1

VISOKA ŠKOLA TEHNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJAČAČAK

Master strukovne studije elktrotehnike i računarstva

SEMINARSKI RAD

Predmet: Elektronsko poslovanje

Tema: Elektronsko bankarstvo

Student: Profesor:Dejan Živanović 83/17 MA Prof. Dr. Nataša Gojgić

Čačak,2018.

2

Sadržaj

1. Uvod.................................................................................................................12. Elektronsko poslovanje..................................................................................3 2.1. Definicija elektronskog poslovanja...............................................................3 2.2. Modeli elektronskog poslovanja...................................................................3 2.3. Razvoj elektronskog poslovanja........................................................... ......43. Plaćanja putem interneta.................................................................................5

3.1. Modeli plaćanja u poslovnim transakcijama................................................53.2. Sredstva plaćanja na Internetu.................................................................103.3. Načini plaćanja na Internetu.....................................................................113.4. Sistemi plaćanja na Internetu....................................................................12

4. Internet bankarstvo........................................................................................15 4.1. Zašto se banke pojavljuju na internetu.......................................................15 4.2. Oblici pojavljivanja na internetu..................................................................16 4.3. Najčešći poslovi banaka na internetu.........................................................17 4.4. Primeri banaka na internetu........................................................................17 4.5. Platni promet u bankama............................................................................195. Sigurnost na internetu.....................................................................................21 6. Zaključak...........................................................................................................23 Literatura...........................................................................................................24

1

1. Uvod

Razvoj informaciono-komunikacione tehnologije uslovio je brojne promene u tradicionalnom načinu poslovanja. Eksplozija interneta na globalnom nivou je dovela do mnogobrojnih promena koje su se reflektovale u brzom protoku informacija, prevazilaženju vremenskih i jezičkih barijera, brisanju lokalnih i regionalnih granica, napuštanju tradicionalnih i uvođenju novih oblika poslovanja i komunikacija. Internet tehnologije su potpuno otvorile vrata konceptu elektronske ekonomije time što su omogućile kreiranje inovativnih poslovnih pristupa u domenu prodaje, kupovine i internom kreiranju poslovnih procesa.

Primena interneta koji u organizacijI donosi i druge sadržaje dovela je do stvaranja potpuno novog poslovnog ambijenta. Ekspanzija u primeni interneta afirmisala je i klasu informacionih tehnologija koje čine infrastrukturu elektronskog poslovanja. Ovakav trend promena u poslovanju ima za posledicu da se klasično poslovanje ubrzano seli na elektronsku infrastrukturu.Poslovanje putem interneta predstavlja generalni koncept pod kojim se podrazumeva svaka vrsta razmene poslovnih transakcija u kojoj strane učestvuju elektronskim putem, preko računarskih mreža, umesto razmene klasičnih dokumenata ili direktnih fizičkih kontakata.Elektronsko bankarstvo predstavlja elektronske sisteme za transfer novca, zapisa i dokumenata bez papira baziranog na integraciji računarske i komunikacione tehnologije. U polazištu elektronskog bankarstva je (EFT-Electronic Funds Transfer) tj. transfer sredstava elektronskim putem. Taj prenos novca i zapisa bez papira se obavlja uz korištenje odgovarajućih programskih paketa i aplikacija. Elektronsko bankarstvo je brz, efikasan i pouzdan sistem koji omogućava da se putem Interneta pristupi banci nezavisno od vremena rada banke, 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. Na ovaj način mogu se obavljati finansijske transakcije, imati uvid u stanje i dnevne promene na računu, preuzimati izvod od prethodnog dana, imati uvid u arhivske izvode, vršiti import i export izvoda u XML, XLS i TXT formatu.

Elektronsko bankarstvo se danas podrazumeva u ponudi svake modern banke. Dostupnost različitih, prilagodljivih i cenovno konkurentnih bankovnih usluga uz upotrebu modernih tehnologija, postaje temelj današnjeg bankarstva i društva.

Prvi elektronski transfer novca izvršen je još davne 1860. godine. Transfer je izvršila firma Western Union iz SAD-a, uz pomoć telegrafa. Kasnije je telegrafski transfer novca postao uobičajen. Jedan od najvećih platnih i obračunskih sistema današnjice, američki Fedvajer (Fedwire), započeo je sa radom 1918. godine, kao servis za telegrafski transfer novca pri sistemu federalnih rezervi SAD-a. Sredinom šezdesetih godina dvadesetog veka u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama broj transakcija u bankarstvu narastao je do neslućenih razmera. Primena tradicionalnih metoda obrade transakcija, jednostavno, više nije bila moguća, a problem je narastao do te mere da je pretio ugrožavanjem stabilnosti čitavog finansijskog sistema. Vlade Velike Britanije i Sjedinjenih Država su, krajem šezdesetih godina, preduzele mere za

2

automatizaciju sitnijih transakcija u bankarstvu, pogotovo onih koje su repetitivnog karaktera. Na bazi ideje, do koje su vodeće britanske banke došle nekoliko godina ranije, u Sjedinjenim Državama je 1968. godine formirana radna grupa za unapređenje razmene „bez papira” – (SCOPE – Special Committee on Paperless Entries), koja je funkcionisala pri Banci federalnih rezervi u San Francisku. Želja je bila da se stvori jeftin, pouzdan elektronski platni sistem, kao alternativa čekovima. Plan je bio jednostavan: pretvaranje periodičnih sitnih plaćanja čekovima (kao što su zarade i premije osiguranja) u posebno oblikovanu platnu evidenciju koja će moći da se „čita” – uz pomoć računara. Rezultat ovih napora bila je prva automatska klirinška banka (ACH – Automated Clearing House), koja je počela sa radom 1972. godine.Kao reakcija na povećanu tražnju za međunarodnim obračunom transakcija valutama i vrednosnim papirima, razvijeni su elektronski platni sistemi za plaćanja na veliko. U oblasti međubankarskog izveštavanja trenutno dominira SWIFT, koji je osnovan 1973. godine u Briselu. SWIFT je u vlasništvu njegovih članica, tj. konzorcijuma koji se sastoji od preko 2200 banaka. Automatizacija transakcija u bankarstvu na malo dugo je odlagana zbog toga što je vrednost prosečne transakcije relativno mala. Pre samo desetak godina cene neophodne opreme i infrastrukture za formiranje platnih sistema na malo bile su toliko visoke da bi troškovi za obradu jedne transakcije u novoformiranim sistemima bili veći od vrednosti same transakcije. Razvoj informacione i komunikacione tehnike i tehnologije, međutim, već danas omogućava automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo uz prihvatljive troškove po jednoj transakciji. Za tehnologizaciju bankarstva na malo, dakle, od ključnog su značaja trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji: upotreba javnih računarskih mreža (pre svega interneta), kao i razvoj i primena metoda kriptografije. Trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji, kao što je smanjenje troškova računarske obrade podataka, razvoj digitalne bežične komunikacije, standardizacija i sl., utiču na smanjenje cena računarske i komunikacione opreme, čime se smanjuju troškovi po jednoj transakciji u bankarstvu na malo.

