ISSN 2217-9798 (Online)

Yes, I ambroj 4, mart 2014.

Naziv originala: YES I AM Prvi struni asopis u Srbiji za prevenciju seksualnog nasilja

Broj 4/2014

Kako da spreite nasilje u adolescentnoj ljubavnoj vezi? Vodi za tinejderke i tinejdere i odrasle koji o njima brinuPrirunik za primenu u redovnom nastavnom programu

osnovnih i srednjih kola.

Izdaje: Incest Trauma Centar BeogradAutorke: Dr Ljiljana Bogavac i Duica Popadi

Dizajn i prelom: Svetlana PavloviKorektura: Stanislava Lazarevi

Prirunik se izdaje u elektronskoj formi.

Publikacija je proizvedena uz finansijsku podrku Ambasade Australijeu Beogradu.

ISSN 2217-9798 (Online)

Vodi KAKO DA SPREITE NASILJE U ADOLESCENTNOJ LJUBAVNOJ VEZI? je nastao na osnovu iskustva Incest Trauma Centra Beograd u direktnom praktinom izvoenju sopstvenog autorskog programa prevencije nasilja Zdravi izbori za decu koji je u viegodinjem periodu obuhvatio 8713 dece i mladih.

Publikacija je u skladu sa meunarodnim i domaim zakonodavstvom i svim znaajnim meunarodnim konvencijama i drugim dokumentima koje se tiu poloaja dece i ena.

2

SADRAJ

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

ODGOVORNOST ODRASLIH DA SE PONAAJU RODNO NEUTRALNO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Rodne uloge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

Nasilje zbog zastarelih rodnih uloga i okidai . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

Zato vri nasilje misli da moe tako da se ponaa i da e proi nekanjeno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

Zato devojke ostaju u nasilnoj vezi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Crvene zastavice znakovi nasilja u vezi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

O SEKSUALNOSTI OTVORENO? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

Seksualnost nije seks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

Zna li ta su granice? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

Drugaiji seksualni identitet od heteroseksualnog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Siguran seks: Kontracepcija u adolescenciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Telo, seksualno zadovoljstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Mogue iskustvo seksualnog nasilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Prvo iskustvo veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

TA JE SVE NASILJE? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

Silovanje na ljubavnom sastanku (i van njega) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

Predrasude i injenice o silovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Droga za silovanje Date Rape Drug (Rohipnol, (RUFI, Forget-me Pill) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

Neke mere opreza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Zlatna pravila kad se silovanje ipak dogodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

NASILJE JE CENTRIFUGA NAUI DA PREPOZNA KAD SE DOGAA U VEZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

Toak moi i kontrole (Power and Control Wheel) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

Krug nasilja u partnerskom odnosu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

ta ako primeti da je tvoj prijatelj nasilan u vezi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24

UMESTO ZAKLJUKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25

Prilog 1 Psihoaktivne supstance . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

3

UVOD

Adolescencija je period odrastanja izmeu detinjstva i odraslog doba kada mladi treba da dostignu emocionalnu zrelost i steknu obrazovanje, razliite vetine i socijalna iskustva kako bi se pripremili za psiholoku, socijalnu i ekonomsku nezavisnost. Svetska zdravstvena organizacija adolescencijom smatra period od desete do dvadesete godine. Adolescencija moe da se definie i kao razdoblje u ivotu osobe kada drutvo u kojem funkcionie prestaje da je gleda kao dete, a ne prua joj potpuni status, uloge i funkcije odraslih. Taj rascep ih onda i odmah odreuje kao ranjivu i marginalizovanu grupu u drutvu.

Kriza identiteta, pitanja vezana za seksualnost, uticaj vrnjake grupe, suprotstavljanje autoritetu odraslih, rizina ponaanja kao to su upotreba alkohola, droge i rizino seksualno ponaanje, kao i prvi ljubavni odnosi, nasilje u partnerskim odnosima, nasilje u porodici sve ovo ini ivot adolescentkinje / adolescenta.

Odrasli esto posmatraju adolescent(kinj)e ili kao problematine i neodgovorne ili konformistike i poslune (oni koji se uklapaju u postojee stanje stvari ne postavljajui pitanja). Stvarnost se razlikuje od ovih stereotipa, jer mladi ljudi imaju samo jednu zajedniku karakteristiku, a to je njihov uzrast.

Mnogo toga utie na ono to podrazumevamo pod pojmom adolescentkinja / adolescent: pol, rasa, klasa, etnika odnosno nacionalna pripadnost, religija, seksualna orijentacija, fizika i intelektualna sposobnost, izgled, socio-kulturna sredina u kojoj ive, iskustvo nasilja. Sve to utie i formira iskustvo mlade osobe. Zato za sve odrasle koji su u kontaktu sa mladima vano da imaju na umu da su etikete koje drutvo na njih lepi nepravedne i netane.

Pred mladima stoje dva najvanija zadatka: 1. Prihvatanje svog izmenjenog tela 2. Razvoj seksualnog identiteta i ostvarivanje odgovornog seksualnog ponaanja

Prihvatanje ova dva vana razvojna zadatka, za adolescentkinju / adolescenta znai: - Izai na kraj sa fizikim promenama - Izai na kraj sa seksualnim nagonom koji jaa - Izai na kraj sa novim, esto nerazumljivim mislima i oseanjima koja ga prate - Da li znam ta su moje potrebe? - ta su potrebe voljene osobe? - ta uopte znam o sebi? - Da li sam heteroseksualna / homoseksualna / biseksualna / transrodna osoba, koji je moj stvarni seksualni identitet? - ta je ispravno, a ta nije? Svaka adolescentkinja / adolescent mora da to ispuni. Odreene okolnosti u porodici (posebno ako je izloen(a) nasilju sada ili ranije) i u okruenju, ine ostvarivanje ovih zadataka teim. Kada se jave tekoe, mlada osoba moe da se ponaa rizino po sopstveno zdravlje i ivot. Ono to ne smemo da zaboravimo kako bi iskazana briga znaila da ste na istoj strani sa adolescent(kinj)om jeste:

1. Svako ponaanje adolescentkinje / adolescenta je logino 2. Svako ponaanje za nju / njega predstavlja najbolji mogui nain izlaenja na kraj sa odreenom situacijom 3. Adolescent(kinj)e ete razumeti ako razumemo njihovu logiku koja stoji iza odreenog ponaanja

4

ODGOVORNOST ODRASLIH DA SE PONAAJU RODNO NEUTRALNO

Ako telo poinje da se menja, mlada osoba misli da neto nije u redu, da nije normalno. Zbunjuje je kako sama promena, tako i da li se odvija ranije ili kasnije u odnosu na vrnjak(inj)e. Mlada osoba je drugaija (u odnosu na ono to je bila kao dete), a biti drugaiji kao da nije dobro ni bezbedno. Niti je tako ako doivljava sebe razliitom od vrnjak(inj)a. U svakom od ovih sluajeva, moe se dogoditi da pribegne rizinom ponaanju.

Roditelji pomau, ali i esto odmau. Nekada ne razumeju promene. Nekada su zaboravili kakvi su oni sami bili u razdoblju adolescencije. Nekada su uplaeni promenama, jer misle da e ovo doba u velikoj meri da pokae kakvi su oni kao roditelji. A oni koji su hladni (distancirani) alju poruke svojoj deci da nisu dovoljno vredna, da nisu vana, to kod mlade osobe ima za posledicu nisko samopotovanje i nebrigu o sebi.

Takoe, neuspeh u koli moe da bude okida kako za roditelje, tako i za vrnjaku grupu. Vrnjaka grupa esto preuzima ulogu surovog sudije. Ovaj surovi sudija u savremeno doba veto koristi i moderne tehnologije (Facebook i drugo, a uli ste i za hatebook? Na alost, verovatno da.).

Adolescentkinja / adolescent koji se osea odbaeno od strane vrnjak(inj)a moe da pribegne destruktivnom i samodestruktivnom ponaanju, a sve u cilju da bude prihvaen(a). Moe da ulazi u rizine seksualne odnose samo zato da izbegne odbacivanje. Ako ne moe da prihvati svoj fiziki razvoj i seksualnost, moe da zapone bilo izgladnjivanje ili da prekomerno jede.Ako mladu osobu privlai osoba istog pola, moe da oseti samoprezir, mrnju prema sebi, da postane suicidalna ili pak promiskuitetna (da bi dokazala da nije homoseksualna). O svojim oseanjima nikome ne kae da ne bi bila izloena nasilju od strane vrnjak(inj)a, roditelja i osudi od strane okoline.Iskustvo nasilja oteava ostvarenje ova dva zadatka.

Da bi bili korisni i pravi saveznici za mlade, vano je da odrasli razumeju da negativna ponaanja nisu izbor (odrasli to vide kao hir, razmaenost ili neposlunost) ve najee oajniki odgovor mladih na probleme koji ih ometaju u razvoju. Razumevanje ovih mehanizama omoguava odraslima da saoseaju sa borbom mlade osobe za ostvarivanje razvojnih zadataka, posebno ostvarivanjem seksualnosti. Stoga su duni da mladoj osobi pomognu da zadatke ostvari na zdrav i bezbedan nain.

Obaveza svake odrasle osobe prema adolescentkinjama i adolescentima je RODNO NEUTRALNO PONAANJE: ODGOVORNOST za ono to govori, to podstie, to oekuje i koga favorizuje (devojke ili mladie). Isto vai bez obzira da li je mlada osoba iz njenog privatnog okruenja ili se sreu u profesionalnom kontekstu u kojem se mladi obraaju za pomo.

RODNE ULOGE

Pol je bioloka kategorija. Rod je drutvena uloga koja se dodeljuje polovima, zbir stereotipnih oekivanja koje drutvo ima od devojica i deaka, kasnije ena i mukaraca.

Tokom odrastanja preuzimamo naine i modele ponaanja koji treba da doprinesu da postanemo deo drutvene zajednice. Da bismo se oseali kao deo drutva, oekuje se da preuzmemo ono to veina u tom drutvu odobrava, hvali. Ima puno znaajnih pozitivnih vrednosti koje veina, i odrasli, oekuju. Ima i onih koje ne podstiu slobodan razvoj mladih. Takoe, preuzimanje ili odbijanje drutveno prihvatljivog ponaanja sadri odgovarajue nagrade ili kazne. To je mehanizam koji kreira svet sa nametom i teretom za mlade.

Mladi ve imaju pune ruke posla o tome kako da razumeju sebe, svoje misli, potrebe, oseanja i elje i da ih potuju.

5

Dakle, na odraslima je da prestanu da zarobljavaju mlade u zastarela shvatanja ta je namenjeno za devojice, a ta za deake.

Ujedno, trude se da budu i deo drutva koje ima jasno propisana rodna pravila i jasnu podelu moi: ta je za devojke, a ta za mladie. Mora se priznati da ovo nije nimalo jednostavno!

Stereotipne rodne uloge su u sri uvek i samo ograniavajue, preterano su zahtevne, nose jasnu podelu koliine moi izmeu polova. Time su osnova diskriminacije i nasilja u porodici, u partnerskim odnosima, privatnoj i javnoj sferi ivota. Znai, govorimo da u ivotu svake adolescentkinje / adolescenta, nauene striktne i zastarele rodne uloge direktno pruaju podlogu za odvijanje nasilja.

