistika, koja problematizuje antropo-

lo{ka pitawa, jednostavna, ̀ iva, jasna, sugestivna.Onako kao {to je jednostavno, ìvo, jasno i suge-stivno wegovo kwièvno delo”. Qu{tanovi}, popravilu, dovodi u prisnu vezu poeziju i esejistikunekoga pisca (Q. Simovi}, D. Radovi}, M. Danoj-li}) i kroz tu vezu mnogo vidi i saznaje.

Autenti~ne pjesnike, pogotovo ako imaju uspje-ha kod kritike i publike, po~esto prate sumwe uoriginalnost – da su ne{to „prepisali” ili „preu-zeli” od neke velike, naro~ito zapadne kwièvno-sti. U „kwièvnim kuloarima” insinuirano je daje Du{an Radovi} pod jakim uticajem Engleza, pa idrugih svjetski poznatih pisaca dje~je poezije. Po-miwu se imena Luisa Kerola i Aleksandra Milnaiz engleske, Julijana Tuvima iz poqske i SamuelaMar{aka iz ruske kwièvnosti.

Qu{tanovi} se latio nezahvalnog i rizi~nogposla da rije{i ovu „zagonetku”, ali je podigaoproblem daleko iznad povoda i upustio se u tipo-lo{ko-problemsko komparativno prou~avawe pri-je svega srpske i engleske kwièvnosti za djecu. Usredi{tu pa`we ostalo je neminovno djelo Du{anaRadovi}a. Istovremeno je otvorio i re{avao dru-go pitawe: o zna~aju prevodne kwièvnosti od sre-dine 20. vijeka naovamo za razvoj srpske moderne,ne samo dje~je, ali i dje~je kwièvnosti. Taj zna~ajje veliki i uo~qiviji u tzv. „visokoj kwièvno-sti”, ali i u kwièvnosti za djecu. âsopis Pio-niri, koji je od sredine 1951. ure|ivao Du{an Ra-dovi}, pokazivao je {iroku otvorenost za modernui prevodnu kwièvnost i pandan je po zna~aju ~a-sopisu Mladost, na ~ijim stranicama je promovi-san moderni kwièvni senzibilitet (V. Popa i M.Pavlovi}).

Radovi} je u petom broju Pionira objavio pje-smu Julijana Tuvima „O gospodinu Tralalinskom”kao znak otvarawa prema prevodnoj kwièvnosti,ali je wegovo izlaèwe obiqeìo strip „Alisa u

54

zemqi ~uda”, koji je ponudio Diznijevu verziju slav-nog romana Luisa Kerola i nanovo reaktivirao in-teresovawe za Vinaverov prevod. U Pionirima jeRadovi} objavio svoju programsku pjesmu s vokati-vom „Po{tovana deco”, koja }e postati simbol we-gove poezije i odnosa prema djeci. Ta pjesma je je-zi~ka igra zasnovana na zaumnom imenu broda San-glbangltingltanglrod, {to je svojevrsna brzali-ca zasnovana na folklornom modelu. Qu{tanovi}nalazi da je poigravawe folklornom brzalicom iasocijacijama na pomorske pustolovine iz romanai filma postupak srodan postupcima u Vu~ovim me-|uratnim poemama, a sasvim posredno moè biti uvezi sa Kerolovim djelom. Radovi}ev „Poziv” jeprogramski poziv na preokret u poeziji za djecu.

Iste 1951. godine izlaze prevodi dvaju romanaAleksandra Milna: Vini Pu i Ku}a na Puovomuglu. Qu{tanovi} pa`qivo nijansira sli~nosti irazlike izme|u Radovi}eve poezije i Milnove pro-ze, a potom prelazi na dvije Radovi}eve pri~e:„Pri~a za Gordanu” i „Pri~a za Gordanin san”. Tepri~e su sasvim unikatne i ne mogu se dovesti uvezu s Milnovom prozom.

Izvjesnu bliskost s Milnom Radovi} pokazuje upri~i o antropomorfnoj porodici krokodila. Na{pjesnik se i u „Krokodilu” „direktnije i intenziv-nije bavi de~jim nesvesnim strahovima nego Miln”;kod wega put u socijalizaciju djeteta vodi krozprevladavawe strahova.

Jedini pravi i direktni uticaj na Radovi}evekratke pri~e Qu{tanovi} vidi u djelovawu Istin-skih pri~a Radjarda Kiplinga u Vinaverovom pre-vodu. Oba pisca pi{u pri~e kao kvazietiolo{kapredawa: Kipling o tome „kako je slon dobio surlu,a kit re{etku u grlu”, a Radovi} kako su majmunidobili rep i kako je kit postao doma}a ̀ ivotiwa.

Istina, i Miln i Radovi} su pisali parodijskei nonsensne pjesme, ali su oba pjesnika vezana za

svoju nacionalnu tradiciju. Uz to, Milnovi pje-sni~ki prevodi dolazili su nakon {to se Radovi}afirmisao.

Bliskost i sli~nosti Radovi}eve poezije sa en-gleskom vi{e su bliskosti po duhovnom i kultur-nom kontekstu ili kwièvnom senzibilitetu, paQu{tanovi} zakqu~uje da „u Radovi}evoj poeziji iprozi neposrednih uticaja engleske kwièvnostiza djecu skoro da i nema”, pa pisce treba ~uvati ibraniti od prqavog ~ar{ijskog konteksta. A za tosu najboqe precizne i pouzdane analize.

Posebno je zanimqivo Qu{tanovi}evo pore|eweDu{ana Radovi}a i Grigora Viteza, i to sa stano-vi{ta modernosti wihovih prvih, prekretni~kihzbirki na jugoslovenskom prostoru, jer je Radovi}djelovao u Beogradu, a Vitez – Srbin iz Slavonije– prete`no u Hrvatskoj, iako je cio jugoslovenskikontekst bio jedno vrijeme jedinstven. Radovi} jepisao mawe i objavqivao rje|e, ali je zato veomasna`no uticao na {iroku publiku i na poeziju zadjecu. Objavio je slikovnicu Po{tovana deco(1954) kao svoju prvu kwigu, pa Sme{ne re~i (1961)~ak sedam godina kasnije. Vitez je objavio Veselezamke (1955), mada mnogi wegovu zbirku Prepelica(1956) smatraju wegovom prvom pravom kwigom.Obojici se s razlogom pripisuje atribut moderno-sti. Radovi} je teìo za druga~ijim od svega {tomu je prethodilo, pa Milovan Danojli} tvrdi da jete`wa za novim trajna odlika wegovoga stvarala-{tva. Radovi} je nosilac pjesni~kog modernisti~-kog prevrata u srpskoj poeziji za djecu pedesetihgodina. Vitez je tako|e ozna~en kao moderni pje-snik i „otac inovacije”, a Novo Vukovi} je ~akocijenio da on u hrvatsku poeziju unosi „vi{e negoprethodno pola vijeka”.

Pojava prvih zbirki ovih pjesnika imala je {i-ru kulturolo{ku i esteti~ku funkciju – zna~ilaje pobunu protiv socrealisti~ke prakse i raskid s

55

wom. Wihova modernost se nije pojavila kao cjelo-vita programska poetika – mada je bilo i program-skih eseja i pjesama – ve} kao u~estalo ponavqawe„jednog broja na~ela i koncepcijskih trendova”, uzpomjerawe od pedago{ko-moralisti~kih, pragma-ti~nih i utilitarnih ka zabavqa~ko-humornim ci-qevima. To je vi{e spontani prevrat u jeziku ipjesni~kom senzibilitetu. Igra postaje i formal-no i tematsko na~elo, i princip odnosa prema jezi-ku. Uspostavqa se kod oba pjesnika dijalo{ka pozi-cija, odnosno partnerski odnos izme|u odraslih idjece i me|u samom djecom, pa preno{ewe toga od-nosa i na ~itaoce. Takvo partnerstvo karakteri-sti~no je za neke usmene ànrove (cupaqke, ta{u-naqke) i u podtekstu je brojnih Vitezovih pjesamau kojima se transponuje iskustvo usmenog pjevawaza djecu. Kod Radovi}a je dijalog veoma jasan i eks-plicitan („Lav”), a kod Viteza je ne{to diskret-niji i nesumwiv. Vitez kroz dijalog razvija „iro-nijsku igru” koja u odgovorima vodi u nonsens(„Neposlu{ne stvari”), ali umije i da podigneli~ni identitet do op{tequdske ~e`we za nemogu-}im („Dohvati mi tata mesec”), a onda se pjesmapreobraàva u uspavanku, budu}i da je jedan od za-dataka mjeseca da donese san. U poeziji obojicepjesnika konstitui{e se moderni pjesni~ki subje-kat: pjesnik ne sudjeluje u pjesmi kao privatna oso-ba, ve} kao pjesni~ka inteligencija i operator je-zika, kako je to u modernoj lirici vidio i opisaoHugo Fridrih.

Kod obojice pjesnika nije najva`niji predmetpjevawa, ve} osje}awa koja se tim pjevawem ostva-ruju, {to Qu{tanovi} potvr|uje „nonsensnim” pje-smama obojice pjesnika. Kod obojice Qu{tanovi}nalazi obespredme}enost, karakteristi~nu za mo-dernu poeziju, koja je srodna obespredme}enostidje~je igre. Otvorenost obojice pjesnika je tako|eizraz wihove modernosti. Ta otvorenost se ponekad

vidi kao prividna nedovr{enost, poput Radovi}evepjesme „Deca vole”, ili Vitezove „Koje je boje po-tok” – za svaku ̀ ivotiwu potok je razli~ite boje.U obojice pjesnika istraìva~ prepoznaje intenzi-van intertekstualni dijalog. Tako su Radovi}eveparodije nekih ̀ anrova rezultat toga dijaloga, alii neki doticaji ma{te sa Vu~ovim Petli}ima iosje}ajnosti s Jesewinovom „Keru{om”. Kod Vitezaje naro~ito uo~qiv ̀ iv odnos prema usmenoj tradi-ciji, ali i prema tradiciji impresionizma.

Dakle, „totalizacija igre, obespredme}enost,semanti~ka otvorenost, intertekstualnost – pri-bliàvaju poeziju ove dvojice pesnika modernoj pe-smi uop{te”, svodi svoje istraìvawe Qu{tanovi}i u zakqu~ku poentira: „Moderna poezija za decu,kakvu pi{u Radovi} i Vitez, dekonstrui{e meta-fizi~ki patos moderne poezije, pojavquje se kaorelaksacija od wenog metafizi~kog bezna|a, kaoosoben fenomen megaepohe moderne”.

Zavr{ni dio kwige bavi se zbivawima i kwi-èvnim procesima na granici vjekova i mileniju-ma. U pri~ama Vesne Vidojevi} Gajovi}, VesneAleksi} i Vesne ]orovi} Butri} Qu{tanovi}uo~ava kao dominantan proces – lirizaciju djetiw-stva. Taj proces nalazi svoj oslonac u uvjerewu daje djetiwstvo postojbina lirskog, odnosno poezije,i u „pozitivnoj ontologiji detiwstva”. Izabranespisateqice su ro|ene pedesetih, kontinuirano sebave pri~om od osamdesetih: pi{u „realisti~kupri~u” za djecu sa naglaskom na dje~jem doìvqajusvijeta. Osim pri~e, pi{u i roman i sve tri ima-ju ozbiqan kwièvni opus. Wihova proza malo du-guje „jednostavnim oblicima” – pri~e uglavnompripadaju noveli „kao istorijski modernijoj i slo-ènijoj formi”. Sve tri imaju odnos prema djete-tu kao modernom subjektu koji teì slobodi i imasposobnost refleksije o svijetu i sebi. Qu{tano-vi} uo~ava neke srodnosti ovih autorki sa Brankom

56

]opi}em, poput zanesenosti djece pri~ama imudro{}u staraca i starica i wihovom sna`nomemotivnom vezom. Ove pri~e su usmjerene na real-ni svijet i na zbivawa u wemu. Sve tri autorkestavqaju dje~ju ta~ku gledi{ta u prvi plan. Dijeteaktivno i slobodno ìvi svoj ìvot i misli nasvoj na~in, poku{avaju}i da sagleda konkretne ̀ i-votne situacije „koje se pokazuju kao unikatne i eg-zistencijalne”. Nagla{ena subjektivnost, naivnaperspektiva, dje~ja osje}ajnost, zgusnutost i elip-ti~nost kazivawa, simbolizacija centralnog doga-|aja – sve to daje lirsku snagu pri~ama autorki,koje imaju svoj individualni pripovjeda~ki glas.One „postavqaju nove estetske standarde u savreme-noj srpskoj kratkoj pri~i za decu”.

Qu{tanovi} ne bjeì od vrlo delikatnih i„vru}ih” tema, pa se bavi i pore|ewem dvaju roma-na za djecu o ratu u Bosni, srpskog i muslimanskogautora: Dje~ak i wegov {tit (1997) Jovana Lubar-di}a i Mjesec, san i papirni avioni (2008) Ze}iraHasi}a. Lubardi}ev junak – dje~ak – ̀ ivi s majkom ubosanskoj varo{ici, gdje rat traje ve} tri godine. Dje-~ak izlazi iz ku}e da bi zavarao neprijateqske voj-nike, pa roman dobija elemente avanturisti~ke fik-cije. Susre}e se i sa nasiqem i sa dobrotom me|uqudima na svim zara}enim stranama. I sam brine omuslimanskoj djevoj~ici, ~ija je majka poginula. We-gova vjera, qubav i dobrota su metafori~ki {titkoji ga ~uva od svih opasnosti, pa se kod wega slu-ti „za~etak pravoslavne religijske ose}ajnosti”. Ro-man je ispri~an heterodijegeti~ki, ali iz blizinedje~akove svijesti i doìvqaja, tako da u dobroj mje-ri inklinira homodijegeti~kom pripovijedawu.

Hasi}ev roman pripovijeda dje~ak iz velikogagrada pod opsadom, granatama i snajperskom vatrom.Pripovjeda~ je homodijegeti~ki. Dje~aku prvo ginemajka idu}i po vodu, pa otac na frontu. Prihvataga o~ev prijateq i saborac, s ~ijom se }erkom dje-

~ak sprijateqio. Djevoj~icu poga|a snajper, ali jeona „samo” rawena.

Dje~ji doìvqaj rata je u prvom planu u oba ro-mana. Oba dje~aka na sli~an na~in opaàju rat,opasnosti, zvukove; obojica se navikavaju na eksplo-zije. Glad je iskustvo obojice. Voda je izvor veli-kih patwi i tragedije, simbol opstanka i ugroè-nosti. Rat je u oba romana ludilo, bolest.

Na pitawe ko izaziva ludilo, pisci daju razli-~ite odgovore. Hasi} ne imenuje Srbe, ve} ih zove~etnicima. Lubardi} imenuje neutralnim etnoni-mima – Hrvati i Muslimani – uz pogrdne: „bali-je” i „usta{e”. U Hasi}evom romanu predmet ra-sprave nije samo nasiqe nad gradom ve} srpska ide-ologija u izvrnutom ogledalu. Zajedni~ki ìvotkao da nikada nije postojao. Kod Lubardi}a posto-ji svijest o zajedni~kom ̀ ivotu, pa se wegovi vri-jedni ostaci pronalaze i na neprijateqskoj strani;nasiqe i dobrota pripadaju svima. Hasi}ev romanje u tom pogledu znatno jednostraniji.

Romanima je zajedni~ka slika zla u bosanskomratu. Oba „u svoj fikcijski sloj ukqu~uju jedanbroj nacionalnih ideologema, predrasuda i stereo-tipa”, ali nemaju dubinu u sagledavawu zbivawa iwihovoga konteksta. Iako su to „bolne i strasnepri~e”, one dubqi smisao ne doku~uju. Kao da je uzavr{nim pasusima kriti~aru ponestalo snage zaporedbeno nijansirawe, pa mu je postalo muka odkwièvnosti kontaminirane ideologijom, na maho-ve i propagandom.

Zato su izuzetne stranice o igri i nonsensu.Prisutna na tematskom planu, igra je doìvjelasvoju puno}u proìmawem i pjesni~kog postupka.Igra i nonsens su prirodan par u poeziji za djecu.Otuda im je posve}eno posebno poglavqe, koje, poprirodi stvari, mora imati teorijske pretenzije.

Igra i nonsens se me|usobno proìmaju, izra-àvaju}i dva vida istoga stawa duha. Igra je poten-

57

cijalni ili stvarni nonsens. Proìmawe igre inonsensa ima u srpskoj poeziji „duù i slojevituistoriju”, od Zmaja do danas. Ipak, nonsensno pje-vawe „eminentno zapo~iwe Aleksandar Vu~o” u svo-jim poemama. Du{an Radovi} totalizuje igru „kaonijedan pesnik za decu pre wega”, a to je naj~e{}e„igra smislom i smisaono{}u”. Zato Qu{tanovi}razlikuje „vu~ovsku” i „radovi}evsku” liniju non-sensnog pjevawa. Vu~ovska je dostigla svoj vrh Du-navskim baladama Arsena Dikli}a, a radovi}evskakwigom Ma {ta mi re~e Qubivoja R{umovi}a. Iz-gledalo je da je to kraj nonsensnog pjevawa, ali suse na razme|u milenijuma pojavili pjesnici koji suigru i nonsens obnovili – Pop D. \ur|ev, DejanAleksi} i Vladimir Andri} – i o toj obnovi govo-ri ovo poglavqe. Sva trojica su obnovila „dragoce-no jezgro modernosti”, koje je „u znaku totalizacijeigre”.

Najradikalniji je Pop D. \ur|ev s kwigama Ilove av av you i Slik kovnica (1998). Osim preko-ra~ewa erotskih tabua i erotske asocijativne igre,ovaj pjesnik je prekora~ivao postoje}e granice pje-sni~kog jezika: posezao je za slengom, za ̀ ivim ko-lokvijalnim jezikom, za tu|icama i provincijali-zmima, ru{e}i gramati~ka i pravopisna pravila,{to su prije wega na sebi svojstven na~in radilii Vu~o i R{umovi}, pa za ikoni~nim jezikom logo-tipa, robnih marki, reklama, poigravaju}i se vizu-elnom gra|om. On sjecka i lijepi sli~ice, pravikolaè, grafi~ke simbole, pjesme-rebuse i pjesme--stripove. Svijet savremenog ̀ ivota i potro{a~kekulture postaje predmet humoristi~ke igre koja do-seè do nonsensa. \ur|ev pokazuje snaàn likovnitalenat i ulazi u intermedijalne i intertekstual-ne igre.

Vladimir Andri} je nastavqa~ radovi}evske li-nije, ali se zbirka Ve~erwi slon (1987) moè sma-trati prete~om procesa na me|i vjekova i antici-

pacijom poetike nonsensne igre. To je vidqivo uwegovom proznom djelu Pustolov (2001) i u „re-prezentativnoj kwizi” Daj mi krila jedan krug (2006).Qu{tanovi} isti~e Andri}evo majstorsko igrawerimom i u proznom djelu, i u pjesmama – „niè ri-me u beskraj”, tako da one postaju „autonomne ta~keepskog pripovedawa”. Igraju}i se jezikom i jezi~-kim podudarawima, pjesnik se igra i smislom, zala-ze}i ~ak i u predjele metafizike koja „moè bitii sme{na”, poput upozorewa da „svet je krt”. I onulazi u intertekstualne igre ~ak sa Wego{em iDesankom Maksimovi}, pa dje~ak, koji je ostao bezblata po kojem je radosno {qapkao, postaje „tuànsirak suvijeh stopala”, a ma~ka moli: „Ne ostavqajme nikad samu, / ah, nikad samu uz salamu”. Beskraj-ni lanac rima, ironija, parodija, nonsens – to susamo neke od osobina ovoga vrlo zna~ajnog pjesnika.

Dejan Aleksi} se pojavio u poeziji za djecu kaove} afirmisani pjesnik u poeziji „za odrasle”. Onje zbirkom Dugme bez kaputa (2002) i poemama Pu-stolovina jednog zrna kafe (2004) i Ne`na pesmao ne`nom vetru Duvoqubu (2006) obnovio i inovi-rao tradiciju srpske moderne poezije za djecu. Onnastavqa pjesni~ku liniju koja totalizuje igru,unose}i dragocjen niz novina. Qu{tanovi} ocjewu-je kao najzna~ajniju Aleksi}evu zbirku pri~a i pje-sama Na primer (2006), u kojoj se razvija ideja bes-krajne pri~e kao svojevrstan nonsens zasnovan nana~elu slobode i igre. Dok je do Aleksi}a lirskapoezija za djecu imala svoju vezu sa „disharmonijomavangardnog pjevawa”, on pravi gotovo nevjerovatanspoj pjesni~ke igre s tradicijom ugla|ene formemoderne, unose}i u tu formu humor i nonsens.

Ova tri pjesnika su obiqeìla srpsku poezijuza djecu na razme|u vjekova i milenijuma. A tomslikom srpske kwièvnosti za djecu na kraju 20. ipo~etkom 21. vijeka Qu{tanovi} zavr{ava svojukwigu, isti~u}i „kontinuitete i promene”.

58

Qu{tanovi} se kriti~ki odnosi prema masov-nom i nekriti~kom objavqivawu kwiga za djecu, go-vore}i o „tranzicionom va{ari{tu”. Masovnost neprati kvalitet. Iz temeqa je promijewen socijal-ni kontekst, smawena kwièvna publika, skra}enkwièvni prostor razarawem zajedni~ke dràve.Devedesetih godina dvadesetoga vijeka i po~etkomnovog milenijuma jo{ uvijek djeluju klasici srpskekwièvnosti za djecu (D. Luki}, Q. R{umovi}, M.Danojli}, M. Stefanovi}, D. Eri}, G. Oluji}...),ali oni nijesu vi{e nosioci promjena. I u poezi-ji i prozi ipak dolaze nova imena i djela.

Qu{tanovi} isti~e zna~aj rano preminuloga Dra-gomira \or|evi}a (1953–1999), izdvajaju}i wegovekwige Poruke iz prve ruke (1990), [ta nos traìkod mog prsta (1990), Nema ni{ta od kola~a (1994),Ne{to se doga|a (1994), Mezim~e ̀ ivota (1996) iMala {kola qubavi (1997). Karakteri{u ga: ironi-~an pogled na porodicu, na odnos izme|u odraslihi djece, na {kolu i prve qubavi. „Po svojoj duhovi-toj zaokupqenosti malim stvarima, \or|evi}evapoezija jeste humoristi~ka poezija najboqe vrste.”

„Rasko{an humoristi~ki talenat” pokazuje iSlobodan Stani{i}, ~ija poezija – kao i \or|evi}e-va – duguje pone{to Plavom ~uperku Miroslava An-ti}a: bavi se prvim qubavima, „erotskim impulsima”.Svoje prve pjesme sabrao je u zbirku Ru` (2001).

Krajem devedesetih i po~etkom dvijehiqaditihjavqa se Mirjana Bulatovi}, koja gradi lik „bala-vog metafizi~ara i maznog anarholiberala”, opje-vanog u vezanom efektnom stihu nepravilnih rima.Ona promovi{e porodi~ne i religiozne vrijedno-sti. Wene kwige Hej, vanzemaqci (2000), Popravnidom za roditeqe (2001) i Hitna kwiga (2004)oboga}ewe su poezije za djecu.

Woj je sli~an Mo{o Odalovi}, koji se ve} afir-misao osamdesetih i devedesetih godina. Stvoriv-{i svoga lirskog junaka Slavka Sveìga}u, ~ije

ime ve} nosi humor i ironiju, kwigom Re~e mi jed-no dijete Odalovi} vodi intertekstualni dijalogsa Matijom Be}kovi}em, u kojem, sa dje~jeg stano-vi{ta, pokazuje i razumijevawe i ironi~no ospora-vawe patrijarhalnog na~ina ìvota.

U novom kontekstu Qu{tanovi} se ponovo bavipoezijom Popa D. \ur|eva, Vladimira Andri}a iDejana Aleksi}a, o ~emu je ve} bilo rije~i.

U prozi je „roman najpopularnija kwièvna vr-sta” i zato {to je okrenut ̀ ivotu savremene djece,ali i „wihovim ̀ eqama, snovima i nadama”, u ~emupredwa~i „tinejxerski roman”, posebno s temati-kom prvih qubavi i qubavnih iskustava. Rodona-~elnik je Gradimir Stojkovi}, ~ija je serija roma-na o Gligoriju Pecikozi Hajduku osvojila oko mi-lion ~italaca. On je napisao i nekoliko ànrov-ski sli~nih romana (Sve moje gluposti, 1995; Majau oblacima, 2005). Wegov jezik „su{tinski poga|aadolescentsku ekspresivnost”. Vrstan humoristi~-ki pisac, pi{e zanimqive i atraktivne romane.Mo`da podstaknut Stojkovi}evim serijalom o Haj-duku, Slobodan Stani{i} pi{e svoj serijal o Str-ni{i Lipi}u, dok se Milenko Maticki bavi ̀ ivo-tom adolescenata iz Zemuna.

Qu{tanovi} posebno izdvaja roman Ovo je naj-stra{niji dan u mom ̀ ivotu (2006) Jasminke Pe-trovi}, koja gradi humoristi~ki lik hipersenzi-bilnog samopotcjeniteqa. Svako poglavqe po~iwenaslovnom re~enicom, a roman se okon~ava otkri-}em qubavi i „najsre}nijim danom u ìvotu”.

Druga tematska linija formira se „oko nacio-nalnog mita i istorije” s idejom da taj tematskikompleks treba posredovati djeci. Rodona~elnikovoga smjera je Tiodor Rosi} sa kwigom Dolinajorgovana. Bajke iz srpske starine (1991). Ovaj te-matski pravac realizuje Dragan Laki}evi} u svo-jim romanima poput Ma~a kneza Stefana (1993) iViteza viline kose (1999).

59

U Kwizi za Marka (1998) Svetlana Velmar Jan-kovi} se okre}e kwièvnosti za djecu, pripovije-daju}i o djetiwstvu srpskih vladara i li~nosti iznacionalne istorije. U tom smjeru se okre}e i Slo-bodan Stani{i}, vjerovatno pod uticajem SvetlaneVelmar Jankovi}, i pi{e seriju romana iz srpskesredwovjekovne istorije, zapo~ev{i ih romanomDu{an, car sunca (1991).

Qu{tanovi} se ponovo vra}a na „lirizaciju de-tiwstva” i na prozu Vesne Vidojevi} Gajovi},Vesne Aleksi} i Vesne ]orovi} Butri}, o ~emu jeve} bilo rije~i.

Na kraju odjeqka o prozi na granici mileniju-ma Qu{tanovi} poentira romanima Uro{a Petro-vi}a i izuzetno visokom ocjenom da „dosada{wa de-la Uro{a Petrovi}a obe}avaju da }e srpska kwi-èvnost za decu dobiti korpus kwièvne fantasti-ke dostojan svetske tradicije u ovoj vrsti literatu-re”. Qu{tanovi} visoko ocjewuje dva Petrovi}evaromana: Aven i jazopas u Zemqi Vauka (2003), u ko-jem je autor ispri~ao „uzbudqivu pustolovnu pri~uiz mitskog pravremena kada je na Zemqi postojao sa-mo prakontinent Gondvana”, i Peti leptir (2007),„prvi (...) pravi horor u srpskoj kwièvnosti zadecu”. Rije~ je o vanserijskom i nekonfekcijskomduhu.

Qu{tanovi}, na kraju, daje spisak imena, temai problema o kojima nije stigao da pi{e u ovojkwizi – „nepotpuni inventar propu{tenog”. Ovonepotpuni otkriva prirodu wegove li~nosti: onzna da je uvijek ne{to va`no ostalo neobuhva}eno,~ak ni nepomenuto. U ovakvim poslovima ~ovjek nemoè pretendovati ni na seobuhvatnost, ni na savr-{enstvo. [to ~ovjek vi{e zna i uradi, vi{e i uvi-|a {ta sve nije uradio. Pored poznatih pisaca okojima bi trebalo pisati, on pomiwe i ove autore:Branka Stevanovi}a, Jova Kneèvi}a, SpomenkuKraj~evi}, Emiliju Cerovi} Mla|u, Ratomira Da-

mjanovi}a, kao i cijelu dramsku kwièvnost za dje-cu. Tako|e je izvan vidokruga ove kwige velikimdijelom izostalo akademsko prou~avawe kwièvno-sti za djecu, {to bi moralo biti predmet posebnestudije.

Iz Qu{tanovi}eve kwige slijedi da se srpskakwièvnost za djecu sna`no razvija, uprkos ogrom-nim dru{tvenim potresima i nepovoqnim socijal-nim prilikama. Ideja o slobodnom i samosvjesnomdjetetu u sredi{tu je te kwièvnosti. Obnovqenaje velika ludisti~ka tradicija, koja vodi u trijumfigre i nonsensa. Otvorena su nova tematska poqa,a sluti se i uspostavqawe druga~ijeg sistema vri-jednosti.

Ova Qu{tanovi}eva kwiga je pa`qivo i promi-{qeno komponovana. Ona ima unutra{wi ritambezmalo kao kakva pjesni~ka kwiga. Kwigu otvara-ju dva uvodna rada: o Zmajevom „Oxa~aru” i o „de-~joj du{i” Qubomira Simovi}a. Povezuje ih Simo-vi}evo otkrivala~ko ~itawe Zmaja, preko kojegaQu{tanovi} pokazuje „de~ju du{u” na{ega savreme-nika. Unutra{wi ritam kwige daje paralelizambroja radova, pa bi se on ovako mogao numeri~kipredstaviti: 2–4–3–3–4. U uvodnom dijelu su dvarada, u sredi{wa dva dijela po tri rada, a u prvomi ~etvrtom po ~etiri. Metodolo{ki inovativna iinspirativna, ona }e dugo biti nezaobilazna uprou~avawu kwièvnosti za djecu, a inspirativna,informativna i podsticajna i za svakog ozbiqnogprou~avaoca srpske kwièvnosti 20. vijeka. Stra-nice o dragocjenoj dje~joj ta~ki gledi{ta, koja vo-di u o~u|ewe, o fantastici, o modernoj lirici, oigri i nonsensu, o modernosti, o lirizaciji dje-tiwstva, o antropologiji djetiwstva bi}e dugo odkoristi svakome ko se god ozbiqno bavi kwièv-no{}u 20. vijeka. Stranice o humoru, i smijehuuop{te, prizivaju ranije Qu{tanovi}eve kwige.Istraìvawe intertekstualnosti u kwièvnosti

60

za djecu ima izvanredne uvide i obasjawa; onoohrabruje i poziva na sli~ne avanture.

Qu{tanovi}eve kwige se, kao i pojedina~ni ra-dovi, me|usobno dozivaju i dopuwuju. One ~ine go-tovo zaokruèn opus i zajedno nude cjelovit pogledna srpsku kwièvnost za djecu u nacionalnom, ju-`noslovenskom i evropskom kontekstu. Ovaj autorse pokazuje kao dostojan nastavqa~ kwièvnog djelaNova Vukovi}a i bio je oko dvije decenije sam vrhu svojoj disciplini. To je jo{ uvijek, {to }e po-tvrditi i pospremawe wegovog radnog stola, kojeje u toku. Pospremi}e ga ruka vo|ena qubavqu. Za-to s razlogom puno o~ekujemo od nove kwige JovanaQu{tanovi}a, koja }e se uskoro posthumno pojavi-ti. „Sve ipak ne umire.” Bitka sa smr}u traje i po-slije smrti.

LITERATURA

Qu{tanovi}, Jovan. Poetika modernog i srpska poezija

za decu od 1951. do 1971. godine, doktorska disertacija.

Univerzitet u Beogradu, Filolo{ki fakultet u Beo-

gradu, 2006.

Qu{tanovi}, Jovan. Kwièvnost za decu u ogledalu kul-

ture. Novi Sad: Zmajeve de~je igre, 2012.

Vukovi}, Novo. Iza granica mogu}eg: fantasti~no i ~u-

desno u kwièvnim djelima za djecu nastalim u perio-

du izme|u dva svjetska rata na srpskohrvatskom je-

zi~kom podru~ju. Beograd: Nau~na kwiga, 1979.

Vukovi}, Novo. Uvod u knjièvnost za djecu i omladinu.Nik{i}: NIO „Univerzitetska rije~”, 1989.

Jovan M. DELI]

LJU[TANOVI]’S PLAY OF MIRRORS –POETRY AND CULTURE.

POETRY IN THE MIRROR OF CRITICISM ORCRITICISM IN THE MIRROR OF POETRY

Summary

The paper emphasizes the place, significance and statusof Jovan Lju{tanovi} in the Serbian science of children’s li-terature and compares Lju{tanovi} with Novo Vukovi}.Then, special attention is paid to the part of the book Lite-rature for Children in the Mirror of Culture, entitled ”Cri-tics in the Mirror of Children’s Literature”, and then thebook as a whole is presented with an emphasis on its me-thodological modernity and innovation.

Key words: children’s literature, culture, cultural statusof fairy tales, genre, allegorical, fantastic, forms of moder-nity, anthropology of childhood, lyricization of childhood,comparison of poets, lyrical identity, play, nonsense, litera-ry criticism, mission of critics, children and war, continui-ty, change

61

Originalni nau~ni radUDC 821.163.41-09 Lju{tanovi} J.

Primljeno 27. 5. 2020.Prihva}eno 3. 7. 2020.

� Sanja ̂ . ROI]*Sveu~ili{te u ZagrebuFilozofski fakultet ZagrebRepublika Hrvatska

IDEJA DJETINJSTVAJOVANA LJU[TANOVI]A

SA@ETAK: Nakon sje}anja na po~etak suradnje s ~aso-pisom Detinjstvo i vi{egodi{njeg sudjelovanja na Savetova-nju o knjièvnosti za decu u Novom Sadu koje je vodioprof. dr. Jovan Lju{tanovi}, analiziram doprinos njegovezbirke kriti~kih studija Knjièvnost za decu u ogledalu kultu-re. Na kraju se doti~em teme o kojoj, naàlost, nisam stiglarazgovarati s Jovanom Lju{tanovi}em, a to su knjige za dje-cu poljsko-ameri~kog pisca Isaaca Bashevisa Singera kojije pisao na jidi{u.

KLJU^NE RIJEÎ: Jovan Lju{tanovi}, teorija i kritikaknjièvnosti za djecu, Isaac Bashevis Singer

1. Vojvodinu doìvljavam kao zemlju djetinjstva.Najprije, kao zemlju gdje je ro|en i odrastao mojotac, sin dalmatinskih oto~ana. Zatim kao zemlju ukojoj su svoje djetinjstvo proìvjeli i o djetinjstvupisali, izme|u ostalih, Jovan Jovanovi}, Danilo Ki{,Ivan Ivanji, \or|e Lebovi}, \or|e Randelj, NevenU{umovi}. U Vojvodini je o knjièvnosti za djecumislio i pisao Jovan Lju{tanovi}. Smatrao je da ve-}ina pisaca za djecu ~ini ono {to je Du{an Radovi}pripisao Zmaju: „Dete, decu – njih su izmislili Pre-~ani, a najve}i od svih pre~ana, veliki srpski pesnikZmaj Jova uzeo ih je na ruke, pokazao ih celom sve-

tu i proglasio ih najve}om vredno{}u i rado{}u ̀ ivo-ta” (Radovi} 1959: 10, prema Lju{tanovi} 2012: 105).

U mojoj struci, talijanskoj knjièvnosti, knjièv-nost za djecu nije izuzeta iz knjièvnog kanona.Pamtim nevjericu studenata kad u fakultetskoj bibli-oteci s ~u|enjem traè knjige s popisa obavezne lek-tire: zar Collodi?! Zar De Amicis, Nievo, Calvino,Savinio, Tomizza?!1 Kasnije su na talijanskom jezikupisali seminarske i diplomske radove o tim i drugimknjigama za djecu i mlade, s bibliografijom i fusno-tama. Na projektu „Rije~i koje su ostale” (Parole ri-maste, 2010.) o knjièvnosti Talijana koji su ostaliìvjeti u Jugoslaviji poslije Drugog svjetskog rata ikoji pi{u i objavljuju na talijanskom jeziku bila samzaduèna za poglavlje o knjièvnosti za djecu. Mojaèlja da pokrenem kolegij „Talijanska knjièvnost zadjecu i mlade” na Filozofskom fakultetu u Zagrebuuskoro }e biti ostvarena.

U jesen 2012. na preporuku mlade kolegice dobi-la sam poziv da napi{em rad i sudjelujem na Savjeto-vanju o knjièvnosti za djecu na Zmajevim dje~jimigrama u Novom Sadu. Potpisao ga je Jovan Lju{ta-novi}. Moj rad o ~asopisu Il pioniere za male Tali-jane u Istri i na Kvarneru pozitivno je recenziran iobjavljen u ~asopisu Detinjstvo. Tako sam prvih da-na lipnja 2013. s nemalim uzbu|enjem doputovala uNovi Sad. U{la sam prvi put u salu Matice srpske.Skup na koji sam do{la bio je za mene pravo otkri}e.

62

1 Neka od tih djela su: Carlo Collodi, Le avventure di Pino-cchio. Storia di un burattino (Pinokijeve pustolovine. Pri~a o jed-nom lutku), 1883; Edmondo De Amicis, Cuore (Srce), 1886; Ip-polito Nievo, Le confessioni di un italiano (Ispovijesti jednog Ta-lijana), 1867; Italo Calvino, Il sentiero dei nidi di ragno (Stazapaukovih gnijezda), 1947; I nostri antenati (Na{i preci), 1952–1959;(ur.) Fiabe italiane, (Talijanske bajke), 1956; Alberto Savinio,Tragedia dell’infanzia (Tragedija djetinjstva) 1937; Infanzia diNivasio Dolcemare (Djetinjstvo Nivasija Dolcemarea), 1941; Ilgatto Martino (Ma~ak Martin), 1983; Alche le pulci hanno la tos-se (I buhe ka{lju), 1993; La scoperta di Bild (Bildovo otkri}e), 2010.i mnoge druge knjige suvremenih talijanskih autora knjièvnostiza djecu.* [email protected]

Bila sam dotad na mnogim skupovima u evropskimi vanevropskim zemljama, od rimske Sapienze doPrincetona. Ali, novosadski skup bio je ne{to drugo!I te godine Jovan Lju{tanovi} je sa suradnicima ure-dio dvije sveske Detinjstva, autori priloga i drugi su-dionici sjeli su oko velikog stola ispod portreta zna-menitih èna i mu{karaca u sali Matice srpske i za-po~eli Savjetovanje. Svatko je ukratko izloìo tezerada kroz odgovore na precizno postavljena pitanja.Slijedila je diskusija, ìva, korisna za svakoga odnas, otvarale su se pritom nove teme i rasprava se{irila. Jovan Lju{tanovi} je vodio nenametljivo, bla-go, ali sigurno i stru~no, sa sluhom za svaku temu iza svaki prilog, pratio tok i razvoj diskusije, usmje-ravao je prema zaklju~cima koji }e biti svima kori-sni i poticajni.

Priprema rada na nove predloène teme za Detinj-stvo obiljeìla je otada sve moje zime kojima je slije-dio kasnoproljetni dolazak u Novi Sad i sudjelova-nje na Savjetovanju. Posljednje dvije godine pisalasam priloge zajedno s kolegicom talijanisticom IvomGrgi} Maroevi}, u pripremi je na{a zbirka radova natalijanisti~ke teme knjièvnosti za djecu i mlade. Nit-ko od sudionika nije mogao slutiti da }e skup u lip-nju 2019. biti posljednji koji }e voditi na{ Jovan Lju-{tanovi}. Znamo da Savjetovanje bez njega ne moèbiti isto, a ove 2020. godine je pandemija u cijelomsvijetu nametnula neo~ekivani prekid svih susreta isastanaka. Vjerujem da }e idu}i susreti nastaviti radna njegovom tragu i u njegovom duhu.

Ostaje nam dijalog s njegovim radovima, poticaj-nim i otvorenim, besprijekorno izvedenim u teorij-skom, komparativnom i knjièvnohistorijskom smi-slu. Geografija Lju{tanovi}evih radova polazi od nje-govog rodnog Prijepolja u Sandàku, obuhva}a cije-li zapadni Balkan od Jadrana preko Crne Gore, Bo-sne, Zagreba do Vojvodine i seè do evropskih pro-stora klasika Grimma i Andersena. Polazi od jednog

gotovo zaboravljenog, ali zato ne manje va`nog svi-jeta u planini i seè do prostranih ravnica i velikihgradova. Historijski polazi od bra}e Grimm i Ander-sena, Sime Matavulja i Jovana Jovanovi}a Zmaja domodernih i suvremenih pjesnikinja i pjesnika, spisa-teljica i proznih pisaca za djecu. Ideja posebnostipoezije i pri~e namijenjene djeci objedinjuje prosto-re i autore koji su u{li u horizont Lju{tanovi}evih ana-liza i sinteza.

2. Osvrnut }u se na zbirku njegovih {esnaest stu-dija u knjizi Knjièvnost za decu u ogledalu kulturenapisanih izme|u 2003. i 2011. godine. Svaka odnjih poziv je na razmi{ljanje i raspravu. U svakoj odnjih prisutna je ideja o knjièvnosti za djecu kaomjestu autonomne poetike, a u njegovoj studiji o„Pesni~koj antropologiji detinjstva Du{ana Radovi-}a” posebno se izdvaja ova teza:

Knjièvnost za decu, naj~e{}e, jeste upravo to: svesno,manje ili vi{e uspe{no „progla{enje deteta, njegovo promo-visanje” i to – op{teg deteta. Zbog toga se oko knjièvno-sti za decu kristali{e neprestano osobena prototeorijska au-ra, koja ja u osnovi antropolo{ka, po{to je razumevanje dete-ta i detinjstva, u krajnjoj konsekvenci, razumevanje ljudskekulture i ljudske prirode uop{te. Ta aura s lako}om popri-ma eksplicitne forme. Unutar nje moè se otvoriti autopoe-ti~ki diskurs, moè se zauzeti eksplicitan vrednosni stav, pi-tanje deteta i detinjstva moè se nametnuti nauci o knjièv-nosti kao dodatni uslov, kao specifikum o kome mora davodi ra~una, moè se otvoriti pitanje o odnosu knjièvnostiza decu prema nau~nim i teorijskim disciplinama koje sebave detinjstvom. Pedagogiji, psihologiji, sociologiji, isto-riji, etnologiji, filozofiji… (Lju{tanovi} 2012: 105–106).

U radovima sabranim u ovoj knjizi Jovan Lju{ta-novi} elaborira na~ine na koje su to ~inili pisci zadjecu u svojim djelima, a ponajvi{e osvjetljava na~i-ne na koje su autori zami{ljali pretpostavljenog ~itao-

63

ca u tekstu. Lju{tanovi} uspostavlja interpretativnumreù polaze}i od uvjerenja da je djetinjstvo auto-noman antropolo{ki fenomen, pojava koju odre|ujevlastita socijalna, psiholo{ka i kulturna posebnost.Rad o Zmajevoj pripovijetki „Odà~ar” raskid je stabuiziranjem infantilnog erotizma, a na pristupu po-eziji za djecu Ljubomira Simovi}a Lju{tanovi} doka-zuje da je vrijednost poezije univerzalna, prate}i au-torov poku{aj relativizacije pa i dokidanja atributa„za djecu” kada je rije~ o „poeziji uop{te”. Ovimdvama radovima inovativnog pristupa slijedi odje-ljak posve}en kulturnom statusu bajke u kontekstusrpske kulture: recepcija Andersena iz koje se moèi{~itati kako su prijevodi njegovih bajki u srpskojtradiciji bili sukladni Zmajevoj idili~no-gra|anskojviziji djetinjstva i tako kao model kulturnog identi-teta prevagnuli nad modelom bra}e Grimm. Analizi-raju}i Rai~kovi}eve Male bajke i Sedefnu ruù Gro-zdane Oluji}, Lju{tanovi} izdvaja i analizira Ander-senove interferencije u njima. Vilinu knjigu, koju jeuredio i bajke u njoj na samosvojan na~in pona{ioSimo Matavulj, Lju{tanovi} vrednuje kao posljednjuknjigu devetnaestostoljetnog racionalizma i istovre-meno kao prvu knjigu novog razdoblja srpske knji-èvnosti i kulture. U idu}em odjeljku posve}enomkriti~arima knjièvnosti za djecu Lju{tanovi} pom-no analizira kriti~ke priloge Bogdana Popovi}a, ko-ji na Croceovom tragu ne moè prihvatiti antologiza-ciju poezije za djecu zato {to ona, po njegovom mi-{ljenju, ne pripada „~istoj poeziji”. U kriti~arevomdvoumljenju oko statusa poezije za djecu Lju{tanovi}vidi nagovje{taj primjene druga~ijih kriterija privrednovanju lirskog, odre|enju njegove ~isto}e isupstancijalnosti te zaklju~uje:

Moè se slobodno re}i da se u periodu izme|u dva svet-ska rata promenilo i shvatanje deteta i detinjstva i podru~jepoezije za decu. U avangardi dete biva otkriveno kao uni-verzalni kulturni simbol, a detinjstvo kao praosnov i prapo-

~etak, de~ji govor i mi{ljenje progla{avaju se za „nultu ta~-ku kulture”. Dete je u nekoj vrsti pravog kopernikanskogobrta, od nedovr{enog bi}a, od izgnanika iz metafizi~kog,postalo bi}e elementarnije, izvornije i vi{e od odraslih. Iz tetvrdnje izrasla je tvrdnja Marka Risti}a, dijametralno suprot-na od Popovi}eve i Kro~eove: „Na~elo poezije i na~elo de-tinjstva je u su{tini isto…” (Lju{tanovi} 2012: 82).

I kada analizira priloge kritici knjièvnosti za dje-cu Sime Cuci}a i Nova Vukovi}a, koji joj pristupa-ju svaki u kontekstu svoga vremena i njemu primje-renim instrumentarijem, Lju{tanovi} izdvaja ono naj-bolje u njihovom doprinosu: Cuci} se, u okviru svo-jih mogu}nosti i onda{njeg stanja kritike, zalagao zaprepoznavanje knjièvnosti za djecu kao sastavnogdijela umjetni~ke knjièvnosti, a Vukovi} je dao zna-~ajan doprinos njenom akademskom prou~avanjuprimjenjuju}i dosege moderne knjièvne teorije i kri-tike na korpus knjièvnosti za djecu.

U odjeljku „Ogledala i ogledanja Du{ana Rado-vi}a” Jovan Lju{tanovi} razvija svoj analiti~ki pri-stup i kriti~ki potencijal u punom opsegu. Objavioje veliku sintezu o poetici modernog i srpskoj poezi-ji za djecu u vremenu od 1951. do 1971. godine i su-vereno vlada instrumentima kritike (Lju{tanovi}2009). Njegov pristup i analiza Radovi}evog opusa,eventualnim utjecajima i komparativnoj analizi Ra-dovi}evih i Vitezovih pjesni~kih zbirki i otkrivanjuelemenata moderniteta u njima vode ga do otkri}aobespredme}enosti karakteristi~nog za modernu po-eziju u opusima dvojice pjesnika. Na tom mjestu pri-mje}ujem kriti~ko-analiti~ki Lju{tanovi}ev oslonacna znamenito Otvoreno djelo Umberta Eca, teoreti~a-ra, kriti~ara i romanopisca i, ne na posljednjem mje-stu, iskrenog zagovaratelja pune valorizacije knjièv-nosti za djecu u svim njezinim oblicima.

Premda u posljednjem odjeljku Lju{tanovi} kon-statira do kojih i kakvih je sve promjena – historij-skih, ideolo{kih, politi~kih, svjetonazorskih – do{lo

64

u srpskoj (a mogli bismo dodati i u svjetskoj) knji-èvnosti za djecu, on zaklju~uje da u njoj, unato~svemu

istrajava onaj poetski supstrat koji vidi detinjstvo kao speci-fi~no razvojno doba sa svojim osobenim ̀ ivotnim raskr{}i-ma i na~inom mi{ljenja i gledanja na svet. [...] Kod neko-licine pesnika u punom sjaju biva obnovljena i ona slobo-da pevanja i mi{ljenja koja nastavlja veliki ludi~ku tradici-ju srpske poezije za decu – tradiciju svekolike totalizacijeigre i nonsensa (Lju{tanovi} 2012: 177).

3. Ostalo je mnogo tema o kojima sam èljelarazgovarati s Jovanom Lju{tanovi}em. Ali, kad bi-smo se vidjeli u Novom Sadu s njim su htjeli razgo-varati svi sudionici skupa, i pjesnici i pisci za mlade,i novinari, i njihovi pratioci i prijatelji. I susreti po-vodom skupova u Zagrebu bili su prekratki. O ka-nonskim autorima koji su pisali i za djecu bilo je ri-je~i na savjetovanjima u Matici, ali o jednom autorunadala sam se da }u mo}i razgovarati s Jovanom.Naàlost, nisam stigla.

Velik i vaàn dio opusa nobelovca Isaaca Bashe-visa Singera posve}en je djeci, ~ak ~etrnaest knjiga.Imamo sre}u da je dio tog opusa preveden na na{ je-zik (Zinger 1981; Singer 1988; 2000). Singer je ro-|en 1904. u ̀ idovskoj obitelji u Poljskoj, odrastao uVar{avi. O tom vremenu izme|u 1908. i 1918. godi-ne govore „pri~e o detinjstvu jednog de~aka u Var-{avi” (Zinger 1981: 3) okupljene pod naslovom Danzadovoljstva (A day of pleasure). U istoimenoj pri~i(Singer 1981: 21–28) pratimo dje~akovo prepu{tanje„zadovoljstvima ovog sveta, svim onim dobrim stva-rima za kojima je moje srce ~eznulo” na ulicamaVar{ave (Zinger 1981: 22). Mo`da bi bilo presmionokorigirati naslov te pri~e u „Dan uìtaka”, ali me nato navodi ~injenica da je mladi Singer 1929. u Var-{avi preveo na jidi{ D’Annunzijev roman Uìtak (Ilpiacere). Ni Poljak ni Amerikanac, uvijek i svuda

stranac kojega odlikuje jedinstven humor proèt gor-kom notom, Singer je uspio sa~uvati svijet o kojemnjegovi ~itaoci „malo znaju ali u kome ima puno ko-mi~nog i tragi~nog, svijet bogat po samosvojnosti,mudrosti, ludosti i dobroti” (Zinger 1981: 5). Godine1935. emigrirao je u Sjedinjene Dràve na poticaj ipoziv starijeg brata, tako|er vrsnog pisca, i tako iz-bjegao pogrom. Nije se asimilirao poput Conrada:sa~uvao je jezik svog djetinjstva i mladosti i osla-njao se na prevodioce, ve}inom ̀ ene, kojima je veli-kodu{no prenio i sva autorska prava svojih objavlje-nih radova. Jedna od njih, Elisabeth Schub, nagovo-rila ga je da po~ne pisati pri~e za djecu. Kad je 1978.u Stockholmu primao Nobelovu nagradu za knjièv-nost, odrào je dio svog govora na jidi{u:

Velika ~ast koju mi je dodijelila [vedska akademija ta-ko|er je i priznanje jidi{u, jeziku u egzilu koji ne podràvanijedna vlada, jeziku bez teritorije i granica, jeziku koji go-tovo da i nema rije~i za oru`je, za municiju, za vojne vje`bei taktike, jeziku koji su prezreli i neìdovi kao i ve}ina eman-cipiranih @idova. U prenesenom smislu jidi{ je mudri i po-nizni jezik svih nas, govor upla{ene ljudske zajednice kojai dalje ìvi u nadi (Singer 1978).

Zbirka Singerovih izabranih pri~a za djecu u na-{em prijevodu koji je uredio David Albahari u izda-nju De~jih novina iz Gornjeg Milanovca zavr{avaesejem koji odgovara na pitanje: „Da li su deca naj-bolji knjièvni kriti~ari?” (Singer 1988: 225). Djecasu najbolji ~itaoci prave knjièvnosti, smatra on, iobrazlaè to ovako:

Mladi ~italac traì pravu pri~u s po~etkom, sredinom ikrajem, onako kako se pri~e pri~aju hiljadama godina... deteje i dalje nezavistan ~italac koji se oslanja samo na svoj ukus.Imena i autoriteti ne zna~e mu ni{ta. Jo{ dugo nakon {to seknjièvnost za odrasle razbije u sitne komade, knjige za de-cu }e sa~injavati poslednji ostatak pripovedanja, logike, vereu porodicu, boga i pravi humanizam (Singer 1988: 225–226).

65

I nastavlja: „dobre knjige za decu su jedina nada,jedino uto~i{te. Mnoge odrasle osobe ~itaju de~jeknjige i uìvaju u njima, Mi ne pi{emo samo za de-cu ve} i za njihove roditelje. I oni su ozbiljna deca”(Isto: 231).

Svoj izbor da pi{e knjige i za djecu Singer jeobrazloìo u dnevniku New York Times iste godinekada je dobio Nobelovu nagradu za knjièvnost:

1. Djeca ~itaju knjige, a ne recenzije. Za njih je sud kriti-ke potpuno nevaàn.

2. Ne ~itaju u potrazi za identitetom.3. Ne ~itaju da se oslobode osje}aja krivnje, niti da zado-

volje èlju za pobunom, ili da se oslobode otu|enosti.4. Ni ne pomi{ljaju na psihologiju.5. Preziru sociologiju.6. Ne trude se da shvate Kafku ili Finnegan’s Wake.7. Jo{ vjeruju u Boga, u an|ele, vragove, vje{tice, patuljke,

u logiku, jasno}u, interpunkciju i sli~ne starudije.8. Vole zanimljive pri~e a ne komentare, ne vole upute za

~itanje niti bilje{ke na dnu stranice.9. Kad im je knjiga dosadna zijevaju bez ikakvog obzira,

ne srame se i ne boje se autoriteta.10. Ne o~ekuju da njihov najdraì pisac spasi ~ovje~anstvo.

Mladi su i shva}aju da on nema tu mo}. Samo odrasliimaju tako infantilne iluzije (Singer 1978a).

LITERATURA

Lju{tanovi}, Jovan. Brisanje lava. (Poetika modernog i srp-ska poezija za decu od 1951. do 1971. godine). NoviSad: Dnevnik, 2009.

Lju{tanovi}, Jovan. Knjièvnost za decu u ogledalu kulture.Novi Sad: Zmajeve de~je igre, 2012.

Singer, Isaac Bashevis. https://www.nobelprize.org/prizes/li-terature/1978/singer/lecture (18. 5. 2020), prevela s en-gleskog Sanja Roi}.

Singer, Isaac Bashevis. Why I Write for Children. Prevela sengleskog Sanja Roi}. The New York Times, 1. 12. 1978a.

Singer, Isak Ba{evis. Izabrane pri~e za decu. Preveli s engle-skog Bojana Albahari, David Albahari, Ana Seli} i Mar-gita Vuksanovi}. Gornji Milanovac: De~je novine, 1988.

Singer, Isaac Bashevis. Pri~e za djecu. Preveo s engleskogZlatko Crnkovi}. Zagreb: Mozaik Knjiga, 2000.

Zinger, Isak Ba{evis. Dan zadovoljstva. Prevela s engleskogSlobodanka Zari}. Gornji Milanovac: De~je novine, 1981.

Sanja ^. ROI]

JOVAN LJU[TANOVI]’S IDEA OF A CHILDHOOD

Summary

Followed by memories of the beginning of a collabora-tion with the magazine Detinjstvo (Childhood) in 2012 andmany years of participation in Conferences on literature forchildren on various topics in Novi Sad between 2013 and2019, led by professor Jovan Lju{tanovi}, in this paper Ianalyze the theoretical and critical contribution of his collec-tion of studies Literature for children in the cultural mirror(Novi Sad, 2012). In a diachronic sequence from Jovan Jo-vanovi} Zmaj and Simo Matavulj to modern and contempo-rary authors of children’s literature, throughout the analys-is of literary and critical praxis on concrete examples, Lju-{tanovi} showed how the attitude towards children’s litera-ture developed in Serbian culture of the 19th and 20th centu-ries. Furthermore, he showed what were the influences var-ious authors and translators of this literature assimilated,how they elaborated it and what place this literature holdstoday in the 21st century, in the construction of the nationalliterary canon. Lju{tanovi}’s meticoulous analyzes show that,despite the huge historical, ideological, political changesthat have taken place in Serbian (and we could as well add– in the world) literature for children at the end of the 20th

and beginning of the 21st century in it is still alive and wellactive that poetic substratum that understands childhood asa specific developmental age to which belongs the same in-

66

dependent way of thinking and perceiving the world. Lju-{tanovi}’s studies of individual authorial and critics cases,and insights into contemporary trends of the production ofchildren’s literature lead him into an optimistic conclusionabout the restoration and recreation of singing freedom incontemporary Serbian poetry for children. Clearly, the lat-ter is based on the freedom of thought and thus continuesa unique ludic tradition of what he considered its great clas-sics.

In the final part of the paper, I touch upon a topic thatI wanted to talk to Jovan Lju{tanovi} about, but unfortunate-ly there was no time to do that, which is the literary workfor children of Isaac Bashevis Singer, the Nobel Prize win-ner in 1978. He has preserved a disappeared world of Je-wish communities in Poland and Galicia. Reflecting of Sin-ger’s thesis that children are the best literary critics and onten points in which he explained why he writes books forchildren, I am concluding this contribution dedicated to theunforgettable coleague and friend Jovan Lju{tanovi}.

Key words: Jovan Lju{tanovi}, theory and critique of chil-dren’s literature, Isaac Bashevis Singer, writer for children



Prihva}eno 19. 6. 2020.

� Zorana Z. OPAÎ]*Univerzitet u Beogradu

U~iteqski fakultet Beograd

Republika Srbija

POSLE „VELIKOG PRASKA”– MESTO I ZNAÂJJOVANA QU[TANOVI]AU PROUÂVAWUKWI@EVNOSTI ZA DECU1

SA@ETAK: U radu smo poku{ali da ukaèmo na vi-

{estruke aspekte nau~nog rada Jovana Qu{tanovi}a i we-

govog uticaja na razvoj nauke o kwièvnosti za decu. We-

gov vi{edecenijski nau~ni rad razmatramo kroz: osvetqa-

vawe fenomena antropologije detiwstva; definisawe spe-

cifi~ne pozicije ove kwièvne nauke; celovito ispitiva-

we razvoja teorijske misli; sa~iwavawe istorijske poe-tike poezije i proze za decu (sa posebnim naglaskom na

prou~avawe istorijskih i kulturnih procesa u epohi soci-

jalizma); vrednovawe dostignu}a pojedinih autorskih opu-

sa, wihovih dometa i osobenosti. Vrednosni sud Jovana

Qu{tanovi}a imao je vi{estruki uticaj u kulturnoj poli-

tici koju je vodio: kroz procenu nove kwièvne produkci-

je – prve ocene kwièvne vrednosti u kritikama, prikazi-

ma i kroz u~e{}e u kwièvnim ̀ irijima; izgradwa nau~-

nog rejtinga ~asopisa Detiwstvo; formulisawe novog

koncepta Savetovawa Zmajevih de~jih igara; briga o na-

67

* [email protected] Rad je nastao u okviru projekta Smena poeti~kih paradig-

mi u srpskoj kwièvnosti 20. veka: nacionalni i evropski kon-tekst, br. 178016, koji finansira MPNTR RS.

u~nom podmlatku: negovawe i promovisawe vi{e genera-

cija prou~avalaca. Svime navedenim, Qu{tanovi}eva ulo-

ga u razvoju nauke o kwièvnosti za decu, u procesima we-

ne kanonizacije i rekanonizacije je vi{estruko zna~ajna,

zbog ~ega se moè re}i da predstavqa kqu~nu figuru mo-

dernog pristupa prou~avawu kwièvnosti za decu po~ev

od 80-ih godina pro{log veka do dana{wih dana.

KQU^NE REÎ: kwièvnost za decu, nauka o kwi-

èvnosti, nau~ni doprinos Jovana Qu{tanovi}a, antropo-

logija detiwstva, konstrukt detiwstva

Gotovo godinu dana posle preranog zemaqskogodlaska, shvatamo u kojoj meri je rad Jovana Qu-{tanovi}a bio vi{estruko plodan i zna~ajan: ka-kva raznovrsna znawa je posedovao, koliko je poslo-va na sebe preuzimao i koliku energiju ulagao, tru-de}i se da bude marqiv, temeqan i savestan. Kakose, uverena sam, takvi rezultati nu`no prepoznaju,wegov sveukupni rad imao je izuzetno snaàn uti-caj na wegove savremenike, na nastanak i razvoj no-vih generacija prou~avalaca, {to }e postajati sveo~iglednije u vremenu pred nama.

Bio je ~ovek enciklopedijskih znawa i razno-vrsnih umewa. Na to ukazuje ve} i samo taksativnonavo|ewe wegovih anga`mana: lektor u Borbi, paprofesor na Visokoj {koli strukovnih studija zaobrazovawe vaspita~a u Novom Sadu (u vi{e navra-ta i gostuju}i profesor na U~iteqskom fakulte-tu u Beogradu), urednik lista za decu Veliko dvo-ri{te, edicije „Zrna{ce” u Dragani}u (2002–2003),vi{edecenijski urednik ~asopisa Detiwstvo (1997––2019) i Savetovawa Zmajevih de~jih igara, organi-zator okruglih stolova na Festivalu humora u La-zarevcu, ~lan mnogih ìrija koji je uticao na ka-nonizovawe modernog duha kwièvnosti za decu2,vredni nau~ni saradnik brojnih nau~nih instituci-

ja3 koji je objavio vi{e stotina radova u zbor-nicima i nau~nim ~asopisima (Letopis Maticesrpske, Zbornik Matice srpske za kwièvnost ijezik, Srpski kwièvni glasnik, Sveske, Poveqa,Poqa, Slavistika, Kwièvna re~, Kwièvnenovine, Mostovi, Avangarda, Umjetnost i dijete,@ivot, Croatian journal of education). Osim svegatoga, bio je prire|iva~ kwiga u Antologijskoj edi-ciji „Deset vekova srpske kwièvnosti” (oBranislavu Nu{i}u 2013. i Aleksandru Popovi}u2015); autor i koautor ~itanki i lektira za os-novnu {kolu; scenarista epizoda [kolskog pro-grama RTS-a. ̂ ak se bavio i terenskim sakupqawemi beleèwem usmenog kazivawa na podru~juPe{tera. Zanimali su ga dramska umetnost i pozo-ri{te, o ~emu svedo~e koautorska radio-igra za de-cu Viva la musica, u~e{}e u ̀ iriju Festivala mo-nodrame za decu, radovi o pozori{noj umetnosti u~asopisima Zbornik Matice srpske za scenskeumetnosti, Pozori{te, Scena, Teatron i, kona-~no, kwiga Gluma i jezik savremene pozori{ne kri-tike (1992). Svome zavi~aju oduìo se kwigom Pri-jepoqe pod zvezdama, sa Oliverom Cvijovi}em (1997).âk i ovako pobrojani podaci ra|aju divqewe predneiscrpnom ìvotnom i radnom energijom JovanaQu{tanovi}a.

Iako bi se o svakom od ovih podru~ja wegovograda moglo mnogo toga napisati, za ovu priliku ̀ e-lim u najop{tijim crtama da ukaèm na osnovneodlike wegovog nau~nog dela i poku{am da izdvo-jim u ~emu je ono otvorilo nova poqa u ovoj obla-

68

2 Nevena, Nagrade „Rade Obrenovi}”, Nagrade Festivala mo-nodrame za decu „Sigridrug”, „Plavog ~uperka”, Nagrade Radio-Beograda za kratku pri~u, regionalne nagrade „Mali princ”.

3 SANU, Matice srpske, Instituta za kwièvnost i umet-nost, Balkanolo{kog instituta, Me|unarodnog slavisti~kogcentra, Zadu`bine „Desanka Maksimovi}”, Filolo{kog fakul-teta, U~iteqskog fakulteta u Beogradu, Fakulteta pedago{kihnauka u Jagodini, Pedago{kog fakulteta u Vrawu, Pedago{kogfakulteta u Uìcu, Dru{tva kwièvnika Vojvodine, Institutaza dje~iju i omladinsku kwièvnost iz Crne Gore, akademskihinstitucija u Hrvatskoj itd.

sti. Svesna sam da je taj poku{aj unapred osu|en nafragmentarnost i nedovoqnu studioznost, zbog obu-hvata Qu{tanovi}evog rada, ali to, tako|e, ne zna-~i da ne treba po~eti, bar u nacrtima, sa valori-zacijom wegovog nau~nog dela.

Nova etapa nauke o kwièvnosti za decu

Period u kojem je Qu{tanovi} po~eo da se bavikwièvno{}u za decu – kao kwièvni kriti~ar ko-ji je objavio desetine prikaza i eseja 80-ih i 90-ih(u Detiwstvu, pa u Borbi, Mostovima itd.) – bioje, zapravo, usek izme|u dve epohe, dva sistemavrednosti: iza wega je stajalo nasle|e tzv. zlatnogdoba – produkcija niza odli~nih pisaca od pedese-tih ka osamdesetima, vi{e generacija va`nih prou-~avalaca,4 samim tim uspostavqawe modernog kano-na i odnosa prema kwièvnosti – a pred wim se is-pre~io tamni zavr{etak veka: raspad zajedni~ke dr-àve, kriza i marginalizacija kwièvnosti i kul-ture, pa zatim redefinisawe nacionalnih okvirakwièvnosti za decu u odnosu na jugoslovenskiidentitet. îweni~ki i simboli~ki, to se vidi upodatku da je prvi Qu{tanovi}ev tekst u Detiw-stvu objavqen 1986, u trenutku zavr{etka jedneere. Dve godine ranije Du{an Radovi} objavqujesvoju Antologiju srpske poezije za decu, u kojoj eks-plicitno obznawuje kraj jedne kwièvne epohe: „Zanekoliko generacija pesnika za decu ovo je prilikada svedemo ra~une i vidimo {ta smo uradili. Ve-}ina pesnika rekla je {ta je imala da kaè. (…) Je-dan ciklus poezije za decu zavr{en je, i to slavno”(Radovi} 2004: V), pa sam napu{ta fizi~ki svet i

pre nego {to je ova kanonska antologija od{tampa-na. Dakle, Qu{tanovi} se na po~etku svog kriti-~arskog rada suo~ava sa zaokruèno{}u epohe i ne-jasnim obrisima nove koja se tek uspostavqa. Tozna~i da kvalitativno, pa i vremenski, Qu{tano-vi}evo delo pripada novoj etapi u razvoju nauke okwièvnosti. Takva pozicija bila je pogodna zarekapitulaciju dosada{weg i mogu}nost – sloboduza primenu druga~ije perspektive. Po{tuju}i radonih koji su stvarali pre wega i uporedo sa wim,Qu{tanovi} je poku{ao da uspostavi sopstveninau~ni pristup pro{irivawem teorijskog poqa utuma~ewu.

Prve wegove kwige o kwièvnosti za decu poja-vile su se u novom veku, a studiozniji nau~ni pri-stup poklopio se sa zavr{etkom postdiplomskihstudija. Ve} i sama ~iwenica da je od magistarskograda (Tipovi pripovedawa i humor u delima za de-cu Branislava Nu{i}a, 1997) do {tampawa mono-grafije (De~iji smeh Branislava Nu{i}a, 2004)pro{lo punih sedam godina svedo~i o temeqnomprera|ivawu i doterivawu rukopisa, to jest o auto-kriti~kom duhu i potrebi za samousavr{avawem.Iste godine pojavquje se kwiga eseja Crvenkapa gric-ka vuka (2004), koja svedo~i o po~etku uobli~avawawegove velike teme: antropologije detiwstva.Uvodno poglavqe ove kwige, „Kwièvnost za decui kultura”, osam godina kasnije razbokorilo se usamostalnu studiju Kwièvnost za decu u ogledalukulture – svedo~e}i o jedinstvenom magistralnomtoku Qu{tanovi}evog rada.

Doktorska disertacija iz 2006. (Poetika mo-dernog i srpska poezija za decu od 1951. do 1971) ob-javqena je posle tri godine doterivawa, kao kwigasna`nog simboli~kog naslova Brisawe lava – poe-tika modernog i srpska poezija za decu od 1951. do1971. godine (2009). Temeqno, vi{eplansko inova-tivno istraìvawe rasvetqava ta~ke postupnog iz-

69

4 I sam kaè: „Izme|u 1960. i 1970. godine, stekli su se, uokriqu Zmajevih de~jih igara, izuzetno povoqni uslovi za izu-~avawe kwièvnosti za decu. (…) ̂ itav civilizacijski sklopi kulturni trenutak bili su, na neki na~in, nakloweni detetui detiwstvu” (2009a: 7).

dvajawa modernizma u uslovima stroge ideolo{kekontrole komunisti~ke dràve i wenog postepenogpopu{tawa. Druge kwige posve}ene ispitivawu od-nosa ideologije i estetske autonomije (u poqu kwi-èvnosti za najmla|e) na ovim prostorima nema,{to uz sve nesumwive kvalitete ove studije svedo~io wenom kanonskom zna~aju.

Iste godine pojavquje se kwiga o teorijskoj mi-sli o kwièvnosti za decu iz okriqa Zmajevih de-~jih igara, pod nazivom Princeza luta zamkom, ko-ju je sastavio i priredio (2009a). Ona pokazuje au-torovu zaokupqenost razvojem nau~ne kritike i,tako|e, brojnim dilemama i aporijama sa kojima se,kao prou~avalac ovog specifi~nog poqa, suo~avaoi poku{avao da ih razre{i. Izme|u ostalog, ukazu-ju}i kako su protivre~nosti usud koji prati naukuo kwièvnosti za decu od wenog zasnivawa. Procespreispitivawa me|a ovog poqa pro{iruje odli~nakwiga Kwièvnost za decu u ogledalu kulture(2012), u kojoj se uspostavqa {ira amplituda uosvetqavawu razvoja nauke (od Bogdana Popovi}a i[evi}a, preko Sime Cuci}a i savremenika NovaVukovi}a, do najmla|ih prou~avalaca), uz daqe pro-blematizovawe duha modernosti na primeru delaDu{ana Radovi}a i istraìvawa poeti~ke ̀ anrov-ske evolucije bajke. Svoju verovatno najzrelijukwigu Jovan Qu{tanovi} spremio je za {tampu predkraj svog ìvota, ali, naàlost, nije do~ekao davidi wene korice. Re~ je o rukopisu Od Dositejai Vuka do Mirka i Slavka – O slici deteta i de-tiwstva u srpskoj kwièvnosti za decu i srpskojkulturi od 19. do 21. veka (2020), koji predstavqaprirodan nastavak prethodne kwige, sa naj{iromamplitudom istraìva~kih poqa.

Neophodno je imati u vidu va`nu okolnost: uvidu nau~no delo Jovana Qu{tanovi}a nije ni izblizapotpun ako se imaju u vidu samo objavqene monogra-fije. Dragocenost i sistemati~nost wegovih za-

kqu~aka rasejana je po zbornicima i ~asopisima, asamo deo toga u{ao je u kwige. To je velika {tetajer ne omogu}ava dovoqno preciznu sliku o wego-vim dostignu}ima. Zato }u poku{ati da uklopimkockice mozaika na wihovo leì{te, kako bih, bardonekle, ukazala na celovitost wegove misli.