Internet je u suštini mnogo više od računarske mreže. Njegova suština je u onome što Internet može da pruži primenom u poslovnom procesu i zato se najčešće koristi termin »internet tehnologije«. Tek njihova primena čini Internet »tržištem informacija«, podrškom »istraživačkim delatnostima« i » poslovnim aktivnostima«.

Savremene digitalne multimedijalne tehnologije na informatičko- komunikacionoj platformi, neophodan su osnov globalnih poslovnih procesa:

- poslovnih komunikacija- elektronskog transfera novca- elektronskog transfera tehničke dokumentacije- poslovnih transakcija- servisa za rezervacije i kupovinu- ostalih procesa.

A da bi preduzeća uspešno poslovala moraju postati deo globalnih poslovnih procesa.

3

2. Elektronsko poslovanje

2.1. Definicija elektronskog poslovanja

Tradicionalno poslovanje zasnovano je na korišćenju strukturiranih papirnih dokumenata u prethodno definisanoj i opšteprihvaćenoj komunikaciji između učesnika u procesu poslovanja.Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje ( e- business).Sa različitih stanovišta, elektronsko poslovanje se može definisati na različite načine.Sa stanovišta komunikacija, predstavlja dostavljanje informacija, proizvoda/usluga, ili plaćanje putem telefona, kompjuterske mreže, ili nekog drugog sredstva.Sa stanovišta poslovanja, predstavlja primenu novih, digitalnih tehnologija nad već automatizovanim poslovnim transakcijama.Sa stanovišta usluga, predstavlja alat koji korisnicima usluga, daje podatke o firmama i nudi servise boljeg uvida u ponudu, brže i jeftinije.Sa stanovišta on-line perspektive, daje mogućnost kupovine i prodaje proizvoda i informacija putem Interneta i drugih on-line servisa.

Generalno, elektronsko poslovanje je »kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem računarske mreže i podrška za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture.

2.2. Modeli elektronskog poslovanja

Teorija elektronskog poslovanja poznaje nekoliko osnovnih modela poslovanja.. Modeli elektronskog poslovanja su definisani na osnovu strana koje učestvuju u poslovnom procesu i prirode njihovog poslovnog odnosa. Treba napomenuti da se u engleskoj terminologiji pod biznis modelima podrazumevaju modeli iz specijalizovane podpodele koji su kod nas poznati kao modeli elektronske trgovine ili onlajn modeli prihodovanja (modeli zarade). O ovim modelima će kasnije biti reči. Opšte prihvaćena teorijska podela sledi:

Elektronsko poslovanje između preduzeća (B2B – Business to Business) podrazumeva poslovnu saradnju među preduzećima koja razmenjuju resurse u obliku proizvoda, usluga ili informacija. B2B model olakšava transakcije između organizacija, omogućava integraciju lanca nabavke i online pribavljanje robe jedne firme za drugu.

4

Elektronsko poslovanje između preduzeća i klijenta (B2C – Business to Consumer) je direktna poslovna saradnja između preduzeća i klijenta, gde preduzeće klijentu prodaje proizvode, usluge ili informacije.. B2C model je znatno jeftinija investicija jer je sajt za razliku od jedne prodavnice dostupan globalno. Primer B2C modela je sajt maloprodaje proizvoda ili usluga..

Elektronsko poslovanje između klijenata (C2C – Consumer to Consumer) podrazumeva poslovnu saradnju među klijentima koji razmenjuju resurse u obliku proizvoda, usluga ili informacija. Ovaj model se realizuje preko onlajn posrednika. Na primer, onlajn aukcije omogućavaju prodaju novih ili korišćenih stvari među klijentima sajta.

Elektronsko poslovanje između preduzeća i zaposlenog (B2E – Business to Employee) je sistem koji definiše procedure unutar preduzeća koje se odnose na odnos preduzeća i zaposlenog. Obično preduzeće ima intranet bazirani informacioni sistem koji osim što upućuje zaposlenog u njegova prava i obaveze, može da mu pruži informacije o svim važećim procedurama na nivou preduzeća (od komunikacije sa klijentima do hijerarhijke organizacije i nadležnosti u preduzeću).

Elektronski servis organa državne uprave (E-Government) je oblik elektronskog poslovanje između državne uprave i klijenata. Klijenti državne uprave mogu biti građani, preduzeća i drugi organi državne uprave pa stoga postoji podela E-Government-a na G2C (Government to Consumer), G2B i G2G. Elektronski servis organa državne uprave ima zadatak da približi državnu upravu građanima i da im omogući da sve poslove obave bez čekanja ispred šaltera. Ovim se omogućuje, na primer, izdavanje ličnih dokumenata elektronskim putem (bez posete zgradi opštine).

B2B2C je noviji model koji predstavlja kombinaciju korišćenja modela B2B koji podržava poslovanje preduzaća po modelu B2C. Doprinosi uspehu B2B i zadovoljava potencijalnu tražnju B2C. Primer ovog modela je ujedinjenje više preduzeća kako bi ponudili kompletan CRM (Customer Relationship Management) s obzirom da je uobičajeno da od tri dela CRM, preduzeća uglavnom poseduju samo jedan. Upotrebom ovog modela preduzeća pružaju kompletnu uslugu.

C2B2C uključuje sprovođenje transakcija između potrošača koristeći online preduzeće kao posrednika. Na primer, na Internetu postoje mnogi FreeLance sajtovi gde klijenti koji žele da realizuju određeni projekat traže mogu da pronađu stručnjake koji su kompetetni da dati projekat realizuju..