Nejednak odnos moi prisutan je i u adolescentnom ljubavnom odnosu, jednako kao i u ljubavnom odnosu odraslih osoba. Dolazi iz stereotipnih rodnih uloga koji od mladia zahtevaju da budu pravi mukarci, tj. snani, jaki i da dre situaciju pod kontrolom, dok se od devojaka zahteva da budu prave ene, tj. dame, nene, enstvene i submisivne (snishodljive). Dakle, podstie se neravnopravnost i jo dalje produbljuje jaz.

NASILJE ZBOG ZASTARELIH RODNIH ULOGA I OKIDAI

Ima puno kvalitetnih adolescentnih ljubavnih odnosa i to sve nas uvek vrlo raduje, jer se radi o ljubavi! Meutim, ovde je naa tema da pogledamo u one ljubavne veze u adolescenciji koje nisu izraz ljubavi, ve se radi o nasilju. Nekad nasilnik svoje nasilje zapakuje i predstavi kao ljubav, ali ono to nikada nije. NASILJE JE ISKLJUIVO NASILJE. Ogoljeno. I samo to.

U adolescentnom partnerskom odnosu, kontrola se manifestuje u obliku razliitih vrsta nasilja (emocionalno, fiziko, seksualno) i svetske statistike pokazuju da 1 OD 10 osoba adolescentnog uzrasta preivi neki vid zlostavljanja u vezi. Mladii izjavljuju da nasilje koriste da bi zastraivali voljenu osobu, a devojke da je potreba da se zatite glavni razlog zbog kojeg one pribegavaju nasilju (Lavoie, 1994, Kanada). NAJEE SU DEVOJKE IZLOENE NASILJU OD STRANE MLADIA. Zbog toga u ovom Vodiu, razmatramo situacije koje ine veinu stvarnog ivota.

Devojke, nauene i naviknute da ispunjavaju tua oekivanja, tada se oseaju obaveznima da uine ono to se od njih trai, da pristanu i na seksualni odnos i ukoliko ga ne ele, boje se trudnoe i seksualno prenosivih bolesti.

Kao okidae za nasilje u vezi, devojke najee navode ljubomoru partnera, nesuglasice oko konzumiranja alkohola, upotrebu droge, pritisak vrnjake grupe u skladu sa rodnim stereotipima, njeno odbijanje seksualnog odnosa i korienje ili nekorienje kondoma, odnosno razliitih kontraceptivnih sredstava. Meu okidaima je i neplanirana, odnosno neeljena trudnoa. Zbog toga se na Vodi bavi svim navedenim temama.

ZATO VRI NASILJE - MISLI DA MOE TAKO DA SE PONAA I DA E PROI NEKANJENO

Rezultati istraivanja u Velikoj Britaniji pokazuju da 30-40% devojaka preivi zlostavljanje u ljubavnoj vezi, a od toga je 80% imalo iskustvo fizikog nasilja.

6

Kroz proces drutvenog uenja mukosti, mnogi mladii su usvojili da je deo njihovog identiteta nepokazivanje emocija, biti ambiciozan, kompetitivan, agresivan, strog sa enama i imati kontrolu nad devojkom. Onda je sasvim oekivano da devojka dobije amar, pogrdnu re, omalovaavanje, razliite zabrane, kao i prisiljavanje na seksualni odnos. Ovo je naroito prisutno ako je mladi na nju potroio vreme i novac i plaao neto u emu je i ona uivala.

Iako i u Srbiji postoje statistike koje ukazuju na znaajnu rasprostranjenost nasilja nad enom u partnerskom odnosu i nasilja meu vrnjacima nasilje nad devojkama u okviru adolescentnog ljubavnog odnosa je tema o kojoj se kod nas ne govori javno.

Ima puno dece i mladih koji su bili izloeni nasilju u porodici, ali nikad ne postanu nasilni. Adolescentni bunt i ovde moe da prui pozitivno usmerenje za ivot. Deak koji je uestvovao u naem Programu Zdravi izbori za decu kae: Ne elim da budem isti kao moj otac. Hou da budem sve suprotno.

Kod onih kojima je situacija nasilja u porodici uinila tetu u toj meri da je sada nasilje zagospodarilo njihovim ivotom, uoava se da rodne uloge opet odreuju dalji tok ivota. Najee, devojkama se opet dogodi da trpe nasilje i ne znaju kako da se spasu (jer, to nisu znale ni kad su bile devojice). Nasuprot tome, mladii su oni koji postaju nasilni prema drugima. Kroz nasilno ponaanje, imaju pogrenu predstavu da sada konano gospodare svojim ivotom. Kao deca, nisu mogli da upravljaju i kontroliu ta e se dogaati i nisu mogli da izbegnu nasilje kojem su oni tada bili meta. To ne moe kad si dete. Kasnije, poto se njima to deavalo, misle da je to dozvoljen nain ponaanja i uzimaju pravo da kontroliu i ugroavaju ivot drugih (npr. svoje devojke).

Meutim, tuno detinjstvo ne moe biti opravdanje za neije nasilno ponaanje. uete i odrasle koji se olako pozivaju na fenomen transgeneracijskog prenoenja nasilja i kau: I on je bio zlostavljan / rtva (pa sada zlostavlja). Kao da mi sad treba da pokaemo razumevanje? A zapravo, razumevanjem bismo nekome ko je imao teko detinjstvo dali pravo na destruktivnost. Upravo to ne smemo! Jer, ta osoba nema pravo da sada demonstrira svoju mo tako to e ugroziti bilo koga drugog! Ako joj se neto ne dopada, uvek moe da se okrene i ode i da svoju mo koristi za neto korisno i lepo.

Istraivanje (2003, CESI, Zagreb, Hrvatska; Znaaj roda u stavovima i seksualnom ponaanju adolescenata i adolescentica) kae: Iskustva govore da adolescenti / adolescentkinje koji su bili svedoci nasilja u porodici ili i sami bili izloeni nasilju ponavljaju iste oblike ponaanja. Meutim, uticaj je razliit na ponaanje mladia i devojaka. Devojke se ree ale na ponaanje nasilnog partnera i ree ga naputaju, a meu nasilnim mladiima u partnerskoj vezi znatno je bilo vie onih koji su bili ili svedoci ili trpeli nasilje. Takoe, nasilje u adolescentnim vezama se ee javlja svuda oko nas gde se vri rigidno sprovoenje rodnih uloga, gde ne postoji jasna, javna osuda za nasilje nad enama i gde su kazne za nasilnike male (ako ih i ima). Nasilje utie na fiziko, mentalno i emocionalno zdravlje adolescentkinja koje trpe nasilje jednako kao i na odrasle ene, ali zbog ranjivosti i marginalizacije u tom periodu odrastanja, posledice mogu biti dalekosenije. Ni centri za socijalni rad, ni policija, ni zdravstvo nisu spremni da se bave nasiljem u adolescentnim vezama, ak i kad se sluajevi prijavljuju. Posebno je bitno naglasiti da rezultati istraivanja pokazuju da su mladii u vezi u kojoj jo uvek nemaju seksualne odnose skloni nagovaranju svojih partnerki da stupe u seksualni odnos, to, u obrnutom smeru, devojke ne rade. Mladii tada koriste manipulaciju, pretnje, emocionalne ucene, a neretko i fiziko nasilje ili seksualno (silovanje).

ZATO DEVOJKE OSTAJU U NASILNOJ VEZI?

Razlozi koje devojke navode za ostajanje u nasilnom partnerskom odnosu: - Strah za svoju fiziku sigurnost, za svoju bezbednost - Sramota je da bilo ko sazna da je izloena nasilju - Osea se krivom, misli da je svojim ponaanjem izazvala nasilje - Moda to i nije tako loa veza, kakvih sve ima - Mukarci su svi manje-vie isti - Voli ga, jer On ima i puno dobrih osobina - Kad nije nasilan, nean je, paljiv, dobar, pa se nasilje moda nee ponoviti (nada se da e se stvari

7

promeniti, da e se On promeniti)

- Ako ostane s njim, pomoi e mu da se promeni (takoe nauena rodna uloga: ena u ulozi spasiteljice za mukarca, njena patrijarhalna funkcija je da mu pomae) - Kae da ne moe da ivi bez nje, ubie se...

- ... i drugi razlozi (saznaete ih ako paljivo sluate prijateljicu koja se zatekla u nasilnoj vezi, aktivno pokaete da joj verujete i date sve od sebe da postanete njena osoba od poverenja, pouzdana za nju).

Osoba koja nije bila zlostavljana esto ne zna koliko je teko spasiti se. Uvek se vodi svojim arinima, miljenjem i sudom, prepisuje recepte iz svog ivota i vrlo brzo vie i ne zna o emu zapravo govori. Nekada se prepisivanje recepata ili pronalaenje formule najboljeg saveta dogaa i osobi koja ima ovo iskustvo, pa misli da e ono to je njoj pomoglo pomoi i drugima. Svaku od ovih zamki je neophodno izbei. Svako ima svoj ivot i najbolje zna kako da postupi u odnosu na sve okolnosti.

CRVENE ZASTAVICE - ZNAKOVI NASILJA U VEZI

1. On naziva partnerku razliitim pogrdnim imenima kad su nasamo ili je vrea i omalovaava pred drugima.

2. On se ponaa vrlo ljubomorno kada partnerka pria sa drugim osobama koje su joj zanimljive.

3. Ona pronalazi izgovor za njegovo nasilno ponaanje i stalno ga opravdava pred drugima.

4. On uvek proverava gde mu je partnerka, s kim je, i zahteva da zna u svakom trenutku ta ona radi.

5. On esto gubi ivce, moda ak udara ili razbija (ne svoje!) predmete kad je ljut.

6. Ona se stalno brine da ga ne razljuti ili izazove bes u njemu.

7. Ona esto odustaje od stvari koje su joj do tada bile vane, kao to je, na primer, druenje i izlasci sa prijateljicama i prijateljima ili bavljenje nekom aktivnou koju voli, te postaje sve vie izolovana i usmerena samo na partnera.

8. Njene ocene, fiziki izgled, telesna teina su se promenili. To mogu biti znaci depresije koji mogu da ukazuju na zlostavljanje.

9. Ona ima povrede, modrice i rane koje ne moe da objasni ili su objanjenja koja daje prozirna i neuverljiva.

10. ... i druge crvene zastavice (saznaete ih ako paljivo sluate prijateljicu koja se zatekla u nasilnoj vezi, aktivno pokaete da joj verujete i date sve od sebe da postanete njena osoba od poverenja, pouzdana za nju).

8

Jo jednom, napomena! Imajte na umu da se gore navedena ponaanja uglavnom dogaaju devojkama, jer su one te koje su u najveem broju sluajeva izloene nasilju. Ovo nikako ne znai da je svaki adolescentni partnerski odnos nasilan niti da su svi mladii / mukarci nasilni. Nasilje je esto prisutno u vezama i moe se spreiti ili zaustaviti samo ako se o ovom problemu javno i jasno govori. Nasilje nije individualan problem, ni neija privatna stvar (problem adolescentkinje), ve drutveni problem.

O SEKSUALNOSTI - OTVORENO?

Prihvatanje sopstvene seksualnosti i snalaenje u ovoj sloenoj oblasti je jedan od najvanijih zadataka u odrastanju svake adolescentkinje i adolescenta. Miljenje da adolescentkinje i adolescenti znaju sve o seksualnosti i da se u savremeno doba putem modernih tehnologija o svemu lako, brzo i tano informiu pogreno je. Nema veze sa stvarnou. Jer, oni se esto ponaaju kao da znaju da bi imali poeljan status u svojoj vrnjakoj grupi. Nemaju ni tane ni potpune informacije. Uz to, nedostaje im samopouzdanje, sigurnost i prijatnost ili lagodnost u odnosu na sopstvenu seksualnost.