Antropologija detiwstva

Ulaze}i u ovaj kwièvnonau~ni prostor, Qu-{tanovi} se suo~ava sa paradoksalnom ~iwenicomda polazi{te i ishodi{te tuma~ewa kwièvnih de-la za decu po~iva na samopodrazumevaju}oj a amorf-noj i krajwe neodre|enoj predstavi „op{teg dete-ta” kao podrazumevanog deteta ~itaoca.5 Na sa-mom po~etku svog rada uvideo je svojevrsne inè-werske gre{ke u nau~nim pristupima i odmah razu-meo da ta pitawa treba rasvetliti i definisati.„Niko od ovih istori~ara ne problematizuje dokraja pitawe: {ta je to dete kao recipijent” (2012a[2020]). Polazilo se od hipoteze da detiwstvo od-re|uju „naivnost”, „~ista” priroda, „zaigrani duh”,prijem~ivost za humor i sl. Nauka jeste uzimala uobzir postojawe razli~itih uzrasnih, donekle irodnih ~itala~kih identiteta (npr. Novo Vukovi}uspostavqa uzrasne ~itala~ke kategorije u odnosuna jezi~ke i kognitivne mo}i recipijenata, i uokviru svake razlikuje specifi~ne motive, teme,stilske postupke i ànrove koji „pogoduju” kon-kretnim uzrastima, ukazuju}i i na rodno raslojava-we ~itala~kih afiniteta u pojedinim uzrastima –ali svoju klasifikaciju vr{i u odnosu na „op{tedete” – v. Vukovi} 1996), no polazilo se, kako smo

70

5 „Prou~avawe kwièvnosti za decu u razli~itim kultura-ma jedinstveno je po prikazivawu deteta kao postoje}eg enti-teta, iako se taj postoje}i entitet razli~ito doìvqava u okvi-ru razli~itih kultura – i u okviru jedne iste kulture” (LesnikOberstajn 2013: 34).

napomenuli, od pretpostavke o „generi~koj univer-zalnosti deteta” (Lesnik Oberstajn 2013: 34), bezobzira na kulturni i istorijski kontekst. Otudprou~avawe antropologije detiwstva postaje va-`no pitawe koje je Qu{tanovi} svojim radom po-ku{ao da rasvetli, pri ~emu raznorodni dru{tvenikoncepti detiwstva uti~u na oblikovawe i na ra-zumevawe kwièvnog teksta: „Sadràj moè bitirazli~it u razli~itim dru{tvima i istorijskimokolnostima, ali wegova vremenska dimenzija trans-cendira te razlike (...) Pojma detiwstva nema bezideje o odre|enom vremenskom poretku koji bitnodetermini{e socijalne odnose koji se vezuju za we-ga” (2012a [2020]). On razumeva da se o kwièvno-sti za decu ne moè govoriti bez razre{avawaosnovnih protivre~nosti: prirode detiwstva6 ko-jom je uslovqena priroda kwièvnog teksta i obr-nuto ({to se dodatno uslo`wava po{to je re~ opromenqivom dru{tvenom konstruktu), a sve to za-jedno uslovqava i primenu teorijskih pristupa.

O~igledno, kwièvnost za decu moè se kriti~ki in-

terpretirati samo ako se ukrsti pogled na kwièvnost

kao najop{tiji estetski fenomen i op{ti pogled na de-

tiwstvo, ili barem uspostavi jasan odnos prema fenomenu

detiwstva (2012: 87).

Najop{tiji kulturni i civilizacijski status detiw-

stva zrcali (se) ~as u antropologiji ~as u teoriji kwi-

èvnosti. Zbog toga se (…) me|usobno te{ko razlikuju

teorija jedne kwièvne oblasti koja pretenduje da bude

corpus separatum i op{ta antropologija detiwstva. [ta

je tu predmet, a {ta wegov odraz? (2009a: 9).

Budu}i da je re~ o podru~ju na kojem se susre}ui presecaju razli~ite nau~ne discipline, wegova

„vi{estruka nehomogenost” opire se jednozna~nomodre|ewu (2004: 20, 30), pa mu se ne moè pristu-pati iskqu~ivo iz pozicija estetike i nauke okwièvnosti („vrednosni sistem kwièvnosti zadecu nije svodiv na aksiolo{ke postulate ’kwièv-nosti za odrasle’” – 2009a: 10). Interdisciplinar-ni, multifokalni pristup iz Qu{tanovi}eve per-spektive bio je najpodesniji put i za rasvetqavawedetiwstva i rasklapawe kwièvnih dela, pa je usvojim tuma~ewima ~esto posezao za rezultatimaistraìvawa psihologa (Arijesa, Pijaèa, Vigot-skog, Frojda, Ivi}a i dr.), antropologa (Van Gene-pa, Levi-Strosa), etnologa (\or|evi}a), sociolo-ga (Prauta, Xejms Alison, Tomanovi}), filozofa(Kanta, Kro~ea, Fukoa, Habermasa), kulturologa(Huizinge), istori~ara – uporedo sa teoreti~ari-ma raznih nau~nih orijentacija. Naravno da je au-tor bio svestan ograni~ewa psihologije („nije ka-dra da sintetizuje homogen pogled na detiwstvo” –2009a: 10), pa i svih drugih disciplina, ba{ kao inedostatnosti kwièvnonau~nih teorija da objasnespecifi~nosti ovog kwièvno-dru{tveno-kultur-nog poqa. Ovaj za~arani krug u kojem kao da nemapravog re{ewa (zbog toga se teorija metafori~kiodre|uje kao princeza ukletog zamka u kwizi iz2009) asocira na „ribu koja sebi grize rep” (2009a:11). Stoga, po Qu{tanovi}u, treba polaziti odantropologije detiwstva. Ve} svojim naslovima(nekonvencionalnim, {aqivim sintagmama) i iz-gledom korica poku{avao je da na~ini otklon odozbiqnog nau~nog pristupa – iako su wegove anali-ze i tuma~ewa sve samo ne neozbiqni. Vizuelna iverbalna kori~na denominacija nau~ne ozbiqnostiimala je za ciq da ~itaoca podseti na specifi~-nost poqa koje se istraùje.

Stalnim oneobi~avawem pozicija iz kojih pri-stupa istraìvawu odre|ene teme Qu{tanovi} nasje u~io kako nema utvr|enih granica u nauci, kako

71

6 „Ko god da se bavi kwièvno{}u, i, uop{te, umetno{}u zadecu, umetnik ili kriti~ar, (…) mora se, neposredno ili po-sredno, vrednosno ili strukturalno, odrediti prema detetu idetiwstvu kao najop{tijim pojmovima” (2012: 105).

su sve demarkacione linije privremene i kako ihje nu`no neprekidno preispitivati i, ukoliko sedo|e do novih saznawa, repozicionirati. îtavQu{tanovi}ev nau~ni rad sastojao se u neprekid-noj upitanosti, izmeni perspektiva, zainteresova-nosti da se ~iwenice sagledaju iz druga~ijeg dis-kursa. Jedino time se dolazi do novih uvida i neo-~ekivanih ali neophodnih zakqu~aka. To je, uvere-na sam, jedna od va`nih lekcija o nau~nom istra-ìvawu na koju nas je Jovan stalno podse}ao. Stal-na znatièqa i resistematizovawe znawa ~inilisu dragocenu Jovanovu osobinu iz koje je proiza{lomnogo vrednih rezultata.

Ki{ovo razmi{qawe o prirodi de~jeg i nede-~jeg7 podstaklo je dvosmerni proces u wegovom istra-ìvawu: razmi{qawe o nede~jem u poeziji za decui obratno, ispitivawe impulsa de~jeg u nede~joj po-eziji. Ovim protivre~nostima posve}ena su dvauvodna teksta u kwizi Kwièvnost za decu u ogle-dalu kulture (2012) u kojima se, s jedne strane, istra-ùje erotsko u poeziji Jovana Jovanovi}a Zmaja(„’Oxa~ar’ Jovana Jovanovi}a Zmaja i tabu infan-tilnog erotizma”) a s druge naivno u poeziji Qu-bomira Simovi}a („De~ja du{a Qubomira Simovi-}a”). Tome je posve}en i dragoceni rad o poezijiBranka Radi~evi}a (2013 [2020]).8 Qu{tanovi} uRadi~evi}evim pesmama otkriva aspekte de~jeg poi-mawa sveta: „usredsre|enost pesnika na ~ulno kon-kretno, na performativnu upotrebu jezika, na nara-tivnost”, poimawe igre kao „jedinog blaga”, auto-

nomnost de~jeg pesni~kog subjekta, dovode}i ih uvezu sa „op{tom emanacijom romanti~arskog pe-sni~kog subjekta” (2015: 9) i ukazuju}i da sve {toje vezano za detiwstvo u Radi~evi}evoj poeziji ni-je ni u kakvom protivre~ju „s onim {to se opaàkao zrelo, ozbiqno, apstraktno, nede~ije” (2013[2020]). Time se Radi~evi} moè odrediti kao za-~etnik moderne gra|anske poezije za decu, {to je,u periodizacijskom smislu, zna~ajan zakqu~ak: „Ra-di~evi} je, pre svega, pesnik socijalne separacijedetiwstva i de~je autonomije, i svakako za~etnik mo-dernog gra|anskog konstrukta ovog fenomena” (Isto).îstu lirsku supstancijalnost Radi~evi}evog peva-wa o detiwstvu potvr|uje, uostalom, i Bogdan Po-povi}, koji ga uvr{}uje u svoju Antologiju novijesrpske lirike, kao pesmu koja je „svojom sveìnomi veselo{}u (…) preimu}stveno lirski obojena”(opisuju}i time, i pored svojih negacija pesni{tvaza decu, neka od wenih bitnih svojstava) (Popovi}1997: 8). Na istom putu, Qu{tanovi} je istraìvaoi pripovednu prozu Iva Andri}a, ]opi}a i Ki{au kojoj se fikcionalizuje detiwstvo kao prelomni,inicijacijski period, istraùju}i na~in oblikova-wa fikcionalne slike u prozi koja moè biti dvo-struko adresovana, za mla|e i starije ~itaoce (2016[2020]).

Antropologijom detiwstva bavio se iz pozici-je odnosa kwièvnosti za decu i mita. Ova temaoblikuje svojevrsnu interpretativnu kru`nicu uQu{tanovi}evom nau~nom delu. Posve}en joj je pr-vi veliki rad iz 1990. (iz zbornika Zmajevih de~jihigara Kwiga i dete danas) „Kwièvnost za decu imit”, koji otvara kwigu iz 2004, a kao izdvojeniepilog veliki rad „Kwièvnost za decu i detiw-stvo kao vreme inicijacije” (2012a) zatvara neob-javqenu kwigu [2020]. Qu{tanovi} je detiwstvo do-ìvqavao kao tranzicioni period ispuwen vi{e-strukim inicijacijama, samim tim vidi ga kao svoje-

72

7 Danilo Ki{ u tekstu „De~je – kao maska: nova kwiga stiho-va Milovana Danojli}a” (1960) ukazuje na duplo dno naivnekwièvnosti i relativizuje podvajawe de~jeg i nede~jeg pesni-{tva, isti~u}i, kao prikladnije, pojmove naivna pesma i dete--pesma (Ki{ 1995). Relativizovawe de~jeg i nede~jeg ostvaruje setvrdwom da je Danojli}eva poezija „pre jedna poezija sui gene-ris negoli poezija za decu u pravom smislu te re~i” (Isto).

8 Radi~evi}eva vizija detiwstva razmatra se i u tekstu o po-eziji Dragana Radulovi}a „Lirska krila Dragana Radulovi}a”(2015a).

vrstan mit o postawu: „Pri~a o detiwstvu je uvek,ili skoro uvek, u izvesnoj meri pri~a o postawu”(2012a [2020]).

Ovo kwièvno poqe, navodi autor, dugo je sma-trano „instrumentom kojim se postiù vankwièv-ni ciqevi”, pa je wegova istorija burni i protiv-re~ni proces emancipacije od utilitarnog moder-nizma (2004: 26), ali „u slu`bi odre|enih kultur-nih potreba odraslih” (2004: 30). Savremeno razu-mevawe detiwstva kao autonomnog a ne pripremnogdoba zapravo je „novi mitski obrazac nastao ukr-{tawem starog mitskog obrasca o velikoj antici-paciji i modernisti~kog kulta individualizma”(2004: 18). Rado se poziva na Arijesovu misao o so-cijalnoj separaciji deteta u modernom evropskomdru{tvu koja vodi „antropolo{koj kanonizacijidetiwstva”.

Taj fenomen podrazumeva i pro{irewe razume-vawa detiwstva sa ìvotnog uzrasta na stawe sve-sti i specifi~an odnos prema svetu. Termini naiv-na pesma / pri~a i kwièvnost za decu i osetqiveiz druge polovine pro{log veka (formirani izMiqkovi}eve, Danojli}eve, Ki{ove modernisti~kevizure) nastali su upravo iz poku{aja da se preva-zi|e vezivawe za pretpostavqenu pripadnost uzra-stu. Naivno pesni{tvo podrazumeva svojevrsnu de-tiwastost izvan detiwstva, odnosno o~uvawe de~jegsenzibiliteta: „Detiwstvo je, zahvaquju}i novomstatusu, od oznake za ~ovekovo ̀ ivotno doba, posta-lo oznaka za posebnu vrstu ’mentaliteta’ i pose-ban identitetski aspekt” (2012a [2020]). Posledi-ca razvoja modernisti~ke poeti~ke samosvesti bi-lo je ukidawe jasne granice izme|u kwièvnosti zadecu i „visoke literature”, ali autor ne zaboravqada napomene kako i u wenom izmewenom razumevawuopstaje svest o specifi~nosti: „ona je svoja, druk-~ija, alternativna, pa i subverzivna u odnosu naliteraturu ’za odrasle’” (2017: 56). Zbog svega to-

ga „Epilog” neobjavqene kwige doneo je kona~nisud Jovana Qu{tanovi}a o antropologiji detiwstva.

Osvetqavawe razvoja teorijske misli

o kwièvnosti za decu

Korak po korak, Qu{tanovi} je pokazivao kakose postepeno vajala i oblikovala misao o kwièv-nosti za decu. U tom pogledu wegov doprinos je izu-zetno zna~ajan, po{to vodi ucelovqavawu istorij-skog razvoja teorijske misli (od ~ega bi se bezmnogo napora mogla sa~initi vredna monografija).êsto pristupa problemu iz bo~ne perspektive (sta-vovi Laze Kosti}a o detiwstvu u Kwizi o Zmaju,Zmajeva mikroautopoeti~ka odre|ewa kroz pisma~itaocima u Nevenu – 2012v9 i sl.), ali upravo ta-kvim osvetqewima postupno formira razvojnu li-niju konstrukata kwièvnosti za decu. Ta se sli-ka na po~ecima ponajvi{e ticala odnosa premaZmajevoj poeziji za decu i nije ~udno {to se Qu-{tanovi} posve}uje ovoj temi u vi{e svojih rado-va. Odnos kriti~ara prema Zmaju istovremeno je(ne samo simboli~no ve} i neposredno) odnos pre-ma ovom poqu kwièvnosti, budu}i da Zmaj pred-stavqa amblemati~nu figuru (i pored ~iwenice danije prvi pesnik, on je prvi op{teprihva}eni pe-snik za decu).

Posebno intrigantni za Qu{tanovi}a su stavo-vi Bogdana Popovi}a: ~esto se vra}a wegovoj nega-tivnoj oceni Zmajeve poezije iz ~lanka „[ta je ve-

73

9 Izu~avaju}i Zmajevu poetiku, na primeru wegovih uredni~-kih obra}awa ~itaocima Nevena, Qu{tanovi} dolazi do za-kqu~ka kako je Zmaj zna~ajan kao „jedan od najzna~ajnijih (nesamo kwièvnih) interpretatora antropolo{ke autonomije de-tiwstva u srpskoj kulturi do danas. (…) U tom ukr{taju izme|usocijalne separacije deteta i dijalo{kog usredsre|ewa odraslogna decu nalazi se osnov modernog shvatawa detiwstva i svekoli-ke kulture za decu” (2012v [2020]).

liki pesnik” (Popovi} 1932), poku{avaju}i da za-kqu~i {ta stoji iza tog prekog a su{tinski neo-brazloènog stava. Iako su svi prou~avaoci pola-zili od tog ~lanka, niko ga nije detaqnije razma-trao, osim kao fazu u recepciji ove kwièvne obla-sti (Danojli} Popovi}evim stavovima pridodaje Kro-~eove, jo{ decidnije u tvrdwi da ovaj deo kwièv-nosti nikada ne moè dosegnuti visoku estetskumeru – Danojli} 2004). Za Qu{tanovi}a taj tekstpredstavqa svojevrsnu istraìva~ku crvenu maramui provocira ga da se wime kriti~ki pozabavi. Onga sme{ta u kontekst epohe i posmatra kao primer„modernisti~kog poetskog idealizma”, zasnovan „nauverewu da je najvi{a pesni~ka vrednost vezana zazaposedawe univerzalnih zna~ewa” (2012: 78).

Sa zadovoqstvom uo~ava Popovi}evu nedosled-nost i izvodi va`ne zakqu~ke: kao antologi~ar vo-|en, po sopstvenim re~ima, najuzvi{enijim estet-skim merilima, koji odabira ~isto lirske pesme azaobilazi one humoristi~ke, satiri~ne i ostalekoje bi kvarile visoku meru srpske lirike, Popo-vi} ne samo {to u svoju Antologiju nove srpske li-rike ukqu~uje brojne Zmajeve pesme ve} i pesme ko-je se nikako druga~ije ne mogu odrediti no kao de-~je: Zmajeve pesme „Deda i unuk” i „Siro~e” i Ra-di~evi}ev „Ribar~eta san” – ~ime, de fakto, samo-razgra|uje sudove i o poeziji za decu i, isto tako,o Zmajevoj poeziji za decu. S druge strane, Qu{ta-novi} umesno zapaà kako Popovi}eva „~isto lir-ska” antologija implicitno svedo~i o drugim svoj-stvima poezije za decu: frekventnoj narativnostii isto tako frekventnom humoristi~kom tonu peva-wa – „prskavosti”, kako je naziva Popovi} (Popo-vi} 1997: 7).10

Ve} slede}a kwièvna generacija radikalno me-wa razumevawe detiwstva. Qu{tanovi} isti~e kakoavangarda donosi „kopernikanski obrt” u doìvqa-ju detiwstva, a to proizvodi bitno druga~iji kon-strukt kwièvnosti za decu:

U avangardi dete biva otkriveno kao univerzalni kul-

turni simbol, a detiwstvo kao praosnov i prapo~etak, de-

~ji govor i mi{qewe progla{avaju se za „nultu ta~ku kul-

ture”. [...] od nedovr{enog bi}a, od izgnanika iz metafi-

zi~kog, postalo (je) bi}e elementarnije, izvornije i vi{e

od odraslih (2012: 82).

Taj preokret najboqe reprezentuje re~enicaMarka Risti}a: „Na~elo poezije i na~elo detiw-stva je u su{tini isto” (Risti} 1934: 370) – wuQu{tanovi} protivstavqa Popovi}evim stavovi-ma, upravo kako bi ukazao na to kako su za relativ-no kratko vreme izgubili zna~aj.

Zna~ajan deo svog prou~avawa posvetio je razvo-ju poeti~ke i teorijske misli posle Drugog svet-skog rata, karakteristi~nom po pomenutom „veli-kom prasku” – sna`nom razvoju poeti~ke samosve-sti u srpskoj kwièvnosti za decu.11 Ovaj vi{e-struki proces odvija se institucionalno – osniva-wem brojnih dràvnih tela za brigu o deci, razvo-jem izdava{tva za mladu publiku, zasnivawem Sa-vetovawa Zmajevih de~jih igara; postaje akademskadisciplina (na Filolo{kom fakultetu u Beogra-du12, odakle se postepeno {iri i na druge visoko-{kolske institucije). Karakteristi~an je po tome

74

10 Ipak, u antologijama srpske poezije Zorana Mi{i}a iMiodraga Pavlovi}a nema ni traga poeziji za decu, napomiweQu{tanovi}, {to zna~i da „izgnanstvo iz visoke lirike” tra-je i danas sa nesmawenim intenzitetom. U odnosu na savremene

antologi~are Popovi}eva antologija, ma kako strogim na~elimabila oblikovana, makar iz nehata znatno je dobronamernija.

11 „Ta samosvest zasnivala se na ideji o detetu u ~oveku, naverovawu u autonomiju de~jeg razumevawa sveta i na veri u po-stojawe zasebne ’naivne svesti’, kao sastavnog dela qudske sve-sti uop{te” (2017: 56).

12 „Jedna od konsekvenci ’pozitivne ontologije detiwstva’i novog statusa kwièvnosti za decu bio je, prvo, razvoj kriti-ke kwièvnosti za decu, a potom, i narastawe akademskog izu~a-vawa ovog literarnog podru~ja” (Qu{tanovi} 2016: 507 [2020]).

{to se pesnici ukqu~uju o polemike o prirodi pe-vawa za decu (o tome svedo~i izlagawe Mire Ale~-kovi} na Kongresu Saveza kwièvnika Jugoslavijeu Ohridu 1955, Radovi}ev programski tekst „Detei kwiga”, odnosno prvi zbornici proiza{li iz Sa-vetovawa Zmajevih igara: Tragom de~je pesme, 1969;De~ja kwièvnost – {ta je to, 1970). Najve}i deoistraìvawa obavio je u Brisawu lava, no i u svojimslede}im kwigama dopuwavao je ovo istraìva~kopoqe. Posve}uje zasebne tekstove Simi Cuci}u, kaoza~etniku kritike, Du{anu Radovi}u, kao amblema-ti~noj figuri modernog duha kwièvnosti, najzna-~ajnijim akademskim prou~avaocima, kao {to su Slo-bodan @. Markovi} i Novo Vukovi}, kao i istori~a-rima kwièvnosti s kraja veka, kao {to su Drago-qub Jekni}, Milomir Milinkovi}, Tihomir Petro-vi}, poku{avaju}i da, s jedne strane, ukaè na zna~aj-ne ta~ke wihovog rada, obazrivo ukazuju}i, s druge,i na nedoslednosti ili anahronosti koje je uo~io.

Na samom po~etku ovog procesa stoji rad SimeCuci}a, koji je zna~ajan po konstituisawu „misijekriti~ara kwièvnosti za decu” (2012: 85), u ko-joj, izuzev Milana [evi}a, gotovo da nije imaoprethodnika. Qu{tanovi} isti~e Cuci}evo zalaga-we za estetsku vrednost ove oblasti, wegovu sprem-nost da jasno formuli{e svoj sud i kritikovawejasne pou~ne namere u tekstu, ali ukazuje na ~iwe-nicu da Cuci}ev pogled na kwièvnost, formiranu 30-im godinama (Na{a de~ja kwièvnost, 1937),nije bitno evoluirao, {to se opaà iz izrazite na-klonosti prema realisti~koj prozi i kriti~kogstava prema fantastici i bajci (Cuci} se u duhumontesorijevskih ideja stavqa na stranu onih kojiveruju da „bajke imaju sumwivu vrednost”). Veransvojim obzorima, Cuci} ne prepoznaje moderne im-pulse posleratne kwièvnosti, pa Radovi}evu po-eziju nije ni primetio, a avanturizam Vu~ovih juna-ka vrednuje negativno.

Iako je nastala u znak se}awa na li~nost i de-lo Slobodana @. Markovi}a, studija „O de~jem ve-ku Slobodana @. Markovi}a” (2012b) omogu}avasagledavawe vi{estruke uloge ovog autora u promo-visawu, prou~avawu kwièvnosti za decu i wenomuvo|ewu u akademski sistem. Qu{tanovi} osvetqa-va Markovi}ev rad preciznim situirawem u dru-{tveni i kulturni kontekst druge polovine veka inavodi kako je on verovao u „,wenu specifi~nostumetni~kog stvarawa”, ~ak i na wenu {tetu, razli-kuju}i de~ju recepciju i recepciju odraslog ~itao-ca. Doìvqavaju}i korpus ove oblasti kao jedin-stven, prevashodno se bavio savremenim klasicima,oprezno i postupno prihvataju}i nove kwièvnevrednosti. Po~ev od prvog teksta u zborniku Kwi-èvnost za decu i rad u de~jim bibliotekama(1957), nastalom na prvom stru~no-nau~nom skuputek osnovane Komisije za literaturu i {tampu zadecu, Markovi} je svojim kwigama, antologi~ar-skim radom, institucionalnim delovawem, uredni~-kim radom u ~asopisu Detiwstvo, doprinosom urazvoju brojnih generacija „bio i ostao jedan od naj-uticajnijih” (2012b: 382).

U zna~ajne akademske prou~avaoce druge polovi-ne veka Qu{tanovi} ubraja i Nova Vukovi}a, kodkog uo~ava zna~ajna pomerawa u tuma~ewu fanta-stike, oslowenom na moderne evropske teorije (Izagranica mogu}eg, 1979). S druge strane, i pored na-~elne Vukovi}eve opredeqenosti za moderni pristuptuma~ewu kwièvnosti i zalagawa za autonomiju de-tiwstva, on opaà izvesnu distanciranost u odnosuna modernu poeziju: „Iako ne kritikuje svu modernupoeziju za decu, svakako se pokazuje kao neko ko bipre mogao biti nemilosrdni kriti~ar nego vatrenipristalica moderne pesni~ke tendencije” (2012: 97).

Pomenutim tekstovima, ukqu~uju}i i one o isto-rizmu kao novoj etapi u izu~avawu kwièvnosti zadecu (koja rezultuje prvim obuhvatnim poku{ajima

75

periodizacije i sa~iwavawem istorijskih pregle-da ove oblasti), kao i ukazivawem na rezultate na-uke o kwièvnosti za decu u 21. veku (u ~emu nepropu{ta da pomene dostignu}a novih generacija,{to tako|e predstavqa vid podr{ke), Qu{tanovi}je uspeo da uspostavi prili~no celovit uvid u raz-voj prou~avawa kwièvnosti za decu, {to spada uzna~ajne rezultate wegovog rada.

Nacrt periodizacije

Svojim radovima Qu{tanovi} je pokrio gotovosve va`ne ta~ke u razvoju kwièvnosti – ̀ anrovskii u pogledu pojedina~nih autorskih opusa. Kretao sejednako po vertikali i po horizontali. Dijahronij-ski gledano, istraìvao je ta~ke modernosti, trude-}i se da uvek izvr{i makar malo pomerawe u recep-ciji konkretnog autora, bilo da se radi o piscimaranijih kwièvnih epoha ili o onima iz 21. veka.U sinhronijskom pogledu vr{io je vremensko-tipo-lo{ke, poeti~ke preseke kwièvne i nau~ne produk-cije, uo~avao obrise novih kwièvnih fenomena ipoku{avao da nazre poeti~ki duh dekade (2012; 2017;2020). Prate}i razvoj jednog ̀ anra kroz pojedina~neopuse, kwièvne i kulturne kontekste epoha, tipo-lo{ki izdvajaju}i wegove karakteristi~ne vidove,Qu{tanovi} se bavio onim {to A. Veselovski nazi-va istorijskom poetikom, uspostavqaju}i istorij-sku evoluciju ànrova za decu u srpskoj nauci okwièvnosti. Veliku pa`wu posve}ivao je i istra-ìvawima poezije i proze. Da}emo dva primera –wegovo osvetqavawe pesni{tva za decu i autorskebajke. (Zna~ajna su i wegova istraìvawa o roma-nima za decu, kojima se, naàlost, zbog obima ra-da, ovom prilikom ne moèmo baviti.)

Veliki deo svojih istraìvawa Qu{tanovi} jeposvetio poeziji za decu. Razumeo je da se kwièv-

nost za decu razvijala i preoblikovala prevashod-no kroz „pesmu-dete”, odnosno da poezija zapo~iweznatno ranije i razvija se intenzivnije u odnosu naprozu za decu (2017). Zato je pojavu modernog duhaove oblasti vezivao prevashodno za poeziju, pa jeprou~avao weno bi}e, wenu supstancijalnost i we-ne osnovne poeti~ke fenomene. U slu~aju pesnikaza~etnika poku{avao je da otkrije kojim su aspek-tima inicirali novo razumevawe detiwstva ({tosmo pokazali na primeru Branka Radi~evi}a, a tomeje posve}en i rad o Zmajevim pesni~kim identite-tima – 2020), ba{ kao {to je istraìvao na kojina~in se ra|ala moderna poezija posle Drugog svet-skog rata u Brisawu lava, posebno se usredsre|uju-}i na one pesnike ~ija su dela bila prelomna u tomprocesu – prevashodno na Aleksandra Vu~a i Du-{ana Radovi}a. Me|utim, mnoge sinteti~ke ocenepojedina~nih pesni~kih opusa ostale su u ~asopisi-ma i zbornicima, pa na wih skre}em pa`wu kakobih naglasila zaokruènost wegovih izu~avawa. Tosu radovi o Milovanu Danojli}u: „Igra u poezijiMilovana Danojli}a” (2013), o kanonskoj uloziQubivoja R{umovi}a: „O manguplucima i ozbiqno-sti Qubivoja R{umovi}a” (2000), „Poezija za de-cu Qubivoja R{umovi}a i istorija srpske poezijeza decu” (2019a), o mestu i zna~aju Mo{a Odalovi-}a: „Groteska u poeziji Mo{a Odalovi}a” (2018a),„Pesni{tvo Mo{a Odalovi}a i tradicija modernesrpske poezije za decu” (2018b), Mirjane Stefano-vi}: „Poezija za decu Mirjane Stefanovi} i non-sensna tradicija srpske poezije za decu” (2012d), opoetici Dragana Radulovi}a: „Lirska krila Draga-na Radulovi}a” (2015a), Popa D. \ur|eva: „Kultu-ra kao velika igraonica” (2013b), „Podetiwewehomo ludens-a u poeziji za decu Popa D. \ur|eva”(2019b). O~igledno je da bi se samo od radova o raz-voju srpske poezije za decu mogla sa~initi celovi-ta kwiga.

76

Sa krajwom obazrivo{}u poku{ao je da usposta-vi tipologiju srpske poezije za decu u 21. veku, u ra-du „O tipolo{kim modelima u srpskom pesni{tvu zadecu u 21. veku”. Tu obazrivost obrazlaè dvostru-kim razlozima: nerazvijeno{}u tipolo{kih istra-ìvawa u oblasti poezije za decu (pri ~emu Radovi-}eva i ]osi}eva antologija nisu od prevelike pomo-}i zato {to se bave poeti~kim a ne tipolo{kim pi-tawima), i obimno{}u savremene produkcije:

S dvostrukom skepsom pristupam ovoj temi. Prvo, u

izu~avawu srpske poezije za decu tipolo{ka istraìvawa

nisu razvijena. Drugo, 21. vek ve} ozbiqno odmi~e (…)

Zna~i, bez ve}e i sloènije interpretativne i teorijske

zale|ine, pristupamo gra|i koja je obimna i neure|ena

magma savremenosti (2018 [2020]).

Izbegao je da za na~elo uzme dijahronijski raz-voj, zbog toga {to je vremenski odse~ak isuvi{euzak za takvu vrstu tipologije, i opredelio se zadominantne poeti~ke (motivske ili oblikovne)fenomene poezije za decu: igrovni (dominantna jeigra jezikom i igra u jeziku, a ~est je humoristi~-ki ton – poezija Dejana Aleksi}a, Popa D. \ur|e-va, Branka Stevanovi}a, Pe|e Trajkovi}a), mime-ti~ki („korespondira s neposrednom stvarno{}u,porodi~nom, socijalnom, psiholo{kom i {kolskomdeteta, on ima, ~esto, vidqivije vaspitne i eduka-tivne intencije” – poezija Mirjane Bulatovi}, To-deta Nikoleti}a i Nedeqka Popadi}a) i sublim-no-lirski model (ponajvi{e nalik Danojli}evommodelu naivne pesme kao emanacije metafizi~kog– primer za to je poezija Mo{a Odalovi}a). Timese po oblikovnoj srodnosti raznorodni vidovi poe-zije pesnika razli~itih generacija i poetika svr-stavaju u istu kategoriju, {to pokazuju navedeniprimeri pesama.13

Autorska bajka Qu{tanovi}a je po~ela da intri-gira tokom istraìvawa perioda ideolo{ke kontro-le kwièvnosti u komunisti~kom periodu (2009).Prvi je uo~io kako je fantastika bila put za mo-derni izraz te kako je borba za bajku bila spojenasa borbom za moderni duh, pa su wegova istraìva-wa dragocena i relativno zaokruèna.

îwenica da je ovaj ànr polovinom veka bioproblemati~an zbog klasne nejednakosti i utopij-ske slike sveta, pa se oko toga razvila o{tra pole-mika je li {tetan i reakcionaran14 (preporu~ivanaje nau~na fantastika umesto bajke: „napredno fan-tasti~na pri~a koja dete tretira kao punog ~ove-ka” – Ale~kovi} 1966: 366), u kojoj su u~estvovalineki najva`niji pisci posleratnog doba, Qu{tano-vi}u je bila intrigantna. Zbog toga je bajci posve-tio niz radova, prate}i, kao i obi~no, odnos pre-ma ̀ anru kao „ogledalo kulture” (kao kada istra-ùje stavove Grigora Viteza o bajci15) po vertika-li i u komparativnom kontekstu ju`noslovenske ievropske bajke. To je podrazumevalo da prati na~i-ne na koje je autorska bajka dospevala do ~itala~kepublike u 19. veku: analizira prve prevode Ander-senovih pri~a u periodici za decu, kao i preradeSime Matavuqa u Vilinoj kwizi (2012). Izu~ava-we autorske bajke podrazumevalo je da se, s jednestrane, ispituju veze i odnosi sa usmenom tradici-jom, a s druge weno naslawawe na evropsku tradici-ju bajke i fantastike, o ~emu svedo~e tekstovi o

77

da su primeri u izvesnim slu~ajevima neujedna~eni po kvalite-tu a prvenstveno odabrani prema kategorizaciji.

14 „Ve} sasvim u po~etku vodila se borba za {irinu, za baj-ku na primer, protiv nakaradnih shvatawa da je za nas, za soci-jalizam, bajka sama po sebi reakcionarno oru|e, i ma kolikoto danas izgledalo sme{no i mnogima nepoznato, na nekolikotemeqnih savetovawa o de~joj {tampi postavqena su na dnevnired ova i sli~na pitawa” (Ale~kovi} 1966: 365).

15 „Strah da }e djeca izgubiti smisao za realno, smije{anje, jer u takvoj igri ona jo{ ~vr{}e staju na tlo, ona znaju (iline znaju, svejedno je) da je to samo igra u kojoj duh postaje samopouzdaniji” (Vitez 2011: 91).

13 Naravno da isti pesnik moè stvarati razli~ite tipovepesama, {to vaì za gotovo sve navedene autore. Prime}uje se

refleksima bajki Hansa Kristijana Andersena uprozi Stevana Rai~kovi}a (2007; 2012) i GrozdaneOluji} (2010; 2012; 2019b). Pokazivao je u kojoj me-ri se srpska autorska bajka razgranava, {to je pod-razumevalo ukazivawe na slobodno kretawe autorakroz razli~ite vidove natprirodne motivacije, za-tim na frekventan vid alegorijske pri~e u odelubajke, kao i na primenu ovog ̀ anrovskog obrasca ufunkciji igradwe vi{eslojnog autopoeti~kog tek-sta (o Bajci o Kratkove~noj Desanke Maksimovi}pi{e u vi{e navrata – 2004; 2019v).

Tragawe za formirawem modernog razumevawadetiwstva i kwièvnosti odvelo ga je i u izu~ava-we epohe u kojoj je i sam odrastao: jugoslovenskogdoba. Time se u ovom poqu kwièvnosti niko nijeprethodno bavio (ako izuzmemo decenije marksi-sti~ke kritike koja je, u slu~aju kwièvnosti zadecu, bila ideolo{ki i pedago{ki kodirana). Qu-{tanovi} je prvi studiozno izu~io uticaj ovog dru-{tveno-istorijskog fenomena na kwièvnost za de-cu, ~ime je otvorio ~itavo poqe prou~avawa. Pra-te}i kako se postepeno ra|ala moderna poezija izkrutih ideolo{kih okvira, posebno u pedesetim go-dinama, Qu{tanovi} uslove za pojavu modernog du-ha pronalazi s jedne strane u institucionalnojbrizi za mladu populaciju, koja otvara prostor zakwièvno stvarawe (kroz ~asopise, listove za de-cu, specijalizovane dràvne izdava~ke ku}e, broj-ne komisije i organizacije), a s druge u naslawawuna avangardno nasle|e (koje simbolizuje Aleksan-dar Vu~o).16 Mnogo pa`we posve}uje i de~joj perio-dici, kao svojevrsnom ogledalu stawa u kulturi i

kwièvnosti i wihovih me|uodnosa sa ideologijom(Pioniri, Pionirske novine, Zmaj, a u posebnomradu De~je novine – 2019), u kojima se „reflektu-ju dru{tvene i ideolo{ke promene u socijalisti~-koj Jugoslaviji tokom pedesetih i {ezdesetih godi-na dvadesetog veka”.

Istraìvawe ove epohe kasnije je nastavqenokroz odli~an tekst o Kaporovim Bele{kama jedneAne (2012g), omladinskom romanu u kojem se izisko{ene, nekonvencionalne perspektive mlade ju-nakiwe izri~u o{tre kriti~ke opaske o socijali-sti~kom poretku. Qu{tanovi} isti~e kako Kaporsvoje subverzivno prikazivawe dru{tvenog sistemaoblikuje na neo~ekivanom prostoru, unutar èn-skog lista (roman prvo izlazi u nastavcima u Ba-zaru) i ̀ argonskim jezikom junakiwe, ~ime mimi-krira svoju poziciju.

Uredni~ki i mentorski rad

Pune dvadeset dve godine Jovan Qu{tanovi} jebio glavni i odgovorni urednik Detiwstva i Sa-vetovawa Zmajevih de~jih igara u Matici srpskoj,„rade}i na misionarskom poslu da od Zmajevih de~-jih igara napravi respektabilni centar kwièvno-sti za decu”, kako je povodom wegovog odlaska re-kao Du{an \ur|ev. S godinama je uspeo da moder-nizuje wihov koncept: izmenio je koncept Saveto-vawa u ̀ ive tribinske forume, pa su ona povreme-no bivala i prostor ̀ ustrih polemika. Umeo je dapomiri stare i nove, razli~ita stanovi{ta, ali ida o~uva sopstveni kriti~ki sud, sa „poja~anom ose-tqivo{}u za protivre~ja”, da navedemo wegove vla-stite re~i iz 2009. Tako|e, trudio se da vaspostavipro{irene obrise jednog kulturnog prostora kaoprostora dijaloga i razmene mi{qewa, ukqu~uju}iu Savetovawa prou~avaoce iz regiona.

78

16 Li~nost koja je oli~avala kontinuitet modernosti poezi-je za decu bio je Aleksandar Vu~o, koji je u sebi objediwavaonadrealisti~ki duh i komunisti~ku ideologiju. Ponovno obja-vqivawe wegovih me|uratnih poema u Pionirima i Zmaju kreirasvojevrsni {tit od ideologije i otvara put modernizovawu pe-sni~kog izraza. Opozicija prema podobnim temama uspostavqase kroz natprirodnu motivaciju.

Izgradio je prepoznatqiv, profilisan nau~ni~asopis, koji je postao ta~ka susreta razli~itihprofesija okupqenih u tuma~ewu fenomena detiw-stva i kwièvnosti za decu: profesora kwièvno-sti, prevodilaca, bibliotekara, psihologa, drama-turga, ilustratora, etnologa, folklorista, pedago-ga, izdava~a, novinara, samih pisaca. Podsticao jeuredni~ki na istraìvawe aktuelnih pitawa kojiuti~u na kwièvnost, na wene relacije i me|udej-stva sa raznorodnim dru{tvenim okolnostima. Ta-ko|e, trudio se, u uredni~kom smislu, da osvetliraznorodne fenomene: podsti~u}i saradnike da sebave stripom, filmom, radio-dramom, pozori{temza decu, ilustracijom i drugim vidovima stvarala-{tva.

Pred kraj, a ne mawe va`no, Qu{tanovi}ev men-torski rad sa mladima bio je primer kako se vaspi-tavaju i podiù mlade generacije. Kao urednikokupqao je, motivisao, bodrio, mentorski usmera-vao i time odnegovao vi{e generacija novih prou-~avalaca. Wegova blagost, dobrodu{nost i pleme-nitost plenili su i pokretali. Umeo je da oslu-{kuje darovite, mlade, tek svr{ene studente kwi-èvnosti i sve one koji su na bilo koji na~in biliintrigirani detiwstvom i da ih im daje {ansu. Ta-ko su nastale i stasale mnoge generacije Jovine de-ce. On je sa velikim zadovoqstvom isticao wihovevrednosti i uspehe, nikad ne isti~u}i sebe i sop-stvenu ulogu u tome.

Zna~aj nau~nog dela Jovana Qu{tanovi}a

u kwièvnosti za decu

U radu smo poku{ali da ukaèmo na vi{estrukeaspekte vi{edecenijskog nau~nog rada Jovana Qu-{tanovi}a i wegovog uticaja na razvoj nauke o kwi-èvnosti za decu: osvetqavawe fenomena antropo-

logije detiwstva; definisawe specifi~ne pozici-je ove kwièvne nauke; celovito ispitivawe razvo-ja teorijske misli; sa~iwavawe istorijske poetikepoezije i proze za decu; vrednovawe dostignu}a po-jedinih autorskih opusa, wihovih dometa i osobe-nosti. Vrednosni sud Jovana Qu{tanovi}a imao jevi{estruki uticaj u kulturnoj politici koju je vo-dio: u proceni nove kwièvne produkcije u kriti-kama, prikazima, u~e{}u u kwièvnim ìrijima;ure|ivawu jedinog nau~nog ~asopisa u Srbiji po-sve}enog ovom poqu kwièvnosti; formulisawu no-vog koncepta Savetovawa Zmajevih de~jih igara;brizi o nau~nom podmlatku, odnosno promovisawuvi{e generacija prou~avalaca. Iz svega navedenogpostaje jasno da Qu{tanovi} predstavqa kqu~nufiguru modernog pristupa prou~avawu kwièvno-sti za decu, od koje smo svi u~ili bez prestanka.Verujem da se moè uspostaviti analogija izme|uwegovog ìvotnog dela, sna`nog uticaja koji jeimao na mlade generacije i metafore o „velikomprasku” ~ije se dejstvo {iri i rasprostire. Prera-ni odlazak Jovana Qu{tanovi}a nalik je tom pra-sku, ~ija energija }e imati svoje dejstvo i u vreme-nu pred nama.

IZVORI

Qu{tanovi}, Jovan. O manguplucima i ozbiqnosti Qubi-

voja R{umovi}a. Detiwstvo. God. 26, br. 3/4 (2000),44–48.

Qu{tanovi}, Jovan. Crvenkapa gricka vuka – studije i

eseji o kwièvnosti za decu. Novi Sad: DOO Dnevnik

/ Zmajeve de~je igre, 2004.

Qu{tanovi}, Jovan. Pesni~ka antropologija detiwstva Du-

{ana Radovi}a. Pijanovi}, P., Jovanovi}, A. (ur.). Du{an

Radovi} i razvoj moderne srpske kwièvnosti. Zbor-

nik radova. Beograd: U~iteqski fakultet, 2008, 13–21.

79

Qu{tanovi}, Jovan. Brisawe lava – poetika modernog i

srpska poezija za decu od 1951. do 1971. godine. Novi

Sad: Dnevnik, 2009.

Qu{tanovi}, Jovan (prir.). Princeza luta zamkom. Teo-

rijska misao o kwièvnosti za decu iz okriqa Zma-

jevih de~jih igara. Novi Sad: Zmajeve de~je igre, 2009a.

Qu{tanovi}, Jovan. O alegorijskom i fantasti~nom u baj-

kama i pri~ama za decu Grozdane Oluji}. Pijanovi}, P.,

Jovanovi}, A., Opa~i}, Z. (ur.). Buntovnici i sawari

– Kwièvno delo Grozdane Oluji} za decu i mlade.

Zbornik radova. Poetika srpske kwièvnosti za decu,

kw. 2. Beograd: U~iteqski fakultet, 2010, 103–113.



Qu{tanovi}, Jovan. Kwièvnost za decu i detiwstvo kao

vreme inicijacije. Deli}, Lidija (ur.). Aspekti vreme-

na u kwièvnosti: zbornik radova. Beograd: IKUM,

2012a, 47–64.

Qu{tanovi}, Jovan. O de~jem veku Slobodana @. Marko-

vi}a. Deni}, Sun~ica (ur.). Kwièvnost za decu i we-

na uloga u vaspitawu i obrazovawu dece pred{kolskog

uzrasta. Tematski zbornik. Vrawe: U~iteqski fakul-

tet u Vrawu Univerziteta u Ni{u, 2012b, 375–386.

Qu{tanovi}, Jovan. Ideje prosvetiteqstva i duh prosve-

}enosti u otvorenim pismima Jovana Jovanovi}a Zmaja

u Nevenu. Jovi}evi}, Tatjana (ur.). Tradicija prosve-

}enosti i prosve}ivawa u srpskoj periodici. Zbornik

radova. Beograd: Institut za kwièvnost i umetnost,

2012v, 333–344.

Qu{tanovi}, Jovan. Momo Kapor: Bele{ke jedne Ane –

prostor i vreme. Pijanovi}, P., Jovanovi}, A., Opa~i},

Z. (ur.). Pripoveda~ urbane melanholije – Kwièvno

delo Mome Kapora. Zbornik radova. Poetika srpske

kwièvnosti za decu. kw. 3. Beograd: U~iteqski fa-

kultet, 2012g, 111–127.

Qu{tanovi}, Jovan. Poezija za decu Mirjane Stefanovi}

i nonsensna tradicija srpske poezije za decu. Stani{i},

Mirjana (ur.). Poezija Mirjane Stefanovi}. Zbornik

radova. Desankini majski razgovori. Kw. 29. Beograd:

Zadu`bina „Desanka Maksimovi}”, 2012d, 133–150.

Qu{tanovi}, Jovan. Svet detiwstva u poeziji Branka Ra-

di~evi}a. Zivlak, Jovan (ur.). Branko Radi~evi}.

Zbornik radova. Novi Sad: Dru{tvo kwièvnika Voj-

vodine, 2013, 179–194.

Qu{tanovi}, Jovan. Igra u poeziji za decu Milovana Da-

nojli}a. Deli}, Jovan, Hamovi}, Dragan (ur.). Pesni~-

ko delo i misao o poeziji Milovana Danojli}a. Zbor-

nik radova. Beograd – Trebiwe: IKUM / Filolo{ki

fakultet Univerziteta u Beogradu / Du~i}eve ve~eri

poezije, 2013a, 289–308.

Qu{tanovi}, Jovan. Kultura kao velika igraonica. Poqa.

God. 58, br. 483 (2013b), 210–213.

Qu{tanovi}, Jovan. Pri~a i pri~awe kao igra u kratkim

pri~ama za decu Du{ana Radovi}a i Dejana Aleksi}a.

Jovanovi}, Violeta; Rosi}, Tiodor (ur.). Kwièvnost

za decu u nauci i nastavi. Zbornik radova sa nau~nog

skupa (Jagodina, 11–12. april 2014). Jagodina:

Fakultet pedago{kih nauka Univerziteta u

Kragujevcu, 2014, 501–522.

Qu{tanovi}, Jovan. Poezija za decu Grigora Viteza i ka-

non moderne srpske poezije za decu. Pijanovi}, Petar;

Jovanovi}, Aleksandar; Opa~i}, Zorana (ur.). Poezija

kao zavi~aj: Poetika Grigora Viteza. Zbornik rado-

va. Beograd: U~iteqski fakultet, 2015, 71–85.

Lju{tanovi}, Jovan. Lirska krila Dragana Radulovi}a. Kale-zi} Radonji}, Svetlana (ur.). Stvarala{tvo Dragana Ra-dulovi}a. Podgorica / Herceg Novi: Institut za dje~iju iomladinsku knjièvnost / NVU „Prijatelji”, 2015a, 9–22.

Qu{tanovi}, Jovan. Branko ]opi} i Danilo Ki{ – de-

tiwstvo kao potraga za egzistencijalnim kqu~em.

Zbornik Matice srpske za kwièvnost i jezik. Kw.

64, sv. 3 (2016), 791–804.

Qu{tanovi}, Jovan. O istorizmu u savremenom izu~avawu

srpske kwièvnosti za decu. Kwièvna tradicija i

srpska kwièvnost 20. veka; Kwièvnoistorijsko

znawe i izazovi novog milenijuma (nacionalni, regi-

80

onalni, kontinentalni kontekst). Nau~ni sastanak

slavista u Vukove dane, Beograd: MSC, 45/2 (2016),

505–514.

Qu{tanovi}, Jovan. Posle „Velikog praska”. Vuksanovi},

Miro (ur.). Srpska dramska kwièvnost danas; Srp-

ska kwièvnost za decu danas. Okrugli sto Nauka i

dru{tvo, sv. 6. Novi Sad: SANU, Ogranak SANU u

Novom Sadu, 2017, 55–67.

Qu{tanovi}, Jovan. Forme pripovedawa i na~elo koheren-

cije u „Ba{ti sqezove boje” Branka ]opi}a. Nau~ni

sastanak slavista u Vukove dane. 46/2 (2017), Beo-

grad: MSC / Filolo{ki fakultet Univerziteta u Beo-

gradu, 2017a, 375–384.

Qu{tanovi}, Jovan. O tipolo{kim modelima u srpskom

pesni{tvu za decu u 21. veku. Jovanovi}, Violeta (ur.).

Kwièvnost za decu u nauci i nastavi. Zbornik ra-

dova sa nau~nog skupa (Jagodina, 21–22. april 2017).

Jagodina: Fakultet pedago{kih nauka Univerziteta u

Kragujevcu, Jagodina, 2018, 61–74.

Qu{tanovi}, Jovan. Groteska u poeziji Mo{a Odalovi}a.

Opa~i}, Z., Stani{i}, M., (ur.). Poezija Mo{a Odalo-

vi}a. Zbornik radova. Beograd: Zadu`bina „Desanka

Maksimovi}” / Narodna biblioteka Srbije, Desankini

majski razgovori, kw. 35, 2018a, 151–162.

Qu{tanovi}, Jovan. Pesni{tvo Mo{a Odalovi}a i tradi-

cija moderne srpske poezije za decu. Hamovi}, Dragan

(ur.). Mo{o Odalovi}, pesnik. Zbornik radova. Kra-

qevo: Narodna biblioteka „Stefan Prvoven~ani”,

2018b, 21–42.

Qu{tanovi}, Jovan. Podetiwewe homo ludens-a u poezi-ji za decu Popa D. \ur|eva. Detiwstvo. God. 44, br.

4 (2018v), 35–44.

Qu{tanovi}, Jovan. Bajka o Kratkove~noj Desanke Maksi-

movi} kao (auto)poeti~ki tekst. [eatovi}, S.; Opa-

~i}, Z. (ur). Pesni~ki zavi~aj Desanke Maksimovi}.

Zbornik radova. Beograd: IKUM, 2019v, 281–303.

Qu{tanovi}, Jovan. „Mirko, pazi metak...”: pojava De~jih

novina iz Gorweg Milanovca – kulturnopoliti~ki i

ideolo{ki kontekst. Bara}, Stanislava; Tropin, Tija-

na (ur.). ̂ asopisi za decu: jugoslovensko nasle|e (1918–

1991). Beograd: IKUM, 2019, 437–456.

Qu{tanovi}, Jovan. Poezija za decu Qubivoja R{umovi}a

i istorija srpske poezije za decu. Marinkovi}, Sneà-

na (ur.). Kwièvno delo Qubivoja R{umovi}a. Zbor-

nik. Uìce: Pedago{ki fakultet, 2019a, 309–320.

Qu{tanovi}, Jovan. De~je ̀ eqe kao vodi~ u druge svetove

u bajkama Grozdane Oluji}. Detiwstvo. god. 45, br. 4,

2019b, 3–8.

Qu{tanovi}, Jovan. Od Dositeja i Vuka do Mirka i

Slavka – O slici deteta i detiwstva u srpskoj kwi-

èvnosti za decu i srpskoj kulturi od 19. do 21. ve-

ka, 2020 (u {tampi).

LITERATURA

Ale~kovi}, Mira. Deset godina jugoslovenske literature

za decu. Letopis Matice srpske, Novi Sad, god. 131,

oktobar 1966, kw. 376, sv. 4, 364–385.

Danojli}, Milovan. Naivna pesma: ogledi o de~joj kwièv-

nosti. Beograd: ZUOV, 2004.

Lesnik Oberstajn, Karin. Osnovi: {ta je kwièvnost za

decu? [ta je detiwstvo? Piter Hant (ur.). Tuma~ewe

kwièvnosti za decu. Prevela N. Jankovi}. Priredi-

la Z. Opa~i}, Beograd: U~iteqski fakultet, 2013.

Pe{ikan Qu{tanovi}, Qiqana; Qu{tanovi}, Jovan.

Predstave o detetu i detiwstvu u Rje~niku i spisima

Vuka Stefanovi}a Karaxi}a. Milo{evi}-\or|evi},

Nada (ur.). Vuk Stefanovi} Karaxi} (1787–1864–2014).

Nau~ni skupovi SANU, kw. 156. Odeqewe jezika i

kwièvnosti; kw. 27, 2015, 463–482.

Popovi}, Bogdan. [ta je veliki pesnik? ̂ lanci i preda-

vawa o kwièvnosti, umetnosti, jeziku, i moralu.

kolo 35, kw. 236, Beograd: SKZ, 1932, 33–60.

Popovi}, Bogdan. Predgovor. [uti}, Miloslav (prir.).

Popovi}, Bogdan. Antologija novije srpske lirike.

Beograd: ZUOV, [1911] 1997.

81

Radovi}, Du{an. Antologija srpske poezije za decu. Beo-

grad: SKZ, 2004.

Risti}, Marko. O modernoj de~joj poeziji. Povodom kwige

Podvizi druìne Pet petli}a. Danas, I/3, 1934,366–372.

Ki{, Danilo. De~je – kao maska: nova knjiga stihova Milo-vana Danojli}a. Mio~inovi}, M. (prir.). Ki{, Danilo. Va-ria. Sabrana dela Danila Ki{a, knj. 12, Beograd: BIGZ,1995.

Vitez, Grigor. Djetinjstvo i poezija. Vuj~i}, Nikola (prir.).Vitez, Grigor. O~i traè svjetlost. Izabrana djela. Za-greb: SKD Prosvjeta, 2011, 67–117.

Vukovi}, Novo. Uvod u dje~ju knjièvnost. Podgorica: Uni-reks, 1996.

Zorana Z. OPAÎ]

AFTER THE ”BIG BANG” –PLACE AND SIGNIFICANCE OF JOVAN LJU[TANOVI]’S WORK

IN CHILDREN’S LITERATURE SCIENCE

Summary

In this paper, we have tried to point out the multiple as-pects of Jovan Lju{tanovi}’s scientific work and his influ-ence on the development of the children’s literature science.We consider his decades-long scientific work in the follow-ing aspects: 1. illuminating the phenomenon of childhoodanthropology with an interdisciplinary approach; 2. defin-ing the specific position of this literary science; 3. compre-hensive examination of the development of theoreticalthought; 4. composing historical poetics of children’s poet-ry and prose (with special emphasis on the study of histori-cal and cultural processes in the socialist era); 5. evaluationof the achievements of individual authorial opuses, theirscope and peculiarities. Jovan Lju{tanovi}’s value judge-ments had multiple influences in the cultural policy he led:

through the evaluation of new literary production – the firstevaluation of literary value in critiques, reviews and throughparticipation in literary juries; defining the profile and build-ing the scientific rating of the journal Detinjstvo; formulat-ing a new concept of the anually Zmajeve de~je igre con-ferences; care for young scientists: nurturing and promot-ing several generations of researchers. With all of the above,Lju{tanovi}’s role in the development of the children’s lit-erature science, in the processes of its canonization and re-canonization, is manifoldly important, which is why it canbe said to be a key figure in the modern approach to study-ing children’s literature from the 1980s to the present day.

Key words: children’s literature, literature science, JovanLju{tanovi}’s scientific contribution, childhood anthropolo-gy, construct of childhood

82

Originalni nau~ni radUDC 821.163.41-93.09 Lju{tanovi} J.

061.7-053.2(497.113 Novi Sad)Primljeno 18. 6. 2020.

Prihva}eno 10. 7. 2020.

� Ankica M. VU^KOVI]*Univerzitet u Novom SaduPedago{ki fakultet u SomboruRepublika Srbija

LAV ZMAJEVIH IGARA

Ja sam taj svedok.To nije mala stvar. I svedo~im.

U jednu stvar sam siguran:u svetu je malo {ta bolje od

dobrog ~oveka.(Valjarevi} 2011:121)

SA@ETAK: Jovan Lju{tanovi} nije bio osniva~ Saveto-vanja Zmajevih de~jih igara, ve} nastavlja~ i Atlas tradici-je koju je razumevao kao fundament za ustanovljenje i op-stanak knjièvnosti za decu u na{oj kulturi. On je procvatove vrste literature, ali i teorijske misli koja ju je predanopratila, te njene medijske popularnosti sredinom XX veka,ozna~io kao bu|enje antropolo{ke samosvesti, kako estetske,tako i socijalne, u razumevanju deteta i detinjstva koje sepreko stvarala{tva projektovalo na totalitet na{eg dru{tva.Tu civilizacijsku tekovinu trebalo je sa~uvati kroz devedese-te, vreme koje nije bilo naklonjeno ni deci ni kulturi, a za-tim revitalizovati po~etkom dvehiljaditih. To je mogao samoneko ko je decenijama predano pratio celokupnu produkci-ju knjièvnosti za decu.

KLJU^NE REÎ: Jovan Lju{tanovi}, Savetovanje Zma-jevih de~jih igara, bu|enje antropolo{ke samosvesti

Razmi{ljati o Jovanu Lju{tanovi}u, se}ati se Jo-vana Lju{tanovi}a, svedo~iti o Jovanu Lju{tanovi}u...

re~ju, na bilo koji na~in pomisliti na Jovana Lju{ta-novi}a, nemogu}e je druga~ije nego osmehnuti se sr-cem tom dobrom i toplom ~oveku. U senci njegoveljudskosti, njegovog prijateljskog i za~u|uju}e ade-kvatnog odnosa prema svakom saradniku ponaosob,ostao je ~ak i njegov lavovski dru{tveni trud i aka-demski u~inak.

Me|utim, zar nije upravo to prava mudrost: radi-ti va`ne stvari, a biti u potpunosti slobodan od suje-te? Radovati se tu|em uspehu jednako kao svom ido kraja iskreno! „Ko ume da se raduje, ima ~emuda se raduje”, zapisao je Du{an Radovi}. „Radost jeprivilegija onih koji skromno misle o sebi a lepo oìvotu.”

Sigurna sam da ne}u svedo~iti ni za trunku po-gre{no ako kaèm da je Jovan Lju{tanovi} i sve {toje radio profesionalno, ~inio sa rado{}u i ljubavlju.Ukupno njegovo delovanje, uklju~uju}i i nau~nostvarala{tvo, izrazito je koherentno, a povezano jeunutra{njim logosom koji je su{tinski proistekao izduha i filozofije Zmajevih de~jih igara. Ta~nije, onogi onakvog duha Igara kako ga je uo~io i teorijski uo-bli~io upravo Jovan Lju{tanovi} u kapitalnoj knjiziBrisanje lava.

Jovan Lju{tanovi} nije bio osniva~ SavetovanjaZmajevih de~jih igara, ve} nastavlja~ i Atlas tradi-cije koju je razumevao kao fundament za ustanovlje-nje i opstanak knjièvnosti za decu u na{oj kulturi.On je procvat ove vrste literature, ali i teorijske mi-sli koja ju je predano pratila, te njene medijske popu-larnosti sredinom XX veka, ozna~io kao bu|enje an-tropolo{ke samosvesti, kako estetske, tako i socijal-ne, u razumevanju deteta i detinjstva koje se prekostvarala{tva projektovalo na totalit na{eg dru{tva:

Godine 1958. bivaju osnovane i Zmajeve de~je igre. Uokviru ovog festivala od 1959. godine biva organizovano iSavetovanje Zmajevih de~jih igara o knjièvnosti za decu,koje postaje mesto teorijskih eksplikacija, rasprava i razgo-

83

* [email protected]

vora o mnogim op{tim poeti~kim pitanjima, pa i o pitanji-ma vezanim za modernost poezije za decu. Televizija, no-voosnovani, mo}an medij, u koncipiranju svog programa zadecu, sledi tradiciju de~je {tampe i radija – za urednike bi-vaju postavljeni istaknuti pisci za decu. Sve to izraz je jed-nog ne samo knjièvnog, nego i op{tekulturnog stanja u ko-me knjièvnost za decu, na ~elu s poezijom koja je nesum-njivo njen najrazvijeniji rod, menja svoj poloàj u nacional-noj kulturi (Lju{tanovi} 2009a: 226).

Prve zmajevdanske susrete u Sremskoj Kamenici,1958. godine, sve~ano je otvorio akademik VeljkoPetrovi} besedom „O de~joj poeziji Jovana Jovano-vi}a Zmaja” i time simboli~no otvorio {irok put Teo-riji knjièvnosti za decu, koja }e svoj dom prona}iupravo pod okriljem Zmajevih de~jih igara, odno-sno Savetovanja u okviru Igara i ~asopisa Detinjstvo.Deceniju kasnije (1970. godine) objavljena je hresto-matija De~ja knjièvnost – {ta je to?, u koju su uvr-{teni vrhunski radovi na teme savremenosti knjièv-nosti za decu, njenog uticaja na kulturu i dru{tvo,kao i nau~ni prilozi koji su se bavili specifi~nim po-eti~kim ili lingvostilisti~kim pitanjima. Su{tinskavrednost ove zbirke jeste {to su svi tekstovi u njojnedvosmisleno pokazali da se knjièvnost za decuizgradila u zasebnu umetnost ~iji se kodovi u bitno-me razlikuju od adultne knjièvnosti, ali u estetskomsmislu obe vrste stvarala{tva su ravnopravne.1 Za-

nimljivo je kako se kroz zbornik gotovo jednoglasnoprojektovala sociokulturna dimenzija trenutka u od-nosu prema detetu i detinjstvu koju najbolje opisujesintagma Marijana Krambergera pozitivna ontologi-ja detinjstva.2 Knjiga o kojoj govorimo nije samoprost skup razli~itih teorijskih radova, kakav obi~nobude proizvod nau~nih konferencija, ve} cizeliranime|a{, u kojem su, Jovan Lju{tanovi} bi rekao, „tek-stualizirani” svi stru~ni uvidi u oblasti knjièvnostiza decu u poratnom periodu, a naro~ito od vremenaosnivanja Zmajevih de~jih igara, koje su direktno iproiza{le iz potrebe nastanka druga~ijeg odnosa pre-ma detetu u na{oj kulturi.3

îni nam se da je upravo ovaj zbornik bio klju~nainspiracija u profesionalnom radu Jovana Lju{tano-vi}a, po{to njegove razli~ite reflekse nalazimo aktu-elizovane u svakoj pojedina~noj knjizi ovog autora.

84

1 „Umetnik koji za decu pi{e pesmu, crticu, avanturisti~ku pri-~u, istorijsku povest, dramu, pi{e po istim zakonitostima po koji-ma pi{e i za odrasle, ali svesno mora suàvati krug svog socijal-nog iskustva na de~iji receptivni horizont. [...] Transformisanjeumetnikovog socijalnog iskustva isto je tako sloèn misaono-emo-cionalni proces umetni~kog stvaranja kao i stvaranje ’odrasle’ ver-balne umetnosti. [...] Radije bih rekao da je to specifi~an procespri kojem se moraju savladati odre|ene formalne zakonitosti, kao{to se one moraju savladati i kada se pi{e drama, pesma, krimi},esej. [...] Ukratko, biti pisac za decu, to je specijalizovanost lite-rarnog talenta, to je ’fah’. Ukoliko pisac tim ’fahom’ ne ovladave} u njega prodire golim intelektualnim naporom obi~no se de-{ava paradoks: deci njegovo pisanje biva ili previ{e ’de~ije’ iliprevi{e ozbiljno, jednom re~ju, pisac ne ulazi u svet de~ije prijem-

~ivosti ma koliko umeo vladati perom i koliko god imao lepog ipametnog da kaè” (Forstneri~ 1970: 54–56).

2 „Za novije vreme postaje sve karakteristi~nija upravo suprot-na, pozitivna ontologija deteta, dakle ona koja mu bez obzira nanegativnu razliku u dijapazonu li~nosti ili ba{ zbog nje, priznajeapsolutnu i neograni~eno bitnu autonomnost, te ga progla{ava zasupstancijalno jednako vrednog sa odraslim ~ovekom, ako ne i zavrednijeg. Re~ je o duhovnom preokretu ~iji se po~etak moè dati-rati negde sa romantizmom, ali danas, po nekim mi{ljenjima pretida preraste u pravu pedokraciju. [...] Pod zastavom pozitivne on-tologije detinjstva zapo~ela je ogromna i jo{ ni iz daleka zavr{enarevolucija u obrascima pona{anja na svim podru~jima na{e civili-zacije i kulture” (Kramberger 1970: 19).

3 „Jer da budemo neskromni, rije~ je ovdje o projekciji funkci-je literature na totalitet dru{tva; rije~ je o totalitetu ovog na{eg ijo{ uvijek samo nama povjerenog dru{tvenog mehanizma i o nje-govoj ostvarljivoj ili ne kolektivnoj budu}nosti: rije~ je o onojbeskrajno zna~ajnoj, a jo{ neotkrivenoj specifi~noj misiji latent-no prisutnoj ve} sada u ̀ ivom ko{maru zajednice, u vidu ekspan-zije nebrojenih djetinjstava i njihova jo{ nedovoljno zacrtanog rea-liteta, suo~enog sa gvozdenom logikom jednog povijesnog trenut-ka koji se zadesio nad koljevkom novog nara{taja, ba{ taj i niko-ji drugi. Povijesnog trenutka koji mora sebe da dovr{i po svako-ju cijenu, ne vode}i nimalo ra~una o onome {to jo{ nije izbilo naHronosovu pozornicu kao frontalna dru{tvena snaga, i stoga sejo{ nije moglo ispoljiti – u odnosu na taj sada{nji povijesni trenu-tak – ni kao potvrda, ni kao suprotnost, ni kao negacija” (Parun1970: 110).

Naime, u predgovoru Brisanja lava, delu koje se ba-vi srpskom poezijom za decu sredinom XX veka,Lju{tanovi} kaè da ga kao istraìva~a najvi{e zani-ma da uhvati „penu zbivanja” knjièvnog i sociokul-turnog trenutka. Time jasno prebacuje fokus sa ~istostilisti~kog pristupa knjièvnim delima, ali i sa poku-{aja da se dâ precizan istorijski pregled, na speci-fi~nu vrstu opservacije koja sinkretizuje nekoliko„izrazitih ta~aka jednog hipoteti~kog knjièvnoisto-rijskog procesa, koji je, po na{em mi{ljenju, u znakupoetike modernog” (Lju{tanovi} 2009: 9). Te „izra-zite ta~ke” u bitnome reflektuju misli iz konkretnihradova u zborniku i jo{ nekoliko knjiga nastalih u istovreme, ~iji su izdava~ Zmajeve de~je igre:

Tokom ove decenije na savetovanjima Zmajevih de~jihigara razmatrano je vi{e veoma zanimljivih tema i naprelazu u sedamdesete od te gra|e sa~injene su tri knjige –zbornika u kojima o op{tim pitanjma knjièvnosti za decupi{e pedesetak autora: Tragom de~je pesme (1969), De~jaknjièvnost – {ta je to? (1970), Kritika knjièvnosti za de-cu (1972). Ako se tome dodaju knjige pojedinih autora ko-je nisu bile samo op{te provenijencije ve} i ispunjenekonkretnim kriti~kim sadràjima, kao {to su knjige Igra kaosloboda Milana Praì}a, Biti na putu Huseina Tahmi{~i}a,Glas autonomnog sveta Voje Marjanovi}a, i predgovori an-tologijama poezije za decu koje su izdavale Zmajeve de~jeigre – otkriva se znatan broj neimara i sva veli~ina podu-hvata koji su na princezinom zamku4 preduzele Zmajevede~je igre (Lju{tanovi} 2009b: 8).

I sam podnaslov „Poetika modernog i srpska knji-èvnost za decu od 1951. do 1971” nedvosmislenokazuje da su u knjizi ravnopravno tretirani knjièvnostvarala{tvo i savremena teorijska misao o njemu,kao dva jednako vredna kreativna vida koja su se raz-vijala u bliskoj vezi, ali svaki prema svojoj temeljnoformiranoj unutra{njoj logici. I upravo ta neodvoji-

vost samog stvarala{tva i knjièvne kritike i teorijesredine XX veka jeste filozofija Zmajevih de~jih iga-ra koju one iznova reaktuelizuju kroz anualno Save-tovanje i ~asopis Detinjstvo, a koja je svoje prvo „za-okruènje” dobila u zborniku Knjièvnost za decu –{ta je to? Drugo – i najva`nije – zaokruènje jesteupravo studija Brisanje lava.

Da bih ovu tezu u~inila jasnijom, predlaèm da ce-lu studiju poku{amo da sagledamo kao koncepcijskicikli~nu tvorevinu sa izrazitom i sveproìmaju}om vi-brantno{}u me|u slojevima. U naj{irem krugu, na{ade~ja poezija druge polovine XX veka stavlja se uokvir ukupnog literarnog stvarala{tva za decu na srp-skom jeziku. Lju{tanovi} u knjizi poetiku modernogne vidi kao prevrat ili salto mortale od tradicije, ve},naprotiv, ona je po njemu blistavi trenutak, koji je, makoliko bio markantan, samo jedan deo eliotovske sla-galice koja podrazumeva „postupno okretanje od uzor-ne pro{losti ka rastu}oj perfekciji budu}eg” (Lju{tano-vi} 2009a:11). U tom smislu, autorova postavkanamerno zaobilazi krute i jednom za svagda definisa-ne stavove o predmetu istraìvanja, ve} poziva na di-nami~ki i uvek otvoren dijalog ~iji bi cilj bio „otkriva-nje raznolikosti u toj ’peni’, ali i prepoznavanje zajed-ni~kih imenitelja” (Lju{tanovi} 2009a: 9).

U sredi{njoj poziciji – i to je u ovoj knjizi naj-va`nije zapaziti – postavljen je motiv pokreta~ za na-stanak studije Brisanje lava. Naime, Lju{tanovi}evrazlog za odabir teme za ovu knjigu nije samo dubo-ka naklonost prema poetici poezije konkretnog peri-oda, pa ni {iroke pozitivne dru{tvene i nau~ne reak-cije na nju u aktuelnom i potonjem vremenu, negoukupna kulturolo{ka mobilizacija koja je u nekih tri-desetak godina uspela da stavi dete u centar pa`nje,izgradi interpretativnu zajednicu u kojoj je ono po-stalo kulturni simbol, dovede do ekspanzije de~jihprava i sloboda, uklju~i decu u zajednicu sa odrasli-ma, radikalno inovira i estetizuje forme u literaturi

85

4 O metafori princezinog zamka bi}e re~i u daljem tekstu.

namenjenoj njima, pokrene vi{estruka ulaganja u me-dije i izdava{tvo, te u~ini knjièvnost za decu aka-demskom disciplinom. On je taj trenutak ozna~io kaoantropolo{ku samosvest na{eg dru{tva u poimanjudeteta i detinjstva, te, iako se ova ideja konkretnorazra|uje tek u zavr{nom poglavlju, ona je lajtmotivcelokupne knjige. Drugi vaàn indikator koji mora-mo imati u vidu kada analiziramo sredi{nji prsten je-ste to da je knjièvni period koji se razmatra zavr{endvadesetak godina pre pisanja studije, te bi bilo o~e-kivano da o se njemu govori kao delu istorijskog to-ka. No, upravo nasuprot tome, Lju{tanovi}eva idejajeste da umesto istorijske klasifikacije ponudi „tek-stualizaciju tradicije”: „Pitanje tradicije postaje, pre-vashodno, pitanje pesni~kog koda. Time se odnosprema pro{losti u mnogome tekstualizuje” (Lju{tano-vi} 2009a: 15). Ovakvim pristupom, prema klasi~-nom deridijanskom modelu, Lju{tanovi} u ovoj knji-zi teì da stavi „potpis na potpis”, odnosno da svo-ju studiju i idejno i jezi~kostilski usmeri tako da onapodrobno i autenti~no prikaè vrline istraìvanog pe-rioda, a ne da sabere gole ~injenice. Brisanje lava,stoga, konceptualno mnogo vi{e podse}a na Sagu oumetnosti psihologa kulture Ernsta Gombri~a negona strogo nau~no delo. Na taj na~in, zapravo, JovanLju{tanovi} rekreira knjièvni i kulturni pravac (ko-ji je ~esto nazivan pokretom), za novo vreme i nove~itaoce, a rekla bih i za sve budu}e, pi{u}i delo ko-je ve} sad ima klasi~nu vrednost. No, {ta je u tojknjizi zaokruèno? Ako se setimo da je Du{an Rado-vi} po~etkom 80-ih sastavio antologiju pesama zadecu po ugledu na Vuka Karadì}a, koji je, tako|e,na izmaku jedne ere okupio na jednom mestu tradi-cionalne narodne literarne oblike i time im udahnuonovi ̀ ivot, Jovan Lju{tanovi} je u svojoj knjizi reak-tuelizovao gotovo sve teorijske radove o knjièvnostiza decu, naro~ito one nastale pod okriljem Zmajevihde~jih igara, i time im dao jedinstven kontekst stva-

raju}i jednu sublimnu teoriju o modernoj srpskojknjièvnosti za decu koja je nezaobilazna polaznata~ka za sve potonje istraìva~e.