2.3. Razvoj elektronskog poslovanja

Razvoj Internet tehnologija imamo svuda u svetu, pa je tako i našoj zemlji otvorena mogućnost da se integriše u već postojeće ili novostvorene sisteme elektronskog poslovanja. To je stvarno kompleksan proces koji zahteva angažovanje stručnjaka iz različitih oblasti i znatne novčane investicije. Da bi se elektronsko poslovanje moglo razvijati, potrebno je ispuniti neke tehnološke pretpostavke. Pre svega je potrebno raspolagati informatičkom magistralom tj. infrastrukturom zadovoljavajućeg kapaciteta. Da bi se osigurala kompatibilnost uređaja i metoda koje se koriste u elektronskom

5

poslovanju, potrebno je standardizovati sve aspekte rada mreže, od standarda video distribucije do protokola za rad u mreži i pružanja mrežnih usluga, kompresije različitih oblika multimedijalnih dokumenata i sl. Osim tehnoloških preduslova potrebno je ostvariti i unaprijediti i zakonske pretpostavke koje će omogućiti nesmetan razvoj elektronskog poslovanja, zaštitu autorskih prava i privatnosti i osigurati univerzalni pristup mreži i adekvatnu politiku određivanja cena za pristup mreži i korišćenje informacija. „ Zakon o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu“ koji je u fazi donošenja kod nas, je neophodan preduslov kako za pravnu zasnovanost elektronskog poslovanja tako i za uključenje u međunarodne organizacije i tokove. Među najvažnijim razlozima za optimistička predviđanja brzog razvoja elektronskog poslovanja su:

- izvanredno brz tehnološki razvoj,- razvoj novih servisa i poslovnih modela,- razvoj nacionalnih i međunarodnih standarda i vodiča za elektronsko

poslovanje.

’70.-ih godina se po prvi put pojavljuje elektronski prenos gotovine (EFT)’80.-ih godina dolazi do elektronske razmene podataka (Electronic Data Interchange,EDI) kao i elektronske pošte.Sredinom ’80.-ih - razvoj online servisa tj. zatvorenih racunarskih mreža (America Online)’90.-ih godina - World Wide Web (www) – pojavljuju se dinamicke stranice, koje omogućuju jednostavan rad na mreži i povezivanje s bazama podataka, kako firmi, tako i banaka, što je u potpunosti omogućilo razvoj svih oblika plaćanja putem Interneta.Elektronsko poslovanje je posao na duge staze. Nije dovoljno samo primeniti novu tehnologiju. Potrebno je napraviti i mnoge organizacione promene, napraviti novi model poslovanja.Elektronsko poslovnje na Internetu kreće od »Web sajta« - prezentacionog karaktera. U sledećoj fazi to je E-business, kupovina i prodaja, zatim se proširuje deljenjem informacija i prerasta u inteligentni e-business »end to end« poslovni proces.Elektronsko poslovanje uglavnom podrazumeva poslovanje preko računara, ali daljim širenjem mobilne telefonije sve više poslovnih transakcija odvija se preko mobilnog telefona.

3. Plaćanja putem Interneta

3.1. Modeli plaćanja u Internet poslovanju

Kada se govori o modelima plaćanja tu se pre svega misli na to ko pokreće transakciju i kako se ona odvija do svog završetka.

Postoje četiri modela plaćanja preko Interneta:

Keš orijentisani model Ček orijentisani model Model plaćanja sa platnim karticama Model plaćanja platnim nalogom

6

Keš orijentisani model

Korisnik dobijenu novčanicu koristi za plaćanje trgovcu za robu ili usluge koje kupuje putem Interneta. Trgovac dobijenu novčanicu prosleđuje svojoj banci, gde se ona nakon provere validnosti poništava.

Ček orijentisani model

Ovaj metod u potpunosti imitira ciklus realnog novca Transakcija plaćanja započinje tako što korisnik na svom računaru formira ček koji koristi za plaćanje trgovcu. Korisnik digitalno potpisuje ček, dodaje sertifikat banke i pakuje ga u digitalnu omotnicu (kovertu). Primalac prima elektronski ček na svoj računar, dodaje mu platne instrukcije koje omogućavaju banci da na kraju procesa obrade transakcije prebaci novac na njegov račun, pakuje ga u digitalnu omotnicu i prosleđuje banci na naplatu.Banka proverava validnost čeka (proverom digitalnog potpisa i sertifikata koji je prosledio uplatilac) i ukoliko je sve u redu, prebacuje novac na račun primaoca uplate.

7

Model plaćanja platnim karticama

Transakcija započinje tako što uplatilac na sajtu trgovca bira određenu robu ili usluge i nakon toga biva usmeren na stranicu za plaćanje Na njoj unosi svoje platne informacije (vrstu, broj i datum isticanja kartice). Transakcija se procesira korišćenjem standardne bankarske infrastrukture kroz platnu mrežu nekog od sistema (Visa, MasterCard) na relaciji banke izdavaoca kartice i banke primaoca uplate platnom karticom. Na kraju procesa obrade transakcije plaćanja platnom karticom, banke uključene u model informišu učesnike (kupca i prodavca) o ishodu transakcije.

Platne kartice su mali komadi plastike koje sadrže neko sredstvo za identifikaciju, što omogućava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog računa.

Platne kartice se definišu kao specifičan instrument bezgotovinskog načina plaćanja emitovan od strane banke, trgovinske ili specijalizovane organizacije koja omogućava njenom vlasniku da jednostavnom prezentacijom kartice izmiri svoje obaveze plaćanja prema prodavcu robe ili vršiocu usluge.

Platne kartice danas predstavljaju najčešće korišćeni oblik elektronskog novca, odnosno, elektronskih sistema plaćanja.

Mogu se koristiti za plaćanje roba i usluga, podizanje gotovine sa bankomata kao i plaćanje elektronskim putem.

Internet

Izvan Interneta Potvrda Traži isplatu

mail nalog ili direktno plaćanje-E

TRGOVAC KORISNIK

IZDAVAOC BANKA I

8

Platne kartice se sa aspekta izmirenja obaveza nastalih njihovim korišćenjem mogu podeliti na:

- Pay before – pri-pejd kartice, su kartice sa unapred deponovanom vrednošću na njima (telefonske kartice)

- Pay now – debitne kartice, omogućava njenom vlasniku da plaća za robu i usluge do visine sredstava kojima realno raspolaže na svom računu u banci. Može se koristiti i za podizanje gotovine na bankomatima.

- Pay later – kreditne kartice, pruža mogućnost njenom vlasniku da plaća za robu i usluge do visine kreditnog limita koji je banka odredila u zavisnosti od visine njegovih mesečnih primanja.

Platne kartice se prema tehničkim karakteristikama mogu podeliti na:

Standardne plastične kartice su kartice koje su egzistirale samo u okviru lokalnih tržišta jer su ih izdavale firme i to najčešće za potrebe plaćanja telefonskih razgovora.