U okviru Programa Zdravi izbori za decu, esto su se ula pitanja mladih: Gde je tano vagina?, Nastavnica je rekla da devojice imaju tri otvora / rupice, ja ne znam na ta je mislila, ta je i kako se izvodi francuski poljubac?, Kako se osea i kako se doe do tog orgazma?, Kako se izvodi oralni seks i da li tada moe da ostane u drugom stanju?

Odgovore na pitanja ili informacije najee trae sami ili od iskusne drugarice ili druga. O seksualnosti nije jednostavno priati. esto se pria vrlo peorativno, kroz viceve, preterivanje, preuveliavanje do izmiljanja (tzv. lovake prie), kroz diskriminisanje devojaka, podrugljivo, sa gaenjem, kroz traeve o loim devojkama.

Ukoliko se i govori o seksualnosti, uglavnom je to o kontracepciji. Za devojke, tema opasnosti od trudnoe esto ponovo ukljui sporenje oko toga zato devojka / ena uopte predaje svoje telo i da li je to ispravno. Obratite panju, da li ste uoili: Loa devojka nije stereotip o looj osobi, ve o eni koja ispoljava svoju seksualnost na nain koji veina smatra neispravnim.

Poruke koje adolescentkinja / adolescent dobija o seksualnosti su uglavnom upozorenje da se zatiti od tzv. negativnih posledica. Ili, s druge strane, ove poruke faktografski nastoje da upute adolescentkinju na njen reproduktivni kapacitet i koliko je to od bitnog ili od najbitnijeg znaaja sutra za jednu zdravu enu koja treba da bude i majka. Ponovo, lako se prepoznaje da ove starovremenske stege samo oteavaju slobodno ispoljavanje linosti adolescentkinje, a i adolescenta od kojeg se isto, putem njegove rodne uloge, zahteva podravanje starih obrazaca.

U svemu, ona svetla i pozitivna strana seksualnosti koja se odnosi na istraivanje i upoznavanje sopstvenog tela, seksualnog zadovoljstva i elja biva izostavljena. To je posebno izraeno u odnosu na ensku seksualnost.

SEKSUALNOST NIJE SEKS

Seksualnost, iako u osnovi bioloki fenomen, ne moe da se posmatra izolovano od drutva i kulture u kojoj se zbiva. Seksualno ponaanje je bitno odreeno drutvenim i kulturnim normama. Seksualnost je istovremeno i javna i privatna i intimna i regulisana zakonski i bioloka i kulturoloka; Istovremeno i drutveno konstruisana, organizovana i institucionalizovana; Produkt fantazije, individualnog delovanja i otpora. (J. Weeks, navedeno prema J. Holand, S. Sharpe, R. Thomson, 1999, str. 23)

Seksualnost adolescentkinja i seksualnost adolescenata su dva razliita sveta, odnosno dva razliita rodna identiteta. Kako, ustvari, izgledaju ta dva sveta? Konvencionalni, odnosno drutveno prihvatljiv enski identitet, tj. feminitet, znai biti: privlana, seksualno neiskusna, eleti vezu sa mukarcem, uvek verovati u ljubav, prepustiti mukarcu inicijativu tokom seksualnog odnosa, pustiti da se seks jednostavno dogodi.

Dok, s druge strane, konvencionalni muki identitet, tj. maskulinitet, podrazumeva da mukarac sve zna o seksu, eli vezu samo sa enom, kontrolie seksualni odnos. On je agent seksualnosti u potrazi za uivanjem, kae jedan adolescent, uesnik Programa Zdravi izbori za decu).

Upravo ta dva sveta, u najeem broju (heteroseksualnih) adolescentnih partnerskih odnosa, dolaze u kontakt pri seksualnom odnosu. Iako i odrasli najee poistoveuju seksualnost sa seksualnim odnosom, vano je kada se govori o ovoj temi u doba adolescencije, da razumemo da je ona znaajno sloenija i da ukljuuje vie jednako

9

vanih inilaca. Seksualnost ine i na nju utiu: 1. Vrednosti, stavovi, miljenje 2. Potrebe i oseanja 3. Znanje 4. Komunikacija 5. Seksualni identitet 6. Siguran seks 7. Telo, zadovoljstvo i 8. Mogue iskustvo seksualnog nasilja. Pa, poimo redom:

- Vrednosti, stavovi i miljenje: Vrednosti, stavovi i miljenja se ue i oblikuju u okviru porodinih i vrnjakih odnosa, uz to i religijskih uverenja. Bliske, vane osobe takoe imaju uticaja. Najvanije je kako uklopiti seksualnost u sopstveni opti sistem vrednosti.

Kad govorimo o vrednostima i stavovima, ovde je re o crvenoj niti ovog Vodia koji se tie slobode i potovanja dostojanstva linosti adolescentkinje / adolescenta, koncepta graanskih, ljudskih prava, aktivnog linog angamana protiv diskriminacije i nasilja, za zajedniki ivot sa svima Razliitima koji nisu deo veine. - Potrebe i oseanja (emocionalna dimenzija seksualnosti): U vezi sa ovim iniocem je najvanije prepoznati i imenovati potrebe i oseanja, odnosno ouvati sopstvene granice!

Paljivo oslukuj sebe, reci da kad neto eli, reci NE kad ne eli, veruj svom unutranjem glasiu! - Znanje: Znanje u velikoj meri utie na formiranje stavova i na seksualno ponaanje. Radi se npr. o znanju o telu, grai polnih organa, seksualno prenosivim bolestima, izboru i delovanju kontraceptivnih sredstava.

Ovde emo namenski uvrstiti i znanja o razliitim psihoaktivnim supstancama o kojima e kasnije biti neto vie rei. Razlog je svakako da je ovo esta tema unutar vrnjake grupe i predmet vrnjakog pritiska.

- Komunikacija: Uenje komunikacijskih vetina, u vezi sa sopstvenom seksualnou, znai da adolescentkinja / adolescent ui da postavi line granice, kae ta eli i hoe, odnosno naui da pregovara o seksualnosti da bi izbegla/o nesporazume i pritiske, donela/o odluke i uspostavila/o zadovoljavajue i konstruktivne odnose i veze sa osobama istog ili suprotnog pola.

- Seksualni identitet: Statistike pokazuju da su 9 od 10 osoba heteroseksualne. To znai da je 10% stanovnitva razliitog seksualnog identiteta od heteroseksualnog. O heteroseksualnosti kao veinskoj egzistenciji se stalno govori i informacije o tome su preplavljujue kroz obrazovanje, medije, i dr. I na Vodi se najpre bavi nasiljem u heteroseksualnoj ljubavnoj vezi. Sada, na ovom mestu, posvetiemo panju injenici da je kljuna odgovornost potovanja drugaijeg seksualnog identiteta od veinskog. Oseanje uvaenosti od strane okoline, kod adolescentkinja / adolescenata je nekada tas na vagi koji odluuje hoe li sebi oduzeti ivot. Naime, rizik od suicida u adolescentnom dobu je prisutan, a naroito kad niste heteroseksualni (istraivanja u svetu pokazuju da 1/3 mladih pokua suicid zbog stresa koji preivljavaju kao marginalizovana grupa i diskriminisana od strane homofobine veine; u poreenju sa heteroseksualnim adolescentima, studije pokazuju da LGBT mladi u proseku i do 5 puta ee pokuavaju suicid od njihovih strejt vrnjakinja i vrnjaka). Evo prilike da razmislite jo jednom o stegama rodnih uloga!

10

ZNA LI TA SU TO GRANICE?Fizike granice naznauju tvoj lini prostor u kojem se osea sigurno.Psiholoke granice se tiu toga zna li ta su tvoje potrebe i potrebe drugih.Emocionalne granice su u tome da li se osea sposobnom / sposobnim da kae kako ti je (da iskae svoje potrebe), a da se posle toga osea prihvaenom / prihvaenim.

DRUGAIJI SEKSUALNI IDENTITET OD HETEROSEKSUALNOG

Dodatnu tekou predstavlja injenica kada adolescentkinja / adolescent shvati da njen / njegov seksualni identitet nije hetereseksualan, ve drugaiji, tj. homoseksualan, biseksualan ili transrodan.

Uglavnom odlui da to krije, jer se tako titi od zlostavljanja veine. Ili se protiv svoje razliitosti, na alost, bori tako to nastoji da se uklopi u heteroseksualan svet. Nije redak prekraj zdravstvenih radnika/ca i drugih pomaga(ic)a da poalju poruku da je to samo prolazna faza i oekivanje da se moe raditi na tome (leiti) da osoba bude heteroseksualna. Ovde se radi o etikom prekraju, jer su najpre Ameriko psihijatrijsko drutvo 1974. godine, a zatim i Ameriko psiholoko drutvo 1975. godine, uklonili homoseksualnost sa liste mentalnih oboljenja, a onda je i Svetska zdravstvena organizacija uinila isto 1990. godine. Srpsko Lekarsko drutvo postupa u skladu sa standardima Svetske zdravstvene organizacije, meutim, pomagai razliitih profesija sebi daju za pravo da unose svoje line, starovremenske stavove koji izraavaju nepotovanje dostojanstva linosti adolescentkinje / adolescenta. Svakako pogledajte Zakon o zabrani diskriminacije Republike Srbije i Prirunik o diskriminaciji za srednjokolce (2012, YUCOM i Beogradski centar za ljudska prava).

Razliite seksualnosti su oduvek postojale. A kao i o drutvenom problemu nasilja, samo se o tome nije govorilo. Veliki broj ljudi je homofobian. Najvanije je, kao u pesmi Aleksandre Kova, i u izvoenju njenog Beogradskog glasa - BUDI TO TO JESI!

SIGURAN SEKS: KONTRACEPCIJA U ADOLESCENCIJI

*Ovaj odeljak je preuzet od Centra za promociju zdravlja ena iz Beograda.

Kad vodi ljubav, to je predivno iskustvo! Poslednja stvar koja ti je potrebna je da se uhvati za glavu, uspanii i pita se ta ako sam ostala u drugom stanju..., ta ako sam dobila neku infekciju....

Kontracepcija je meu najznaajnijim odlukama koje mlada osoba donosi u ivotu, jer predstavlja nain uspostavljanja odgovornosti za opte i reproduktivno zdravlje, a ujedno je i neposredan nain ouvanja dostojanstva mlade ene. Danas, mlade ene ive drugaijim tempom i imaju drugaiju ulogu nego to su imale njihove mame ili bake. Imaju pravo na sopstvenu odluku da li e i kada eleti da postanu majke i ostvare porodicu u formi koju same ele, kao i da zatite sopstveno zdravlje. Od neeljene trudnoe i seksualno prenosivih bolesti, mlada ena danas moe dase zatiti i sama i ne mora da se osloni iskljuivo na voljenu osobu. Dobro je da to bude zajednika odluka, ali ako to nije mogue, vano je da mlada ena sama donese odluku i ne odustane od odluke ako njena voljena osoba okleva ili odbija da brine o tome. Dogovor ukljuuje i podelu novanih trokova za kontraceptivno sredstvo. Kontraceptivno sredstvo, pored osnovne namene zatite od neeljene trudnoe i seksualno prenosivih bolesti treba da bude i jednostavno za upotrebu, da ne remeti seksualni ivot, da je bezopasno po zdravlje i da ima pristupanu cenu. Izbor kontraceptivnog sredstva je strogo individualan i sredstvo mora da bude izabrano, prilagoeno i usklaeno sa tvojim eljama i navikama, kao i tvoje voljene osobe. Zajedniki izbor je uvek bolji nain i moe da bude kreativan, zanimljiv, da unese dublje poverenje u odnos i donese sigurnost i mir. Metode i sredstva kontracepcije prema nainu delovanja dele se na:

- Bioloka ili prirodna metoda kontracepcije ukljuuje raunanje plodnih dana (tzv. sigurnih dana), prekinut seksualni odnos, merenje telesne temperature. Nesigurna je, nepraktina, nepouzdana i ne titi od seksualno prenosivih bolesti. Mala koliina sperme moe da istekne prilikom seksualnog

11

odnosa, a samo jedan spermatozoid je dovoljan za oplodnju. Korienje ove metode podrazumeva redovan menstrualni ciklus, stabilnu vezu i pouzdanu voljenu osobu koja brine o tebi i vama zajedno.