U samom centru studije jesu poetska dela koja„pulsiraju” unutar ovako bri`ljivo izgra|enog kon-teksta i koja pokazuju (u~i nas Lju{tanovi}) to izrazi-to jedinstvo: „Prvi put u istoriji srpske knjièvnostipojavio se ~itav krug pesnika za decu, ~iji je zajed-ni~ki nastup sadràvao neke elemente knjièvnog po-kreta” (Lju{tanovi} 2009b: 7). Lju{tanovi} im pristu-pa i sa strukturalisti~kih i psiholingvisti~kih, fenome-nolo{kih, mikrostilisti~kih, recepcijskih i kulturolo-{kih pozicija u nameri da rasvetli njihove imanentnevrednosti, ali najva`niji zaklju~ak do kojeg dolazi je-ste da je osnovni poeti~ki princip i umetni~ki credomoderne knjièvnosti za decu – sloboda igre – doveodo kulturolo{ke epifanije koja je pribliìla svet odra-slih i svet dece, u~inila granice me|u njima fleksibil-nijim i poroznim, {to je omogu}ilo obostranu trans-gresiju i proliferacuju, kako idejnu i zna~enjsku takoi formalnu, dva umetni~ka – ali i svakodnevna – sve-ta jedan u drugi:

Igra biva prepoznata kao zna~ajan ~inilac de~jeg i, uop-{te, ljudskog ìvota – kao vaàn generator ljudske kulture.[...] Dete postaje kulturni simbol su{tinski povezan sa shva-tanjem slobode, individualnosti, subjektiviteta modernog ~o-veka. Ideja deteta i detinjstva dobija sloènu univerzalnusupstancijalnost (Lju{tanovi} 2009a: 338).

Konstanta teorijskog promi{ljanja Jovana Lju{ta-novi}a o knjièvnosti za decu jeste stalno testiranjei, usu|ujem se re}i, fleksibilizacija granica tuma~e-nja, {to je za posledicu imalo pro{irenje semanti~kogterena analize. Kao direktnu inspiraciju za tu vrstuprofesionalnog opredeljenja, on u predgovoru knjiziPrinceza luta zamkom5 navodi tekst Du{ana Radovi-

86

5 Princeza luta zamkom (2012) je zbornik radova u kojem sena{lo nakoliko istaknutih eseja iz zbornika Knjièvnost za decu –

}a „Dete i knjiga” (1959), u kojem Radovi}, ten-denciozno se udaljavaju}i od „preterane teoretizaci-je”, odnosno klasi~nog nau~nog teksta, uspeva da,koriste}i diskurs koji donekle podse}a na razgovorni,ponudi ne{to {to bi se moglo smatrati manifestompokreta koji „sadrì najop{tiju svest o antropogiji de-tinjstva i poku{ava da re{i neke od temeljnih apori-ja knjièvnosti za decu” (Lju{tanovi} 2009b: 7). Jer:„najop{tiji kulturni i civilizacijski status detinjstvazrcali se ~as u antropologiji ~as u teoriji knjièvno-sti. Zbog toga se [...] me|usobno te{ko razlikuju teo-rija jedne knjièvne oblasti koja pretenduje da budecorpus separatum i op{ta antropologija detinjstva. [ta jetu predmet, a {ta njegov odraz?” (Lju{tanovi} 2009b:9). „Soba sa ogledalima”, u kojoj se predmeti i odra-zi uvi{estru~uju i daju mogu}nost reverzibilnih odra-za, samo je jedna od fluidnih metafora koje je kori-stio Jovan Lju{tanovi} prevode}i svoju nau~nu misaou performativ, umesto konstativa koji su manir kla-si~nih istraìva~a. Re~ju, dete (de~ja literatura) i kul-tura, po njemu, nalaze se u neprekidnom procesu me-|usobne razmene (akcije i reakcije). Stoga je, ne slu-~ajno, knjigu svojih eseja o knjièvnosti za decu inazvao Knjièvnost za decu u ogledalu kulture. U tomdelu on prou~ava poeti~ki i stilisti~ki gledano razli~i-ta literarna ostvarenja, ali koja imaju zajedni~ki ime-nilac – u njima je moderno dete hegelijanski shva}ensubjekt „koji teì slobodi i ima odre|enu sposobnostrefleksije o svetu i sebi” (Lju{tanovi} 2012: 138).

Sem „sobe sa ogledalima”, u Lju{tanovi}evomdiskursu nalazimo mnoge fluidne metafore, kao {tosu „pena zbivanja” ili uno{enje „vetra u pau~inu” ko-ja vlada izme|u knjièvnosti za decu i knjièvne kri-tike. Dve krucijalne su, svakako, alegorije „zamka”i „princeze” koja luta po njemu.

Ve} prvih godina [od osnivanja Zmajevih de~jih igara],skoro neprimetno, u tu {arenoliku, veselu druìnu ume{alase ohola princeza. Iako ve} hiljadama godina luta svetom,niko joj se nije nadao, jer ona nikada nije previ{e marila zadecu. Ova starica, koju bi u svakoj po{tenoj bajci zvali ve-{ticom, ali koja ima ~arobnu mo} da se prikaè mladom izavodljivom – po~ela je nenadano da zida svoj zamak ba{tu, me|u decom, u ̂ ika-Jovinom dvori{tu. Na Zmajeve de-~je igre stiglo je njeno veli~anstvo – Teorija (Lju{tanovi}2009b: 7).

Slika graciozne princeze koja luta zamkom, ~ijamagi~nost „proizilazi iz samog kulturnog bi}a knji-èvnosti za decu” (Lju{tanovi} 2009b:15), i koja za-viruje u mnoge odaje, jeste metafora slobode kreta-nja Teorije. Taj „zamak” „impresivna je veli~anstve-na gra|evina koju su za pola veka Zmajeve de~je igreizgradile prakti~no u pustinji” (Lju{tanovi} 2009b:15). Njeno eteri~no bi}e odgovara knjièvnosti zadecu upravo stoga {to se neprestano protejski menja,inovira i podmla|uje. Svake godine za nju nove „oda-je” grade neimari ~iji se krug pro{iruje, „{to omogu-}ava da se gradnja sprovodi kontinuirano” (Lju{tano-vi} 2009b: 8). Oni se okupljaju oko ~asopisa Detinj-stvo i Savetovanja Zmajevih de~jih igara sa nameromda institucionalizuju pitanja vezana za knjièvnost zadecu. Od ~isto esteti~kih i didakti~kih tema, oni subrzo pre{li na komparativnu knjièvnost, antropolo-{ka i fenomenolo{ka pitanja, ali i na korelativne obla-sti (radio, film, pozori{te, knjièvnost za odrasle...).Tematski krug i metodolo{ki pristupi se neprekidnoumnaàju, a zamak raste dozvoljavaju}i princezi dazaviri i u iregularne sobe.

Ta~no 25 godina Jovan Lju{tanovi} je bio predanivrtlar tog zamka i dobri konsijer` Savetovanja. Go-dine 1994. postao je ~lan uredni{tva ~asopisa Detinj-stvo, a od 1997. i njegov glavni urednik. Iste godinepreuzeo je i organizaciju i vo|enje Savetovanja Zma-jevih de~jih igara. Iako se nama, u~esnicima Save-

87

{ta je to?, ali i sasvim modernih razmatranja o knjièvnosti za de-cu i detinjstvu prethodno objavljenih na stranicama Detinjstva. Toje jo{ jedan od oblika zaokruìvanja u~inka Zmajevih de~jih igara.

tovanja i saradnicima u Detinjstvu, u susretima sa Jo-vanom Lju{tanovi}em i njegovim radosnim akade-mizmom ta pozicija ~esto ~inila lagodnom, ona jepodrazumevala neprekidni predani rad na odràva-nju i unapre|ivanju onoga {to je za njega bilo zaistaprisno-bitno, a za {ta je duboko verovao da jestedonòn umetnosti i kulture namenje deci u na{emdru{tvu. Tu civilizacijsku tekovinu trebalo je sa~uva-ti kroz devedesete, vreme koje nije bilo naklonjenoni deci ni kulturi, a zatim revitalizovati po~etkomdvehiljaditih. To je mogao samo neko ko je decenija-ma predano pratio celokupnu produkciju knjièvno-sti za decu (ne samo nagra|ena dela). Zanimljivo jeda, ~ak i u najdelikatnijem periodu, krajem devede-setih, kada je velika tradicija de~je knjièvnosti bilagotovo sasvim i{~ezla, a nije se javila dovoljno kva-litetna novina, Jovan Lju{tanovi} nije to video kaotrajni sunovrat, ve} je dao predilekciju da }e se u bu-du}nosti pojaviti romani za decu ~ije }e osnovne ka-rakteristike biti „eklekti~nost, citatnost, intertekstual-nost i ironija” (Lju{tanovi} 1988: 15). I pogodio je!Ve} iste godine objavljen je upravo takav roman, do-du{e u Britaniji. U narednih desetak godina, ovakvuozbiljnost pokazali su i na{i de~ji romani. Kako jeto mogao znati u momentu kada zaista ni{ta nije uka-zivalo na takav zaokret? îtao je, istraìvao i pro-mi{ljao. Ta promi{ljanja uvek su proizilazila iz duhaZmajevih de~jih igara.

Teorijski deo Zmajevih de~jih igara u poslednjih~etvrt veka bez dileme je zadu`bina Jovana Lju{tano-vi}a. U pojedinim trenucima on je (sa timom) bio uisku{enju da se zmajevski bori za njihov opstanak,ali umesto ga{enja Igre su uspele da naprave Doku-mentacioni centar, da unaprede izdava{tvo, da okupena Savetovanju i oko Detinjstva veliki broj saradni-ka razli~itih generacija iz zemlje i inostranstva te suu potpunosti opravdale svoj novi naziv – Me|una-rodni centar knjièvnosti za decu. @iv dijalog koji je

Jovan Lju{tanovi} uspeo da uspostavi me|u svimu~esnicima Savetovanja u~inio je da se bivanje sa-radnikom Detinjstva ose}a kao ~ast. Ne verujem da}u biti isklju~ivo subjektivna ako kaèm da je to je-dan od retkih ~asopisa za koji se pi{e sa voljom, ibez pomisli na bodove, a ~itaju se svi u njemu obja-vljeni radovi.

(....)

Kada sam se poslednji put ~ula sa Jovanom Lju-{tanovi}em, znala sam u kakvom je zdravstvenomstanju. Pa ipak, zavedena prethodnim razgovoromnedelju dana ranije, u kojem mi je rekao da sre|ujeneke svoje nedovr{ene radove, usudila sam se da ka-èm da bih volela da objavim jedan prevedeni tekstu Detinjstvu. On mi je na to odgovorio u svom duhu:„Mora}e{ da se obrati{ nekom drugom, ja sam utranziciji”.

O Jovanovoj tranziciji volim da mislim kao o du-hovnoj metafori i privatno }e mi ostati kao prva po-misao na tog mudrog ~oveka i velika uteha.

Tako|e, Jovan Lju{tanovi}, ne treba to smetnutis uma, bio je, iako ne formalno, veliki u~itelj namamla|im kolegama. Verujem da }e u svojim esejima--se}anjima mnogi razmeniti sa drugima upravo nekeva`ne savete koje im je dao. Za mene, najva`niji jeonaj da slobodno u nau~nom radu iskaèm bilo ko-ju pretpostavku, ~ak da je bez straha defini{em i kaopostulat, jer ni{ta nije definitivno i kona~no u nau-ci, sve je samo poziv na dijalog, a na{e teze su tu dabudu polazna ta~ka te razmene.

„Tranzicija” je i putokaz kako voditi Zmajeve de-~je igre u budu}nosti. Prvenstveno, va`no je da raz-vijemo svest da su Igre rasko{an zamak koji zahte-va velika i predana ulaganja i neprekidna inoviranja.Jovan Lju{tanovi} nam je ostavio u amanet da, sadasvi zajedno, taj zamak negujemo kao ~vrstu gra|evi-nu fluidnog duha. Va`no je da se nastave godi{nja

88

savetovanja i da ona ostanu me|unarodna, va`no jeda se odrì Detinjstvo, ali jednako va`no jeste i dase posebnim izdanjima rekapituliraju i zaokruùjuu~inci Zmajevih de~jih igara. Samo tako knjièvnostza decu moè ostati ìva u na{oj kulturi. Tome nasje nau~io Jovan Lju{tanovi}.

Hvala na svemu, Jovane, sigurna sam da }emo sesa Vama ~esto sretati ba{ unutar tog zamka, na ne-kim od kraljevskih raskr{}a.

IZVORI

Lju{tanovi}, Jovan. Razgranavanje romana. Detinjstvo 1/2(1998): 14–18.

Lju{tanovi}, Jovan. Brisanje lava. Novi Sad: Dnevnik, 2009a.Lju{tanovi}, Jovan. Princeza luta zamkom. Novi Sad: Zma-

jeve de~je igre, 2009b.Lju{tanovi}, Jovan. Knjièvnost za decu u ogledalu kulture.

Novi Sad: Zmajeve de~je igre, 2012.

LITERATURA

Forstneri~, France. Povratak na socijalno iskustvo deteta.Gojko Janju{evi}. De~ja knjièvnost-{ta je to? Novi Sad:Zmajeve de~je igre, 1970, 52–59.

Kramberger, Marijan. Pozitivna ontologija detinjstva, u: Goj-ko Janju{evi} (ur.) De~ja knjièvnost – {ta je to?, NoviSad: Zmajeve de~je igre, 1970, 16–22.

Parun, Vesna. Dijete, avangarda utopije, u: Gojko Janju{e-vi} (ur.) De~ja knjièvnost – {ta je to?, Novi Sad: Zma-jeve de~je igre, 1970, 109–121.

Valjarevi}, Sr|an. Zimski dnevnik. Beograd: LOM, 2011.

Ankica M. VU^KOVI]

THE LION OF ZMAJ CHILDREN’S GAMES

Summary

Jovan Lju{tanovi} was not the founder of the Conferenceof Zmaj Children’s Games, but the follower and Atlas oftradition, wich he understood as the foundation for the es-tablishment and survival of children’s litterature in our cul-ture. He marked the flourishing of this type of literature,but also the theoretical thought that followed it, and its me-dia popularity in the middle of the 20th century, as the awa-kening of anthropological self-consciousness, both aesthet-ic and social, in understanding children and childhood, pro-jected through creativity to the totality of our society. Thiscivilizational heritage was to be preserved through the1990s, a time that was not favorable to either children orculture, and then revitalized at the beginning of the 2000s.Only someone who has devotedly followed the entire pro-duction of children’s literature for decades could do that.

Key words: Jovan Lju{tanovi}, Conference of ZmajChildren’s Games, children’s litterature, awakening of an-thropological self-consciousness

89


UDC 821.163.41-93.09 Lju{tanovi} J.82.01

Primqeno 10. 6. 2020.

Prihva}eno 6. 7. 2020.

� Valentina V. HAMOVI]*Univerzitet u Beogradu

U~iteqski fakultet Beograd

Republika Srbija

LAVOVSKI POSAOJOVANA QU[TANOVI]A

SA@ETAK: U radu se bavimo opisom delatnosti Jova-na Qu{tanovi}a, najzna~ajnijeg kwièvnog istori~ara,teoreti~ara i tuma~a kwièvnosti za decu novijeg vreme-na. Iako su wegovi poslovi bili svestrani – od univer-zitetskih, prire|iva~kih, uredni~kih, organizatorskih pado kwièvnih, na{a je pa`wa usmerena na obimnu studijuBrisawe lava, jer smatramo da je wen zna~aj nemerqiv zarazumevawe moderne kwièvnosti za decu. U ovoj studijiQu{tanovi} se prihvatio zadatka koji nije bio nimalolak – trebalo je razjasniti, i to dubinski i sveproìmaju-}e razjasniti istorijske, kwièvnoistorijske, kulturolo-{ke, antropolo{ke, pedago{ke, socijalno-psiholo{ke imnoge druge segmente dru{tveno/nau~no/umetni~kog ̀ ivo-ta jednog razdobqa, ne bi li se utvrdili uslovi u kojimase razvijala jedna specifi~na grana kwièvnosti. Iz sa-mog jezgra dru{tvenoistorijskih gibawa na razme|i veko-va, i tokom 20. veka, duboko pohrawenih i, ~ini se, golimokom nevidqivih, Qu{tanovi} je uspeo da na videlo izne-se duboke, suptilne, razlo`ne i smisaone veze izme|u ne-kih duhovnih strujawa u kulturi, filozofiji i umetnostitoga doba, ~ija se delotvornost pokazala kroz dinamikustilskih promena, tema i oblika unutar svekolike kwi-èvnosti, pa i kwièvnosti za decu.

KQU^NE REÎ: Jovan Qu{tanovi}, istorija kwièv-nosti, teorija kwièvnosti, kwièvnost za decu, moderno,modernizam, kôd

Jovan Qu{tanovi} pripada onom krugu (retkih)tuma~a kwièvnosti za decu kojima se moè pripi-sati zasluga za to {to su svojim ukupnim autorskimradom integrisali u na{oj svesti ono {to je pri-rodna celina unutar mnogoglasnog i mnogostranogkwièvnog toka. U razdobqu u kome se jo{ uvekprovla~e proizvoqni i ~esto nezgrapni impresio-nizmi u kritici pomenute kwièvnosti, on je pro-govorio druga~ijim glasom i odgovaraju}im teorij-skim aparatom. Bio je tihi ali neumoqivi regula-tor savremenih kwièvnih vrednosti jer je kwi-èvnost za decu dosledno i shvatao kao kwièv-nost, pa tek onda kao obrazovno-vaspitni resurs.Visoka i istan~ana merila proveravao je i izo-{travao kroz ure|ivawe ~asopisa Detiwstvo inau~ne skupove u okriqu Zmajevih de~jih igara, nakojima su aktivirani mnogi kwièvnoistorijski,kwièvnokriti~ki i poeti~ki problemi unutarkwièvnosti za decu. Dovoqno je pogledati koje jeteme pokretao – od pitawa identiteta, kwièvnihkanona jugoslovenskog i postjugoslovenskog prosto-ra, komparativnog izu~avawa kwièvnosti za decui mlade u tom kontekstu, do usmeravawa pa`we nakonkretne, individualne poetike zna~ajnih pisaca.Bio je ~ovek od naslojenog znawa i finog interpre-tativnog senzibiliteta. Wegovo delo – pogotovostudije Crvenkapa gricka vuka (2004), De~iji smehBranislava Nu{i}a. Umetnost Nu{i}evog humo-risti~kog pripovedawa za decu (2004) Princezaluta zamkom (2009), Brisawe lava (2009), Kwi-èvnost za decu u ogledalu kulture (2012) – bit-ni su datumi u na{oj nauci o kwièvnosti za decui mlade jer pokazuju interpretativni put kojim }ehoditi mnogi wegovi sledbenici.

Posebno mesto unutar Qu{tanovi}evog opusapripada kwizi Brisawe lava, obimnoj studiji o mo-dernoj kwièvnosti za decu, jer se u woj prihvatiozadatka koji nije bio nimalo lak – trebalo je u

90

* [email protected]

sferi moderne kwièvnosti za decu razjasniti, ito dubinski i sveproìmaju}e razjasniti istorij-ske, kwièvnoistorijske, kulturolo{ke, antropo-lo{ke, pedago{ke, socijalno-psiholo{ke i mnogedruge segmente dru{tveno/nau~no/umetni~kog ̀ ivo-ta jednog razdobqa, ne bi li se utvrdili uslovi ukojima se razvijala ova specifi~na grana kwièv-nosti. Iz samog jezgra dru{tvenoistorijskih giba-wa s kraja 19. i po~etka 20. veka, duboko pohrawe-nih i, ~ini se, golim okom nevidqivih, Qu{tano-vi} iznosi na videlo duboke, suptilne, razlo`ne ismisaone veze izme|u nekih duhovnih strujawa ufilozofiji i umetnosti toga doba, koje }e ozra~i-ti gotovo ~itav 20. vek, a ~ija se delotvornost po-kazala kroz dinamiku stilskih promena, tema i ob-lika unutar svekolike kwièvnosti pa i kwièv-nosti za decu.

Jovan Qu{tanovi} se, analogno metodama unutar„velike” kwièvnosti, na po~etku svoje studije si-stemati~no uhvatio u ko{tac sa te{ko razlu~ivimpojmovima moderno, modernizam, modernost, sa ko-jima su mnogi teoreti~ari s kraja 20. veka jedva iz-lazili na kraj, uvi|aju}i svu wihovu sloènost ikontradiktornost.1 Logi~no je bilo o~ekivati da}e se rasprava o modernoj kwièvnosti za decu za-~eti upravo od takvih pojmova. No, Qu{tanovi} jeoti{ao korak daqe, ugra|uju}i u svoj diskurs svo-jevrsnu, postmodernu svest o wihovoj ambivalentno-sti, poku{avaju}i da ih iz {irokog istorijsko/kul-turolo{ko/teorijskog poqa usmeri ka poetici.Otuda je studija Brisawe lava neprestano bila naputu kontekstualizacije poetike modernog i kaostrukture, i kao jezika koji izraàva karakteri-sti~nu nestabilnost, napetost i promenqivost, ali

i kao „doga|awe, reagovawe, na razli~itim stvara-la~kim raskr{}ima” unutar razvoja nacionalnekulture (Qu{tanovi} 2009: 9). Razumqivo je, u tomkontekstu, {to Qu{tanovi} poetiku modernog tre-tira kao svojevrsni kôd, najpre unutar dijahroni-je (nazvav{i ga „kôdom istorijske samosvesti”), gdese wegovo delovawe otkriva u karakteristi~nombinarnom modelu. Naime, jo{ od 5-6. veka nove erekonstitui{e se jedan tip istorijskog mi{qewa ko-ji uvodi pojmove antiqui i moderni, ~ija se opozit-nost uspostavqa kao svekoliki regulativ u razvo-ju kulture i umetnosti – klasi~no i moderno,pro{lost i sada{wost, staro i novo, „nadmo}-nost i kriznost” (Qu{tanovi} 2009: 12) postajubazi~ni princip u smewivawu kwièvnih epoha (stil-skih formacija) i postaju teì{te gotovo svih naj-va`nijih esteti~kih rasprava, od sredwovekovnihtraktata, preko klasicisti~kih poetika, do filo-zofskih sistema 19. i 20. veka. Smena 19. i 20. ve-ka je vreme kada pridev moderna po~iwe ~vr{}eda se vezuje za umetnost kao oznaka za specifi~nuosobinu pesni~kog postupka, odnosno kada poetikamodernog po~iwe da se konstitui{e kao pesni~kikôd. Upravo tada po~iwu i prvi va`ni kriti~kiosvrti na kwièvnost za decu unutar srpske kwi-èvnosti, {to Qu{tanovi}a navodi da progovorio tri talasa srpskih modernizama i poziciji kwi-èvnosti za decu unutar wih.

Prvi talas obuhvata posledwu deceniju 19. vekai traje do po~etka Prvog svetskog rata. Obeleàvaga raspad „realisti~kih struktura”, nasle|e parna-sizma i simbolizma, uspostavqawe kulta estetici-zma (pesni~ke forme) i doba tzv. „hegemonije kriti-ke”. Qu{tanovi} }e to vreme nazvati pojavom „po-jedinih oblika binarnog mi{qewa” koji su „usputdodirnuli i poeziju za decu”, sugeri{u}i da je od-nos srpske moderne prema poeziji za decu pre sve-ga vezan za odnos/recepciju ove kwièvne epohe

91

1 îni se da je svu zamr{enost toga pojma najboqe izrazioA. Marino, nazvav{i ga „najnebuloznijim i najkontradiktor-nijim pojmom iz celokupnog poqa kwièvnih ideja” (Qu{tano-vi} 2009: 7).

prema delu Jovana Jovanovi}a Zmaja. To binarno mi-{qewe otelotvorilo se unutar srpske kritike (Qu-bomir Nedi}, Jovan Skerli}, Bogdan Popovi}) opre-deqivawem „za” i „protiv” Zmaja – „klasi~nog”Zmaja „moderna” kritika osporava, ne prepoznajega kao nosioca novum-a, iz razloga {to se wena so-cijalno-pedago{ko-didakti~na priroda nije izdi-gla do odgovaraju}ih estetskih merila, a kwièv-nost za decu trajno marginalizuje, smatraju}i da jojnije mesto u op{tem kwièvnom toku.

Koliko god se ~inilo da kwièvnosti za decunije bilo mesta u „velikoj” kwièvnosti u dobasrpskog simbolizma, toliko je epoha avangarde krozde~ju kwièvnost otkrila nove mogu}nosti izraza.Avangarda (drugi talas srpskog modernizma) detei detiwstvo posmatra kao antropolo{ku kategori-ju, zapravo – dete postaje svojevrsni kulturni sim-bol. Traga se za sveop{tim detiwstvom – za tzv.„nultom ta~kom kulture”, detiwstvom re~i, detiw-stvom emocije, detiwstvom sveta. Infantilizamkao na~in mi{qewa postao je kqu~ni paradigma-ti~ni obrazac svih avangardnih umetni~kih struja,koje su na ovoj svojevrsnoj „kulturnoj regresiji”gradile svoje, individualne, pesni~ke programe iu svemu tome se moè uo~iti bitan obrt u pozici-onirawu poezije za decu u modernisti~kom mi{qe-wu: „Avangarda je otvorila mogu}nost za zaposeda-wem razli~itih poeti~kih me|uprostora. Zahvaqu-ju}i tome otkrivene su i mogu}e ta~ke dodira iz-me|u esteticisti~ke poetike i poezije za decu, i,{to je va`nije, otkriven ogroman pesni~ki me|u-prostor koji je kao stvoren da bi u wega u{la poe-zija koja ne ̀ eli da po{tuje postoje}e okvire i ko-ja, ve} po tome, potencijalno zasluùje atribut –moderna” (Qu{tanovi} 2009: 24).

Tre}i talas srpskog modernizma (i tu je teì-{te Qu{tanovi}eve analize) odigrava se nakonDrugog svetskog rata i wen „binarni oblik” vezan

je za specifi~nu sliku kwièvne atmosfere s po-~etka prelomnih pedesetih godina 20. veka, obele-ènih poznatim sukobom izme|u tzv. tradiciona-lista i modernista. Uz pojavu prelomnih pesni~-kih kwiga 87 pesama (1952) Miodraga Pavlovi}a iKora (1953) Vaska Pope, Qu{tanovi} }e vrlo pri-rodno vezati i ime najzna~ajnijeg pesnika za decu– Du{ana Radovi}a (Po{tovana deco, 1954), ~imepokazuje nastojawe ne samo da se delo Du{ana Rado-vi}a integri{e u korpus srpskog kwièvnog moder-niteta ve} i da se o kwièvnosti za decu govorikao o ravnopravnom ~iniocu koji ozra~ava sve va-`ne kwièvne procese i u op{tem kwièvnom to-ku. I upravo u ovim nastojawima Qu{tanovi} po-kazuje svu svoju analiti~ku sposobnost, tananu i sa-mopregornu istrajnost da osvetli sve istorijsko/politi~ko/socijalne aspekte koji dodatno dinami-zuju binarnu paradigmu unutar kwièvnosti za de-cu. Iako }e wegova pa`wa biti usmerena na ~itavniz pesni~kih ostvarewa od Aleksandra Vu~a i De-sanke Maksimovi}, preko Radovi}a, Luki}a, Danoj-li}a i Rai~kovi}a do Crn~evi}a i R{umovi}a, onse ne}e baviti celovitim wihovim pesni~kim opu-sima, ve} pojedinim pesmama, pesni~kim zbirkamai poeti~kim idejama ne bi li do{ao do najizrazi-tijih ta~aka kwièvnoistorijskih procesa koji su,prema wegovom ube|ewu, u srì poetike modernog.Jedan kwièvnoistorijski niz koji, uzgred budi re-~eno, u aktuelnim istorijama kwièvnosti za de-cu predstavqa samo bledi i mehani~ki pregled pi-saca u odre|enim vremenskim intervalima, u Qu-{tanovi}evoj kwizi dobija dubqi smisao, u woj seprati duboka razlo`nost, gotovo nu`nost razvojnogtoka. Tu ubedqivost Qu{tanovi} postiè demaski-rawem mnogih polemi~kih nastupa pojedinih pisa-ca, kriti~ara i dru{tvenih radnika. U vreme avan-garde (odnosno u vreme tzv. socijalizacije nadrea-lizma) ta se polemi~nost odigrava izme|u Stani-

92

slava Vinavera i Velibora Gligori}a; u vreme so-cijalisti~kog realizma nakon Drugog svetskog ra-ta kroz najrazli~itija „savetovawa” i programskereferate aktuelnih pesnika za decu koji su naskliskom putu ideolo{ki nastrojene kwièvnostii kwièvnosti koja pravi otklon od poetike soci-jalisti~kog realizma. ̂ ini se da nigde do sada nisutako svestrano i detaqno opisane promene unutarovoga perioda, koje je Qu{tanovi} pratio kroz„partijsku” delatnost pesnika i nadle`nih insti-tucija – Saveza pionira, Centralnog komiteta Na-rodne omladine Jugoslavije, kroz delatnost ~asopi-sa Pioniri itd. (o tome najboqe govore delovikwige koji se odnose na polemi~ku uzavrelost u ve-zi sa bajkom, najrasprostrawenijim ànrom de~jekwièvnosti, ~ija je podobnost dovedena u pitawenajpre u Sovjetskom Savezu (a koju je jednim dekre-tom rehabilitovao Maksim Gorki), a zatim i poli-ti~ki implementirana i u na{oj sredini). Doba„antropolo{ke samosvesti” (nakon izlaska iz so-cijalisti~kog realizma) pak obeleàva polemikaizme|u Milovana Danojli}a i Miodraga Maksimo-vi}a, ~ija je prepiska u dnevnim listovima Poli-tika i Borba pokazala mnogostrano lice moder-nosti i otkrila svu raspoloìvost sredstava ipesni~kih postupaka kwièvnosti za decu pedese-tih i {ezdesetih godina 20. veka, na ~ijem je nasle-|u izrasla ~itava generacija pisaca za decu, ak-tuelna i do dana{wih dana.

Iz ovako postavqenog analiti~kog rakursa ras-tvaraju se mnogi uvidi u genezu jednog kwièvnogtoka – od marginalizacije kwièvnosti za decu spo~etka 20. veka, zmajevskog nasle|a i odgovaraju}ereakcije na wega, preko avangardnog otkri}a dete-ta i dominacije inafantilizma na mnogim nivoima,do dinami~nog posleratnog razdobqa koje je do tan-~ina raslojeno i osvetqeno. Vrlo je zna~ajno razu-meti da je posleratna kwièvnost asimilovala pe-

sni~ke postupke svojih prethodnika i da su se u tojasimilaciji nametnule dve orijentacije. Prva je uznaku poetike Du{ana Radovi}a iznikle iz obna-vqawa predratnog modernizma – osporavawe tradi-cionalnih kwièvnih struktura, ̀ anrovsko premo-delovawe starijih kwièvnih oblika, jezi~ko-stil-sko preure|ewe pesni~kog izraza, razbijawe sin-takse, upotreba kolokvijalne leksike, elementigrafi~kog uobli~avawa pojedinih delova pesni~kegra|e, prevazilaèwe tradicionalne estetike skla-da, estetizacija svakodnevice, upotreba nadreali-sti~kih tehnika (tematsko povezivawe, simulaci-ja, poezija izmi{qenog ili nepotpuno izraàvawe,poetska parodija, pesni~ki humor) itd. Sva ova sred-stva dovela su do radovi}evske spoznaje de~je kwigekao igra~ke. Druga je u znaku poetike Milovana Da-nojli}a koji je uspeo da u de~ju pesmu unese i po-ne{to od simbolisti~ke atmosfere (dakle, pone-{to iz prvog modernisti~kog talasa), karakteri-sti~no metafizi~ko ose}awe sveta, obra}aju}i sena taj na~in ne samo detetu nego i detetu u ~oveku,a mno{tvo wegovih teorijskih i kriti~kih teksto-va pokazali su da je priroda de~je pesme bila po-godna da se od we napravi pravi mali modernisti~-ki manifest. Ovde se oti{lo i korak daqe – ne sa-mo da je de~ja kwiga identifikovana kao igra~kave} je sam sadràj de~je kwige/pesme doìvqen kaokao svojevrsni arhetip deteta u smislu „apri-orne uro|ene predispozicije za sloèni doìvqajpo~etka, zametka, budu}eg razvoja i novih mogu}no-sti, vrednosti i stavova koji su u povoju” (Trebje-{anin 2011: 46). Otuda Danojli}evo insistirawena pesmi-detetu, tj. insistirawu na wenoj priro-di koja je savezni~ki bliska prirodi deteta.

Nakon Radovi}a i Danojli}a, kwièvnost za de-cu otvara mogu}nost za zaposedawe velikog (me|u)pro-stora u koji je moglo da stane gotovo sve – i zmajev-ska vaspitna nadnetost nad detetom, i poezija za

93

decu koja je svojom asocijativno{}u i lirskom suge-stivno{}u donela ne{to iz epohe moderne, i avan-gardnu razigranost, destabilizaciju ̀ anrova, usred-sre|enost na jezik i nonsens, ba{ kao i usredsre-|ewe na sliku savremenog, urbanog deteta ~ije jeodrastawe teskobno i ~esto zastra{uju}e. Qu{ta-novi} }e ovaj po svojim formama raznoliki ali ijedinstveni kwièvnoistorijski proces (od Pio-nira Du{ana Radovi}a iz 1951. godine, do zbirkepesama Ma {ta mi re~e Qubivoja R{umovi}a 1970)nazvati procesom estetizacije koji se ogleda u„narastawu zna~aja forme, semanti~ke autonomijei pesni~ke samosvrhovitosti, kao i u sistematskompotiskivawu mogu}nosti za ~itawe u znaku pedago-{ke funkcije” (Qu{tanovi} 2008: 341). To je poe-zija u kojoj je sve mawe mimeti~kog prikazivawade~jeg ̀ ivota, a sve vi{e kori{}ewa formi de~jegpona{awa i mi{qewa – igre, animizma, ~ulne kon-kretnosti. Prisutna je izuzetna intelektualiza-cija, novo shvatawe de~je subjektivnosti („koja idaqe po~iva na specifi~nosti de~jeg mentaliteta,ali ima i strukturu moderne qudske subjektivno-sti” (Qu{tanovi} 2009: 341) i pesni~ki humor ko-ji stalno varira izme|u „ko bajagi” situacija i od-govaraju}ih egzistencijalnih uvida. Iako je, u bi-ti, sa~uvala svoju de~ju jednostavnost, elementar-nost, vedrinu i razigranost, sve prethodno navede-no ukazuje na to da je de~ja kwièvnost dosegla od-re|ene „ideale” moderne poezije i to je ono {tose name}e kao zakqu~ak na kraju ove studije.

U studiji Brisawe lava Qu{tanovi} je rast mo-derne kwièvnosti za decu uverqivo povezao sapromenom odnosa modernog dru{tva prema detetu ifenomenu detiwstva. Da je to logi~an intrepreta-tivni put pokazuje i kwiga Princeza luta zamkom,ili boqe re~eno wena unutra{wa koherentnost, od-nosno na~in na koji je sklopqena. @ele}i da ukaèna teorijsku misao o kwièvnosti za decu, i to onu

teorijsku misao koja je ponikla iz okriqa Zmajevihde~jih igara, Qu{tanovi} je nazna~io i svoje meto-dolo{ke i interpretativne ciqeve (koji se nasla-waju na studiju Brisawe lava) – od pitawa tzv. kul-turne politike, od kojih su po~ela i sama savetova-wa Zmajevih de~jih igara (1959), a zatim sve vi{ei{la prema kritici, istoriji i teoriji kwièv-nosti za decu, pa`wa tuma~a se usmeravala i na naj-op{tiju svest o antropologiji detiwstva, odnosnona najop{tiji kulturni i civilizacijski status de-tiwstva, prizivaju}i bliske nau~ne discipline (psi-hologiju, pedagogiju, psiholingvistiku). Kroz iz-bor tekstova sa pomenutih savetovawa Qu{tanovi}je ukazao na ono {to se moè nazvati jezgrom kul-turnog bi}a kwièvnosti za decu, i to }e biti jed-no od kqu~nih ishodi{ta i wegovog sopstvenog na-u~nog pregnu}a. Da je moderno doba, kao svoju te-ì{nu temu, postavilo detiwstvo pojedinca i de-tiwstvo sveta, pokazuju i radovi sakupqeni u kwiziKwièvnost za decu u ogledalu kulture. Uposlenasu u woj znawa iz svih oblasti, postavqen je {iro-ki kontekst u kome se na{lo i progovorilo sve ono{to upu}uje da je Jovan Qu{tanovi} postavio mo-dernu kwièvnost za decu uz rame sa glavnim toko-vima srpske kwièvnosti. Tako se aspekt de~jeg,kao sastavni deo modernisti~kog identiteta va-`nih kwièvnih pojava, pokazuje kod Sima Matavu-qa, Stevana Rai~kovi}a, Qubomira Simovi}a, a„de~ji pisci” tuma~e u kontekstu modernisti~kepoetike (zanimqiv je, primera radi, tabu infan-tilnog erotizma koji Qu{tanovi} vidi u Zmajevojpripoveci „Oxa~ar”).

Zna~aj i retkost Jovana Qu{tanovi}a, i to tre-ba re}i na kraju, ogledali su se jo{ u ne~emu: ~inise da niko kao on, sa toliko tihe i nenametqivestrpqivosti, nije negovao, usmeravao i {iroko ot-varao put mla|im tuma~ima. Odnos prema mladimsaradnicima koji su se bavili prou~avawem kwi-

94

èvnosti za decu jedan je od wegovih za{titnihznakova. Podr{ka, ukazivawe na bitne nau~ne temei otvorena pitawa, pozivi za nau~ne skupove, obja-vqivawe tekstova u Detiwstvu, objavqivawe kwi-ga, prihvatawe kao sebi ravnopravnih – to bi biojedan gradacijski niz mentorskih etapa koje su pre-{li gotovo svi wegovi saradnici. Ova je oblast,pred na{im o~ima, a zalagawem ovog predanog isavesnog ~oveka, rasla i razgranavala se u vrlo {i-roko i podsticajno poqe i moè se re}i da je usvom okriqu Qu{tanovi}, prakti~no, obrazovao jed-nu novu, modernu, nau~no utemeqenu {kolu unutarte oblasti.

Pomenu}u, na kraju, posledwe re~enice kwigePrinceza luta zamkom iz teksta „Mesto i ulogakwièvne kritike u recepciji i prou~avawu kwi-èvnosti za decu” @ivana @ivkovi}a, koji kaè:„Ako je pisati za decu isto {to i pisati za odra-sle, samo malo boqe – kako re~e jedan pisac – pisa-ti kritiku o literaturi za decu isto je {to i pi-sati kritiku o delima za odrasle – samo jo{ maloboqe” (@ivkovi} 2009: 170). Jovan Qu{tanovi}nije pisao boqe, on je pisao najboqe i to je onomerilo koje treba da ima na umu svako ko se podu-hvati ovog posla.

IZVORI

Qu{tanovi}, Jovan. Brisawe lava. Novi Sad: Dnevnik,

2009.

Qu{tanovi}, Jovan. Princeza luta zamkom. Novi Sad:

Zmajeve de~je igre, 2009.



LITERATURA

Kolakovi}, Medisa. Nova kwiga o „novoj pesmi za decu”.

Pedago{ka stvarnost: ~asopis za {kolska i kultur-

no-prosvetna pitawa, 56/ 1–2 (2010): 167–171.

[aran~i} ̂ utura, Sneàna. Pesma za decu i poetika mo-

dernog. Zbornik Matice srpske za kwièvnost i je-

zik, 58/ 1 (2010): 222–230.

Valentina V. HAMOVI]

TREMENDOUS WORK OF JOVAN LJU[TANOVI]

Summary

This paper deals with the description of work of JovanLju{tanovi}, the most significant literary critic, theoreticianand interpreter of children’s literature of modern times.Although his work was established in various fields, includ-ing the following: university position, reviewer, editor, orga-nizational and literal positions, our attention is focused onthe grand study Brisanje Lava (Wiping out the lion). It isconsidered that its significance is immense for comprehend-ing modern children’s literature. In this study, Lju{tanovi}took the task which was not simple at all – he was supposedto clarify in depth and throughout all historical, literal-histo-rical, cultural, anthropological, pedagogical, social-psycho-logical and many other segments of social/scientific/art lifeof the epoch, for the purpose of determining conditions inwhich a specific branch of literature was being developed.The very core of social-historical changes at the crossroadsof two centuries and during the 20th century, which weredeeply concealed and almost invisible, Lju{tanovi} managedto reveal deep, subtle, logical and sensible relations betweensome spiritual currents in culture, philosophy and art of thatperiod and its value was shown through the dynamics ofstylistic changes, topics and forms within the whole litera-ture, including children’s literature.

Key words: Jovan Lju{tanovi}, history of literature, theo-ry of literature, children’s literature, modern, modernism, code

95


UDC 821.163.41-93.09 Lju{tanovi} J.821.163.41-93-32.09 Nu{i} B.

Primqeno 30. 5. 2020.

Prihva}eno 20. 6. 2020.

� Dragoqub @. PERI]*Univerzitet u Novom Sadu


Republika Srbija

JOVAN QU[TANOVI]O PRIPOVEDNOJPROZI ZA DECUBRANISLAVA NU[I]A1

SA@ETAK: Osnovna namera ovoga rada je da ukaè naprekretni~ku ulogu Jovana Qu{tanovi}a u kriti~koj re-cepciji pripovedne proze za decu Branislava Nu{i}a. Ko-riste}i tipove naracije i razli~ite vidove humora u svo-joj interpretaciji Autobiografije i romana Hajduci kaoosnovne elemente integrativnosti (iz ~ije perspektive suosvetqeni i ostali elementi strukture ovih dela), Qu-{tanovi} ukazuje na to kako je, iz perspektive deteta, uovim delima modelovana slika ~itavog sveta, sveta odra-slih, a osobito – gra|anskog dru{tva u Srbiji krajem XIXi po~etkom XX veka. Teorijski sigurno fundirani, wego-vi sudovi odlikuju se neobi~nom senzibilno{}u i kriti~-kom o{trinom uvida, a da, pritom, nemaju apodikti~ki ka-rakter, ve} svojom dijalogi~no{}u podsti~u i pozivaju narazli~itost ~itawa.

KQU^NE REÎ: naracija, naratologija, iskazni subjek-ti, fokus, perspektiva, humor, zasmejavalo, kwièvnost zadecu, slika malogra|anskog dru{tva

âk i letimi~an osvrt na bibliografiju radovaJovana Qu{tanovi}a2 ukazuje na to da je BranislavNu{i} (pored nekih malobrojnih stvaralaca, kao{to su J. J. Zmaj i D. Radovi}) bio jedan od retkihautora kojima se Qu{tanovi}, ~ini se, rado i vi-{ekratno vra}ao – od brojnih radova do prire|enihkwiga i studija, Nu{i} se, ukupno dvanaest puta, po-javquje kao osnovni predmet wegovog istraìvawa.3

Nau~no interesovawe Jovana Qu{tanovi}a za lite-rarno stvarala{tvo za decu Branislava Nu{i}akulminiralo je krajem 1997, kada je, brane}i svojmagistarski rad, Qu{tanovi} predstavio na{oj (ta-da poprili~no konzervativnoj) nauci jedan novi, ne-konvencionalni,4 ali analiti~ki produbqen pri-stup Nu{i}evom stvarala{tvu za decu. Hvataju}i seu ko{tac sa teorijom smeha (u to vreme kod nas jo{u povoju)5 i ukqu~iv{i inoviranu naratolo{ku ma-

96

* [email protected] Ovaj rad deo je istraìvawa u okviru projekta „Aspekti

identiteta identiteta i wihovo oblikovawe u srpskoj kwièv-nosti” (br. 178005) Odseka za srpsku kwièvnost Filozofskogfakulteta u Novom Sadu uz finansijsku podr{ku Ministarstvaprosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije.

2 V. bibliografiju radova Jovana Qu{tanovi}a u ovom te-matskom broju Detiwstva (prir. Medisa Kolakovi}).

3 I kada Nu{i}evo stvarala{tvo nije osnovni predmet nau~-nog istraìvawa, ono se, u Qu{tanovi}evoj aksiolo{koj le-stvici, pojavquje kao jedno od merila vrednosti uop{te (poredjo{ dvojice visoko etabliranih kwièvnika – Zmaja i Radovi-}a), odnosno kao vrednosni ar{in za humoristi~ko pripovedaweza decu (Up. „êkaju}i postmodernog Nu{i}a ili o humoru usrpskoj kwièvnosti za decu danas” – u Qu{tanovi} 2004b:148–159, istakao D. P.).

4 Taj otklon – ne samo od diskursa „stare {kole” nauke okwièvnosti za decu ve} i od wene teorije i leksike – mogaobi se ilustrovati Qu{tanovi}evim „mapirawem” metodolo{kogprostora vlastitog rada, kada on, premda nevoqno, pristaju}ina [tanclovu teoriju proze, kaè (parafraziraju}i V. Buta)da }e „koristiti ’izan|alu’ podelu na lica, uvaàvaju}i wenetipolo{ke i analiti~ke mogu}nosti, ali }e se oslawati i nasve ono {to smo naveli kao eksplicitnu ili implicitnu kriti-ku te podele” (Qu{tanovi} 2004a: 14 – istakao D. P.).

5 Dok je u globalnim okvirima, osim Frojdovog eseja o doset-ki, ~uvenog Bergsonovog – o smehu (2004), te Bahtinovog istra-ìvawa smehovne kulture, kao i Propovog bavqewa komikom ismehom (2017), relativno malo studija koje se s razli~itih me-todolo{kih polazi{ta bave teorijom smeha, u srpskoj kwièv-noteorijskoj misli do devedesetih godina pro{loga veka prak-ti~no da i nije bilo ozbiqnijih i sistemati~nih studija kojebi za predmet imale teoriju smeha primewenu na Nu{i}evo pri-

tricu, Qu{tanovi} za osnovni predmet prou~avawauzima tipove pripovedawa i humor u interpreta-ciji Nu{i}eve pripovedne proze namewene deci.6

Iako fokus istraìvawa, na prvi pogled, delu-je znatno suèn u odnosu na Nu{i}ev obimni opus(samo na Autobiografiju i Hajduke), to zapravonije tako. Oba ova dela Qu{tanovi} kontekstuali-zuje najpre okvirima autorove biografije – wegoverane stvarala~ke faze (saradwa sa listovima za de-cu i omladinu tokom osamdesetih godina XIX veka– v. 2004a: 27–32),7 izvesnim biografskim reali-jama iz tog perioda (tokom ~itave studije), a po-tom i poznom fazom Nu{i}evog stvarala{tva. Ontako nagla{ava da Autobiografija izlazi kao „ju-bilarna kwiga, {tampana 1924. godine, povodom{ezdesetogodi{wice Nu{i}evog ̀ ivota i ~etrde-setogodi{wice rada” (2004a: 33), dok se Hajducipojavquju 1934. „kao posledica Nu{i}eve dugotraj-ne istinske i qudske zainteresovanosti za detiw-stvo kao antropolo{ki i kulturni fenomen”, kadaje „ta tematska i humoristi~ka linija doìvela, prak-

ti~no, neku vrstu kwièvnog zaokruèwa” (2004a:75).

Sve vreme, ova dela ostvaruju vi{estruke rela-cije – najpre sa Listi}ima kao „Pripoveda~komprethodnicom ’Autobiografije’” (2004a: 34–37), apotom intertekstualne – pre svega tematsko-motiv-ske i sièjne (motivi, crtice i anegdote iz pala-na~kog ̀ ivota) – i s ostatkom Nu{i}evog korpusa.Pritom, i pored minuciozno obavqenog arhivskograda i impozantnog kwièvnoistorijskog zahvata(koji postaje vidqiv kada se pa`wa preusmeri nafusnote i, svakako, „Literaturu”), Qu{tanovi}evametodolo{ka orijantacija nije tradicionalisti~kai pozitivisti~ko-istoricisti~ka ve} se, naprotiv,kre}e u rasponu od naratolo{kih teorija drugepolovine HH veka, preko semiotike, do elemenatastudija kulture i dekonstrukcije. Uzev{i u obzirwegove prethodnike (starije kolege i profesore),postaje jasno kakav je zaokret, svojom pojavom i in-teresovawima, Jovan Qu{tanovi} uneo u prou~ava-we srpske kwièvnosti za decu.

Neposredno posle kra}eg „Uvoda”, u kome kon-tekstualizuje Nu{i}ev korpus („na razme|u veko-va”) u okvire kwièvnoistorijske periodizacijesrpske kwièvnosti, kao i srpske kwièvnosti zadecu, Qu{tanovi} prati wegovo stvarala{tvo odadolescentskih radova, preko Autobiografije,sve do romana Hajduci – wegovog jedinog pravogdela za decu (2004a: 5–6). U narednom poglavquQu{tanovi} postavqa osnovne metodolo{ke koor-dinate svog istraìvawa (dijalogiziraju}i sa teo-rijskim postavkama V. Kajzera, M. Bal, V. Buta, K.Hamburger, F. [tancla, B. Uspenskog, ranog Barta– naratologa, @. @eneta i dr.). Povezuju}i teori-ju humora i naratologiju (pogl. II. „Tipovi pripo-vedawa i humor”, 2004a: 5–6), i idu}i korak daqeod tipskih ishodi{ta komike – predmeta pripove-dawa i lika (2004a: 15), Qu{tanovi} izvodi jednu

97

povedawe. Redak izuzetak predstavqa studija Umjetnost pri-povijedawa Branislava Nu{i}a (1995) Gorana Maksimovi}a,koja je u Qu{tanovi}evoj studiji o Nu{i}evom pripoveda~komopusu za decu u nekoliko navrata citirana.

6 Inicijalno, Qu{tanovi}ev magistarski rad sadrào je isegment koji se odnosio na Nu{i}evo dramsko stvarala{tvo zadecu, a koji je, sticajem okolnosti i voqom autora, izostavqeniz {tampanog izdawa (v. Qu{tanovi} 2004a: 143). Umesto to-ga, Nu{i}ev doprinos razvoju srpskog teatra za decu i ̀ anrov-ske specifi~nosti wegovih „Malih scena”, generisane i razvi-jane najpre unutar wegovog magistarskog rada, na pobo~nim to-kovima ovog istraìvawa, a potom i nezavisno od wega – Qu-{tanovi} je prou~avao u nekoliko nezavisnih radova (up. 1994a;1994b; 1997; 2014).

7 Rane pripovetke Branislava Nu{i}a, po Qu{tanovi}evimre~ima, odlikuje ukr{tawe „razli~itih kwièvnih uticaja;mladom autoru nedostaje prava snaga kwièvne sinteze; on jo{uvek ne poznaje dovoqno proznu tehniku”. Pozitivni aspekt we-govog mladala~kog pripovedawa Qu{tanovi} uo~ava u slede}em:„Uprkos tome, pojavquju se jasne naznake prave i originalnekwièvne vokacije, pre svega humoristi~ke, i nagove{tajiistinskog kwièvnog majstorstva” (2004a: 32).

osobitu tipologiju (ili pre, kako sâm kaè, „na-crt za jednu tipologiju humoristi~nog pripove-dawa” – 2004a: 19), izdvajaju}i pripoveda~a kojizasmejava / zasmejavalo (2004a: 19–22), pripoveda-~a kao predmet smeha (2004a: 22–23) i parodijskopripovedawe (2004a: 23–24), uz markirawe „nekihspecifi~nosti iskaznih subjekata u kwièvnostiza decu” (2004a: 24–25).

Prvi i najprepoznatqiviji tip – pripoveda~azasmejavala (bilo da je re~ o tzv. kozerskom ilianegdotskom tipu pripoveda~a – termini J. Q.) –karakteri{e to da ve{to vodi humorno pripoveda-we, odnosno da takvi naratori „svesno i namernozasmejavaju” (2004a: 19). Me|utim, moè i sam na-rator postati predmet smeha: „sme{ni su wegovivrednosni stavovi, na~in izraàvawa i mi{qewa,wegov pogled na svet i wegovi postupci” (2004a:22). Ukoliko pripovedawe teì „da ponovi ’uzor’iz stvarnosti, ali i da ga ’pokvari’, ’raskrinka’,spusti wegov aksiolo{ki status, i tako izazovesmeh” (tipi~no de~je opona{awe odraslih, npr.), tj.„ono {to je simboli~ki izdvojeno, ~vr{}e struk-turirano (oko{talo), {to svojom formom i zna~e-wima, autoritarno{}u vi{e vezuje psiholo{ku ener-giju” (Qu{tanovi} 2004a: 23), ono dobija karakterparodijskog. Pritom, u proznim delima koja pripa-daju kwièvnosti za decu, kako pokazuje Qu{tano-vi}, situacija nije nimalo jednostavnija – napro-tiv! Tu postoji dvostruka distanca – jo{ jedna, spe-cifi~na perspektiva – perspektiva deteta, i to nevi{e „pasivnog, nedelatnog, sa stanovi{ta psiho-logije izuzetno stabilnog posmatra~a sveta odra-slih” (2004a: 24), ve} egzistencijalno prisutnog isvesnog subjekta sa specifi~nim interesovawima ipogledom na svet:

U kwièvnosti za decu dete pri~a o interesima i in-

teresovawu, prostoru, vremenu, socijalnim odnosima same

dece. Ono pri~a o svome svetu kao „svoj na svome”, a sva

krupna i dramati~na zbivawa u svetu odraslih koja ga se

ti~u, i kada izazivaju najve}e potrese, sluè da bi se

osvetlio zaseban svet detiwstva (2004a: 25).

U datom poretku (svet dece i kwièvnost za de-cu: svet odraslih i odrasla osoba kao recipijent),svet dece podre|en je svetu odraslih. Stoga, kakoQu{tanovi} argumentovano pokazuje prate}i Nu-{i}evu humoristi~ku naraciju (2004a: 33–73), ja-sno je da Autobiografija nije kwièvno delo zadecu (2004a: 72). S jedne strane, to postaje vidqi-vo ukoliko se uzme u obzir dominantni pripoveda-ju}i glas: „Apsolutna prevlast kozerskog pripove-da~a donosi mnoge pripoveda~ke konstelacije, ko-je po sebi ne odgovaraju komunikaciji s decom”(2004a: 72). S druge strane, „diskurzivni pripove-da~, pak, zbog svojih intelektualisti~kih stremqe-wa i apstraktnosti, ne pripoveda na performativ-ni na~in blizak deci, pa tako|e izlazi iz primar-nog de~jeg vidokruga” (2004a: 73). Kao dokaz u pri-log tome, Qu{tanovi} navodi odre|ene sadràjneelemente koji su iskqu~ivo predmet preokupirano-sti odraslog ~oveka –

svojevrsni inventar onoga {to zauzima najve}i deo

Autobiografije, a ne pripada hipoteti~kom katalogu te-

matsko-formalnih elemenata kwièvnosti za decu: crno-

humorne dosetke, lascivne aluzije, apstraktni programski

iskazi, satiri~ne invektive s nagla{enim socijalnim i

politi~kim sadràjima, niz dosetki vezan samo za zrelo

qudsko iskustvo (2004a: 73).

Uprkos tome, Nu{i}eva intencija da se osvrnena „daleku mladost, najdragoceniji deo ìvota”(nav. prema – Qu{tanovi} 2004a: 41) vodila je katome da se, po Qu{tanovi}evim re~ima, „kao ele-menat autobiografskog pripovedawa useqava u ovukwigu svet detiwstva i topika i komunikacioni

98

modusi kwièvnosti za decu” (2004a: 33). Autobi-ografska naracija omogu}ila je autoru

povremeno da rekonstrui{e verodostojnu „Ja-Origo”,

pa i autonomnu pripoveda~ku poziciju deteta [...] Dete se

pokazuje kroz niz pripoveda~kih modaliteta: kao Ono, de-

te uop{te, i kao Ja pojedinca, ali i u vi{e Mi pozicija

– Mi dece uop{te, Mi neformalne de~je grupe, Mi razre-

da, Mi generacije (2004a: 73).

Pa`qiviji ~italac, me|utim, mogao bi prime-titi da ni ova Ja/Mi ta~ka gledi{ta deteta nijeuvek autenti~na, integralna ni izvorna.8 Uosta-lom, izvesnu artificijelnost i neautenti~no pre-modelovawe ~iwenica – „preteksta” (preuzetog izstvarnosti) ima na umu i Nu{i}, najpre, toboè,prepu{taju}i naraciju „jednom svome prijatequ”koji „nijednu stvar ne kazuje onako kakva je bila,ve} je uvek dopuwuje, name{ta i zamazuje ne bi lije ulep{ao”, a potom porede}i (auto)biografe s„ma{amodama i kroja~ima” (nav. prema Qu{tano-vi} 2004a: 40). To svrhovito prekrajawe stvarno-sti, odnosno specifi~no strukturisawe, ~ije jezgropredstavqaju nekolike anegdote iz pro{losti (alii neke fikcionalizovane9), neretko seksualno obo-jene (od „Predgovora”, koji je u ìvotu „tako in-timne prirode da se o wemu ni{ta ne zna”, nav.prema Qu{tanovi} 2004a: 38, pa do ènidbe, jer„posle ̀ enidbe ~ovek i nema autobiografije”, nav.prema Qu{tanovi} 2004a: 39), stavqeno je u labaveokvire naracije ~iji je nosilac i organizator –

auktorijalni pripoveda~ (razli~it od autora, alis wim intencionalno poistove}en).10 U okvirnojformi autobiografije na{le su se objediwene raz-li~ite dosetke, gegovi, humorne epizode i komi~nescene, pri ~emu je, u zahva}enom segmentu (od ro-|ewa do ènidbe) posebna pa`wa posve}ena svetui ̀ ivotu deteta, s posebnim akcentom na de~jim ne-sta{lucima11 i {kolskom12 (i van{kolskom) ̀ ivo-tu. Najbrojnije i najefektnije anegdote („Prvaqubav”, „Geografija” i dr.) i krokiji profesorapripadaju upravo ovom periodu.

Anegdotalno pripovedawe Branislava Nu{i}aizazvalo je niz opre~nih reakcija – od zao{trenonegativnih do krajwe pozitivnih. Tako, jedna od(Skerli}evih) zamerki na ra~un Nu{i}evog humo-ra jeste i ta da wegova dosetka ima vrednost kafan-

99

8 Dakako, Qu{tanovi} to nije prevideo: „Istina, ~esto su’zloupotrebqeni’ u humoristi~ke svrhe i vreme i prostor de-tiwstva i de~je iskazne pozicije: deca su prikazivana kao ne-prirodni i hiperbolisani subjekti, a de~iji svet kori{}en kaoalegorija ili parodija sveta odraslih. Tako humoristi~kifunkcionalizovan, autenti~ni svet detiwstva ~esto se pojavqu-je kao ne{to sekundarno – kao substruktura” (2004a: 73).

9 Qu{tanovi}, po svoj prilici – s pravom, pretpostavqa da„u svim Nu{i}evim pri~ama iz {kole ima koliko iskustva to-liko i humoristi~ke fantazije” (2004a: 63).

10 I J. Qu{tanovi}, kao i G. Maksimovi} pre wega, uo~ava-ju ovu labavu strukturu Autobiografije, dobijenu hronolo{kimpovezivawem odelitih humoreski iz ìvota. Pritom, po Qu-{tanovi}evim re~ima, upravo je narator mogu}i osnovni ~ini-lac integrativnosti dela: „ako ima nekakvog objediwavaju}egprincipa u kompoziciji Autobiografije, on je povezan sa stal-nim prisustvom i povremenom emanacijom autobiografskog pri-poveda~a, koji uspeva, uprkos obiqu divergentnih humoristi~-kih asocijacija, da koliko-toliko otvori pro{lost i izdvojisvoje pro{le stadijume kao zasebne ’Ja-Origo’ pozicije” (2004a:44).

11 „Mangup, sa svojom energijom apsolutne slobode i nespu-tanosti, i dete kao bi}e igre dve su simboli~ke konstante ko-je reprezentuju su{tinski, i svesni i nesvesni Nu{i}ev odnosprema detiwstvu” (2004a: 51).

12 Qu{tanovi} uo~ava da „u {kolskom delu delu Autobio-grafije dete kao subjekat egzistira, pre svega, unutar ’kalupa’{kole, koja postaje nevoqna ali neminovna […] ’prirodna’ sre-dina detetovog obitavawa. […] Otuda se i sam autobiografskipripoveda~ ~vr{}e vezuje za konkretno vreme i prostor, se}a-ju}i se rado zgoda i nezgoda iz vremena kada je sedeo u razredui mu~io se s profesorima i {kolskim gradivom. Ta prostorno--vremenska fiksacija dovodi do narastawa uloge anegdotskogpripovedawa. Ono se ~esto pojavquje u najpragmati~nijem obli-ku, kao neposredno pri~awe anegdota. Pripovedawe {kolskihzgoda iz Autobiografije prava je zbirka anegdota, od kojihmnoge imaju i formalnu samostalnost i mogu se s lako}om pri-~ati nezavisno od konteksta” (2004a: 58).

ske – „razlika je samo u pismenosti” (up. Qu{ta-novi} 2004a: 36). Qu{tanovi} je (u nekoliko na-vrata) vrlo pa`qivo i analiti~ki pronicqivo re-kontekstualizovao i prevrednovao Nu{i}evo stva-rala{tvo – najpre ono nameweno deci (2004a), apotom i sveukupni opus (2013) i tamo gde je Sker-li} video „industrijalizaciju talenta” on prepo-znaje (s Mato{em zajedno) „jedan novi model kul-ture – ’masovnu kulturu’ – koja se kroz novine, je-dini masovni medij u Srbiji toga doba, tek ra|ala(2004a: 36)”, a umesto mane vidi „opaàwe preko-ra~ewa preko granica ànrova i medija”, i „znakavangardne svesti” (2004a: 57).

Sumiraju}i svoje uvide o Autobiografiji, po-smatranoj u kontekstu kwièvnosti za decu, Qu-{tanovi} daje svoj kona~ni sud:

ako se stave jedni pored drugih svi nesta{luci i sve pri-

~e o |acima i profesorima, otkriva se da Autobiogra-fija opisuje svet detiwstva veoma raznovrsno i u svoj we-

govoj puno}i. Takva raznovrsnost i puno}a u srpskoj kwi-

èvnosti pre Autobiografije nije postignuta ni u jed-

nom proznom delu, bez obzira da li je ono atribuirano

kao delo „za decu” ili ne (2004a: 74),

pri ~emu ocewuje da „deca mogu komunicirati s naj-ve}im delom Autobiografije iako se pripoveda~nije prilago|avao neposrednoj komunikaciji s wi-ma” (2004a: 74). On }e te svoje stavove, desetak go-dina po izlasku ove studije, produbiti i pro{iri-ti, tvrde}i da je Autobiografija „najzrelije Nu-{i}evo humoristi~ko delo” (2013: 14) uop{te, arazmatrawe fenomena detiwstva u ovom delu pro-{iruje, pripisuju}i mu izvesnu posredni~ko-spo-znajnu funkciju:

Detiwstvo je tu ~as autenti~no, ~as alegorija na dru-

{tvene odnose, jer Nu{i} u Autobiografiji sabira, dis-

kretno, zrno po zrno, svoje celokupno ìvotno iskustvo

i najboqe ose}awe sveta. Zato je detiwstvo ovde u najve}oj

meri medijum preko koga zasmejavalo gradi svoju vlasti-

tu komi~nu masku, razuzdavaju}i, pri tom, svoju humori-

sti~ku imaginaciju do urnebesa (2013: 14–15).

Kada je o naraciji u romanu Hajduci re~, Qu-{tanovi} uo~ava izvesno udvajawe pripoveda~a iperspektiva, odnosno bifurkaciju Ja glasa na Jadeteta i Ja odrasle osobe, izrazitije negoli u Au-tobiografiji.13 S obzirom na to da su Hajduci ro-man de~je druìne, Ja deteta, neretko, svoj identi-tet poistove}uje sa Ja kolektiva, odnosno, sa –Mi,14 koje je, pritom, visoko kontekstualizovano –uzrastom, hronotopski (hrastovo deblo u priobaquDunava, koje je nanela poplava – wihovo ostrvospokoja i igre), psihologijom likova – ~lanovadruìne, de~jim folklornim narativima, doga|aj-no{}u...

Kolektivni subjekat de~je grupe je svakako najrazvije-

niji i najzna~ajniji fiktivni „Ja-origo” u Hajducima. To

je ostvareno koliko izgradwom zasebne ta~ke gledi{ta

grupe de~aka, toliko i posrednom, ali sna`nom simboli~-

kom podr{kom ostalih elemenata pripovedawa: vreme-pro-

storom, zajedni~kim psiholo{kim odlikama de~aka koje

se pokazuju i u situacijama kada su oni autonomni iskazni

subjekti, zajedni~kom kulturnom sferom. De~ji kolektiv je,

nema sumwe, glavni junak Hajduka. (Qu{tanovi} 2004a: 86).

100

13 Ovaj roman „prete`no je pripovedan od strane autobio-grafskog pripoveda~a u prvom licu, koji se raslojava na Ja od-raslog pripoveda~a iz vremena nastanka romana i na Ja detetaiz koga se radwa romana zbiva”. No, za razliku od Autobio-grafije, „u znatnom delu romana dominira ’moja pri~a’, pre-|a{wi stadijum pripoveda~evog Ja, oli~en, pre svega, kroz za-menicu Mi, u kolektivnom subjektu de~je grupe” (Qu{tanovi}2004a: 132).

14 „Dete se prvi put kao pripoveda~ neposredno pojavquje u~asu kada su svi ~lanovi de~je grupe predstavqeni i kada onotreba da predstavi sebe”, pri ~emu se „glas deteta postepenougne`|uje u perfekatsko pripovedawe” i „u ìvom dijalogu ukome u~estvuju sva deca, dete-pripoveda~ se kao iskazni subje-kat opet pojavquje posledwe i na istovetan na~in kao i ostalide~aci” (Qu{tanovi} 2004a: 90–91).

No, to ne zna~i da je kolektiv unutar sebe uni-son i homogen: svaki od de~aka (Mile Vrabac, @i-ka Drowa, Sima Gluva}, Mita Trta, Laza Cvrca inarator) ima svoju individualnost (tj. postoje „ja-sno izraène autonomije fiktivnih subjekata” –2004a: 134) – premda nijedan od wih (pa ni glavninarator) nije do kraja individualizovan, nego je,pre, sveden na kroki (izgled, neku dominantnu oso-binu, anegdotu koja ga je obeleìla i sl.), pri ~emu„sloèni humoristi~ki portret de~je grupe nasta-je kroz humoristi~ku funkcionalizaciju prakti~nosvih tipova pripovedawa koji se pojavquju u Hajdu-cima” (2004a: 107). Pravog poliloga nema jer bisvako izrazitije diferencirawe pojedinih izdvoje-nih glasova, neminovno, vodilo ka razbijawu jedin-stva i postepenom osipawu druìne.

Jedini zna~ajnije izdvojen glas je glas ̂ ede Br-be, koji, kao spiritus movens druìne, siè usme-rava ka doga|ajnosti – prelasku „granice semanti~-kog poqa” (Lotman), odnosno izlasku iz „sigurnogsveta detiwstva” odlaskom u hajduke:

pisac se, o~igledno, odlu~io da posle duge pripreme i re-

tardacije radwe, de~aci prekora~e „granicu svetova” i ti-

me tekst u~inio „sièjnim”, s namerom da ta „sièjnost”

doìvi brz i lak slom (2004a: 122).

U kontekstu dela, Qu{tanovi} posmatra Brbu’Aramba{u kao „’iskazni subjekat’ iz sveta roma-na, odnosno ’nehoti~no zasmejavalo’ i pokreta~akomi~ne radwe” (2004a: 108), tipskog hvalisavca(2004a: 110), ali i potoweg izop{tenika iz de~jegkolektiva, s obzirom na marginalnu poziciju (neus-peh u svim zanatima kojih se latio) i nekoga ~ijeje nevaqalstvo „iza{lo iz okvira institucija pro-stora izdvajawa deteta i dotaklo granice velikogsveta”, tj. „negativca ~ija destrukcija nosi i izve-snu socijalnu opasnost” (2004a: 109). Posle deba-kla hajdu~ije, êda Brba – junak vlastitih pri~a,

ali ne i realnosti, ostaje sam: „ni tada niti ikadvi{e zatim nije dolazio u na{e dru{tvo. Sramo-ta ga je bilo” (Nu{i} 2017: 181 – istakao D. P.),ostavqaju}i naplavqeni hrast, druìnu i sigurnisvet detiwstva zauvek za sobom, postaju}i, u izve-snoj meri, i jedina tragi~na figura Hajduka.

êda kao da aktivira svu pozornost odraslogpripoveda~a, koji upozorava do ~ega moè do}i ka-da se dete „otme kontroli” roditeqa i instituci-ja. Zato, po Qu{tanovi}evim re~ima, on, s jednestrane, „neprestano ’deùra’ kraj jedinog ’negativ-ca’ u romanu, nevaqalog i hvalisavog êde Brbe”(2004a: 87). S druge strane, on naj~e{}e preuzimanaraciju (obi~no u vidu autorskog komentara) u onimpasaìma koji imaju edukativnu ili vaspitnu funk-ciju, npr. kada obja{wava pojavu hajdu~ije:

Odrasli pripoveda~ ukqu~uje se neposredno kada se me-

|u decom pojavquje ideja o hajdukovawu i kada, zbog toga, s

jedne strane, treba objasniti sloèn i protivre~an feno-

men hajdu~ije i preduprediti svaku mogu}u opasnost od po-

gre{ne identifikacije ~italaca s likovima iz romana, a

s druge, sa~uvati u wihovim o~ima veliki ugled hajduka kao

boraca za nacionalnu slobodu. Wegov anga`man je toliki

da autobiografski elemenat biva potisnut u drugi plan, a

pojavquje se rasprava kao pripoveda~ka forma s najve}im

stepenom kazivawa, koja, po prirodi stvari, odgovara nar-

cisti~koj poziciji pripoveda~a (Qu{tanovi} 2004a: 88).

âk i kada mu ne pripadaju izdvojeni tekstual-ni pasaì, Qu{tanovi} zapaà da glas odraslogpripoveda~a proìma i glasove dece, posebno ka-da pri~a o ne~emu {to smatra va`nim i do ~ega muje stalo (npr. on se „nije usudio da glavnu motiva-ciju grupe de~aka za odlazak u hajduke – juna~kuuzoritost hajduka, kodifikovanu u nacionalnoj isto-riji [...] ugradi u punoj meri u autobiografsko pri-povedawe, u misli i du{e dece” – 2004a: 89), nasto-je}i da de~ju ta~ku gledi{ta pribliì svojoj:

101

On svoje prisustvo pove}ava posredno, tako {to se svi

ostali iskazni subjekti „povijaju” prema wegovom vred-

nosnom stanovi{tu. Tako je odrasli pripoveda~ sna`no

prisutan kod drugih vrednosnih subjekata – pre svega na

vrednosnom planu [...] Wegov ulazak me|u iskazne subjek-

te Hajduka i wegov uticaj na ostale pripoveda~ke glasove

promenio je, prakti~no, pogled na detiwstvo (2004a: 89).