Kartice sa magnetnom trakom sadrže tri staze: za identifikaciju emitenta kartice, broja računa i vlasnika računa (PIN - šifra),dok su upisani podaci podložni spoljnim uticajima, mogu biti promijenjeni, izbrisani ili sačuvani,

9

Kartice sa čipom (smart kartice) sadrže čip sa mikroprocesorom u čiju memoriju se mogu upisivati podaci o vlasniku kartice, o visini uplaćenog depozita, o preferencijalima korisnika i sl.

Laserske kartice su sigurne I izdržljive I isčitavaju se laserskim svetlom. Nisu našle veću upotrebu zbog visoke cene terminal i prateće opreme I nemogućnosti brisanja podataka.

Prema načinu na koji smart kartica ostvaruje razmenu podataka sa čitačem razlikuju se:

kontaktne kartice - ubacuje se u čitač kartica kako bi podaci sa nje bili pročitani,

beskontaktne kartice - bazirane na RFID tehnologiji (u kartici se nalazi antena koja omogućava beskontaktno očitavanje podataka kada se kartica prinese na par cm od čitača).

10

Model plaćanja platnim nalogom

Starije verzije ovih sistema su od korisnika zahtevale da ima na svom računaru instaliran softver i smart karticu koja sadrži sertifikate i digitalni potpis. Novije verzije ovih sistema zahtevaju od korisnika da se na obezbeđenom web sajtu prijavi na e-banking sistem banke uz pomoć šifre za pristup. Nakon prijavljijvanja na sistem, korisnik inicira transakciju tako što daje nalog banci da sa njegovog računa usmeri određeni iznos sredstava u korist primaoca uplate. Po nalogu klijenta, banka standardnim kanalima procesira transakciju, što znači da u procesu kliringa zatvara međusobne pozicije sa bankom primaoca uplate.

3.2. Sredstva plaćanja

Elektronski ili digitalni novac – predstavlja elektronsku zamenu papirnog novca, i kao takav može se čuvati i trošiti.

Elektronski čekovi – elektronski dokument, digitalno potpisan, analogno potpisanom papirnom dokumentu, kojim se nalaže banci potpisnika da isplati iznos novca sa potpisnikovog računa u određenom roku. E-ček može biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail.

Kreditne kartice – podaci sa kartice se razmenjuju putem Interneta, bez šifriranja, problem su tajnost podataka i identitet pravog vlasnika kartice;

Šifrovane kreditne kartice – podaci o kreditnoj kartici se šalju u vidu šifrovane poruke, primalac (prodavac) proverava identitet kupca kao vlasnika kreditne kartice, prodavac vrši proveru informacija o kartici i digitalnom potpisu, banka šalje potvrdu ispravnosti;

Potvrda treće strane – brojevi kreditnih kartica ne putuju Internetom, već preko finansijskog posrednika.

stanju na računuBanka izveštava o

stanju na računuBanka izveštava o

računa na račun

Banka prebacuje sa

nalog banciKorisnik daje

KORISNIK 2 KORISNIK 1

BANKA 2 BANKA 1

11

3.3 Načini plaćanja preko Interneta

Najčešći načini plaćanja preko interneta su:

Kombinacija telefon – kartica Plaćanje pouzećem

- Korisnik na internetu nalazi traženu robu,- Poručuje prijavom na sajtu,- Robu donosi dostavljač ili poštar,- Plaća se direktno dostavljaču.

Plaćanje preko žiro računa

- Korisnik nalazi robu na Internetu,- Sa sajta dobija cenu i broj žiro računa na koji plaća robu,- Korisnik plaća u banci i šalje potvrdu trgovcu,- Roba se posle toga dostavlja poštom ili dostavljačem,

Plaćanje karticama- Faza informisanja sa elektronskog kataloga,- Faza dogovora i ugovaranja / registracija na strani trgovca, provera i

potvrda autentifikacije, izbor servisa i poručivanje, provera stanja računa kupca i kreditne sposobnosti, potvrda narudžbine/,

- Faza plačanja /slanja kriptovanih podataka, provera i potvrda kriptovanih podataka, slanje ključa za dekriptovanje i slanje debitnog računa, dekriptovanje i potvrda servisa , slanje potvrde/,

- Faza bankarskog postprocesiranja / prijem podataka o izvršenim transakcijama, zaduživanje računa korisnika, formiranje zbirnih naloga po trgovcima, izvršenje plaćanja trgovcima/.

Elektronskim čekovima Elektronskim nalogom Plaćanje putem potvrde treće strane / First Virtual /

- Na sajtu trgovca kupac pronalazi traženu robu i popunjava FV PIN- Trgovac proverava FV PIN- Trgovac inicira transakciju plaćanja preko FV šaljući mu sledeće

podatke: FV PIN trgovca, FV PIN kupca, iznos, valuta, opis proizvoda.- First Virtual šalje e-mail poruku kupcu na koju on treba da odgovori i

potvrdi kupovinu. Ova poruka u sebi sadrži sledeće informacije: ime trgovca,iznos, opis proizvoda.

- Kupac potvrđuje sa da ili ne, prihvata li kupovinu ili je odbija. To radiputem e-mail pošte. Ukoliko ne odgovori u nekom zadatom roku transakcija se poništava.

- First Virtual šalje poruku trgovcu da je prodaja prihvaćena i da će nakon 91-og dana novac biti uplaćen na njegov račun.

3.4. Sistemi plaćanja preko Interneta

12

U zavisnosti od novčanog iznosa koji je predmet plaćanja, ona se generalno mogu podeliti u dve kategorije:

Makroplaćanja Mikroplaćanja

Makroplaćanja su plaćanja sa relativno velikim iznosom, kod kojih je iznos operativnih troškova finansijske transakcije zanemarljiv u odnosu na njen iznos. Mikroplaćanja su plaćanja sa relativno malim iznosima. Kod sistema koji su dizajnirani za obavljanje ovakvih plaćanja fokus je stavljen na smanjenje cene platne transakcije.Elektrnoski sistemi plaćanja na Internetu se mogu podeliti u nekoliko različitih kategorija:

sistemi u kojima se plaćanje obavlja pomoću platnih kartica sistemi bazirani na elektronskom kešu sistemi zasnovani na elektronskim čekovima sistemi zasnovani na finansijskom posredovanju

Sistemi plaćanja platnim karticama i e- čekovima se uglavnom koriste za

makroplaćanja. Sistemi zasnovani na finansijskom posredovanju i na e-kešu se mogu koristiti,

kako za makroplaćanja, tako i za mikroplaćanja.Pored ovih sistema, koji su dizajnirani za obavljanje plaćanja između kupaca i

Internet trgovaca, u svrhu plaćanja se koriste i sistemi za Internet bankarstvo, koji omogućavaju interakciju klijent – banka.