- Mehanika metoda kontracepcije ukljuuje upotrebu kondoma, dijafragme, unutarmaterinih uloaka i spirala, kondoma za ene. Kondom postoji kao muki (prezervativ) i enski (femidom). Muki se koristi u heteroseksualnim partnerskim odnosima, a enski u lezbejskim partnerskim odnosima. Pre svake upotrebe, treba proveriti rok trajanja i da li na kondomu pie da je elektronski testiran. Ne treba ga nositi u depu ili novaniku due od 24 sata, jer ga toplota oteuje. Sve ovo utie na to da li je efikasan u zatiti. Osim kao sredstvo kontracepcije, slui i da sprei seksualno prenosive bolesti. Dijafragma se stavlja u vaginu da pokrije ulaz u matericu, 2 sata pre seksualnog odnosa, a uklanja se 6-24 sata posle odnosa. Moe da se koristi vie puta. Nije sigurna, jer moe da se nepravilno stavi ili spadne i ne titi od seksualno prenosivih bolesti. Unutarmaterine uloke i spirale postavlja iskljuivo ginekolokinja / ginekolog. tite tako to izazivaju sterilnu upalu sluznice materice. Taj sterilni odgovor ima spermicidno dejstvo, tj. razara spermatozoide. tite od trudnoe u periodu od 3 do 10 godina, ali ne tite od seksualno prenosivih bolesti.

- Hemijska metoda kontracepcije ukljuuje upotrebu spermicida, tj. hemijskih supstanci koje spermatozoide ine neaktivnim i unitavaju ih u vagini. Nalaze se u obliku: gela, kreme, tablete za vaginu, pene. Nanose se u vaginu i ova sredstva nisu uvek prijatna i komforna. Ne tite od seksualno prenosivih bolesti.

- Hormonska metoda kontracepcije ukljuuje anti-bebi pilulu, hormonsku inekciju, hormonski flaster, hormonski implantat, unutarmaterinu spiralu, vaginalni prsten i pilulu za dan posle (naziva se jo i Morning-after pill odnosno pilula za jutro posle). Hormonska metoda spreava neeljenu trudnou upotrebom polnih hormona, estrogena i gestagena ili samo gestagena. Anti-bebi pilula se koristi tako to se pije. Smatra se jednom od najsigurnijih i najkomfornijih zatita od neeljene trudnoe. Hormonska inekcija, kao to i sama re kae, koristi se ubrizgavanjem u mii. Hemijski implantat se ugrauje u kou. Hemijski flaster se stavlja na kou. Unutarmaterina spirala se ugrauje u upljinu materice i predstavlja zatitu od neeljene trudnoe u narednih 5 godina od trenutka kad je stavljena. Vaginalni prsten se postavlja u vaginu i zahteva da se pravilno postavi, a to nije uvek jednostavno. Pilula za dan/jutro posle se ubraja u tzv. hitnu kontracepciju i mora da se uzme u roku od 72 sata nakon seksualnog odnosa koji je bio bez zatite, da bi imala efekat. to se ranije uzme, efikasnost je vea. Efikasan je metod, jer je procenat trudnoa posle korienja ove metode samo 1,5%. Posle uzimanja, moe se oekivati munina, povraanje, glavobolja i osetljivost dojki. Menstruaciju treba oekivati 21 dan posle uzimanja ove pilule.

Najvanije je da pronae ginekolokinju / ginekologa koji ti uliva poverenje. Sa njom razgovaraj koje kontraceptivno sredstvo preporuuje, u zavisnosti od uzrasta i celokupnog zdravstvenog stanja. Poseuj je redovno! I nikada nemoj da se stidi da otvoreno pita sve to te interesuje i to ne zna.

Nemoj nikad pozajmljivati bilo koje sredstvo od drugarice ili kupovati na svoju ruku, jer su to rizici u koje ne sme da se uputa nijedna mlada ena koja je odgovorna i brine o svom zdravlju.

- TELO, SEKSUALNO ZADOVOLJSTVO: Istraivanje sopstvenog tela je veoma vano. Upoznavanje svog tela i onoga to ti prija, a ta ne. esto se deava da ni odrasli to o sebi ne znaju sa sigurnou. Istraivati moe samostalno i/ ili sa voljenom osobom. U adolescentnoj ljubavnoj vezi, vano je da autonomno, svako za sebe pronae nain saoptavanja kada i kako eli da ima seks (naroito ako druga strana vri pritisak), a kako da odbije ako ne eli. Nekad je teko rei, tako da je vano unutar zajednikog istraivanja seksualnosti dogovoriti i neverbalni znak kojim e nekad pokazati da li neto eli ili ne. Kao to vidi, i ovde je re umnogome o komunikaciji. Za devojke je uvek vano naglasiti da imaju pravo da postave granicu u bilo kom momentu intimnosti i kau NE. Radi se o njenom telu i njenim emocijama koje niko nema pravo da kontrolie.

Odgovornost odraslih je da devojke podstiu i ponavljaju koliko je vano da jasno kau i pokau i odluno odbiju SVE to im ne odgovara. Jer prisiljavanje na seks je nasilje, odnosno silovanje. U stvarnosti, mala je verovatnoa da e adolescentkinje ovu poruku dobiti jasno od bliskih odraslih (naroito enskih) osoba. Nije uvek ispunjen preduslov da odrasli svoj ivot organizuju prema ovim naelima samozatite. Opravdana su oekivanja mladih da ovaj podsticaj svakako dobiju u koli.

12

Najvanije je biti uz adolescentkinje i adolescente da identifikuju odraslu osobu sa kojom mogu da razgovaraju o telu, seksualnosti, temi nasilja, ouvanju sopstvenih granica i u prijateljskim i partnerskim odnosima i da se u tom traganju za osobom koja e im biti saveznik / saveznik ne obeshrabruju. Pored porodice, mladi to oekuju i od profesionalaca u razliitim slubama, najpre u koli kao prirodnoj sredini, koji primaju platu da im budu od pomoi da su profesionalci upravo te osobe od poverenja i zbog toga je vano ne izneveriti ih.

- MOGUE ISKUSTVO SEKSUALNOG NASILJA: Vano je znati da i preivljeno seksualno nasilje utie na odnos prema seksualnosti. Iskustvo moe biti zloupotreba nastala od strane lana porodice ili osobe van porodice, kao i od strane partnera u (sadanjoj ili nekoj prethodnoj) adolescentnoj ljubavnoj vezi. Najvei uticaj ovog iskustva je u tome to je kasnije vrlo teko pruiti poverenjennovoj voljenoj osobi i prepustiti joj se.

PRVO ISKUSTVO VEZE

O telu i seksualnom uivanju se ne govori! Ni o prvom ljubavnom iskustvu se ne govori lako. Kad je re o devojkama, ako i govore, povere se najboljoj drugarici. Mladii najee kau, tj. pohvale se i najboljem drugu i roditeljima. I to su rodne uloge na delu, govori nam kakvo se ponaanje od kog pola oekuje!

Prvo ljubavno iskustvo, kod devojaka, najee se desi:

1. Iz ljubavi

2. Usled pritiska partnera

3. Zbog radoznalosti

A kod mladia:

1. Da dokae da je muko

2. Zbog radoznalosti

3. Iz ljubavi

Mladi navode da se prvo ljubavno iskustvo moe dogoditi sa:

1. Vrnjakinjom / Vrnjakom

2. Starijom osobom

3. Srodnikom

Ako ste prijatelj(ica) slinog uzrasta ili odrasla osoba od poverenja za adolescentkinju / adolescenta i imate informaciju da se prvo ljubavno iskustvo dogodilo sa starijom osobom ili srodnikom, to je crvena lampica da se dogodilo SEKSUALNO NASILJE!

Takoe, ako se prvo ljubavno iskustvo desilo uz pritisak partnera (vrnjaka), moe se govoriti o silovanju!

13

TA JE SVE NASILJE?

Zna li pojmove?

SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE DECE je iroka oblast i predstavlja bilo koji vid eksploatacije deteta mlaeg od 18 godina u cilju seksualnog zadovoljenja i uivanja odrasle osobe i obuhvata: opscene telefonske pozive, pokazivanje inae pokrivenih delova tela i voajerizam, milovanje, snimanje pornografskih fotografija, pokuaj da se obavi seksualni odnos, silovanje, incest i deiju prostituciju.

Definicija incesta se u zakonu ograniava na seksualne odnose izmeu bliskih srodnika. Vano je znati da su mnoga deca zlostavljana od strane odraslih osoba koje uivaju njihovo poverenje, a koji nisu njihovi srodnici, kao npr. sused, majin partner, uitelj violine... Zbog toga, koristimo definiciju iz kampanje koju su vodile OSOBE KOJE SU PREIVELE INCEST.

INCESTOM SE SMATRA SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE DETETA OD STRANE ODRASLE OSOBE OD POVERENJA, KOJA JE U POZICIJI MOI I PREDSTAVLJA AUTORITET ZA DETE.

SILOVANJE JE SVAKI SEKSUALNI IN, NAPAD NA TELO ENE, PROTIV NJENE VOLJE.

SINDROM TRAUME SILOVANJA predstavlja niz simptoma opisanih od strane ena koje su preivele silovanje, a javljaju se tokom ina silovanja, odmah nakon, i tokom odreenog (dueg) perioda posle.

SEKSUALNO NASILJE JE ZLOIN IZ MRNJE. Zloin iz mrnje je prepoznat u zakonodavstvu Republike Srbije.

SILOVANJE NA LJUBAVNOM SASTANKU (I VAN NJEGA)

Svaka ena ima strah od silovanja. U mranoj ulici, ena se plai silovanja, a mukarac da e ga neko odepariti i ubiti.

PREDRASUDE I INJENICE O SILOVANJU

Predrasuda: Seksualni odnos sa svojom devojkom / enom, ako ona to ne eli, ipak nije silovanje.

injenica: Prisiljavanje svoje devojke / ene na seksualni odnos protiv njene volje je silovanje.

Predrasuda: Silovatelji su neke nepoznate osobe u mranim ulicama i haustorima.

injenica: Najee su silovatelji devojci poznate osobe: prijatelji, deko, bivi deko, roaci, komije, nastavnici, i drugi. Silovanje se vrlo esto dogaa u kui, sopstvenom autu, i unapred je planirano.

