Vreme, 1997. november 8.

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-november-8 1/67

88.. NNOOVVEEMMBBAARR 11999977.. GGOODDIINNAA VVIIIIII BBRROOJJ 336688 CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

IInntteerrvvjjuu:: MMiillaann BBeekkoo

SSRRBBIIJJAA UU RRUUKKAAMMAA

PPRRIIVVAATTNNIIKKAA

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


VREME No 368PolitikaSamit: Balkansko upoznavaçe 6

Srbija: Nevidýiva kampaça 16

Kadrovanje: Peti postao treñi 18Afere: Lopovluk u ambasadi 23

Dosije: Zloupotreba zaduæbina 25

Intervju: Milan Kurepa 28

EkonomijaIntervju: Milan Beko 12

Energija: Grejaçe na benzin 20

SvetKina: Ðijang u Americi 32

Berza: Crni oktobar 35

Nemaåka: Bon se seli u Berlin 36

Feýton: Haliloviñev rukopis 38

KulturaGalerije: Cena umetnosti 42

Izloæba: Karikature Petriåiña 45

Intervju: Raj Kuder 48

Poezija: Deåak iz vode 50Kçige: Internet 51

Premijera: Film kao uspomena 52

ÆivotIntervju: Princeza Jelisaveta

Karaðorðeviñ 54

Slovenija: Novi komãijski spor 57

Ãumaher: Crveni baron 58

NBA: Smena generacija 60

Na naslovnoj strani: Milan BekoSnimila: Goranka Matiñ

5 Nedeýa10 Duh Vremena24 Dnevnik uvreda30 Ljudi i vreme41 Meridijani53 Scena63 Zona sumraka65 Poãta66 Vreme uæivaça

Intervju:Princeza

JelisavetaÆivot i sudbina kñeri kne-za Pavla i knegiçe Olge.Kako Srbija izgleda iz Nju-jorka. Princeza Jelisavetagovori o svojim poznan-stvima sa Riåardom Bar-tonom i Dæonom Kene-dijem i komenatriãe idejuda Srbija ponovo postanemonarhija. Princeza tvrdida je çen parfem "Prince-

za Elizabeta" u posledçevreme najprodavaniji uNjujorku

strana 54

Srbija: Nevidýiva

kampaçaDa li ñe opozicioni biraåi dobiti zajed-niåkog kandidata i ko bi to mogaobiti? Kako ñe opozicioni lideri reãitidilemu: bojkot ili sloga? Da li ñe udrugom pokuãaju Srbija dobiti pred-sednika? Koga ñe Srbija na pred-stojeñim izborima izabrati: ministra,vojvodu ili mesiju

strana 16Intervju: Milan BekoSrpski ministar za privatizacijuodgovara na pitaça o novom za-konu, "Geneksu" i "Progresu",

prodaji PTT-a, vlastitom preduzeñu"Dibek", o tome zaãto je dræava loãprivrednik te o moguñnosti da pos-tane predsednik srpske vlade

strana 12

Balkanski samit:Miloãeviña ofanzivaÃta se dogaðalo na Kritu? Predsednik Srbijeuskoro putuje u Kinu. Tokom samita najko-risniji su bili liåni susreti i kontakti dræavni-ka i çihova spremnost da se åuje i miãýeçedruge strane

strana 6

Gas: Grejaçe na benzinAmerikanci pritisli Ruse, Rusi Srbe, aMirko Marjanoviñ koga stigne. Kakvaje veza izmeðu ruskog gasa i srpskihpenzija

strana 20

Feýton: Generalski rukopisSefer Haliloviñ, naåelnik Ãtaba boãçaåke armije, o ratovaçu s RatkomMladiñem i Fikretom Abdiñem, o svom nasledniku Rasimu Deliñu i dvostrukojpolitici Alije Izetbegoviña. Kako se delila Bosna i ko je i koliko profitirao u ratu

strana 38

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


VREME s 8. NOVEMBAR 1997.4

VREME

Detalji o pretplati na strani 65

8. NOVEMBAR 1997.

BROJ 368

Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub ÆarkoviñFINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

NEDELJNIK “VREME”Beograd, Miãarska 12-14

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKDragoljub Æarkoviñ

KOMERCIJALNA SLUÆBAVojislav Miloãeviñ

SEKRETARIJATElena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJADejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar

Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, Sonja

Ñiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, VesnaKostiñ (ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura),

Goranka Matiñ (urednik fotografije), MilanMiloãeviñ, Zoran B. Nikoliñ, Roksanda Ninåiñ,

Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, LjiljanaSmajloviñ, Seãka Stanojloviñ (svet), Nenad

Stefanoviñ (politika), Hari Ãtajner, Filip Ãvarm,Dragan Todoroviñ, Tanja Topiñ, Miloã Vasiñ,Svetlana Vasoviñ - Mekina, Duãan Veliåkoviñ,

Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJADragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTARBoris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),

Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;Daktilograf: Vera Mirkoviñ;Lektori: StanislavaMijiñ, Ljiljana Simiñ; Korektori: Gabrijela Mariñ,

Ivana Milanoviñ

VREME MARKETINGGoran Kosanoviñ (direktor), Marina Milovanoviñ,

Milena Zdravkoviñ

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,

Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected]

WWW: http://www.vreme.com"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags

Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 10080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904

Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,

broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

Ãiroka ruka

gospodina BulatoviñaU aktima milosrða vidi se plemenitost vladara. Momir Bulatoviñ

je baã preterao – od 1991. godine do sudçeg dana ovogodiãçihizbora u Crnoj Gori pomilovao je, javýaju novine, 479 osoba. To

ga, u odnosu na broj stanovnika malene Crne Gore, verovatno åinisvetskim ãampionom milosrða, kada se broj plemenitih vladarskih gestova

podeli po glavi stanovnika. Milosrdnom uåinku ne treba se izrugivati, ali vaýarazumeti i bol onih koji sada novinama piãu pisma, oåajni ãto ubice çihovedece ili roðaka slobodno ãetaju, a da nisu odleæali ni pola kazne.

Ako je Bog vrhovni sudija za sva naãa dobra i loãa dela, onda sa Crnogor-cima neñe imati baã mnogo posla, jer se, eto, Bulatoviñ postarao da Bogu

prekrati sudovaçe, administrirajuñi na zemýi u çegovo ime i deleñi oprost kao da deli banane.

Dobra je vest da je Crna Gora siãla, napokon, s vrha udarnih vesti jer jeopãtom tugom pretio ãenluk po Tuzima. Sada se ðetiñi za kose hvataju uzatvorenom. Veñ åetvrti dan traje sednica crnogorskog parlamenta, gde jednidokazuju da su pokradeni, a drugi da su nevini. Slutim neãto da ñe ta sednicatrajati, s malim prekidima, sve do 15. januara kada ñe ovlaãñeçe za pomi-lovaça verovatno preñi u tuðe ruke. A onda nastupa kritiåan momenat. Kipar-ska egzibicija Slobodana Miloãeviña ocrtava matricu neprikosnovenog vla-dara Jugoslavije, a u Podgorici ñe stolovati åovek koji je platformu svoje poli-tike dobrim delom izgradio na tezi da je Miloãeviñ prevaziðen politiåar.

Koliko je realna nada da ñe obojica biti dovoýno milosrdni i da nas pom-iluju od poãasti novih sukoba i nove krvi. U politici sujete igraju krupnu ul-ogu. Moguñnost da se izmeðu Miloãeviña i Ðukanoviña izgradi zdrav kom-

promis u ovom trenutku izgleda kao neãto nedostiæno. Ali, u politici biva i dainteresi prevladaju strasti. Vaýa se nadati da se neñe gledati na nekom Kritu,smeãkajuñi se jedan drugom za potrebe svetskih sila. Nije najveñi akt milos-rða pomilovati krivog. Joã veñi je kad spaseã nevine od sopstvenih strasti isopstvenog sebiånog interesa. D. Æ

F O N E T

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


8. NOVEMBAR 1997. s VREME 5

Izazov iz VaãingtonaKonferencije nisu isto što i reforme, ali

reforme poåiçu novim naåinom mi-šýeça. Samo ih izvedite!

Ovo je poruka koju je Mark Mediš, po-moñnik zamenika ameriåkog ministra fin-ansija (Dejvid Lipton), uputio uåesnicimadvodnevnog skupa koji je, u momentu zat-

varaça našeg lista, poåeo u hotelu In-terkontinental , i åija je tema “Izazovi imoguñnosti ekonomske tranzicije u Jugo-slaviji”.