Plaćanje platnim karticama na Internetu pokazalo se kao tehnički veoma pogodno rešenje za obavljanje platnih Internet transakcija, jer su korisnici u mogućnosti da gotovo trenutno izvrše plaćanje direktno sa svog bankarskog računa.

13

Tok finansijske transakcije platnom karticom od bankomata (eng. ATM – Automated teller machine), odnosno prodajnog mesta (eng. POS – Point of sale), ide od banke u čijoj se mreži kartica koristi preko centralnog kartičnog servera do banke koja je izdala tu platnu karticu.Kada poruka sa nalogom za plaćanje dođe do banke kod koje kupac ima račun, banka upitom u stanje proverava da li je moguće izvršiti zaduženje vlasnika računa, tj. da li ima dovoljno sredstava na njegovom računu.Ukoliko je to ispunjeno račun se zadužuje i vraća se poruka o uspešno izvršenoj transakciji, nakon čega klijent dobija traženi novac na bankomatu, odnosno kupljenu robu u radnji, u suprotnom se vraća poruka o odbijanju tog platnog naloga.

Plaćanje platnim karticama na Internetu se obavlja tako što se posredstvom Internet platnih procesora (eng. IPG – Internet Payment Gateway) nalozi za plaćanje sa Internet stranice upućuju kroz system platnih kartica ka banci u kojoj se nalazi račun kupca. Nakon izbora proizvoda koji su predmet Internet kupovine, tj. popunjavanja virtuelne potrošačke korpe na Internet sajtu trgovca, kupac se preusmerava na Internet stranicu platnog procesora trgovca, gde se unose podaci o platnoj kartici (broj kartice, datum važnosti i kod za verifikaciju kartice). Platni procesori pomoću posebnih elektronskih sistema omogućavaju da se nalozi za plaćanje upućeni sa stranice trgovca konvertuju u standardne poruke kartičnih sistema i pošalju kroz sistem platnih kartica. Na taj na in je omogućeno zaduživanje bankarskog računa kupca u korist računa trgovca. Nakon dobijene potvrde o izvršenom plaćanju trgovac isporučuje robu ili kupcu pruža uslugu koja je bila predmet kupovine. Elektronski sistemi platnih procesora mogu biti integrisani sa stranicom trgovca kao softverski moduli, ili se mogu nalaziti na posebnom Internet sajtu. Internet sajtovi sa velikim prometom i brojem platnih Internet transakcija funkciju platnog procesiranja ovakvih transakcija obavljaju uglavnom sami, dok manji Internet trgovci koriste specijalizovane kompanije koje im pružaju te usluge. Da bi se obavljala funkcija platnog procesiranja, ili bilo koja aktivnost u vezi sa obradom, čuvanjem ili prosleđivanjem podataka sa platnih kartica, mora biti zadovoljen niz sigurnosnih propisa.

14

Ovi propisi su definisani standardom PCI DSS (eng. Payment Card Industry Data Security Standard). Da bi potencijalni kupac bio u mogućnosti da koristi platnu karticu za plaćanje na Internetu potrebno je da u nekoj banci poseduje račun, kreditni ili debitni, i da mu banka izda odgovarajuću platnu karticu. Kartice mogu biti vezane za tekući račun, devizni, ili za namenski račun. U slučaju namenskog računa praksa je da se korisniku izdaje tzv. virtuelna kartica, čija je upotreba ograničena isključivo na Internet, i ne može se obavljati na bankomatima ili klasičnim prodajnim mestima. Na ovaj način se smanjuje šteta prilikom eventualne krađe brojeva sa kartice, jer u slučaju zloupotrebe nisu izložena sva sredstva sa tekučeg ili kreditnog računa, već samo onaj uplaćeni iznos namenjen za kupovinu na Internetu. Iz sličnih razloga neke banke daju mogučnost svojim klijentima da postavljaju limite na iznose Internet transakcija, kao i da postave ukupne dnevne ili mesečne limite. Ovi sistemi su pogodni za obavljanje makroplaćanja, dok za mikroplaćanja, tj. za iznose ispod 2$, nisu isplativi zbog velikih fiksnih operativnih troškova.

Sistemi plaćanja putem elektronskog novca

Da bi zamenio gotovinu, elektronski novac mora da ima:- monetarnu vrednost; - mogućnost zamene sa drugim instrumentima plaćanja; - sigurnost izdavanja.

U opštem modelu sistema elektronskog novca mogu se identifikovati tri zasebna domena:

(1) Obračunsko-klirinški domen(2) Emisiono-operativni domen(3) Maloprodajni domen

Sistem plaćanja putem elektronskog novca može biti:- on-line i - off-line.

On-line plaćanjeAutentičnost novčanica mora biti proverena odmah. Digitalna novčanica koristi se samo jednom. Finansijska institucija mora da proveri autentičnost korišćenjem spiska svih novčanica koje su emitovane.

Off-line plaćanjeDigitalne metode se mogu koristiti više puta. U cilju izbegavanja dvostrukog trošenja neophodno je smestiti informacije o korisniku na samu novčanicu kaki bi se provera mogla obaviti kasnije.

Anonimnost može biti garantovana, a finansijska institucija će koristiti ove informacije samo u slučaju otkrivanja dvostrukog trošenja.

15

Najpoznatiji on-line sistemi su:- E-Cash - firme DigiCash i- NetCash – sistem koji je razvijen na Univerzitetu južne Kalifornije.

Najpoznatiji off-line sistemi su:- Mondex i- VisaCash.

Sredinom devedesetih godina dolazi do razvoja velikog broja elektronskih sistema zasnovanih na elektronskom kešu i odgovarajućih sigurnosnih protokola. VISA i MasterCard 1996. godine uz podršku drugih značajnih kompanija poput IBM-a, Microsoft-a, Netscape-a i VeriSigna razvijaju sigurnosni protokol za plačanje na Internetu pod nazivom SET (eng. Secure Electronic Transaction).Iako su velike nade polagane u ovaj protokol, on ipak nikad nije masovno ušao u upotrebu, u prvoj meri zbog komplikovanosti svoje realizacije.Kao što se pokazalo sa DigiCash-om (bankrotirao 1998. godine) i mnogim drugim sličnim sistemima poput CyberCash-a (bankrotirao 2001. godine), kao i već pomenutim SET protokolom, do danas nijedan sistem onlajn plaćanja baziran na elektronskom kešu nije uspeo da zauzme znatan udeo na tržištu.