Predrasuda: Silovatelji su manijaci, bolesnici, nisu normalni.

injenica: Silovatelj je samo u argonu manijak. Jer se ne radi o bolesti. Kad je u pitanju bolest, postoji lek. Za silovanje postoji kazna, jer je to protiv zakona, krivino je delo. Pogledaj gore ko je najee silovatelj! Izgleda kao svi mi, nee ga prepoznati. Svaki put kada ti proda foru da je to neki nekontrolisani seksualni nagon, impuls, afekt, da je to jae od njega ti poinje da veruje u njegovo lino opravdanje za silovanje i ponavlja njegove rei. Znai, ini mu uslugu i odmae devojci koju je silovao. On nije psihijatrijski pacijent. Budi oprezan / oprezna i da ne stavlja ljagu na osobe koje se lee od razliitih mentalnih oboljenja i ne siluju nikoga.

Predrasuda: Samo mlade i privlane devojke budu silovane.

14

injenica: Sve ene mogu biti meta silovatelja bez obzira na godine, izgled, rasu, klasu, etniku i nacionalnu pripadnost, religiju, obrazovanje, zaposlenje, fiziku i intelektualnu sposobnost, seksualnu orijentaciju. rtve silovanja mogu biti i 6-mesena beba i ena stara 90 godina. Posebno su meta ene koje pripadaju marginalizovanim drutvenim grupama (na primer, Romkinje, invalitkinje, lezbejke). Na primer, jedno od sredstava homofobinih nasilnika je upravo silovanje lezbejki koje slui kao kazna zbog toga to imaju ljubavne odnose sa enama. Da vidi ta je pravo muko.... Pogledaj film sa Hilary Swank Boys Dont Cry (Deaci ne plau).

Predrasuda: ena potajno eli i fantazira o silovanju.

injenica: Nijedna ena ne eli da bude povreena, da bude rtva silovanja i da oseti samrtni strah (strah od smrti).

Predrasuda: Ona ga je izazvala, nije on tu nita mogao.

injenica: I u sluaju da je ena potpuno naga na sred ulice, protiv njene volje niko nema pravo da je takne.

Predrasuda: ena je morala da vie u pomo i prui otpor. Inae, nije ni silovana.

injenica: Zbog samrtnog straha, ena najbolje mogue proceni kakav otpor e pruiti. I aktivan i pasivan otpor je jednako vredan, jer ova procena moe moda spasiti ivot. Istraivanja pokazuju da samo 10% osoba koje su bile napadnute ili opljakane (veinom mukarci) stvarno pruaju otpor napadaima. ... Ima jo puno predrasuda koje u osnovi nose negativne stavove o enama.

ZADATAK ZA TEBE: Organizuj diskusiju u svojoj vrnjakoj grupi o tome na koji nain predrasude oteavaju devojkama da se povere unutar vrnjake grupe, kao i odraslima, ukoliko imaju iskustvo seksualnog nasilja.

DROGA ZA SILOVANJEILI DATE - RAPE DRUG (Rohipnol, (RUFI, Forget-me Pill))*

*Droga za silovanje se koristi svuda, pa i u Srbiji. Sluajevi su prijavljivani Incest Trauma Centru Beograd, policiji i drugim slubama. Tekst koji sledi je preuzet od Univerziteta u Bostonu, SAD.

Rohypnol (flunitrazepam) je fabrika marka tableta za spavanje koje se prepisuju protiv nesanice u Meksiku, Junoj Americi, Evropi i Aziji. Ovaj medikament NIJE odobren za upotrebu od strane Uprave za hranu i lekove SAD-a, ali to ne spreava njegovu iroku primenu. On pripada grupi medikamenata koji se primenjuju u optoj medicini, koji se nazivaju benzodiazepine, kao to su Valijum, Librijum, i Ksanaks.

Rufinol se esto naziva Drogom za silovanje (Date-Rape Drug) ili Qualude-om 90-ih (metahalon), zbog njegove aktuelne zloupotrebe uz dodatak alkohola. U kombinaciji sa alkoholom, marihuanom, kokainom ili nekim drugim lekovima, moe veoma brzo i dramamtino izazvati stanje euforije. ak i kad se uzima sam, efekti koje izaziva Rufinol su veoma slini intoksikaciji (trovanju).

Neki od popularnih naziva za Rufinol su: Roofies, Roche, Rope, Ruffies, R-2, Roaches, Rib, Forget-me Pill (pilula zaboravi me odmah), i meksiki valijum.

Koji su somatski (telesni) efekti ovog leka?

Rufinol se prepisuje kao efikasna pilula za spavanje, a u nekim zemljama se takoe koristi i kao sedativ i preanestetik. Rufinol je bez ukusa i mirisa i lako se rastvara u gaziranim piima. Rufinol se obino uzima oralno (pije se), mada je bilo sluajeva i kada su tablete bile usitnjene i umrkavane.

Njegovi efekti su prilino dugotrajni. Sedativni i opijatski efekti Rufinola pojaavaju se prilikom istovremenog konzumiranja alkohola. Medikament poinje da deluje u roku od 30 minuta, dostie maksimum u prva dva sata, a

15

*Prilog 1 Psihoaktivne supstance.

delovanje se moe nastaviti i do 8 sati ili vie, u zavisnosti od doze.

Jedna jedina doza Rufinola, od samo 1 mg, moe izazvati efekte u trajanju od 8 do12 sati nakon primene. U kombinaciji sa alkoholom ili drugim lekovima, Rufinol moe da umanji sposobnost rasuivanja ili motorike sposobnosti i da izazove potpunu ili deliminu amneziju (u trajanju od 8 do 24 sata nakon primene). Takoe moe doi do gubitka inhibicije - kontrole ponaanja, u kombinaciji sa alkoholom, ali i kad se uzima sam.

Osoba koja je pod uticajem Rufinola moe da ispoljava znake pijanstva, gubitak koordinacije pokreta, da ima zakrvavljene oi i preplie jezikom prilikom govora. Smirujui efekat moe nastupiti ve 20 minuta nakon primene. Maksimalni uinak ovog medikamenta postie se u roku od dva sata, a efekti mogu trajati 8 sati ili vie, u zavisnosti od doziranja.

Pratei efekti prilikom njegove primene ukljuuju poremeaje vida, pospanost, zbunjenost, nie vrednosti krvnog pritiska, poremeaje pamenja, gastrointestinalne poremeaje i usporavanje funkcije urinarnog trakta. Pomean sa alkoholom, Rufinol moe izazvati tekoe u disanju, aspiraciju, pa ak i smrt.

Iako je registrovan kao sredstvo za smirenje, Rufinol u retkim sluajevima moe izazvati razdraljivost ili agresivno ponaanje. Ovaj lek moe izazvati duboku anterogradnu amneziju to e rei da se osoba nee seati dogaaja koje je preivela dok su trajali njegovi efekti. To je, po svoj prilici, razlog to se ova pilula popularno naziva zaboravi me odmah.

Izvetaji o zloupotrebi ovog medikamenta u mnogim studentskim domovima sadre prie o mladim enama koje su se probudile nage u nepoznatom okruenju, bez ikakvog seanja na prethodne sate. Mogle su biti seksualno napadnute, a da se uopte nisu seale onoga to se dogodilo.

Kako izgleda Rufinol?

Ovaj lek se isporuuje u polietilenskim folijama sa mehuriima, nalik na pakovanje aspirina. Tablete su po pravilu bele, iako su se pojavljivali falsifikovani proizvodi braonkasto-ruiaste boje. Rufinol tablete su useene popreko ili unakrst sa jedne strane, sa zaokruenom oznakom ROCHE i 1 ili 2 na naliju. Rastvoren u alkoholu, bezalkoholnim piima, vodi ili nekoj drugoj tenosti, medikament je bez boje, misira i ukusa (mada je bilo sluajeva kada je prijavljivano da je gorkastog ukusa u kombinaciji sa alkoholom).

Da li postoji test za utvrivanje prisustva Rohypnola?

DA. Analizom urina moe se utvrditi prisustvo Rufinola i do 60 sati nakon primene. Rufinol je ponekad tee otkriti nego sline supstance zbog niskih koncentracija i brze eliminacije iz organizma.

Da li postoje i drugi lekovi ija je zbolupotreba mogua kao i Rufinola?

DA. Ljudi ve decenijama ubacuju u pie dozvoljene i nedozvoljene supstance. Iako se u poslednje vreme najvie govori u Rufinolu, takoe je u porastu broj izvetaja o zloupotebi GHB (gama hidroksi butrata). GHB se prirodno nalazi u ljudskom telu, ali sintetiki proizvod je napravljen 1980-ih i kupuju ga bodi bilderi (bez recepta) kao zamenu za anabolike steroide. U kombinaciji sa alkoholom, izaziva reakcije slino Rufinolu. Upotreba GHB-a nije dozvoljena u SAD, gde je zabranjena njegova slobodna prodaja od strane Uprave za hranu u lekove. I dalje se moe nabaviti na crnom tritu.

Na koji nain mogu da smanjim rizik kome sam izloena? Vodite rauna o svom piu Motrite jedne / jedni na druge Izbegavajte pia iz posuda za pun Sami otvorite svoju bocu ili pakovanje pia nemojte prihvatati unapred otvorena pia. Govorite drugima o Rufinolu. Svest da postoje ove supstance je veoma vaan faktor u sluaju seksualne zloupotrebe ili zloupotrebe drugog tipa. Imajte na umu da je Rufinol bez mirisa, boje i ukusa i da se moe ubaciti u BILO KOJE pie ak i u vodu.

16

Ukoliko posumnjate da ste Vi ili osoba iz Vae okoline konzumirali Rufinol, obavezno se obratite Urgentnom centru ili ambulanti za hitne sluajeve za analizu. Prisustvo ove supstance moe se otkriti i do 60 sati nakon primene. Sluajevi se mogu prijaviti u ovom roku, ali ih je potrebno prijaviti i u svakom trenutku po isteku 60 sati. Prijavite svaku sumnju na zloupotrebu Rufinola organima vlasti da biste zatitili sebe i druge od tete koja moe biti naneta i Vama i drugima. Davanje bilo koje kontrolisane supstance bilo kome bez njegovog /njenog znanja zakonski je zabranjeno i tretira se kao ozbiljno krivino delo u pokuaju.

NIJE TVOJA SRAMOTA AKO TE NEKO DROGIRA I SILUJE. ISPRIAJ OSOBI KOJOJ VERUJE, PRIJAVI POLICIJI I IDI KOD LEKARA! UZMI KONTRACEPTIVNU PILULU KOJA SE UZIMA 72 SATA POSLE (Morning-after pill)! USKORO SE TESTIRAJ NA HIV!

AKO SE OSOBA KOJOJ SE POVERI U PRVOM TRENUTKU NE SNAE I NE REAGUJE NAJBOLJE, PRONAI SLEDEU OSOBU KOJA E BITI UZ TEBE! UVEK POSTOJI OSOBA KOJA E BITI POUZDANA SAVEZNICA / SAVEZNIK!

NEKE MERE OPREZA:

- UVEK VERUJ SVOM UNUTRANJEM GLASIU u situaciji u kojoj se nae!

- I pre nego to zapone ljubavnu vezu, sa svojim najbliima unutar vrnjake grupe, porodice i sa drugim odraslima od poverenja) ugovori signal, znak, re, ifru po kojoj e prepoznati da ti je potrebna pomo. Ovaj signal moe koristiti i za druge neprijatne situacije u kojima se moe nai. Ugovori sa najboljom drugaricom / drugom da kad poalje ovaj signal, ODMAH pozove tvoje roditelje i druge odrasle kojima veruje.

