PEDAGOGIJA 21. VEKA

Uvod

Čak iako imate učionicu 21. veka (fleksibilnu i prilagodljivu), čak iako ste učitelj/nastavnik 21. veka (onaj koji usvaja, komunicira, koji je lider i koji još uvek uči, vizionar i uzor, koji sarađuje i koji se ne boji rizika), čak i ako Vaš kurikulum odslikava novu paradigmu i ako imate mogućnosti i resurse koji bi mogli da omoguće učenje 21. veka – bićete pravi učitelj/nastavnik 21. veka samo onda kada ili ako promenite i Vaš način podučavanja.

Vaše pedagoške veštine se takođe moraju menjati/promeniti.

Dakle, šta je pedagogija 21. veka?

Definicija: pedagogija – imenica, profesija, nauka, teorija podučavanja (oblast: vaspitanje i obrazovanje).

Glavne karakteristike

Način na koji podučavamo mora da odslikava način na koji naši učenici uče. Takođe, mora da odslikava i svet u kome naši učenici žive. Ovo je svet koji se veoma brzo menja, koji je povezan, prilagođavajući i koji se razvija. Naš stil i pristup nastavi i podučavanju mora da naglasi učenje u 21. veku.

Glavne karakteristike pedagogije 21. veka su:

Izgrađivanje znanja iz oblasti tehnologije, informisanja i medija Usavršavanje veština razmišljanja Korišćenje učenja zasnovanog na projektu/-ima Korišćenje veština rešavanja problema kao alata za podučavanje Korišćenje evaluacije/procene 21. veka sa blagovremenim, odgovarajućim i detaljnim

povratnim informacijama i refleksijama Ona je kolaborativna u prirodi, omogućava i osnažuje korišćenje tehnologija Ona podstiče i neguje kontekstualno učenje i premošćuje discipline i oblasti u

kurikulumu

Znanje

U gornjem dijagramu znanje nije eksplicitno navedeno. Da li to znači da mi ne predajemo/prenosimo sadržaj ili znanje? Naravno da ne. Kao što često čujemo kako je cilj da naši učenici kreiraju, odnosno stvaraju znanje, naša obaveza je da podstičemo i podržimo ovaj konstruktivistički proces. Proces je primereno opisan u prezentaciji Cisco o obrazovanju 3.0 [Majk Stevenson VP Cisco Globalno Obrazovanje 2007]

Mi moramo da podučavamo znanje ili sadržaj u kontekstu sa zadacima i aktivnostima u kojima učenici učestvuju. Naši učenici dobro reaguju na realne probleme. Naša „isporuka“ znanja bi trebalo da predstavlja potporu procesu učenja i dâ osnovu za aktivnosti. Kao što znamo iz piramide učenja, isporuka sadržaja bez konteksta ili druge aktivnosti ima nisku stopu zadržavanja.

Veštine mišljenja

Veštine mišljenja su ključna oblast. Dok znanje koje prenosimo može da zastari u roku od nekoliko godina, veštine razmišljanja koje naši učenici usvoje tokom školovanja će im koristiti tokom čitavog života.obrazovanje Industrijskog doba/ere je fokus stavljao na sposobnosti razmišljanja nižeg reda. U Blumovoj taksonomiji, sposobnosti razmišljanja nižeg reda su aspekti pamćenja i razumevanja. Pedagogija 21. Veka se fokusira na pomeranje učenika sa nižeg na viši nivo sposobnosti razmišljanja.

Nastavnik 21. veka podstiče učenje učenika, koje se gradi na osnovu već stečenih znanja i razumevanja kako da koriste i primene svoje veštine; da analiziraju i evaluiraju proces, rezultate i ihode (i/ili posledice) i da stvaraju i uvode novine. Za svaku disciplinu u našim srednjim školama, proces je neznatno drugačiji.

Saradnja/partnerstvo/umrežavanje

21. vek je doba međusobne saradnje (kolaboracije, partnerstva) kao i doba Informacija. Učenici 21. veka, naši digitalni „urođenici“, su saradljive prirode. Porast alata u vidu društvenih mreža, kao što su bebo, MySpace, Facebook, Twitter, LinkedIn i slični podstaknuti su Digitalnim urođenicima i Generacijom Y. Svet u kome naši učenici maturiraju je svet saradnje i konunikacije.

Kolaborativni/partnerski projekti poput Ravne učionica Džuli Lidzi Viki Dejvis i projekat Horizont kao i mnogi drugi su briljantni primeri saradnje u učionici i šire. Ovi projekti, bazirani na alatima poput ning ili wiki, pružaju učenicima i osoblju medijum za izgradnju, razmenu znanja i razvoj.