Konferenciju sponzoriše Ameriåka aso-cijacija za meðunarodni razvoj (USAID),a o çenoj politiåkoj teæini moæda najboýesvedoåi pitaçe koje je Dæejms Sroudc,novinar “Vorld trejda” i “Spektejtora”,uputio domañim predstavnicima medija:”Ne znam da li ste svesni koliko jevaæan ovaj potez ameriåke administracije?Liåno sam toga postao svestan tek kadsam video spisak uåesnika”. Tome u pri-

Za iduñi broj "Vremena" priprema-mo specijalni dodatak koji ñe biti pos-veñen iskýuåivo “Izazovima i mo-

guñnostima ekonomske tranzicije u Jugoslaviji”.

D R A Ã K O G

A G O V I Ñ

NEDELJA1. - 8. novembar 1997.

log ide i objašçeçeçe zašto gospodin De- jvid Lipton nije došao u Beograd: na zah-tev Roberta Rubina, ameriåkog ministra zafinansije, svi viši funkcioneri ne mogu na-puštati Vašington zbog dogaðaja na svet-skim berzama.

Dakle, kako je to rekao i g. Mediš, u Va-

šingtonu postoji dobra voýa da se poboý-ãaju odnosi sa Jugoslavijom (o kojoj se idaýe govori iskýuåivo kao “Srbija i CrnaGora”), otvorene su i moguñnosti da ze-mýa dobije znatna finansijska sredstva –åeka se samo na politiåki i ekonomski po-mak u Beogradu.

V. K.

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


VREME s 8. NOVEMBAR 19976

Makedonija

Stanovniãtvo: 1,9 milionaNacionalne grupe: Makedonci67 odsto, Albanci 21 odsto

Religija: pravoslavna, islamskaPovrãina: 25.333 kvadratnih kilometaraBNP: 1,65 milijardi, 853 dolara po stanovnikuBroj vojnika: 18.000

Bugarska

Stanovniãtvo:8,8 miliona

Nacionalne grupe:Bugari 85 odsto, Turci8,5 odstoReligija: pravoslav-na 85, islamska 13

Povrãina:110.910 kvadratnihkilometaraBNP: 33,7 milijardi

dolara, 3830 dolara postanovniku

Broj vojnika: 102.000

Bosna i Hercegovina

Stanovniãtvo: 3,2 milionaNacionalne grupe: Muslimani44 odsto, Srbi 31 odsto, Hrvati17 odstoReligija: islamska 40 odsto,pravoslavna 31 odsto, ka-toliåka 15 odstoPovrãina: 51.233kvadratnih kilometara

BNP: 500 dolara postanovnikuBroj vojnika: Oruæanesnage Federacije BiH oko55.000, Vojska RepublikeSrpske oko 35.000

Gråka

Stanovniãtvo: 10,6 milionaNacionalne grupe: Grci 98 odstoReligija: pravoslavna 98 odstoPovrãina: 131.975 kvadratnih kilometaraBNP: 125 milijardi dolara, 11832 dolara po stanovnikuBroj vojnika:

166.500

Rumunija

Stanovniãtvo:22,6 milionaNacionalne grupe:Rumuni 89 odsto,Maðari 9 odstoReligija: pravoslavna70 odsto,katoliåka 9 odstoPovrãina: 238.391kvadratnih kilometaraBNP: 27,9 milijardi,4135 dolara po

stanovnikuBroj vojnika: 228.460

Uåesnicikonferencije

SR Jugoslavija

Stanovniãtvo:11 milionaNacionalne grupe:Srbi 63 odsto, Albanci14 odstoReligija: pravoslavna65 odsto, islamska,katoliåkaPovrãina: 102.350kvadratnih kilometaraBNP: 15,9 milijardidolara, 1510 dolara postanovnikuBroj vojnika: 92.000

Krit

Albanija

Stanovniãtvo: 3,4 milionaNacionalne grupe: Albanci 90 odsto (Gege na severu, Toske na

jugu), Grci 8 odstoReligija: islamska 70 odsto, pravoslavna 20 odsto, katoliåka 10 odstoPovrãina: 28.748 kvadratnih kilometara