- Upoznaj roditelje i druge odrasle osobe koje brinu o tebi, kao i najbolje prijatelj(ic)e sa simpatijom i/ili voljenom osobom, odmah, od samog poetka.

- Ne dozvoli da te simpatija / voljena osoba izoluje od tvojih prijateljica i prijatelja.

- Budi sigurna da uvek ima dovoljno novca, makar za taksi da se vrati kui. Znamo da to nije uvek izvodljivo, ali nemoj stopirati, ak i kad je u autu koji naie bude i tvoj poznanik. Ako nema dovoljno novca, pronai nain da svoje bliske pozove telefonom da dou po tebe. Kritika koju moe uti odmah ili kasnije s te strane nije nita u poreenju sa rizikom od silovanja.

ZLATNA PRAVILA KAD SE SILOVANJE IPAK DOGODI

1. Sluaj odmah prijavi policiji.

2. Ne tuiraj se pre odlaska u policiju. Ako si se presvukla u drugu odeu od one koju si imala na sebi tokom nasilnog incidenta, neophodno je da odeu sa mesta dogaaja ponese u policiju radi analize svih dostupnih tragova. I ako si se tuirala, u svakom sluaju je vano da ode u policiju i prijavi sluaj.

3. Vano je da odmah ode kod lekara da se registruju sve povrede i obavi ginekoloki pregled i razliiti testovi koji se tiu seksualno prenosivih bolesti.

4. Vano je da u roku od 72 sata od nasilnog incidenta uzme Morning-after pill, pilulu kojom se spreava trudnoa.

5. Vano je da uradi test na HIV u periodu od minimum 6-8 nedelja od nasilnog incidenta, zatim i jo jednom nakon 6 meseci. Uraditi ovaj test nije nikakva sramota i nisi obavezna da kae zbog ega ga radi.

17

6. Vano je da proceni ko je tvoja osoba od poverenja kojoj e, onoliko koliko moe, ispriati o svom iskustvu seksualnog nasilja. To moe biti osoba iz tvog privatnog okruenja i/ili iz kole ili ustanove / organizacije koja je struna za seksualnu traumu.U sluaju da nikome ne saopti da ima iskustvo silovanja, na alost, to e oteati tvoj oporavak. 7. Pri izboru pomagaice/pomagaa pri strunoj ustanovi / organizaciji za seksualnu traumu, vano je da u uvodnom razgovoru postavi sva pitanja koja e ti pomoi da utvrdi da li se radi o osobi kojoj veruje. Osnovno je da istrai da li je pomaga/ica edukovan/a posebno o seksualnoj traumi i da li ima prethodno iskustvo u radu sa devojkama / enama koje su preivele silovanje. Tek uz ovaj ispunjen uslov e te tretirati s potovanjem, jer ti si cela, kompletna linost, a ne samo osoba koja je preivela silovanje.

8. U policiji i u krivinom postupku vano je da, onoliko koliko moe, ukae na strah koji si oseala i na pretnje koje su ti upuene (sve to si ti doivela kao pretnju).

9. Otpor ne mora biti samo fiziko suprotstavljanje, ve bilo koji oblik odbrane koji si ti koristila i koji je jednako vredan na sudu: pla, molbe, dozivanje u pomo, utanje zbog straha i pretnji i tvoja procena da e preiveti samo ako uti dok se seksualno nasilje zavri, da bi te silovatelj ostavio ivu i udaljio se.

10. Ne postoji dobrovoljni pristanak na silovanje. Ti si uspela da preivi pod pretnjom silovatelja da e ugroziti tvoj ivot i zdravlje, tvoju porodicu i/ili druge tebi bliske osobe.

11. U iskazu u policiji je vano da, onoliko koliko moe, ukae na okolnosti, kao i na ponaanje, izgled, gestove, rei i na razliite naine pretnje silovatelja, koje su na tebe delovali zastraujue, zbog ega si bila uverena da su njegove namere ozbiljne i oseala samrtni strah (strah od smrti).

12. Ako je silovatelj pretio ubistvom, vano je, onoliko koliko moe, da ukae da je bio spreman da to uini.

13. Ako se neega u vezi sa nasilnim incidentom ne sea ili neki podatak ili injenicu ne zna najvanije je da kae da se ne sea ili ne zna. 14. Zbog toga to je postupak prikupljanja dokaza od strane policije, tuilatva i suda veoma naporan, neugodan i iziskuje snagu, vano je da bude pripremljena za to i da odlui ko e ii s tobom kao saveznica ili saveznik, dok traje sudski proces. To moe biti osoba iz tvog privatnog okruenja i/ili iz strune ustanove / organizacije gde redovno odlazi na razgovore u cilju oporavka.

18

NASILJE JE CENTRIFUGA NAUI DA PREPOZNA KAD SE DOGAA U VEZI !

Zna li podatke?

SINDROM PRETUENIH ENA (Battered Womens Syndrome) je niz simptoma koje se tiu misli, oseanja i ponaanja kod ena izloenih nasilju u partnerskom odnosu, a koji oslikava bol i ponienost ene, razara njene osnovne vrednosti.

U nastavku emo predstaviti: 1. TOAK MO I KONTROLA U PERIODU ZABAVLJANJA 2. KRUG NASILJA U PARTNERSKOM ODNOSU

Vano je spreiti nasilje u adolescentnoj ljubavnoj vezi. Nekada se dogodi da se nasilje u periodu zabavljanja ne prepozna i zatim donese ivotnu odluku za dugoronu zajednicu sa voljenom osobom. Zbog toga, ovde moe nauiti kada se neko ponaanje naziva nasiljem. I da je neophodno da izae iz te veze, jer to nije ljubav. To je nasilje.

19

Zvanini podaci dravnih ustanova i enskih nevladinih organizacija o nasilju nad enama u partnerskom odnosu u Srbiji, pokazuju da je svaka druga ena koja se zatekne u partnerskom odnosu emocionalno zlostavljana. Takoe, da je svaka trea ena koja se nae u partnerskom odnosu fiziki zlostavljana. I na kraju, da je svaka etvrta ena u Srbiji koja ima partnerski odnos seksualno zlostavljana od strane partnera.

Podaci pokazuju da je od 10 partnerskih odnosa, u 9 nasilnik mukog pola, a u 1 je enskog pola.

20

TOAK MOI I KONTROLE (POWER AND CONTROL WHEEL)

Najvanije je kako se ita Toak Mo i kontrola u periodu zabavljanja.

Naime, centralni krug pokazuje cilj, odnosno uzrok svakog nasilnog ponaanja koji se ogleda u demonstraciji moi i uspostavljanju kontrole nad osobom koja trpi nasilje. Praktino, centralni krug Toka odgovara na pitanje zato se nasilnik odluuje na nasilje. Dakle, koren nasilja se ne moe pronai u tome da je nasilnik bolestan. Jer, nije bolestan. Radi se o koliini moi koja nije jednaka meu polovima i zatim neki pripadnici mukog pola zloupotrebljavaju svoju mo na tetu svoje partnerke.

Strategije / taktike (emocionalno, verbalno, unitavanje line imovine, pretnje i zastraivanje, ljubomora i izolacija, zloupotreba moi, seksualno zlostavljanje i fiziko zlostavljanje) odgovaraju na pitanje kako - kako nasilnik vri nasilje. Njima se nasilnik slui da bi postigao za sebe eljeni cilj i to je zbir radnji koje mogu biti koriene pojedinano ili u kombinaciji pojedinih. U ovom trenutku je vano uoiti da kada se uje pria zlostavljane mlade ene, nije teko provui je kroz toak nasilja i ubrzo prepoznati obrazac nasilja (dve i vie korienih taktika ini obrazac nasilja i vie se ne moe govoriti o nepovezanim incidentima za koje se najee okrivljuje mlada ena, a da se ne kae da se ovde radi o nasilju za koje je iskljuivo odgovoran onaj koji ga vri (nasilnik)). Znai, kad paljivo slua prijateljicu koja ti se poverava, zajedno pogledati Toak i uoite da u njenom iskustvu postoji dve ili (najee) vie taktika, kae Ovde se radi o nasilju! A to je pokreta da ODMAH budu preduzeti koraci da se nasilje zaustavi.

Nije neophodno da nasilnik koristi taktike istovremeno ili da uopte koristi itav niz. Koje taktike e primenjivati i kako, koliko intenzivno i esto uoie, zavisi od procene nasilnika. Primenie dva kriterijuma: 1. Poznavanje svoje partnerke i 2. Svoj cilj (centralni krug mo i kontrole, da upravlja ivotom druge osobe). On e iskoristiti to to je dobro poznaje i primenie onu taktiku za koju zna da e je najvie povrediti i zaboleti. Emocionalno zlostavljanje moe se suptilnije odvijati od fizikog zlostavljanja, ali to ne znai da je manje tetno po mladu enu. Puno ena kae da emocionalni oiljci znatno due zarastaju nego slomljene kosti.

ULOGA FIZIKOG NASILJA U CELINI OBRASCA esto se misli da nasilje postoji samo onda kad postoji fiziko nasilje. To je pogreno! Fizikom nasilju nasilnik e pribei samo kada mu prethodno navedene taktike / strategije nisu donele eljeni cilj ili kada sprovoenje strategija eli da olaka / uvrsti. Znai, kod odvijanja nasilja postoji redosled kad e se pojaviti fiziko nasilje.

esto, ene kau da je nasilnik u stanju da danima uti. Nekad pomislim neka me i jednom udari, samo da mi po petnaest dana ne uti, ne mogu to da izdrim. Okolina koja ne razume obrazac nasilja, olako i neodgovorno izjavljuje da ona voli da je neko bije. Re je o tome da ovaj nasilnik vrlo dobro poznaje svoju partnerku za koju zna da je utanje metod koji je za nju itekako bolan.Zbog toga, nije neobino da postoji puno partnerskih odnosa u kojima postoji nasilje, a da uopte nema fizikog nasilja. To znai da nasilniku nije bilo neophodno da upotrebi fiziko nasilje, jer su mu sve druge taktike ve obezbedile da potpuno upravlja ivotom mlade ene. Ve je bila posluna u odnosu na njegove zahteve.

Na primer, neverbalni znak kao to je prst povuen ispod brade znai pretnju ubistvom i snana je demonstracija moi. Mislite li da je neophodno fiziko nasilje ukoliko kod estokih momaka koje sreete na splavovima ili u popularnim kafiima znate da imaju oruje za pojasom? Takoe, rizino je meriti da li su neke nasilne radnje koje pripadaju fizikom nasilju ozbiljnije od drugih, jer odgurkivanjem, amaranjem, skrivenim povredama nastaje zloin i tu poinje ubistvo.

Dakle, tzv. prvi amar ili prvo premlaivanje se dogaa samo onda kad druge taktike opisane Tokom nisu urodile plodom za nasilnika. Poznajui obrazac nasilja, znamo da nasilje nikad ne zapoinje prvim amarom, ve da amar pokazuje da nasilje ve dugo traje, odnosno da je ve mnogo vode proteklo.... S tim u vezi, nedopustivo je suditi ili umanjivati ozbiljnost ukoliko mi lino znamo samo za jedan incident. Znai da se tek sada mlada ena ohrabrila da se poveri i taj trenutak je najdragoceniji! To je njen poziv u pomo! Zato pouri da stekne njeno poverenje! U tom asu nije bitno ta ti o tome misli ili ta bi sve da je pita iz radoznalosti ve ta je njoj tano potrebno od tebe! To je pitaj. I budi sasvim uz nju, da zna da ti je stalo.