Npr.

Moji učenici sarađuju sa učenicima iz tri druge škole, jedne u Brisbejnu, druge u Kataru i treće u Beču i to na razvoju resursa za zajednički tim za evaluaciju. Oni zajedno grade/kreiraju bazu znanja o tehnologijama vezanim za temu. Oni ispituju, (pr)ocenjuju i analiziraju društvene i etičke uticaje na temu. Ali, možda čak i više holistički, oni su izloženi različitim tumačenjima, kulturama i perspektivama – Razvoj međunarodne svesti koja će biti ključni atribut u našoj globalnoj budućnosti.

URL:http://casestudy-itgs.wikispaces.com

Don Tapskot (eng. Don Tapscott) u Vikinomiksu (eng. Wikinomics) daje mnogo primera poslovnog sveta koji usvaja nova znanja i posluje koristeći globalnu kolaboraciju (tj. saradnju).

U nedavnom članku na zvaničnom Gulg (eng. Google) blogu, Gugl je identifikovao sledeće ključne karakteristike ili sposobnosti:

„...komunikacijske veštine. Transformacija i razumevanje raspoloživih dokaza nije od koristi ukoliko niste u stanju da efektivno komunicirate.“

„...timski igrači. Praktično svaki projekat na Guglu vodi mali tim. Ljudi moraju dobro da sarađuju i rade zajedno i dostižu očekivanja celog tima.“

Source: http://googleblog.blogspot.com/2008/07/our-googley-advice-to-students-major-in.html

Dakle, kako bismo pripremili naše učenike, naše podučavanje bi, takođe, trebalo da bude model saradnje (partnerstva). Široka lepeza alata za saradnju i komunikaciju dostupna je na vikju (wiki), školskim blogovima, kolaborativni alatima za dokumenta, društvene mreže, sistem upravljanja učenjem – mnogi su dostupni besplatno. Ako ih još uvek niste oprobali, probajte na:

Wikis – wet paint i wikispace Školski blogovi - classblogmeister i edublogs Kolaborativni alati za dokumenta – Gugle dokumenta i zoho dokumenta Društvene mreže - ning i druge dobro poznate Sistem za upravljanje učenjem - Moodle i drugi

Ovi alati omogućavaju dobru saradnju (kolaboraciju, partnerstva) i samim tim omogućavaju i učenje i podučavanje u 21. veku.

Saradnja (kolaboracija, partnerstvo, umrežavanje) nije veština 21. veka već suština 21. veka!!!

Ako pogledamo publikaciju UNESCO-a „Četiri stuba Obrazovanja, Učenje: Blago unutar“, kolaboracija (saradnja, partnerstva, umrežavanje) je ključni element sva četiri stuba:

Učenje da bi smo znali Učenje da bismo uradili Učenje da bismo zajedno živeli

Učenje da bismo bili/postojali

(http://www.unesco.org/delors/fourpil.htm)

Saradnja nije ograničena zidovima učionnice. Učenici i nastavnici sarađuju širom sveta, a čak i nakon nastavnog dana. Učenici rade sa drugim učenicima u regionu, u zemlji i globalno. Učenici traže i rade sa ekspertima (profesionalcima) ukoliko to traže. Ovo se zove saradnja 21. veka.

Realan svet, inter-disciplinarnost i učenje zasnovano na projektima

Učenici 21. veka ne žele abstraktne primere već više vole da se fokusiraju na stvarne probleme. Oni žele da ono što uče iz nekog predmeta bude primenljivo i u drugim oblastima u kurikulumu (planu i programu). Kao nastavnici, mi moramo da proširimo naše stručne oblasti, da sarađujemo sa našim kolegama nastavnicima koji predaju isto što i mi ili različite predmete i podučavamo i jedni druge (horizontalna edukacija). Projekti bi trebalo da okupe/spoje i podstaknu učenje kroz sve discipline (inter-disciplinarnost). Efekat će biti veći ukoliko učenici povezuju znanja nego ako se svi aspekti podučavaju/predaju u izlocaji. Ovo je holistički prikaz obrazovnog procesa koji se zasniva na i vrednuje svaki aspekt obrazovanja učenika u 21. veku.

Evaluacija

Evaluacija je i dalje ključni deo pedagogije 21. veka. Nove generacije učenika dobro reaguju na jasno postavljene ciljeve i zadatke, a koji su evaluirani na transparentan način.