BNP: 3,8 milijarde dolara, 1100 dolara po stanovnikuBroj vojnika: 41.000

Turska

Stanovniãtvo: 65 miliona

Nacionalne grupe: Turci80 odsto, Kurdi 20 odstoReligija: islamska 99,8odstoPovrãina: 814.578kvadratnih kilometaraBNP: 149 milijardi dolara,2450 dolara po stanovnikuBroj vojnika: 614.000

DOKUMENTACIONICENTAR VREMENA

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


s VREME 78. NOVEMBAR 1997

v

Samit na Kritu

Balkansko upoznavanjeMoæda jedinu realnu sliku o tome kako su okupljeni lideri doæiveli kritskisamit treba potraæiti u ãatri iskrivýenih ogledala nacionalnih medija

NKRIT

eposredno po zavrãetku pr-vog neformalnog samitazemaýa onoga ãto je do juåe bio Balkan, a danas

veñ Jugoistoåna Evropa,

Doajen i neformalni poåasni gost sku-pa predsednik Makedonije Kiro Gligorovpohvalio je çihovu spremnost na argu-mentovani dijalog i toleranciju, pa åak ito da u ime saradçe odustanu od nekih

predloga koji pojedine zemýe u ovomtrenutku smatraju neprihvatýivima. Bila je to "mudra orijentacija koja poãtuje onoãto je æivotni zakon, a to je da se svestvari u ýudskom æivotu odvijaju evolu-tivnim putem. Niãta ãto neke zemlje, iligrupa zemaýa, ili cela meðunarodnazajednica æele da preko noñi promene re-zolucijama, velikim sporazumima itd.obiåno ne daje rezultate, ili rezultatimogu åak da budu i negativni", smatraGligorov. "Drugaåija slika" Balkanamoæe se graditi samo postepeno, uz liånekontakte i spremnost da se "åuje i ra-zume" stav bilo koje druge zemýe kojadrugaåije gleda na stvar.

Meðutim, oni maçe strpýivi ukrugovima konferencije kojima åaãa iz-gleda poluprazna oceçuju kao neuspehto ãto je nacrt zajedniåke izjave koju jepredloæila Atina pretrpeo znatne izmene,

i to upravo u delu koji se odnosi na jedanod ciýeva saradçe çegovu institucio-nalizaciju. Kao i na oktobarskom sas-tanku predsednika skupãtina u Atini, kojisu formiraçe zajedniåkog regionalnogtela prebacili na "radnu grupu" koju tektreba formirati, i uåesnici samita su iz izjave izostavili deo koji predviða for-miraçe Sekretarijata za koordinaciju sa-radçe na svim nivoima i u svim sektori-ma, åije bi sediãte bilo u Atini.

PREKRAJANJE: Osim ovog kon-kretnog, u prekrajaçu teksta izjave iz-bruãeni su joã neki 'ñoãkovi' koji su iriti-rali pojedine delegacije. Neki su se odno-sili na dogovor o mehanizmima za

F O N

E T

metafora o upola praznoj, odnosno dopo-la punoj åaãi izgleda kao jedina moguñaocena çegove uspeãnosti. Optimistimeðu uåesnicima i posmatraåima, ali izagovornici logike o "brzom i kusom"slaæu se sa ocenom domañina KostasaSimitisa o tome da je "veñ samoodræavaçe sastanka uspeh", jer su se ãe-fovi dræava ili vlada Albanije, Bugarske,Gråke, Makedonije, Rumunije, SRJ iTurske (i Bosne na niæem nivou i usvojstvu posmatraåa) "prvi put u svojojistoriji" okupili da bi razgovarali o pi-taçima koja ih zaokupýaju, i izrazili od-luånost da tako i nastave.