21

KRUG NASILJA U PARTNERSKOM ODNOSU

ematski prikaz Kruga nasilja u partnerskom odnosu je vano posmatrati zajedno sa Tokom Mo i kontrola u periodu zabavljanja. Kao to vidi, krug nasilja u partnerskom odnosu u svom prvom obrtu prikazuje etiri koraka u odvijanju nasilja, kolski, svaki pod uglom od devedeset stepeni.

Prvi korak ukazuje da i partnerski odnos u kojem postoji nasilje ima period bez nasilja (tzv. OK). Drugi korak opisuje graenje tenzije koja se pojavljuje u svakodnevnim situacijama kada nasilnik zahteva ili uskrauje razliite potrebe partnerke. ta e sa tim drutvom, bila si prole nedelje?, Ne trebaju nam oni, oni su protiv mene, Ti tvoji hobiji su stvarno dosadni, sve manje vremena smo zajedno, Za koga si se tako doterala, naminkala?, Malo zakopaj tu bluzu! Kae, drug ti je, ha?, Za sada si se izvukla, ali ima jo to da raspravimo, Ne mogu da podnesem pomisao da bude s nekim drugim, samo pomisli da me ostavi, Ako me ostavi, nemam razloga da postojim, Prestani da plae, nisam te tako mnogo povredioa da sam hteo, mogao sam. Ili kad devojka kae Jako smo se posvaali, a onda je traio da legnemo (zastane, zaplae se). U vreme razvoja modernih tehnologija, listanje adresara mobilnog telefona devojke od strane nasilnika ili njegova zabrana da ona iskljui telefon, este su nasilne radnje koje opravdava svojom ljubomorom i zahteva od nje i njenog okruenja da to razumeju kao dokaz ljubavi. Sopstvena e-mail adresa, Facebook profil (lini, zajedniki?!), praenje njenog Facebook profila Zapravo, emocionalno zlostavljanje u partnerskom odnosu, iako se zakonom kanjava, devojke teko prepoznaju kao ozbiljnu stvar koja zahteva hitno zaustavljanje!

Graenje napetosti moe proizvesti (ali ne po svaku cenu) trei korak, a to je prvi incident fizikog nasilja koji kod mlade ene izaziva ok i nevericu, jer teko je poverovati da osoba koja kae da te voli, moe da te i na ovaj nain povredi. Upamtite, opet prema svom dobrom poznavanju partnerke, neki nasilnici nee posegnuti za fizikim nasiljem ako procenjuju da bi to bio njen konaan prag da ga napusti. (Odrasle ene koje imaju iskustvo nasilja u braku kau da je saekao da se venaju i tada je prvi put udario, obzirom da e ona tada tee odluiti da ode. Ili da se prvi incident fizikog nasilja dogodio, na primer, kad je htela da ulae u svoje obrazovanje, pronae bolji posao i stekne veu ekonomsku samostalnost.)

22

Ako je dolo do incidenta fizikog nasilja, sledi etvrti korak, faza medenog meseca. Ako nije bilo fizikog nasilja, onda krug nasilja tee tako to posle graenja tenzije i verbalne kulminacije ili seksualnog zlostavljanja nastaje faza medenog meseca. Ova faza ukljuuje izvinjenje devojci i izraavanje aljenja od strane nasilnika, njegovo obeanje da se to nikada vie nee ponoviti, kajanje. Ipak, nasilnik ne preuzima stvarno odgovornost za nasilje koje je poinio, jer objanjava da je do incidenta dolo uzrono-posledino, tj. da je postojao razlog koji je van njega (neka re ili postupak devojke, stres kojem je izloen, alkohol, ljubomora, itd.), te je morao tako da postupi.

U ovom koraku, tipino je da e nasilnik pribei ispunjavanju pojedinih potreba devojke koje je dok se gradila tenzija ograniavao ili potpuno uskraivao, a sve kako bi je ponovo povratio u svoj sistem kontrole. Odjednom, puno toga to nije moglo u drugom po redu koraku, sada moe. Slui tome da je vrati u svoj sistem kontrole. Pozitivne stvari koje sada prua devojci se struno zovu sitne milosti. Udeljuje ih.

im je devojka opet, prema njegovim kriterijumima, posluna - ubrzo e odustati od sitnih milosti. Za okolinu, medeni mesec je period kada nee biti poziva u pomo i zamka je pomisliti da je sve u redu i smatrati da je ono to ste eventualno ranije uinili da se nasilje zaustavi bilo uspeno. Najee, sukob se nastavlja, jednostavno (za neko vreme) devojka se ne obraa za pomo. I ona misli da e biti bolje, da se nee ponoviti, nastaviti.

Nakon medenog meseca je opet jedno vreme OK, odnosno sve u redu u partnerskom odnosu nakon ega se dalje ponavljaju opisani koraci. Jer, nasilje ima svoj krug! Koraci idu opet jedan za drugim! Kako protie vreme, duina svakog koraka se skrauje, odnosno krug nasilja dobija na ubrzanju. Sve je krai period OK, a sve bre se dostie eskalacija.

Individualno je, od sluaja do sluaja, ali vano je imati u vidu da korak u kojem postoji fiziko nasilje moda uopte nee biti zastupljen. Drugo, nakon dugog vremena, nekada niza godina koliko i dalje traje odnos, kad se osea potpuno sigurno u svojoj moi, nasilnik se vie nee izvinjavati za poinjeno nasilje. Medeni mesec se gubi. Moe se eventualno pojaviti onda kad se nasilnik osea naroito zapreenim da e devojka izai iz situacije nasilja. Medeni mesec se ovaj put odigrava tako to se on privremeno primiri u ranijim nasilnim taktikama i razvija nove (npr. devojka ostaje u drugom stanju, raa dete i on nastavlja sa nasiljem, jer je ona sada jo vie vezana za njega).

I prijatelj(ic)e koji su najistrajniji u saveznitvu mladoj eni koja je izloena nasilju u adolescentnoj ljubavnoj vezi, skloni su da u ovom procesu odustanu od prijateljice ne razumevajui da se radi o samo jo jednoj od manipulativnih taktika nasilnika koju ona ne prepoznaje, a okruenje lako proglaava da je sve to njen izbor.

Odustaju mnogi, najpre to su prepuni predrasuda i optuujuih, okrivljavajuih stavova prema osobi koja je izloena nasilju a zatim i zato to nemaju znanja o tome kako funkcionie obrazac nasilja i da je to jedna izuzetno snana centrifuga iz koje ni odrasle ene ne mogu da izau godinama. Za adolescentkinje je sve ranjivije, burnije.

Naroito je neozbiljno izjavljivati Ja bih to ovako ili onako kada to ujete, znajte da ta osoba najee uopte ne zna o emu tano pria.

23

TA AKO PRIMETI DA JE TVOJ PRIJATELJ NASILAN U VEZI?

Veina mladia koji imaju nasilno ponaanje u ljubavnoj vezi ne smatraju sebe nasilnim. Mnogi to poriu ili ne pridaju neki preveliki znaaj. I tebi, kao prijateljici ili prijatelju, moe biti jako teko da poveruje da je ba tvoj prijatelj nasilan. Meutim, nee posumnjati tek sluajno! U drutvu u kojem se ne pria esto o nasilju u partnerskim odnosima, nije tebi tek tako palo na pamet da je u pitanju nasilje. Zbog toga, osloni se na sebe, VERUJ SEBI I U SLUAJU DA SAMO SUMNJA ILI JASNO ZNA DA POSTOJI NASILJE, PREDUZMI KORAKE!

Razgovarati s prijateljem koji se ponaa nasilno nije jednostavno, ali je in pravog prijateljstva.

Kada razgovara sa njim, vano je da ima na umu par stvari koje ti mogu biti od pomoi:

1. Budi konkretan/konkretna govorei o onome ta si video/la i kako si se ti pri tom oseao/la.

2. Daj mu do znanja da nee samo posmatrati ta se deava i dopustiti da se takvo ponaanje nastavi i u budunosti.

3. Pobrini se da shvati kako je on odgovoran za svoje ponaanje i za posledice svojih dela, te da je u ozbiljnoj frci, jer je nasilje krivino delo.

4. Pomozi mu da potrai strunu pomo, da porazgovara s nekim od nastavnika, psiholokinjom, pedagogom, a sve u cilju DA BI PREUZEO ODGOVORNOST ZA NASILJE KOJE VRI (razgovor ili ma koja druga vrsta intervencije ne slui leenju nasilnika, jer on nije bolestan).

5. Ponudi se da mu bude podrka u procesu traenja pomoi. Reci mu da ti je stalo do njega, da se brine i da veruje u njegovu snagu i volju da promeni svoje nasilno ponaanje.

6. Ukoliko on odbije ili ne istraje u traenju pomoi i menjanju svog nasilnog ponaanja, ili zna da je ponovio nasilje izrazi javno svoju osudu nasilnog ponaanja pred njim i drugim vaim prijateljicama i prijateljima okreni se da bude aktivno na strani devojke koja je izloena nasilju, jer time iskazuje LINI STAV PROTIV NASILJA. Ona ne moe znati tvoj stav ako joj ga nisi nedvosmisleno i direktno rekao/la i pokazao/la delom. I tano je, moe se dogoditi da svog prijatelja koji je nasilan izgubi onda kad do kraja izrazi lini stav protiv nasilja, a on se okrene protiv tebe. Upamti da je njegov izbor da se ne promeni njegova odgovornost, a ne tvoja. LINI STAV ZNAI I JASAN IZBOR DA LI SI TI PRIJATELJ NASILNICIMA ILI NISI.

7. Nikada ne zaboravi da je zbrinjavanje devojke koja je izloena nasilju prioritet od IVOTNOG znaaja (IVOT DEVOJKE JE UGROEN).

24

UMESTO ZAKLJUKA

Do ovog trenutka je jasno da je komunikacija, odnosno razgovor, u adolescentnoj vezi kljuna re, a zakljuak e napraviti TI koja / koji se sada nalazi u periodu adolescencije.

PREPOZNAJ, SPREI I ZAUSTAVI NASILJE!

AKO SI PREIVELA / PREIVEO SEKSUALNO NASILJE, OBRATI SE INCEST TRAUMA CENTRU BEOGRAD na itcentar@EUnet.rs .

Incest Trauma Centar Beograd je specijalizovana sluba koja od 1994. godine prua psiholoku asistenciju deci i odraslim osobama koje su preivele seksualnu traumu, kao i osobama koje su im od podrke. Psiholoka asistencija se odvija kroz individualne razgovore i grupe samopomoi koje ine osobe koje su preivele seksualnu traumu.

Detaljnije o ovoj temi moe pronai na www.incesttraumacentar.org.rs

25

PRILOG 1 PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE(PREUZETO OD FONDACIJE MENTALNE HIGIJENE EXSPECTO IZ SUBOTICE, www.exspecto.org.rs )

Korienje, posedovan-je, proizvodnja, prodaja i nuenje droga je zako-nom zabranjeno.

Izbor je tvoj!

SPEED

Sintetiki amfetamini, metamfetamini ili njegovi derivati. Spadaju u grupu stimulansa. Speed EcstasyU argonu:+ eks+ ekseri+ i+ dspi+ brzina+ kristal-met

Dejstvo:

Oseaj znatno poveane en-ergije tela, budnost, oseaj moi i potentnosti, euforija.Oseaj fizikog i mentalnog blaenstva.Prijatni vizuelni efekti. Okolina te doivljava ner-voznim, dok ti doivljava unutranju slobodu, smi-renost.