4. Internet bankarstvo

4.1. Zašto se banke pojavljuju na Internetu

Razlozi zbog kojih se banke pojavljuju /rade/ na Internetu su sledeći:

Stvaranje imidža inovativne firme, koja je u stanju da svojim korisnicima ponudi najsavremenija tehnološka rešenja.

Bolje i veće interaktivne mogućnosti. Za banku koja se u tržišnim uslovima bori za svakog svog komitenta, najvažnija je komunikacija sa njim. U klasičnim uslovima banka je mogla da komunicira samo dok je trajalo radno vreme, ili preko nekog informativnog šaltera koji bi radio neprekidno. Ovakav način poslovanja stvarao je ograničenja u komunikaciji. Interaktivne mogućnosti komuniciranja preko Interneta su praktično neograničene i samo je pitanje do kog nivoa banka ima interesa da se angažuje.

Mogućnost racionalizacije potencijala banke. Banka prenošenjem određenih servisa na Internet redukuje troškove poslovanja, jer ne mora – za povećanje broja komitenata, da otvara novi poslovni prostor, da ga oprema i zapošljava nove službenike. Ovo je posebno interesantno za one geografske regione gde banka nema mrežu ekspozitura ili ima mali broj komitenata. Sa

16

Internetom banka može da pokrije znatno veći geografski prostor ne otvarajući nove ekspoziture. Veliki broj informacija koje banka može da stavi svojim korisnicima na raspolaganje u principu nisu dostupni širem krugu njenih korisnika. To se odnosi na mogućnosti plasmana i kreditiranja po najpovoljnijim uslovima, inostrana plaćanja, savetodavne funkcije i dr.

Samouslužno bankarstvo je korisno, podjednako i za banku i za korisnika,jer korisnik ima servise 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji, a banka bez povećanja broja zaposlenih radi 24 časa dnevno. Banka, svojom pojavom na Internetu dokazuje svoje konkurentne mogućnosti i svoj razvoj, kao solidna, stabilna i tehnološki napredna firma.

Iskustva naprednijih zemalja pokazuju da banka bez razvijenog sistema elektronskog bankarstva više neće biti u stanju da preživi. Razlog za to jeste konkurentna ponuda, odnosno potreba za kvalitetnijim finansijskim servisom.

Sa stanovišta konzumenata bankarskih usluga, za očekivati je da niži troškovi banke rezultuju višim kamatama na depozite, nizim provizijama na usluge i posebno mogućnost plaćanja on-line /besplatno/. Nimalo nije beznačajno da ne moraju čekati u redovima, trošiti vreme i sve to samo u radno vreme bankarskih šaltera.

4.2. Oblici pojavljivanja

Banke su po prirodi konzervativne institucije. U početku su banke ostale po strani, ali sagledavanjem prednosti a i problema, krenule su najpre samo sa informacijama, zatim na dvosmernu komunikaciju, a u trećem koraku i na transakcije.

Informativno predstavljanje je jednosmerna komunikacija gde se banke preko Interneta samo predstavljaju svojim – postojećim ili novim, potencijalnim korisnicima. Uglavnom ima reklamni karakter. Većina banaka je to uradila.

Dvosmerna komunikacija korisnika i banke – putem e-maila ili interaktivnim pristupom nekom servisu. Ovo su takođe podaci marketinškog karaktera, ali postoji mogućnost, uz korisnikovu identifikaciju i autentifikaciju, da mu banka stavi na raspolaganje i dodatne informacije, servise.Bankarske transakcije na Internetu su najviši nivo komunikacije banke i komitenta.

Kada se govori o internet bankarstvu podrazumevaju se dva oblika rada. Takozvani on-line bankarski servis zahteva instalaciju softvera na »klijentu«,odnosno na PC-ju korisnika, pa se naziva i »softverski baziran«. Bez tog softvera korisnik ne može da radi. Samim tim on je ograničen na rad samo sa jednog PC- a. Softveri za tu namenu su Quicken, Microsoft Money i drugi.

Internet bazirano bankarstvo – podrazumeva pristup bankarskom servisu sa bilo kog kompjutera koji se konektuje na Internet, od kuće, sa posla ili sa putovanja. Posebno se razmatraju banke koje su 100% na Inernetu, odnosno koje nemaju »fizičku prezentaciju«, kancelarije, šaltere. Bankarstvo koje one nude je internet bazirano, odnosno pristupa im se sa bilo kog komjutera na Internetu, bez posebnog softvera.

17

4.3. Najčešći poslovi banaka na Internetu

Najčešći poslovi banaka na Internetu su:

Pristup i pregled stanja na računima korisnika Evidencija svih transakcija Plaćanja Transfer novca sa računa na račun Izmena informacija Naručivanje čekova Kontakti.

4.4. Primeri banaka na Internetu

Kao primer elektronskog bankarstva uzećemo UniCredit Banku koja posluje u Bosni i Hercegovini.UniCredit Bank pruža cjelokupnu paletu bankarskih usluga i proizvoda. Svoj poslovni uspjeh temelji na kontinuiranom podizanju kvalitete usluga i kreiranju proizvoda prema potrebama financijskog tržišta. Banka danas posluje kroz mrežu od 77 poslovnica koja pokriva čitavu teritoriju Bosne i Hercegovine, što proizvode i usluge UniCredit Bank čini dostupnim svakom klijentu, u svim većim gradovima i mjestima u Bosni i Hercegovini.UniCredit Bank pruža cjelokupnu paletu bankarskih usluga koje uključuju poslovanje sa pravnim osobama, građanima i finansijskim institucijama, poslovanje s inostranstvom, te usluge investicijskog bankarstva. Svoj poslovni uspjeh temelji na kontinuiranom podizanju kvaliteta usluga i kreiranju proizvoda prema potrebama finansijskog tržišta.

18

Internet kućno bankarstvo UniCredit Banke. namenjeno je autorizovanim korisnicima usluga navedene banke koji poseduju javnu i tajnu šifru za pristup sistemu (korisničko ime i lozinku).