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



Zvaniåno Sarajevo nije poklonilo velikupaæçu Samitu zemaýa jugoistoåneEvrope na Kritu. Kada je vaã izvjeãtaåpokuãao, petnaestak dana predodræavaçe skupa, da sazna da li ñe deleg-acija BiH uåestvovati na ovoj balkanskoj

konferenciji, niko u ministarstvu inos-tranih poslova nije znao da ona treba dase odræi. I u medijima je skroman prostorposveñen ovom dogaðaju. Dan predodræavaçe konferencije nijedan dnevnilist nije objavio ni slova najave, dok je uDnevniku TV BiH emitovan polukomen-tar u kojem se kaæe da od Samita niãta netreba oåekivati, jer su Turska i Gråkaduboko sukobýene, a Miloãeviñ ne æeli dapopusti oko Kosova. Meðutim, nakonzavrãetka Samita, list "Dnevni avaz" ob-

javýuje izveãtaj sa Krita, a zakýuåke kon-ferencije ocjeçuje istorijskim, istovre-

meno se pitajuñi zaãto je BiH bila prisutnasamo posredstvom zamjenika ministra

Izviðanjeinostranih poslova. Bosnu i Hercegovinu

je na Samitu predstavýao zamjenik minis-tra inostranih poslova zaduæen za multilat-eralne odnose Mihovil Malbaãiñ. U MIP-u

se "pravdaju" da je poziv za sudjelovaçena konferenciji upuñen Predsjedniãtvu BiHkoje je donijelo ovakvu odluku. Kako jevaãem izvjeãtaåu rekao portparol ovogministarstva Ivica Miãiñ, razlog slaçasamo zamjenika ministra leæi i u "rezervi-ranosti prema ovakvim institucionalnimoblicima saradçe". Ni ministar niti iko odçegovih zamjenika nije bio voýan da dajeizjave. Ipak, jedan sekretar u ministarstvu,koji je æelio da ostane anoniman, kazao jeda je Mihovil Malbaãiñ imao prvenstvenozadatak da "izvidi ãta to ova grupacija ze-maýa smjera", kako bi se kasnije mogli

zauzeti stavovi.Bosna i Hercegovina nema jedinstveno

stajaliãte ni prema Evropskoj uniji, a ka-moli prema balkanskim integracijama.Pored te suprotstavýene nacionalne poli-tike, i u samom Sarajevu postoji nekolikorazliåitih glediãta naspram poloæaja BiHna Balkanu. Jedna struja smatra, nalik

stavu zvaniåne Hrvatske, da se BiH samoigrom sluåaja geografski nalazi na ovompoluostrvu i da u svakom pogledu trebada bude okrenuta iskýuåivo Zapadu.Neãto veñi broj ýudi misli kao i AlijaIzetbegoviñ da se vaýa oprezno okre-nuti i Istoku i Zapadu. Meðutim, sve viãe

jaåa i ona struja, koja smatra da se Bal-kan ne moæe preskoåiti, posebno ãto su tudvije ålanice NATO-a, Gråka i Turska, teSR Jugoslavija koja kao susjed i supot-pisnik Dejtonskog sporazuma ima direk-tan znaåaj za BiH. U ovakvoj lepezi ra-zliåitih interesa ne treba da åudi sastav

BiH delegacije na Kritu. sRADENKO UDOVIÅIÑ

mirovno reãavaçe sporova i obrañaçeMeðunarodnom sudu pravde u Hagu,drugi na veñu ili maçu privræenost"evropskoj orijentaciji i evro-atlantskojintegraciji", odnosno odnosima sa EU iNATO...

Umesto toga, tekst je "razblaæen"

opãtijim formulacijama o dobroj voýi iprihvataçu principa meðunarodnog pra-va koje, kako je rekao Simitis, "ipak nijeizliãno ponoviti" i koje su ãto je na- jvaænije bile prihvatýive za sve uåesni-ke. Upravo delovi izjave koji su ispali

je Gråka nameravala da iskoristi multilat-eralnu saradçu da bi dobila poen protivregionalnog rivala Turske i primorala jeda se obaveæe na neke stvari kao ãto jeHaãki sud koje Ankara ne prihvata u bi-lateralnim odnosima. Ni jedno ni drugonije proãlo, i premijeru Simitisu je ostalo jedino da prizna da je "vrlo preuraçenoformiraçe nekog zajedniåkog organiz-

ma".On je ipak smatrao potrebnim da ob-

jasni da "naãa namera nije ni bila dastvorimo neku novu organizaciju, neãtosliåno EU", jer je za stvaraçe takvog fo-ruma potrebno imati "åvrstu osnovu,