Ekspanzijom auktorijalnog pripoveda~a (po termino-logiji F. [tancla [1987]) markira se podre|ena po-zicija deteta, tj. „nesamostalnost, zavisnost, nepromi-{qenost i nezrelost deteta”, dok, istovremeno, na-rasta „napetost izme|u ’fiktivnog Ja-Origa’ de~jegrupe i pripoveda~kog glasa vaspita~a” (2004a: 90).

Pored ova dva tipa pripovedawa, Qu{tanovi}uo~ava jo{ i „skriveno pripovedawe u tre}em li-cu” (Qu{tanovi} 2004a: 94–97), odnosno pripove-da~ku situaciju omniscentnog naratora (v. Le{i}2010: 277). Wega Qu{tanovi} uo~ava najpre u mi-kroelementima strukture – npr. pripoveda~ u pr-vom licu ne moè znati kako ustaje Mita Trta ilio ~emu pri~a ̂ eda Brba sa svojim roditeqima (2004a:94) – kao i u onim situacijama kada se narativnitokovi ra~vaju i uvodi se paralelni prostorniplan, a fokus izme{ta s de~je druìne na rodite-qe, pri ~emu pripoveda~ u prvom licu, dakako, nemoè znati {ta se zbiva s roditeqima (v. 2004a:95).15 Jo{ izrazitiji primeri pojavqivawa svezna-ju}eg naratora jesu retke unutra{we fokalizacije(v. Le{i} 2010: 279), gde se fokus izme{ta u svestlika (êde Brbe) i zna koja mu je misao (u retro-spektivnoj epizodi urnebesa na va{aru – „Avanti,generale!”) pro{la kroz glavu (v. 2004a: 96).

No, ono {to naro~ito odlikuje pristup JovanaQu{tanovi}a jeste izvesna fleksibilnost, odno-sno odsustvo klasifikatorne rigidnosti: i po{toje razlu~io ove razli~ite tipove naracije, on ih,poput pravih teoreti~ara, ne glorifikuje kao ap-solutne ve} ukazuje na wihovu uslovnost, hipote-ti~ki karakter, pokazuju}i da se, „bez obzira naterminolo{ku nomenklaturu koja se primewuje,konkretna kwièvna dela obi~no ne pojavquju kao~isti i reprezentativni predstavnici odre|enogtipa pripovedawa, ve} kao skup me|uoblika” (2004a:97). Stoga, i u zakqu~ku, on predo~ava da su datimodeli, pre svega, teorijski konstrukt, jer

pojmove kojima se opisuju „tipovi pripovedawa” treba shva-

titi kao idealizovane referentne modele, odnosno, kao

analiti~ke instrumente koji pomaù da se koliko-toliko

razloì pripoveda~ki kontinuum u kome egzistiraju ra-

znoliki, a istovremeno povezani i isprepletani pripo-

vedni oblici (2004a: 134).

Humornim elementima (iako su oni disperzivnoprisutni i u ostalim poglavqima studije De~iji smehBranislava Nu{i}a – npr. kada govori o likovima,pomiwu}i i humor me|u postupcima karakterizaci-je) Qu{tanovi} posve}uje posebnu pa`wu u (pot)-poglavqima „Parodijsko pripovedawe” (2004a: 113–117) i „Elementi satiri~nog pripovedawa” (2004a:117–120).16 Kada je o parodiji re~, parodira se sve-ukupni pogled na svet odraslih, wihov vrednosnisistem, pona{awe, dru{tvene uloge, elementi ì-votne stvarnosti... Odmetawem dece u hajduke paro-diraju se hajduci i hajdu~ija (i pored neposredneintervencije u vidu autorskog komentara, izdvoje-nog iz parodijskog diskursa, kojim se tuma~i odme-tawe u hajduke), ̀ anr slike (hajduci oko guslara) iz

102

15 „Subjekat je, kada se sve to de{avalo, bio na drugom me-stu, a, ipak, onaj ko pripoveda o otkri}u de~jeg nestanka s la-ko}om ide od ku}e do ku}e i opisuje kako se koja od majki izne-na|uje zbog nestanka deteta. Takav pripoveda~ toliko mnogo znada prestaje da bude pripoveda~ki subjekat – on ostvaruje, presvega, ’funkciju pripovedawa’” (2004a: 95).

16 Finalno poglavqe („Zakqu~na razmatrawa”) posve}eno jekompoziciji (2004a: 121–124) i ànrovskom odre|ewu romana(2004a: 124–127).

hajdu~kog ìvota, epska pesma – wen stil i teme(tobo`wi megdan Matamute i êde Brbe), usmenopredawe (~udesno ro|ewe Matamute), ~ak i juna~kipogled na svet (podvrgnut komi~ko-sniàvaju}oj de-~joj konceptualizaciji) – zapravo, gotovo svi ele-menti sveta dela kao drugostepenog modelativnogsistema. Ukupno uzev, kako Qu{tanovi} zakqu~uje,

celi Hajduci su jedna velika parodija avanturisti~kog du-

ha de~aka u wihovom „juna~kom dobu”, ali istovremeno,

mo`da bez svesne pi{~eve namere, i parodija kulturnih

floskula i nacionalnih mitologema u ~ijem su okru`ju

deca ìvela (2004a: 117).

Za razliku od toga, satiru Qu{tanovi} odre|ujekao „koncentrisani ’aksiolo{ki udar’ na svesnoodabrani ’predmet smeha’”, a s obzirom na wenuusmerenost ka „aktuelnoj socijalnoj i politi~kojstvarnosti”, ona izlazi iz horizonta o~ekivawakwièvnosti za decu (2004a: 117):

Deca su na kriti~kom udaru podsmeha zato {to opona{a-

ju i izmi{qaju socijalne rituale wima nepoznate i nepo-

trebne, {to svoju malu i u osnovi trivijalnu de~ju avanturu

poku{avaju da uklope u visoku i pateti~nu retoriku i sli-

ku sveta epske pesme, {to se nerazumno ugledaju na obrasce

pona{awa iz predawa i nacionalne tradicije (2004a: 117).

Kao izrazito satiri~ne Qu{tanovi} u romanuizdvaja – pored onih segmenata u kojima se deteprikazuje „kao bi}e sentimentalno i emotivno za-visno, a pri tom i nezrelo do nerazumnosti” (2004a:119) – dve pri~e kraj logorske vatre („Magaretovaispovest” i „Moja pri~a”) i sam tok neslavnog haj-dukovawa, u ~ijem prikazivawu „pove}ava se odsto-jawe odraslog pripoveda~a od deteta i kao da pone-staje razumevawa prema ’odmetnicima’ koji gladu-ju, spavaju u sviwcu, dobijaju batine...” (2004a: 119).

Svi ovi parodijski i satiri~ni elementi neodo-qivo prizivaju u intertekstovni dijalog Servan-

tesovog Don Kihota i istoimenog junaka koji, ta-ko|e, radi ideje vodiqe dobija batine, trpi nehu-mane uslove, gladuje... [tavi{e, i pri~e de~aka uzlogorsku vatru, umetnute u okvirnu strukturu ro-mana, imale su sli~nu sudbinu i sli~nu recepciju– doìvqavane su kao „vi{ak”, kao ne{to {to nepripada osnovnoj strukturi romana, kao i novele uServantesovom romanu. I Jovan Qu{tanovi} ih ta-ko interpretira:

On zato unosi u roman celu zbirku pri~a, koje svojom

pripoveda~kom „masom” treba da zadovoqe kompoziciona

o~ekivawa. Te pri~e, prete`no pri~ane u tre}em licu, sa

sièima koji, uglavnom, nemaju veze sa zbivawima i liko-

vima romana, te vidno proète vaspitnom tendencijom –

svojevrsno su ogre{ewe o kompoziciju romana (2004a: 134

– istakao D. P.).

Kada je re~ o funkciji ovih pri~a u konteksturomana, takvi stavovi uglavnom preovladavaju.17 Tinarativi, smatra Qu{tanovi}, ne ~uvaju vezu sasvojim pripoveda~ima „ni kao diskretan trag napojedinim planovima pri~e, tematski sloj pri~auglavnom nema veze ni sa situacijom u kojoj se na-laze de~aci, ni s wihovom pojedina~nom ili kolek-tivnom psihologijom” (2004a: 98). Pri~e de~akagovore o mudrosti (Trtin san – novela o premu-drom vladaru i wegovoj pravednoj upravi), pravi~-nosti, eti~nosti i samopoznawu (pri~a ̂ ede Brbeo Marku Kraqevi}u), o qubavi (Gluva}eva bajka),zakopanom blagu (u simboli~kom prekodirawu – ne-otkrivenoj unutra{woj vrednosti, „Drowina pri-~a”). Posledwa pri~a – o dresiranom detetu („Moja

103

17 Pored „preterivawa u slikawu likova i situacija” usled„pi{~eve èqe da se pou~no deluje na ~itaoce”, nepotpisaniautor propratnog teksta [Q. Dotli}?] Zavodovog izdawa Nu{i-}evih Hajduka pi{e da je: „drugi nedostatak ovog dela da u we-mu postoje odlomci [sic!], epizode koje nisu u vezi s tokom rad-we, koje uti~u da kwiga bude nepotrebno razvu~ena, a da se we-na radwa povremeno usporava i zaustavqa” (20177).

pri~a”), materijalizuje strah nesta{nog deteta odkazne i dresure, korba~em i batinama. U ne{todruga~ijoj interpretativno-teorijskoj vizuri ovepri~e bi se mogle tuma~iti kao vid samoiskaziva-wa wihovih kaziva~a, kao wihova idealtipska pro-jekcija,18 svest o duboko zapretanoj unutra{wojvrednosti, neotkrivenim i samo naslu}enim talen-tima i sposobnostima (blagu), odnosno kao simbo-li~ka fantazijska naracija, vezana za sopstvenu(potisnutu) krivicu i kaznu („Moja pri~a”).19 Mo-gu}e je da je intentio operis prevazi{la prvobitnuintentio auctoris (v. Eko 2001: 22–25), dekonstrui-{u}i pritom prvobitno kontekstualizovawe ovihnarativa i wihovu (nameravanu) funkciju zabavnogili pedago{kog {tiva i centrifugalno formira-ju}i nove i neo~ekivane relacije izme|u ovih pri-~a i wihovih iskaznih subjekata.

Ukupno uzev, moglo bi se zakqu~iti da ne samoova monografija Jovana Qu{tanovi}a ve} i ~itavwegov opus ostaju dijalo{ki otvoreni za razli~itateorijska polazi{ta i tuma~ewa. Neretko, on je ne-ka svoja polazi{ta i sâm vremenom mewao, dijalo-giziraju}i sa sopstvenim stavovima: neke opreznoiznesene zamerke u poznijim ~itawima je zao{trio,neke preoprezno formulisane stavove „oslobodio”,metodolo{ka polazi{ta inovirao, a aksiolo{ke su-dove, ukoliko je to na{ao za shodno, prevrednovao.20

To je najo~itije u kwizi izabranih dela Brani-slava Nu{i}a, koju je priredio za Mati~inu anto-logijsku ediciju Deset vekova srpske kwièvnosti(kw. 47 – up. Qu{tanovi} 2013). Tamo je Nu{i}evoprozno stvarala{tvo za decu kontekstualizovao uprozni deo opusa autora, uo~avaju}i pritom iden-ti~ne elemente (anegdotalno jezgro naracije) i po-stupke (kori{}ewe pripoveda~a – zasmejavala za-rad ekstenzivirawa humoristi~kih segmenata, a sa-mim tim i ukupnog obima narativa) u oblikovawunaracije (v. 2013: 12–13). Konceptualizovawe de-tiwstva kod Nu{i}a unekoliko se modifikuje uQu{tanovi}evoj vizuri: od De~ijeg smeha i detiw-stva kao sveta bezbri`nosti, sigurnosti i igre(2004a), detiwstvo postaje jedna od maski zasmeja-vala, perspektiva iz koje se razobli~ava i dema-skira svet odraslih (v. 2013: 15) – srpsko gra|an-stvo u Srbiji na granici vekova. Wegova literar-na deca izgubi}e svoju de~ju neposrednost uvida iizra{}e ba{ u one (moralno insuficijentne) pred-stavnike malogra|anskog mentaliteta, koje je Nu-{i}, o~ima deteta, raozli~avao, smeju}i se. Zabora-vi}e i napusti}e svoje snove i bajke iz detiwstva.Odbaci}e svoja negda{wa partijska deklarisawa ipromeni}e, bez ikakvog moralnog otpora i suzdr-ànosti, strana~ke tabore, boje i orijentacije.

Prate}i Nu{i}eve programske i poeti~ke sta-vove, Qu{tanovi} prime}uje specifi~nu Nu{i}evumodernost, ili, boqe re}i – univerzalnost:

Svojim „ni~eanstvom”, svojim vrednosnim relativi-

zmom, u kome i po kome sve je sme{no samo treba zaviri-

ti iza maski ozbiqnosti i vrline – Nu{i} je prete~a

104

18 Brbina pri~a o Marku Kraqevi}u emanira jasnu svest o~vrstom eti~kom vrednosnom sistemu (iako ga se on sâm ne pri-dràva) – „Markova mudrost propoveda univerzalne vrednostiiz Nu{i}evog gra|anskog miqea: odbranu pravde, ~iwewe do-brih dela, qudsku razumnost i samokriti~nost. Tako se glavnomnegativcu ̂ edi Brbi pripisuje slavqewe mudrosti i moralnihvrednosti, a potpuno se zaboravqa wegova socijalna destruktiv-nost, jako nagla{avana kroz najve}i deo romana” (2004a: 100).

19 Ovde je, kao {to uo~ava Qu{tanovi}, perspektiva uneko-liko „pospoqena”, data sa „unutra{weg stanovi{ta roditeqabri`nih zbog pona{awa deteta” (2004a: 101).

20 Ponavqaju}i „sveop{te saglasje da je Nu{i} mnogo vi{ehumorista nego satiri~ar”, Qu{tanovi} uo~ava da, u prozi, „onne samo da svoje humoristi~ko razotkrivawe qudskih i socijal-

nih mana i izopa~ewa ne dovodi do krajwih konsekvenci, nego~esto beì i od wih u dosetku, u vodviqski zaplet, u lascivnu{alu, u smeh kao zadovoqstvo koje je samo sebi svrha” (2013:11), dok za wegove komedije tvrdi da su „po pravilu, prokliza-vale u vodviq ili farsu, i po obiqu humoristi~kih efekata,verbalnih i pozori{nih, bile izuzetno zabavne” (2013: 18).

postmodernog duhovnog stawa, osobene humorne destabili-

zovanosti slike sveta koju donosi postmoderna (2013: 11).

To je relativno lako proveriti: nije ni sadabitno druga~ije, zar ne?!

LITERATURA

Le{i}, Zdenko. Teorija kwièvnosti. Beograd: Slu`beni

glasnik, 2010.

Qu{tanovi}, Jovan. Humor kao dekonstrukcija: o Nu{i}e-

vom shvatawu sme{nog. Zbornik Matice srpske za

kwièvnost i jezik 42/1–3 (1994a): 275–283.

Qu{tanovi}, Jovan. Doprinos Branislava Nu{i}a razvit-

ku srpskog pozori{ta za decu. Scena 30/3–4 (1994b):

54–58.

Qu{tanovi}, Jovan. Nu{i}eve „Male scene” izme|u „ko-

medije za odrasle” i pozori{ta za decu. Sini{a Jelu-

{i} (ur.). Komedija u srpskoj kwièvnosti: zbornik

radova sa III me|unarodne konferencije Filolo{kog

fakulteta u Pri{tini, Pri{tina: Filolo{ki fakul-

tet u Pri{tini, 1997, 143–154.

Qu{tanovi}, Jovan. De~iji smeh Branislava Nu{i}a. No-

vi Sad: Vi{a {kola za obrazovawe vaspita~a, 2004a.

Qu{tanovi}, Jovan. Crvenkapa gricka vuka. Novi Sad:

Dnevnik – Zmajeve de~je igre, 2004b.

Qu{tanovi}, Jovan. Zasmejavalo na klackalici vekova. Jo-

van Qu{tanovi} (ur.). Branislav Nu{i}. Novi Sad:

Matica srpska, 2013, 7–24.

Qu{tanovi}, Jovan. Doprinos Branislava Nu{i}a razvit-

ku srpskog pozori{ta za decu: {kolsko pozori{te kod

Srba. Scena 50/1–2 (2014): 115–121.

Maksimovi}, Goran. Model humoristi~kog pripovijedawa

Branislava Nu{i}a. Jovan Qu{tanovi} (ur.). Brani-

slav Nu{i}. Novi Sad: Matica srpska, 2013, 489–502.

Nu{i}, Branislav. Hajduci. Qubica Dotli} (prir.). Beo-

grad: Zavod za uxbenike, 20177.

Prop, Vladimir Jakovqevi~. Problemi komike i smeha.

Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdava~ka kwiàrni-

ca Zorana Stojanovi}a, 2017.

[tancl, Franc (1987) Tipi~ne forme romana. Novi Sad:

Kwièvna zajednica Novog Sada.

Bergson, Anri. O smehu. Novi Sad: Vega media, 2004.Eko, Umberto. Granice tuma~enja. Beograd: Paideia, 2001.

Dragoljub @. PERI]

JOVAN LJU[TANOVI] ABOUT NARRATIVE PROSEFOR THE CHILDREN BY BRANISLAV NU[I]

Summary

This paper intends to highlight the turning role of JovanLju{tanovi} in the critical reception of narrative prose forthe children by Branislav Nu{i}. Using different types ofnarration and different types of humor in his interpretationof the Autobiography and the novel Hajduci as a main ele-ments of integrativity (as a perspective of which the otherelements of the structure of these works are illuminated),Lju{tanovi} points out how, from the child’s perspective,the picture of the whole world is modelated, and especial-ly – the picture of the civil society in Serbia in the late 19th

and early 20th century. His judgments, theoretically certain-ly founded, are characterized by unusual sensibility and cri-tical sharpness of insight, but, at the same time, they do nothave an apodictic character, and, with their dialogic nature,encourage and call for a variety of readings.

Key words: narration, narratology, expressive subjects,focus, perspective, humor, comedian, children’s literature,image of petty bourgeois’ society

105



Prihva}eno 22. 6. 2020.

� Mirjana S. KARANOVI]*Matica srpska

Novi Sad

Republika Srbija

PRINCEZA I ̂ IÂKSemantika naslovaJovana Qu{tanovi}a

SA@ETAK: Polaze}i od @enetovih istraìvawa pa-ratekstova i postavki titologije, discipline koja se bavifunkcijom i zna~ewem naslova, u radu se tematizuje neko-liko naslova kwiga Jovana Qu{tanovi}a: Crvenkapa gric-ka vuka, Brisawe lava, Princeza luta zamkom i Od Dosi-teja i Vuka do Mirka i Slavka. Svaki od naslova se ana-lizira na osnovu zna~ewa koja ostvaruju u odnosu na celinudelâ i na wihove delove. Nadaqe, analiziraju se razloziza odabir odre|enih naslova, kao i wihov potencijalni„vi{ak zna~ewa”. Budu}i da naslovi Jovana Qu{tanovi}a~esto ispoqavaju leksi~ku i stilsku srodnost sa vlasti-tim predmetom istraìvawa – kwièvno{}u za decu – te-matizuju se razlozi i dometi ovog postupka.

KQU^NE REÎ: titologija, naslovi, Jovan Qu{tano-vi}, kwièvnost za decu, zna~ewe

Sedamdesetih godina dvadesetog veka, u vreme pro-cvata klasi~ne naratologije, javila se potreba da seimenuje disciplina koja se bavi naslovima kwièv-nih dela. Prvo se to desilo na francuskom jeziku1

– naziv glasi titrologie. Na engleskom je to titology.Tako bi i kod nas, s obzirom na latinsku re~ titu-lus, koja je u osnovi svih ovih prevoda, logi~no bi-lo o~ekivati titologiju. Ipak, te{ko da bi ijed-nom govorniku srpskog jezika, pa i jezikâ u regi-onu, pri pomenu ove discipline prvo pao na pametnaslov. Domen je zauzet, rekli bi (lingvisti~ki)provajderi. A evo i dokaza: od 653 pogotka na Gu-glu2, gotovo svi su se, o~ekivano, odnosili na te-matiku vezanu za Tita. Na dva mesta se radilo oslovnoj gre{ci (mitologija), na jednom o sastavnomdelu duè re~i (hetitologija), a svega dva pogotkaodnosila su se na disciplinu koja se bavi naslovi-ma. Ipak, i ovako kontaminiran, termin }e opsta-ti me|u teoreti~arima kwièvnosti, stilisti~a-rima i ostalim zainteresovanima, pre svega zbogme|unarodne prepoznatqivosti.3 Ali da nije samona{ termin kontaminiran dokazuje zapis na strani-ci Urban dictionary4, koji titology defini{e kao„The study of tits”.5

Naslovi, Tito i tits. Duhovitome dosta. Nauka,ideologija i opscena {ala bile bi taman da, reci-mo, Pop D. \ur|ev smisli neki pesmuqak-kola`, awegov prijateq Jovan Qu{tanovi} – da je bilo sre-}e pa da nas nije zauvek napustio i otputovao naneki asteroid na kom obitavaju du{e izuzetnih –

106

teksta” (Genette 2001: 55). Re~ je o tekstu: Claude Duchet, LaFille abandonnée et La Bête humaine. éléments de titrologie roma-nesque, Littérature, n° 12, décembre 1973, p. 49–73. Ve}ina istra-ìva~a pak tvorcem termina smatra Harija Levina (Harry Le-vin), koji je 1977. u ~asopisu Modern Language Review objavio~lanak „The Title as a Literary Genre” (Levin 1977). Iako ~i-wenice govore u prilog @enetovoj tvrdwi, Levinov tekst jesvakako poznatiji od Di{eovog.

2 Pristupqeno 3. 6. 2020. Termin titologija registrovanje u tekstovima na srpskom, hrvatskom i slovena~kom jeziku.

3 Alternativa naslovologija zasad se ustalila u radovimana hrvatskom jeziku.

4 https://www.urbandictionary.com/5 Kako je poznavawe àrgona, naro~ito opscenog, u nesraz-

meri sa op{tim poznavawem kwièvnog engleskog jezika, ̀ ar-gonizam tit (dojka) figuri{e kao svojevrsni internacionalizam.

* [email protected] @erar @enet kaè da misli da je naziv skovao Klod Di{e,

za „malu disciplinu koja je do danas najaktivnija me|u disci-plinama – ako ih uop{te ima – koje se bave prou~avawem para-

tu bi tvorevinu pozdravio uz sme{ak brata po hu-moru.

U razgranatom kwièvnoistorijskom, kwièv-noteorijskom i kwièvnokriti~arskom opusu Jova-na Qu{tanovi}a humor je i povla{}eni predmetistraìvawa. U svom magistarskom radu bavio seupravo humoristi~kim pripovedawem, a sedam godi-na nakon odbrane magistarskog rada Tipovi pripo-vedawa i humor u delima za decu Branislava Nu{i-}a (1997) izdao je kwigu De~iji smeh BranislavaNu{i}a (2004), zasnovanu na prera|enom teksturada. Tipologija humoristi~kog pripovedawa kojuje u tom delu uspostavio predstavqa vredan dopri-nos teoriji kwièvnosti i „alat” koji se pokazaoupotrebqivim i van podru~ja kwièvnosti za de-cu.6 Ni kao kriti~ar i interpretator nije propu-{tao da istakne udeo humora u analiziranom delu,a wegovo shvatawe antropologije detiwstva, bliskoRadovi}evom, na tragu je kqu~nih re~i koje glase:igra, humor, nonsens. Bilo bi zaista inspirativnonapisati op{irnu i celovitu studiju o Jovanu Qu-{tanovi}u kao istraìva~u humora. Ovaj rad, me-|utim, bi}e usmeren samo na jedan poseban aspektu kojem se humor kod wega ispoqava. I to ne humorkao sme{no u uobi~ajenom shvatawu ove re~i, ve}humor kao duhovitost i dosetka, kao sve ono {topokriva engleska re~ wit, koja sa sobom nosi boga-to kwièvnoistorijsko nasle|e, pre svega sviftov-sko i sternovsko. Re~ je o ume}u Jovana Qu{tano-vi}a da sastavqa duhovite, atraktivne, zapamtqivei pre svega o{troumne naslove.

Mada je zna~aj naslova nekog dela svakom intu-itivno jasan, ovaj element teksta – pri ~emu nijere~ samo o kwièvnom tekstu – tek je odnedavno

predmet sistematskog istraìvawa. Wime se bavelingvisti7, stilisti~ari i teoreti~ari prevoda –kod ovih posledwih, jasno, potreba za teorijskimuobli~avawem problema proizilazi iz suo~avawasa prakti~nim problemima pri prevo|ewu naslova,koje, ~ini se, ima posebnu teìnu upravo zbog istak-nutog mesta koje naslovi zauzimaju.8 Na po~etkusvog pionirskog teksta o titologiji, Hari Levinse pita kako to da je, uzimaju}i u obzir wegov zna-~aj, problem imenovawa privukao tako malo pa`weistraìva~a9. Iako nam se danas podrazumeva datekstovi imaju naslove, nije uvek bilo tako – isto-rijat problema podse}a nas da ih starovekovni tek-stovi nisu imali i da su identifikovani pomo}ubrojeva i drugih oznaka ili po~etnih re~i, a mno-gi klasi~ni tekstovi tek su vekovima nakon svognastanka dobili naslove pod kojima ih danas zna-mo.10 Kad pri svemu tome znamo da su naslovi u isto-

107

6 Da alat nije samo za jednokratnu upotrebu, pokazuje izuze-tan tekst „Vojvoda Dra{ko kao humoristi~ki pripoveda~”, gdeje Qu{tanovi} upotrebio klasifikaciju humoristi~kog pripo-vedawa definisanu u kwizi o Nu{i}u.

7 Kod nas je zna~ajan tekst „Naslovi – posebna kategorijapisane re~i” Irene Grickat, objavqen 1966. u ~asopisu Na{jezik, u kojem se autorka bavi naslovima u {irokom zna~ewu, apre svega onima u dnevnoj {tampi. Iako ova tematika izlaziiz okvira istraìvawa ovog rada, u woj se mogu na}i va`ne od-like svih naslova, kao {to je ona da su, za razliku od onomasti-ka, koji nas obave{tavaju samo o tome kako se neki predmet zo-ve, „naslovi tuma~i u naj~istijem smislu” (Grickat 1966: 78).

8 Naslov je dostupan op{toj publici, svakom ko se makarslu~ajno susretne sa wim, za razliku od ostalih elemenata ne-kog teksta, sa kojima se recipijent susre}e tek ako se odlu~ida delo i otvori. O tome v. Genette 2001: 294; Maiorino 2008:2 (”By chance or by choice, we may not read an entire book, butwe do read its title.”).

9 Jedan od retkih me|u zna~ajnim autorima koji je eksplicit-no isticao zna~aj naslova je Lesing u Hambur{koj dramatur-giji. Mnogo kasnije, Adorno je naslov nazivao „mikrokosmosomdela” i shvatao ga kao paradoksalnu kombinaciju op{teg i po-sebnog (v. Levin 1977: xxiii).

10 Pomenimo samo Bibliju i wene delove, Egipatsku kwigumrtvih, pa i Aristotelovu Metafiziku. U ovom posledwemslu~aju je jedno prosto locirawe (kwiga koja je dolazila poslewegove Fizike) dobilo neslu}eno semanti~ko pro{irewe, aprefiks meta doìveo dalekoseàn preobraàj ozna~avaju}inauku koja transcendira prirodu.

riji pisane re~i ~esto bili generi~ki i prostoozna~avali ̀ anr – ode, ekloge, pisma, rasprave o...i sli~no – zna~aj jedinstvenog naslova koji autorsvesno i namerno odabire samo za odre|eno delodobija jo{ vi{e na zna~aju.11

Problematici naslova posvetio se i @erar @e-net u okviru svog {ireg istraìvawa fenomena ko-ji je nazvao paratekst. Re~ je o elementima kwige– a tu re~ treba uzeti sa sve{}u o wenom fizi~komprisustvu – koji stoje na samom pragu izme|u delai sveta oko wega: @enetovo delo posve}eno para-tekstovima re~ prag ima u samom naslovu.12 Para-tekst se sastoji od periteksta, koji obuhvata ele-mente prisutne u samom delu (naslov dela, podna-slovi ili naslovi poglavqa, ime autora, predgovori/ili pogovor, posvete, bele{ke i dr.) i epitek-sta, elemenata koji se nalaze izvan samog dela alisu vezani za wega (kritike i prikazi dela, inter-vjui s autorom, autorova pisma itd.). Od svih tihdelova naslov je, osim imena autora, najistaktnuti-ji, a po poeti~kom potencijalu koji sadrì i najpo-godniji kao predmet istraìvawa.13 Prva – i zasadpo svemu sude}i jedina – celovita studija o naslo-vima jeste kwiga \ankarla Majorina (Maiorino2008). U woj autor kroz interpretaciju reprezenta-tivnih primera pokazuje vezu izme|u naslova i sa-

dràja, tvrde}i da su naslovi „etimologije kwi-èvnosti” i „seme koje sadrì drvo”.14

Iako se titolo{ka istraìvawa uglavnom bavenaslovima kwièvnih dela, jasno je da ni naslovinefikcionalnih tekstova ne zaostaju za ovima. Utradicionalno nezanimqivoj plejadi filozofskihnaslova ve} vekovima odjekuje alegorijski Levija-tan Tomasa Hobsa, a Ni~eove naslove – pomenimosamo Qudsko, odvi{e qudsko, Ro|ewe tragedije izduha muzike, O koristi i {teti istorije za ̀ i-vot, Tako je govorio Zaratustra, Sumrak idola,S one strane dobra i zla – prepoznaje i {irokapublika koja nikad nije ~itala wegova dela. Danasje dobar naslov gotovo imperativ u mnogim teorij-skim oblastima, a nauka o kwièvnosti i woj srod-ne discipline tu su po prirodi stvari pozvanijeod drugih da se iskaù. Tako je Smrt autora Ro-lana Barta ve} odavno nezaobilazna ~iwenica kwi-èvnoteorijske forenzike, zajedno sa wegovim Nul-tim stepenom pisma, Zadovoqstvom u tekstu iikoni~kim S/Z. Jo{ jedan Bart – Xon – uz upe~a-tqive naslove svoje pripovedne proze gaji i naslovenefikcionalnih tekstova, prave}i od wih serije:esej „Kwièvnost iscrpqenosti” (The Literature ofExhaustion, 1967) sledi „Kwièvnost obnavqawa”(The Literature of Replenishment, 1984), dok TheFriday Book, u kojoj je potowi tekst objavqen, do-bija nastavke Further Fridays (1995) i Final Fri-days (2012).15 Postmoderni klasik je i tekst Fi-lipa Stivika „[eherezadi ponestaje zapleta; na-stavqa da pri~a; kraq slu{a, zbuwen: esej o novojprozi” (Philip Stevick, Scheherazade runs out ofplots, goes on talking; the king, puzzled, listens: an

108

11 Xon Holander (John Hollander), u tekstu na koji se Levinpoziva, tvrdi da je naslov „vrsta iskaza o kwièvnoj nameri”(„a kind of statement of literary intention”, John Hollander, Visionand Resonance, Oxford 1975; prema: Levin 1977: xxiv).

12 Originalni naslov @enetovog dela glasi Seuils (pragovi),{to je igra re~ima sa imenom izdava~a, Éditions de Seuil.

13 Ime autora biva predmetom pa`we u re|im slu~ajevima,kao {to su problemi identifikovawa, pseudonimnost, anonim-nost, kolektivno autorstvo itd., dok predgovori i pogovori mo-gu biti izvanredno zna~ajni kao autopoeti~ki tekstovi. Ipak,u pore|ewu sa obavezno{}u naslova, ovi slu~ajevi su neuporedi-vo re|i. O zna~aju dobrog naslova danas se govori i u katego-rijama marketinga – internet je put saveta o tome kako uspe{noupakovati literarni proizvod da bi lak{e dopro do potro{a~a.

14 „I would like to believe that, when it comes to practical cri-ticism, titles provide a degree of accuracy in matters of literaryinterpretation that is comparable to the certainity that DNA provi-des to our understanding of biological codes” (Maiorino 2008: 5).

15 The Friday Book ~ak sadrì i dva kratka eseja o naslovi-ma: „The Title of This Book” i „The Subtitle of This Book”.

essay on new fiction, 1973). Kod nas je po markant-nim naslovima kwiga eseja poznat, recimo, JovicaA}in: Paukova politika, Poetika krivotvore-wa, Gatawa po pepelu, Goli pripoveda~...

Jovan Qu{tanovi} nas je navikao na takve na-slove. Ima u bibliografiji wegovih radova i onihobi~nih, ali svi koji su imali privilegiju da ~i-taju wegove tekstove odmah }e se setiti lava, Cven-kape, princeze, ogledala, ali i slede}ih: „]ira no-sa~ pi{e pukovniku Markesu”, „Oblak u~i dijalek-tiku”, „Leopardova koà”, „Balkanski lovac u ra-ì”, „Krici i {aputawe”, „Niz kapi rose na li-stu rogoza”, „Praznina poprskana krvqu”, „Savr-{en darmar”, „Zuzubumba pri~a beskrajnu pri~u”,„O vremenu kada su mi{i stigli do Priboja”...16

Fokus ovog rada ~ini}e nekoliko najzvu~nijih na-slova koje nose wegove kwige: Crvenkapa grickavuka, Brisawe lava i Princeza luta zamkom, kaoi naslov jo{ neobjavqenog rukopisa Od Vuka i Do-siteja do Mirka i Slavka17.

Zajedni~ki imeniteq tri od ~etiri ova naslovajeste to {to su citatni, odnosno intertekstualni.Minimalni preduslov za wihovo razumevawe jeste po-znavawe jedne bajke (Crvenkapa), jedne pesme (Stra-{an lav) i jednog stripa (Mirko i Slavko). Osimtoga, naravno, i svest o delu dvojice velikana srp-ske kulture. U {irem smislu intertekstualan je inaslov Princeza luta zamkom, jer, iako ne asocirana ta~no odre|eni tekst, podrazumeva postojawesvesti o ̀ anru bajke, wenim likovima i toposima.

Crvenkapa

Kwiga Crvenkapa gricka vuka (2004) sastavqe-na je od tekstova o kwièvnosti za decu, ve}inomobjavqenih u zbornicima i periodici izme|u 1990.i 2002. Naslov je dobila po jednom od zastupqenihtekstova, {to je, prema @enetu, naslovqavawe posinegdohi, ~esto ba{ u zbirkama tekstova, gde deodaje ime celini (v. Genette 2001: 82). Za{to je ba{odre|eni tekst dao ime celini – ostaje da se poka-è u ovom prikazu.18 Ali krenimo od po~etka, od-nosno od korica. Kwiga je maweg formata, ne pre-vi{e obimna (168 strana), a na naslovnoj strani je,ispod imena autora i naslova, ilustracija na kojojje u prvom planu antropomorfni vuk, u pantalona-ma sa zakrpom i crvenim {alom oko vrata. U dina-mi~nom je raskoraku, sa podignutom nogom i ra{i-renim rukama. Grimasa koju formiraju wegove raz-japqene ~equsti lako bi mogla da bude i osmeh, aliubrzo shvatamo da je to grimasa bola – jednu rukudivqa~ki grize neko stvorewe sa nao~arima, pla-vom kosom i crvenim ka~ketom, koje, budu}i mnogomawe od vuka, u napadu lebdi iznad ruke koju uje-da. Ova gu`va propra}ena je figurama {arenih}irili~nih slova, koja kao da se obru{avaju na dvo-jac u sukobu. Na zadwoj korici je, pri dnu, foto-grafija de~aka koji viri iznad ne~ega {to bi mog-la biti ograda ili ivica stola. Uz naslov Crven-kapa gricka vuka, ispisan vedro zelenim slovimasa ̀ utom senkom, neko bi mogao pomisliti da je u

109

16 Podaci o tekstovima koji nose ove naslove mogu se na}iu bibliografiji radova koju je za ovaj broj Detiwstva sa~i-nila Medisa Kolakovi}.

17 Za uvid u tekst pripremqen za {tampu dugujem veliku za-hvalnost Qiqani Pe{ikan Qu{tanovi}. Ne mogu a da ne po-menem ovde da je qubav prema lucidnim naslovima bila zajed-ni~ka Jovanu i Qiqani, koja je i sama vlasnica jednog od naj-boqih naslova u oblasti prou~avawa de~je kwièvnosti, i nesamo we: Gospo|i Alisinoj desnoj nozi (Novi Sad, Zmajeve de~jeigre, 2012).

18 U detaqnom prikazu ove kwige Sneàna [aran~i} ̂ utu-ra pi{e: „Naslov jednog od eseja posluìo je, ne slu~ajno, kaointrigantan naslov kwizi. Takvim izborom se postiù najmawedva efekta: najpre, budu}em ~itaocu se nagove{tava odre|enopoqe interesovawa kojim se, mawe ili vi{e, kre}u svi teksto-vi, a potom, s obzirom na to da je naslovom predo~ena neo~eki-vana situacija, upu}uje ~itaoca da moè o~ekivati tekstove za-snovane na druga~ijoj ta~ki gledi{ta i autora koji u op{tepo-znatom traì nepoznato, nov smisao i nove mogu}nosti tuma~e-wa” ([aran~i} ûtura 2004: 657).

pitawu kwiga za decu, bilo kog ànra. I to jednaod onih izvrnutih, postmodernih reinterpretacijaklasi~nih preloàka, gde se sve de{ava obrnutonego u originalu: Crvenkapa sad terori{e vukaumesto on wu, kao {to to u brojnim savremenim va-rijantama ~ine i tri praseta i drugi tradicio-nalno ugroèni junaci. U drugom slu~aju, pogled naovaj naslov mogao bi navesti na zakqu~ak da se ra-di o duhovitoj interpretaciji predloàka, ali neza decu ve} za odrasle, poput Zbunovnika bajkiIringa Fe~era19, gde se klasi~ne bajke tuma~e filo-lo{kom, psihoanaliti~kom ili marksisti~kom me-todom.

Ali sve to ova kwiga nije, {to ubrzo otkrivawen ozbiqan i akademski podnaslov na unutra{wojnaslovnoj strani: „Studije i eseji o kwièvnostiza decu”. Kako prime}uje @enet, „danas podnaslov~esto doslovnije nazna~ava temu, koju naslov evoci-ra simboli~no ili prikriveno. To je vrlo uobi~aje-na praksa i postala je prakti~no rutina za naslovenau~nih radova”20 (Genette 2001: 85). Tekstovi pi-sani razli~itim povodima grupisani su u tri celi-ne: „Kwièvnost za decu i kultura”; „O umetnostipripovedawa za decu I (iz moderne klasike)”; „Oumetnosti pripovedawa za decu II (duh vremena)”.Prvi deo donosi duù studiju o odnosu kwièvno-sti za decu i mita, kratak tekst o utilitarnostikwièvnosti za decu („Kwièvnost za decu – nara-vou~enije slobode (ili, kako zavr{iti Lava iz de-teline)”) i naslovni tekst „Crvenkapa gricka vu-ka”. Studija o mitu, polaze}i od kratkog pregleda

istorije pojma i wegovog semanti~kog pomerawa, pokojem on prestaje da bude ne{to arhai~no i posta-je kulturna moda, donosi raspravu o mitu o deci idetiwstvu, te o mitu u kwièvnosti za decu. JovanQu{tanovi} nagla{ava da pokretawem ove teme za-lazi u jo{ neistraènu oblast, pa kaè da je„skromna ambicija ovoga rada da obavi samo prvoi najgrubqe ’kartografisawe’” (Qu{tanovi} 2004:9). Ovaj pionirski poduhvat, ispostavqa se, nijetek skica ve} argumentovana studija, u kojoj se po-kre}u mnoge va`ne teme. Prvo, pri~a o samom de-tiwstvu, kao mestu/vremenu porekla ~oveka, moèse shvatiti kao mitska. Predstave o detiwstvu dodanas variraju izme|u dva polarizovana shvatawa:po jednoj je detiwstvo ne{to nepotpuno, tek poten-cija onog {to treba da do|e, a po drugoj ne{to sa-kralno, izvornije i va`nije od onog {to }e do}i.Ali i predstava o celovitosti detiwstva, wegovojhomogenosti i superiornosti i sama je mit. Samimtim, ni kwièvnost za decu ne moè se posmatratikao ne{to homogeno. „Nepremostiva je provalijaizme|u pesmice o prawu zuba i Alise ili Malogprinca”, re}i }e Jovan Qu{tanovi} (2004: 20). Sa-ma kwièvnost za decu uveliko crpe iz mita, a na-ro~ito neki weni ànrovi, kakva je bajka, ali seona u mitu ne iscrpquje ve} se oboga}uje novim sa-dràjima. „Kwièvnost za decu uzela je slobodu daozbiqan sadràj bajke kontaminira humorom, da gaparodira, da ga ne samo degradira nego i razgra|u-je” (Qu{tanovi} 2004: 24). Savremena kwièvnostse poigrava mitom i mitskim mi{qewem, ona, za-pravo, „teì pseudomitu” (Isto: 25). U tom poi-gravawu mitskim prepoznatqiv je subverzivni im-puls istorijske avangarde iz prvih decenija 20. ve-ka, a Qu{tanovi} ovaj proces razgradwe ilustrujeparafrazom Radovi}eve pesme o lavu: „Bio jednomjedan mit, kakav mit, stra{an mit...” obja{wava:„To zna~i da ’brisawe gumicom’ ’stra{nog lava’

110

19 Iring Fe~er, Ko je Trnovu Ruìcu poljupcem probudio? Zbu-novnik bajki. Prevele Olivera Petrovi} i Gordana Jovanovi}. Beo-grad, Radionica SIC, 1984 (original: Iring Fetscher, Wer hatDörnröschen wachgeküsst? Das Märchen-Verwirrbuch, Hamburgund Düsseldorf 1974).

20 „...the subtitle nowadays often gives a more literal indica-tion of the theme that the title evokes symbolically or criptical-ly. This is a very common practice and has become virtually rou-tine for titles of scholarly works.”

ima i te kakvo terapijsko dejstvo u kulturi ’bole-snoj’ od mitomanije raznih vrsta, od preteranog pa-tosa, od suvi{ka metafizike” (Isto: 25).21 Istin-ski vredna dela kwièvnosti za decu – a Qu{ta-novi} ovde za primer uzima Sent EgziperijevogMalog princa i roman [ampion kroz prozor Vla-dimira Stoj{ina – uspevaju da uspostave vlastito„autonomno mitotvora{tvo”, ~ime postaju ravno-pravna sa velikim delima kwièvnosti za odrasle.

U kratkom tekstu o dva mogu}a zavr{etka pri~eo devoj~ici koja kasni u {kolu i lavu pomaga~u ko-ji (ne) re{ava problem izlaè se stari problemutilitarnosti kwièvnosti za decu. Iako ona poprirodi stvari ima pedago{ku funkciju, ~ije apso-lutno negirawe i samo prelazi u manir22, evident-no je da se, istina sa zaka{wewem u odnosu na kwi-èvnost u celini, izborila za svoju estetsku funk-ciju, za to da ne bude slu{kiwa vaspitawa. Tako itreba razumeti paradoksalnu sintagmu iz naslovaovog teksta – „naravou~enije slobode”.

Jo{ jedan tekst u ovoj zbirci ima paradoks u na-slovu, i to eksplicitno. Sredi{wi tekst drugogdela kwige zove se „Bajka o Kratkove~noj Desan-ke Maksimovi} – paradoks sloène jednostavno-sti”. Stoèr tuma~ewa je nepodudarnost izme|uprividno jednostavne strukure proznog teksta De-sanke Maksimovi}e i wegove sadràjne sloènostikoja se otvara u interpretaciji. Jovan Qu{tanovi}po~iwe tekst zapaàwem da je Desanka Maksimovi}ve} samim naslovom ̀ elela da pokaè otvorenost ineposrednost: u naslovu se imenuje ̀ anr dela – baj-ka, a ime junakiwe – Kratkove~na – „najavquje glav-no zna~ewsko ~vori{te ove proze: Bajka o Kratko-

ve~noj je pri~a o prolaznosti” (Qu{tanovi} 2004:63). Sugestija otvorenosti i jasno}e ostaje prisut-na i u samom tekstu, „iako pesnikiwa poseè zauniverzalnim tematsko-motivskim kompleksom, od-nosom ̀ ivota i smrti, koji je u evropskoj tradici-ji naj~e{}e proèt teolo{kim i filozofskim, pai metafizi~kim implikacijama” (Isto). Ova kom-binacija lako}e (forme i prezentacije) i teìne(teme) izazvala je opre~ne stavove kriti~ara i tu-ma~a, pa Qu{tanovi} postavqa pitawe: „Nije li,ipak, jasnost Kratkove~ne samo literarna sugesti-ja, a ne svojstvo strukture” (Qu{tanovi} 2001: 64).U analizi se otvaraju mnoga sloèna pitawa, kao{to je pesnikiwin panteizam, koji se ispoqavakao deci blizak animizam – stav po kojem se u sve-mu moè prepoznati ̀ ivot, odnosno du{a, Ova mi-saona linija u krajwoj liniji vodi do pankoherent-nosti, religioznog ose}awa nadubqe povezanostisvih pojava, karakteristi~nog za simbolizam. Svetinsekata, sitnih ̀ ivotiwa i ptica prikazan je kaoalegorija qudskog sveta, a pri~a i kratkom ìvo-tu leptirice vodenog cveta kao „alegorija qudskezaokupqenosti prolazno{}u ̀ ivota” (Qu{tanovi}2004: 70). Alegori~nost je prisutna i u drugimslojevima dela, pre svega u prikazu ~ina umetni~-kog stvarawa kroz odre|ene likove, a sama struk-tura dela nije linearna ve} stepenasta. Sve ovo do-vodi u sumwu samoodre|ewe dela – nije re~ o baj-ci, barem ne onoj gra|enoj po modelu usmene bajke,ve} o „malom ~udesnom romanu”23 koji u prividno

111

21 Malo kasnije }emo videti koliki je potencijal ove sli-kovite sintagme, koja je dala naslov slede}oj Qu{tanovi}evojkwizi.

22 „Poricati pravo kwièvnosti da sadrì i pouku, kao ipravo ~itaocu da je uo~i i primi, bio bi normativizam opasankao i svaki drugi” (Qu{tanovi} 2004: 27).

23 Ovu opisnu sintagmu Qu{tanovi} pozajmquje od Nova Vu-kovi}a. U drugom tekstu o Bajci o Kratkove~noj on }e revidi-rati ovo odre|ewe i nazvati ovo delo autorskom bajkom (v. Jo-van Qu{tanovi}, Bajka o Kratkove~noj Desanke Maksimovi}kao (auto)poeti~ki tekst. Pesni~ki zavi~aj Desanke Maksimo-vi}: zbornik radova (urednici Svetlana [eatovi} i ZoranaOpa~i}). Beograd: Institut za kwièvnost i umetnost; Zadu-`bina „Desanka Maksimovi}” – Trebiwe: Du~i}eve ve~eri poe-zije, 2019, 281–303.

jednostavnu strukturu, blisku mladim recipijenti-ma, sme{ta sloènije elemente, pa se tako ostva-ruje paradoks sloène jednostavnosti.

Na oksimoronsku tvorevinu li~i i sintagma„vaspitavawe nesvesnog” u naslovu teksta „O vaspi-tavawu nesvesnog u prozi za decu Du{ana Radovi-}a”. Ponovo je re~ o dihotomiji pedago{kog i estet-skog u kwièvnosti za decu, a kao primer poku{ajadijalekti~kog pomirewa ova dva pristupa JovanQu{tanovi} analizira prozu za decu Du{ana Rado-vi}a. Radovi}eva prozna dela nisu bajke, ve} pri~eu kojima se prekora~uju granice, upoznaje drugosti komunicira sa vlastitim nesvesnim. Zna~ajanudeo u ovom procesu imaju humor i ironija. Svestanprotivre~ja slobode i nu`nosti, Radovi}, taj „na-smejani Dostojevski pred{kolskog i rano{kolskoguzrasta”, ne poku{ava tu protivre~nost da zataji,ve} da je „pripitomi”. Pritom, smeh koji on izazi-va kod dece li~i na smeh kojim se smeju odrasli.„On revidira i uobi~ajeno shvatawe antropologi-je detiwstva, pokazuju}i da ta antropologija nijesamo antropologija qudskog mladunca nego i ~ove-ka uop{te” (Qu{tanovi} 2004: 98–99).

Tekst ~iji je naslov izdvojen kao naslov celekwige kratak je esej prvobitno objavqen u Detiw-stvu 1997. Izme|u wega i naslova kwige postojimala ali va`na razlika, kako to prime}uje Sneà-na [aran~i} ̂ utura: „naslov [teksta] je dat u upit-noj intonaciji, a naslov kwige kao tvrdwa, bez sum-we i bez pitawa” (2004: 657)24. U wemu se JovanQu{tanovi} bavi poloàjem kwièvnosti za decuu svetu masovnih medija koji se mewa velikom brzi-nom. Televiziju zamewuje internet, a kwige posta-ju passé. Ovde Jovan Qu{tanovi} nalazi intertek-

stualni materijal za naslov: „U svetu globalne ko-munikacije, sna`nih medijskih senzacija, prezasi-}enosti svih ~ula, kwièvnost za decu moè zali-~iti na Crvenkapicu, koja je sa svojom kotaricompunom skromnih, ali krasnih, od srca spremqenihponuda, zabasala u {umu u kojoj ìvi stra{ni vukmasovnih medija. Ali, kako ono, u stvari, te~e ova~uvena bajka? Nije li Crvenkapa sama skrenula spravog puta, potr~ala za leptiri}em, za cvetom?Nije li, ipak, ona sama najvi{e kriva {to }e sre-sti zlog vuka?” (2004: 41). Ovo pitawe pokre}e te-mu odnosa kwièvnosti i kwige za decu. Za raz-liku od kwièvnosti, koja pripada medijumu re~i,kwiga je sinkreti~na: u woj u~estvuju i re~i i vi-zuelni aspekti kwige, pre svega ilustracija. I ma-da se kwièvnost za decu u velikoj meri izborilaza svoj autonomni estetski status, veza sa vizuel-nim ostaje jedna od wenih bitnih osobina. Drugimre~ima, sinkretizam je kwièvnosti za decu ima-nentan. Tako se i veza kwièvnosti za decu i ma-sovnih medija moè posmatrati kao ne{to prirod-no, naro~ito ako se setimo „kako lako i dobro pi-{u za moderne elektronske medije Du{an Radovi}i Qubivoje R{umovi}” (2004: 44). Kori{}eweprednosti ovih medija kod wih nije i{lo nau{trbliterarnosti kwièvnih predloàka. Ipak, vremeovog idili~nog suìvota je iza nas: medijska hiper-trofija, ali i kwièvna hiperprodukcija, dovelaje do dezorijentacije na vrednosnom poqu. Sudbinakwièvnosti za decu u ovoj situaciji je protivre~-na. S jedne strane, ona deli sudbinu kwièvnostiuop{te, pa }e, budu}i u zna~ajnoj meri marginali-zovana u odnosu na wu, samo to biti jo{ vi{e. Sdruge strane, imaju}i u vidu tezu o sinkreti~nostikwièvnosti i celokupne kulturne produkcije zadecu, bivamo svedoci svojevrsne „infantilizacijesveta” kroz vizuelne medije. Ne bi se moglo re}ida Jovan Qu{tanovi} pozdravqa ovaj proces: „Iko-

112

24 Autorka kritike u odsustvu upitnika vidi Qu{tanovi}evgeneralni stav vezan za opstanak kwièvnosti za decu: uprkoste{ko}ama, ona }e ipak „izgrickati” svoj put u svetu domina-cije masovnih medija ([aran~i} ûtura 2004: 658).

nice u kompjuterskoj komunikaciji stvaraju novoslikovno pismo i jednu vrstu nove nepismenosti(...) Globalno selo postaje globalni vrti}” (2004:50). I na kraju se pita: „Da li stra{ni vuk masov-nih medija jede Crvenkapu ili je dobra devoj~icaodlu~ila da pojede vuka?”

Pet tekstova u posledwem delu kwige se odnosena savremenu kwièvnu produkciju. Tekstovi se ba-ve delima Vladimira Stoj{ina, Dubravke Ugre-{i}, Gradimira Stojkovi}a, Slobodana Stani{i-}a, Tiodora Rosi}a, Dragana Laki}evi}a, MilenkaPaji}a, Vesne Aleksi}, Vojislava @aneti}a, Mo{aOdalovi}a, Popa D. \ur|eva i drugih. Naslovitekstova glase: „Pripoveda~ i fantasti~no”, „Pu-tevi fabulirawa”, „Zamka defabularizacije”, „Raz-granavawe romana” i „êkaju}i postmodernog Nu-{i}a ili o humoru u srpskoj kwièvnosti za decudanas”. Svi ovi naslovi su tematski25, a posledwime|u wima ima jo{ dve osobine: osim {to je cita-tan, on kroz tu citatnost ostvaruje izvesnu prolep-ti~nost, odnosno otkriva unapred autorov stav pre-ma temi teksta: ako postmodernog Nu{i}a ~ekamokao {to ~ekamo Godoa, te{ko da }e se on uskoropojaviti. Qu{tanovi} ne tvrdi da humora u savre-menim delima nema, ali tvrdi da nema pravih hu-moristi~kih romana. Roman infantilnih utopija(Stojkovi}, Stani{i})26 ima junaka s kojim se mo-derni adolescenti mogu poistovetiti, pa on ne mo-è da bude sasvim sme{an, kao {to to ne moè dabude ni svet koji prikazuju. Wihov osnovni ciq je

komunikacija s publikom, pra}ena komercijalnimuspehom, a taj ciq se ~esto ostvaruje nau{trbestetskog i humoristi~kog. Humoristi~ko se, s dru-ge strane, potpunije ostvaruje u delima koja ne pri-padaju mejnstrimu u kwièvnosti za decu, krozpostmodernu ironiju i intertekstualnost (@ane-ti}, Odalovi}, \ur|ev).

Zaokruìmo ovde pri~u: da li postoji parale-lizam izme|u ovog neèqenog razvoja romana i me-dijskog prilago|avawa kwièvnosti za decu? Mo-`da je odgovor u naslovu kwige: medijski adaptira-na Crvenkapa ne jede vuka, ona ga gricka. Moè limu time na{koditi vi{e nego mrav koji je jeo Kro-kodokodila? Mo`da je prognoza ipak mawe optimi-sti~na nego {to nam se ~ini. Ili je grickawe do-voqno kao simptom bar nekakvog ìvota(rewa)?Odsustvo upitnika u naslovu moè zna~iti nekakvuizvesnost, ali nije sigurno koji je wen vrednosnipredznak.

Lav

Najobimnija studija Jovana Qu{tanovi}a nasta-la je iz teksta wegove doktorske disertacije „Poe-tika modernog i srpska poezija za decu, od 1952. do1971. godine”. Kwiga koja je na osnovu we objavqe-na ponosno nosi jedan od najmarkantnijih i najin-spirativnijih naslova u savremenoj srpskoj naucio kwièvnosti: Brisawe lava. Naslov disertacijepostao je wen podnaslov; i mada se ovaj potowi sa-svim uklapa u ideju eksplikatornog podnaslova okojoj je ve} bilo re~i, Jovan Qu{tanovi} u uvodukwige podse}a ~itaoca da je i on sam citat: „U na-slov je ugra|ena sintagma pesnika i esejiste Mio-draga Pavlovi}a, koja je i sama spontano nastalakao rezultat aktuelne usredsre|enosti epohe – poe-tika modernog” (Qu{tanovi} 2009a: 8). [tavi{e,

113

25 @enet naslove deli na tematske i rematske: prvi se od-nose na predmet o kojem govore, a drugi na formu (generi~ki,formalni naslovi).

26 Jovan Qu{tanovi} u tekstu „Razgranavawe romana”, ne bezàqewa, iznosi i jednu svoju pogre{nu prognozu: verovao je da}e u srpskoj kwièvnosti za decu preovladati postmodernisti~-ke tendencije, koje su na najboqi na~in ostvarene kod Vladi-mira Stoj{ina, ali „zbirno gledano, srpskoj kwièvnosti zadecu, umesto postmodernizma, desio se Gradimir Stojkovi}”(Qu{tanovi} 2004: 140).

u pitawu je svojevrsni oksimoron: „U woj je Mio-drag Pavlovi} smelo spojio dva mo`da i nespojivapojma, ~ini nam se, da bi izrazio ~e`wu da se mo-dernost pogleda spoqa, iz metapozicije, i da se owoj progovori kao o ne~emu {to u dodiru s kwi-èvno{}u pokazuje neka op{ta pravila, ili, ba-rem, odre|enu zaokruènost na najop{tijem nivouapstrakcije” (Isto). Poetika, kao termin koji jeu istoriji imao i normativno zna~ewe, a koji, ko-liko god se {irilo wegovo semanti~ko poqe, sva-kako podrazumeva skup na~ela i pravila, i moder-no, u ~ijoj samoj su{tini je ideja nestabilnosti ipromenqivosti, ~ine naizgled nemogu} spoj. Sasve{}u o ovoj dvojnosti, Jovan Qu{tanovi} se po-duhvata zadatka da prati transformacije srpske po-ezije za decu u dve dinami~ne decenije dvadesetogveka, kada se de{avalo mnogo toga kqu~nog za obli-kovawe wenog identiteta.

Kwiga na preko 350 strana prati odnos poezijeza decu i ideje modernog, osvetqavaju}i najva`ni-je momente u ovom razvoju. Pritom ovo nije isto-rijski pregled, Qu{tanovi} se ne bavi pesni~kimopusima u celini, ve} se usmerava na pojedine pe-sme, zbirke i ideje koje su imale istaknut poloàju tom procesu. Kako sam kaè: „Ciq su nam izra-zite ta~ke jednog hipoteti~nog kwièvnoistorij-skog procesa koji je, po na{em mi{qewu, u znakupoetike modernog – interesuje nas ’pena’ zbivawa.Ciq nam je otkrivawe raznolikosti u toj ’peni’,ali i prepoznavawe zajedni~kih imeniteqa” (2009a:9). Ova metafora posluìla je kao naslov pretpo-sledweg poglavqa kwige: „Pena modernosti”.27 Po-

sle we sledi „Brisawe lava”, kao zakqu~no pogla-vqe i saètak. Izuzev wih, svi ostali podnaslovisu akademski uobli~eni i ozna~avaju kqu~ne fazeistorijskog razvoja ideje modernog, wene aktere iwihova dela.28 O ovoj uticajnoj kwizi kritika jepisala i ukazivala na wen zna~aj.29 U ovom tekstu}u se dota}i samo nekoliko tema koje su va`ne zarazumevawe naslova.

Moderna poezija, pre svega poezija simbolizma,~ini se nespojivom sa poezijom za decu. Lirika jepo svojoj prirodi monolo{ka, dok je poezija za de-cu ve} po svom nazivu i konceptu dijalo{ka – u wojse vodi neprekidni dijalog izme|u odraslih i dece.Tako|e, simbolisti~ka poezija nosi sa sobom „jed-nu vrstu nadmo}ne depersonalizovane subjektivno-sti” (Qu{tanovi} 2009a: 23), dok u poeziji za de-cu dominira doga|ajnost. U sklopu poetike moder-nog, poloàj poezije za decu se mewa sa pojavomavangarde. „Sama avangardna dehijerarhizacija je-zi~kog i aksiolo{kog sistema moderne poezije skraja 19. veka zna~i, posredno, i otvarawe premadetiwstvu i kwièvnosti za decu. Avangarda svo-jim proìmawem visokog i niskog, svakodnevnog iìvotnog, s uzvi{enim estetizmom, kao da otvara

114

27 Sneàna [aran~i} ûtura u prikazu Qu{tanovi}evekwige tematizuje ovu metaforu i kaè da se odabir pesnika ko-ji su obra|eni u ovom poglavqu kao reprezentativni opravda-va, barem za po~etak, ~iwenicom da su wihova dela „zapenu{a-la” kwièvnu scenu srpske kwièvnosti za decu {ezdesetih go-dina ([aran~i} ̂ utura 2010: 228). Treba primetiti pritom dazapenu{ati odnosno uzburkati kwièvnu scenu mogu i dela ko-

ja nemaju nu`no trajnu vrednost, pa samo „penu{awe” ne morabiti garancija kvaliteta. U svakom slu~aju, odabir Jovana Qu-{tanovi}a nije sasvim kanonski i moè biti poziv na polemikui prevrednovawe. [to se same re~i „pena” ti~e, ona na ovommestu ostaje delimi~no vi{ezna~na: pena kao ve} pomenuto pe-nu{awe (koje uglavnom brzo splasne), ali i pena kao vrh ne~ega,kao suprotnost talogu. Vi{ezna~nost slikovitih izraza, kojineretko dobijaju mesta u naslovima, ponekad ~uva u sebi pole-mi~ki potencijal koji nije eksplicitan.

28 „Poetika modernog – u potrazi za pojmom”; Predistorija:srpski kwièvni modernizmi do drugog svetskog rata i poezi-ja za decu”; „Odvajawe od socijalisti~kog realizma”; „Pisci zadecu u borbi za estetsku autonomiju i ravnopravnost”; „Fanta-sti~no i modernost poezije za decu”; „Pesni~ko nasle|e Alek-sandra Vu~a”; „Modernost poezije za decu kao istraìvawe lir-skog”; Du{an Radovi}: ’Po{tovana deco’”; „Vreme antropolo-{ke samosvesti”.

29 V. Kolakovi} 2010; [aran~i} ̂ utura 2010; Marjanovi} 2012.

su{tinsku {ansu celom kulturnom kompleksu kojije sistematski marginalizovan, pa i detiwstvu ikwièvnosti za decu, da otkrije svoj vi{i, univer-zalniji status” (Qu{tanovi} 2009a: 23–24).

Ovaj paralelizam izme|u avangarde i kwièvno-sti za decu pojavqiva}e se na vi{e mesta u kwi-èvnoistorijskoj i kwièvnoteorijskoj misli Jo-vana Qu{tanovi}a. [tavi{e, subverzivnost avan-garde, a pre svega subverzivnost kwièvnosti zadecu, bi}e vidqiva u wegovom odabiru naslova. Tovi{e nego i u jednom slu~aju vaì za naslov Brisa-we lava.30 U kwizi Qu{tanovi}, u poglavqu o Ra-dovi}u, pesmu „Lav” analizira i kaè: „U pesmiLav stvarno su od najmaweg zna~aja realije iz de-~jeg ̀ ivota vezane za crtawe i brisawe ̀ ivotiwekoja je predmet pesme. Mnogo je va`niji mentalniproces ’crtawa’ i ’brisawa’ lava koji kao osobenuemotivno-intelektualnu igru sprovodi lirski sub-jekat u dijalogu s pretpostavqenom de~jom publi-kom” (2009a: 212). Brisawe lava, nastavqa, po~iweod prvog stiha pesme: pro{lo vreme bajkovitog„bio jednom” svakako govori o ne~emu {to ne po-stoji, {to mo`da nikad nije ni postojalo, ali se owemu pripoveda. Lav postoji kao predmet pri~e, awegov stra{an izgled i }ud su toliko potenciranida kroz tu hiperbolu „proklizavaju” u humor. Hu-moristi~ki efekat je potpomognut i karikatural-nim karakterom crteà, kao i brojawem delova te-la, sa kojim pred{kolska deca i ina~e ne stoje do-bro, „a posle sveg tog ra~unawa, na kraju se suo~es praznim skupom, jer lava nema” (2009a: 213). JovanQu{tanovi} se ovde poziva na Kanta, koji u Kriti-ci mo}i su|ewa konstatuje da napeto i{~ekivawekoje se naglo preobra}a u ni{ta postaje izvor sme-

ha. Radovi}ev lav, osim toga, podse}a na kowa saosam nogu Vaska Pope iz pesme „Kow”, koja je po-~etkom pesedetih bila predmet polemika i optu-ìvana za besmisao. Jo{ jednom su se, na mikropla-nu, susrele de~ja i moderna pesma. Ali dok Popinapesma moè da se ~ita kao alegorija, kao slika kowau pokretu, „dotle Radovi}ev Lav ukqu~uje vi{e raz-li~itih slojeva de~jeg doìvqaj sveta, kao i igru,i zbog toga je mnogo mawe mimeti~an i mnogo ga jeteè jednozna~no ’osmisliti’” (2009: 213).

Brisawe lava svakako nije kwiga samo o Radovi-}u. Pored wega, Qu{tanovi} apostrofira i drugeprekretni~ke figure u srpskoj poeziji za decu:Aleksandra Vu~a, Arsena Dikli}a, Dragana Luki-}a, Desanku Maksimovi}, Miru Ale~kovi}, Branka]opi}a, Voju Cari}a, Milovana Danojli}a, Steva-na Rai~kovi}a, Mirjanu Stefanovi}, Branu Crn~e-vi}a, Qubivoja R{umovi}a. Ipak, wegovo izdvajaweve} samim ~inom naslovqavawa ~ini od wega figu-ru koja najboqe otelovquje promenu paradigme ko-ja se desila u poeziji za decu sredinom dvadesetogveka: „Teì{te ove poezije biva sna`no pomerenood pedago{kog ka estetskom” (2009: 263). U za-kqu~ku studije, u poglavqu „Brisawe lava”, JovanQu{tanovi} sumira put koji je „nova de~ja pesma”pre{la poku{avaju}i da se etablira u svetu kwi-èvnosti. Ona je uspela da zauzme prostor nekadarezervisan samo za modernu poeziju za odrasle, pre-uzela ne{to i od wene mo}i, ali je „za razliku odmoderne poezije, sa~uvala svoju de~ju jednostavnost,elementarnost, ~ulnu konkretnost, vedrinu, razi-granost, svoj {arm okrenut {irokoj publici”(2009a: 342). Svojim humornim i parodijskim po-tencijalom ona predstavqa svojevrsnu alternativumoderne poezije. Posledwa re~enica u kwizi ko-mentar je koji direktno obja{wava wen naslov:„Sli~no kao {to u pesmi Du{ana Radovi}a ’stra-{ni lav’ biva gumicom izbrisan, tako i ’nove pesme

115

30 Qu{tanovi} u kwizi komentari{e i naslov Radovi}eve pe-sme, koji je trpeo promene tokom vremena. Ukazuje i na to koli-ko je previ{e obja{wavala~ki (prolepti~ki) prvobitni naslov„Lav iz crtanke” (1950) osujetio „pla{ewe ~italaca” (2010a:94). Pesma se kasnije zvala „Lav” i „Stra{an lav”.

za decu’ postaju gumica koja bri{e ne{to od mitao bezmernoj mo}i moderne poezije – svode ga napravu meru” (2009a: 342).

Princeza

Jovan Qu{tanovi} je 2009. priredio kwiguPrinceza luta zamkom, sastavqenu od tekstova po-sve}enih teorijskoj misli o kwièvnosti za decu.Autori tekstova su eminentni stru~waci iz regio-na, iz vremena kad je region nosio ime zajedni~kedràve Jugoslavije, uz nekoliko prevedenih prilo-ga stranih autora.31 Svi prilozi okupqeni su okozajedni~kog imenioca, Zmajevih de~jih igara: obja-vqeni su u nekom od brojeva ~asopisa Detiwstvo,u nekoj od kwiga koje je izdala ova institucija, ilisu saop{teni na Savetovawu o kwièvnosti za de-cu, koje se pod okriqem Zmajevih de~jih igara orga-nizuje od 1959. Uvod, kao i samu kwigu, Jovan Qu-{tanovi} je naslovio bajkovito – „Vodi~ kroz ukle-ti zamak”, a razvijaju}i metaforu u tekst je uveoi intrigantnu li~nost – oholu princezu, zapravostaricu, „koju bi u svakoj po{tenoj bajci zvali ve-{ticom, ali koja ima ~arobnu mo} da se prikaèmladom i zavodqivom” (Qu{tanovi} 2009b: 7). Takreatura, koja „nikada nije previ{e marila za de-cu”, po~ela je da zida svoj zamak „ba{ tu, me|u de-com, u ̂ ika-Jovinom dvori{tu” (Isto). Wen iden-titet se ubrzo otkriva: ona je „weno veli~anstvo– Teorija”. Qu{tanovi}ev uvod predstavqa kratakistorijat ozbiqnog bavqewa kwièvno{}u za decukod nas – od programskog teksta „Dete i kwiga”Du{ana Radovi}a, preko razvoja teorijske i kri-ti~ke misli o kwièvnosti za decu {ezdesetih32 i

sedamdesetih godina dvadesetog veka koja je prati-la kretawa nauke o kwièvnosti, do perioda u~e-stalijeg objavqivawa tekstova koji su u ovu oblastuveli savremene metodolo{ke pristupe zasnovanena strukturalizmu, fenomenologiji, hermeneutici,psihoanalizi, teoriji recepcije.

Pitawe identiteta kwièvnosti za decu je usobama ovog zamka razapeto izme|u antropologijedetiwstva i teorije kwièvnosti, a nedostatnostsamo jednog od tih pristupa i stalno vra}awe onomdrugom slikovito je opisano kao „riba koja sebigrize rep”. Kad je re~ o kritici kwièvnosti zadecu, ponovo su na delu dva zahteva koje trebauskladiti: kritika kwièvnosti za decu treba, sastanovi{ta metoda, da bude potpuno ravnopravna skritikom kwièvnosti uop{te, a s druge stranemora uzeti u obzir specifi~nost vlastitog predme-ta i prilagoditi mu se.

Jovan Qu{tanovi} je i sve tematske celine ukwizi naslovio bajkovito, s tim da svaki od tihpodnaslova ima i „ozbiqan” dodatak koji defini-{e oblast o kojoj }e biti re~i: „Soba sa ogledali-ma ili dete kao kulturni simbol”; „Soba koja jedesebi rep ili kwièvnost za decu – {ta je to”;„Mi{ na stepeni{tu za nebo ili tragom de~je pe-sme”; „Vetar i pau~ina ili kwièvnost za decu ikritika”. Metaforika gradwe zamka provu~ena jei kroz ~itav uvodni tekst.

Jovan Qu{tanovi} je ovu kwigu priredio i zawu napisao predgovor. Wen najve}i deo ~ine tek-stovi drugih autora. Me|utim, koncepcija po kojojje kwiga sastavqena – a tome umnogome doprinosimreà naslova kojima su svi delovi uokvireni –~ini od we autorsko delo u najboqem smislu re~i,

116

31 Tekstovi datiraju iz perioda 1959–1990.32 Pedesete i {ezdesete godine 20. veka su doba ekspanzije

srpske kwièvnosti za decu, koju Jovan Qu{tanovi} na drugom

mestu opisuje kao „veliki prasak”: „U te dve decenije do{lo jedo naglog narastawa broja kwièvnih dela i pisaca, do temat-ske, ̀ anrovske i poeti~ke divergencije, do razvoja poeti~ke sa-mosvesti, za~etka akademskog izu~avawa kwièvnosti za decu inastanka kwièvne kritike” (Qu{tanovi} 2018: 285).

onom u kojem govorimo o sastavqa~ima najuticaj-nijih antologija. Bajkovita okvirna pri~a, pritom,moè se posmatrati na barem dva na~ina. Prvo, onamoè predstavqati izbor po srodnosti izme|upredmeta istraìvawa i istraìvawa samog, ~imese na duhovit na~in izbegava akademska pti~ja per-spektiva u odnosu na malu kwièvnost a da se pri-tom ne gubi ni{ta od nau~ne strogosti. Drugo, mo-è izraàvati tihu subverziju kwièvnosti za de-cu, koja se svih ovih godina uspe{no bori za svojstatus prave kwièvnosti i time prkosi akadem-skoj rigidnosti koja je ponekad negira. Kako je toJovan Qu{tanovi} u jednom kasnijem tekstu iska-zao: „Jasna granica izme|u kwièvnosti za decu ivisoke literature biva ukinuta, a, opet, ona je svo-ja, druk~ija, alternativna, pa i subverzivna u odno-su na literaturu ’za odrasle’, ona je ’~i~ak’ na in-telektualnom prtqagu modernog ~oveka (Qu{tano-vi} 2018: 286).