19

UniCredit Banka nudi sledeće /bankarske/ usluge:

Uvid u stanje i promene tekućeg, žiro i deviznog računa Uvid u stanje i promene štednog uloga Naručivanje čekovnih blanketa Podnošenje zahteva za isplatu deviza sa deviznog računa ili devizne štedne

knjižice Prenos sa računa na račun i to:- Na drugi račun unutar banke.- Na račun drugog pravnog subjekta – npr. plaćanje računa Gotovinska isplata sa tekućeg, žiro i štednog uloga – korisnik poručuje i

novac mu se donosi na kućnu adresu Plaćanje redovnih mesečnih obaveza / el.energija, stanarina, PTT usluge,

polise osiguranja, Podnošenje zahteva za:- Izdavanje kartice Unicredit Banke- Zaključenje trajnog naloga za plaćanje mesečnih obaveza- Amortizaciju računa, po osnovu izgubljenih dokumenata- Privremeno blokiranje računa usled reklamacionog postupka Devizni kalkulator Kurna lista Kataloška prodaja robe i usluga sa mogućnošću elektronskog plaćanja sa

tekućeg i žiro računa. Razmjena elektronskih poruka (elektronski zahtjevi za žalbe i upite) Korištenje elektronskog i mobilnog bankarstva

4.5. Platni promet u bankama – podsticaj elektronskom bankarstvu

Reformom platnog sistema u bankama, započinje proces oblikovanja savremene finansijske infrastrukture koji će se odraziti na poslovanje i banaka i preduzeća. Dakle, obaveza je banaka da za pravna lica obezbede novi finansijski servis.

To je značajno povećanje obima poslovanja i može se rešiti na jedan od dva načina:

Povećanjem broja svojih šaltera i šalterskih radnih mesta ili Obezbeđenjem elektronskog bankarstva / elektronskog platnog prometa.

20

Prednosti koje banci donosi elektronski platni promet su:

1. Unos i kontrola podataka platnih naloga prepušta se komitentu. Radi se o hiljadama naloga koje bi inače morali da unose i kontrolišu zaposleni radnici u banci.

2. Cena pojedinačne transakcije je 10 do 15 puta niža od cene obrade transakcije na klasičan način preko šaltera.

3. Pružanje kvalitetnije usluge komitentima istovremeno sa preuzimanjem na vođenje njegovog računa / iz ZOP-a/ u banku.

4. Brzo širenje baze komitenata na širem geografskom području, jer komitent može da bira kojoj banci će poveriti vođenje svog računa – znači i tamo gde banka nema nikakav šalter na području gde živi i radi komitent.

5. Smanjenje troškova kroz nepotrebno otvaranje šaltera i zapošljavanje šalterskih radnika.

6. Smanjenje troškova papira kao i poštanskih troškova u svakodnevnom poslovanju jer se oni formiraju kod komitenta ( nalozi, izvodi, PTT marke).

7. Preuzimanje komitenata od banaka koje ne nude elektronsko bankarstvo, znači povećanje broja komitenata i dobiti po osnovu ovog posla.

8. Veoma lako preuzimanje velikog broja komitenata u veoma kratkom vremenu, jer broj bankarskih službenika nije ograničavajući faktor.

9. Smanjivanje redova u bankama, jer banka koja radi na klasičan način i ima veliki broj komitenata može da očekuje nezadovoljstvo kljijenata čekanjem u dugim redovima.

10.Elektronsko bankarstvo primorava na visok stepen zaštite pristupa podacima i na strani klijenata i kod banke, što nije slučaj u klasičnom poslovanju.

11.Mogućnost preusmeravanja šalterskih radnika na druge poslove / na pr. marketinške poslove prodaje usluga elektronskog bankarstva, što bi još više povećalo broj komitenata opredeljenih za brz i konforan način rada, iz svojih kancelarija.

12.Mogućnost uspostavljanja novih tržišnih kanala poslovnog komuniciranja, na relaciji banka-komitent-banka.

Realno bi bilo da elektronskom platnom prometu ( koji se uvodi od 01.01.2003.godine) banka postepeno dodaje nove usluge kao što su kreditno poslovanje, poslovanje s hartijama od vrednosti, i time oblikuje brz, pouzdan i po prihvatljivoj ceni novi servis – elektronskih bankarskih usluga, za svoje deponente.

S druge strane postavljanje infrastrukture elektronskog platnog prometa, može se iskoristiti i za postavljanje elektronskog bankarstva, čime se postiže značajna ušteda u nabavci opreme. Činjenica je da će nova tehnologija budućeg elektronskog platnog prometa u bankama - komitentima postati prepoznatljiv, konforan način rada, pa je normalno što će isti konfor zahtevati i za ostale bančine servise. Prednost će imati one banke koje su takav trend sagledale i razvoju pristupile modularno i fleksibilno sa jasnim namerama da takve servise iizgrade.

21

5. Sigurnost na Internetu

Sigurnost predstavlja najveću brigu banaka koje nude usluge elektronskog bankarstva i najčešće je definisan kao kombinacija tehnologija, mera i postupaka zaštite informacija od neovlašćenog eksploatisanja.

Četiri su osnovna sigurnosna servisa:

1. Tajnost podataka, ostvaruje se šifriranjem, odnosno upotrebom kriptografskih algoritama.

2. Autentifikacija, tj. proveravanje identiteta kojim se korisnik predstavlja. Ovo se vrši na razne načine: PIN-om / Personel Identification Number /, pasword-om, biometrijske metode / otisak prsta i dr./, smart kartica.

3. Integritet podataka – Obezbeđivanje razmene finansijskih i drugih podataka između banke i korisnika tako da niko neovlašćen ne može iskoristiti ili izmeniti podatke. Integritet podataka se može obezbediti tehnologijama zaštite ( SSL – Secure Socket Layer, S-HTTP – Secure HyperText Transfer Protocol i dr.).

4. Neporicanje poruka, servis koji sprečava pošiljaoca da porekne slanje i sadržaj poruke, odnosno primaoca da porekne prijem i sadržaj poruke.

Veoma je bitna i zaštita mreže banke / firewall/ i kontrola pristupa.

Sigurnosni mehanizmi – elementi sigurnosnih sistema su:

ŠifrovanjeŠifrovanje je transformacija originalne poruke pomoću odgovarajućeg postupka u

nečitljivu formu za sve, sem za korisnika snabdevenog mehanizmom za dešifriranje. U postupku šifrovanja, u mehanizam šifrovanja ulazi originalna poruka i specifičan sadržaj koji se zove ključ. Dešifrovanje je inverzna transformacija kojom se od šifrovane poruke uz pomoć ključa i mehanizma za šifrovanje dobija ponovo originalni ili izvorni oblik poruke.