Učenici bi trebalo da budu uključeni u sve aspekte evaluacionog procesa. Oni učenici koji su uključeni u postavljanju i razvijanju kriterijuma evaluacije, ocenjivanja i moderacije će jasnije razumeti sledeće:

Šta je to što se od njih očekuje da urade Kako bi trebalo to da urade Zašto je to značajno Zašto je to važno

Takvi učenici će bez sumnje biti bolji i koristiće proces evaluacije kao deo sopstvenog učenja.

Učenici su često bolno iskreni kada je u pitanju njihov uspeh i rad i uspeh njihovih vršnjaka. Oni će, u kolaborativnom projektu, pošteno oceniti one koji doprinose i one koji ne doprinose.

Ovo je njihovo obrazovanje, njihovo učenje i njihova budućnost – oni moraju biti uključeni

U vezi sa evaluacijom je i značajnost blagovremene, odgovarajuće, detaljne i precizne povratne informacije. Povratna informacija (eng. feedback) kao alat pri učenju, je drugi po važnosti pored podučavanja veštinama (ili sposobnostima) mišljenja [Majk Pol, eng. Michael Pohl]. Kao nastavnici 21. veka, mi moramo da obezbedimo i osiguramo bezbednu i odgovarajuću povratnu infomaciju (feedback), razvijajući okruženje u kome učenici mogu bez straha (bezbedno) i uz podršku da traže i daju povratne informacije. Učenici su često imaju jednako validan uvid kao i mi nastavnici.

Fluentnost (takođe prevod: perfektno znanje)

Šta znači fluentnost i zašto je bolja od Pismenosti?

Ijan Džuk (eng. Ian Jukes) je predstavio ovaj koncept na NECC (koledž u Engleskoj). On uverava da učenici moraju da prevaziđu pismenost i budu fluentni. Oni bi trebalo da budu fluentni u:

Upotrebi tehnologije = tehnološka fluentnost Prikupljanju, obradi, korišćenju i validaciji informacija = fluentnost u informisanju Korišćenju, obradi, pregledavanju i korišćenju medija = medijska fluentnost

http://web.mac.com/iajukes/thecommittedsardine/Handouts.html

Šta je fluentnost u poređenju sa pismenošću?

Osoba je je fluentna, odnosno koja tečno govori ne mora da razmišlja o govoru ili čitanju jer je to nesvestan proces razumevanja. Osoba koja je pismena na nekom jeziku mora da prevodi govor ili teks (da razmišlja o jeziku, pravilima i td.). Ovo se odnosi na naše učenike i njihovu upotrebu medija 21. veka. Nama je potrebno da budu nesvesno kompetentni prilikom upotrebe medija, tehnologije i informacija.

Model svesnih kompetencija ilustruje razliku između Pismenosti i Fluentnosti. Osoba ili učenik koji je pismen je u kategoriji svesne kompetentnosti. Osoba ili učenik koji je fluentan je u kategoriji nesvesne kompetentnosti.

Za nas kao edukatore, važno je da prepoznamo, razvijamo i jačamo ovaj set veština dok ne postanu pismene, a onda i fluentne.

Zaključak i korak napred.

Kako bismo predavali/podučavali pedagogiju 21. veka, edukatorima (nastavnicima) učenici moraju biti u fokusu. Naši nastavni planovi i

programi moraju biti sveobuhvatni, inter-disciplinarni i kontekstualni, zasnovani na primerima iz života, odnosno praktičnim primerima.

Učenici moraju biti ključni učesnici u procesu evaluacije, upoznati (ili bliski u smislu da im to bude sasvim normalno i neopterećujuće) s tim od početka do kraja, od uspostavljanja svrhe i kriterijuma do procene (ili evaluacije) i moderacije (u smislu ublažavanja ili pooštravanja kriterijuma, tj. promene).

Edukatori (odnosno nastavnici) moraju uspostaviti bezbedno okruženje (tzv. pozitivnu klimu) za učenike kako bi sarađivali međusobno, ali i kako bi diskutovali/razgovarali, osvrtali se i pružali i primali povratnu informaciju.

Mi bi trebalo da iskoristimo saradnju i učenje zasnovano na projektima, koristeći postojeće alate i tehnologije koje omogućavaju da se ovakav rad olakša.

Moramo razviti, kod učenika, ključne fluentnosti (nesvesne kompetencije) i iskoristimo sposobnosti/veštine višeg reda. Naš zadatak, nastavni plan i program, evaluacija i nastavne aktivnosti moraju biti osmišljene tako da nadograđuju sposobnosti/veštine nižeg reda i da razvijaju one višeg reda. Takođe, moramo i da imamo na umu i različite stilove učenja, poznati kao VAK (Vizualni Auditivni Kinestetički).