Saborci

Na kraju, sasvim kratko }u se osvrnuti na po-sledwu kwigu koju je Jovan Qu{tanovi} za ̀ ivotapripremio, a koja tek treba da bude objavqena, uredakciji Qiqane Pe{ikan Qu{tanovi}. înimto da iz ove titolo{ke tematike ne bi bio izuzetjedan od naslova koji }e kulturna javnost svakakozapamtiti: Od Dositeja i Vuka do Mirka i Slav-ka. Tematski podnaslov kwige glasi: „O slici de-teta i detiwstva u srpskoj kwièvnosti za decu isrpskoj kulturi od 19. do 21. veka”. Kwigu mahom~ine tekstovi objavqeni u nau~nim zbornicima iperiodici u posledwoj deceniji, ta~nije od 2012.do 2019. Podeqena je na pet tematskih poglavqa.U prvom, „19. vek – vreme otkrivawa detiwstva”,nalaze se tekstovi o predstavi deteta kod Vuka Ka-

raxi}a33, o svetu detiwstva u poeziji Branka Radi-~evi}a, o idejama prosvetiteqstva i pesni~kimsubjektima kod Zmaja i „konstruktu detiwstva” uKwizi o Zmaju Laze Kosti}a. Drugi deo, „Umetnostpripovedawa i slika detiwstva”, donosi tekst o te-matici dece i detiwstva kod Andri}a, komparativ-nu studiju o Branku ]opi}u i Danilu Ki{u i pre-gled savremene kwièvne produkcije za decu sliko-vito nazvan „Posle ’velikog praska’”. U tre}em de-lu, „Jugoslovenski ideolo{ki konstrukti i slikadetiwstva”, tekstovi tematizuju srpsku recepcijudela Ivane Brli} Maùrani}, nastanak modernepoezije za decu u kontekstu „socijalisti~kog este-tizma”, poeziju Grigora Viteza u svetlu ukqu~eno-sti u srpski/ /hrvatski kanon i de~ju periodiku izdoba socijalizma (tekst nosi naslov „’Mirko, pazimetak...”. Pojava De~jih novina iz Gorweg Milanov-ca – kulturnopoliti~ki i ideolo{ki kontekst”).Poglavqe „U horizontu 21. veka” donosi dva tek-sta: o tipolo{kim modelima u najnovijem srpskompesni{tvu za decu i o istorizmu u izu~avawu kwi-èvnosti za decu, a posledwi deo, „Umesto epilo-ga”, ~ini Qu{tanovi}ev tekst „Kwièvnost za de-cu i detiwstvo kao vreme inicijacije”.

Prvo {to pri pogledu na naslov i podnaslovkwige pada u o~i jeste wihova prividna neusagla-{enost. Period od Dositeja i Vuka do Mirka iSlavka ne doseè do 21. veka ve} u najboqem slu-~aju do kraja sedamdesetih godina 20. veka, ako zagorwu granicu uzmemo kraj izlaèwa stripa o dvo-jici partizanskih kurira. Ali Jovan Qu{tanovi}nije pisao istorijsku kwigu ve} kwigu interpreta-cija. Tekst o stripu za pionire jedan je od posled-wih napisanih34, te je pogled na de~ju pionirsku

117

33 Rad je napisan u koautorstvu sa Qiqanom Pe{ikan Qu-{tanovi}.

34 Objavqen je u zborniku âsopisi za decu: jugoslovenskonasle|e (1918–1991), uredile Tijana Tropin i Stanislava Bara},Beograd, Institut za kwièvnost i umetnost, 2019.

{tampu, pa i na Mirka i Slavka kao wene simbole,sasvim savremen. Mirko i Slavko iz naslova JovanaQu{tanovi}a, propu{teni kroz interpretativnuprizmu i sa sve{}u o istorijskoj i ideolo{koj di-stanci, jesu nekakvi postmoderni Mirko i Slavko.

Jo{ je toga neobi~nog u ovom zvu~nom naslovu.Paralelizam „saboraca” sa dve strane, pre svega,donosi junake razli~itog ontolo{kog statusa: Do-sitej i Vuk su istorijske figure, Mirko i Slavkojunaci fikcije. Nadaqe, prva dvojica pripadaju sa-mim vrhovima nacionalne kulture, dok druga dvoji-ca dolaze iz sfere trivijalnog, stripa, makar tobio i ideolo{ki podoban strip jednog vremena. Za-to se ova jukstapozicija doìvqava kao komi~na,kao bahtinovski spoj visokog i niskog. Iz svegaovoga mogu se izvu}i i dalekose`niji zakqu~ci ko-ji se odnose na samu prirodu kwièvnosti za decu:i ona je u svom istorijskom razvitku ~esto pred-stavqala spoj heterogenih pa i suprotstavqenihelemenata – ozbiqnog i {aqivog, estetskog i uti-litarnog, realisti~kog i fantasti~nog, kanonskogi trivijalnog. Svi ti elementi su pritom po~estoznali i da zamene mesta.

* * *

Ma{toviti, duhoviti i „de~ji” naslovi JovanaQu{tanovi}a imaju ne{to zajedni~ko: s jedne stra-ne je to duboka odanost predmetu istraìvawa,iskazana kroz stilsko podraàvawe wegovog jezi-ka. S druge, oni su odraz podràvawa subverzije„nevaqalog deteta” teorije i istorije kwièvno-sti, koje ~esto tera wihove „odrasle” da revidira-ju svoje stavove i pogledaju se u ogledalo. U tomogledalu ohola princeza teorije vidi da joj se nahaqinu zaka~io ~i~ak.

IZVORI

Qu{tanovi}, Jovan. Crvenkapa gricka vuka: studije i ese-

ji o kwièvnosti za decu. Novi Sad: Dnevnik – Zmaje-

ve de~je igre, 2004.

Qu{tanovi}, Jovan. Brisawe lava (Poetika modernog i

srpska poezija za decu od 1951. do 1971. godine). Novi

Sad: Dnevnik – Visoka {kola strukovnih studija za

obrazovawe vaspita~a Novi Sad, 2009a.

Qu{tanovi}, Jovan. Princeza luta zamkom: teorijska

misao o kwièvnosti za decu iz okriqa Zmajevih de-

~jih igara. Novi Sad: Zmajeve de~je igre, 2009b).

Qu{tanovi}, Jovan. Posle „Velikog praska”. Srpska kwi-

èvnost danas. Urednik Miro Vuksanovi}. Novi Sad:

Srpska akademija nauka i umetnosti, Ogranak u Novom

Sadu, 2018, str. 285–297

Qu{tanovi}, Jovan. Od Dositeja i Vuka do Mirka i

Slavka. O slici deteta i detiwstva u srpskoj kwi-

èvnosti za decu i srpskoj kulturi od 19. do 21. veka

(rukopis), 2020.

LITERATURA

Grickat, Irena. Naslovi – posebna kategorija pisane re-

~i. Na{ jezik, XV, 1–2 (1966), str. 77–96.

Kolakovi}, Medisa. Nova kwiga o „novoj pesmi za decu”, Pe-

dago{ka stvarnost: ~asopis za {kolska i kulturno-pro-

svetna pitawa, god. 56, br. 1/2 (2010), str. 167–171.

Marjanovi}, Voja. Poetika modernog i srpska poezija za de-

cu. U: Spiscima i kwigama: ogledi i kritike. Novo Mi-

lo{evo, Banatski kulturni centar, 2012, str. 193–195.

ôvi}, Branimir. Poetika naslova kwièvnih dela kao

prevodila~ki problem. Zbornik radova Instituta

za strane jezike i kwièvnosti, Novi Sad, sveska 9

(1988), str. 299–323.

[aran~i} ̂ utura, Sneàna. Imanentno-aktivisti~ko tuma~e-

we kwièvnosti za decu. Zbornik Matice srpske za kwi-

èvnost i jezik, kw. 52, sv. 3 (2004), str. 657–663.

118

[aran~i} ̂ utura, Sneàna. Pesma za decu i poetika mo-

dernog, Zbornik Matice srpske za kwièvnost i je-

zik, kw. 58, sv. 1 (2010), str. 222–230.

Genette, Gérard. Paratexts. Tresholds of Interpretation. Trans-lated by Jane E. Lewin. Cambridge University Press,2001.

Levin, Harry. The Title as a Literary Genre. The Modern Lan-guage Review, Vol. 72, No. 4 (Oct., 1977), pp. xxiii-xxxvi.

Maiorino, Giancarlo. First Pages. A Poetics of Titles. Uni-versity Park, Pennsylvania: The Pennsylvania State Uni-versity Press, 2008.

https://www.6yka.com/novosti/kobni-naslovi-savrsenih-tek-stova

Mirjana S. KARANOVI]

THE PRINCESS AND THE THISTLEJovan Lju{tanovi}’s Title Semantics

Summary

Starting from Genette’s research of paratexts and prin-ciples of titology, a study of book titles, the paper deals withseveral titles of books by Jovan Lju{tanovi}: Crvenkapagricka vuka, Brisanje lava, Princeza luta zamkom and OdDositeja i Vuka do Mirka i Slavka. Each of the titles is an-alyzed on the basis of the meanings they have in relation tothe whole of the works and their parts. Furthermore, the rea-sons for choosing certain titles are analyzed, as well as theirpotential ”excess of meaning”. Since Jovan Lju{tanovi}’stitles often show lexical and stylistic similarity with theirown subject of research – children’s literature – the reasonsand scope of this device are discussed.

Key words: titology, titles, Jovan Lju{tanovi}, children’sliterature, meaning




� Sneàna Z. [ARANÎ] ̂ UTURA*Univerzitet u Novom Sadu

Pedago{ki fakultet Sombor

Republika Srbija

KRITIKE I PRIKAZIJOVANA QU[TANOVI]A:OGLEDALO SAVREMENEKWI@EVNOSTI ZA DECUI SAMOSVOJNEKRITI^KE VIZURE

SA@ETAK: U radu su sagledane kwièvne kritike iprikazi savremene beletristike za decu koje je Jovan Qu-{tanovi} objavqivao u ~asopisima i dnevnoj {tampi po-~ev od 1986. godine. Prve kritike tog tipa {tampane uDetiwstvu ujedno su i prvi tekstovi Jovana Qu{tanovi-}a o de~joj kwièvnosti, pa se i wihov zna~aj najpre uo~a-va u domenu wegove nau~ne inicijacije u najva`nije pod-ru~je kojim se bavio narednih decenija. Poseban razlogzbog kog se ovi tekstovi smatraju izuzetnim nalazi se uwihovoj inovativnosti i stilu, doprinosu koji pruàjurazumevawu aktuelnih tokova, tendencija i stvarala~kihintencija savremenih autora za decu, kao i razre{avawubrojnih teorijsko-poeti~kih nedoumica koje prate nau~numisao o de~joj kwizi. Osim toga, zna~aj kwièvnih kriti-ka i prikaza Jovana Qu{tanovi}a ogleda se u ~iwenicida je bez wih nemogu}e u potpunosti osvetliti wegov vred-nosni sistem, kriti~ki, interpretativni i analiti~kimetod, kao i wegov udeo u oblikovawu kulturnog prosto-

119

* [email protected]

ra, kulture ~itawa, izu~avawa i promovisawa kwièvno-sti za decu.

KQU^NE REÎ: Jovan Qu{tanovi}, beletristika za

decu, savremena kwièvnost za decu, prikaz, kritika,

vrednovawe u kwièvnosti

Za razumevawe prirode i zna~aja tvora~ke pri-sutnosti Jovana Qu{tanovi}a u savremenoj kultu-ri i nauci neophodno je imati u vidu uistinu mno-go toga, ali se u tom mno{tvu ne bi smele prene-bregnuti wegove kritike i prikazi kwiga za decukojima je prvi (katkad i jedini) izlazio u brisaniprostor razmi{qawa o savremenoj kwièvnosti, dabi, bez otklona i zaklona, govorio i o novoprispe-lom delu, i o samom sebi kao kriti~aru.1 Iako ni-je pratio de~ju beletristiku „iz dana u dan”, poobavezi, onako kako to ~ini profesionalni kriti-~ar zaduèn da i{~ekuje i do~ekuje kwièvne pri-nove, Jovan Qu{tanovi} se time kontinuirano ba-vio i to tako da je zavredeo ~elno mesto u dugojtradiciji ovakvog kriti~kog rada.

Po~ev od 1986. godine, kada u Detiwstvu obja-vquje prve prikaze svojevremeno novih pesni~kih iproznih de~jih kwiga i tako otkriva najva`nije pod-ru~je budu}e ìvotne, privatne i profesionalneposve}enosti, ovakve tekstove {tampao je u ~aso-pisu Umjetnost i dijete, u Letopisu Maticesrpske, Borbi, Na{oj borbi, Dnevniku, Poqima,Sceni, ali najvi{e, ipak, u Detiwstvu. Mnogi odwih postali su gra|a, oslonac i polazi{te obu-hvatnijih studija i monografija, pre svega kwiga

Crvenkapa gricka vuka (2004) i Kwièvnost zadecu u ogledalu kulture (2012),2 {to, u najmawem,razja{wava odnos Jovana Qu{tanovi}a prema ovomaspektu sopstvenog angaòvawa. Ukratko, to nisuosvrti stvoreni iz dosade ili kurtoazije, pa ni za-rad odu{ka li~nim ~itala~kim i kriti~kim (ne)za-dovoqstvima, ve} nu`nost za onoga koji je put dosinteze nalazio u predanom ~itawu pojedina~nog, u„opisu iznutra” kako kwièvne klasike, tako ikwièvnosti koja je tek iza{la ispod {tamparskeprese.

Imaju}i u vidu da se od vaqane kritike i vaqa-nog prikaza mnogo o~ekuje, tim pre jer samo po izu-zetku izlaze iz okvira „kritike po svaku cenu”, ne-uverqive, povr{ne i proizvoqne, uz to i sklone da„laè s predumi{qajem” (Egeri} 1959: 16), izazovkoji je postavqen pred onoga ko ih pi{e nije nima-lo bezazlen. Tome doprinosi i ~iwenica da ~itavkontekst podrazumeva brzinu, koja, po logici stva-ri, zakida na prilici da se o jednoj kwizi godina-ma promi{qa i premi{qa, ali i ~iwenica da sevaqa sna}i u hiperentuzijasti~noj praksi autora iizdava~a, i potom, kada je izbor na~iwen, sa~uvatisebe od ujedawa za jezik. No, najve}i izazov je nenapisati tekst koji }e biti besmislena ki}ankane~ijem opusu, ili isto tako besmislen izliv jaro-sti i ̀ u~i, ve} ostvariti inventivan prodor u de-lo, takav da u isti mah gleda i duboko i {iroko,a sve {to vidi iskazuje sa neprestano prisutnimzaptom prema suvi{nom. Tome su kritike i prikaziJovana Qu{tanovi}a – ogledni primeri stapawaintuitivnog i diskurzivnog jezika, takta i stava –odgovorile na najboqi na~in. One ne ostaju naispisivawu o~iglednog, ne gledaju delo iz blizinekoja ga poni{tava, ni kao „napravu” zgodnu za de-montaù formalizovanim jezikom kritike, ne sta-

120

1 Ona }e se potpunije spoznati tek kada se du`na pa`wa budeiznova posve}ivala i svim drugim kritikama i prikazima Jo-vana Qu{tanovi}a, zatim predgovorima, recenzijama, re~imaizgovorenim u intervjuima i na promocijama kwiga, izlagawi-ma na nau~nim konferencijama, ogledima i monografijama, we-govom prire|iva~kom radu, koncipirawu Savetovawa o kwièv-nosti za decu Zmajevih de~jih igara, ure|ivawu Detiwstva,svemu {to je pripadalo profesorskoj delatnosti i radu sa stu-dentima...

2 Ishodi takve autocitatnosti (i autopolemi~nosti) pred-stavqaju novu temu koja bi ovaj rad znatno pro{irila i samozbog tog razloga u wu se ne}e ulaziti.

vqaju svaku kwigu u istu shemu, ne razme}u se refe-rentnom teorijskom literaturom (a pritom je, akoje uop{te potrebno dodati, odli~no poznaju), nebeè od vrednosnog suda, ni od li~nog utiska, insi-stiraju na kontekstualizaciji, za~iwavaju pore|e-wima – tu je prisutno sve {to ~ini dobru kwièv-nu kritiku koja svemu nadre|uje ose}aj i sluh zakwièvnost kao umetnost, znawa iz razli~itih hu-manisti~kih oblasti i duhovni integritet (v. Gor-di} 1983: 154–162).

Kritike i prikazi Jovana Qu{tanovi}a iz sre-dine 80-ih i potom 90-ih godina imaju posebnuvrednost pre svega zato {to osvetqavaju produkci-ju koja je do danas ostala kriti~ki nedore~ena upr-kos relativno dovoqnoj vremenskoj distanci za svo-|ewe ra~una. Za wu ~ak ni najoptimisti~niji tuma-~i nisu mogli ponoviti ono {to je o de~joj kwi-èvnosti u sedmoj deceniji XX veka uzviknuo V.Stojiqkovi}: „Kakav je to bio Sturm und Drang,kakve su to bile ofanzive i kontraofanzive!”(1981: 81). Osma, a onda i dve naredne decenije su-marno su sagledavane na tribinama Zmajevih de~jihigara, i, u najboqem slu~aju, reklo bi se da su osta-le obeleène kontradiktornim zakqu~cima. Reci-mo, deo kriti~ara smatrao je da je vreme od 1981.do 1990. godine plodan period u kom se srpska kwi-èvnost za decu oslobodila stereotipa, morali-sawa, prigodni~arstva, otela provincijalnom duhui potvrdila kao duhovni proizvod dostojan svogvremena (Ognjanovi} 1991: 49), a deo autora uvera-vao je da je re~ o deceniji-vakuumu, praznini sa li-cenciranim, {apirograf-delima, vremenu bez pe-sni~kih imena koja bi bila, nakon Du{ana Radovi-}a, nov, autenti~an val (Mandi} 1991: 81–82).3 Ula-

zak Jovana Qu{tanovi}a u takav trenutak i kwi-èvnu atmosferu, koju }e kasnije nazvati „tranzi-cionim va{ari{tem” kriznih desetle}a (2012b:163–164), zasigurno nije bila „mirna plovidba” sapredvidivim ishodom,4 {to se, na kraju krajeva, mo-è re}i za bavqewe savremenom kwièvno{}u uop-{te. Tih godina pisao je, {to u ogledima i studi-jama, {to u kritikama i prikazima, o pesni~kim iproznim kwigama D. Ugre{i}, R. Obrenovi}a, V.Stoj{ina, G. Stojkovi}a, T. Rosi}a, G. Oluji}, Z.Jesenskog, M. Demaka, A. Stani~i}a, B. Mrvo{a,S. Stani{i}a, D. Laki}evi}a, R. M. Selmanovi},M. Stefanovi}, V. Despotova, M. Paji}a, D. Ogwa-novi}a, M. Matickog, V. Aleksi}, Z. Kuburovi}, J.Petrovi}, J. Lubardi}a, D. ]ulafi}a, S. VelmarJankovi} i drugih autora, a kasnije, u godinamaXXI veka, o kwigama E. Cerovi} Mla|e, S. Kraj-~evi}, V. Vidojevi} Gajovi}, D. Brajkovi}a, M. Bu-latovi}, D. Aleksi}a, Popa D. \ur|eva i drugihpesnika i pisaca.

Osim {to bavqewe novim ostvarewima za decuima iznimnu vrednost za sagledavawe kretawa de~jekwige u grani~nim decenijama XX i XXI veka usrpskom (i jugoslovenskom) kontekstu, pa i za bu-du}e ispisivawe istorije srpske de~je kwièvno-sti (i ne samo srpske), ba{ kao i za razre{ewabrojnih kwièvnoteorijskih i poeti~kih dilema,ono potvr|uje i da su re~i Jovana Qu{tanovi}a otome koliko je va`no umesto vajkawa o krizi de~jekwige govoriti o woj samoj i „traìti stoèreoko kojih se konceptualizuju pojedina ’lica’ ove

121

3 Svojevremeno negovana praksa na stranicama Detiwstvapodrazumevala je redovne tematske blokove posve}ene neposred-nom nau~no-kriti~kom bavqewu aktuelnim stawem u de~joj kwi-èvnosti, ìvo raspravqawe i ocewivawe „ètve”, ali i bi-

bliografsko dokumentovawe objavqenih kwiga, i beletristi~-kih i nau~nih, kao i kriti~kih, esejisti~kih i drugih teksto-va o de~joj kwièvnosti. Prvi utisci koji se ti~u produkcije1971–1980. i 1981–1990. godine mogu se na}i u vi{e brojeva De-tiwstva, na primer u: 4/ 1980, 2/1981, 3/1981, 3–4/1991...

4 Ne samo zbog kwièvnih razloga ve} i zbog egzistencijal-nih, ekonomskih, kulturolo{kih, dru{tvenih i politi~kih po-tresa koji su zahvatili negda{wi jugoslovenski prostor.

kwièvnosti” (2004a: 31) bile odraz na~elnog sta-va kom je ostao dosledan.

Tako|e, bez uvida u kwièvne kritike i prikazeJovana Qu{tanovi}a o beletristici za decu posta-je upitno stvarno poimawe wegovog percipirawapoeti~kih, stilskih, strukturnih sastavnica de~jekwige, wegove vrednosne optike, analiti~kog i in-terpretativnog metoda, stila, kona~no i wegoveupornosti u borbi za ume}e pisawa, ~itawa i pro-movisawa kwige za decu. O tome svedo~i i to {toje ovakve tekstove {tampao i izvan periodikeopredeqene iskqu~ivo za izu~avawe kwièvnostiza decu. Sme{tawe u dru{tveni i kulturni pro-stor koji kreiraju druga~iji nau~ni ~asopisi, a po-gotovo u javni prostor koji name}e dnevna {tampa,uglavnom ignorantski nastrojena prema de~joj kwi-zi, na svoj na~in ukazuje na jo{ jedan na~elan stavJovana Qu{tanovi}a – onaj koji je bez posustajawauveravao da kwièvnosti za decu jeste neizostavni~inilac kulturnog sistema. Uz to, celovitu slikuo zna~aju i zna~ewima pojedinih prikaza moè datijedino wihovo promatrawe u izvornom kontekstu, uautenti~nom dahu „realnog vremena”, dnevnih, po-liti~kih, dru{tvenih, kulturnih, ekonomskih, cr-nohroni~arskih i drugih vesti koje ispuwavaju{tampu fokusiranu na sada{wost – ono {to toli-ko fascinira ve}inu qudi iz vrlo jednostavnog raz-loga: interesovawe za sada{wost jedna je od tajniìvota i tajni novina (âpek 1967: 35). Naime, tektada se jasno otkriva, na primer, sav intenzitetpolemi~nosti pojedinih prikaza prema trenutnimdru{tveno-ideolo{ko-politi~kim strujawima, po-staje obja{wiv bunt, subverzivnost i ekspanzijaironije u de~joj kwizi (i razlozi zbog kojih su naceni u kriti~kom oku), isto kao i, s druge strane,izvesna mekota, uzdrànost i nagla{ena duhovnostkoja podjednako ~ini svet savremene de~je kwige (ipodjednako se visoko vrednuje).

Pritom, opseg problemskih poqa u ovim teksto-vima ne zaostaje za onim koji postoji u kapitalnimnau~nim delima Jovana Qu{tanovi}a. Ovde su, {toposredno {to neposredno, ponu|eni odgovori okriterijumima vrednovawa, komunikativnosti de~jekwige sa ~itaocima, vremenom u kom je stvorena ionim koje joj je prethodilo, o politizaciji u kwi-èvnosti za decu, o versifikaciji, rimi, figura-tivnosti, alegori~nosti, pouci, humoru, fantasti-ci, ironiji, parodiji, intertekstualnosti, citat-nosti, tipovima pripovedawa, fabuli i defabula-rizaciji, tehnici skaza, autobiografskom diskur-su, multimedijalnosti, ànrovima, vezama de~jekwige sa modernisti~kim i postmodernisti~kimtokovima, sa mitom i usmenom kwièvno{}u, vido-vima senzibilizacije i identitetskih konstrukatade~jeg subjekta... Pobrojanim se niz ni pribli`none okon~ava. ̂ ak i nedostatan pogled kakav sledi,re~eno moè ilustrovati.

Ve} kriti~ki tekst o kwizi A. Stani~i}a Pri-~a o Sunici (1985) problematizovao je verovatnonajpotcrtavanije poeti~ko svojstvo de~je kwige iupozorio na skliskost izme|u jednostavnosti i po-jednostavqivawa koje lako moè osujetiti sve pa imetafori~nost kao samo „bi}e romana” (1986c:99). Za wim je Jovan Qu{tanovi} tragao i u drugimkwièvnim ostvarewima, prepoznavao je romane-skne naznake u pripovednoj prozi, bavio se raznoli-ko{}u strukturnih re{ewa, pozicijama pripoveda-~a i mnogim drugim aspektima savremene romane-skne produkcije. U svemu tome vidqiv je dijalog sarecentnom svetskom teorijom proze, ali i konsti-tuisawe autenti~nog gledi{ta o istim pitawima.Sve da se ostane samo na problemima uspostavqawatipologije savremenog romana za decu u srpskojkwièvnosti, kritike i prikazi Jovana Qu{tano-vi}a idu u red nezaobilaznih referenci. ̂ itaju}i[ampiona kroz prozor (1987) V. Stoj{ina, ukazao

122

je na dinami~an i eklekti~an romaneskni oblik ko-ji nosi mno{tvo „simptoma” postmodernog duha ipoetiku u osnovi nedovoqno razvijanu drugim au-torskim perima (1989b: 213–216).5 Zaseban tok sa-vremenog srpskog romana za decu formirala su de-la poput Tanga za troje (1992) S. Stani{i}a (v.Qu{tanovi} 1993: 45–46), tematski vezana za ado-lescentsko promatrawe sveta i ono {to }e JovanQu{tanovi} zgusnuti sintagmom „infantilna uto-pija”, vremenom prihva}enom za kqu~ni markerovog tipa proze. Romani tematski okrenuti nacio-nalnoj pro{losti poseban su deo savremene produk-cije. U tom kontekstu jedan od indikativnijih pri-kaza, koji razre{ava mnogo va`nog u potrazi za„bi}em romana”, ali koji podjednako govori i o od-nosu Jovana Qu{tanovi}a prema ideologizaciji ipolitizaciji u kwièvnosti za decu (krajwe deli-katnoj intenciji uvek, a 90-ih godina izrazito), po-sve}en je Ma~u kneza Stefana (1993) D. Laki}evi-}a. Mada se bavi nekolikim aspektima Laki}evi}e-vog stvarala~kog rekreirawa duha usmene pri~e, iuop{te wegovim romanesknim strategijama u delukoje je 1993. nagra|eno respektabilnom nagradomPolitikinog zabavnika, ovaj prikaz, {tampan uBorbi naredne godine, najsna`nije obeleàva ne-{to drugo: neslagawe sa pi{~evom slikom sveta.Kre}u}i od uo~avawa Laki}evi}evog odnosa premaaktuelnom politi~kom trenutku (rat u Bosni), na-cionalnom identitetu, mitu i mitomanstvu, JovanQu{tanovi} }e upozoriti da je „veliki svet roma-na ipak raznoglasje, ukr{tawe razli~itih ta~akagledi{ta” i time odbiti nagla{eno vrednosno iideolo{ko upro{}avawe pripovedawa koje demar-

kaciju izme|u „mi” i „oni” (Srbi i Turci) daje„skoro bez ikakve nijanse, kao mitsku demarkacijuizme|u dobra i zla” (1994: III).6 I kada je ve} re~o ovoj temi, o mogu}nostima druga~ijeg umetni~kograzre{ewa „nacionalnog vaspitawa” u kwièvno-sti za decu, Jovan Qu{tanovi} pisao je i drugimpovodima, mimo de~jeg romana. îtaju}i Kwigu zaMarka (1998) S. Velmar Jankovi}, jednu „izrazitonacionalno opredeqenu kwigu”, zakqu~i}e da wenoznawe o nacionalnim vrednostima, istoriji i kul-turi, kao i ume}e posredovawa tog znawa ~itaoci-ma, „nije ni jednostavno ni jeftino, niti je po bi-lo ~emu nalik na nacionalno ose}awe u slu`bi po-liti~kog marketinga, kakvo je ~esto na na{oj javnojsceni” (1999g: 538). U istom duhu podrào je pri-poveda~ki postupak E. Cerovi} Mla|e u Pri~amaiz Bogorodi~inog vrta (2012), kwizi uspelih re-interpretacija usmenih predawa i legendi o SvetojGori pisanih savremenim jezikom za savremeno dete(2012a: 121).

Osim pomenutih tipova de~jeg romana, svojomneuobi~ajeno{}u pogled Jovana Qu{tanovi}a pri-vukao je i R. Vasilevski sa Nov~anikovom ~udbi-nom (1998). Prvo zbog teme i stihovanog pri~awa/

123

5 Ipak, me|u malobrojnim izuzecima koji su nastavili takav„poeti~ki krug” nalazi se i kwiga V. Despotova Andraci i jepu-ri i ostala najva`nija ~udovi{ta Petrovgrada i sredweg Ba-nata (1998). Premda je nije predstavio u formi prikaza, JovanQu{tanovi} ovu kwigu jeste stavqao u red najboqih dela sa-vremene srpske kwièvnosti (v. 1999a: 3; 2004a: 140).

6 S tim u vezi jedna napomena ~ini se posebno va`na. Naime,tek kada se uporedi gledi{te Jovana Qu{tanovi}a sa kriti~-kim glasovima koji su se tako|e ogla{avali povodom istih kwi-ga, bi}e mogu}e potpunije sagledavawe u kojoj meri ono jeste (ilinije) druga~ije. U slu~aju Laki}evi}evog romana vredelo bi utom smislu uporediti prikaz Jovana Qu{tanovi}a sa onim {tosu o istoj kwizi pisali Milutin \uri~kovi} u Pobjedi (1994),Voja Marjanovi}, Jelica Stojan~i}, Vesna ]orovi} Butri}, sviu Politici (1994), Milosav Mirkovi} u Ilustrovanoj poli-tici (1994), Vesna Aleksi} u Detiwstvu (1995) ili SlavicaGarowa Radovanac u [kolskom ~asu srpskog jezika (1995). Sobzirom na to da takvih primera ima jo{ (poput, recimo, zbir-ke pri~a Vetar i vuk Dragutina Ogwanovi}a, o kojoj u istombroju Detiwstvu 1987. pi{u i Jovan Qu{tanovi} i TihomirPetrovi}), jasno je da se otvara posve novo poqe koje bi u obu-hvatno sprovedenoj komparativnoj analizi svakako dalo zna~ajneodgovore o kriti~koj samosvojnosti i Jovana Qu{tanovi}a idrugih kriti~ara de~je kwièvnosti.

/pevawa o nov~aniku-pustolovu, „~udnom Odiseju”koji obilazi mnoge poznate i nepoznate svetske xe-pove, zatim zbog ironijskog govora uperenog kanovcu kao sili koja sabira svet (pa i jugoslovenskepisce za decu koji po tom pitawu jesu u samom sre-di{tu sveta), i naposletku zbog {irewa romane-skne strukture slikovnicom-bojankom kojom se ~ita-oci pozivaju na koautorstvo (1999v: 55–56). Pulsironijskog i parodijskog u de~joj kwizi pohvalomje do~ekan u Na{oj borbi i kada se pojavila jo{jedna kwiga „sasvim izvan preovla|uju}ih tokova”(Lju{tanovi} 1998: 11) – Bi}a o kojima malo znamo(1997) V. @aneti}a. Wena netipi~nost tako|e jevi{estruka: po~ev od ukr{tawa Domanovi}eve sa-tire i Zmajeve vaspitne pesme ne bi li se prepo-znatqivi oblici de~jeg pona{awa humorno objasni-li kao posledice delovawa tajanstvenih virusa, mi-kroba i bolesti, ali i, znatno {ire, ne bi li seironijskom dodiru podvrgla „sveop{ta i li~na inacionalna paranoja”, pa sve do toga da ova kwiga,celovita tek sa ilustracijama podjednako vrsnoghumoriste Dobrosava Boba @ivkovi}a, udara i napopularnu kulturu, stereotipe, Sveto pismo, ilijo{, na primer, na postmodernisti~ku opsednutost„izgubqenim tekstom”. U svemu tome Jovan Qu{ta-novi} slutio je „zametak plemenitog i osloba|aju-}eg nihilizma” (1998: 11), kvalitet, verovao je, odvitalnog zna~aja za de~ju kwièvnost.

Osim enigmom „bi}a romana”, Jovan Qu{tano-vi} bavio se i nedoumicama koje sa svih strana pre-mreàvaju teorijsko obja{wewe poetike autorskebajke. Tako je u Troglavom zmaju [tefanu (1985)M. Demaka ukazao na niz elemenata zbog kojih kul-turni kod usmene bajke biva razgra|en i „zamewen”novim. Analizom nekolikih vidova odstupawa odsièjnog toka usmene bajke, pi{~eve sklonosti psi-hologizaciji, digresivnosti, nagla{avawu eti~no-sti i ispisivawu moralisti~ke alegorije (1986d:

110), u ovom tekstu dati su odgovori o jednom mode-lu savremenog preoblikovawa ànra, ali svakakoi obrisi teorijskog prou~avawa autorske bajke mi-mo pojedina~nog slu~aja. Tako|e, zauzimawe stavaprema razli~itim oblicima alegori~nosti u de~jojkwizi, i ovde i u drugim prikazima, kristali{e sekao bitno mesto za razumevawe poetskog jezika iintencije de~je kwièvnosti. Kakav je odnos JovanaQu{tanovi}a prema pripovednom konceptu koji„eksplicitnim vaspitnim tezama obla~i ruho ma{te,pa povremeno i fantastike” i kom je alegorija „gor-wi literarni doseg”, vaqa pogledati u tekstu o kwi-zi Z. Jesenskog Ima li drugarstvo stomak (1989),koji se okon~ava nedvosmislenom konstatacijom:„velika literatura za decu ipak po~iwe tamo gdese zavr{avaju vaspitne teze” (1990: 95–96).

I poetika kratke pri~e nesumwivo pripada va-`nim podru~jima koja su provocirala Jovana Qu{ta-novi}a. U kwizi Vetar i vuk (1986) D. Ogwanovi-}a pratio je ishod realisti~kog pripovedawa obe-leènog sna`nim uplivom psiholo{kog nijansira-wa, lirizma i emotivnog pri~awa u prvom licu, ka-kvo se jo{ s kraja XIX i po~etkom XX veka opro-balo u velikoj kwièvnoj „retorti”. Dokazuju}i daje Ogwanovi} realisti~ku verodostojnost koristioza ispoqavawa pripoveda~ke subjektivnosti i davaojoj ono najzna~ajnije: sloèna simboli~ka zna~ewa,Jovan Qu{tanovi} zakqu~uje da je to glavni razlogzbog kog se Ogwanovi} s pravom moè smatratimajstorom kratke pri~e (1987b: 70–72). Srodan za-kqu~ak do{ao je i znatno kasnije nakon ~itawa Ke-ceqe na bele tufne (2003) V. Vidojevi} Gajovi},autorke zavidne ume{nosti da vlastito pam}ewezaboravqenih re~i kojima se imenuju zaboravqenipredmeti (motovilo, prùn, brkqa~a, tululajka...)upotrebi kao emotivnu i „simboli~ku ̀ iù” i nataj na~in do|e do sloène jednostavnosti kratkepri~e. U woj i wome postaje mogu}e vi{eglasje u

124

razli~itim strukturnim ravnima, harmonija de~je,autobiografske, racionalne i mitske slike sveta,vremena pro{log i sada{weg, perspektive dece iodraslih, svakodnevnih doga|aja i folklornih pri-~a, razli~itih pripoveda~kih modusa (Qu{tanovi}2004b: 67). Talenat Rose-Marije Selmanovi} ukwizi Rija sa planete Kambe (1988) Jovan Qu{ta-novi} nije uo~io toliko u inovaciji genolo{kihkontakata kratke pri~e, bajke, basne i nau~ne fan-tastike, koliko u subjektivnom, intimnom, autobi-ografskom govoru kakav je ostavila u pogovoru ovekwige (1989a: 112–113). Autobiografskom diskur-su vra}ao se i povodom proze M. Paji}a Ja ili nekodrugi – za decu, uplakane i one koji jo{ nisu za-qubqeni (1996). Nakon isticawa osobina zbog ko-jih (i) ovo delo pripada korpusu onih koja udara-ju „na ustaqene poeti~ke konvencije kwièvnostiza decu” – a to su, recimo, „rastresita, fragmen-tarna struktura” koja „poku{ava da prenese ne{tood impresionisti~kog, prustovskog kwièvnogiskustva” (ili onog svojstvenog Danilu Ki{u), za-tim dominacija ~ulnih utisaka i shodno tome „pot-puno li{avawe fabule i one performativne struk-ture toliko karakteristi~ne za svet detiwstva, savsatkan od spoqa{wih zbivawa” (Qu{tanovi} 1996:III) – kona~no je postavqeno i najva`nije pitawe:koliko prozni govor u kom se od glasa odraslog ne„otkida” autonoman glas deteta zaista moè bitiblizak detetu kao ~itaocu. Sama sumwi~avost u(ne)mogu}u komunikativnost datog postupka sa pri-marnom publikom unekoliko je pruìla odgovor oesencijalnom mestu sa kog je Jovan Qu{tanovi}promatrao de~ju kwigu.

S druge strane, sumwi~avosti nije bilo povodomzbirke pripovedaka Vrte{ka S. Kraj~evi} (2001),autorke koja, ponajvi{e zbog inertnosti istraì-va~a de~je kwièvnosti, nije dobili zasluènu pa-`wu. Re~enica kojom je Jovan Qu{tanovi} otpo~eo

prikaz glasi: „U srpskoj prozi za decu ima ne{tonovo” (2002: 90). Koliko takva tvrdwa govori po-staje jasno tek kada se zna {ta je o savremenoj pro-dukciji (i nauci) pisao godinu dana ranije u uvod-niku Detiwstva. Iz tog obimom nevelikog ali za-to strastvenog i britkog teksta bira se samo jed-na re~enica: „Nema mladih pisaca, nema sveìne,nema dovoqno stvarala~kih eksperimenata, nemapolemi~nog erosa, nema energije koja traga za raz-li~ito{}u” (2001c: 3). Jo{ ve}i zna~aj, i po samuautorku i po srpsku de~ju prozu, ima kraj prikaza,u kom su izdvojeni naslovi dostojni „bri`qivog~itawa antologi~ara” (2002: 91). Kriti~ki senzi-bilitet Jovana Qu{tanovi}a u ovoj kwizi privu-klo je neuobi~ajeno percipirawe odrastawa kaoprocesa rastakawa iluzija, kao perioda ne napret-ka ve} sticawa bolnih iskustava i prvih suo~avawasa dramom postojawa i ni{tavilom; minucioznostu oblikovawu likova i sièa; duhovna otmenost;modernisti~ki postupak koji je blizak rukopisuVide Ogwenovi} i Milice Mi}i} Dimovske (2002:90–91). Na isti na~in i sa bezmalo istim zakqu~-cima napisao je i zabele{ku o kwizi Putnici pa-pirne la|e iste autorke (1999b: 31).

Kada je re~ o ponirawu u savremene tokove de~jepoezije, prvi tekstovi Jovana Qu{tanovi}a o de~-joj kwièvnosti bavili su se dvema simptomati~norazli~itim pesni~kim kwigama: poezijom S. Sta-ni{i}a u zbirci Pasuq sa violinom (1985) i A.Erdeqanina u zbirci Svet je mali (1985). U Sta-ni{i}evoj, uslovno kazano, „nedisciplinovanoj”kwizi, vi{e nalik na pesnikovu radionicu no nadoteranu zbirku, uo~ena je dra` istinskog eksperi-menta, semanti~kog obrta, paradoksalnog i pre-vratni~kog, ume}e pesnika da versifikatorskimre{ewem temi pesme podari grafi~ki lik, sposob-nost da uz sve pomenuto ostvari i sentiment druga-~iji od ustaqene pesni~ke ne`nosti prema detiw-

125

stvu, ali je najve}i deo {armantnosti ove kwigeraspoznat u onome {to joj je i nedostatak – u pro-izvoqnosti (1986a: 60–62). Kwiga A. Erdeqanina,druga~ijeg pesni~kog jezika i shvatawa de~je pesme,usput i „ujedna~ena i celovita”, kre}e se po terenukoji je poezija za decu uveliko osvojila i izrabi-la, kako naslov kriti~kog teksta i sublimira: onaje sva „u okriqu paradigme”. Naklonost i qubavprema svetu detiwstva ovde su posluìle za izri-cawe racionalnog sistema vrednosti odraslih, jed-nostavno – pou~avawu (1986b: 63). Odnos JovanaQu{tanovi}a prema tom toku savremene lirike zadecu nije negatorski u smislu poricawa o~igled-nog. Uostalom, kako je sam istakao, takav model pe-vawa oslowen je {to na arhetipske {to na racio-nalisti~ke elemente ugra|ene od epohe prosveti-teqstva u samu osnovu kwièvnosti decu.

Ova dva prikaza pogled su uperila u dva razli-~ita pravca, podjednako legitimna i prisutna. No,ono {to je u kriti~kom pristupu Jovana Qu{tano-vi}a najvrednije u savremenoj poeziji za decu nala-zi se na tre}oj strani. Takva je, bar donekle, zbir-ka B. Mrvo{a Momak i po (1985). Wen novum, zbogkog }e je nazvati „retkim zverom” me|u svojevreme-no aktuelnim pesni~kim kwigama, jeste u pomerawuintimisti~kog lirskog izraza o odrastawu (op{te-poznatom toposu de~je pesme) ka simboli~kom, apotom i u pesnikovom saop{tavawu poruka de~jemsvetu koje ne}e svaki put veli~ati zdravorazumskoi pragmati~no ve} igru i slobodu duha (1987a: 126––128). Takva je i poezija M. Bulatovi} u zbirciHej, vanzemaqci (2000), o kojoj je Jovan Qu{tano-vi} u Dnevniku objavio jedan od svojih, utisak je,najblistavijih prikaza. Druga~ija po senzibilite-tu, tematici i formi, ova kwiga raskida sa tabuom„tajne ro|ewa”, maj~instva, o~instva, seksualno-sti; wen lirski subjekt peva iz prenatalne situa-cije; on je i polemi~no, radoznalo, drsko dete, a

takav je i ̀ enski glas; u svemu tome ima „rafini-rane dijalektike u kojoj se sluti sloèna emotiv-na relacija izme|u majke i sina, ali i izme|u pa-trijarhalno-mu{kog i modernog ̀ enskog, mo`da bise moglo re}i, feministi~kog principa” (2001b:20). Kvalitet ove kwige Jovan Qu{tanovi} poseb-no je uo~io u razli~itim ironijskim registrimakoji zahvataju, primera radi, postkomunisti~ku re-ligioznost ili opsednutost profitom, i koji „oz-biqno propituju narcisoidni antropocentrizamqudskog sveta” (2001b: 20). Kriti~ku naklonostosvojila je i kwiga V. Andri}a Daj mi krila jedankrug (2006), koja je dovela „do paroksizma jednu odnajva`nijih linija savremene srpske poezije za de-cu – onu koja po~iva u razuzdanoj igri jezikom i ujeziku” (2007: 438). Sme{na metafizika, intertek-stualnost i parodi~nost, obespredme}ivawe pevawai obesmi{qavawe jezi~kog iskustva koje traje dece-nijama, u ovde ispevanim samosvrhovitim zvu~nimslikama doseè vrhunac koji je mogu} jedino jo{ ude~joj pesmi i koji, po svoj prilici, delimi~no iz-mi~e de~jem ~itaocu (2007: 438). Tako|e, kwiga pe-sama i pri~a D. Aleksi}a Na primer (2006) sme-stila se u vidokrug Jovana Qu{tanovi}a ponajprezato {to prepli}e dva tradicijska niza, prvi za-snovan na igri i nonsensu, drugi na versifikator-skom i artisti~kom ume}u moderne. Takav spoj sma-trao je neuobi~ajenim, i {to je va`nije, estetskiproduktivnim (2008: 204). Me|u posledwim kwi-èvnokriti~kim tekstovima Jovana Qu{tanovi}ajeste onaj posve}en poeziji Popa D. \ur|eva i kwi-zi Radovi na mle~nom putu (2012). U pore|ewu samnogim pesnicima koji „navla~e masku” de~jeg nebi li prodrli do samog bi}a poezije, korak koji jena~inio \ur|ev oti{ao je daqe – do rastakawa se-mioti~kog bi}a kulture (2013: 210). Pesnikov hu-mor, intertekstualnost, beskrajne „reciklaè” iresemantizacije, wegovi stihovi, kolaì, vizuelne

126

dosetke, intermedijalna igra u kojoj se pretapaju je-zi~ko i ikoni~ko, stvorili su kwigu koja „sva ki-pi od divergentnih asocijacija i simboli~kih odno-sa” izme|u visokog i niskog, kanona i trivijalnihpotro{a~kih mitologema, kwigu koja, ni mawe ni vi-{e, nudi sveop{tu „karnevalizaciju kulture” (2013:212). Ma koliko da je Jovana Qu{tanovi}a radovalo„tretirawe” kulture kao pesni~ke i intelektualneigra~ke, toliko ga je, ~ini se, i onespokojavala mo-gu}nost da ona u igri i zbog igre moè nestati. Otu-da je nenapisano ali pre}utno prisutno pitawe da litakav postupak najavquje vreme obnavqawa, je li stvar-no vesnik sveìne u savremenoj umetnosti i savre-menom ̀ ivotu, na kraju, ipak, ostalo bez odgovora.

O budu}oj sudbini de~je pesme, pri~e i romana– pisa}e drugi. Jovan Qu{tanovi} ju je, ne samokritikama i prikazima ve} svojim celokupnim na-u~nim opusom, ispratio do klimaksa parodijskihintencija. Poverewe, ali i skepticizam povodommnogih re{ewa savremene beletristike za decupripadaju temeqnim svojstvima wegovog kriti~kogpristupa. Svi wegovi prikazi usmereni su na po-tragu za iskorakom, za semanti~kim, jezi~kim,strukturnim, idejnim izlaskom de~je kwige iz oko-{talog, ali su isto tako usmereni i na razmi-{qawe kada je na~iwen iskorak ekstravagancijasebe radi, kada istinsko pomerawe ka druga~ijemili stvarala~ko oìvotvorewe ve} vi|enog, a ka-da negacija supstancijalnosti kwièvnosti za de-cu i recepcijska nemu{tost. Iz toga se ne ra|akriti~ka re~ koja bi da zauzda kwièvni eksperi-ment, ve} ona koja opomiwe da kwiga za decu zahte-va mnogo vi{e, i teè.

Sude}i po prikazima kojima je ~etvrt veka por-tretisao probrane naslove i „kriti~ki odmeravaoaktuelnost” (1999a: 3), za Jovana Qu{tanovi}adepedagogizacija (kao ni igrivost u naj{irem zna-~ewu te re~i) nije garancija vrednog: velika kwi-

èvnost, kako je ve} navedeno, po~iwe tamo gdeprestaju vaspitne teze – ali nije tamo. To je tekjedan od prvih (pred)uslova. Ono {to daqe sledipred dobrom de~jom kwigom jeste ostvarivawe „du-plog dna”, simboli~kog i metafori~kog govora, po-lifoni~ne aure; to su parodi~nost, nihilizam iludizam, ali kao preispitivawe normi i kli{ea,a ne kao jo{ jedan kli{e; to je istraìvawe feno-menologije detiwstva; to je i sve ono {to je izre-kao povodom kwige E. Cerovi} Mla|e: stvarala~kakultivisanost, stil bez patosa, suptilno stremqe-we ka duhovnosti (2001a: 13)... No, kojim god putemda je krenula, od vrsne de~je kwige Jovan Qu{ta-novi} o~ekivao je da ispuni uslov nad uslovima: dane izgubi kontakt sa detetom kao ~itaocem. Taj vidrezonantnosti nadre|en je svakom obliku stvarala~-ke polemi~nosti, egzibicije ili truda da se odgovorizahtevu originalnosti. S druge strane, i{~itavawedela koja ostaju u zihera{kim okvirima, u kriti~kojsvesti Jovana Qu{tanovi}a nije u znaku proskribo-vawa. Uostalom, jedna od wegovih prvih konstatacijasinteti~nog tipa glasila je: „Kwièvnost za decuìvi od stalnih mesta, po~iva na topici koja pod-razumeva i odre|eni pogled na svet, pogotovu pogledna dete i detiwstvo, ali i tipizaciju umetni~kihsredstava i postupaka. Vaspitna tendencija i pohva-la ma{ti dva su naj~e{}a i skoro obavezna toposaove literature. U vaspitnoj tendenciji krije se mito detetu kao nedovr{enom bi}u, a u slavqewu ma{teshvatawe o detiwstvu kao velikoj anticipaciji, kao’zelenoj grani’ ~ove~anstva” (1990: 95). Bez naponaizme|u te dve tendencije, ba{ kao i izme|u nu`nedrskosti iskoraka i postojane vere u provereno,te{ko da bi se u kwièvnosti i{ta doga|alo.

Ovim tekstovima ocrtani su glavni senzibili-teti, tokovi i rukavci savremene poezije i prozeza decu, tako da u izvesnom smislu iz svega pro-isti~e zapravo pohvala plodonosnoj nehomogenosti

127

umetni~kih istraìvawa i rezultata, ili, druga-~ije kazano, pohvala dinami~nom, fluentnom i ne-predvidivom reqefu savremene kwièvne scene iwene potencijalne modernosti. Isto tako, ponu|e-na su razre{ewa (od kojih bi se, uzgred kazano, daona~initi reprezentativan teorijski priru~nik)brojnih pitawa koja prate nau~no-kriti~ku misaoo kwièvnosti za decu, pa i na ono sa najneuhva-tqivijim i najnestabilnijim odgovorom: {ta je todobra de~ja kwiga. Koliko su pak tvrdo argumento-vane preporuke dopirale do ~italaca i akademskihkrugova, kroja~nica kanona ili antologi~ara, a ko-liko su ostale usamqene i zaboravqene od svih ko-ji su ih ~uli pa pre~uli, zasebna je tema.

Ipak, najve}i zna~aj kritika i prikaza JovanaQu{tanovi}a o beletristici za decu nije u nespor-nom doprinosu nau~nim promi{qawima, pa ni upodjednako nespornom udelu koji imaju u oblikova-wu autoportreta kriti~kog lika, ve} u onome {toje, bi}e, wihova primarna misija. Ona bi se, u naj-kra}em, dala odrediti kao vra}awe cele pri~e napo~etak: na stvarala~ku i ~itala~ku ̀ udwu za kwi-gom. U svim potowim razgorevawima te ̀ udwe, ko-ja }e prvu iskru uhvatiti (i) u ovim tekstovima,sme{teno je srce odgovora o trajnosti i veli~initvora~ke prisutnosti Jovana Qu{tanovi}a. Ovajrad posve}en je tom budu}em iskrewu wegove misli.

IZVORI

Lju{tanovi}, Jovan. Krivudavo pesni~ko putovanje (Slobo-dan Stani{i} Pasulj sa violinom, Novi Sad: Edicija Stra-ìlovo / Irig: Srpska ~itaonica i knji`nica, 1985), Detinj-stvo, XII/2 (1986a): 60–62.

Lju{tanovi}, Jovan. U okrilju paradigme (An|elko Erdelja-nin Svet je mali, Novi Sad: ]irpanov/Dnevnik, 1985),Detinjstvo, XII/2 (1986b): 62–65.

Lju{tanovi}, Jovan. Granice jednostavnosti (Anto Stani~i}Pri~a o Sunici, Beograd: Nolit, 1985), Detinjstvo, XII/3–4(1986c): 99–101.

Lju{tanovi}, Jovan. Sudbina bajke (Miroslav Demak Tro-glavi zmaj [tefan, Novi Sad: Srpska ~itaonica i knji`nicaIrig, 1985), Detinjstvo, XII/3–4 (1986d): 109–111.

Lju{tanovi}, Jovan. Prevlast celine (Bogdan Mrvo{ Momaki po, Zrenjanin: Gradska biblioteka „@arko Zrenjanin”,1985), Detinjstvo, XIII/1–2 (1987a): 126–128.

Lju{tanovi}, Jovan. Realizam i stilizacija (Dragutin Ognja-novi} Vetar i vuk, Novi Sad: Knjièvna zajednica NovogSada, 1986), Detinjstvo, XIII/3 (1987b): 70–72.

Lju{tanovi}, Jovan. [arm minijature (Rosa-Marija Selmano-vi} Rija sa planete Kambe, Sarajevo: Knjièvna zajedni-ca „Drugari”, 1988), Detinjstvo, XV/3–4 (1989a): 112–113.

Lju{tanovi}, Jovan. ]ira nosa~ pi{e pukovniku Markesu (Vla-dimir Stoj{in [ampion kroz prozor, Beograd: Prosveta,1987), Umjetnost i dijete, XXI/2–3 (1989b): 213–216.

Lju{tanovi}, Jovan. [areni baloni drugarstva (Zoroslav Je-senski Ima li drugarstvo stomak, Sarajevo / Novi Sad:Knjièvna zajednica Drugari, NI[RO „Obzor”, OOUR„Tvorba”, 1989), Detinjstvo, XVI/1–2 (1990): 95–96.

Qu{tanovi}, Jovan. Balkanski lovac u raì (Slobodan

Stani{i} Tango za troje, Beograd/Bezdan: Prosveta

koprodukcija/MIGP Vojvodina, 1992), Detiwstvo,

XIX/1–2 (1993): 45–46.

Lju{tanovi}, Jovan. Narodno pripovedanje (Dragan Laki}e-vi} Ma~ kneza Stefana, Beograd: BIGZ, 1993), Borba (23.jun), LXXII/171 (1994): III.

Qu{tanovi}, Jovan. Tanane uspomene (Milenko Paji} Ja

ili neko drugi – za decu, uplakane i one koji jo{ nisu

zaqubqeni, Beograd: Nolit, 1996), Borba (1. avgust),

LXXIV/214 (1996): III.Lju{tanovi}, Jovan. Sve na{e bolesti (Vojislav @aneti} Bi}a

o kojima malo znamo, ilustrovao Dobrosav Bob @ivko-vi}, Beograd: Zepter Book World, 1997), Na{a borba(20. april), IV/1175 (1998): 11.

128

Qu{tanovi}, Jovan. Andraci i jepuri. Detiwstvo, XXV/1

(1999a): 3.

Qu{tanovi}, Jovan. Krici i {aputawe (Iz novog rukopi-

sa Spomenke Kraj~evi} Putnici papirne la|e), Detiw-stvo, XXV/1 (1999b): 31.

Qu{tanovi}, Jovan. ̂ udni Odisej (Risto Vasilevski Nov-~anikova ~udbina – roman za decu u stihovima za do-mi{qawe i dopuwavawe, Smederevo: Arka, 1998), De-tiwstvo, XXV/1 (1999v). 55–56.

Qu{tanovi}, Jovan. Umetnost nacionalnog vaspitawa

(Svetlana Velmar Jankovi} Kwiga za Marka, Beograd:Stubovi kulture, 1998), Letopis Matice srpske, god.175, kw. 464, sv. 4 (oktobar) (1999g): 535–538.

Qu{tanovi}, Jovan. Tiha voda duhovnosti (Emilija Cero-

vi} Mla|a Deda-Blagojeve pri~e, Beograd: Nolit,

2000), Dnevnik (9. maj), 58/19485 (2001a): 13.

Qu{tanovi}, Jovan. Duh savremenosti (Mirjana Bulatovi}

Hej, vanzemaqci, Novi Sad / Zrewanin: Matica srpska

/ Tamina, 2000), Dnevnik (26. septembar), 78/19626

(2001b): 20.

Qu{tanovi}, Jovan. Kako iza}i iz okvira?, Detiwstvo,XXVII/3–4 (2001c): 3.

Qu{tanovi}, Jovan. Odrastawe kao psiholo{ka drama (Spo-

menka Kraj~evi} Vrte{ka, Beograd: Nolit – Astim-

bo, 2001), Detiwstvo, XXVIII/1–2 (2002): 90–91.Qu{tanovi} Jovan. Crvenkapa gricka vuka. Studije i ese-

ji o kwièvnosti za decu. Novi Sad: DOO Dnevnik –

novine i ~asopisi / Zmajeve de~je igre, 2004a.

Qu{tanovi}, Jovan. Ume}e pri~awa kratke pri~e (Vesna

Vidojevi} Gajovi} Keceqa na bele tufne, Beograd: No-

lit, 2003), Detiwstvo, XXX/1–2 (2004b). 67–68.

Qu{tanovi}, Jovan. Savr{en darmar (Vladimir Andri}

Daj mi krila jedan krug, Beograd: Kreativni centar,

2006), Letopis Matice srpske, god. 183, kw. 480, sv.

3 (septembar) (2007): 438–441.

Qu{tanovi}, Jovan. Zuzubumba pri~a beskrajnu pri~u (De-

jan Aleksi} Na primer, Beograd: Zavod za uxbenike,2006), Letopis Matice srpske, god. 184, kw. 481, sv.

1–2 (januar–februar) (2008): 201–204.

Qu{tanovi}, Jovan. ûda Svete Gore (Emilija Cerovi}

Mla|a Pri~e iz Bogorodi~inog vrta, Novi Sad: Sty-los, 2012), Detiwstvo, XXXVIII/3–4 (2012a): 120–121.

Qu{tanovi}, Jovan. Kwièvnost za decu u ogledalu kul-ture. Novi Sad: Zmajeve de~je igre, 2012b.

Qu{tanovi}, Jovan. Kultura kao velika igraonica (Pop

D. \ur|ev Radovi na mle~nom putu – vaspitno zapu-{tene pesme, Beograd: ̂ eki}, 2012), Poqa, LVIII/483(2013): 210–213.

LITERATURA

Gordi}, Slavko. Slagawe vremena. Preispitivawe kri-ti~kih pristupa. Novi Sad: Matica srpska, 1983.

âpek, Karel. Marsija ili na marginama kulture. Prevod @i-vorad Jevti}. Beograd: Kultura, 1967.

Egeri}, Miroslav. Protiv kritike iz dana u dan. Polja, V/43(1959): 16.

Mandi}, Boìdar. Na pragu nestajanja. Detinjstvo, XVII/3–4(1991): 81–83.

Ognjanovi}, Dragutin. Vreme blagih promena. Srpska knji-èvnost za decu u devetoj deceniji na{eg veka. Detinj-stvo, XVII/3–4 (1991): 49–53.

Stojiljkovi}, Vlada. Poezija za decu u osmoj deceniji. De-tinjstvo, VII/2 (1981): 80–83.

Sneàna Z. [ARANÎ] ÛTURA

CRITICISMS AND REVIEWSOF JOVAN LJU[TANOVI]:

A MIRROR OF CONTEMPORARY LITERATURE FORCHILDREN AND DISTINCTIVE CRITICAL VIEW

Summary

The paper deals with the literary criticism and reviewsof contemporary literature for children, which Jovan Lju{ta-novi} has been publishing in magazines and the daily press

129

since 1986. The first critiques of that type in magazineDetinjstvo (Childhood) are also the first texts of Jovan Lju-{tanovi} on children’s literature in general, so their signifi-cance is first noticed in the domain of initiation into themost important area in which he dealt scientifically. Also,the value of these texts lies in their quality, innovation andstyle. A special reason why they are considered exception-al is the contribution they provide to the understanding ofcurrent trends, tendencies and creative intentions of contem-porary authors for children, as well as to resolving numer-ous theoretical and poetic dilemmas that accompany the sci-entific thought of children’s books. The importance of JovanLju{tanovi}’s literary critiques and reviews is reflected inthe fact that without them it is impossible to fully illumina-te his value system, critical, interpretive and analytical me-thods, as well as his share in shaping cultural space, read-ing culture, studying and promoting literature for children.

Key words: Jovan Lju{tanovi}, contemporary children’sliterature, review, critique

Pregledni rad

UDC 821.163.41-93.09 Lju{tanovi} J.050DETINJSTVO

Primqeno 2. 6. 2020.

Prihva}eno 28. 6. 2020.

� Jelena Z. STEFANOVI]*Gimnazija „Kreativno pero” Beograd

Republika Srbija

TEKSTOVI JOVANAQU[TANOVI]A UÂSOPISU DETIWSTVO

SA@ETAK: Jovan Qu{tanovi} (1954–2019) ostavio jeneizbrisiv trag u srpskoj kulturi u okviru prou~avawakwièvnosti za decu. Wegov rad u ovoj oblasti je vi{e-struk, objavqivao je nau~ne radove, kwièvne kritike,prire|ivao dela za decu, ure|ivao Detiwstvo, vodio Sa-vetovawe Zmajevih de~jih igara o kwièvnosti za decu,predavao na Visokoj {koli strukovnih studija za obrazo-vawe vaspita~a u Novom Sadu. Navedeni razli~iti prav-ci Qu{tanovi}evog angaòvawa ~vrsto su isprepleteni.U ovom radu prikazan je samo deli} wegove bogate zao-stav{tine – dat je pregled i analiza tekstova koje je Jo-van Qu{tanovi} objavio u ~asopisu Detiwstvo u perio-du 1997–2019. godine, kada je bio glavni i odgovorni ured-nik ove publikacije. Wegovi tekstovi se mogu svrstati upet kategorija: uredni~ki tekstovi, nau~ni radovi, pri-kazi dela iz kwièvnosti za decu, intervjui i nekrolozi.Oni svedo~e o {irokom poznavawu kwièvnosti za decu,savremenom analiti~kom istraìva~kom pristupu, neizo-stavnom li~nom pe~atu, te`wi da se uspostavi i odrì kon-tinuitet (odavawe priznawa starijim istraìva~ima/camai promovisawe mla|ih istraìva~a/ica) i trasiraju novipravci u oblasti prou~avawa kwièvnosti za decu.

KQU^NE REÎ: Jovan Qu{tanovi}, Detiwstvo: ~a-sopis o kwièvnosti za decu, pregled

130

* [email protected]

Jovan Qu{tanovi} (1954–2019) je veliki deosvog ̀ ivota posvetio kwièvnosti za decu, {to seo~itovalo na razli~ite na~ine: objavqivao je na-u~ne radove, kwièvne kritike, prire|ivao delaza decu, vodio Savetovawe Zmajevih de~jih igara okwièvnosti za decu, predavao kwièvnost za de-cu na Visokoj {koli strukovnih studija za obrazo-vawe vaspita~a u Novom Sadu. Osim toga, Qu{ta-novi} je od 1997. pa sve do svoje smrti bio glavnii odgovorni urednik Detiwstva – ~asopisa o kwi-èvnosti za decu. Detiwstvo je „jedini nau~ni~asopis u Republici Srbiji koji se dosledno i kon-tinuirano bavi teorijskim i kriti~kim istraì-vawem de~je kwièvnosti i kulture. Od kada je ob-javqen prvi broj 1975. godine do danas, takvo pro-blemsko usmerewe pokazalo se ne samo kao neop-hodan i intrigantan ve} i kao nau~no uticajan ob-lik promi{qawa literarnog diskursa”.1 Ministar-stvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Repu-blike Srbije proglasilo je Detiwstvo 2015. go-dine istaknutim nacionalnim ~asopisom, {to je sva-kako vaàn rezultat Qu{tanovi}evih ure|iva~kihnapora. Ciq ovog rada je da se prikaù i anali-ziraju tekstovi koje je Qu{tanovi} objavio u De-tiwstvu za vreme svog uredni~kog mandata.

âsopis Detiwstvo izlazi ~etiri puta godi-{we. Odre|eni brojevi uvek sadrè radove sa Save-tovawa Zmajevih de~jih igara o kwièvnosti za de-cu. Naj~e{}e rubrike u brojevima koji iza|u neza-visno od Savetovawa su: „Nova istraìvawa”, od-nosno „Studije i ~lanci”, „Ogledalo kritike”, „Inmemoriam”, a povremeno se objavquju radovi o po-jedinim autorima/kama, uglavnom povodom nekog ju-bileja, ili radovi o odre|enom kwièvnom ilikulturnom fenomenu. Ponekad se u ~asopisu obja-vquju odlomci iz novih rukopisa nekih autora/ki

kwièvnosti za decu i intervjui. U Detiwstvu izrazli~itih perioda razlikuju se i nazivi rubrika,ali, uop{teno gledano, ~asopis se odnosi na prou-~avawe kwièvnosti za decu uop{te i na pra}ewesavremene produkcije i kritike kwièvnosti zadecu.

Kao glavni i odgovorni urednik, Qu{tanovi} jeu Detiwstvu objavio 43 teksta, koji se mogu svr-stati u pet kategorija: uredni~ki tekstovi (15), na-u~ni radovi (10), prikazi dela iz kwièvnosti zadecu (7), intervjui (3), nekrolozi (7) i jedan tekstkoji je izvan ovih kategorija. Ova kategorizacijaje uslovna, jer npr. nekad nekrolog sadrì elemen-te nau~nog rada ili prikaz odre|ene kwige, a pita-we u intervjuu pretvara se u minijaturnu kwièvnukritiku.

Uredni~ki tekstovi

Pojedini brojevi Detiwstva po~iwu Qu{tano-vi}evim uredni~kim tekstovima u kojima se pred-stavqa tema broja: „U po~ast pesnikiwi” (1998b:3), „Andraci i jepuri” (1999a: 3), „Kako iza}i izokvira?” (2001b: 3). Nekad je tema broja zapravotema Savetovawa: „Rat i mir” (1999b: 3), „Fanta-sti~na slagalica” (2000a: 3–4), „Poetika savreme-ne srpske poezije za decu izme|u Du{ana Radovi}ai Miroslava Anti}a” (2002a: 3–4), „O nedoumica-ma i namerama” (2009b: 3–4). Ovde se moè svrsta-ti i tekst „Pred fenomenom lutkarskog teksta”(2008: 3–4), nastao u okviru Okruglog stola „Sud-bina dramskog teksta u lutkarskom pozori{tu” naDecembarskim Zmajdanima.

Tako|e, uredni~ki tekst se povremeno moèna}i i na po~etku odre|ene rubrike, takvi su ko-mentari o radovima pristigli kao odgovori na dveankete – o odnosu nove edukativno-vaspitne lite-

131

1 Preuzeto sa sajta Zmajevih de~jih igara <http://zmajevedecjeigre.org.rs/istorijat> 1. 5. 2020.

rature i kwièvnosti za decu (2004: 65–66) i opoliti~koj korektnosti u kwièvnosti za decu(2013: 56–58); zatim „Znaci vremena” (1998a:11–12), obja{wewe za pojavu nove rubrike ~ija jenamera da osvetli ̀ ivi trenutak u kwièvnostiza decu, „Srbi prvi put na Kongresu IRSCL” (2009v:49–50), u kome se kratko predstavqa konferenci-ja i najavquju radovi u~esnika/ca iz Srbije, „Poe-zija i vrednosti” (2013: 81–82) i „Gnev i poezija”(2014: 119–120), napisani povodom jedne polemikei pomalo lirski intonirani „Krici i {aputawe”(1999a: 31), kao uvod u novi rukopis S. Kraj~evi}Putnici papirne la|e.

U uredni~kim tekstovima naj~e{}e se obrazla-ù razlozi za izbor neke teme, kratko i zbirnopredstavqaju radovi ili obja{wavaju kriterijumipo kojima su grupisani. Tako se npr. u obrazloèwuizbora teme Savetovawa „Poetika savremene srp-ske poezije za decu izme|u Du{ana Radovi}a i Mi-roslava Anti}a” jasno razdvajaju povod (zajedni~koobeleàvawe okrugle godi{wice ro|ewa dva pesni-ka) i razlog: „postoji nesumwiva potreba da se izu-zetno dinami~an razvoj srpske poezije za decu u {e-stoj i sedmoj deceniji XX veka sagleda iz vizurekoja nadilazi granicu kwièvnog dela pojedina~-nog pesnika i koja traga za mogu}no{}u da se, krozkwièvna pore|ewa, {ire sagleda proces pesni~-kih kretawa epohe” (2002a: 3). Na ovaj na~in se isamim prou~avaocima/teqkama ukazuje na pravac ukojem bi trebalo da se kre}u odre|ena istraì-vawa.

Ilustrativan primer originalnog na~ina orga-nizovawa radova, odnosno ure|iva~ke dramaturgi-je (2002a: 4) jeste fantasti~na slagalica – te-mat Detiwstva posve}en fantastici u kwièvno-sti za decu. U uvodnom tekstu se obja{wava da suradovi razvrstani prema ̀ anrovima, ali se po{lood nau~ne fantastike, preko fantasti~ne pri~e do

bajke, sasvim suprotno od hronolo{kog redosledanastanka ovih ̀ anrova. „Sve je to u~iweno s predu-mi{qajem, da bi se ja~e naglasila aktuelnost pro-dora nau~ne fanatastike i woj srodnih ànrova uvisoku kwièvnost na{eg vremena” (2000a: 3).

Me|u navedenim tekstovima posebno se izdvaja„O nedoumicama i namerama” (2009b: 3–4), jer na-javquje potpuno novi koncept Savetovawa, onakavkakav je danas poznat. Iz svake re~i isijava odlu~-nost da se skup osavremeni i u~ini vi{e dijalo-{kim. O{tro se kritikuje to {to pojedini akadem-ski etablirani autori dolaze na skup sa radovi-ma koji se ti~u wihove oblasti interesovawa, a ne-maju direktne veze sa temom Savetovawa i povodomtoga se zakqu~uje: „Onaj ko nema {ta re}i na od-re|enu temu, ne mora u~estvovati na Savetovawu”(2009b: 4). Zahvaquju}i ovom tekstu moèmo da vi-dimo kako je oblikovano Savetovawe i da je za tobila potrebna i odre|ena hrabrost, odnosno odupi-rawe inerciji i postoje}im istro{enim modelima.Ti napori su urodili plodom: „Vi{e sam na timdiskusijama nau~io o kwièvnosti za djecu negoigdje drugdje”2.

Potrebno je jo{ posebno ukazati na tekst „Poe-zija i vrednosti”, koji prethodi polemici V. Mar-janovi}a i T. Petrovi}a o ]orili}evoj antologijiZlatna petorka srpske poezije za decu i mlade, jersadrì vrednosti za koje se Qu{tanovi} kao kwi-èvni kriti~ar zalaè. Iznose}i vrlo kratak iuop{ten pogled na istoriju kritike kwièvnostiza decu, on ̀ estoko kritikuje savremenu akademskukritiku zbog wene hermeti~nosti, a teku}u kri-tiku zbog vrednosnog relativizma, neanaliti~no-sti, privatnih (ne)naklonosti, praznoslovqa: „Sveto nije prirodna subjektivnost kwièvne kritike,to je wen simulakrum, wen surogat” (2013: 82).

132

2 Guxevi}, Sinan. Jovan Qu{tanovi}. <http://www.portalnovosti.com/jovan-ljustanovic> 15. 11. 2020.

U uredni~kim tekstovima ponekad se izdvajajupojedini ~lanci, npr. radovi V. Stojiqkovi}a, D.Luki} i A. Vu~kovi} koji izlaze iz okvira (2001b:3) i daje se podr{ka novim tuma~ima kwièvno-sti za decu, posebno se hvale radovi Zorane Opa-~i} Nikoli} i Valentine Pe{i} (2002a: 3–4), {toje veoma va`no zbog {irewa kruga prou~avalaca//teqki ove oblasti, kao i zbog prodora novog znawa.

Nazna~ene su i pojedine te{ko}e sa kojima seredakcija suo~ava, kao {to su: nedovoqan odziv naneku temu, finansijski problemi, situacija u ko-joj je pojedine tekstove potrebno urediti prema na-u~nim zahtevima kako bi se, npr., doprinelo „for-mirawu semanti~kog poqa u kome }e se sinteti~kigovoriti o lutkarstvu u Srbiji i u sinhronijskoji u dijahronijskoj perspektivi” (2008: 4), ili ka-da uredni{tvo nevoqno objavquje neki tekst (2014:119). Tako|e, sa~uvano je se}awe na odràvawe Sa-vetovawa usred bombardovawa (1999b: 3).