Efekat traje od 4 do 24 asa, ali je u velikoj zavisnosti od kvaliteta i koliine uzete droge. Ubrzanje rad srca i ubrzano disanje, gubitak inhibicije, poveana senzualnost, stvara halucinacije. Poveava telesnu temperaturu, smanjuje imunitet. Javlja se gubitak apetita, umor. Ne osea e. Gubi se tenost iz organizma. Vano! Nadoknadi izgubljenu tenost, ali NE ALKOHOLOM (dehidrira te!).Stvara psihiku zavisnost, toleranciju, depresiju, anksioznost i dovede te do panine reakcije.

Mogunost promene je u TEBI. Oblik spida:Prah, kristali, tableteMoe se koristiti ubrizgavanjem, umrkavanjem ili preko usta.Oblik ekstazija. Tablete i kapsule razliitih boja i ara, Koristi se preko usta. Kod ubrizgavanja ne koristi priceve koje je koristila druga osoba. Moe da se zarazi HIVvirusom (SIDA) ili hepatitisom.

Korienje, posedovan-je, proizvodnja, prodaja i nuenje droga je zako-nom zabranjeno.

Izbor je tvoj!

MARIHUANA

Dobija se suenjem enskih cvetova i listova indijske konoplje.Marihuana Hai U argonu:+ trava+ vutra+ ganda+ vuja+ Meri Dejn

Dejstvo:

Nekontrolisan smeh, oputanje, priljivost, drueljubivost, veselost.

Stvara lagane halucinacije.

Pazi! Doivljaj sveta pod drogom nije stvarnost.

Dejstvo poinje nakon 2-5 minuta i traje 1 do 5 sati. Intenzivira raspoloenje u kom se osoba nalazila pre upotrebe.Pad koncentracije, dezorijentacija u vremenu i u prostoru.Vano! Tvoje trenutno raspoloenje odreuje dejstvo, kao i to s kim si zajedno. Intenzivira trenutna oseanja. Ako si nervozan, napet ili si koristio/la preveliku dozu to moe da uzrokuje anksioznost ili paranoju.Efekat zavisi od jaine THC-a. Gubljenje motivacije i interesovanje za sve to je ranije bilo bitno. Umanjena koncentracija, panja, pamenje.Poremeaj hormona, rada srca. Sumanute ideje.Stvara psihiku zavisnost.

Mogunost promene je u TEBI.

Oblik:Mrvice biljnog lista.Najee se mea sa duvanom i pui u obliku cigarete (doint).

26

Korienje, posedovanje, proiz-vodnja, prodaja i nuenje droga je zakonom zabranjeno.

Izbor je tvoj!

LSD

Jak halucinogen, jedan od najpo-tentnijih. LSD je tenost bez boje i mirisa koja moe biti natopljena na kocku eera ili na kartonie oslikane raznim motivima, ali moe biti i u obliku tablete, kap-sule, prahaLSDU argonu:+ esid+ trip+ markica+ kiselina

Dejstvo:Dejstvo se ne moe unapred predvide-ti, a zavisi od raspoloenja, okruenja, oekivanja...Javlja se oseanje euforijeima vizuelne halucinacije Izmenjen doivljaj vremena i prostora i sopstvenog tela, oseanje bezgranine moiBoje vidi izotrenoMogue je da istovremeno osea dve razliite emocije to moe biti zbunjujue i zastraujue

Deluje u proseku od 6-12 sati, a poetak delovanja je obino od pola sata do 2 sata posle uzimanja.Kod nestabilne osobe moe dovesti do ozbiljnih mentalnih poremeaja. Moe prouzrokovati napetost, stres, psiholoku nestabilnost, prolazni ili trajni bad trip.Tzv. fle bek moe se javiti kasnije onda kad nisi pod dejstvom LSD-a. Ovaj doivljaj moe biti prijatan ali i uasan. Moe prouzrokovati paninu reakciju. Mogue vizuelne i prostorne

Mogunost promene je u TEBI.

Korienje, posedovanje, proiz-vodnja, prodaja i nuenje droga je zakonom zabranjeno.

Izbor je tvoj!

KOKAIN

Dobija se iz lia biljke koke i deluje kao psihostimulans.

Kokain U argonu:+ koka+ koks+ belo+ kokta+ sneg

Dejstvo:

Die te, daje oseaj samopouzdanja

Poveava komunikacioni i seksu-alni potencijal, kao i borilaki duh, ivahnost.

Stvara euforiju.

Prosena duina delovanja od 20 do 30 minuta, do 4 sata sa kokainom biljnog porekla.Korienje anestezira gornje disajne kanale i vilicu. Smanjuje oseaj gladi i ei. Javlja se depresija, napadi nemira, problemi sa nesanicom, gubitak apetita, napadi paranoje, psiholoka zavisnost, jaka tolerancija, srani problemi, iznenadna smrt.Stvara jaku toleranciju. Opasno je meati ga sa drugim psihoaktivnim supstancama, kao to su heroin, alkohol, ili tablete zasmirenje, spavanje, itd.

Mogunost promene je u TEBI. Oblik: Beli prah, vrsta masa, pasta

Koristi se umrkavanjem, intravenozno, ili puenjem (krek).Kod ubrizgavanja ne koristi priceve koje je koristila druga osoba. Moe da se zarazi HIV virusom (SIDA) ili hepatitisom.

27

Korienje, posedovanje, proiz-vodnja, prodaja i nuenje droga je zakonom zabranjeno.

Izbor je tvoj!

INHALANTI

Najdostupnije psihoaktivne sup-stance.

Inhalanti

+ lepak+ lakovi+ razreivai+ isparljivi rastvarai+ gasovi+ nitriti

Dejstvo:

Vizualizacija eljenog sveta.

U manjoj koliini slian je dejstvu halu-cinogena.

Pazi! Pod dejstvom droge, doivljen svet nije realnost.

Konzumiranje stvara muninu, vrtoglavicu, pospanost.Agresivnost, usporenost mentalnih funkcija.Javljaju se poremeaji rasuivanja i, smanjena kontrola.Oteenje mozga, bolovi u grudima, miiima, zglobovima. Jaka depresija, zamor, guenje, iznenadna smrtStvara psihiku zavisnost.

Mogunost promene je u TEBI. Udisanje isparenja / Inhalacija

Skoro svi inhalanti izazivaju efekte sline anesteticima, tj. usporavaju telesne i mentalne funkcije. Izazivaju dejstva slina alkoholnom pijanstvu, a neki izazivaju i halucinacije.

Korienje, posedovanje, proiz-vodnja, prodaja i nuenje droga je zakonom zabranjeno.

Izbor je tvoj!

HEROIN

Polusintetiki derivat morfina koji se dobija iz nezrelih aura maka.

Heroin U argonu:+ dop+ ujdo + uto+ paja+ hors+ pajdo

Dejstvo:

Ublaava bol i deluje kao sedativ, odnosno sredstvo za smirenje

Oseanje olakanja

Podstie oseaj zadovoljstva, prijat-nosti

Korienje usporava srani i disajni ritam, javlja se usporenost reakcije i suvoa koe. Tekoe u izraavanju.Smanjenje imunolokog sistema, seksualne elje.Izoluje te. Stvara rupe u pamenju, dovedi do gubitka svesti, pa ak i do komatoznog stanja.Stvara jaku zavisnost i potrebu za sve veom i veom dozom. Kod odvikavanja se javlja znojenje, grevi, jaki bolovi, temperatura, anksioznost (apstinencijalna kriza). esta je pojava predoziranja.

Mogunost promene je u TEBI. Oblik: kamen ili prah ukaste ili braonkaste boje.Uzima se umrkavanjem, intravenozno ili udisanjem dima.

Kod ubrizgavanja ne koristite priceve koje je koristila druga osoba. Moe da se zarazi HIV virusom (SIDA) ili hepatitisom.

28

29

Pua ima pravo da pui ali ne i da ugroava zdrav-lje drugih.

Izbor je tvoj!

DUVAN

Duvan je velika lisnata biljka, koja raste u toploj i suvoj klimi. Pre dalje obrade, njeno lie se 2-3 godine sui i sazreva u skladitima. Duvan za motanje, cigarete, cigare U argonu:pljuge

Dejstvo:

Uglavnom stimulie i poveava ti panju i koncentraciju.

Nakon stimulacije te relaksira i oputa.

Korienje poveava rizik od oboljenja raka, bolesti srca i krvnih sudova, tekih bolesti plua i drugih. Kalje kad tri, zubi su ti sivi i kvare se, prsti poute, ima lo zadah iz ustaNikotin deluje na mozak ve posle 7-8 sekundi. Dovodi do porasta krvnog pritiska i ubrzanog rada srca. Ugljen monoksid sniava koliinu kiseonika u krvi neophodnog za rast i oporavak organizma.Katran suava obim bronhiola u pluima i time oteava dotok kiseonika u sve delove organizma. Dovodi do kalja i olakava nastanak plunih infekcija.Brzo stvara zavisnost i poveanje doze (tolerancije).

Mogunost promene je u TEBI. Svaka cigareta sadri oko 4000 hemijskih materija.

Dri se granice!

Izbor je tvoj!

ALKOHOL

Alkoholna pia se dobijaju:- vrenjem (vino)- previranjem (pivo)-destilacijom (estoka pia)Alkohol + pivo+ vino+ estoka pia+ likeriNazivi u argonu: cuga, cirka, epi, brlja, estica,vopi, skivi

Dejstvo:Oputa te, stvara oseanje prijatnosti, prua oseanje olakanjaini te priljivijim/om, ponaa se drutvenije, stvara ti oseanje poveanog samo-pouzdanjaOslobaa te tenzija i smanjuje ti inhibicijeini te emocionalno nestabil-nim/om; Remeti ti motornu koordinaciju, procenu situaci-je i sposobnost razumevanja ta se dogaa u okolini Usporava ti vreme reakcijeStvara oseanje dezorijenti-sanosti, konfuzijeIzaziva muninu, povraanje,mamurluk

Alkohol je legalna psihoaktivna supstanca koja opija ceo organizam u veoma kratkom vremenskom periodu, a eliminie se relativno sporo.Dovodi do stanja dremanja, smanjuje budnost i apetit.Vremenom su potrebne vee doze da bi se izazvao isti efekat (tolerancija).Predstavlja opasnost za jetru, srce, vaskularni sistem.Javlja se opta apatija, kao posledica opijenosti alkoholom, nemarnost.Rizik od oticanja posebno u sluajevima kada se mea sa barbituratima ili drugim drogama poput amfetamina ili ekstazija.

Mogunost promene je u TEBI. Nain korienja: napitak.Oblik: u bocama, aama, limenke.Neophodno paljivo korienje u sluajevima hepatitisa (A,B,C), meanja sa drogama (sedativi, opijati) i epilepsije. Pijenje na prazan stomak i velikom brzinom poveava rizik od trovanja alkoholom.Izbegavaj meanje vie vrsta alkohola, umereno ga konzumiraj.Povraanje u nesvesnom ili polusvesnom stanju moe da dovede do guenja i smrti. Nikada ne ostavljaj osobe koje su pod uticajem alkohola zaspale i redovno ih proveravaj.

Sva prava zadrava izdava. Za svako korienje, umnoavanje istavljanje u promet dela teksta ili teksta u celini potrebna

je saglasnost Incest Trauma Centra Beograd.

SLOVO PO SLOVO,

STRANA PO STRANA VODICA,I SASTAVI TA TACNO PIE!