ukazuju na to gde treba traæiti odgovor-nost za nerealne ambicije. Tim poslom sesada bave i u gråkom Ministarstvu inos-tranih poslova, gde joã nije na svim nivoi-ma iskristalisana slika o tome ãta i kakoAtina hoñe od balkanske saradçe. U ku-loarima konferencije razmeçivale su se ioptuæbe o tome da su gråki mediji "raster-ali" goste naroåito Bugarsku i Rumuni-

ju pisaçam o tome da Atina postaje"Brisel Balkana", ãto zemýe koje stremepridruæivaçu EU doæivýavaju kao novugetoizaciju, ili, u najmaçu ruku, veomazaobilazan put do Brisela pod pokrovit-eýstvom Atine. Niko nije skrivao ni to da

DoajenGotovo "oåins-ki" nastup na-

jiskusnijeg poli-tiåara regionaKire Gligorovana konferencijiza ãtampu, çe-gova smirenost irazloænost, isposobnost daperspektive balkanske saradçe stavi umnogo duæi istorijski kontekst nego ãto

je veñina prisutnih bila spremna da sh-vati, bili su povod za komentar kolegenovinara o "Balkanu viãe epoha i viãebrzina koji se sastao na Kritu". Gligor-ov kao predstavnik kontinuiteta i (pozi-

tivnih) starih vrednosti, Simitis kaomoderni reformator koji vuåe ka Brise-lu, Nano kao novi izdanak balkanskihlidera koji takoðe æuri napred, Rumuni-

ja i Bugarska kod kojih se stvari joã nisuiskristalisale, i Miloãeviñ...

ZA OKRUGLIM STOLOM: Lideri zemalja jugoistoåne Evrope

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



Miloãeviñ u Kini Trodnevni boravak na Kritu u druãtvu kolega iz najbliæeg okruæeça SlobodanMiloãeviñ je, izgleda, odabrao tek za poåetak svoje meðunarodne promocije. Naime,kako "Vreme" iz nezvaniånih ali pouzdanih izvora saznaje, veñ poåetkom iduñe sed-mice on putuje u Kinu. Kao ãef dræave Slobodan Miloãeviñ bi u tom sluåaju bio gostpredsednika NR Kine (istovremeno i generalnog sekretara kineske partije) Ðijang Ce-mina. Do ovog jugoslovensko-kineskog susreta na vrhu doãlo bi u veoma zan-imýivom meðunarodnom trenutku, neposredno nakon ãto je kineski predsednikzavrãio ameriåku turneju, a u Pekingu primio Borisa Jeýcina, (koji u Kinu putuje kra-

jem ove sedmice). Dijalog Ðijang Miloãeviñ baviñe se verovatno mnogo maçe glo-balnim svetskim temama, a znatno viãe neprijatnom stranom bilateralnih odnosa, kaoãto je jugoslovenski dug za kinesku naftu.

Miloãeviñu ñe, meðutim, putovaçe na Daleki istok u svakom sluåaju biti dobro-doãli izlet, nakon viãegodiãçe diplomatske izolacije (u posledçe tri godine putovao jesamo u Dejton i povremeno u Gråku) tokom koje je na kanabetu gledao samo one kojisu u Beograd dolazili da mu , uz stalne pretçe, samo ispostavýaju nove i novezahteve.

iskustvo i vreme proteklo u saradçi da bise utvrdio naåin na koji bi se ostvarilatakva saradça".

BILATERALA: Na marginama bal-kanskog samita odræavalo se ono ãtomnogi, na åelu sa domañinima, oceçujukao najkorisnije bilateralni sastancidræavnika od kojih se neki nisu meðusob-

no ni poznavali. Bilo je prijatnihiznenaðeça i toplih kontakata, kao na pr-vom sastanku Simitisa i Gligorova, ili,neãto diskretnije i nezvaniåno, Simitisa iJilmaza. Upravo taj, u Gråkoj najviãeoåekivani gråko-turski samit, ostao je dokraja kontroverzan, jer komentatori nisumogli da se odluåe da li je on bio uspeãanili neuspeãan. Na sastanku koji je Simitisocenio kao "pozitivan i koristan" sago-

vornici su konstatovali da postoje razlikeu pristupu hroniånim bilateralnim prob-lemima, i to je, po opãtoj oceni, bilo mak-simalno moguñe u ovom trenutku.