Nau~ni radovi3

Na osnovu radova objavqenih u Detiwstvu, kaotri glavna ̀ anrovska poqa Qu{tanovi}evog inte-resovawa mogu se izdvojiti poezija, roman i bajka,a osim toga posebno se bavio i fenomenom humora.

Qu{tanovi} smatra da prou~avawe humora ukwièvnosti za decu vodi ka otkrivawu wene su-{tine (1998v: 48). U radu „êkaju}i post-modernogNu{i}a: o humoru u srpskoj kwièvnosti za decudanas” (1998v: 48–53) razmatra se pozicija humorau dva suprotna pola savremene kwièvnosti za de-cu, komercijalnom romanu infantilne utopije ~i-ji su glavni predstavnici G. Stojkovi} i S. Sta-

ni{i} i postmodernim tekstovima punim ironij-skog poigravawa i resemantizacije drugih kwièv-nih dela ili elemenata (masovne) kulture, poputzbirke humoreski Bi}a o kojima malo znamo V. @a-neti}a i zbirki pesama Re~e mi jedno dijete M.Odalovi}a i I love, av, av you Popa D. \ur|eva.Pokazuje se da je humor prisutan na obe strane izakqu~uje da je na jednoj strani re~ o humoru kojizabavqa decu, a na drugoj o humoru koji ih podsti~eda otkrivaju veliki prostor qudske kulture, teda bi ovaj jaz izme|u dva pola mogao da premostisamo neki postmoderni Nu{i} (1998v: 53).

Po~ev{i od tragawa za nastankom termina mo-derna de~ja poezija u radu „Pojava izraza ’moder-na de~ja poezija’ – polemi~ki kontekst” (2001a:3–11), Qu{tanovi} se u nekoliko svojih radova oistaknutim srpskim pesnicima bavi ovim fenome-nom. Wegovo tuma~ewe teksta „O modernoj de~jojpoeziji” (1934), u kome se Marko Risti} osvr}e napolemiku Gligori}–Vinaver objavqenu u Vremenu1933. i hvali Vu~ovu poemu Podvizi druìne „Petpetli}a”, predstavqa zna~ajan prilog istorijisrpske kwièvnosti za decu. Osvetqena su tri mo-dela pristupu kwièvnosti za decu, jedan koji teìestetizmu i osloba|awu od pouke (Vinaver), drugikoji je za sintezu estetskog i socijalnog (Risti})i tre}i koji se zalaè za socijalni, klasni an-ga`man (Gligori}). Tako|e, pokazuje se da, iakoRisti} ̀ estoko kritikuje modernizam posle Prvogsvetskog rata, terminu moderna poezija za decu neodri~e pozitivno zna~ewe.

U Anti}evoj poeziji Qu{tanovi} nalazi moder-no u tematici i jeziku, smewivawu lirskih subje-kata, ukr{tawu konkretnog i univerzalnog, roman-ti~nog i humoristi~nog, {to moèmo videti u tek-stu „Poetika modernog u Plavom ~uperku” (2009a:29–40), ali jasno dovodi u pitawe jedinstveno shva-tawe po kome je Anti} inovativan. On navodi da

133

3 U ovu grupu tekstova uslovno su, zahvaquju}i sadràju i pri-stupu, ubrojana i ~etiri rada objavqena u periodu 1998–2000,iako im, formalno gledano, nedostaje nau~ni aparat.

je Anti}eva poezija op{teprihva}ena, npr. do 2001.na srpsko-hrvatskom jezi~kom podru~ju je objavqeno~ak 39 izdawa Plavog ~uperka (1965), a to nije ka-rakteristi~no za modernu poeziju: „ova poezija ni-je prevazilazila vidokrug {iroke publike, nije po-stala neprozirna na na~in moderne pesme, ostalaje bliska, prisna elementarnoj sentimentalno-ro-manti~noj ose}ajnosti qudi i wihovoj potrebi zapoeti~no{}u” (2009a: 39).

Za razliku od Anti}eve, u R{umovi}evoj poezi-ji Qu{tanovi} nalazi subverzivne aspekte, odno-sno avangardni duh, isti~u}i wen polemi~ki odnosprema tradiciji, posebno analiziraju}i wegovu pr-vu zbirku Ma {ta mi re~e (1971) u radu „O man-guplucima i ozbiqnosti Qubivoja R{umovi}a”(2000b: 44–48). Kod R{umovi}a je i vaspitna funk-cija pesama zaodenuta u moderno ruho, umesto di-rektne poruke koriste se ironija, hiperbola, alego-rija, aluzivnost (2000b: 47). Qu{tanovi} navodida R{umovi} „stoji pred svojim ~itaocima, {ar-mantan u svojoj pesni~koj hrabrosti, voqen u svo-joj drskosti, i duhovit do u beskrajon” (2000b: 46),zakqu~iv{i jo{ 2000. da je ovaj pesnik po{tovaniìvi klasik.

U tekstu „Podetiwewe homo ludens-a u poezijiza decu Popa D. \ur|eva” (2018: 35–44) Qu{tano-vi} ukazuje i na modernost \ur|evqeve poezije, in-terpretiraju}i je sa stanovi{ta teorije igre. Vi-{eslojnu izgredni~ku prirodu \ur|evqeve igre raz-otkriva u pojedinim pesmama iz zbirke Izvo|a~ be-snih glista (2002), ~iji je naslov ve} svojevrstanautopoetski iskaz. Pesnikov glavni kwièvni po-stupak, blizak nesputanoj de~joj igri, Qu{tanovi}odre|uje kao razuzdanu divergentnu asocijativ-nost, koja se vezuje za pojedine elemente poznatihkwièvnih i drugih umetni~kih dela, frazeologi-ju, svakodnevnu komunikaciju, razli~ite socijalnepojave.

Pored poezije Qu{tanovi}evu istraìva~ku pa-`wu zaokupqa i roman kao najzastupqenija kwi-èvna vrsta u savremenoj kwièvnosti za decu. Ta-ko je npr. ciq rada „Razgranavawe romana” (1998a:14–18) analiza dominantnog toka savremenog srp-skog romana za decu ~iji su najzna~ajniji pred-stavnici/e: G. Stojkovi}, M. Maticki, S. Stani{i}i V. Aleksi}, a koji vu~e koren od prekretni~kogromana G. Stojkovi}a Hajduk u Beogradu (1985).Qu{tanovi} priznaje da je druga~ije anticipiraorazvoj romana, umesto postmodernisti~kog romanaza decu u duhu Radovi}eve poetike pojavio se Stoj-kovi}ev roman infantilne utopije4 u kome je „nadelu postupak inicijacije kakvu sawaju dvanaesto-godi{waci, bez mnogo muke” (1998a: 16) i koji je,uprkos mnogim slabostima, ispunio horizont o~e-kivawa mlade publike, omogu}iv{i im sna`nuidentifikaciju sa glavnim junakom. Navode}i oso-benosti pojedinih autora/ki romana za decu kojipripadaju ovoj struji, Qu{tanovi} isti~e Stani-{i}ev humor i „psiholo{ki trenutno najsuptil-nije pripovedawe” Vesne Aleksi} (1998a: 18).

Ratnim romanom za decu bavi se u dva teksta:„Tipovi rata – tipovi romana” (1999b: 25–29) i„Deca, rat i kulturne razlike: dva romana sa tema-tikom rata u Bosni” (2009v: 65–70). U prvom pratievoluciju ratnog romana za decu na ovim prostori-ma, s obzirom na promenu uloge dece u wima. Sma-tra da, za razliku od romana o Drugom svetskom ra-tu, u kojima je uloga dece martirska i/ili revolu-cionarno-aktivisti~ka, u romanima o ratovima 90-ih

134

4 A. Vu~kovi} u svom doktoratu Srpski roman za decu na po-~etku 21. veka u svetlu kwièvnih nagrada (2001–2010) od Qu-{tanovi}a preuzima termin infantilna utopija i koristi gakao jednu od kategorija, nazna~iv{i: „Iako u literaturi odred-nica infantilna utopija nije zvani~no prihva}ena, taj terminje u {irokoj upotrebi jer precizno ozna~ava kwièvni fenomenkoji stavqa u fokus” (2016: 96).

deca su uvek samo ̀ rtve rata.5 Izdvaja romane Or-lovi rano lete B. ]opi}a i Sala{ u malom rituA. Dikli}a kao primere prvog tipa romana, nagla-{avaju}i da su oni bili uzor za nastanak drugihromana iz ovog korpusa. Primeri romana koji tema-tizuju dramu deteta u ratovima 90-ih su Giga pravimore J. Petrovi} (sa antiratnim humanisti~kimstavom), De~ak i wegov {tit J. Lubardi}a (sahri{}ansko-pravoslavnim stavom) i Lutka na tro-toaru I. Pudla (sa stavom na{i su dobri tu|i suzli).

O Lubardi}evom romanu Qu{tanovi} govori ideset godina kasnije u ve} pomenutom tekstu „Deca,rat i kulturne razlike...” (2009v: 65–70), porede}iga sa romanom Mjesec, san i papirni avioni bo-{wa~kog autora Ze}ira Hasi}a. Sli~nosti nalazi uglavnom junaku istih godina, odsutnom ocu, ratnimopasnostima i li{avawima i predstavqawu ratakao bezumqa, a glavnu razliku vidi u tome {to jekod Hasi}a slika dobra i zla pojednostavqena (na-{i su dobri, druga strana je zla), dok se kod Lu-bardi}a i nasiqe i dobrota nalaze na svim zara}e-nim stranama. U radu nedostaje obja{wewe dru-{tveno-istorijskog konteksta rata u Bosni, samose u jednoj fusnoti navodi da o uzrocima ratova ubiv{oj Jugoslaviji postoje razli~ite interpreta-cije, uglavnom uslovqene nacionalno-ideolo{kimstavovima zara}enih strana (2009v: 65).

Kada je u pitawu bajka, Qu{tanovi} svojim tek-stom „De~je ̀ eqe kao vodi~ u druge svetove u baj-kama Grozdane Oluji}” (2019: 3–8), polaze}i odPropa, obja{wava prelazak u druge svetove kaokonstitutivni element bajki, koji je u Oluji}ki-nim bajkama Sedefna ruà, Masla~ak, Crvenorepa,

Selo iznad oblaka iniciran de~jom èqom, odno-sno èqom glavnog lika, da bi analizu razvio tu-ma~e}i taj prelaz u duhu Karla Gustava Junga, kaoput individuacije do sticawa sopstva. Ponirawe upsihoanaliti~ko tuma~ewe prisutno je u tuma~ewubajke [arenorepa. Pored toga, prisutno je i pore-|ewe izme|u usmene i autorske bajke, pri ~emu sena kraju rada zakqu~uje da je u Oluji}kinim bajka-ma „univerzum tradicionalnog patrijarhalnog sve-ta zamewen individualisti~kom egzistencijom juna-ka u neizvesnosti savremenog sveta” (2019: 7).

Kada se ima u vidu da je kwièvnost za decu sin-kreti~na, ne ~udi {to se Qu{tanovi} u „Bele{ka-ma o antropolo{kim manguplucima Dobrosava Boba@ivkovi}a” (2011: 79–81) bavi ilustracijom. Onukazuje na antropocentri~nost @ivkovi}evih ka-rikatura, nagla{avaju}i wihovu ironi~nost i zdra-vu mrzovoqu koje zabavqaju i zasmejavaju publiku ihvale}i ih kao velike ode ̀ ivotu.

Prikazi dela iz kwièvnosti za decu

Qu{tanovi} je u „Ogledalu kritike” prikazaokwige razli~itih ̀ anrova namewene deci razli~i-tog uzrasta, i Ma{talicu, ~asopis za pred{kol-sku decu. Nekad su neposredan povod za objavqiva-we tih prikaza kwièvne nagrade: „ûdni Odisej”(1999a: 55–56) o romanu Nov~anikova ~udbina R.Vasilevskog i „Ume}e pri~awa kratke pri~e” (2004:67–68) o Keceqi na bele tufne V. Vidojevi} Ga-jovi}, a u drugim slu~ajevima verovatno autoroveli~ne sklonosti: „ûda Svete Gore” (2012: 120––122) o Pri~ama iz Bogorodi~inog vrta E. Cero-vi} Mla|e, „Praizvor detiwstva” (2005: 50–53) oDva detiwstva D. Brajkovi}a, „Odrastawe kaopsiholo{ka drama” (2002a: 90–91) o Vrte{ci S.Kraj~evi}. U ovu kategoriju moè se svrstati i tekst

135

5 D. [quki} kritikuje Qu{tanovi}ev stav po kome su roma-ni o Drugom svetskom ratu ideolo{ki obojeni, dok romani oratovima 90-ih „razvejavaju stare ideolo{ke iluzije” donose}ijedinstveno ose}awe rata (2018: 70).

„Ironi~na ’osa sveta’ Mo{a Odalovi}a” (1997b:49–51) o Odalovi}evoj pesmi „Tom Sojer u CrnojGori”, iako nije objavqen u pomenutoj rubrici.

Prikaze novih kwiga za decu Qu{tanovi} ~estopo~iwe in medias res, otkrivaju}i wihov tematsko--motivski sloj i specifi~nosti kwièvnog postup-ka autora/ke, koje zatim ilustruje pomnim ~ita-wem odgovaraju}ih primera. Obi~no posve}uje pa-`wu naratolo{kim elementima teksta, posebno na-~inima konstituisawa pripoveda~a i izabranimta~kama gledi{ta.

Ponekad prikaz prati strukturu same kwige, kaoprilikom predstavqawa prve pesni~ke zbirke zadecu D. Brajkovi}a, gde se u parovima pesama para-lelno prati preda~ka i potoma~ka perspektiva,ukazuje na transformaciju usmeno-patrijarhalnogu moderno-urbani na~in ìvota i isti~e da ja~ulirsku snagu imaju pesme u kojima se ~uje glas sta-rijeg lirskog subjekta.

Najafirmativniji je prikaz kwige S. Kraj~evi}Vrte{ka, koja, po Qu{tanovi}u, nije ànrovskipotpuno diferencirana te se moè ~itati kaozbirka pripovedaka ili kao roman. Od prve re~e-nice koja skre}e pa`wu: „U srpskoj prozi za decuima ne{to novo” (2002a: 90), do samog kraja, kadase isti~e da je re~ o prozi koja je nastala izvanpreovla|uju}ih tokova, koja visoko nadilazi te-ku}u produkciju, a pojedine pripovetke direktnopreporu~uju antologi~arima, iznosi se mno{tvo sa-drìnskih i formalnih kvaliteta samog teksta.

Kada je Ma{talica u pitawu, uvaàva se te-ìna zadatka pred kojom se na{la redakcija, daostvari komunikaciju sa najmla|om decom, ~ijapa`wa je kratkotrajna, hvali se wen interaktivnipristup i daju konkretne sugestije za poboq{awe,kao {to su: smawewe teksta, ve}i broj ilustraci-ja, upro{}avawe re~enice, direktnije obra}awe de-ci performativnim jezikom (1999a: 79–80).

Intervjui

U Detiwstvu su u periodu 1997–2019. objavqenai tri intervjua koja je vodio Jovan Qu{tanovi}, saprofesorom Slobodanom @. Markovi}em („Kwièv-nost za decu ne moè se izu~avati izvan kwièvno-sti”, 1999v: 11–17), sa Borom ]osi}em povodom pe-desetogodi{wice objavqivawa wegove antologij-ske6 antologije De~ja poezija srpska („U ozbiqnimkwigama je mnogo detiwastog – u de~joj lektiri ne-~uveno mnogo ozbiqnog”, 2015: 86–88) i sa Petrom@ebeqanom, dobitnikom Nagrade „Neven” za 2002.godinu, za kwigu uspomena Jednom u Perlezu („Nizkapi rose na listu rogoza”, 2003: 71–75).

U ovoj ulozi Qu{tanovi} se predstavqa ne samokao poznavalac stvarala{tva pomenutih autora ve}i {ireg kwièvnog i dru{tvenog konteksta va`nogza razumevawe wihovog rada. Ciq intervjua jesteda se istakne zna~aj pomenutih stvaralaca u kwi-èvnosti za decu i da se osvetle najzna~ajnijiaspekti wihovog rada, ali su neizostavna i pitawao wihovom detiwstvu. Markovi} je detaqan i teme-qan u odgovorima, ]osi} {krt i sveden, a @ebe-qan raspri~an i slikovit. Sva trojica pak isti~uva`nost Zmajevih de~jih igara, Markovi} kao sa-stavnog dela stvarawa novog kulturnog prostora,]osi} jer su vaskrsle wegovu antologiju, a @ebe-qan ih, zajedno sa Politikom za decu i Progra-mom za decu i mlade Radio Beograda (u kome radi)smatra „najzna~ajnijom institucijom koja neguje ipodsti~e kwièvno, ali i svako drugo stvarala-{tvo za decu” (2003: 74).

Posebno je zna~ajan intervju sa Slobodanom @.Markovi}em, budu}i da se u wemu moè pratiti na-stanak i razvoj akademskog prou~avawa kwièvno-sti za decu, ali i nastanak ~asopisa Detiwstvo.

136

6 Ovako je u naslovu svog rada i samom radu naziva Sneàna[aran~i} ûtura (2015: 88–92).

Nekrolozi

Qu{tanovi}evi tekstovi objavqeni u rubrici„In memoriam” se me|usobno znatno razlikuju, odbele{ki, odnosno uvoda pre nekrologa: „Profesorenergije i du{e: Dragutin Ogwanovi} 1933–1999”(1999v: 3–4) i „Opro{taj sa Kamenovom” (2017:99–100), preko li~nih se}awa i impresija: „Posled-wi susret sa Luki}em” (2006: 92–93) i „VladimirMilari} (1930–2011): razgovori s Vlatkom” (2011:135–137), do prikaza najzna~ajnijeg dela iz auto-rovog opusa – „Prah, sve je prah: Vojislav Despotov(1950–2000)” (2000b: 92–93) i tekstova u kojima sevrednuje celokupni doprinos prou~avawu kwièvno-sti za decu: „O doprinosu Nova Vukovi}a izu~avawukwièvnosti za decu” (2002b: 94–96) i „Slobodan@. Markovi} (1928–2015)” (2015: 103–107).

îni se, ipak, da su ovi tekstovi vi{e od „~lan-ka objavqenog povodom ne~ije smrti, obi~no s po-dacima o ìvotu i radu, tj. dru{tenim zaslugamaumrlog” (Popovi} 2007: 469). Qu{tanovi} ve{touspeva da prevazi|e op{ta mesta ove prigodne for-me, wegovi nekrolozi su sadràjni i zanimqivi, aod pateti~nosti i izve{ta~enosti ~uva ih duhovi-tost ili precizan i objektivan pristup. Vidqivaje namera da se oda priznawe pregaocima u oblastikwièvnosti za decu i da se i na taj na~in uspo-stavi i odrì kontinuitet u ovoj oblasti. Qu{ta-novi} posle op{irnog teksta o ìvotu i radu S.@. Markovi}a ve{to saìma wegov doprinos prou-~avawu kwièvnosti za decu: „uvo|ewe akademskogkwièvnonau~nog pristupa i uspostavqawe nau~nihstandarda, u~e{}e u konstituisawu ideje ’naivnesvesti’ i uspostavqawu ’pozitivne ontologije de-tiwstva’, kao i ̀ anrovska istraìvawa, pre svegapri~e i poeme” (2015: 106).

Iz dana{we perspektive, posebno dragocenim~ine se neki komentari koji se odnose na samog au-

tora ovih nekrologa, bez obzira na to da li ih da-ju drugi, kao npr. D. Luki}, koji Qu{tanovi}a naFestivalu humora u Lazarevcu do~ekuje duhovitimjezi~kim poigravawem: „Ovo je onaj Qu{tanovi}{to qu{ti pisce za decu” (2006: 92), ili je re~ oQu{tanovi}evim li~nim uvidima povodom odre|e-nih se}awa, kakvo je ono o susretu sa V. Milari}emprilikom koga ovaj kaè da je pokretawe Detiw-stva bila gre{ka, jer je ~asopis samo getoiziraokwièvnost za decu: „Kritika kwièvnosti za de-cu po~ela je da pronalazi svoje mesto u uglednimkwièvnim ~asopisima rame uz rame sa ostalomkwièvno{}u. A onda se pojavilo Detiwstvo ko-je je uspostavilo novu izolaciju” (2011: 136). Qu-{tanovi} navodi da se ~esto se}a tih Milari}evihre~i i da zato poku{ava da „gre{ku” zvanu De-tiwstvo pretvori od svojevrsnog egzila u ~asopiskoji pripada kwièvnosti uop{te te da to do-ìvqava kao Milari}ev amanet (2011: 136–137).

* * *

Svrstavawu u kategorije odupire se tekst „Cr-venkapa gricka vuka?” (1997a: 12–17), zbog domi-nantno esejisti~kog pristupa u razmatrawu pozici-ja kwièvnosti za decu u globalnom selu integri-sanom masovnim medijima. Crvenkapa se poredi sakwièvno{}u za decu, koja je, sa svojom kotaricompunom ponuda, zabasala u {umu u kojoj ìvi stra-{ni vuk masovnih medija. Efektan okvir teksta za-jedno ~ini pitawe s po~etka teksta o tome da li jeipak ona sama kriva {to }e sresti zlog vuka i pi-tawe s kraja teksta o tome ko }e koga pojesti.

* * *

Moè se zakqu~iti da Qu{tanovi}evo pisaweu Detiwstvu karakteri{e tematska i formalnaraznovrsnost. Wegovi tekstovi svedo~e o {irokom

137

poznavawu kwièvnosti za decu, savremenom anali-ti~kom istraìva~kom pristupu, neizostavnomli~nom pe~atu, te`wi da se uspostavi i odrì kon-tinuitet (odavawe priznawa starijim kwièvnimkriti~arima i teoreti~arima i promovisawe mla-|ih istraìva~a/ica) i trasiraju novi pravci uoblasti prou~avawa kwièvnosti za decu. Osim to-ga, u wima dolazi do izraàja sve ono {to sam Qu-{tanovi} zahteva od kwièvne kritike, jednostav-nost, pristupa~nost, spremnost da se kwièvnitekst vrednuje, zagrejano u~e{}e u teku}em kwi-èvnom ̀ ivotu. Osobenost Qu{tanovi}evog pisa-wa je i slikovit, ̀ iv i bogat jezik koji svojom raz-bokoreno{}u ~esto izlazi iz strogih okvira aka-demskog diskursa. Najupe~atqiviji Qu{tanovi}evitekstovi su oni u kojima je prepoznatqiv odre|eniemotivni ton, bez obzira na to da li se autor ̀ e-sti ili odu{evqava. Wegovi nau~ni radovi pred-stavqaju zna~ajan doprinos prou~avawu kwièvno-sti za decu, a wegov neo~ekivani odlazak nenadokna-div gubitak za sve nas, wegove po{tovaoce/teqke.

IZVORI

Qu{tanovi}, Jovan. Crvenkapa gricka vuka? Detiwstvo

3 (1997a): 12–17.

Qu{tanovi}, Jovan. Ironi~na „osa sveta” Mo{a Odalo-

vi}a. Detiwstvo 4 (1997b): 49–51.

Qu{tanovi}, Jovan. Znaci vremena. Detiwstvo 1 (1998a):

11–17.

Qu{tanovi}, Jovan. Razgranavawe romana. Detiwstvo 1

(1998a): 14–18.

Qu{tanovi}, Jovan. U po~ast pesnikiwi. Detiwstvo 2

(1998b): 3.

Qu{tanovi}, Jovan. êkaju}i post-modernog Nu{i}a: o

humoru u srpskoj kwièvnosti za decu danas. Detiw-

stvo 3/4 (1998v): 48–53.

Qu{tanovi}, Jovan. Andraci i jepuri. Detiwstvo 1

(1999a): 3.

Qu{tanovi}, Jovan. Krici i {aputawe: iz novog rukopisa

Spomenke Kraj~evi}: „Putnici papirne la|e”. Detiw-

stvo 1 (1999a): 31.

Qu{tanovi}, Jovan. ̂ udni Odisej. Detiwstvo 1 (1999a):

55–56.

Qu{tanovi}, Jovan. Ma{talica. Detiwstvo 1 (1999a):

79–80.

Qu{tanovi}, Jovan. Rat i mir. Detiwstvo 2/3 (1999b): 3.

Qu{tanovi}, Jovan. Tipovi rata – tipovi romana. Detiw-

stvo 2/3 (1999b): 25–29.

Qu{tanovi}, Jovan. Profesor energije i du{e: Dragutin

Ogwanovi} 1933–1999. Detiwstvo 4 (1999v): 3–4.

Qu{tanovi}, Jovan. Kwièvnost za decu ne moè se izu~a-

vati izvan kwièvnosti. Detiwstvo 4 (1999v): 11–17.

Qu{tanovi}, Jovan. Fantasti~na slagalica. Detiwstvo

1/2 (2000a): 3–4.

Qu{tanovi}, Jovan. O manguplucima i ozbiqnosti Qubi-

voja R{umovi}a. Detiwstvo 3/4 (2000b): 44–48.

Qu{tanovi}, Jovan. Prah, sve je prah: Vojislav Despotov

(1950–2000). Detiwstvo 3/4 (2000b): 92–93.

Qu{tanovi}, Jovan. Pojava izraza „moderna de~ja poezija”

– polemi~ki kontekst. Detiwstvo 1/2 (2001a): 3–11.

Qu{tanovi}, Jovan. Kako iza}i iz okvira? Detiwstvo

3/4 (2001b): 3.

Qu{tanovi}, Jovan. Poetika savremene srpske poezije za

decu izme|u Du{ana Radovi}a i Miroslava Anti}a: ~ar

kwièvnih pore|ewa. Detiwstvo 1/2 (2002a): 3–4.

Qu{tanovi}, Jovan. Odrastawe kao psiholo{ka drama. De-

tiwstvo 1/2 (2002a): 90–91.

Qu{tanovi}, Jovan. O doprinosu Nova Vukovi}a izu~a-

vawu kwièvnosti za decu. Detiwstvo 3/4 (2002b):

94–96.

Qu{tanovi}, Jovan. Niz kapi rose na listu rogoza. De-

tiwstvo 1/2 (2003): 71–75.

Qu{tanovi}, Jovan. Pone{to o ishodima ankete. Detiw-

stvo 1/2 (2004): 65–66.

138

Qu{tanovi}, Jovan. Ume}e pri~awa kratke pri~e. Detiw-

stvo 1/2 (2004): 67–68.

Qu{tanovi}, Jovan. Praizvor detiwstva. Detiwstvo 3/4

(2005): 50–53.

Qu{tanovi}, Jovan. Posledwi susret sa Luki}em. Detiw-

stvo 1 (2006): 92–93.

Qu{tanovi}, Jovan. Pred fenomenom lutkarskog teksta.

Detiwstvo 4 (2008): 3–4.

Qu{tanovi}, Jovan. Poetika modernog u „Plavom ~uper-

ku”. Detiwstvo 1–2 (2009a): 29–40.

Qu{tanovi}, Jovan. O nedoumicama i namerama. Detiw-

stvo 3 (2009b): 3–4.

Qu{tanovi}, Jovan. Srbi prvi put na kongresu IRSCL.

Detiwstvo 4 (2009v): 49–50.

Qu{tanovi}, Jovan. Deca, rat i kulturne razlike. Detiw-

stvo 4 (2009v): 65–70.

Qu{tanovi}, Jovan. Bele{ke o antropolo{kim manguplu-

cima Dobrosava Boba @ivkovi}a. Detiwstvo 3/4

(2011): 79–81.

Qu{tanovi}, Jovan. Vladimir Milari} (1930–2011): raz-

govori s Vlatkom. Detiwstvo 3/4 (2011): 135–137.

Qu{tanovi}, Jovan. ûda Svete Gore. Detiwstvo 3/4

(2012): 120–122.

Qu{tanovi}, Jovan. Anketa i weni dometi. Detiwstvo

3 (2013): 56–58.

Qu{tanovi}, Jovan. Poezija i vrednosti. Detiwstvo 3

(2013): 81–83.

Qu{tanovi}, Jovan. Gnev i poezija. Detiwstvo 2 (2014):

119–120.

Qu{tanovi}, Jovan. Intervju s Borom \osi}em: U ozbiq-

nim kwigama je mnogo detiwastog – u de~joj lektiri

ne~uveno mnogo ozbiqnog. Detiwstvo 4 (2015): 86–88.

Qu{tanovi}, Jovan. Slobodan @. Markovi} (1928–2015).

Detiwstvo 4 (2015): 103–107.

Qu{tanovi}, Jovan. Opro{taj sa Kamenovom. Detiwstvo

3 (2017): 99–100.

Qu{tanovi}, Jovan. Podetiwewe homo ludens-a u poezijiza decu Popa D. \ur|eva. Detiwstvo 4 (2018): 35–44.

Qu{tanovi}, Jovan. De~je ̀ eqe kao vodi~ u druge svetove

u bajkama Grozdane Oluji}. Detiwstvo 4 (2019) 3–8.

LITERATURA

Vu~kovi}, Ankica. Srpski roman za decu na po~etku 21.

veka u svetlu kwièvnih nagrada (2001–2010). Doktor-

ska disertacija. Novi Sad: Filozofski fakultet,

2016.

Popovi}, Tanja. Re~nik knjièvnih termina. Beograd; LogosArt, 2007.

[aran~i} ̂ utura, Sneàna. Antologijska antologija Bo-

re ]osi}a. Detiwstvo 4 (2015): 88–92.

[quki}, Dara. Savremena recepcija romana za decu koji

tematizuju NOB. Na|a Bobi~i} (ur.). Rat iz de~je per-

spektive. Beograd: Udruèwe Radnik, 2018, 63–75.

Jelena Z. STEFANOVI]

ARTICLES BY JOVAN LJU[TANOVI]IN THE JOURNAL CHILDHOOD

Summary

Jovan Lju{tanovi} (1954–2019) left an indelible markon Serbian culture as part of the study of children’s litera-ture. His work in this field is vast; he published scientificworks, literary criticism, prepared works for children, edit-ed the journal Childhood, led the Conference at Zmaj Chil-dren’s Games on Children’s Literature, taught at the PreschoolTeacher Training College in Novi Sad. These different inte-rests of Lju{tanovi}’s engagement are tightly intertwined.This paper presents only a part of his rich legacy – an over-view and analysis of texts published by Jovan Lju{tanovi}in the journal Childhood in the period 1997–2019 is givenwhen he was the editor-in-chief of this publication. Textscan be divided into five categories: introductory editorialtexts, scientific papers, reviews of works of children’s litera-

139

ture, interviews, and obituaries. They testify to a broadknowledge of children’s literature, a modern analytical re-search approach, an indispensable personal stamp, strivingto establish and maintain continuity (recognizing older andpromoting younger researchers) and tracing new directionsin the field of studying children’s literature.

Key words: Jovan Lju{tanovi}, Childhood: journal ofchildren’s literature, review




� Ivana R. MIJI] NEMET*Visoka {kola strukovnih studija

za obrazovawe vaspita~a Novi Sad

Republika Srbija

� Marijana S. JELISAVÎ]**Univerzitet u Novom Sadu


Republika Srbija

FANTASTI^NASLAGALICAJOVANAQU[TANOVI]A

SA@ETAK: U ovom radu ukaza}emo na tekstove u ko-

jima je Jovan Qu{tanovi} promi{qao o fantastici u srp-

skoj kwièvnosti za decu, percipiraju}i je kao tekovinu

modernizacije dru{tva i kwièvnosti. Razmotreni hrono-

lo{ki – redosledom kojim su nastajala kwièvna dela ko-

ja su bila predmet Qu{tanovi}evog interesovawa – ovi

tekstovi tvore sliku o genezi fantastike u srpskoj lite-

raturi za decu. Od J. J. Zmaja do Dubravke Ugre{i}, od

Sime Matavuqa do Vladimira Stoj{ina, s osvrtom na te-

mat ~asopisa Detiwstvo iz 2000. godine koji je posve}en

fantastici u kwièvnosti za decu, a koji je uredio Jovan

Qu{tanovi}, sagleda}emo materijal ~iji se delovi, razli-

~itih veli~ina i oblika, slaù u jedinstvenu celinu.

KQU^NE REÎ: Jovan Qu{tanovi}, kwièvnost za

decu, fantastika, bajka, fantasti~na pri~a, mit

140

* [email protected]** [email protected]

I

Premda je re~ o vidu kwièvnosti ~iji koreniseù do najranijih svetskih mitova i usmene umet-nosti re~i, fantastika nije uvek razmatrana kaone{to ~emu bi autori trebalo da streme prilikomoblikovawa svojih dela. Ovakvom shvatawu umnogo-me su doprineli Platon i Aristotel, detektuju}ije kao r|av i neta~an oblik mimezisa (v. A}in 1978:232; Hume 2014: 5). U domenu kwièvnosti za de-cu, recepcija fantastike je nagla{eno polarizova-na: po~ev od 18. veka, kada se pojavquju prvi teksto-vi koji eksplicitno adresiraju decu, smewuju se iliukr{taju periodi u kojima se kwièvna fantasti-ka smatra {tetnom za decu i periodi u kojima sepak deca percipiraju kao wena prirodna i poseb-no pogodna publika. Rasprave o {tetnom uticajufantastike, kao i insistirawa na prirodnoj veziizme|u deteta i sveta ma{te traju i danas, pri ~e-mu nekriti~ko, doslovno prihvatawe teze da jefantastika u kwièvnosti za decu nepodobna, ili,naprotiv, „kod svoje ku}e”, kao posledicu ima izo-stanak ozbiqnog razmatrawa uslova, mehanizama ipretpostavki pod kojima je fantastika postala de-lom de~je kwièvnosti.

Do ozbiqnijeg prou~avawa fantastike u doma-}em kontekstu dolazi u drugoj polovini 20. veka.Na tom poqu, zna~ajna promi{qawa i sagledavawafantasti~ne kwièvnosti dolaze iz pera ZoranaMi{i}a, Branimira Donata, Vlade Uro{evi}a, Jo-vice A}ina, Boè Vukadinovi}a, Save Damjanova iPredraga Palavestre. Detaqno odre|ewe fanta-sti~nog i wegovu klasifikaciju, uz pozivawe na utom trenutku najsavremeniju stru~nu literaturu (Cve-tan Todorov), daje i Novo Vukovi} u studiji Izagranica mogu}eg: fantasti~no i ~udesno u kwi-èvnim djelima za decu nastalim u periodu izme|udva svjetska rata na srpskohrvatskom jezi~kom

podru~ju (1979). Ovi teoreti~ari i antologi~aridonose dubinsko i stvarala~ko razumevawe i ~ita-we fantasti~ne kwièvnosti i upu}uju na va`nostotkrivawa srpske (u {irem smislu jugoslovenske)kwièvnofantasti~ne tradicije. Wihovi rezultatidoprinose oìvqavawu recepcijsko-kriti~kog in-teresovawa za fantasti~nu kwièvnost i inicira-ju ozbiqan rad na tom poqu kod nas krajem 20. i napo~etku 21. veka.

[ire i ~vr{}e utemeqenom istraìvawu kwi-èvne fantastike u srpskom kontekstu dao je svojdoprinos i jedan od najagilnijih pregalaca na po-qu kwièvnosti za decu, Jovan Qu{tanovi}. Iakonevelik broj Qu{tanovi}evih tekstova naslovomsugeri{e da je re~ o istraìvawima koja su uskovezana za fantastiku, u brojnim wegovim radovi-ma, posve}enim razli~itim pitawima i raznorod-nim aspektima kwièvnosti za decu, kontinuiranoje razmatrana i problematika vezana za prisustvo,percepciju i recepciju fantastike u srpskoj de~jojkwièvnosti i srpskoj kulturi, od koje je ova kwi-èvnost neodvojiva. Ovde }emo nastojati da poka-èmo da su tekstovi Jovana Qu{tanovi}a u kojimasvestrano promi{qa o fantastici izuzetno zna~aj-ni za izu~avawe fantastike u srpskoj kwièvnostiza decu, ali i u srpskoj kwièvnosti uop{te.

II

Premda pojedini teoreti~ari fantastike i fol-klora, slede}i teorijsku poziciju Cvetana Todoro-va, usmenu bajku, kao i mit, ne uvr{tavaju u korpusfantasti~ne kwièvnosti, jer prisustvo natpri-rodnog u wima ~ini „normalan” ambijent tj. ne iza-ziva ~u|ewe (v. Boji} 1986; Karanovi}–Torwanski2004), mnogi prou~avaoci smatraju da je re~ o pozi-ciji koja se moè dovesti u pitawe, te u fantasti-

141

ku ubrajaju i ~udesno, odnosno fantastiku odre|ujukao va`no semanti~ko obele`je mita i usmene baj-ke, ali i drugih usmenih ̀ anrova koje odlikuje na-rativnost (v. Mi{i} 1968; Vukovi} 1979; Damjanov2011; Deteli} 1989; Radulovi} 2009; Pe{ikan Qu-{tanovi} 2012a). U uvodnom poglavqu kwige Cr-venkapa gricka vuka Jovan Qu{tanovi} pi{e o mi-tu, „kategoriji” koja je stekla status najop{tijegpojma koji se ne moè definisati (v. Qu{tanovi}2004a: 7), ali koji je vaàn zbog transponovawanatprirodnih bi}a i fantasti~nih doga|aja u kwi-èvna dela namewena deci. Prema wegovim re~ima,najve}i posrednik izme|u deteta i mita jeste baj-ka, koja u ve}ini evropskih jezika nosi naziv kojiupu}uje na wenu ~udesnost, odnosno „na onaj amal-gam fantasti~nog i mitskog u woj” (Qu{tanovi}2004a: 23). Pri~ama nastalim na mitskom izvori-{tu dete se privodi kolektivnom pam}ewu svog na-roda, {to je misao koju Qu{tanovi} razvija i utekstu „Kwièvnost za decu i detiwstvo kao vremeinicijacije” (2012a). Kao argument u prilog ovojtezi Qu{tanovi} navodi ̀ anrove koji su namewenideci i mimo komunikacije s decom ne postoje – uspa-vanke, ta{unaqke, cupaqke, lazaqke, prohodalice,pesme vezane za nicawe i promenu zuba, molitvice,razbrajalice, igre prstima itd. Re~ je o usmenimlirskim pesmama i tzv. „malim oblicima” kojiprate razli~ite aktivnosti odraslih i dece, odobreda vezanih neposredno za ro|ewe i kra}i iliduì period nakon ro|ewa, preko igre i razonode,do markirawa zna~ajnih promena u fizi~kom, uzra-snom i socijalnom statusu malog deteta (v. Qu{ta-novi} 2012a; Pe{ikan Qu{tanovi} 2014; 2016).Zasnivaju}i se na verovawu da je dete poreklom izdrugih sfera, da ulazi u ̀ ivot sa onog sveta, ve}i-na ovih usmenih oblika imala je najneposrednijufunkciju u procesu inicijacije u zajednicu, ali jeistovremeno podrazumevala i sna`nu emotivnu raz-

menu izme|u odraslih i dece. Uspavanka se tako, naprimer, naj~e{}e odre|uje kao ànr zasnovan namagijskom dejstvu re~i koje detetu donose san i za-{titu u snu. Arhai~ne, magijske formule, koje {ti-te dete od demonskih sila, unose u uspavanku atmo-sferu mitskih, fantasti~nih narativa, kao {to jeslu~aj sa uspavankama u kojima je san personifiko-vano, natprirodno bi}e, ili sa uspavankama kojeopisuju ~udesno ro|ewe deteta, pra}eno aktivnimu~e{}em biqnog, ìvotiwskog sveta, kao i ono-stranih bi}a (v. Qu{tanovi} 2012a; Pe{ikan Qu-{tanovi} 2012b; 2012v; 2014; 2016). Ova dva tek-sta jasno pokazuju da se Jovan Qu{tanovi} prikla-wa onoj struji teoreti~ara koja fantastiku posma-tra kao {irok pojam, ponikao iz mitske svesti, ukoji su, osim mita i bajke, ukqu~eni i drugi usme-ni ànrovi.

Slede}i vaàn deo fantasti~ne slagalice Jova-na Qu{tanovi}a predstavqaju radovi u kojima uka-zuje na kompleksan odnos prema fantastici u srp-skoj kwièvnosti 19. veka. U tekstu Recepcija Han-sa Kristijana Andersena kao ogledalo odnosa pre-ma bajci u srpskoj kulturi (2012b) Qu{tanovi}jasno i nedvosmisleno pokazuje da otvorenost ro-manti~arske poetike prema fantastici, s jedne, i„svojevrsna ’pedagogizacija’ srpske kulture”, kojaje proizlazila iz razvoja {kolstva i ja~awa peda-go{kog esnafa, potom „prodor pozitivisti~kog du-ha” i „snaàn zahtev za realno{}u u poeziji”, ko-ji se javqa ve} {ezdesetih i sedamdesetih godina19. veka, s druge strane, donose ambivalentnu re-cepciju fantastike u srpskoj de~joj, ali i ne samode~joj kwièvnosti (v. 2012b: 28). To je mo`da po-najboqe vidqivo u kwièvnom i uredni~kom raduJovana Jovanovi}a Zmaja. Dobar deo Zmajevog odno-sa prema fantasti~nim elementima u poeziji iprozi za decu moè biti pro~itan u moralisti~ko--vaspitnom kqu~u, posve tipi~nom u kwièvnosti

142

za decu 19. veka. Verovawa u natprirodna bi}a zaZmaja su praznoverica i on svojim pesmama i pri-~ama poku{ava da ih demistifikuje i racionali-zuje kako bi decu oslobodio straha, sujeverja i uve-rio ih da ve{tice, vampiri, a`daje i sli~na bi}ane postoje. Iako „u ~ika-Jovinim pesmama (ima)dosta moralovawa” ([evi} 1911: 20), vaqa imatina umu da je pou~na dimenzija Zmajeve poezijeuslovqena slikom deteta i poimawem uloge kwi-èvnosti za decu u srpskoj gra|anskoj kulturi –konceptualizacija deteta kao emocionalno nepro-cewivog, an|eoskog bi}a koje treba za{tititi odbapskih pri~a i {arenih laà su{tinski uti~e nakulturnu ponudu namewenu deci – ~ime se moè obja-sniti i pesnikov humorno-kriti~ki otklon premafantastici. Uostalom, premda zajedno s BrankomRadi~evi}em, \urom Jak{i}em i Lazom Kosti}em~ini „veliku ~etvorku na{e romanti~arske liri-ke” (Dereti} 2007: 712), u Zmajevom delu su osetneprimese didaktizma i moralizma klasicista, dosi-tejevskog prosvetiteqstva kao i realisti~kih stru-jawa, {to, tako|e, donekle obja{wava prirodu pe-snikovog tretirawa fantasti~nog diskursa. Me|u-tim, da je Zmajev odnos prema fantasti~noj kwi-èvnosti, u celini uzev, su{tinski ambivalentansvedo~i npr. pesma „Dve pri~e”, u kojoj daje pri-mere „podesne” i „nepodesne” bajke1, kao i svoje-vrstan recepcijski kuriozitet – Zmaj ispoqava od-re|enu (pedago{ku) strepwu vezanu za pojedina de-la Hansa Kristijana Andersena („Heqda”, „Prin-ceza na zrnu gra{ka”), dok istovremeno u svom li-stu za decu Neven objavquje prevode (uglavnom s ne-ma~kog) Andersenovih bajki i pri~a koje se ukla-

paju u idili~no-gra|ansku viziju detiwstva (v. Qu-{tanovi} 2012b). Pore|ewa radi, Golub, srpskide~ji list pokrenut godinu dana pre Nevena, „sta-vio (je) sebi u zadatak, da ne donosi gatke nitiikakve fantasti~ne stvari” ([evi} 1911: 44), {toukazuje na to da Zmajev odnos prema fantastici ukwièvnosti za decu nije negativan, ve} da on fan-tasti~ne, pre svega bajkovne motive svesno namewu-je deci, s tim {to ih, poput svojih racionalisti~-ki orijentisanih zapadnoevropskih kolega, preva-shodno koristi za preno{ewe moralnih pouka ivrednosti, tj. za vaspitawe i obrazovawe budu}egnara{taja. Zanimqivo je da je, osim u periodici zadecu, Andersen naporedo prevo|en i u periodiciza odrasle – u Sedmici i Javoru, ~iji je vlasnik iurednik bio upravo Zmaj – {to upu}uje na to da jeu drugoj polovini 19. veka „u srpskoj kwièvnostibajka bila odve} va`na vrsta da bi pripadala samokwièvnosti za decu” (Qu{tanovi} 2012b: 47).

Popularnosti bajke u Srbiji i uop{teotvorenosti prema folklornoj fantastici, kakona po~etku tako i na kraju epohe realizma, u ve-likoj meri doprineo je Vuk Stefanovi} Karaxi}svojim Srpskim narodnim pripovijetkama (1853).„Nacionalna kulturna misija Vukove zbirke bilaje suvi{e op{ta i suvi{e sloèna da bi seneposredno vezivala za decu i detiwstvo, ili barprevashodno za decu” (Qu{tanovi} 2012v: 48), takoda do jasnog izdvajawa bajke kao kwièvne vrste zadecu dolazi tek na izmaku veka, ta~nije 1894. go-dine, kada je objavqena Vilina kwiga SimeMatavuqa, kojoj Qu{tanovi} posve}uje tekst„Vilina kwiga Sime Matavuqa kao ogledalo polo-àja bajke i kwige za decu u srpskoj kulturi”(2012v). Prire|uju}i „pri~e i bajke iz svetskekwièvnosti”, Matavuq ostaje privrèn herderov-skoj ideji „duha naroda” i realisti~koj poetici,ali, istovremeno, „bajku promi{qa, pre svega, kao

143

1 „Iz ove pesme o~igledno je da Zmaj smatra kako deci netreba nuditi okrutne sadràje kakvih ima u izobiqu u klasi~-noj usmenoj bajci, i kakvi su, u prili~noj meri, prisutni u baj-kama bra}e Grim, ve} poeti~ne, ne`ne, koje odgovaraju poimawudeteta kao an|eoskog bi}a, kakvih ima u pojedinim Anderseno-vim bajkama” (Qu{tanovi} 2012b: 31).

vrstu vezanu za decu i detiwstvo” (Qu{tanovi}2012v: 46), u ~emu je mogu}e prepoznati ukr{tajmodernizacijskih i nacionalno-integracijskih im-perativa. I Zmaj i Matavuq bili su zastupnici ra-cionalisti~ko-realisti~ke i pedago{ke paradigme uodnosu prema fantastici, koja je kod Srba bila ute-meqena u 19. veku, ali budu}i da se sve do wihovepojave bajka, i usmena i autorska, samo sporadi~nouvr{tava u publikacije za decu, oni su na svojevr-stan na~in doprineli wenom izdvajawu kao „de~jeg”ànra (v. Qu{tanovi} 2012v). Taj doga|aj vremenskise poklapa sa sme{tawem fantastike u de~ji domenu zapadnoevropskim kwièvnostima i argument jevi{e u prilog tezi da su po~eci srpske de~je kwi-èvne fantastike podjednako uslovqeni nacional-nim potrebama i op{tim kwièvnim tokovima.

Prvi svetski rat doneo je krizu gra|anske kul-ture i nastajawe radikalno druga~ijih svetova. To-kom tre}e i ~etvrte decenije 20. veka do{lo je dopromena na svim poqima, pa i u op{toj kulturno--kwièvnoj klimi, {to se odrazilo i na javnu re-cepciju fantasti~ne kwièvnosti za decu. Shvata-we o deci kao o bi}ima koja zasluùju socijalnostarawe, brigu, pa`wu i svoju kwièvnost bilo jena snazi i u me|uratnom periodu, s tim da su oì-vele sumwe u mogu}nost utilizovawa fantastikekao pripovednog modusa s posebnim vaspitnim iliestetskim kvalitetima. Ni u srpskoj kwièvnostiza decu izme|u dva rata mimeti~na i nemimeti~nastruja nisu strogo odeqene i uprkos socijalnimstrujawima i sve sna`nijem interesu za realnost uumetnosti ne moè se tvrditi da je realizam sa-svim potisnuo fantastiku. Tako je, recimo, upra-vo sa prevodima klasika fantasti~ne kwièvnostiza decu: Alise u ~udesnoj zemqi Luisa Kerola, Po-vesti Petra Pana Xemsa Metjua Barija, Izi-stinskih pri~a Radjarda Kiplinga i drugih, kakoto zapaà Jovan Qu{tanovi} u svojoj kapitalnoj

studiji Brisawe lava, u srpsku kulturu u{la novavrsta kwièvnosti za decu (v. 2009: 59–62). U ta-kvoj atmosferi u srpskoj kwièvnosti relativnoslobodno se razvija autorska bajka i pri~a u kojojse kao izvor fantasti~nih tema pojavquje ìvo-tiwski i biqni svet, a pisci iz kruga beogradskihnadrealista kombinuju realnost i fantastiku i usvoja dela unose elemente nadrealisti~kog manira.

Neposredno po zavr{etku Drugog svetskog ratai tokom pedesetih i {ezdesetih godina dolazi dove}eg razmimoilaèwa na planu recepcije fanta-sti~nog stvarala{tva za decu u zemqama Zapadnogi Isto~nog bloka – dok je za fantastiku u de~jojkwièvnosti na engleskom govornom podru~ju po~e-lo tzv. drugo „zlatno doba”, u zemqama Isto~nogbloka fantasti~na kwièvnost za decu kritikova-na je i ~ak aktivno suzbijana iz ideolo{kih razlo-ga. Imperativ realisti~nosti i obaveza ideolo{kefunkcionalnosti stvorili su kwièvni model ko-ji ili nije bio otvoren za fantasti~no, ili je poduticajem teksta o bajci Maksima Gorkog iz 1929.godine priznavao iskqu~ivo „napredne” bajke na-gla{eno socijalne funkcije. Predgovor za novo iz-dawe Hiqadu i jedne no}i u kojem Gorki isti~e pe-dago{ku funkciju bajke preveden je na srpski jezik1949. godine. Pojavu ovog teksta na srpskoj kwi-èvnoj sceni Jovan Qu{tanovi} smatra jednim odglavnih „ideolo{kih uzora i izvora sovjetskogkwièvnog iskustva, vezanih za ovu vrstu literatu-re” (2009: 87). Pored ovog, Qu{tanovi} isti~eva`nost jo{ dva teksta Maksima Gorkog, pre{tam-pana u Jugoslaviji u posebnoj bro{uri 1945. godine.Oba ~lanka, iako programska, zalaù se za estet-sku funkciju kwièvnosti za decu i otkrivaju je-dan ideolo{ki model koji nije apsolutno zatvorenza zami{qawe, ma{tawe i predvi|awe i nije ogra-ni~en samo na realisti~ne ànrove (v. Qu{tano-vi} 2009: 82–92).

144

Posle 1948. godine, koju je obeleìo politi~kisukob Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom i In-formbiroom, neminovno je do{lo do promene kul-turne politike u zemqama Isto~nog bloka. Jednaod posledica idejnog diferencirawa Jugoslavije odSovjetskog Saveza i napu{tawa na~ela socijali-sti~kog realizma bila je ve}a stvarala~ka slobo-da i {iri prostor za nerealisti~ne kwièvne po-stupke i sadràje. Iako otklon od poetike socrea-lizma nije ozna~io i potpuno okon~awe socreali-sti~ke faze razvoja (na primer, rasprave o bajci,i uop{te fantastici, kao literaturi (ne)podesnojza decu trajale su sve do sredine pedesetih), ve}po~etkom {este decenije naglo je porastao broj pe-sama o antropomorfnim ìvotiwama, poja~ano jeobra}awe nacionalnoj folklornoj tradiciji i raz-vija se bajka u stihu i prozi. Kako prime}uje JovanQu{tanovi}, upravo je bajka, kao svojevrsna meta-fora za sve {to je nerealisti~no, „prvi simbolestetskog osloba|awa kwièvnosti za decu posleDrugog svetskog rata” (2009: 112). Wome se bave ka-ko pisci koji su se afirmisali jo{ u godinama prerata, tako i po~etnici. Nesumwivo proizi{av{iiz „kwièvno-istorijske situacije u kojoj je peva-we i pripovedawe u znaku ~udesnog bila prva al-ternativa socijalisti~kom realizmu i prvi koraku potrazi za autenti~nim de~jim potrebama” (Qu-{tanovi} 2009: 126), Bajka o Kratkove~noj (1964)Desanke Maksimovi} najavila je nova tuma~ewa baj-ke i problematizovala poziciju pripoveda~a, {toQu{tanovi} tuma~i kao izraz novoosvojene lite-rarne slobode i modernosti. U tekstu „Bajka oKratkove~noj Desanke Maksimovi}: Paradoks slo-ène jednostavnosti” (2004v), osim otvorenosti ijasnosti on ukazuje i na igru izme|u autobiografi-je i fikcije koju oìvqava Kratkove~na – pripo-veda~ica sa detiwim odnosom prema prirodi isto-vremeno je i sve{tenica, vra~ara koja upra`wava

magijsku radwu proricawa budu}nosti pomo}u ogle-dala. Ona je posednica tajnog znawa i demijurg sve-ta o kom pripoveda (v. Qu{tanovi} 2004v: 70). Baj-ka posredovana naslovom ogleda se u fantasti~kommaniru ulaska u svet ~udesnog kao u uobi~ajen pro-stor. Me|utim, drugi elementi bajke uslo`weni sui izmeweni: nema klasi~nih pomaga~a, put junaki-we vezan je za celu dru{tvenu zajednicu, a digresi-je kojima su drugi likovi predstavqeni ~itaocimaKratkove~nu ~ine pri~om stepenaste strukture.

Po mnogo ~emu druga~ije politi~ke, dru{tvene ikulturne okolnosti u Jugoslaviji sedamdesetih i osam-desetih godina pogodovale su razvoju autorske bajke(Stevan Rai~kovi}, Grozdana Oluji}), razigranepostmoderne (Vladimir Stoj{in) i nau~ne fanta-stike (Du{ica Luki}, Du{an Bel~a). Wihova pojavaduboko je utkana u kwièvni i kulturni kontekstonog vremena, i to, pre svega, u promene do kojih uodnosu prema fantastici u srpskoj kulturi dolazi udrugoj polovini 20. veka. „Taj odnos je od racionali-sti~kog i pedago{ko-utilitarnog opreza prema baj-ci do{ao do pune slobode za bajku” (Qu{tanovi}2012a: 35), {to je otvorilo prostor za doma}e auto-re i za plodonosne uticaje stranih impulsa. Tako jeu Malim bajkama (1974) Stevana Rai~kovi}a, lir-ski intoniranim simboli~nim pri~ama o sudbini po-jedinca u savremenom svetu, Hans Kristijan Ander-sen prvi put na eminentan na~in u srpskoj kwièv-nosti dobio kreativnu recepciju. Ovaj doga|aj JovanQu{tanovi} razmatra u radu „Male bajke StevanaRai~kovi}a u kontekstu srpske recepcije HansaKristijana Andersena” (2012g), isti~u}i va`no za-paàwe da su, uprkos znatnoj popularnosti Ander-senovih bajki i pri~a u srpskoj kulturi, tek posleDrugog svetskog rata stvoreni uslovi za su{tinskostvarala~ko reflektovawe wegovih dela.

Grozdana Oluji} se od svoje prve kwige bajkiSedefna ruà (1979) tako|e naslawa na Anderse-

145

novu transformaciju ̀ anra bajke i transponuje, nasvoj na~in, pripoveda~ko iskustvo u kojem se ukr-{taju drevno verovawe u ~uda i ose}awe sveta mo-dernog ~oveka. Okrenuta slici sveta i vrednosti-ma vlastitog vremena, autorka u svom pripoveda~-kom postupku s lako}om prepli}e razli~ite modusefantastike – ~udesno, ~udno i fantasti~no – i ti-me bitno mewa ̀ anrovske granice autorske bajke usrpskoj kwièvnosti (v. Qu{tanovi} 2012d). U ra-du „O alegorijskom i fantasti~nom u bajkama ipri~ama za decu Grozdane Oluji}” Qu{tanovi}ukazuje na alegoriju i parabolu koje su u bajkama ipri~ama Grozdane Oluji} razli~ito artikulisane– pot~iwene strukturi usmene bajke ili alterni-rane s neizvesno{}u prave fantastike (v. 2012d:68). Za koji god na~in da se opredeli, {ta god daweni usamqeni gradski junaci oìve, zahvaquju}ilako}i s kojom Grozdana Oluji} koristi razli~itemoduse fantastike, svaka wena bajka jeste novo uni-katno re{ewe. „Wene sièjne konstrukcije lavi-raju izme|u ’~udesnog’, ’~udnog’ i ’fantastike’,grade}i u toj igri estetski identitet svake pojedi-na~ne bajke” (Qu{tanovi} 2012d: 71). Autorskabajka, na ~ije nesavr{eno terminolo{ko re{eweupu}uje Jovan Qu{tanovi}, ima raznolike mogu}no-sti i varira izme|u poroznih granica termina ko-jima je Cvetan Todorov nastojao da fantastiku de-fini{e u okvirima me|usobnog delawa ~oveka inatprirodnog.

Krupne promene se u ovom periodu de{avaju i udomenu de~je romaneskne produkcije. Jedan od naj-radikalnijih kwièvnih postupaka doneo je Vladi-mir Stoj{in u romanima Bioskop u kutiji {ibi-ca (1978) i [ampion kroz prozor (1987). Povezanitematski i poeti~ki, ovi eklekti~ni, fragmentar-ni romani donose osobeni amalgam realizma i fan-tastike posredovan kroz de~ju vizuru i naivan po-gled na svet. Svetovi realnog i fantasti~nog u

ovim romanima nisu me|usobno suprotstavqeni,granica izme|u sna i jave prelazi se sa lako}om,{to se predstavqa kao osobenost de~je prirode iwene sklonosti fantastici. S druge strane, kakoto pokazuje Jovan Qu{tanovi} u tekstu „Pripove-da~ i fantasti~no (O postmodernom u prozi za de-cu Vladimira Stoj{ina i Dubravke Ugre{i})”, re-lativizovawe granice izme|u stvarnog i fanta-sti~nog u ovim delima ne mora se tuma~iti samokao plod de~je naivne svesti ve} i kao kwièvnipandan jednog kruga ideja vezanih za postmoderni-zam (2004b: 103–107). Time je nagove{teno da kwi-èvni postupci koje primewuje Stoj{in pripadaju{irim stilskim kretawima u srpskoj kwièvnosti.Ovaj rad, sa kojim je Qu{tanovi}, ina~e, u~estvo-vao na tribini Zmajevih de~jih igara 1991. godine,posve}en je neobi~nom pokusu nad pomenutim Stoj-{inovim romanima, koje je doveo u vezu sa slikov-nicom Ku}ni duhovi (1988) Dubravke Ugre{i}.Sâm autor nagla{ava da se „drznuo” da uporedi dvaudaqena, skoro opre~na kwièvna ànra – romani slikovnicu, sagledav{i „bar neke sli~nosti unu-tar temeqnih razlika” (Qu{tanovi} 2004b: 104)pomo}u kojih je mogu}e progovoriti o poziciji pri-poveda~a u fantasti~nim postmodernim delima.Analiziraju}i Stoj{inove romane uz osvrt na per-spektivu dece pripoveda~a koji na razli~ite na~i-ne interpoliraju fantastiku u realnost, Qu{ta-novi} iznosi brojne pretpostavke i mogu}nosti ko-je bi, raznoliko a podjednako zanimqivo, svedo~ileo povezanosti Bioskopa i [ampiona. Izvesno jesamo to da oba pripoveda~a, dva razli~ita indivi-dualizma – modernisti~ki i postmodernisti~ki2,veruju u realnost fantasti~nog, {to je za wih ob-lik slobode i zbog toga su mu skloni. Dubravka

146

2 Razlika je u odnosu prema realnom svetu – modernisti~ki jerealizovan u odnosu na wega, a postmodernisti~ki nije odre|en pre-ma wemu, ne priznaje mu punu autonomiju (v. Qu{tanovi} 2004b).

Ugre{i}, s druge strane, u „malom” ̀ anru, na tri-desetak strana, ostvaruje igru izme|u realnog ifantasti~nog kao {to je to uradio Stoj{in na„prostranstvima” svojih romana. Fantasti~no nijedovedeno u pitawe niti je suprotstavqeno, ve} eg-zistira paralelno sa realnim, kao i „minhauzenov-ska, dinami~no izmontirana zbivawa” (Qu{tano-vi} 2004b: 111) u pomenutim romanima. „Subjekatsam bira i kombinuje svoje spoznajne moduse i onisu legitimni ve} samim izborom” (Qu{tanovi}2004b: 113). Iako su ove kwièvne vrste daleke irazli~ite, stvarala~ke strategije Dubravke Ugre-{i} i Vladimira Stoj{ina bliske su i svedo~e onovim pomenutim stilskim kretawima u savremenojkwièvnosti. Jovan Qu{tanovi} dokazuje da se po-stupak koji relativizuje granicu izme|u stvarnogi fantasti~nog ne moè opisivati samo kao plodde~jeg psihizma (bez obzira na to iz ~ije perspek-tive je pri~a ispripovedana), ve} je re~ o kwièv-nom postupku kroz koji je predstavqen na~in mi-{qewa blizak duhu vremena na{e epohe.

Posledwa decenija 20. veka na ovim prostorima(misli se na Srbiju i na ve}inu drugih zemaqa izokruèwa) obeleèna je raspadom dotada{we drà-ve, etni~kim ratovima, temeqnom promenom dru-{tvenog sistema i velikom ekonomskom krizom.Posledice ovih promena su vi{estruke i daleko-se`ne, a uticale su i na op{ti poloàj deteta ide~je kwièvnosti. U tim i takvim okolnostima,srpska kwièvnost za decu istrajava u pojedinimpoeti~kim stremqewima, ali se i mewa, i to, presvega, na stilskom i sadrìnskom planu, o ~emuQu{tanovi} progovara u tekstovima „Razgranavaweromana” (2004g) i „Srpska kwièvnost za decu nakraju XX i po~etku XXI veka – kontinuiteti ipromene” (2012|). Jedna tematska linija u srpskojprozi za decu tokom devedesetih formira se okorealisti~nog vremeprostora savremenih tinejxera.

Rodona~elnik ove mimeti~ne tendencije jeste Gra-dimir Stojkovi}. Veliki recepcijski uspeh wego-vih romana, koje izdaje od sredine osamdesetih, sva-kako je doprineo ve}oj zastupqenosti tinejxersketematike u srpskoj kwièvnosti za decu krajem 20.i na po~etku 21. veka (Slobodan Stani{i}, Milen-ko Maticki, Vesna Aleksi}, Slavka Petkovi} Gru-ji~i} i dr.). Paralelno sa ovom strujom razvija seproza za decu koja se u godinama sveop{te krize izapitanosti o nacionalnom i kulturnom identite-tu temom i na~inom pripovedawa okre}e stvarnojili fiktivnoj nacionalnoj pro{losti i folklor-nom nasle|u – usmenoj bajci, demonolo{kom preda-wu, legendama, verovawima, usmenoj poeziji. Poredovog poeti~kog smera, u srpskoj kwièvnosti za de-cu devedesetih se pojavquju i ̀ anrovski prili~noraznorodna dela koja se po na~inu tretirawa fan-tasti~nog modusa mogu dovesti u vezu sa fantasti-kom osamdesetih: Zelenselo (1997) Gordane Mili-vojevi} (udato Timotijevi}), [kola za vile (1997)i Vilindvor (1998) Zorice Kuburovi}. Posebnobismo istakli Qu{tanovi}evu konstataciju da usrpskoj prozi za decu na prelomu vekova „i poredodre|ene bajkovne tradicije, i pored pojedinihogledawa u ̀ anru fantastike, skoro da nema pravefantasti~ne kwièvnosti” (2012|: 174). Kao retkeprimere ̀ anrovske fantastike Qu{tanovi} navo-di nau~nofantasti~na dela Vetar je, Aja (1996)Vesne Aleksi}, Ipsilon: SF pri~e (1998) VladeStojiqkovi}a i Buba (2003) Gradimira Stojkovi-}a, dok kao predstavnika savremene fantasti~neproze izdvaja Uro{a Petrovi}a, u ~ijim romanimaAven i jazopas u Zemqi Vauka (2003) i Peti lep-tir (2007) vidi potencijal za formirawe korpusadoma}e kwièvne fantastike koji bi bio dostojansvetske tradicije u ovoj vrsti literature.

Jedan od najve}ih poduhvata u domenu prou~ava-wa fantastike u delima za decu jeste Savetovawe

147

Zmajevih de~jih igara iz 2000. godine. Na pragu no-vog milenijuma „zmajevci” su odabrali prigodnu te-mu ~iji su uspon predvideli u godinama koje slede– „Fantastika u kwièvnosti za decu: od usmenebajke do kiber-panka”. Jovan Qu{tanovi}, urednik~asopisa Detiwstvo, u kom su objavqeni radovisa ovog skupa, u uvodnom tekstu pod nazivom „Fan-tasti~na slagalica” osvrnuo se na uspe{nost priizboru teme nazvav{i je „punim pogotkom” (2000:3). On je naglasio da je ista problematika naIgrama od pre tridesetak godina artikulisana urazli~itim oblicima, ali da je bitno ponovo jojposvetiti pa`wu i sabrati nove uvide na jednommestu, tematski ih rasporediti i dovesti u dija-log: „Hteli smo da u onom {to je ve} uveliko teo-rijski ’na~eto’ prona|emo novum koji }e sadràtitrag na{eg vremena” (2000: 3). Razu|eno kwièvnopodru~je, uvezano fantastikom kao zajedni~kimimeniteqem, inspirisalo je gotovo trideset auto-ra da svojim literarnim prilozima boqe osvetleovaj fenomen u srpskoj kulturi. Jovan Qu{tanovi}je radove, rezultate istraìvawa na datu temu, gru-pisao oko ~etiri tematska stoèra (svaki je re-prezentant jednog ̀ anra fantastike)3, predlaù}ineuobi~ajen redosled, „s predumi{qajem” zbogslutwi o modernosti novih ̀ anrova kojima je datopozicionisti~ko prvenstvo. Na ovaj na~in, prva ce-lina posve}ena je nau~noj fantastici koja je po~e-la da prodire „u visoku kwièvnost na{eg vreme-na” (2000: 3), druga – fantasti~noj pri~i, oblikumodernom jo{ od Kerolovog vremena. Tre}i deopripada bajci, uz, kako Qu{tanovi} nagla{ava, iz-vesne rizike zbog neobi~nog poku{aja imaginirawakwièvnog poretka (ovaj deo zove se „Sudbina baj-ke”), a posledwi op{tim tekstovima o fantasti-

ci. Interesantno je to {to nau~na fantastika ni-je potvrdila da }e godine nakon ovog Savetovawaprote}i u znaku wenog rasta, razvoja i kwièvneprodukcije, barem ne u mnogo ve}oj meri nego {toje to bilo ranije. Umesto toga, najve}u popularnostponela je epska fantastika, a zahvaquju}i televi-zijskom formatu, ekspanziju je doìveo i ̀ anr ho-ror fantastike.

III

Letimi~nim pogledom na bibliografiju autoramoglo bi se naslutiti da je Jovan Qu{tanovi} usvom kriti~ko-teorijskom opusu tek nekoliko tek-stova posvetio ispitivawu granica fantastike usrpskoj kwièvnosti za decu. Me|utim, wegovistraìva~ki luk seè do po~etaka moderne na jed-noj i srpske kwièvnosti za decu koju su stvaraliwegovi savremenici na drugoj strani. Hronolo{kiokvir ovog teksta uspostavqen je kao ideja o Qu-{tanovi}evoj vi{edecenijskoj zapitanosti nad pri-sustvom fantastike u delima namewenim deci nana{im prostorima. Tako|e, na ovaj na~in oslikanaje autorova istrajnost da sagleda novum ovog vidakwièvnosti u razli~itim vremenima. Kontinui-ranim pra}ewem potencijala fantastike u odre|e-nim periodima, koji su, svaki na svoj na~in, biliobeleèni va`nostima doga|aja koji su ih pratili,Qu{tanovi} je, ~ak i u tekstovima koji su inici-jalno posve}eni drugim temama, fantastiku prepo-znavao ~ak i u naznakama, pripisuju}i je izrazu mo-dernosti autora i epohe.

Fantastika, kao jedan od najatraktivnijih modu-sa oblikovawa teksta, mogu}nostima upotrebe ijo{ {irim dijapazonima interpretacije, vernogsledbenika na{la je u Jovanu Qu{tanovi}u. Kao„umetnost nekog me|uprostora, kuloar neizmerqi-

148

3 Izuzetak su tekstovi Grozdane Oluji} i Branka Risti}a,koji zbog „specifi~ne op{tosti” imaju funkciju svojevrsnihuvodnika ovog temata.

vosti i neizbrojanosti” (Pavlovi} 1989: 6), fanta-stika povezuje udaqene predele i ne ra~una na pra-vila sveta koji poznajemo – wega samo konstantnodovodi u pitawe. Odgovori koje Qu{tanovi} i{-~itava iz dela ustrojenih na ovaj na~in dragocenisu za sve prou~avaoce kwièvnosti jer on ~esto na-gove{tava da odgonetka do koje dolazi nije kona~-nost. Ne libi se da naga|a i svoje rezultate dovo-di u pitawe, nude}i i vi{e re{ewa koja dovodi udijalog i neretko suprotstavqa, ukazuju}i na kqu~-nu odliku fantastike – od broja ~italaca i snagewihove imaginacije zavisi i broj raspleta i mogu-}ih zna~ewa.

„Fantasti~nost u razli~itom obliku jeste bitnosvojstvo jednog znatnog dela kwièvnosti za decu”(Qu{tanovi} 2000: 3), pisao je Qu{tanovi} povo-dom pomenutog temata ~asopisa Detiwstvo iz 2000.godine. Raznolikost tekstova sabranih u ovom zbor-niku mogla bi se uporediti sa Qu{tanovi}evom du-gogodi{wom posve}eno{}u fantastici i na~inimana koje ju je detektovao i ispitivao u brojnim kwi-èvnim ànrovima. Slagalica koja se od wegovih~lanaka moè sastaviti ne samo da potvr|uje posto-jawe ovog vida literature na na{im prostorima ugotovo svakom periodu od po~etka moderne srpskekwièvnosti, kreativnost doma}ih pisaca i te`wuza modernim gra|ewem tekstova, ve} i Jovana Qu{ta-novi}a kao jednog od najzna~ajnijih pregalaca i prou-~avalaca srpske kwièvnosti i kulture. Wegova fan-tasti~na slagalica je ìvopisan memento budu}imnara{tajima i sledbenicima ove tematske linije.

LITERATURA

A}in, Jovica. Fantastika i kwièvnost. Paukova poli-

tika (za kritiku kwièvne metafizike), Prosveta,

Beograd, 1978, str. 232–262.

Boji}, Goran. Odre|ewe fantastike. Savremenik, br. 5 (1986),

str. 448–459.

Vukovi}, Novo. Iza granica mogu}eg. Beograd: Nau~na

kwiga, 1979.

Damjanov, Sava. Vrtovi nestvarnog: ogledi o srpskoj

fantastici. Beograd: Slu`beni glasnik, 2011.

Dereti}, Jovan. Istorija srpske kwièvnosti. Beograd:

Sezam Book d. o. o., 2007.

Deteli}, Mirjana. Poetika fantasti~nog prostora u srp-

skoj narodnoj bajci. Srpska fantastika: natprirod-

no i nestvarno u srpskoj kwièvnosti. Predrag Pa-

lavestra (ur.). Beograd: SANU, 1989, str. 159–168.

Karanovi}, Zoja, Svetlana Torwanski. Elementi fanta-

stike u verovawima i predawima Vukovog Rje~nika.

Mons Aureus, br. 5–6 (2004), str. 215–223.Qu{tanovi}, Jovan. Fantasti~na slagalica. Detiwstvo,

br. 1/2 (2000), str. 3–4.

Qu{tanovi}, Jovan. Kwièvnost za decu i mit. Crvenka-

pa gricka vuka. Novi Sad: Zmajeve de~je igre, 2004a,

str. 7–32.