Simetrično šifrovanje – Podrazumeva da su ključ za šifrovanje i ključ za dešifrovanje isti. Tajnost se zasniva na tajnosti ključa. Glavni problem je distribucija ključeva. Za više korisnika mora postojati više ključeva. Ovo nije pogodno za Internet.

Asimetrično šifrovanje – Podrazumeva dva ključa: javni i tajni. Postoji relacija između njih. Javni ključ se šalje kroz mrežu. Tajni se unosi samo kod dešifrovanja. Postupak rada je sledeći: javni ključ se pošalje drugome i on sa njim kriptuje poruku koju vam šalje. Sa njim se ne može dekriptovati poruka. Poruku može dekriptovati samo vlasnik tajnog ključa.

22

Digitalni potpis

Poruka se može digitalno overiti tako što pošiljalac koristi svoj tajni ključ za overu – kako svog identiteta, tako i sadržaja poruke, čime se sprečava bilo kakva izmena poruke tokom prenosa. Ako bi neko neovlašćeno dopisao ili izmenio sadržaj poruke, primalac bi uz pomoć javnog ključa pošiljaoca otkrio neregularnost u poruci, što znači da je došlo do neautorizovane izmene poruke.

Digitalni sertifikatDigitalni sertifikat je lična karta u cyber prostoru. Sertifikat autoriteti /

sertifikaciona tela / dokazuju vaš identitet. Sertifikat mora da sadrži:- Naziv vaše organizacije,- Dodatne podatke za identifikaciju,- Vaš javni ključ,- Datum do kog važi vaš javni ključ,- Ime CA koji je izdao sertifikat,- Jedinstveni serijski broj.Ovi podaci se na kraju šifruju tajnim ključem CA.

Inteligentne karticeAutentifikacija podrazumeva dokazivanje identiteta korisnika. Identitet u okviru

Interneta najčešće se dokazuje korisničkim imenom i lozinkom, odnosno tajnim ključem, a u poslednje vreme i inteligentnim karticama ( smart cards ), kao savremenijim i efikasnijim mehanizmom zaštite podataka. Ugradnja elektronskih čipova u plastične kartice je tehnologija stara dvadesetak godina, ali je masovna proizvodnja i primena inteligentnih kartica relativno novija.

Jezgro inteligentne kartice čine mikroprocesor i memorija, na kojoj, osim opštih podataka, može biti zapisan i tajni ključ i može biti aktiviran samo uz pomoć vlasnika kartice, kako bi se izvršio odgovarajući kriptografski algoritam.

6. Zaključak

Razvojem najpopularnije globalne komunikacijske mreže došlo je do značajnog napretka u svim oblastima života i rada savremenog čoveka. Korišćenje kapaciteta interneta poprimilo je poslednjih godina ekspanzivne razmere. Ovo se naročito odnosi na sferu poslovanja, koja je zabeležila višestrukrast i napredak, upravo zahvaljujući mogućnostima koje internet pruža.

Jasno je da su prednosti korišćenja elektronske komunikacije višestruko doprinele i razvoju elektronskog novca, elektronskog bankarstva i celokupnom sistemu elektronskog plaćanja. Između ostalog, zabeleženo je da je razvoj interneta stvorio uslove za nov pristup poslovanju, i to na sledeće načine :

virtuelne organizacije su promenile tradicionalni radni ambijent, elektronska trgovina postaje efikasan metod regulisanja ponude i potražnje, elektronsko bankarstvo omogućava brže i jednostavnije finansijske

transakcije, elektronsko poslovanje u javnoj upravi omogućava efikasniju realizaciju

poslovanja države sa preduzećima i građanima, bez obzira na recesiju u računarskoj industriji, narednih godina se predviđa

rast e-biznisa.

Analizirajući sve prednosti elektronskog bankarstva kao vida bankarskog poslovanja, koje se izvršava uz korišćenje računarskih mreža i telekomunikacionih medija (elektronske podrške, može se zaključiti da je ovaj vid komunikacije u bankarskom sektoru neprocenjivo vredan primene i daljeg razvoja.Između ostalog, ovo svakako potvrđuje činjenica da cena jedne finansijske transakcije u klasičnom okruženju šalter – službenik – korisnik usluge iznosi 1$ dok cena iste takve transakcije elektronskim putem iznosi oko 0.05$. Međutim, u ovom domenu vrlo važan aspekt predstavlja pitanje sigurnosti. U tom kontekstu, treba voditi računa o sledećem:

Privatne poruke treba da budu enkriptovane tako da neautorizovani subjekti ne mogu da ih pročitaju.

Mora postojati sistem validacije i potvrde identiteta strana u transakciji. Svaka transakcija mora biti zabeležena tako da obe strane imaju potvrdu

da se transakcija obavila.

Literatura

[1] Dušan Regodić, Elektronske poslovne komunikacije, Bijeljina, 2009.

[2] Nahod Vuković, »E-business«, ppt prezentacija, specijalističke studije, 2001.- 2002

[3] Vojislav Vasković, »Bankarstvo na Internetu«, prezentacije sa specijalističkih studija, 2001-2002.

[4] M. Ivković, B. Radenković, Internet i savremeno poslovanje,1998.

[5] Bil Gejts, Poslovanje brzinom misli, 2001.

[6] V. Pantović, S. Đinić, D. Starčević, Savremeno poslovanje i internet . tehnologije, 2002

[7] Pexim, »Put do uspešnog E-banking rešenja«, Zbornik radova, Vrnjačka Banja 2001.

[8] Zepter Komerc Banka, Banja Luka, »Sistem elektronskog bankarstva ZKB«, Zbornik radova, Vrnjačka Banja, 2001

[9] E-banking, (01.02.2014.). Preuzeto sa: www.ekfak.kg.ac.rs/sites/default/ files/nastava/.../III%20godina/.../8.ppt [10] Elektronsko poslovanje, (25.01.2014.), Preuzeto sa: www.master.fon. bg.ac.rs/download/2009/10/PrijemniMasterEP.pdf

[11] Yubin, M. (2003). E-Banking: Status, Trends, Challenges and Policy Issues. CRBC Seminar, The Development and Supervision of e-banking, Shangai.

[12] Kambovski, I. (2013). E biznis, E trgovina, E marketing, u: Dukić Mijatović M. (urednik), Aktuelnosti privredne legilsative kao determinante razvoja država u regionu: zbornik radova, Novi Sad, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe str. 187-196. www.internet-banking - free.com/banks https://bank.etrade.com www.netb a nk.com www.post e d.co.yu