Ipak, u pres-centru, koji je vrveo i odstranih novinara, najveñe interesovaçevladalo je za sastanak predsednika SRJSlobodana Miloãeviña sa albanskim

premijerom Fatosom Nanoom, åije jeodræavaçe do posledçeg trenutkadræano u neizvesnosti. Dogovor o poået-ku normalizacije odnosa oceçen je kao jedini konkretan dogaðaj na samitu, bezobzira na to ãto nisu procureli detaýi otome ãta su razgovarali o Kosovu, po sve-mu sudeñi glavnoj temi skoro dvoåas-ovnog sastanka. I to o temi kojoj nije nibilo mesta u razgovorima izmeðu Beo-

grada i Tirane "bez poziva, prisustva idirektnih razgovora legitimnih pred-stavnika izabranih od naroda Kosova",kako je u pismenom dopisu albanskojdelegaciji ukazao premijer nepriznate Re-publike Kosovo Bujar Bukoãi. Na Krituse sastao svako sa svakim, ponekad bi izazatvorenih vrata apartmana hotela Kapsis

izaãli i dali zajedniåke izjave, ne posebnosadræajne, obiåno bi delegacije brifovale"svoje novinare", takoðe ne naroåitosadræajno. Delegacija SRJ je, posle prvogdana ñutaça i monopola nekih dræavnih

medija na ãture informacije, kasnije u bri-finge ipak ukýuåila i ostale medije.Sliåno su radile i druge delegacije, svakaiznoseñi svojima ono ãto smatra vaænimiz bilateralnog kontakta koji je imala. Unekim sluåajevima informacije dvejustrana su se poklapale, u nekimadrastiåno razmimoilazile ili iãle u detaýeza unutraãçu potroãçu tipa: "ukazalismo im na tekst na stranici 100 Åitankeza osmi razred osnovne ãkole" (Sofija Beogradu)... Zato moæda jedinu realnusliku o tome kako su balkanski lideridoæiveli kritski samit treba potraæiti uãatri iskrivýenih ogledala nacionalnihmedija. s

SONJA SEIZOVA

OcenaKomentariãuñi in-sistiraçe zvani-ånog Beograda natezi da je Srbija

kýuåni faktor naBalkanu, nekada-ãçi jugoslovenskidiplomata i am-basador u Vaãingtonu Æivorad Ko-vaåeviñ kazao je da je Srbija kýuåniproblem Balkana. Kovaåeviñ je ovuocenu izneo na konferenciji za novinareForuma za meðunarodne odnoseEvropskog pokreta u Srbiji, åiji je onpredsednik, u obrañaçu javnosti.Naime, Forum za meðunarodne odnose

je poåetkom ove nedeýe izrazio velikuzabrinutost zbog izuzetno teãkog

poloæaja SRJ u meðunarodnim odnosi-ma, koji se ne popravýa, veñ postaje sveteæi, sa nesagledivim posledicama pointerese zemýe. To je i razlog ãto su sebivãe diplomate i struåçaci za meðun-arodne odnose okupýeni u ovom teluodluåili na apel domañoj javnosti jer,kako kaæu, "uåesnici politiåkog æivotazemýe koriste ovu temu (meðunarodnipoloæaj SR Jugoslavije) za ob-maçivaçe javnosti i sejaçe magle uciýu skupýaça politiåkih poena".

NORMALIZACIJA. Albanski premijer Fatos Nano i Slobodan Miloãeviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


10 VREME s 8. NOVEMBAR 1997.

no ne postoji joã jedan prostor veliåineBalkana na kojem se moæe nañi tolikoraznih naroda i dræava kivnih jedni nadruge. Åak bi se moæda moglo raåunskidokazati da po broju i snazi neprijateý-stava Balkan nadmaãuje ostatak sveta.

Balkanske zemýe imaju dugu tradi-ciju gledaça u daýinu i negovaça pri-

jateýstava i saveza sa svakim drugimizuzev sa prvim komãijama. Njihovoukupno istorijsko iskustvo govori da surivali i neprijateýi stalni i bliski, obiånoizmeãani na istoj teritoriji, dok su mo-guñi prijateýi udaýeni, nepouzdani ipromenýive ñudi. Ovakav doæivýaj se-be, svoje okoline i sveta sigurno imaneke veze s poznatim ñeraçima neka-daãçih velikih sila uzduæ i popreko poBalkanu.