Qu{tanovi}, Jovan. Pripoveda~ i fantasti~no (O post-

modernom u prozi za decu Vladimira Stoj{ina i Du-

bravke Ugre{i}. Crvenkapa gricka vuka. Novi Sad:

Dnevnik: Zmajeve de~je igre, 2004b, str. 103–117.

Qu{tanovi}, Jovan. „Bajka o Kratkove~noj” Desanke Mak-

simovi}: Paradoks sloène jednostavnosti. Crvenkapa

gricka vuka. Novi Sad: Zmajeve de~je igre, 2004v, str.

63–81.

Qu{tanovi}, Jovan. Razgranavawe romana. Crvenkapa gric-

ka vuka. Novi Sad: Zmajeve de~je igre, 2004g, str. 138–147.

Qu{tanovi}, Jovan. Brisawe lava (poetika modernog i


Sad: Dnevnik: Visoka {kola strukovnih studija za

obrazovawe vaspita~a, 2009.

Qu{tanovi}, Jovan. Kwièvnost za decu i detiwstvo kao

vreme inicijacije. Aspekti vremena u kwièvnosti.

Lidija Deli} (ur.). Beograd: Institut za kwièvnost

i umetnost, 2012a, str. 47–64.

149

Qu{tanovi}, Jovan. Recepcija Hansa Kristijana Anderse-

na kao ogledalo odnosa prema bajci u srpskoj kulturi.

Kwièvnost za decu u ogledalu kulture. Novi Sad:

Me|unarodni centar kwièvnosti za decu Zmajeve

de~je igre, 2012b, str. 27–37.

Qu{tanovi}, Jovan. Vilina kwiga Sime Matavuqa kao

ogledalo poloàja bajke i kwige za decu u srpskoj kul-

turi. Kwièvnost za decu u ogledalu kulture. Novi

Sad: Me|unarodni centar kwièvnosti za decu Zmajeve

de~je igre, 2012v, str. 39–49.

Qu{tanovi}, Jovan. Male bajke Stevana Rai~kovi}a u

kontekstu srpske recepcije Hansa Kristijana Anderse-

na. Kwièvnost za decu u ogledalu kulture. Novi

Sad: Me|unarodni centar kwièvnosti za decu Zmajeve

de~je igre, 2012g, str. 51–62.

Qu{tanovi}, Jovan. O alegorijskom i fantasti~nom u baj-

kama i pri~ama za decu Grozdane Oluji}. Kwièvnost

za decu u ogledalu kulture. Novi Sad: Me|unarodni

centar kwièvnosti za decu Zmajeve de~je igre, 2012d,

str. 63–72.

Qu{tanovi}, Jovan. Srpska kwièvnost za decu na kraju

XX i po~etku XXI veka – kontinuiteti i promene.



de~je igre, 2012|, str. 163–177.

Pavlovi}, Miodrag. Fantastika u antropolo{kom kqu~u.

Srpska fantastika: natprirodno i nestvarno u srp-

skoj kwièvnosti. Predrag Palavestra (ur.). Beograd:

SANU, 1989, str. 3–7.

Pe{ikan Qu{tanovi}, Qiqana. Od za{ti}enog do za-

{titnika. O nekim pitawima tipologije fantasti~nog

romana za decu. Gospo|i Alisinoj desnoj nozi: ogledi

o kwièvnosti za decu. Novi Sad: Me|unarodni cen-

tar kwièvnosti za decu Zmajeve de~je igre, 2012a, str.

99–111.

Pe{ikan Qu{tanovi}, Qiqana. Dete u usmenoj uspavan-

ci – uzrasni ili obredni status? Gospo|i Alisinoj de-

snoj nozi: ogledi o kwièvnosti za decu. Novi Sad:


de~je igre, 2012b, str. 7–19.

Pe{ikan Qu{tanovi}, Qiqana. Usmena uspavanka –

uslovnost ànra. Gospo|i Alisinoj desnoj nozi: ogle-

di o kwièvnosti za decu. Novi Sad: Me|unarodni

centar kwièvnosti za decu Zmajeve de~je igre, 2012v,

str. 21–34.

Pe{ikan Qu{tanovi}, Qiqana. Usmena lirika i geneza

srpskog pesni{tva za decu. Kompetencije vaspita~a

za dru{tvo znawa. Tematski zbornik. Kikinda: Viso-

ka {kola strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a,

2014, str. 193–203.

Pe{ikan Qu{tanovi}, Qiqana. Svedo~anstva o kulturi

detiwstva u „Rje~niku...” Vuka Stefanovi}a Karaxi}a.

Teme jezikoslovne u srbistici kroz dijahroniju i

sinhroniju. Jasmina Draì}, Isidora Bjelakovi}, De-

jan Sredojevi} (ur.). Novi Sad: Filozofski fakultet,

2016, str. 243–258.

Radulovi}, Nemawa. Slika sveta u srpskim narodnim

bajkama. Beograd: Institut za kwièvnost i umetnost,

2009.

[evi}, Milan. De~ja kwièvnost srpska. Novi Sad: Elek-

tri~na {tamparija u~iteqskoga d. d. „Nato{evi}”,

1911.

Hume, Kathryn. Fantasy and Mimesis (Routledge Revivals):Responses to Reality in Western Literature. New York:Routledge, 2014.

Ivana R. MIJI] NEMETMarijana S. JELISAVÎ]

JOVAN LJU[TANOVI]’S FANTASY PUZZLE

Summary

In this paper we will be referring to Jovan Lju{tanovi}’stexts pondering on the fantasy genre in Serbian children’s

150

literature, perceiving it as a heritage of modernizing soci-ety and its literature. These texts, sorted in a chronologicalmanner in the same way as the literary works of the au-thor’s interest, create an image of the genesis of fantasy inSerbian children’s literature. Spanning all the way fromJovan Jovanovi} Zmaj to Dubravka Ugre{i}, from SimoMatavulj to Vladimir Stoj{in, and with a retrospect on a the-sis in the magazine Detinjstvo, edited by Lju{tanovi} him-self, we will overview material in which the parts of vari-ous shapes and sizes blend into an unique whole.

Key words: Jovan Lju{tanovi}, children’s literature, fan-tasy, fairy tale, fantastic story, myth

Nau~na kritikaUDC 821.163.41-93.09 Lju{tanovi} J.

821.113.4.09 Andersen H. C.Primljeno 12. 6. 2020.Prihva}eno 6. 7. 2020.

� Marijana A. HAMER[AK*Institut za etnologiju i folkloristiku ZagrebRepublika Hrvatska

TEKST I KONTEKST:JOVAN LJU[TANOVI]I HANS CHRISTIANANDERSEN

Ovom prilikom, dok u nevjerici nespretno sabi-rem misli i rije~i kojima bih se pridruìla komemora-ciji znanstvenog, kriti~arskog, prire|iva~kog i ured-ni~kog rada Jovana Lju{tanovi}a, zadràt }u se nanjegovoj studiji o recepciji Hansa Christiana Ander-sena u srpskom kontekstu. Iako manjeg opsega u od-nosu na neke druge njegove studije, posebno, daka-ko, knjige, te iako zbog fokusa na inozemnom kla-siku i tematski donekle samosvojna u njegovu opusu,ova je studija, prema mojem mi{ljenju, ipak vi{estru-ko paradigmatska za razumijevanje znanstvenog dje-lovanja Jovana Lju{tanovi}a. Ona je paradigmatskapo svojem pristupu i analiti~kom instrumentariju, alii s obzirom na modalitete njezine produkcije i distri-bucije.

Lju{tanovi} je, koliko mi je poznato, svoje istra-ìvanje Andersenove recepcije u srpskom kontekstu{iroj znanstvenoj zajednici inicijalno predstavio naskupu koji se povodom dvjestote godi{njice ro|enja

151

* [email protected]

slavnog danskog pisca odrào u Zagrebu u travnju2005. godine. Nekoliko mjeseci kasnije odràno jeSavetovanje Zmajevih de~jih igara u Novom Sadukoje je na Lju{tanovi}evu inicijativu bilo posve}enopripovjeda~koj umjetnosti Hansa Christiana Anderse-na. Krajem te godine organizator zagreba~kog sku-pa, Hrvatski centar za dje~ju knjigu, odnosno Hrvat-ska sekcija IBBY-a pri Knji`nicama grada Zagreba,objavio je zbornik radova Dobar dan, gospodine An-dersene, urednice Ranke Javor, u koji je uvr{ten iLju{tanovi}ev tekst „Recepcija Hansa Christiana An-dersena kao ogledalo odnosa prema bajci u srpskojkulturi” (str. 127–135). Lju{tanovi} je tu studiju nak-nadno objavio i u knjizi Knjièvnost za decu u ogle-dalu kulture, tiskanoj u Novom Sadu 2012. godine,~ime je na neki na~in zaokruìo recepcijsku putanjusvojeg istraìvanja, vrativ{i ga u sredinu koja mu jeu fokusu.

Kako saznajemo iz bibliografije Jovana Lju{tano-vi}a koju je za ovaj broj Detinjstva priredila MedisaKolakovi}, Lju{tanovi} se 2005. godine u ZbornikuMatice srpske za knjièvnost i jezik osvrnuo na za-greba~ki i novosadski skup o Andersenu. Iz iste bi-bliografije saznajemo da Lju{tanovi}ev tekst u zbor-niku sa zagreba~kog skupa o Andersenu nije njegovprvi tekst objavljen u Hrvatskoj. Krajem 1989. godi-ne, dakle jo{ u Jugoslaviji i netom prije rata i preki-da javne znanstvene komunikacije, Lju{tanovi} je uzagreba~kom ~asopisu Umjetnost i dijete objavio pri-kaz knjige [ampion kroz prozor Vladimira Stoj{ina.[esnaest godina kasnije u Zagrebu objavljuje tekst oAndersenu, koji stoji na po~etku nevelikog ali kon-tinuiranog niza probranih studija koje }e to i sljede}edesetlje}e objavljivati u Hrvatskoj. Iz oba ovdje spo-menuta aspekta, dakle iz aspekta kontinuiteta i dis-kontinuiteta, Lju{tanovi}eva se studija recepcije An-dersena u srpskom kontekstu prepoznaje kao para-digmatska za razumijevanje njegovog akademskog

djelovanja i {irih dru{tvenih uvjeta u kojima se onoodvijalo, a na {to }u se jo{ vratiti na kraju ovog teksta.

Lju{tanovi} se u studiji o Andersenu usmjeravana „predistoriju” recepcije tog autora u srpskom kon-tekstu, dok „istoriju”, odnosno odnos prema njemuu 20. stolje}u, predstavlja taksativno, isti~u}i inter-tekstualne veze suvremenih srpskih autora bajki sAndersenovim bajkama, {to je tema kojoj }e se po-sebno posvetiti u svojim kasnijim radovima. Tekst okojem je ovdje rije~ donosi obilje materijala i per-spektiva koje se mozai~ki slaù u kronolo{ki ure|enucjelinu. U njemu se pa`ljivo razlaù razli~ite anali-ti~ke razine i s jednakom pozorno{}u interpretirajukontekst, tekst, recepcija i produkcija. Nepogre{iv jeautorov osje}aj za detalj, motiv, specifi~nosti pojedi-ne pri~e i pristupe pri~ama. Izdvojeni primjeri uvjer-ljivo predstavljaju ne samo kompleksnosti nego i am-bivalencije srpske recepcije Andersena. Lju{tanovi}posebno isti~e ambivalencije uredni~kog i autorskogodnosa Jovana Jovanovi}a Zmaja prema Andersenu,koje prepoznaje kao karakteristi~ne za srpski kon-tekst op}enito. Ambivalencija se doti~e i na mikrora-zini pojedinih izdanja, primjerice kada pi{e o zbirciVilina knjiga Sima Matavulja objavljenoj krajem 19.stolje}a, koju opisuje kao posljednju knjigu bajkiprethodnog razdoblja i najavu novog. Posebnu po-zornost usmjerava na Matavuljevu varijantu Ander-senova „Careva novog ruha”, na temelju koje daljeapstrahira zaklju~ke o poloàju bajke u srpskom kul-turnom kontekstu op}enito. „Nema sumnje”, pi{eLju{tanovi}, „Matavuljev odnos prema Kraljevi}evojnovoj ode}i (kao i prema drugim bajkama sakuplje-nim u Vilinu knjigu) na paradigmati~an na~in izra-àva odnos prema bajci u srpskoj kulturi u drugojpolovini XIX veka. U igri je nekoliko me|usobno~vrsto spregnutih stanovi{ta: Bajci se pristupa iz ra-cionalisti~ko-realisti~kog ugla, zatim sa stanovi{ta’duha naroda’, pri ~emu se ’duh naroda’ shvata i kao

152

nacionalni i kao demokratsko-narodnja~ki, i sve se toproìma brigom o utilitarno-pedago{koj svrsi bajke,nedvosmislenosti i istaknutosti onih njenih seman-ti~kih intencija koje su se u tom ~asu prepoznavalekao dru{tvene vrednosti” (Lju{tanovi} 2005: 132).

Osim time {to, dakle, obuhvatno i precizno opisu-je Andersenovu recepciju u srpskom kontekstu, Lju-{tanovi}eva se studija izdvaja svojom interpretativ-nom perspektivom i metodolo{kim izborima. Izlaze}iiz okvira tada standardiziranih zapaànja o Anderse-nu kao ocu umjetni~ke bajke za djecu i autoru kojije, uvode}i dje~je aktere i nagla{avaju}i elementeigre i humora, ustvari oblikovao do danas aktualanmodel bajke za djecu, Lju{tanovi} se usmjerava naslojeve i finese Andersenove recepcije u specifi~nomi sloènom povijesnom i dru{tvenom kontekstu srp-ske kulture 19. i 20. stolje}a. Tako, recimo, izme|uostalog, isti~e da recepcija Andersena u srpskomkontekstu zapo~inje s ~itateljima koji su „pratili knji-èvnost na stranim jezicima (pre svega, na nema~-kom)” (Lju{tanovi} 2005: 127), dok kao jedan odmogu}ih izvora za upoznavanje s Andersenom u srp-skoj kulturi navodi i izdanje njegovih bajki koje jeMatica hrvatska objavila u Zagrebu 1877. godine.Time Lju{tanovi} afirmira konstruktivisti~ko i kul-turolo{ko razumijevanje dje~je knjièvnosti, okrenu-to praksi i skepti~no prema modelima koji izjedna-~avaju naciju, jezik i knjièvnost. Lju{tanovi} k to-mu u ovom tekstu nadilazi i prezentisti~ko razumije-vanje dje~je knjièvnosti kao (relativno) autonomneu odnosu na nedje~ju knjièvnost i kulturu. Kao {toje spomenuto, Andersenovu srpsku recepciju prepo-znaje kao paradigmatsku u odnosu na poeti~ke i po-vijesne tendencije srpske kulture op}enito. U tomkontekstu i donekle suzdrànu ranu recepciju Ander-sena u srpskoj kulturi tuma~i iz perspektive raskora-ka izme|u Andersenove poetike i tada ve} kanoni-zirane vukovske poetike usmene bajke. Lju{tanovi},

osim toga, posebnu pozornost posve}uje prijevodi-ma Andersena koji su izlazili u periodicima, ~imenadilazi sve donedavno u istraìvanjima dje~je knji-èvnosti ~esto favoriziranje monografske produkcijeu odnosu na periodi~ku. Kona~no, Lju{tanovi} mo-duse rane recepcije Andersena u srpskom kontekstune vezuje samo uz knjièvnost, nego i uz „pedago-gizaciju” i utilitarne imperative srpske kulture drugepolovice 19. stolje}a, a {to je razvidno na razini izbo-ra prevedenih tekstova i na razini prilagodbe samihprijevoda. Lju{tanovi} pritom ne zanemaruje ni ra-{irene, ali u povijestima dje~je knjièvnosti ~estoprevi|ene i kao nezanimljive, mo`da i nièrangirane,otpisane domestikacijske prakse, odnosno prilago|a-vanja i prerade prijevoda.

Ukratko, Lju{tanovi} u tekstu o recepciji Ander-sena inzistira na kulturolo{kom pristupu dje~joj knji-èvnosti, osjetljivom na fenomene poput vi{ejezi~-nosti ili multimedijalnosti. Na primjeru recepcije An-dersena on pokazuje da je dje~ja knjièvnost, pose-bice u 19. stolje}u, ovisna o pedagogiji ili {ire ne-dje~joj knjièvnosti i kulturi te da se odnos premaAndersenu moè tuma~iti i kao, kako je to istaknuou podnaslovu svoje studije o tom piscu, „ogledaloodnosa prema bajci” u danoj kulturi. Drugim rije~i-ma, Lju{tanovi} se zalaè za perspektive koje u kon-tekstu kojem se obra}a, a to je kontekst primarno hr-vatskih istraìva~a dje~je knjièvnosti, tek dobivajusvoje prve zagovornike, prije svega u radovima au-tora kao {to su Dubravka Zima, Berislav Majhut ili[tefka Batini}.

Ostavljaju}i za neku drugu priliku daljnju razraduzna~ajki ove Lju{tanovi}eve studije i op}enito njego-va znanstvenog rada, na samom kraju ovog prilogavratila bih se na kontekst u kojem je ona inicijalnopredstavljena, iznose}i pritom nekoliko sasvim osob-nih zapaànja. U travnju 2005. godine, kad je, kao{to je spomenuto, Lju{tanovi} u Zagrebu izlagao o

153

recepciji Andersena, jo{ nisam definitivno odredilatemu svojeg doktorskog rada, niti sam znala da }use u njemu baviti upravo razdobljem, autorima i pri-stupima kojima se on bavio u ovom i nekim drugimsvojim radovima. Tada jo{ nisam ni poznavala Jova-na Lju{tanovi}a. Upoznat }u ga tek godinama kasni-je u Novom Sadu, naravno na Savetovanju Zmajevihde~jih igara, koje je godinama organizirao i vodio,okupljaju}i istraìva~e sa svih strana na{eg ponekadgusto premreènog, a ponekad okrutno rastrganogsvijeta. Zahvaljuju}i Jovanovoj intelektualnoj otvore-nost i organizacijskoj energiji, na savjetovanjimasmo se iz godine u godinu okupljali, nadilaze}i vla-stite partikularitete, povezuju}i se, u~e}i i raspravlja-ju}i. Sigurna sam da su u zahtjevnom pothvatu orga-nizacije savjetovanja va`nu ulogu uz Jovana imale idruge kolege i kolegice, no za mene je, a vjerujem iza mnoge druge, prije svega on, Jovo, bio simbol togpothvata. Od 2012. godine, kad sam primila prvi po-ziv, pa do 2019. godine upravo su, naime, s njegoveadrese stizala pitanja za forume i pozivi na sljede}asavjetovanja. Poziv na savjetovanje, uvijek pa`ljivoosmi{ljen, tematski fokusiran i problemski posta-vljen, stizao je obi~no u jesen, dok su se jo{ slijegalidojmovi s pro{log savjetovanja odrànog prije ljet-nog odmora. Tako je po~etak lipnja, odnosno juna uNovom Sadu za mnoge od nas koji se bavimo dje~-jom knjièvno{}u postao neka vrsta fiksne to~ke uvremenu i prostoru, skoro pa konstanta u svemiru.Stoga ovog juna, kada se prisje}amo Jovanova aka-demskog naslje|a i uloge, ali i u kojem je zbog pan-demije savjetovanje preba~eno na kraj mjeseca, a do-nekle i u virtualne prostore, znamo da ono {to namu tim novim okolnostima istinski nedostaje nisuakademski rituali, obrasci i doga|aji, nego oni kojite rituale, obrasce i doga|aje za nas stvaraju i s koji-ma ih s uìtkom i zahvalno{}u dijelimo.

Nau~na kritikaUDC 821.163.41.09 Lju{tanovi} J.821.163.41.09 Brli}-Maùrani} I.

Primljeno 7. 6. 2020.Prihva}eno 1. 7. 2020.

� Maja S. VERDONIK*Sveu~ili{te u RijeciU~iteljski fakultet RijekaRepublika Hrvatska

DOPRINOS

JOVANA LJU[TANOVI]A

ZNANSTVENIM

ISTRA@IVANJIMA

KNJI@EVNOG

STVARALA[TVA

IVANE BRLI]-MA@URANI]

Prikaz znanstvenog ~lankaKulturno-povijesne forme srpske recepcije

Pri~a iz davnine Ivane Brli}-Maùrani}izme|u dvaju svjetskih ratova,

u spomen i u znak zahvalnosti po{tovanomkolegi prof. dr. sc. Jovanu Lju{tanovi}u

Jovan Lju{tanovi} sudjelovao je u listopadu 2016.godine na Me|unarodnoj znanstvenoj konferencijiStolje}e „Pri~a iz davnine” Ivane Brli}-Maùrani},odrànoj u Zagrebu povodom obiljeàvanja stogodi-{njice prvog objavljivanja ove, za hrvatsku knjièv-nost, antologijske zbirke bajki. Izlaganje je nosilo na-

154

* [email protected]

slov „Kulturno-povijesne forme srpske recepcije Pri-~a iz davnine Ivane Brli}-Maùrani} izme|u dvajusvjetskih ratova”, pod kojim je i objavljeno u Zbor-niku radova s ove konferencije, Stolje}e Pri~a iz dav-nine (Zagreb 2018). Cilj je ovog teksta ukazati naspoznaje koje je Jovan Lju{tanovi} iznio u svom ta-da{njem izlaganju i u objavljenom znanstvenom ~lan-ku, doprinijev{i time uvidu {ire akademske zajedniceu srpsku recepciju Pri~a iz davnine Ivane Brli}-Ma-ùrani} izme|u dvaju svjetskih ratova.

Recepciju Pri~a iz davnine Ivane Brli}-Maùrani},objavljenih prvi put tijekom Prvog svjetskog rata –1916. godine, mogu}e je, prema Lju{tanovi}evim ri-je~ima, unutar srpske kulture pratiti nakon kraja ovograta, „u novoj dràvnoj tvorevini: u Kraljevini Srba,Hrvata i Slovenaca, odnosno u Jugoslaviji” (2018:675). Pitanje zasebnih nacionalnih i kulturnih iden-titeta te identitetske proturje~nosti koje su se pojavi-le u tada novoj dràvi, potaknute idejom jugoslaven-stva, nastavlja Lju{tanovi}, najbolje je izrazio Dragu-tin Prohaska u Predgovoru Pregledu savremene hr-vatsko-srpske knjièvnosti, objavljenom 1921. godine.Prohaska uo~ava mnoge podudarnosti izme|u suvre-mene hrvatske i srpske knjièvnosti, navodi iste ilisrodne ideje i kulturno-politi~ke te`nje, te traga zapresjekom izme|u ovih dviju knjièvnosti (Lju{tano-vi} 2018: 676). Sa stajali{ta srpske recepcije Pri~a izdavnine „tim je dvojstvom stvorena osebujna imago-lo{ka situacija, koja se ogleda u izvjesnoj relativiza-ciji pojmova na{e i tu|e. U slu~aju Ivane Brli}-Maù-rani} i njezinih Pri~a iz davnine ta je relativizacijado{la do izraàja kroz dvije knjièvno-povijesne ikulturno-povijesne forme, kroz dva najop}enitija kul-turno-politi~ka i tradicijska okvira – jugoslavenski ihrvatski” (Lju{tanovi} 2018: 676). Jovan Lju{tanovi}ukazuje na to da su u srpskoj recepciji Pri~a iz dav-nine u ta dva okvira, u pravilu, bivali smje{teni sviestetski i kulturno-socijalni aspekti djela Ivane Brli}-

-Maùrani}: „slika svijeta, odnos prema razli~itimslojevima kulturne i knjièvne tradicije, ̀ anrovska pi-tanja, odnos prema djetetu i djetinjstvu, rodna pita-nja” (isto). Ovo }e dvojstvo nastaviti postojati prila-go|avaju}i se novim kulturnim i ideolo{kim okolno-stima, i u socijalisti~koj Jugoslaviji, i potrajati sve doraspada Jugoslavije i suvremene postjugoslavenskesituacije (isto).

Lju{tanovi} nadalje isti~e mi{ljenje Dubravke Zi-me1 prema kojem je me|unarodna recepcija i uspjehPri~a iz davnine zna~ila istodobno i krupan korak ukanonizaciji ove zbirke bajki i u hrvatskome i jugo-slavenskome kulturnom prostoru, a proces je nasta-vljen i predlaganjima Ivane Brli}-Maùrani} za Nobe-lovu nagradu, kao i njezinim izborom u Jugoslaven-sku akademiju znanosti i umjetnosti (2018: 676).

Dvojnom prihva}anju Pri~a iz davnine u hrvat-skom i jugoslavenskom kulturnom kontekstu izme|udva svjetska rata doprinijela je i sama Ivana Brli}--Maùrani} svojom autopoetikom i svijetom svojihPri~a iz davnine:

Definiraju}i svoje „praosje}aje” na kojima je izgradilavlastiti odnos prema svijetu, Ivana Brli}-Maùrani} u Auto-biografiji kaè: „Prvi svjesni osje}aj koji je u roditeljskoj ku-}i u meni nastao bila je ljubav za hrvatsku domovinu i zaonaj {iroki zanosan pojam slavjanstva kojemu je ova ljubavjezgrom. Ovo je ne samo prvi osje}aj, ve} je to u neku rukuprvotna tada jedino biti{u}a tvar, iz koje su se poslije stvara-li ostali osje}aji moji” (Lju{tanovi} 2018: 676).

Dijalekti~kim konstruktom u kojemu se kriàjunarativi o ljubavi za hrvatsku domovinu i o {irokomzanosnom pojmu slavjanstva, Ivana Brli}-Maùrani}uvodi u polje univerzalnoga dva pojmovna reda kojise, potencijalno, me|usobno dekonstruiraju, otvaraju-

155

1 Zima, Dubravka. Ivana Brli}-Maùrani}, ~lanstvo uAkademiji i Nobelova nagrada. Libri & Liberi, âsopis za is-traìvanje dje~je knjièvnosti i kulture 3/2 (2014): 239–262.

}i me|uprostor izme|u nacionalnoga identiteta i ono-ga {ireg slavenskog, zaklju~uje Lju{tanovi} (2018:676–677). Nadalje, u Pri~ama iz davnine Ivana Brli}--Maùrani} asimilira {iroku slavensku folklornu gra-|u, ~emu se moè priklju~iti i njezin znatni socijalnii politi~ki aktivizam prisutan u vidu politi~ke i inte-lektualne bliskosti s Josipom Jurjem Strossmayerom,jednim od zagovornika ju`noslavenskoga jedinstva,kao i aktivna politi~ka potpora suprugu VatroslavuBrli}u, poslaniku hrvatsko-srpske koalicije u Hrvat-skome saboru. Ujedno, sudjelovanje Ivane Brli}-Ma-ùrani} i njezine obitelji u oficijelnom jugoslaven-skom dru{tvenom ìvotu bilo je prisutno i poslije1918. godine. Rije~ju, Lju{tanovi} zaklju~uje: „u knji-èvnome djelu i ìvotu Ivane Brli}-Maùrani} pre-poznavali su se identitetski slojevi koji su mogli udanim kulturnim okolnostima biti, bez velike drame,interpretirani i u jugoslavenskom i u hrvatskom klju-~u” (2018: 677).

O konstituiranju jugoslavenskog kulturno-povije-snog okvira oko Pri~a iz davnine Ivane Brli}-Maù-rani} izme|u dva svjetska rata Jovan Lju{tanovi} na-vodi i pojedine konkretne primjere srpske recepcije.

Kao najstariji poznati napor posve}en uklju~iva-nju Pri~a iz davnine u srpski kulturni kontekst, Lju-{tanovi} isti~e neostvareni poku{aj Milana [evi}a daobjavi }irili~ko izdanje ove knjige 1924. godine. Ne-{to {ira javna recepcija Pri~a iz davnine u srpskomkulturnom prostoru prisutna je tek od 1927. godinete je, prema Lju{tanovi}evim rije~ima, najzna~ajnijirad o Pri~ama iz davnine u srpskoj periodici u dvade-setim godinama dvadesetoga stolje}a objavio VasaStaji}, 1927. godine u Letopisu Matice srpske (2018:677). Staji} u svom prikazu, posve}enom tre}em iz-danju Pri~a iz davnine iz 1926. godine, naziva ovuzbirku „zlatnom knjigom” koja „nesumnjivo spada umalenu biblioteku od dvadeset ili trideset knjiga, koji-ma bi trebalo poveriti vaspitanje budu}eg i boljeg od

nas jugoslovenskog nara{taja” (Lju{tanovi} 2018:679). U tekstu dominira jugoslavenska kontekstuali-zacija knjige, „to~nije neka vrsta himeri~ne ~e`nje zanjenom punom jugoslavenskom kontekstualizacijom.Pritom se, prije svega, misli na uklju~ivanje Pri~a izdavnine u srpski knjièvni vidokrug” (Lju{tanovi}2018: 680).

Jugoslavenskim duhom odi{e i novinski tekst s na-slovom „Intelektualni i umjetni~ki Zagreb” MarijeIli}, iz 1929. godine, u kojemu je, u {irokoj slici za-greba~kog intelektualnoga i umjetni~kog miljea s kra-ja tre}eg desetlje}a 20. stolje}a, jedan odlomak po-sve}en Ivani Brli}-Maùrani}. Dr. Marija Ili}, kojaboravi u Zagrebu, pi{e za list Vreme nadahnuti puto-pis o „[enoinom i Mato{evu gradu”, u kojem, poredostalog, spominje i zanimljiva ̀ enska imena intelek-tualnoga i umjetni~koga Zagreba: Camillu Lucernu,Jagodu Truhelku i Ivanu Brli}-Maùrani}. Prema Jo-vanu Lju{tanovi}u, tekst Marije Ili} plijeni svojomdoìvljajnom stranom Zagreba i zagreba~koga kultur-nog miljea, {to posredno donosi i odlomak o IvaniBrli}-Maùrani} (Lju{tanovi} 2018: 680–681).

Osim prevladavaju}eg jugoslavenskog okvira srp-ske recepcije Pri~a iz davnine, 1934. godine poja-vljuje se i tekst Guida Tartaglie „Ivana Brli}-Maùra-ni}”, koji djelo Ivane Brli}-Maùrani} stavlja u izra-zit hrvatski identitetski i tradicijski kontekst. Lju{ta-novi} ovaj tekst povezuje s Tartaglinom biografijom,u kojoj se mogu naslu}ivati utjecaji povijesnih idru{tvenih okolnosti tijekom i nakon Prvog svjetskograta, kao i identitetski ukr{taji (elementi hrvatskog,srpskog i jugoslavenskog identiteta), koji su, mo`da,odigrali odre|enu ulogu u modalitetima njegove re-cepcije bajki Ivane Brli}-Maùrani} (2018: 681). Tar-taglia u svom tekstu Pri~e iz davnine naziva „boì}-nom jelkom” sa „sjajem zlatnih jabuka”, te uz hrvat-sku dje~ju knjièvnost kao takvu uspostavlja i para-metre za usporedbu ovog djela s djelima iz svjetske

156

i bliè, srpske knjièvnosti, spominju}i Andersena iîka-Jovina Pevanija (Lju{tanovi} 2018: 682). Ono{to, prema Lju{tanovi}u, pokazuje dublju vezanostGuida Tartaglie za hrvatski kulturni kontekst je osvrtna po~etke hrvatske recepcije Pri~a iz davnine – od-nosno na Mato{evo rano vrednovanje Brli}kinih knji-ga te kritika koju je o Pri~ama iz davnine u Kokotuobjavio Ulderiko Donadini, ~ije odu{evljenje Tarta-glia dijeli. Donadini naziva Ivanu Brli}-Maùrani}„pravom hrvatskom aristokratkinjom-majkom”, „Ba-nicom na{e literature” te govori o pri~ama „punimljepote i na{ih nacionalnih odlika”, biranih „du{omkoju osje}ate kao svilenu maramu na vjetru” (Lju{ta-novi} 2018: 682).

Lju{tanovi} se osvr}e i na dvojnost identitetskogpitanja prisutnu u nekrologu objavljenom u listu Po-litika povodom smrti Ivane Brli}-Maùrani}. U pod-tekstu nekrologa iz Politike naslu}uje se te`nja kaisticanju svojevrsnog dràvnog jugoslavenskog identi-teta Ivane Brli}-Maùrani}, a da se, pritom, ne po-rekne i njezin hrvatski knjièvni i kulturni habitus(Lju{tanovi} 2018: 684). U spominjanju knjièvni~i-nog obiteljskog konteksta nagla{ena je izvrsnost obi-telji Maùrani} i obitelji Brli} te mreà socijalnih ve-za koje su ~lanovi obitelji tijekom vremena usposta-vljali, kao {to su veze s banom Jela~i}em i biskupomJosipom Jurjem Strossmayerom, ali je posebno istak-nuta i ~injenica da je Ignacije Brli}, stric Ivanina mu-à Vatroslava, bio „poznati prijatelj na{eg Vuka”(Lju{tanovi} 2018: 684). Nekrolog u Politici tako sa-drì jasne tragove jugoslavenskoga dràvotvornogunitarizma iz tridesetih godina dvadesetoga stolje}a,ne poku{avaju}i pritom supstituirati hrvatski kulturniidentitet Ivane Brli}-Maùrani}, ve} se oslanja naidentitetsko dvojstvo koje je ona sama iskazala u vla-stitom identitetskom konstruktu, povezuju}i {irokiplamen slavjanstva i ljubav za hrvatsku domovinu.Lju{tanovi} zaklju~uje: „I ovdje jugoslavensko i na-

cionalno ulaze u odnos me|usobne dekonstrukcije,me|usobno se ne hijerarhiziraju, nego se ’pretapaju’,bez ~vrstih granica” (isto).

Rezultat visoke kanonizacije Ivane Brli}-Maùra-ni} u jugoslavenskom kulturnom prostoru bio je, tri-desetih godina 20. stolje}a, njezin ulazak u ~itanke izkojih su u~ila i srpska djeca. Jovan Lju{tanovi} navo-di ~itanku Ja{e Prodanovi}a za drugi razred srednjih{kola, objavljenu 1932. godine, u kojoj se pojavljujebajka „Ribar Palunko i njegova èna”, Srpskohrvat-sku ~itanku za I. razred srednjih i njima sli~nih {ko-la, autora Georgijevi}a i drugih, iz 1938. godine, ukojoj je objavljena „[uma Striborova”, te ~itanku istihautora za drugi razred, objavljenu iste godine, u ko-joj je objavljena bajka „Sunce djever i Neva Nevi~i-ca”. U îtanci s gramatikom srpskohrvatskog jezikaza prvi razred srednje {kole, autora Pavlovi}a i Ili}aiz 1939. godine, tako|er je bila objavljena bajka„[uma Striborova”. Lju{tanovi} isti~e kao zanimlji-vost ~injenicu da su sve ove bajke objavljene }irili-com, ~ime je jedna od glavnih te`nji za premo{}iva-njem signifikantnih kulturnih razlika unutar jugosla-venske zajednice, kao i za pribliàvanjem glasovitihbajki Ivane Brli}-Maùrani} dijelu srpskih ~itatelja,u njima ostvarena (2018: 684–685).

Zaklju~no, prema rije~ima Jovana Lju{tanovi}a,Pri~e iz davnine u srpskoj su recepciji, pogotovo udvadesetim godinama dvadesetog stolje}a, prepozna-vane kao knjièvno djelo od kojeg se o~ekivalo dabude ~imbenik jugoslavenske kulturne sinteze. Tojideji su pogodovali me|unarodna recepcija Pri~a izdavnine i kanonski status proiza{ao iz nje, ali i jakslavenski znak u socijalnom stavu i poetici Ivane Br-li}-Maùrani}. U horizontu srpske recepcije, nekadaimenovan, nekada podrazumijevan, bio je prisutan ihrvatski kulturno-povijesni i tradicijski okvir Brli}ki-na djela, negdje se pojavljuju}i kao ideologem o raz-li~itim „granama” jednoga naroda, drugdje kao po-

157

hvala kulturnoj i umjetni~koj sredini koja pripada hr-vatskome kulturnom miljeu, a tre}i put kao rekon-strukcija autonomnoga hrvatskog kulturnog kontek-sta Pri~a iz davnine (2018: 685). Pritom ni u jednomod tih slu~ajeva nije u potpunosti bio isklju~en jugo-slavenski vidokrug.

Ivana Brli}-Maùrani} svoje je Pri~e iz davnine napisalau odre|enim povijesnim i kulturnim okolnostima, u odre|e-nom geopoliti~kom prostoru i odre|enom povijesnom vre-menu. Ona i njezino djelo nikako nisu mogli izbje}i aktual-ne kulturno-povijesne forme recepcije. Unutar tih formi arti-kulirana je iskrena i duboka pohvala djelu Ivane Brli}-Ma-ùrani}, njezinom jeziku, stilu, ljubavi za prirodu, moral-nim konsekvencama njezinih pri~a, univerzalnim porukama,njezinom ispreplitanju poganskog i kr{}anskog, njezinojosjetljivosti i nje`nosti, njezinom materinskome osje}anju ipoznavanju dje~je du{e – {to sve moè biti zalog budu}ih~itanja, unutar kulturnih konstrukta druga~ijih nego {to suoni koji su i srpsku i hrvatsku kulturu pratili kroz minulostolje}e,

zaklju~uje Lju{tanovi} (2018: 686). U znanstvenom~lanku „Kulturno-povijesne forme srpske recepcijePri~a iz davnine Ivane Brli}-Maùrani} izme|u dva-ju svjetskih ratova” Jovan Lju{tanovi} ukazao je ana-lizom srpske recepcije Pri~a iz davnine Ivane Brli}--Maùrani} u navedenom razdoblju na dvojnost jugo-slavenskog i hrvatskog konteksta doìvljavanja oveknjige u srpskom kulturnom miljeu. Takvoj dvojno-sti doprinijeli su, prema Lju{tanovi}evim rije~ima,ljubav Ivane Brli}-Maùrani} za hrvatsku domovinukao i odnos prema {irokom zanosnom pojmu slavjan-stva, isprepleteni u njezinom ̀ ivotu i radu.

Antologijska zbirka bajki hrvatske knjièvnostiPri~e iz davnine Ivane Brli}-Maùrani} poticajna jei nakon vi{e od stotinu godina od prvog objavljiva-nja za znanstvena istraìvanja, analize samih bajki,ali i uvjeta njihova nastanka, kao i doìvljavanja u

razli~itim kulturama. Znanstveni ~lanak Jovana Lju-{tanovi}a „Kulturno-povijesne forme srpske recepci-je Pri~a iz davnine Ivane Brli}-Maùrani} izme|udvaju svjetskih ratova”, kao sastavni dio Zbornika ra-dova s Me|unarodne znanstvene konferencije „Sto-lje}e Pri~a iz davnine” zasigurno predstavlja tome iz-niman doprinos.

IZVOR

Lju{tanovi}, Jovan. Kulturno-povijesne forme srpske recep-cije Pri~a iz davnine Ivane Brli}-Maùrani} izme|u dva-ju svjetskih ratova. Andrijana Kos-Lajtman, Sanja Lov-ri} Kralj, Nada Kujundì} (ur.). Stolje}e Pri~a iz davni-ne. Zbornik radova. Zagreb: Hrvatska udruga istraìva~adje~je knjièvnosti, 2018, 675–687.

158

Nau~na kritika

UDC 821.163.41-93.09 Maksimovi} D.Primqeno 25. 6. 2020.


� Irina S. DAMJANOV*Visoka {kola strukovnih studija


Republika Srbija

DVA TEKSTA O

BAJCI O KRATKOVE^NOJ

Bogati opus Desanke Maksimovi}, od vremenawegovog nastajawa pa sve do danas, ima zna~ajno me-sto u doma}im kwièvnonau~nim istraìvawima ituma~ewima, a ujedno izaziva veoma opre~ne ocenekwièvne kritike i wegova vrednost neretko jepod lupom preispitivawa. Me|utim, nau~no inte-resovawe za Bajku o Kratkove~noj bilo je relativ-no skromno, te dva rada Jovana Qu{tanovi}a –„Bajka o Kratkove~noj Desanke Maksimovi} – pa-radoks sloène jednostavnosti” (2004)1 i „Bajka oKratkove~noj Desanke Maksimovi} kao (auto)poe-ti~ki tekst” (2019)2 ve} i samo zbog ove ~iwenice~ine vredan nau~ni doprinos promi{qawu o deluDesanke Maksimovi}.

U starijem tekstu autor polazi od upe~atqivogkontrasta izme|u literarne sugestije jasno}e i jed-nostavnosti Bajke i sloènog univerzalnog temat-sko-motivskog kompleksa koji pokre}e egzistenci-jalna pitawa, a potom razotkriva prisustvo i dru-gih sloènijih formalnih i semanti~kih struktu-ra koje se kriju iza onih jednostavnih, o~igledni-jih. Kroz prizmu te „sloène jednostavnosti” au-tor prikazuje slojevitost pri ̀ anrovskom odre|e-wu ovog dela, prerastawe iz alegorijske u simbo-li~ku strukturu, prostor izme|u de~jeg animizma isimbolisti~ke „pankoherentnosti”, tanku granicui igru izme|u autobiografije i fikcije. S drugestrane, u mla|em tekstu autor se bavi autopoeti~-kim i poeti~kim iskazima iznetim u Bajci o Krat-kove~noj kroz tuma~ewe elemenata metatekstualno-sti iz predgovora i alegorijskih slika umetni~kogi pesni~kog stvarawa sadrànih u fikcionalnomdelu ove bajke. Kako bi utvrdio koliko se auto(po-eti~ki) iskazi iz Bajke poklapaju s pesnikiwinimshvatawem poezije i umetni~kog stvarawa uop{te,autor navodi i tuma~i pojedine wene stavove izne-te u intervjuima, ali i druga dela iz wenog opusa.Me|usobno dopuwavawe izme|u starijeg i mla|egteksta prvenstveno se ogleda u tome {to se pojedi-ni (auto)poeti~ki iskazi razotkrivaju upravo u ne-kim od onih jednostavnih i sloènih elemenata tu-ma~enim u prvom tekstu, a tako|e, pojedinim delo-vima prvog teksta nagove{tavaju se (auto)poeti~kiaspekti Bajke o Kratkove~noj, koji se u drugomtekstu sloèno tuma~e.

Predgovori – jedan od puteva u rasvetqavawu

panteizma i (auto)poetike Desanke Maksimovi}

Prvi deo teksta „Bajka o Kratkove~noj DesankeMaksimovi} – paradoks sloène jednostavnosti”

159

* [email protected] Ovaj tekst objavqen je prvi put u zborniku radova Proza

Desanke Maksimovi} (Beograd: Zadu`bina Desanke Maksimo-vi}, „Desankini majski razgovori”, kw, 10, 2001), a potom je{tampan u kwizi Crvenkapa gricka vuka. Studije i eseji o kwi-èvnosti za decu (Novi Sad: DOO Dnevnik – novine i ~asopi-si / Zmajeve de~je igre, 2004), koja je ovde kori{}ena kao izvor.

2 Za potrebe prikaza kori{}en je rukopisni primerak ovograda zbog pote{ko}a pri pribavqawu zbornika u kome je obja-vqen, te je i paginacija ozna~ena prema rukopisu. U literaturisu navedeni podaci o objavqenom radu.

(2004) posve}en je tuma~ewu panteizma DesankeMaksimovi}, kojim je proèt veliki deo wenogukupnog stvarala{tva. Wen svojevrsni panteizam,prema autoru, nalazi se izme|u de~jeg animizma iapstraktne simbolisti~ke „pankoherentnosti” –~ulno konkretni doìvqaj prirode i animizamblizak de~joj te`wi da u svemu prepoznaju ìvotpolazna je ta~ka za uo~avawe dubqe analogije izme-|u prirode i qudskog sveta, odnosno dubokog, ~akreligioznog ose}awa veze svega ìvog i neìvogkoja predstavqa su{tinu sveta. Autor uo~ava da sedinami~ka pozicija subjekta koja se kre}e od jednedo druge krajwe ta~ke, ostav{i ipak u vezi sa obe,reflektuje ve} u dva predgovora koja prethode ovomproznom delu. Naime, Jovan Qu{tanovi} pokazujekako se u predgovorima, od opisa autobiografske,nefikcijske, rane neposredne bliskosti s priro-dom, kao i detiweg obra}awa livadskim ̀ ivotiwa-ma i biqkama, prelazi u fiktivni lik pripoveda~asa ulogom propovednice kroz koju se o~itava ideja„pankoherentnosti”, ali se razaznaje i „samopro-jekcija pesnika koji u prizore i bi}a iz prirodeprojektuje svoje strepwe vezane za proces umetni~-kog stvarawa” (2004: 69).

Vode}i se ovim tragom, upravo u predgovorimaJovan Qu{tanovi} otkriva veliki deo poeti~kogi autopoeti~kog sloja. U prvom predgovoru uo~avada se ve} samim naslovom „Kako je nastala bajkakoju imate u ovoj kwizi” nagove{tava da je re~ ometatekstu kojim }e se saznati ne{to o na~inu na-stanka Bajke, a da dijalo{ki pristup ostvaren ko-ri{}ewem drugog lica mnoìne upu}uje na to da jetekst namewen de~jem kolektivu. U pomenutom opi-su neposrednog iskustva s prirodom autor uo~ava iautopoeti~ke elemente – po wemu, taj opis vi{e jeod autobiografskog iskaza, on kazuje i kako se naosnovu tog iskustva razvija bajka. Osim toga, autoropaà i da Desanka Maksimovi} u ovom predgovoru

odlaè da deci neposredno saop{ti svoje duboko,emotivno ose}awe povezanosti s prirodom, {to jepodstaknuto kako poeti~kim, tako i ideolo{kimrazlozima. Naime, navodi da, s jedne strane, Desan-ka Maksimovi} teì da svoje rano iskustvo s pri-rodom predstavi kao izvor empirijskog znawa kojeje boqe od u~ewa iz kwiga, a s druge strane iznosiideju o povezanosti nauke i poezije, u ~emu autornaslu}uje refleks jugoslovenske socijalisti~ke pa-radigme – dijalekti~kog materijalizma. Autor seu kontekstu ovoga osvr}e i na ideolo{ki podstak-nutu raspravu o bajci koja se odvijala krajem ~etr-desetih i po~etkom pedesetih godina pro{log ve-ka u Jugoslaviji, a koja je imala uticaja i na De-sanku Maksimovi}. On navodi da se ideolo{ka le-gitimnost obezbe|ivala upravo idejom o vezi naukei bajke. Isticawe ove veze u prvom predgovoru au-tor vidi i u tome {to pesnikiwa navodi deci bli-ske primere u vezi sa {kolom, aktuelnim tehni~-kim i prirodnonau~nim dostignu}ima, a u okvirutoga sme{ta svoj pesni~ki doìvqaj bliskosti iveze s prirodom. Autor zakqu~uje da je ovde u pita-wu i odre|eno promi{qawe o odnosu izme|u piscai ~itaoca, kroz poku{aj da se pesnikiwina slikasveta poveè sa aktuelnim {kolskim i ideolo-{kim iskustvom koje gradi de~ju sliku sveta, a upra-vo je to promi{qawe poeti~ko jer, kako smatra au-tor, isti~e problem prirode kwièvne komunika-cije.

Ovaj problem komunikacije pisca i dece autorvidi i u drugom predgovoru, „Pi{~eva molitva naZaravni” kroz opis pesnikiwine {etwe sa decomkoja joj postavqaju mnogobrojna pitawa, na koja onareaguje tako {to se moli prirodi da joj pomogne daodgovori. Autor navodi i da je drugi predgovor na-pisan u prvom licu jednine, ~ime se tekst povezu-je sa pesnikiwom, {to je u skladu s tim da su mo-litve koje ona izgovara i s kojima se deca suo~ava-

160

ju vrsta „atipi~ne, individualizovane, pesni~kereligijske prakse, koja ho}e da ih uvede ne samo uosobenu vrstu fikcije i fantastike, nego i u jed-nu vrstu specifi~ne ose}ajnosti koja stremi kadubqim metafizi~kim spoznajama” (2019: 10). Ana-lizu i tuma~ewe predgovora autor zakqu~uje opa-àwem da oni zapravo predstavqaju sponu izme|uimplicitne i eksplicitne poetike i fikcijskogsveta bajke.

(Ne)bajka

Zna~ajan deo teksta iz 2004. godine posve}en jepitawu ànra Bajke o Kratkove~noj. Polaze}i odimenovawa glavne junakiwe po wenoj osobini pre-sudnoj za pri~u, preko tipa fantastike, pa sve doelemenata sièjne strukture koji podrazumevajuput s preprekama junaka do svadbe, autor pronalazipodudarnosti sa usmenom bajkom. Me|utim, JovanQu{tanovi} temeqno razmatra elemente kompozi-cije i sièa, kao i implicitnu filozofiju iska-zanu u Bajci, na osnovu ~ega udaqava ovo delo odànra bajke i pribiàva ga, koriste}i termin No-va Vukovi}a, „malom ~udesnom romanu”. To ~iniprvo ukazuju}i na razvoj sièa koji je sloènijinego u bajci, jer siè Bajke o Kratkove~noj nijemogu}e svesti samo na put s preprekama do svadbe,ve} je svadba samo jedna od etapa na putu do smrtii onoga {to dolazi posle we. Nakon toga, kroz ana-lizu likova, autor pokazuje kako u Kratkove~nojnema, ili ima vrlo malo, protivnika i pomaga~akarakteristi~nih za bajku – glavni protivnik jevreme, a pomaga~i su nosioci radwe ~iji su naporiobjediweni zajedni~kim ciqem. Tako|e, autor poka-zuje da je kompozicija radwe stepenasta, a ne line-arna, {to se ogleda u tome da se javqaju samostal-na poglavqa u kojima je prikazan doprinos ~lano-

va zajednice op{tem dru{tvenom ciqu. Najzad, au-tor navodi i to da egzistencijalisti~ka filozo-fija prisutna u Kratkove~noj razgrani~ava ovodelo od bajke. Naime, prema autoru, ta filozofi-ja dominantna je u poglavqu posve}enom {kolovawuKratkove~ne, u kom joj gusenica, wena u~iteqica,pri~a kratke „bajke” koje se odnose na ̀ ivotni ci-klus, a kroz te pri~e predstavqa Kratkove~nin ̀ i-vot, ali i ìvot svakog bi}a. U ~iwenici da sesvaka „bajka” zavr{ava Kratkove~ninim pitawem otome {ta je bilo daqe, i u~iteqi~inim odgovoromda je tako bilo uvek i da }e uvek tako biti, autoruo~ava pesnikiwin pogled na ra|awe i umirawe kaoneminovnost, ali navodi i to da je kroz ~itavu Baj-ku proèta ideja da prolaznost poja~ava ìvotnusilu i daje smisao egzistenciji.

U tekstu iz 2019. godine, kroz razli~ite pri-mere, autor pokazuje kako su ovakve ideje prisutnei u poeziji Desanke Maksimovi}, ali se mogu na}ii u wenim iskazima u intervjuima. Autopoeti~kei programske slojeve pronalazi upravo u kratkim„bajkama” pri~anim Kratkove~noj, obja{wavaju}ida „bajka” nije vi{e samo ~udesna pri~a ve} govo-ri i o bitnim, univerzalnim temama, a ukqu~uje inau~ne i ideolo{ke slojeve, {to je iskazano jo{ upredgovorima. Autor navodi da se upravo ovim po-eti~kim idejama moè tuma~iti i naslov Krvavebajke, {to potkrepquje kra}om analizom pesme ukontekstu ovakvog shvatawa bajke.

Od alegorije do simboli~ke strukture

i (auto)poetike

Autor se u ova dva teksta pa`qivo bavi i pri-rodom i tuma~ewem alegorijskih slika prisutnihu Bajci u Kratkove~noj, kao i razli~itim stepe-nom alegori~nosti wenih delova. U prvom tekstu

161

otkriva postojawe alegorije u razli~itim slojevi-ma ovog dela, s posebnim akcentom na wenoj osobe-nosti i uslovnosti. Naime, autor u pri~i o lepti-rici koja ìvi samo jedan dan i zajednici ~ija jepa`wa usmerena na wenu kratkove~nost vidi alego-riju o qudskoj okupiranosti prolazno{}u ̀ ivota.Prime}uje da je u ovom proznom delu prolaznostmotiv koji podsti~e ~itavu zajednicu da podràvaKratkove~nu u wenim ̀ eqama, odnosno da je „svesto prolaznosti ishodi{te dobrote” (2004: 70), ko-ja je zapravo vi{e alegorija sveta kakav bi treba-lo da bude nego sveta kakav on jeste. Ovakvu, na ne-ki na~in, utopijsku alegoriju autor zapaà i udrugim elementima Bajke. Naime, smatra da soci-jalna zajednica insekata i sitnih ̀ ivotiwa veomali~i na qudsko dru{tvo na osnovu odnosa unutarzajednice, etike, umetnosti, sistema vrednosti idr., ali da ne odraàva jedno konkretno qudskodru{tvo, ve} je vi{e neka vrsta ideala socijalnogsklada. Na osnovu ovoga zakqu~uje da se alegorij-ska struktura ovog proznog dela „odnosi vi{e nakulturnu nego na stvarnosnu sferu ~ovekovu”(2004: 72), koja je blià idealu nego ne~emu stvar-nom i definisanom, te da se zbog toga i ne moèodrediti kao ~ista alegorija, ve} prelazi i u sim-boli~ku strukturu.

Jovan Qu{tanovi} u nastavku prime}uje da jenajneposrednija alegorija sadràna u onim delovi-ma Bajke koji opisuju umetni~ki ̀ ivot i stvarawe.U tekstu iz 2004. godine autor interpretira teslike, a u tekstu iz 2019. godine ove interpreta-cije dodatno uslo`wava povezuju}i ih jo{ temeq-nije sa kwièvnim i kulturnim ìvotom ~iji jesavremenik bila Desanka Maksimovi} i stavqaju}iih u kontekst wenih (auto)poeti~kih stavova.

Autor isti~e kako Desanka Maksimovi} popci-ma hlebarima pripisuje umetni~ki i pesni~ki dar,~ime pravi vezu izme|u me{ewa i pe~ewa hleba i

umetni~kog senzibiliteta, na osnovu ~ega se moèi{~itati pesnikiwin pogled na umetni~ko stvara-we, koje je za wu, o~ito, socijalno smislena delat-nost, ali i ̀ ivotno zna~ajna. Tako|e, autor uo~avaparalelizam izme|u prikaza pesnika Popca Hleba-ra i umetnika Pauka Tka~a i doìvqaja vlastitogpesni~kog identiteta Desanke Maksimovi}, {topotkrepquje razli~itim pesnikiwinim izjavama da-tim u intervjuima. Samozagledanost, povezanost sasvetom oko sebe, mo} pesni~ke inspiracije, ~ulnasenzibilnost, kao i sposobnost da se ona preto~i udelo, kako autor prime}uje, deo su te podudarnosti.

U prikazu Barjaktara, pauka koji procewuju vred-nost umetni~kih dela, i prikazu pripadnika umet-ni~ke zajednice koji nisu ni nalik Popcu Hlebarui Pauku Tka~u, autor naslu}uje odnos Desanke Mak-simovi} prema kwièvnom i kulturnom ̀ ivotu ko-jem je bila svedok. U satiri~nom prikazu neskrom-nih, ekstravagantnih, la`no autenti~nih umetnikaautor vidi sliku odre|ene grupe pesnika koji su de-lovali u isto vreme kada i ona, a s kojima, sude}ii po izjavama iz intervjua koji su u tekstu izdvoje-ni, pesnikiwa nije ose}ala bliskost. Pored toga,Barjaktari su prikazani kao bi}a „bez srca”, naosnovu ~ega autor lako uvi|a otklon Desanke Maksi-movi} prema kriti~arima koji su bili weni savre-menici. Posleratni sukob izme|u realista i moder-nista i uop{te ideolo{ke i kwièvne sukobe JovanQu{tanovi} i{~itava u podeli Barjaktara na „le-vu” i „desnu obalu reke”, istovremeno nagla{avaju-}i i to da se „ipak u utopijskoj viziji socijalne za-jednice obe struje slaù oko vrednosti pevawaPopca Hlebara i tkawa Pauka Tka~a” (2019: 18).Ovaj rad autor zavr{ava zakqu~kom da su pesni~kiidentitet i specifi~na kwièvnoistorijska pozi-cija Desanke Maksimovi}, koji se, kako je radom ipokazano, ogledaju u Bajci o Kratkove~noj, veomazna~ajni za tuma~ewe wenog celokupnog dela.

162

Polaze}i od samog teksta, Jovan Qu{tanovi} usvom radu iz 2004. godine vrlo pa`qivo tuma~isvet Bajke o Kratkova~noj i otkriva raznolikeideje koje se iz wega mogu i{~itati, kao i speci-fi~nu sloènost ovog dela. Kroz to tuma~ewe, au-tor pruà va`no promi{qawe o ̀ anru i alegori~-nosti Bajke, kao i o panteizmu Desanke Maksimo-vi}. Uvidi do kojih dolazi nau~no su vredni i zasagledavawe i razumevawe ~esto fluidnih granicaànra i alegorije uop{te. Kasniji tekst sme{taBajku o Kratkove~noj u {iri kontekst jer se uo~e-ne (auto)poeti~ke ideje povezuju sa iskazima iz in-tervjua i s drugim delima iz opusa Desanke Maksi-movi}, na osnovu ~ega se ovo prozno delo prepozna-je kao izuzetno zna~ajno za razumevawe pesniki-winih (auto)poeti~kih stavova. Zbog svega ovoga,ova dva teksta predstavqaju vaàn nau~ni dopri-nos i relevantnu literaturu za razumevawe i daqatuma~ewa kako Bajke o Kratkove~noj, tako i (au-to)poetike Desanke Maksimovi}.

LITERATURA


simovi} – paradoks sloène jednostavnosti. Crvenka-

pa gricka vuka: studije i eseji o kwièvnosti za de-

cu. Novi Sad: DOO Dnevnik – novine i ~asopisi /

Zmajeve de~je igre, 2004: 63–80.


simovi} kao (auto)poeti~ki tekst. Svetlana [eato-

vi}, Zorana Opa~i} (ur.). Pesni~ki zavi~aj Desanke

Maksimovi}. Beograd: Institut za kwièvnost i umet-

nost – Zadu`bina „Desanka Maksimovi}”; Trebiwe:

Du~i}eve ve~eri poezije, 2019, 281–303.




� Milena S. ZORI]*Visoka {kola strukovnih studija


Republika Srbija

OD KONSTRUKTA

DETIWSTVA DO

DETETA U VRTI]U:

METODI^KA

ISTRA@IVAWA

JOVANA QU[TANOVI]A

SA@ETAK: U ovom tekstu ̀ elimo da pokaèmo na ko-

ji je na~in Jovan Qu{tanovi} proèo i sublimirao teo-

rijsku misao i prakti~an rad sa studentima i vaspita~ima,

pre svega u osnaìvawu wihovih kompetencija u radu s de-

com pred{kolskog uzrasta. Polaze}i od nekih, smatramo,

kqu~nih radova Jovana Qu{tanovi}a u kojima je autor te-

orijski razmatrao koncept detiwstva, pa samim tim i me-

sto deteta u dru{tvu, prelazimo na tekstove posve}ene

prakti~arima – iskusnim vaspita~ima i studentima i wi-

hovom unapre|ewu, razvoju i radu. Ove tekstove, ako po-

smatramo samo wihovu namenu, razli~ite provenijencije,

od najranijih teorijskih razmatrawa do potowih i onih

posve}enih praksi, objediwuje ista misao o autonomnom i

celovitom detiwstvu i slobodi igre, ali i poku{aj da se

do|e do odgovora na pitawe {ta je to dete kao recipijent.

KQU^NE REÎ: Jovan Qu{tanovi}, konstrukt detiw-

stva, pred{kolsko dete, vrti}, metodika razvoja govora

163

* [email protected]

ôvek i nema autenti~nije iskustvo o ot-

krivawu sveta i vaspostavqawu identiteta

od vlastitog detiwstva, niti neposrednije

iskustvo s istorijom od onog koje mu donosi

istorija vlastitog ìvota.

Jovan Qu{tanovi} (2012b: 48)

Ako se bavite kwièvno{}u za decu, bez obzi-ra na to da li ste wen stvaralac ili prou~avalac,neminovno je da postavite sebi pitawe {ta je todete i {ta je to detiwstvo. Jovan Qu{tanovi} jeza tim odgovorima tragao vi{e od trideset godinai nijednom se nije usudio da kaè da ih je prona-{ao, jer, da bi se precizno odredilo {ta je detiw-stvo, mora se, izme|u ostalog, odrediti kada onoprestaje, budu}i da „’kontekstualizovawe prvih go-dina qudskog ̀ ivota’ jeste differentia specifica de-tiwstva. Pojma detiwstva nema bez ideje o odre|e-nom vremenskom poretku koji bitno determini{esocijalne odnose koji se vezuju za wega” (Qu{tano-vi} 2012b: 47).1 Tako, na primer, detiwstvo uNu{i}evoj Autobiografiji, pokazuje Qu{tanovi},dobija svoju vrednost tek kada dete prestaje da bude„’sredwi rod’ u ’sukwici ’ i postaje ’~ovek u pan-talonama’” (Qu{tanovi} 2004b: 49). Za ovo svojevi|ewe detiwstva sna`no potkrepqewe na{ao je iu razmatrawima o „otkri}u detiwstva” francuskogmedievaliste Filipa Arijesa [Philippe Aries], ko-ji smatra da autonomnog detiwstva kakvo danas po-znajemo nije bilo do pojave modernog dru{tva (Ari-jes 1989: 58–77),2 ali i u programskom tekstu Du-{ana Radovi}a sa prvog Savetovawa Zmajevih de~-jih igara 1959 (Radovi} 1959).3 Uz to, ideja kojomse neprekidno rukovodio jeste i ona Alana Prauta

i Alison Xejms [Alan Prout, Allison James] o de-tiwstvu kao „dru{tvenom konstruktu” koji je, kaoi svaki drugi dru{tveni konstrukt, podloàn pro-menama (Praut, Dèjms 2004: 52).

Tragaju}i za konceptom deteta i konstruktomdetiwstva i razmatraju}i kwièvni opus nekih odna{ih najzna~ajnijih pisaca, od Vuka, Branka, nei-zostavnog Zmaja, preko Nu{i}a, Andri}a, ]opi}ai Ki{a, zatim Radovi}a, Viteza, Danojli}a, Maksi-movi}ke, R{umovi}a, do Simovi}a, Vlade Andri}a,Dejana Aleksi}a i tri Vesne (Aleksi}, Vidojevi}Gajovi} i ]orovi} Butri}), kao i Popa D. \ur|evai mnogih drugih4 – Jovan Qu{tanovi} u svojevr-snom dijalogu sa stvaraocima proverava teze do ko-jih je sam do{ao u potrazi za de~jom du{om (Qu-{tanovi} 2012: 13).5 Tako|e, tragaju}i za tim kon-ceptom on otkriva i da „ve}ina pisaca za decu svo-jim delom ~ini ono {to Du{an Radovi} pripisujeZmaju: ’Dete, decu – wih su izmislili Pre~ani, anajve}i od svih pre~ana, veliki srpski pesnik ZmajJova uzeo ih je na ruke, pokazao ih je celom svetui proglasio ih najve}om vredno{}u i rado{}u ̀ i-vota’” (Qu{tanovi} 2012: 105).

U koautorskom tekstu sa Qiqanom Pe{ikan Qu-{tanovi}, Rje~nik Vuka Stefanovi}a Karaxi}a iz1852, za koji je odavno utvr|eno da je jedan od naj-zna~ajnijih, ako ne i najzna~ajniji spomenik srpske

164

1 O ovome tako|e u Qu{tanovi} 2004: 7–20.2 O ovome detaqnije u Qu{tanovi} 2004: 7–21; Qu{tanovi}

2009: 230, 237–238; Qu{tanovi} 2012b: 48–50).3 Vi{e o ovome u Qu{tanovi} 2009: 230, 237–240.

4 I kada bi se pomislilo da je o konceptu deteta i detiw-stva re~eno gotovo sve najva`nije, Jovan Qu{tanovi} je nepo-sredno pred svoju preranu smrt pripremio za objavqivawe kwi-gu u kojoj su objediweni tekstovi u kojima su izloèna razmatra-wa na ovu temu, i to hronolo{ki – kako je duhovito naslovqeno– Od Dositeja i Vuka do Mirka i Slavka (Qu{tanovi} 2020:u rukopisu) – i podsetio da dete i detiwstvo nikada do krajane mogu biti istraèni. Srda~no se zahvaqujem Qiqani Pe{i-kan Qu{tanovi}, koja mi je za potrebe pisawa ovog teksta omo-gu}ila pristup rukopisu.

5 Ni obim ni koncept rada ne dopu{taju da se svakom tek-stu o ovim piscima posvetimo (kao {to, sigurni smo u to, ni-smo sve ni nabrojali), ali smo nastojali da izdvojimo neke zakoje smatramo da su najzna~ajniji.

kulture 19. veka (pa i kraja 18), svojevrsna enci-klopedija, biva jo{ jednom pomno i{~itavan u po-trazi za predstavom o detetu i detiwstvu, za kojese tvrdilo kako u srpskoj tradicionalnoj kulturigotovo i nije bilo prepoznavano kao ne{to auto-nomno. Iako je slika o detetu fragmentarna, kakozakqu~uju autori, ona pokazuje da nije samo gra|an-ska kultura poznavala koncept autonomnog detiw-stva, kao i to da „moderno, gra|ansko ’otkri}e de-tiwstva’ nije bilo ni jednostavan ni jednokratanproces, ve} se, naprotiv, unutar iste kulture i uistom dobu moèmo sresti s preplitawima razli-~itih vi|ewa deteta i detiwstva” (Qu{tanovi},Pe{ikan-Qu{tanovi} 2015: 476). Tako|e, autoripokazuju i to da Vuk nudi dve slike detiwstva –svog (u razli~itim spisima), koje opisuje kao bez-bri`no, qupko, provedeno u prirodi (verovatnopod uticajem rusoovske vizije, koju je nesumwivo,bar posredno6, poznavao), i onog koje se krije nastranicama Rje~nika i koje je bitno odre|eno rod-nom pripadno{}u. To je detiwstvo koje de~acimamoè biti produèno {kolovawem, dok za devoj~i-ce ostaje i daqe skra}eno, i koje ide od ekonomskikorisnog ̀ enskog deteta do emocionalno neproce-wivog mu{kog (Qu{tanovi}, Pe{ikan-Qu{tano-vi} 2015: 476–477).

Za razliku od Vukovog patrijarhalnog detiw-stva, poezija Branka Radi~evi}a krije u sebi, kakopokazuje Jovan Qu{tanovi}, sliku savremenog dete-ta i detiwstva. U wegovoj se poeziji konkretna de~-ja igra, a ne {ilerovski estetski konstrukt, prepo-znaje kao jedino blago (Qu{tanovi} 2013: 181).Branko Radi~evi} je, smatra autor i pokazuje naprimerima iz wegove poezije, opevao autonomijudetiwstva. U wegovoj poeziji jasno se „razaznaje ionaj mimezis detiwstva prepoznatqiv u svetu de~jeigre, neusmereni de~ji dinamizam i, mimeti~ki

ta~no, (pesnik, prim. M. Z.) opisuje de~je igre ispecifi~nu de~ju mitologiju – na primer, mitskisjaj blaga iz de~jih xepova” ali i svet „naoko male,prolazne, a ipak qudski zna~ajne de~je patwe” (Qu-{tanovi} 2013: 184). Ovo Branka Radi~evi}a svr-stava u krug pesnika koji su pisali poeziju za de-cu i osetqive (istakao J. Q.) mnogo pre nego {toje ona konstituisana kao takva.

Verovatno da Bogdan Popovi}, kada je uvrstioBranka Radi~evi}a u svoju Antologiju, nije raz-mi{qao na ovaj na~in, ali wegova „dvoumica” uvezi sa kwièvno{}u za decu i ~istotom „de~jedu{e” koju, kako je smatrao, „de~ja pesma” nije mo-gla u potpunosti da prenese, jeste uticala na poste-peno mewawe odnosa ne samo prema kwièvnosti zadecu ve} i prema detiwstvu u periodu izme|u dvasvetska rata (Qu{tanovi} 2012: 82).

Dete kao bi}e koje moè duboko i istinski dapati Qu{tanovi} otkriva i u prozi Andri}a, ]o-pi}a i Ki{a. Sva tri pisca suo~avaju decu sa egzi-stencijalnim pitawima kao {to su nasiqe, bol, smrt.Kod Andri}a se jasno uo~ava destabilizacija an|e-oskog (istakao J. Q.) detiwstva i te`wa da se ikroz prikazanu sudbinu dece ocrta ~ovekova sudbina„bez potrebe za pedago{kom i socijalnom fikci-jom” (Qu{tanovi} 2012v: 884). ]opi} i Ki{, s dru-ge strane, u potrazi „za izgubqenim vremenom de-tiwstva” (Qu{tanovi} 2016: 799) poku{avaju da nabitna pitawa sebi daju odgovore iz vizure deteta.

Ne zaboravimo, bez ikakvog patosa dete prikazu-je i Du{an Radovi}. U svojoj poeziji, a mo`da i vi-{e u kratkim pri~ama, on pokazuje kakav je realanpoloàj deteta u savremenoj porodici i velikomgradu. Wegov mali prst \ura, simbol svojevrsnogde~jeg vapaja za individualno{}u i autonomijom,bori se sa nelagodom koju izaziva ose}aj nedoraslo-sti u svetu odraslih (Qu{tanovi} 2004: 92–93),dok slika apsolutne nadmo}i odraslog nad detetom

165

6 Zahvaquju}i Jerneju Kopitaru.

u pri~i „Brkovi” izaziva istinski bol zbog nanetenepravde (Qu{tanovi} 2004: 95–96). Jovan Qu{ta-novi} i u Radovi}evim aforizmima otkriva zna~aj-ne podatke o realnom poloàju deteta u na{em dru-{tvu sedamdesetih godina 20. veka (Qu{tanovi}2012: 108).

âk i u „lirizovanom” detiwstvu tri Vesne (ka-ko ih Qu{tanovi} u svom tekstu oslovqava –Aleksi}, ]orovi} Butri} i Vidojevi} Gajovi}) au-tor nalazi bol, tugu, patwu, bes, proiza{le izde~je potrebe za „osvajawem slobode” (Qu{tanovi}2012: 139). Me|utim, u wihovim pripovetkama,iako je opisano ono {to ti{ti decu, nema te{kihegzistencijalnih pitawa, poput zapitanosti nadqudskom prolazno{}u, budu}i da sve tri kwièv-nice u prvi plan stavqaju ta~ku gledi{ta deteta itime „jednostavne, banalne svakodnevice deteta uz-diù do izuzetnosti” (Qu{tanovi} 2012: 141).

Potraga za konstruktom deteta i detiwstva ukwièvnosti za decu navela je Jovana Qu{tanovi}ada potraì odgovor i na pitawe {ta je to dete kaorecipijent. Wegova teza je da se do tog odgovoramoè do}i jedino analizom „konkretnih komunika-cionih situacija i socijalnih i kulturnih odnosau kojima se doga|a de~ja recepcija usmene i pisanekwièvnosti” (Qu{tanovi} 2015: 508).

Jedan deo svog rada, ne tako mali, Jovan Qu{ta-novi} posvetio je upravo tragawu za {to boqimmodelima posredovawa kwièvnosti u de~jem vrti-}u. Posvetio se osnaìvawu kompetencija prakti-~ara: vaspita~a i studenata – budu}ih vaspita~a,ali i svih ostalih u~esnika u vaspitno-obrazovnomprocesu, fokusiraju}i se, naravno, pre svega naaspekte kwièvnosti. Autonomno dete, ~ije se jakestrane dodatno osnaùju i koje se podsti~e da se sapote{ko}ama odrastawa uhvati u ko{tac znaju}i da}e imati podr{ku i razumevawe, ili je bar o~ekuju-}i, podrazumeva i pedagoga (na bilo kom nivou

vaspitno-obrazovnog procesa) koji }e umeti i mo}ida mu tu podr{ku pruì. Jer, da bi ne{to bilo do-bro za dete, mora biti dobro i za onoga koji tu da-tost posreduje detetu, kako bi taj ~in bio auten-ti~an i iskren.

U koautorskom tekstu koji se bavi holisti~kimpristupom u posredovawu kwièvnosti za decu, presvega studentima, ali, konsekventno, i deci u vrti-}u (Qu{tanovi}, Zori} 2013), polazi se od kwièv-noteorijskih postavki ~ija implikacija na ovimprostorima, koliko je nama poznato, nije uobi~ajenana ovom fonu prou~avawa. Polaze}i od osnovneideje o autonomiji kwièvnosti za decu, u razma-trawe se ulazi ukr{tawem teorije poqskog fenome-nologa Romana Ingardena [Roman Ingarden] o do-ga|awu kwièvnog dela u svesti ~italaca, van ko-je ono postoji tek kao artefakt (Ingarden 1971),sa recentnijim i u svetu aktuelnim teorijama Han-sa Roberta Jausa [Hans Robert Jauss], ~ija se teori-ja recepcije oslawa na koncept horizonta o~ekiva-wa (Jaus 1978), i Stenlija Fi{a [Stanley Fish], ko-ji uvodi model interpretativne zajednice (Fi{2006). Osnovna postavka ovoga rada jeste da

aktivnosti vezane za razvoj govora, odnosno materwi jezik

i kwièvnost na svim nivoima vaspitawa i obrazovawa

podrazumevaju autenti~nu estetsku recepciju, podrazume-

vaju recipijente u ~ijoj se svesti doga|a kwièvno delo,

koji imaju svoj horizont o~ekivawa i koji me|usobno for-

miraju interpretativnu zajednicu (Qu{tanovi}, Zori}

2013: 68).

U potrebi da se osnaè studentske kompenten-cije u domenu tuma~ewa kwièvnog teksta namewe-nog deci, rad opisuje strategije pomo}u kojih sejedna dinami~na interpretativna zajednica, koja sesa svakom generacijom studenata formira i mewa,suo~ava sa delima koja, u mawoj ili ve}oj meri, ve}postoje u wenom horizontu o~ekivawa, formiranom

166

jo{ u detiwstvu, ali koja se, istovremeno, prvi putsre}e s konceptom kwièvnosti za decu kojem vaqapristupiti kao „autonomnom sistemu sa specifi~-nim poloàjem i u kwièvnosti i u kulturi” (Qu-{tanovi}, Zori} 2013: 69). Opisane su i inter-pretirane strategije ~iji je zadatak bila homogeni-zacija grupe, kao ve}e interpretativne zajednice,ali i spre~avawe stvarawa svojevrsne oko{tale hi-jerarhije u okviru te zajednice. Realnom sagleda-vawu metodi~kih izazova koji su postavqeni dopri-nosi i predstavqawe svojevrsnih prepreka na kojese u uspostavqawu ovog metoda nai{lo. Najizrazi-tijim su se pokazali svesno reme}ewe postoje}e in-terpretativne zajednice prilikom wenog podizawana vi{i interpretativni nivo, stvarawe novog ho-rizonta o~ekivawa kojem je prethodilo izvesno ra-zo~arawe i nepoverewe u postoje}i, ali i usposta-vqawe emotivne razmene unutar same zajednice. Re-zultat opisanog na~ina rada jeste homogenizovanainterpretativna zajednica, kao i delimi~no savla-davawe napetosti izme|u realnog horizonta o~eki-vawa s kojim studenti dolaze i onoga koji je ugra-|en u program.

Vo|en ~iwenicom da je u praksi nedvojbeno vi-dqivo kako je na~in na koji se pred{kolsko detesamoizraàva i komunicira s drugima umnogome na-lik pozori{tu, {to se potkrepquje i Pijaèovom[Jean Piaget] teorijom o simboli~koj igri (Pijaè1968), po kojoj dete igra ono {to misli jer je igrau najdubqoj vezi sa wegovim na~inom mi{qewa iodnosom prema svetu (Qu{tanovi} 2014: 26), JovanQu{tanovi} se promatrawu odnosa pozori{ta od-nosno elemenata dramskog i vrti}a posve}uje u vi-{e navrata.

U svom tekstu vrlo indikativnog naslova „Vr-ti} kao pozori{te” Qu{tanovi} polazi od zapa-àwa da je de~ji izraz u potpunosti performati-van – po~ev od toga da dete na po~etku svog puta

ka odraslom svoje misli i ose}awa naj~e{}e izra-àva pokretom ili uz wegovu pratwu, pa do toga dai de~ji govor, po odabiru jezi~kih sredstava (pre-zent, nominativ kao pade` subjekta, akuzativ kaopade` objekta), u sebi sadrì izrazitu performa-tivnost. U tim odlikama de~je komunikacije sa spoq-nim svetom Jovan Qu{tanovi} prime}uje: „Sve, iliskoro sve je na sceni” (Qu{tanovi} 2014: 26). Jeru vrti}u – koji ovaj autor opaà kao mesto na ko-jem se okupqaju bi}a koja imaju potrebu za igrombez kraja (Qu{tanovi} 2014: 28) – puno se toga do-ga|a ko bajagi, jer, kako on isti~e, de~ja igra „jestenaivno i lako tvorewe iluzije i podavawe iluziji,ali de~ja igra ne zna~i gubitak odnosa prema stvar-nosti” (Qu{tanovi} 2014: 28), u woj nipo{to netreba videti nemo} deteta da zbog svoje intelektu-alne nedozrelosti sagleda svakodnevni ̀ ivot kojiga okruùje. Na primerima iz prakse pokazuje kakodete vrlo lako prelazi iz jednog sveta u drugi, testolica iz Zmajevog Malog kowanika u ~as posta-je i lav, ali i visibaba, i to pripisuje ~iwenicida je de~ja igra na~in na koji ono ̀ ivi svoj ̀ ivoti da bez obzira na to {to jeste ~ulno konkretna,„ona nije maska – ona je lice (istakao J. Q.)” (Qu-{tanovi} 2014: 28).

Iz jednog sveta u drugi, pokazalo se, vrlo lakoprelaze i vaspita~i u svom radu s decom. Wihovaigra, wihovo parapozori{te, kako Jovan Qu{tano-vi} naziva ovu situaciju, tako|e dolazi iznutra, izpotrebe da se prate aktivnosti koje kreiraju samadeca, da se wihova energija usmeri i da se osmisliìvot i rad u vrti}u. Vrlo se ~esto ovo de{ava imimo postavqenih pedago{kih ciqeva, a jo{ ~e{}euz osmi{qene dramatizacije – u oba slu~aja isho-di su od neprocewive vrednosti kako za decu takoi za vaspita~e.

Ako se pozori{te posmatra iz aspekta pred-{kolskog deteta, vi{e mogu}nosti se nudi u vrti}u

167

nego u pravom pozori{tu, koje, kako zapaà JovanQu{tanovi}, kada je re~ o predstavama za decu, jo{nije iza{lo iz scene kutije. On poziva pozori{neposlenike da za|u u svet vrti}a i preuzmu pone{tood iskustva i znawa vaspita~a. Istovremeno, zbogbliskosti jezika pozori{ta i jezika pred{kolskogdeteta, u ~ijem se performativnom izrazu sve de-{ava sada i ovde, kao jedan od boqih vidova stru~-nog usavr{avawa vaspita~a Jovan Qu{tanovi} pre-poru~uje upravo pozori{te.

Iz ovih promi{qawa proistekao je jedan, za na-{e okvire moglo bi se slobodno re}i, metodi~kieksperiment. Rezultati su opisani u koautorskomtekstu koji se bavi dramatizacijom kwièvnog tek-sta u vrti}u (Qu{tanovi}, Zori} 2015). Tokom jed-nog ispitnog ciklusa pra}en je rad studenata – bu-du}ih vaspita~a sa decom pred{kolskog uzrasta.Studenti su najpre ukqu~eni u interpretativnu za-jednicu dece u vrti}u, koja je prva nakon one u ko-joj dete u~estvuje sa roditeqima i najuòm porodi-com. Uloga vaspita~a je tu, pokazalo se, veomaosetqiva, jer od wegove procene zavisi ne samo {tajeste ili nije za decu ve} i kako }e data zajednicato prihvatiti. Vaspita~ je, svakako, i sam deo tezajednice, ~iji ~lan je trebalo postati u relativnokratkom vremenu. U tekstu su opisane sve etapekroz koje su studenti u tom periodu pro{li u radus decom – od interpretacije teksta, preko drama-tur{ke analize, do svojevrsnog u~ewa teksta.

Budu}i da i sama ̀ ive u akciji, uo~eno je da de-ca relativno lako uo~avaju odre|ene zakonitostipozori{ta koje se odnose na dramski sukob. Razgo-vorom o tom sukobu, o delawu junaka, dolazi se ido svojevrsne probe u kojoj deca ~esto samoinicija-tivno ulaze u ulogu, „performativno se artikuli-{u” (Qu{tanovi}, Zori}: 390). Iz ovog slobodnogperformansa prelazi se naj~e{}e u nedovr{enudramatizaciju u kojoj nema potrebe za u~ewem dija-

loga, ve} se oni usvajaju kroz specifi~an amalgamdramatur{ke analize i igre. Sve ovo pokazalo sekao veoma va`no za socijalizaciju i individuali-zaciju dece.

Prakti~na primena dramskog metoda u radu s de-com pred{kolskog uzrasta pokazala je ono o ~emuse mawe-vi{e teoretski razmatralo: detetu se po-maè da „dekonstrui{e vlastiti infantilni ego-centrizam, da egocentri~nu asimilaciju sveta okosebe preobrazi u socijalno otvoren i aktivan si-stem. Jedan od najboqih puteva u tom procesu jesteda se dete nau~i da se decentrira igraju}i ulogudrugog” (Qu{tanovi} 2014: 32). Me|utim, ovo istra-ìvawe iznedrilo je i neke neo~ekivane rezultate– iako je jedna od osnovnih pretpostavki da drama-tizacija u de~jem vrti}u doprinosi emancipacijidece, u praksi se pokazalo da ve}ina dece traìneprestanu podr{ku i pomo} studenata – vaspita~akoja se ogledala u potrebi za neposrednim kontak-tom (dràwe za ruku, ode}u ili ~ak kosu). Tako|e,deca koja su okarakterisana kao stidqiva slobod-nije su istupala i u~estvovala u aktivnostima.Ovo, konkretno, nije u vezi sa samom dramatizaci-jom teksta u vrti}u, ali jeste u vezi sa formira-wem interpretativne zajednice, gde se pokazalo daprisustvo jednog ili dva nova ~lana (studenta) mo-è da naru{i wen poredak i uspostavi nov hori-zont o~ekivawa u odre|enom smislu. Prisustvo stu-denata kao novih ~lanova zajednice pokazalo je svusloènost socijalnih odnosa, ne samo unutar de~jezajednice ve} i na relaciji dete – vaspita~, koje nisami iskusni prakti~ari u svakodnevnoj komunika-ciji sa decom nisu u mogu}nosti uvek do kraja daosveste. Time je dokazano i pokazano da je dramati-zacija kwièvnog teksta u vrti}u jedan veoma slo-èn i nedovoqno metodi~ki istraèn proces, u ko-jem se uspostavqawem ad hoc ciqeva moè do}i „doniza vi{e nego dragocenih kolateralnih ishoda ko-

168

ji se ti~u i fizi~kog, i kognitivnog, i socijalnog,i estetskog razvoja deteta, wegovog samopo{tovawai su{tinske qudske emancipacije” (Qu{tanovi},Zori} 2015: 393).

U jo{ jedan tekst o dramskom metodu u vaspit-no-obrazovnom procesu, a pre svega u vrti}u, nastaonekoliko godina nakon prethodnih (Qu{tanovi}2018), uplovqava se posve spontano, te je jasno dase nit promi{qawa o ovoj pojavi nije prekidala.Opet polaze}i od igre (jer druga~ije se, budu}i daje emanacija deteta, u razmatrawe ̀ ivota u vrti}ui ne moè), ovoga puta iz Hojzinginog [Johan Hui-zinga] aspekta razmatrawa ~oveka kao homo ludens-a(Huizinga 1970), Jovan Qu{tanovi} upu}uje sve onekoji tragaju za kqu~em dramskog teksta – u pozo-ri{te, kao „glavno mesto dramskog vaspitawa iobrazovawa” (Qu{tanovi} 2018: 144). A me|u wimasu i svi oni pedagozi koji u svom radu koriste bi-lo koji segment dramskog metoda, pa tako i vaspi-ta~i, budu}i da se, kako autor prime}uje, u posled-we vreme dramski metod u radu s decom sve vi{ekoristi u saznajne svrhe (Qu{tanovi} 2018: 149).Glavni nedostatak i ujedno problem u upotrebidramskog metoda u {kolama, odnosno vrti}ima kaoosnovnoj sferi interesovawa Qu{tanovi}evih me-todi~kih razmatrawa, name}e se potrebom {kol-skog sistema da se stvari defini{u i konzervira-ju, ~ime se umawuje zna~aj jednokratne simbioze~ulnih, intelektualnih i gledala~kih iskustava(Qu{tanovi} 2018: 144).

Budu}i da je ̀ ivot u vrti}koj zajednici vrlo di-nami~an ne samo za decu ve} i za vaspita~e, oni seneretko nalaze u ulozi svih pozori{nih radnika –i dramaturga, i rediteqa, i scenografa, i kostimo-grafa, {to umnogome prevazilazi kompetencijeobi~nog gledaoca. Stoga se kao idealan model pro-{irivawa znawa i ume}a iz ove sfere name}e po-treba da prosvetni radnici iz gledali{ta pre|u i

na drugu stranu, {to je ~esto, jasno je Jovanu Qu-{tanovi}u, potpuno neizvodqivo. Stoga se, smatra,treba zadovoqiti mogu}no{}u postavqawa predsta-va iz vizure „razvijenog gledaoca svoje vrste” (raz-vijeni gledalac je termin koji je Jovan ]irilovkoristio za pozori{ne kriti~are) (Qu{tanovi}1997). Kako je jezik pred{kolskog deteta i na~inwegove komunikacije blizak pozori{tu, to je po-trebno iskoristiti u radu na dramatizaciji teksto-va u vrti}u.

Potrebno je, istovremeno, i da vaspita~i ne bu-du vo|eni samo svojim iskustvom gledaoca ve} i dapostanu „operatori pozori{nog jezika”, odnosno,kako smatra Jovan Qu{tanovi}, „da pozori{nuigru iskuse na svojoj koì” (Qu{tanovi} 2018:148), {to je on, kako pokazuje u svom tekstu (a bilismo svedoci i u praksi), metodi~ki uspeo da ostva-ri sa svojim studentima. Uloga ovih operatora ni-je samo da dramski metod pribliè deci i upotrebega u saznajne svrhe ve} i da deci pomognu da postanugledaoci, i to gledaoci koji }e postati ~lanoviinterpretativne zajednice gledalaca predstave,ono {to je, mislimo, najbliè razvijenom gledaocuu svakom smislu.

Ponovo se ka novim iskustvima ide zarad dobro-biti dece. Prakti~ar sa poja~anim kompetencijamavo|ewa dramske igre lak{e }e ukqu~iti decu u pot-pun kreativni proces stvarawa dramske predstave,~ija svrha ne mora nu`no biti saznajna ve} moè bi-ti i na nivou minijature, mawe improvizacije, aliu kojoj dolazi do razmene ideja me|u decom, re{ava-wa stvarala~kih nedoumica, i koja, {to je, mislimo,najva`nije, podsticajno uti~e na de~ju socijalizaci-ju i emancipaciju (Qu{tanovi} 2018: 149).

Va`nosti uo~avawa postojawa odre|ene inter-pretativne zajednice i opaàwa wenog horizontao~ekivawa koautorski tim Qu{tanovi}–Zori} vra-}a se u tekstu posve}enom zagonetki u de~jem vrti-

169

}u (Qu{tanovi}, Zori} 2018). Na nizu primera izprakse pokazuje se kako te~e put od zagonetawa doodgonetawa.

Bave}i se procesom odgonetawa mi sledimo drevnu

inicijasti~ku funkciju zagonetke, ali na moderan na~in,

uo~avaju}i ulogu odgonetawa kao sloènog intelektualnog

i jezi~kog procesa u razvoju govora dece pred{kolskog uz-

rasta, i u ukupnom intelektualnom i qudskom razvoju de-

teta (Qu{tanovi}, Zori} 2018: 139).

Zagonetki se pristupa ne samo kao sredstvu zarazvijawe i podsticawe intelektualnih sposobno-sti, {to ona nesumwivo jeste, ve} i kao kwièvnomtekstu za ~iju je recepciju i doìvqaj potrebno ra-zumevawe. Kao osnovni ~inilac na tom otkrivala~-kom putu razmatra se vlastito de~je iskustvo, kao iiskustvo {ire ili uè interpretativne zajednicekojoj dete pripada. U tekstu se traga za modelom ko-ji bi {irem krugu dece omogu}io da pre|u put do od-gonetke, a kao najpouzdaniji, iako ne i najlak{i (ka-ko i u ìvotu biva), ukazao se onaj u kojem, naiz-gled paradoksalno, svaka odgonetka biva postupnosemanti~ki analizirana. Uz to, posebna vrednostovog teksta jeste da se uo~ava kako je zagonetka „aso-cijativno i zna~ewski produktivna i otvorena for-ma” (Qu{tanovi}, Zori} 2018: 143), te da u kontek-stu vrti}a i interpretativne zajednice sagledane iztog konteksta (koji verovatno nije onaj o kojem jeFi{ promi{qao, budu}i da nije re~ o ~itaocimave} o svojevrsnim primaocima kwièvnog teksta) nepostoji jedan, unapred utvr|en, o~ekivan odgovor,ve} da je kao prihvatqiv potrebno razmatrati sva-ki odgovor, svaku odgonetku koja se zna~ewski osla-wa na ve} istaknuto vlastito iskustvo deteta.

* * *

Jedan od najve}ih kvaliteta metodi~kog rada Jo-vana Qu{tanovi}a jeste taj {to je unosio nova, sa-

vremena, progresivna, povremeno i revolucionar-na tuma~ewa, kako u domenu tuma~ewa kwièvno-sti uop{te, ne samo kwièvnosti za decu, tako i udomenu dramske pedagogije. Metode koje se predla-ù i opisuju, i kada su usmerene na prakti~are –i vaspita~e i studente – ne udaqavaju se od prvotneideje koja se proteè kroz celokupan opus JovanaQu{tanovi}a, a to je autonomno dete u procesu sa-zrevawa i odrastawa. U fokusu je, pre svega, dobro-bit za dete koja se ogleda u formirawu wegove ce-lokupne li~nosti, koju odrasli treba da prihvatikao integralni, novi deo svoje ve} formirane in-terpretativne zajednice, ~ime }e ona biti oboga-}ena za jo{ jedno iskustvo. Ovim metodama se, po-nekad ~ak i eksplicitno, proskribuje svaki vidukalupqivawa i oblikovawa po modelu, te nameta-wa vlastitog, „odraslog” vi|ewa sveta.

Problemi prilikom implementirawa predsta-vqeni su jasno, precizno, bez mistifikacije kojombi se podilazilo eventualnim autoritetima izstruke i nauke, jer Jovan Qu{tanovi} je svojim zna-wem, stru~no{}u, aktuelno{}u bio autoritet samza sebe. Osim toga, primeri dobre prakse koji suprikazani u wegovim metodi~kim radovima pokazu-ju i da su prakti~ari i pre aktuelnih Godina uzle-ta7 ra{irili krila da polete zajedno s decom.

Iz ~itawa ovih tekstova jednostavno se name}e~iwenica da je pouzdano re~ o realnim pedago{kimsituacijama za ~ije se razre{ewe ne daje univerzal-ni recept, ve} samo jedna od mogu}ih solucija, uzotvoren poziv za daqa promatrawa i eksperimenti-sawa u potrazi za nekim novim, mo`da pravim kqu-~em.

Na nama je da nastavimo...

170

7 Re~ je o ustaqenom nazivu za najnovije Osnove programapred{kolskog vaspitawa i obrazovawa koje su usvojene oktobra2018, dok je trenutno aktuelna faza wihove implementacije.

IZVORI

Qu{tanovi}, Jovan. Ra|awe razvijenog gledaoca. Pozo-

ri{na kritika Jovana ]irilova, 1952–1963. U Pozo-

ri{ni kriti~ari, li~nosti i poetike. Novi Sad:

Sterijino pozorje, 1997: 166–180.

Qu{tanovi}, Jovan. Kwièvnost za decu i mit. U: Crven-

kapa gricka vuka. Studije i eseji o kwièvnosti za

decu. Novi Sad: DOO Dnevnik – novine i ~asopisi –


Qu{tanovi}, Jovan. O vaspitavawu nesvesnog u prozi za

decu Du{ana Radovi}a. U: Crvenkapa gricka vuka. Stu-

dije i eseji o kwièvnosti za decu. Novi Sad: DOO

Dnevnik – novine i ~asopisi – Zmajeve de~je igre,

2004: 81–99.

Qu{tanovi}, Jovan. De~iji smeh Branislava Nu{i}a (Umet-

nost Nu{i}evog humoristi~kog pripovedawa za decu).

Novi Sad: Vi{a {kola za obrazovawe vaspita~a, 2004b.

Qu{tanovi}, Jovan. Brisawe lava (Poetika modernog i


Sad: DOO Dnevnik – novine i ~asopisi, 2009.

Qu{tanovi}, Jovan. De~ja du{a Qubomira Simovi}a. U:



Qu{tanovi}, Jovan. Bogdan Popovi} i lirski identitet

poezije za decu. U: Kwièvnost za decu u ogledalu kul-

ture. Novi Sad: Zmajeve de~je igre, 2012: 75–84.

Qu{tanovi}, Jovan. Pesni~ka antropologija detiwstva

Du{ana Radovi}a. U: Kwièvnost za decu u ogledalu

kulture. Novi Sad: Zmajeve de~je igre, 2012: 105–112.

Qu{tanovi}, Jovan. Lirizacija detiwstva u pri~ama za

decu Vesne Vidojevi} Gajovi}, Vesne Aleksi} i Vesne

]orovi} Butri}. U: Kwièvnost za decu u ogledalu

kulture. Novi Sad: Zmajeve de~je igre, 2012: 137–146.

Qu{tanovi}, Jovan M. Kwièvnost za decu i detiwstvo

kao vreme inicijacije. U: Aspekti vremena u kwièv-

nosti (ur.) Lidija Deli}. Beograd: Institut za kwi-

èvnost i umetnost, 2012b: 47–64.

Qu{tanovi}, Jovan. „Konstrukt detiwstva” i forme pri-

povedawa u pripovetkama o deci Ive Andri}a U: Ivo

Andri} u srpskoj i evropskoj kwièvnosti. 2/41. Nau~-

ni sastanak slavista u Vukove dane, Beograd, 15–17. IX2011. Beograd: Me|unarodni slavisti~ki centar, 2012v:

903.

Qu{tanovi}, Jovan. Svet detiwstva u poeziji Branka Ra-

di~evi}a. U: Branko Radi~evi} (ur.) Jovan Zivlak. No-

vi Sad: Dru{tvo kwièvnika Vojvodine, 2013: 179–194.

Qu{tanovi}, Jovan M. Vrti} kao pozori{te. Scena: ~aso-

pis za pozori{nu umetnost. 50/1–2 (januar–jun) (2014):

26–33.

Qu{tanovi}, Jovan. O istorizmu u savremenom izu~avawu

srpske kwièvnosti za decu. 45. me|unarodni nau~ni

sastanak slavista u Vukove dane, Beograd 17–20. IX2015: 505–514.

Qu{tanovi}, Jovan M.. Branko ]opi} i Danilo Ki{ –

detiwstvo kao potraga za egzistencijalnim kqu~em.

Zbornik Matice srpske za kwièvnost i jezik 64/3,

(2016): 791–804.

Qu{tanovi}, Jovan. Jezik drame i pozori{ta i dramsko

vaspitawe. Norma: ~asopis za teoriju i praksu vaspi-

tawa i obrazovawa, 2 (2018): 141–152.

Qu{tanovi}, Jovan. Od Dositeja i Vuka do Mirka i Slav-

ka. O slici deteta i detiwstva u srpskoj kwièv-

nosti za decu i srpskoj kulturi od 19. do 20. veka,

2020 (u rukopisu).

Qu{tanovi}, Jovan, Milena Zori}. O holisti~kom pri-

stupu nastavi kwièvnosti za decu u obrazovawu vaspi-

ta~a. Zbornik radova Visoke {kole strukovnih stu-

dija za obrazovawe vaspita~a u Pirotu. Pirot, 2013:

66–78.

Qu{tanovi}, Jovan, Milena Zori}. Dramatizacija kwi-

èvnog teksta u vrti}u – de~ja individualizacija i so-

cijalizacija. Kompetencije vaspita~a za dru{tvo

znawa: tematski zbornik / Tre}a me|unarodna nau~-

no-stru~na konferencija Metodi~ki dani 2014. Ki-

kinda, 2015: 388–394.

171

Qu{tanovi}, Jovan, Milena Zori}. Zagonetka u de~jem vr-

ti}u – od poga|awa do odgonetawa. Me|unarodni nau~-

ni skup „Jezik, kultura, obrazovawe”, Uìce: Pedago-

{ki fakultet, 2018: 137–144.

Qu{tanovi}, Jovan M., Qiqana @. Pe{ikan-Qu{tanovi}.

Predstave o detetu i detiwstvu u Rje~niku i spisima

Vuka Stefanovi}a Karaxi}a. U: Vuk Stefanovi} Ka-

raxi} (1787–1864–2014), (ur.) Nada Milo{evi}-\or|e-

vi}. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti,

2015: 463–482.

LITERATURA

Ingarden, Roman. O saznavawu kwièvnog umetni~kog de-

la. Preveo Branimir @ivojinovi}. Beograd: Srpska

kwièvna zadruga, 1971.

Radovi}, Du{an. Dete i kwiga (pro~itano na Savetovawu

jugoslovenskih de~jih pisaca u Sremskoj Kamenici u

okviru Drugih Zmajevih de~jih igara, juna 1959). Na{adeca: organ Saveta Saveza pionira Jugoslavije. Sv. 7–8,

Beograd: [Savet dru{tava za vaspitanje i staranje o deciJugoslavije], 1959: 10–14.

Arijes, Filip. Vekovi detinjstva (prevod Nevena Novovi}).Beograd: Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, 1989.

Fi{, Stenli. Kako da prepoznate pesmu kada je vidite (pre-vod sa engleskog Neboj{a Mari}). TXT, Studentski ~aso-pis za knjièvnost i teoriju knjièvnosti, 11/12 (2006):38–45.

Huizinga, Johan. Homo ludens. O podrijetlu kulture u igri(s njema~kog preveo Ante Stama}). Zagreb: Matica hr-vatska, 1970.

Jaus, Hans Robert. Estetika recepcije (prevela Drinka Goj-kovi}). Beograd: NOLIT, 1978.

Pijaè, @an. Psihologija inteligencije (prevela Mirjana Vu-kumirovi} Mihailovi}). Beograd: Nolit, 1968.

Praut, Alan, Alison Dèjms. Nova paradigma za sociologi-ju detinjstva? Poreklo, obe}anja i problemi. U: Sociolo-

gija detinjstva. Sociolo{ka hrestomatija (priredila, pred-govor napisala i prilozima opremila Smiljka Tomanovi};prevod Zorana Todorovi}). Beograd: Zavod za ud`beni-ke i nastavna sredstva, 2004: 51–76.

Milena S. ZORI]

FROM THE CONSTRUCT OF CHILDHOODTO CHILD IN KINDERGARTEN:METHODOLOGICAL RESEARCH

OF JOVAN LJU[TANOVI]

Summary

In this paper, we want to show how Jovan Lju{tanovi}permeated and sublimated theoretical thought and practicalwork with students and teachers, primarily in strengtheningtheir competencies in working with preschool children.Starting from some, we believe, key works of Jovan Lju{ta-novi} in which the author theoretically considered the con-cept of childhood, and thus the place of the child in socie-ty, we move on to the texts dedicated to practitioners – ex-perienced teachers and students and their improvement, de-velopment and work. These texts, if we look only at theirpurpose, different provenances, from the earliest theoreticalconsiderations to the latter and those dedicated to practice,are united by the same thought about autonomous and com-plete childhood and freedom of play, but also an attempt toanswer the question of what a child is as a recepient.

Key words: Jovan Lju{tanovi}, construct of childhood,preschool child, kindergarten, speech development method-ology

172


UDC 37.016:821-82(075.2)821.163.41-93.09 Lju{tanovi} J.

Primqeno 28. 5. 2020.

Prihva}eno 29. 6. 2020.

� Otilia J. VELI[EK BRA[KO*Visoka {kola strukovnih studija


Republika Srbija

� Mila B. BEQANSKI**Univerzitet u Novom Sadu

Pedago{ki fakultet u Somboru

Republika Srbija

DA LI JEPEGAVO DETIWSTVOU PETOM RAZREDU:ÎTANKA IZUGLA UÊNIKA

SA@ETAK: Predmet Srpski kao nematerwi jezik deo

je osnovno{kolskog i sredwo{kolskog sistema obrazovawa

u Republici Srbiji i to kao obavezan nastavni predmet

za u~enike koji ostale predmete slu{aju na svom mater-

wem jeziku. Vrlo su va`ni uxbenici i ~itanke koje se ko-

riste u realizaciji ovog predmeta. ̂ itanku za peti razred

osnovne {kole za srpski jezik kao nematerwi jezik Pegavodetiwstvo priredio je profesor Jovan Qu{tanovi}. U

radu se pored analize ~itanke Pegavo detiwstvo navodi

i istraìvawe koje je sprovedeno me|u u~enicima koji su

zavr{ili peti razred, sa ciqem da se utvrdi koliko se

se}aju ~itanke i koje tekstove bi izdvojili. Takva anali-

za pokazala je da se u~enici rado prise}aju ove ~itanke.

Rezultati istraìvawa ukazuju na to da je prire|iva~ ~i-

tanke uspeo da prepozna razli~ite tekstove sa razli~itim

temama, a pri tome da iza|e u susret razli~itim intere-

sovawima u~enika.

KQU^NE REÎ: ~itanka, srpski kao nematerwi je-

zik, u~enici, izdvojeni tekstovi

Pribliàvawe srpske kwièvnosti u~enicimakojima srpski nije materwi jezik

U Republici Srbiji, kada je u pitawu jezik na-stave, zakonom je predvi|eno da se nastava reali-zuje na materwem jeziku (u podru~jima gde ̀ ive na-cionalne mawine moè se realizovati i na jezikunacionalne mawine na svim nivoima obrazovawa,na osnovu zahteva i dostupnosti nastavnog kadra).Tako na pred{kolskom, osnovnom i sredwem nivouobrazovawa (a delimi~no i u vi{em i visokomobrazovawu) kompletna nastava postoji na jezici-ma nacionalnih mawina. Kada se obrazovno-vaspit-ni rad ostvaruje na jeziku nacionalne mawine, ko-riste se uxbenici i nastavna sredstva u skladu saposebnim zakonom (Zakon o za{titi prava i slobo-da nacionalnih mawina. Sl. glasnik RS, 72/2009 –dr. zakon, 97/2013 – odluka US i 47/2018). Pripa-dnici nacionalne mawine u obrazovno-vaspitnomradu mogu da koriste uxbenike iz mati~ne dràve,na osnovu odobrewa ministra (Zakon o osnovamasistema obrazovawa i vaspitawa (Sl. glasnik RSRS, 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018– dr. zakon i 6/2020). U obrazovawu pripadnika na-cionalnih mawina treba, gde god je to mogu}e, raz-vijati prave dvojezi~ne institucije i programe ko-ji obuhvataju pripadnike i mawinskih zajednica ive}inskog naroda, u ciqu razvijawa dobrih me|u-etni~kih odnosa (Beqanski – Dedi} Bukvi} 2020).

îtanka se naj~e{}e odre|uje kao nezaobila-zni uxbenik pomo}u koga se u~enici uvode u svetkwièvnosti. Ona je {kolska kwiga koja sluì kao

173

* [email protected]** [email protected]

osnova u obu~avawu u ~itawu i ostalim zadacimajezi~ke nastave (Pedago{ka enciklopedija 1989:85), u literarnom smislu to je prva antologija naj-boqih kwièvnih sastava, odlomaka ili celih pe-sama i pripovedaka, uop{te proznih i poetskih sa-stava koji najprikladnije predstavqaju visok dometu kwièvnoumetni~kom stvarawu jednog naroda (Pe-dago{ki re~nik 1967: 588), a u uop{tenom smisludefini{e se kao {kolska kwiga s prikladnim{tivom iz raznih predmeta (Re~nik srpskohrvat-skoga kwièvnog jezika 1976: 886) ili kao vrsta{kolske kwige koncipirane na zbirci odabranihtekstova – literarnih, istorijskih, geografskih idr. kao pogodnih tekstualnih izvora informacijaposebno u nastavi materweg jezika i pojedinihpredmeta (Pedago{ki leksikon 1996: 563). Teksto-vi u ~itankama, osim {to su najboqi u svojoj vrsti,jo{ su i pa`qivo odabrani u odnosu na uzrast u~e-nika, uvaàvaju}i podnebqe, kulturu i duh naroda~ijem su nara{taju nameweni (Milovanovi} 2014).îtanka mora biti mala antologija najlep{ih inajvrednijih umetni~kih ostvarewa jer u~enici nawima izgra|uju svoj kwièvni ukus (ûkanovi} Ka-ravidi} 2006: 28). Ona svojom koncepcijom, sadr-ìnom, kao i likovnim prilozima, treba da omo-gu}ava nastavniku i u~enicima da postupno, poutvr|enom redu, planski i sistematski upoznajusvet kwièvnosti. îtanka vaspitava kwièvniukus u~enika i razvija wihove sposobnosti (Veli-{ek-Bra{ko i dr. 2016). To je uxbenik koji uvodiu~enike u svet kwièvnosti i pribliàva ih pi-sanoj re~i (Franci{kovi} 2011). Kada je re~ o ~i-tanci za predmet Srpski kao nematerwi jezik, onaima jo{ jedan vaàn zadatak, a to je uvo|ewe u kul-turu, jezik i kwièvnost jednog naroda koji za u~e-nike nije materwi nego jezik sredine, jezik ve}inei jezik koji upoznaju, pa je vaàn wen uticaj i do-prinos interkulturnom razumevawu i razvijawu do-

brih me|uetni~kih odnosa i boqe socijalne kohezi-je i integracije.

Kada se nastava u celosti izvodi na jeziku na-cionalne mawine, u~enici ~esto bivaju nedovoqnokompetentni za pismenu i usmenu komunikaciju nasrpskom jeziku, i samim tim im je oteàna mogu}-nost ravnopravnog u~e{}a u svetu rada i integraci-je u dru{tvo (Halupka Re{etar – Kova~ Rac 2019).Da bi u~enici boqe ovladali srpskim jezikom,{kola je u obavezi da organizuje nastavu srpskogjezika, kroz predmet Srpski kao nematerwi jezik.Borbeq (Borbély 2000 prema: Halupka Re{etar –Kova~ Rac 2019) isti~e da stav mawinskih jezi~kihzajednica prema slu`benom jeziku u najve}oj meriodre|uju slede}i dru{tveni i demografski fakto-ri: veli~ina jezi~ke zajednice, teritorijalna ras-podela wenih ~lanova (tj. da li su naseqa u koji-ma ̀ ive difuzna ili kompaktna), odnos (procentu-alni) pripadnika razli~itih etni~kih grupa unu-tar naseqa, kao i vrste brakova. Problem sa u~e-wem Srpskog kao nematerweg jezika moè nastatiu situaciji kada u~enici imaju dodir sa srpskim je-zikom jedino u u~ionici, jer ̀ ive u jezi~ki homo-genoj sredini, a wihov materwi jezik nije srodansrpskom jeziku ([imowi ̂ ernak – Beqanski 2020).U Republici Srbiji uvedeni su obrazovni stan-dardi za predmet Srpski kao nematerwi jezik zakraj osnovnog obrazovawa, kao i za kraj op{tegsredweg obrazovawa i sredweg stru~nog obrazova-wa. Standardi postignu}a definisani su kroz trinivoa postignu}a (osnovni, sredwi i napredni).Ovi nivoi postignu}a se u nekom segmentu podu-daraju sa konceptom razli~itih nivoa postignu}au drugim predmetima, ali isto tako su u odre|iva-we nivoa postignu}a za ovaj predmet ugra|ena iteorijska i stru~na znawa o na~inu usvajawa drugogjezika (Pravilnik o op{tim standardima, Slu`be-ni glasnik Republike Srbije 55/2017).

174

Standardi kao nivoi postignu}a za predmetSrpski kao nematerwi jezik zasnovani su na obra-zovnim kompetencijama koje }e omogu}iti u~enici-ma da uspe{no odgovore na izazove u dru{tvu, dakoriste srpski jezik u svakodnevnom ìvotu, radui daqem univerzitetskom obrazovawu, kao i radiunapre|ewa u~e{}a u kulturnim, ekonomskim, po-liti~kim i drugim dru{tvenim doga|ajima u svojojdràvi. Standardi postignu}a u okviru predmetaSrpski kao nematerwi jezik predstavqeni su kroztri nastavne oblasti: jezik, kwièvnost i jezi~kakultura (Op{ti standardi, 2017). Stoga, nastavusrpskog kao nematerweg jezika potrebno je usagla-siti sa odgovaraju}im metodi~kim aktivnostimakoje najvi{e odgovaraju metodici stranog jezika.Nastavnici moraju biti spremni da svoj rad, izbormetoda i jezi~kog sadràja prilagode jezi~komiskustvu svojih u~enika, kao i vrsti jezika koji imje materwi (Kraji{nik–Striàk 2018). Iako ma-winske zajednice imaju pravo na obrazovawe nasvom materwem jeziku, jedan od ciqeva vaspitawai obrazovawa u Republici Srbiji je sveobuhvatnaukqu~enost u~enika u sistem obrazovawa i vaspita-wa (Zakon o osnovama sistema vaspitawa i obrazo-vawa, Slu`beni glasnik Republike Srbije 88/2017),{to podrazumava poznavawe jezika i wegovo kori-{}ewe u ciqu primene srpskog jezika u svakida{wemìvotu izvan u~ionice.

S obzirom na to da metodika srpskog kao nema-terweg jezika nije jedinstvena i zavisi od mnogo-brojnih lingvisti~kih i nelingvisti~kih ~inila-ca (Kraji{nik–Striàk 2018), uxbenici i ~itankekoji se koriste u realizaciji nastave tako|e pred-stavqaju va`nu kariku u razvoju slobodne i celo-vite li~nosti, koja emocionalno prihvata i otkri-va pravo zna~ewe pojmova koji su osnova moralnogi estetskog vaspitawa (dobrota, qubav, istina, mu-drost...). Poseban zna~aj ~itanke ogleda se u razvi-

jawu qubavi prema kwizi i ~itawu i u izgradwi inegovawu kwièvnog ukusa (Mike{ i dr. 2008), teje zato va`na wena funkcija u o~uvawu duhovnog ikulturnog identiteta. Najve}u odgovornost u tomenose sastavqa~i ~itanki. Pravilno odabrani sadr-àji u odnosu prema zadacima i ciqevima obrazo-vawa i vaspitawa ~ine ovaj uxbenik posebnim u od-rastawu svakog pojedinca u dru{tvu (Milovanovi}2014).

îtanka Jovana Qu{tanovi}a za peti razred

Profesor Jovan Qu{tanovi} je, pored velikognau~nog opusa, priredio i ~itanku za peti razredosnovne {kole za srpski kao nematerwi jezik Pe-gavo detiwstvo (2010), koju je objavio Zavod zauxbenike iz Beograda. ̂ itanka, na 118 strana, u naj-ve}oj meri sadrì tekstove iz srpske kwièvnostiza decu, podeqene u {est tematskih poglavqa, sare~nikom nepoznatih re~i na kraju kwige. Tekstovisu odabrani s velikom pa`wom, prema stru~nim inau~nim kriterijumima, uz vo|ewe ra~una o uzra-snim karakteristikama u~enika petog razreda, ode~jim interesovawima, a i o mogu}nostima decekojoj srpski jezik nije materwi ve} ga u~e kao dru-gi jezik, jezik okoline i zvani~an jezik dràve ukojoj ̀ ive. Jovan Qu{tanovi} je vodio ra~una o to-me da u~enicima pribliì pri~e, pesme, pripove-tke, odlomke romana i drugih vrsta kwièvnih de-la za decu, informativne tekstove za decu, kao ikwièvnost koju su pisala sama deca. Pored ciqa-no biranih sadràja za u~enike, svaki tekst pratimali re~nik nepoznatih re~i i izraza sa obja{we-wima, a i slikovni re~nik, radi pro{irivawa iboga}ewa re~nika u~enika kojima srpski jezik ni-je materwi. Nakon svakog teksta, bio on kwièvniili nekwièvni, sledi deo pod nazivom „Razgovor

175

o tekstu”, sa nizom inspirativnih pitawa otvore-nog tipa, koja podsti~u doìvqaj i razmi{qaweu~enika o tekstu, kao i ideje za dodatne aktivno-sti vezane za temu teksta – npr. dramatizacija, im-provizacija, upu}ivawe na dodatni izvor ili dru-go delo, ~ime se uz ponu|eni tekst, pored inter-pretacije kroz razgovor o tekstu, nudi mogu}nostinterpretirawa na dodatni, druga~iji na~in, {toje blisko savremenim shvatawima integrisanog pri-stupa u~ewu.

Integrisani pristup u~ewu podrazumeva omogu-}avawe doìvqaja u procesu u~ewa, kori{}eweigre kao na~ina odnosno metode u u~ewu i razvoju,s obzirom na to da putem igre obuhvatamo sve po-tencijale deteta i u~enika, kao i ispoqavawe svihdimenzija dobrobiti (Godine uzleta, 2018). Drago-ceno je i boga}ewe i pro{irivawe sadràja na dru-ge aktivnosti i wihovo povezivawe sa ~itawem ianalizom tekstova. Tako|e, vodilo se ra~una da po-red }irili~nog pisma u ~itanci bude zastupqeno ilatini~no (12 tekstova od ukupno 64).

Prvo poglavqe, „Opet {kola”, na pravom je me-stu u kwizi, budu}i da je na po~etku {kolske godi-ne aktuelna tema povratak u {kolu nakon raspusta.I u skladu sa ve} poznatim principom rada sa de-com i u~enicima, da oni u~e ono {to ̀ ive, po~et-kom godine u~enici doìvqavaju ponovno kretawe u{kolu (neko sa sre}om, neko sa mawe sre}e), te jebavqewe tom temom vrlo poèqno u tom perioduzbog obra|ivawa doìvqaja, kao i propitivawa mo-tivacije za {kolske izazove. U ovom poglavqu imadvanaest tekstova, od toga tri pesme („Veliki po-~etak” Dragana Luki}a, „Opet {kola” Dragomira\or|evi}a i „Voleo sam {kolu i u {koli” Slobo-dana Stani{i}a), jedan tekst koje je napisalo dete,odnosno u~enica, „Za{to volim tehni~ko”, jedanstru~ni tekst o ra~unarima, a ostalih sedam su kwi-èvna dela za decu, pri~e ili odlomci iz romana.

Drugo poglavqe, „Putovawe”, tako|e sadrì dva-naest tekstova. Od toga su dve pesme („Putovawe”Voje Cari}a i „Moj tata zbog mene brine” Slobo-dana Stani{i}a), a teme ostalih tekstova su bio-skop, filmovi, junaci filmova, junaci iz ulice(kao {to je Jovan koji je slep a igra fudbal, Ikaharmonika{, dosetqivi deda…), ~ak i junaci iz zo-olo{kog vrta, kao {to je slon Hanibal.

„Grad i selo” je tre}e poglavqe, tako|e sa dva-naest tekstova, od toga dve pesme („Telad i ~oba-nica” Desanke Maksimovi} i „Kod babe na selu”Vladimira Andri}a). Teme i sadràji tekstovaobuhvataju specifi~nosti ̀ ivota u gradu i ̀ ivotana selu – poslove, obi~aje, hranu i odnose me|u sta-novnicima, rodbinom i porodicama.

êtvrto poglavqe, „Plo~a svetlosti”, je deo sa se-dam tekstova, kwièvnih a i nekwièvnih, o stru~nimi nau~nim temama, o istoriji, o nau~nicima i istra-ìva~ima i prosvetiteqima (kao {to su Nikola Te-sla, Milutin Milankovi} i Sveti Sava), koji su po-nos srpskog naroda, nauke i istorije. U ovom „nau~-nom” delu ~itanke mogu se na}i i pesma „Tesla”Dragomira \or|evi}a i narodna pesma „Sveti Savo”.

„Pegavo detiwstvo” je peto poglavqe, sa devettekstova, posve}eno periodu detiwstva, igri, ma-{ti, ro|endanima, drugarstvu, simpatijama, poro-dici, odnosima me|u decom, kao i me|u decom iodraslima. Od dve pesme u ovom delu, jedna je „Pe-gavo detiwstvo” Mo{a Odalovi}a, ~iji naslov nosii ova ~itanka. Prema re~ima pesnika, a i prire|i-va~a ~itanke, detiwstvo je kada: ska~e{ naglava~-ke, igra{ ̀ murke, pi{e{ qubavna pisma, od stidase torbom krije{, nokte grize{ a i bune diè{,di~i{ se dedom, laè{ ne`no, plazi{ jezik, a i ufudbalu gine{, pla~e{ i jeca{ vi{e puta dnevno,a pod jorganom ska~e{, od blata kola~e pravi{, paglumi{ brkatog generala, pa bi i svom tati da bu-de{ tata ali samo ispod astala.

176

[esto, posledwe poglavqe, pod nazivom „Qubaviz oblaka” sadrì dvanaest tekstova o razli~itimose}awima i o qubavi. U ovom delu se moè na}isrpska narodna pripovetka o mudrosti „Devojkacara nadmudrila”, kao i {aqive pripovetke „Med-ved, sviwa i lisica” i „Krepao kotao”. Vrlo ose-}ajna pesma Vojislava Ili}a „Zimsko jutro” je uvodu sferu jakih ose}awa, qubavi i tuge, a pesme „Do-movina” Du{ana Vasiqeva i „Poko{ena livada”Desanke Maksimovi}a govore o posebnom odnosuprema rodnom predelu, domu i okruèwu. Od tek-stova tu je i „Staklareva qubav”, ne`na bajka Gro-zdane Oluji} o ~e`wi, kao i „Qubavna pesma” Mi-lovana Danojli}a o posebnoj qubavi oblaka i ma-sla~ka. îtanka se zavr{ava „[a{avom pesmom”Miroslava Anti}a, o de~acima i simpatijama izperspektive jedne devoj~ice.

Pegavo detiwstvo iz ugla u~enika

Ciq rada jeste da se utvrdi koji su tekstovi iz~itanke Pegavo detiwstvo iz predmeta Srpskikao nematerwi jezik ostali u se}awu u~enika kojisu zavr{ili peti razred. U ovako koncipiranomistraìvawu kori{}ena je deskriptivna metoda,tehnika fokus intervjuisawa. Ovom fokus grupomobuhva}eno je troje dece (jedna devoj~ica i dva de-~aka, trenutno u~enici sedmog i osmog razreda),koji su navodili tekstove u ~itanci za peti razredkojih se rado se}aju (top pet tekstova). Za kon-struktivisti~ku nau~nu praksu koja polazi od par-ticipativne epistemologije, fokus grupe predsta-vqaju dijalo{ko sredstvo zajedni~kog konstruisawaiskustva, pa se znawe proizvedeno u fokus grupa-ma posmatra kao neodvojivo od subjekta i wegoveinterpretacije sopstvenog ìvota (Pavlovi}–Xi-novi} 2007). Isto tako, u slu~aju na{e fokus grupe

zanimalo nas je vi|ewe u~enika i wihova projek-cija va`nosti tekstova. Wihovo mi{qewe uzeto jeza wihovu sopstvenu procenu va`nosti, a ne samanau~na teorija.

U skladu sa principima savremene pedago{keparadigme, sve {to radimo u procesu vaspitawa uobrazovawa dece i u~enika potrebno je raditi sawima, a ne za wih. Neophodno je omogu}iti wihovuparticipaciju, odnosno aktivno u~e{}e u procesuvlastitog u~ewa i razvoja, traìti i ~uti wihovomi{qewe i vi|ewe o stvarima, doga|ajima koji seti~u wih. U~enici nisu „vaspitanici”, objekti uprocesu vaspitawa i obrazovawa, oni su aktivnisubjekti sopstvenog u~ewa i razvoja, potrebno imje dati mogu}nost izbora, dono{ewa odluka, a timei graditi odgovornost kod wih. Polaze}i od nave-denog principa, u kontekstu uloge aktivnog u~esni-ka u u~ewu, vezano za sadràj ~itanke koja je name-wena u~enicima, va`no je da saznamo {ta o tomemisle u~enici, {ta su oni istakli da im je zna~aj-no i interesantno.

Fokus grupu ~inilo je troje u~enika koji su za-vr{ili peti razred. Oni su istakli pet tekstova(top pet) kojih se rado se}aju, ili su ih iz nekograzloga zapamtili, ali nakon prelistavawa ~itan-ke posle duèg vremena dobili smo od dva u~enikapo {est naslova za listu, odnosno te{ko im je bi-lo da istaknu samo pet tekstova, te su jo{ po jedantekst dodali na svoju top listu tekstova. Tako odtri u~enika imamo ukupno sedamnaest izdvojenihtekstova na ovoj listi. Prema mi{qewu u~enikafokus grupe, slede}i tekstovi su istaknuti kao de-la kojih se rado se}aju, koja su zapamtili i koja suim bila interesantna:

177

Top 5+1 tekstovi iz ~itanke Pegavo detiwstvo

Primeri argumentacije

Prvi u~enik dao je slede}e komentare na neketekstove:– Vladimira Li~ina, „Vesna i torba”: „Vesna je

bila uobraèna i bahata, jer joj tata ima punonovca… A bilo je humoristi~no, jer su sveskei olovke pri~ale.”

– Mira Ale~kovi}, „Pas u soliteru”: „Volim pse. Kad

smo mali svi ho}emo ku}ne qubimce, ali deca ne

znaju koliko je to mnogo obaveza. Ali deci prijakada mogu da pri~aju nekom i ima ko da ih slu{a.”

– Stevan Rai~kovi}, „Bajka o zrnu peska”: „Svimisle da }e se jednog dana odvojiti od rodite-qa. Ili bi èleli da rade ili da budu ne{todrugo. Deca èle da otkriju svet.”

Drugi u~enik dao je slede}e komentare na neketekstove:– Kaminski, „Zakasnio sam”: „Kada dete sve i sva-

{ta smi{qa kako bi sebe kamuflirao, to {toje zaspao. Interesantno je to {ta je sve de~akizmislio, umesto da prizna za{to je zakasnio.On je lagao, da bi izbegao qutwu nastavnika.Sme{na pri~a.”

– Napelbaum, „Tragovi”: „Ova pri~a ima detek-tivsku atmosferu. Zabavno je jer se istraùjeodakle i kuda vode tragovi. Zanimalo me {ta }ebiti slede}e, {ta su otkrili.”

– Dragan Aleksi}, „Kajsija”: „To (pravqewe pek-meza od kajsija) je stari obi~aj i tako se preno-si na mla|e generacije. Kajsije su ukusne i vo-lim da ih jedem. A i mi ku}i pravimo pekmez.Tako boqe razumem tekst i {ta se de{ava. Kaoda je sve istina. Svi|a mi se to kada dete ho}eda uzme vo}e… Ja volim istinite doga|aje.”

Tre}i u~enik dao je slede}e komentare na neketekstove:– „Ra~unar”, Mali re~nik ra~unarstva: „Volim

ra~unare, volim da se igram igrica na ra~unaru,da pravim prezentacije, da gledam video-klipo-ve, ali i da pravim kratke filmove, videa. Mno-go volim filmove, ja sam filmofil.”

– Nikola Tesla, „Ma~kova le|a”: „To mi je inte-resantno, to me podsetilo da kao mali nisam znaokako to funkcioni{e, taj statisti~ki elektri-citet. Moè da se eksperimenti{e. Kad mazi{ma~ku i dlake se najeè, tako i sa kosom.”

178

1.

u~enik

(sedmi

razred)

2.

u~enik

(sedmi

razred)

3.

u~enik

(osmi

razred)

Vladimir Li~ina, „Vesna i torba” (tekst);

\uro Kuki}, „Najboqi ~lan biblioteke”

(prema tekstu u listu Danas);Mira Ale~kovi}, „Pas u soliteru”

(odlomak iz romana Sun~ani soliter);Du{an Radovi}, „Kako su gusari stekli pamet”

(odlomak iz radio-igre Kapetan XonPiplfoks);

Nikola Tesla, „Ma~kova le|a” (tekst);

Stevan Rai~kovi}, „Bajka o zrnu peska” (tekst).

L. Kaminski, „Zakasnio sam” (tekst);

Alek Marjano, „Doma}i zadatak o majci”

(odlomak iz romana Milisav u razmi-

{qawu);

L. Napelbaum, „Tragovi” (tekst);

Dragan Aleksi}, „Kajsija” (tekst);

Branislav Crn~evi}, „Ma|ioni~ar”

(odlomak iz pri~e);

Milovan Danojli}, „Qubavna pesma” (pesma).

„Ra~unar”, Mali re~nik ra~unarstva (tekst);

Voja Cari}, „Putovawe” (pesma);

Vesna Aleksi}, „Kqu~ar varo{kog bioskopa”

(tekst);

Nikola Tesla, „Ma~kova le|a” (tekst);

Grozdana Oluji}, „Staklareva qubav”

(odlomak iz bajke).

– Grozdana Oluji}, „Staklareva qubav”: „Pri~aje ~udna i specifi~na. Hteo je da ide putem svo-ga oca. On treba, ho}e da pravi staklo, to sevaqda duva. I on je stvorio devojku, ali slu~aj-no. Uspeo je. I ona je oìvela.”

Na osnovu mi{qewa u~enika iz fokus grupe mo-è se uo~iti da se u~enici radije se}aju tekstova,pri~a i odlomaka nego pesama. Dva u~enika su pojednu pesmu izdvojila iz cele ~itanke. Iz svakogpoglavqa su odabrani tekstovi. Vrlo interesant-no je da se samo jedan tekst dva puta isti~e kod dvau~enika, i to je tekst Nikole Tesle „Ma~kovale|a”, dok su ostali izabrani tekstovi razli~iti.Rezultati ovog malog istraìvawa ukazuju na to da~itanka Pegavo detiwstvo, koju je priredio JovanQu{tanovi}, raznovrsna, da nudi {irok opus raz-li~itih tema, tipova tekstova i time daje mogu}-nost deci da prona|u one tekstove koji su im pone~emu va`ni i zna~ajni. Rezultati potvr|uju da jesvaki u~enik jedinstveno i celovito bi}e, {to jeu skladu sa holisti~kim shvatawem i razumevawemdeteta i pedago{kog procesa.

Va`no je da saznamo i da pratimo interesovawau~enika, da u~ewe i wihov razvoj budu motivisani.Ako je u~ewe u skladu sa wihovim interesovawima,onda je to preduslov za uspe{no u~ewe. Intereso-vawa obuhvataju saznajnu, emocionalnu i konativnu,odnosno motivacionu dimenziju, koje su me|usobnozavisno povezane (\ermanov 2005). Ali je isto ta-ko va`no prepoznati ulogu odraslih, pedago{kogkadra, u zna~aju pro{irivawa i produbqivawa in-teresovawa kod u~enika, jer se i interesovawa moguvaspitavati.

Upravo je ~itanka Pegavo detiwstvo, koju je pri-redio profesor Qu{tanovi}, takva da ima sve ele-mente kwièvnoumetni~kog stvarawa jednog naroda,odlomke koji predstavqaju vredan doprinos razvoju

generacija, a koje u~enici pamte i rado ih se se}aju,{to su rezultati ovog istraìvawa i pokazali.

Da zakqu~imo: Pegavo je detiwstvo

i u petom razredu

Ve} je istaknuto da su ~itanke zna~ajan izvor zarazvijawe i negovawe kwièvnog ukusa u~enika, kaoi da su odabrani tekstovi prilika za vaspitawe in-teresovawa u~enika, kao i boga}ewe i pro{iriva-we tema i oblasti wihovih interesovawa. ̂ itankaza Srpski kao nematerwi jezik Jovana Qu{tanovi-}a ~ini bogatu zbirku kwièvnosti za u~enike, ko-ja tekstovima pribliàva srpski jezik i srpskukwièvnost u~enicima kojima srpski nije mater-wi jezik. Sprovedeno istraìvawe me|u u~enicimavezano za tekstove iz ~itanke Pegavo detiwstvoomogu}ilo je da steknemo uvid u vi|ewe u~enika,prepoznamo wihova interesovawa. Tokom istraì-vawa je kao mo`da najupe~atqivije uo~eno to da suu~enicima sedmog i osmog razreda ostali u se}awu~itanka i tekstovi iz petog razreda, sa autenti~-nim konkretnim razlozima, kao i doìvqajima ise}awima na izdvojene tekstove. To nam potvr|ujezna~aj uticaja kwièvnosti na decu i mlade, odno-sno u~enika, prilikom formirawa mi{qewa i sta-vova, {to nam pomaè u vaspitavawu interesovawau sve tri dimenzije: saznajnoj, emocionalnoj i mo-tivacionoj.

LITERATURA

Veli{ek Bra{ko, Otilia; Beqanski, Mila; [imowi ̂ er-

nak, Ruèna. Susret kultura ili nacionalna ideolo-

gija u ~itankama osnovnih {kola. Detiwstvo 1 (2016):

101–112.

179

Godine uzleta – Osnove programa pred{kolskog vaspita-

wa i obrazovawa. Beograd: MPNTR, ZUOV, IPA i

UNICEF, 2018.

\ermanov, Jelena. Vaspitawe interesovawa. Novi Sad:

Savez pedago{kih dru{tava Vojvodine, 2005.

Zakon o za{titi prava i sloboda nacionalnih mawina.

Slu`beni glasnik Republike Srbije 72/2009 – dr. za-

kon, 97/2013 – odluka US i 47/2018.

Zakon o osnovama sistema vaspitawa i obrazovawa. Slu-

`beni glasnik Republike Srbije 88/2017.

Kraji{nik, Vesna; Striàk Nikica. Srpski kao strani i

srpski kao nematerwi jezik – sli~nosti i razlike.

Baji} Q.; Gini}, J.; Stankovi} [o{o, N. (ur.). Aktu-

elni teorijsko-metodolo{ki problemi prou~avawa i

nastave slovenskih jezika, kwièvnosti i kultura,

Beograd: Filolo{ki fakultet, 2018, 181–193.

Qu{tanovi}, Jovan. Pegavo detiwstvo. Srpski kao nema-

terwi jezik, ~itanka za 5. razred osnovne {kole. Beo-

grad: Zavod za izdavawe uxbenika, 2010.

Milovanovi}, Bo{ko. Zna~aj ~itanke za mla|e razrede sa

stanovi{ta ciqa obrazovawa. Zbornik radova Filo-

zofskog fakulteta XLIV (2) (2014): 267–280.

Op{ti standardi postignu}a za predmet Srpski kao

nematerwi jezik za kraj prvog i drugog ciklusa obave-

znog obrazovawa, op{teg sredweg obrazovawa i osnov-

nog obrazovawa odraslih. Priru~nik za nastavnike.

(ur.) Kraji{nik, Vesna; Zveki}-Du{anovi} Du{anka

(2017). <https://www.osce.org/sr/mission-to-serbia/332541?download=true> 5. 11. 2018.

Pavlovi}, Jelena; Xinovi}, Vladimir. Fokus grupe: od

prikupqawa podataka do kriti~ke pedago{ke prakse.

Zbornik instituta za pedago{ka istraìvawa 39

(2), 2007: 289–308.

Pedago{ki leksikon. Potkowak, Nikola; Jak{i} Aleksan-

dar; \or|evi} Jovan; Koci} Qubomir; Trnavac Nedeq-

ko; Havelka Nenad; Hrwica Sulejman. Beograd: Zavod

za uxbenike i nastavna sredstva, 1996.

Pedago{ki re~nik. Teodosi}, Radovan (ur). Beograd: Za-

vod za izdavawe uxbenika Socijalisti~ke Republike

Srbije, 1–2, 1967.

Pravilnik o op{tim standardima postignu}a za predmet

Srpski kao nematerwi jezik za kraj prvog i drugog ci-

klusa obaveznog obrazovawa, op{teg sredweg obrazo-

vawa i osnovnog obrazovawa odraslih. Slu`beni gla-

snik Republike Srbije 55/2017.

Re~nik srpskohrvatskoga kwièvnog jezika. Stevanovi}

Mihajlo; Jonke Qudevit (ur.). Novi Sad: Matica srp-

ska; Zagreb: Matica hrvatska, 1976.

Halupka Re{etar, Sabina; Kova~ Rac, Eleonora. Srpski

jezik iz mawinske perspektive. Novi Sad: Zbornik

Matice srpske za filologiju i lingvistiku. LXII/2(2019): 157–171.

ûkanovi} Karavidi}, Marija. Estetika ~itanke. Beo-

grad: Institut za ekonomiku i finansije, 2006.

Beljanski, Mila; Dedi} Bukvi}, Emina. Komparativni prikazzastupljenosti interkulturalnog obrazovanja kod budu}ihu~itelja u Srbiji i Bosni i Hercegovini (u {tampi).

Franci{kovi}, Dragana. îtanka i metodolo{ko oblikovanjeprogramskog sadràja. Metodi~ki vidici, 2 (2011): 12–17.

Mike{, Melanija; Bali` Jutka; ̂ eh Klara; Farka{ Ibolja; Ho-molja Elvira; Juhas Valerija; Erdelj Lenka; Stanojevi}Danijela. Mali jezikoslovci su krenuli u {kolu: priru~nikza srpski kao nematernji jezik: za prvi i drugi razred os-novne {kole primenom komunikativno iskustvenog meto-da. Novi Sad: Pedago{ki zavod Vojvodine, 2008.

Pedago{ka enciklopedija. Potkonjak, Nikola; [imle{a, Petar(ur.) Beograd: Zavod za ud`benike i nastavna sredstva,1989.

[imonji ̂ ernak, Ruèna; Beljanski, Mila. Dvojezi~nost kaonezavisna varijabla u obrazovanju nacionalnih manjina:primer Slovaka u Vojvodini (u {tampi).

180

Ottilia J. VELISEK BRASKÓMila B. BELJANSKI

IS FRECKLED CHILDHOODFRECKLED IN FIFTH GRADE:READER TEXTBOOK FROM

THE VIEWPOINT OF STUDENTS

Summary

Serbian as a second or non-native language in schoolsis an obligatory subject in elementary and secondary schoolsin the education system of Serbia for students who take in-struction in their mother tongue. Since mother tongues ofthe members of the national minorities differ greatly, as dothe conditions in which they live, there are many challengesthat arise in the classes of Serbian as non-native language.Textbooks which are used in the instructions are a vital partof the instruction process. The reader textbook for the fifthgrade of Serbian as non-native language Pegavo detinjstvo(The Freckled Childhood) was edited by professor JovanLju{tanovi}. Beside the analysis of the reader textbook TheFreckled Childhood, the paper also cites a research whichwas conducted among the students who have completed thefifth grade to ascertain which text they remember and whichones they would choose as their favourites. The analysis hasshown that the students happily remember the reader text-book, and that they can name those they liked. What the re-sults suggest is that the reader’s editor has succeeded inidentifying various texts and topics, and at the same timemeet different needs of the students.

Key words: reader textbook, Serbian as a second lan-guage, students, chosen texts

181

SELEKTIVNA

BIBLIOGRAFIJA

Nau~na gra|a

UDC 012LJU[TANOVI] J.Primqeno 9. 7. 2020.

Prihva}eno 15. 7. 2020.

� Gorica D. RADMILOVI]*Matica srpska

Novi Sad

Republika Srbija

SELEKTIVNABIBLIOGRAFIJARADOVA OJOVANU QU[TANOVI]U

Zavi~aj se pamti / Rale Ni{avi}. – O Jovanu Qu-{tanovi}u – U: Neven: list za decu. – ISSN 0351-8116. – br. 618 (maj 2000), str. 20. – COBISS.SR-ID 190882823

Moj svet / Indira Hadàgi}. – Intervjui – Uìce: Slo-vo, 2002. – 222 str., fotogr; 21 cm. – Tira` 300.– COBISS.SR-ID 1024117663

Imanentno-aktivisti~ko tuma~ewe kwièvno-sti za decu / Sneàna [aran~i} ̂ utura. – Pri-kaz kwige: Jovan Qu{tanovi}: Crvenkapa gric-ka vuka, Novi Sad, 2004. – U: Zbornik Maticesrpske za kwièvnost i jezik. – ISSN 0543-1220.– Kw. 52, sv. 3 (2004 [{t. 2005]), str. 657–663.– COBISS.SR-ID 211321095

Interpretacija Nu{i}evog humora za djecu / Cvi-jetin Ristanovi}. – Prikaz kwige: Jovan Qu-{tanovi}: De~iji smeh Branislava Nu{i}a, No-vi Sad, 2004. – U: Me|aj: ~asopis za kwièv-nost, umetnost i kulturu. – ISSN 0351-5451. –

182

* [email protected]

God. 26, br. 59 (2006), str. 59–62 – COBISS.SR-ID143440140

Kona~no integralna studija o Nu{i}evom humoru,Hajducima i Autobiografiji / Voja Marjano-vi}. – Prikaz kwige: Jovan Qu{tanovi}: De~ijismeh Branislava Nu{i}a, Novi Sad, 2004. – U:Bagdala: mese~ni list za kwièvnost, umetnosti kulturu. – ISSN 0005-3880. – God. 49, sv. 472(2007), str. 122–125. – COBISS.SR-ID 141733900

Teorijska misao o kwièvnosti za decu i mlade /Voja Marjanovi}. – Prikaz kwige: Princeza lu-ta zamkom, priredio Jovan Qu{tanovi}, NoviSad, 2009. – U: Detiwstvo: ~asopis o kwièvno-sti za decu. – ISSN 0350-5286. – God. 35, br. 1–2(2009), str. 107–108. – COBISS.SR-ID 263433735

Nova kwiga o „novoj pesmi za decu” / Medisa Kola-kovi}. – Prikaz kwige: Jovan Qu{tanovi}: Bri-sawe lava, Novi Sad, 2009. – U: Pedago{ka stvar-nost: ~asopis za {kolska i kulturno-prosvetnapitawa. – ISSN 0553-4569. – God. 56, br. 1–2(2010), str. 167–171. – COBISS.SR-ID 260222471

Pesma za decu i poetika modernog / Sneàna [a-ran~i} ûtura. – Prikaz kwige: Jovan Qu{ta-novi}: Brisawe lava, Novi Sad, 2009. – U: Zbor-nik Matice srpske za kwièvnost i jezik. –ISSN 0543-1220. – Kw. 58, sv. 1 (2010), str.222–230. – COBISS.SR-ID 252798215

îtala~ka avantura otkrivawa detiwstva /Dragoqub Peri}. – Prikaz kwige: Jovan Qu{ta-novi}: Kwièvnost za decu u ogledalu kulture.Zmajeve de~je igre, Novi Sad, 2012. – U: [kol-ski ~as srpskog jezika i kwièvnosti: ~asopisza metodiku nastave srpskog jezika i kwièvno-sti. – ISSN 1450-6521. – God. 30, br. 5 (2012),str. 108–113. – COBISS.SR-ID 523927444

S piscima i kwigama: ogledi i kritike / VojaMarjanovi}. – Poetika modernog i srpska poe-zija za decu: Jovan Qu{tanovi}: Brisawe lava

(193–195); Teorijska misao o kwièvnosti zadecu i mlade: Jovan Qu{tanovi}: Princeza lu-ta zamkom (197–200). – Novo Milo{evo, Banat-ski kulturni centar, 2012 (Beograd: Glasnik).ISBN 978-86-6029-104-4 (bro{.). – 228 str; 21cm. – Tira` 150. – COBISS.SR-ID 273698055

Kultura, kwiga, dete / Sneàna [aran~i} ûtu-ra. – Prikaz kwige: Jovan Qu{tanovi}: Kwi-èvnost za decu u ogledalu kulture, Novi Sad,2012. – U: Zbornik Matice srpske za slavistiku= Slavisti~eskiй sbornik = Review of SlavicStudies. – ISSN 0352-5007. – Br. 84 (2013), str.247–251. – COBISS.SR-ID 282426887

Tradicija i modernost u kwièvnosti za decu /Jovan Jovanovi}. – Prikaz kwige: Jovan Qu{ta-novi}: Kwièvnost za decu u ogledalu kulture,Novi Sad, 2012. – U: Zbornik radova Visoke{kole strukovnih studija za obrazovawe vaspi-ta~a. – ISSN 2217-5725. – God. 8, br. 2 (2013),str. 205–209. – COBISS.SR-ID 293683207

Vekovi i tradicija u kwièvnosti za decu / Ta-mara Gruji}. – Prikaz kwige: Jovan Qu{tano-vi}: Kwièvnost za decu u ogledalu kulture,Novi Sad, 2012. – U: Zbornik radova Visoke{kole strukovnih studija za obrazovawe vaspi-ta~a. – ISSN 2217-5725. – God. 8, br. 2 (2013),str. 200–204. – COBISS.SR-ID 293682695

Analiti~ka ogledawa Jovana Qu{tanovi}a /Predrag Ja{ovi}. – Prikaz kwige: Jovan Qu-{tanovi}: Kwièvnost za decu u ogledalu kul-ture, Novi Sad, 2012. – U: Zbornik Matice srp-ske za kwièvnost i jezik. – ISSN 0543-1220. –Kw. 61, sv. 1 (2013), str. 288–293. – COBISS.SR-ID 281798407

Detiwstvo traje i u odraslim qudima / RadmilaLotina. – Intervju sa Jovanom Qu{tanovi}em. –U: Dnevnik. – ISSN 0350-7556. – God. 73. br. 24469(02. 04. 2015), str. 10. – COBISS.SR-ID 300447751

183

Jovan Lju{tanovi}, ve~iti de~ak / Ivana Ignjatov Po-povi}. – In memoriam – u: Krugovi detinjstva:~asopis za multidisciplinarna istraìvanja detinj-stva. – ISSN 2334-7732. – God 7, br. 2 (2019),Str. 83–85. – COBISS.SR-ID 13222665

Jo{ jedan me|u svetlim grobovima / Pop D. \ur-|ev. – In memoriam – u: Detiwstvo: ~asopis okwièvnosti za decu. – ISSN 0350-5286. – God.45. br. 4 (2019), str. 94–95.

Ve~iti de~ak – Jovan Qu{tanovi} / Ivana Igwa-tov Popovi}. – In memoriam – U: Detiwstvo: ~a-sopis o kwièvnosti za decu. – ISSN 0350-5286.– God. 45. br. 4 (2019), str. 95–97.

Jovan Lju{tanovi} / Sinan Gudèvi}. – In memoriam– https://www.portalnovosti.com/jovan–ljustanovic,15. X 2019.

„Oti{li smo u svet beli”– Sahrawen prof. drJovan Qu{tanovi} / Aldina Luinovi}. – In me-moriam – https://foruminfo.rs/sahranjen–prof–dr–jovan–ljustanovic/

Jovan M. Qu{tanovi} (1954–2019) / Zorana Opa-~i}. – In memoriam – U: Rad Matice srpske. Po-sebno izdawe za skup{tinu 2020. godine. – ISSN0350-042H. – str. 448–450.

Jovi u spomen. In memoriam Jovan Qu{tanovi}(Prijepoqe 30. maj 1954 – Novi Sad 4. oktobar2019) / Zorana Opa~i}. – U: Zbornik Matice srp-ske za kwièvnost i jezik. – ISSN 0543-1220. –Kw. 68, sv. 1 (2020), str. 403–405 (u {tampi).

184

ZMAJEVE DE^JE IGRE Detinjstvo -...

Documents

Transcript of ZMAJEVE DE^JE IGRE Detinjstvo -...