Taåno je da je ceo proãli vek pro-tekao u pokuãajima Rusije da se dokopaBosfora, ãto je Engleska jednako upor-

no spreåavala, dok su se na kopnu su-darale Turska i Austrougarska. Me-ðutim, sve ove sile suviãe su lako nala-zile klijente meðu balkanskim narodimakoji su pokazali neiscrpnu voýu zameðusobno krvýeçe i upadýiv maçaksposobnosti da vladaju sobom i pre-poznavaju vlastite interese. Ta psiho-logija detiçaste neodgovornosti za sebei podozrevaça u sve oko sebe na Bal-kanu je nadæivela, poput loãe navike,nestanak onih moñnih evropskih dvoro-va koji su tu naviku stvarali.

U ovom veku balkanski narodi su, uvelikoj meri, sami doprinosili

Duh Vremena

Veåite ærtveÃta god znaåila i dokle god stigla normalizacija odnosa s Albanijom, tone garantuje popravýaçe staça na Kosovu. Ako je Nano razboritoprepustio Srbiji bavýeçe Kosovom, to ne znaåi da ñe Miloãeviñ biti

jednako razborit i upustiti se u stvarni dijalog s kosovskim Albancima

produæavaçu svoje zlosreñne sudbineveåitih ærtava neåijih veñih interesa. Pritom ovi narodi nikad nisu poæeleli da semeðusobno upoznaju, vaýda u strahu dabi se tada maçe mrzeli. Tako svi æive soseñaçem da su okruæeni potencijalnimneprijateýima o kojima ne znaju gotovoniãta, odnosno da znaju mnogo maçenego o Rusima, Nemcima, Englezima iFrancuzima.

Balkanu je oåigledno potrebnovreme da se navikne na istorijsku no-vost da se ovde viãe ne sudaraju interesivelikih sila, jer su se te sile smaçile, aona jedina preostala, sreñom, nemanekih posebno krupnih interesa. ZaAmeriku je celo poluostrvo suviãe maloda bi se upuãtala u detaýe i dopustila da

bude sasvim uvuåena u nerazmrsivelokalne sporove. Ona bi se prema Bal-kanu najradije odnosila kao uåiteýicaprema nevaýalcima iz zadçe klupe.

Dakle, za razliku od starih evropskihsila, Amerika u Balkanu ne vidi niãtastvarno vitalno, ãto znaåi da je on ideal-no mesto za prikazivaçe uzviãenogmorala i naåelnosti ameriåke spoýnepolitike. Jedina loãa strana takvog pris-

tupa je ãto suma u ameriåkom budæetupredviðena za plemenite gestove u dale-kim zemýama obiåno nije naroåito im-presivna.

Verujem da je diskretno posredo-vaçe Vaãingtona bilo nuæan uslov zaodræavaçe samita na Kritu, gde su bal-kanski lideri demonstrirali svoju samo-stalnost i sposobnost za dijalog bezposrednika. Ako ovde ima neke ironije

ja za çu nisam odgovoran. Svet je,naime, tako ureðen da dobro shvañenasamostalnost znaåi dobrovoýno prista-

jaçe da se ona ograniåi u korist pri-padaça veñim celinama i meðunarodn-om poretku.

Priznajem da nikad nisam nauåio dase divim ovoj vrsti diplomatskih uspeha

koji se sastoje usamoj åiçenici da jeneko s nekim oneåemu razgovarao.Barem kad je ovajnaã lider u pitaçu,poznato nam je daga nikakva ruk-ovaça i prijateýska

ñaskaça nisuspreåila da posle stim istim prijateýi-ma ratuje . Uosta-lom, zar nije situaci-

ju u Crnoj Gori doveo do ivice rata, up-ravo dok je na Kritu tronuto ãirio rukeprema Balkanu i Evropi, zakliçuñi imse na veånu ýubav.

Istom logikom, i Miloãeviñev susrets Fatosom Nanom takoðe bi trebalosmatrati nekim uspehom, mada na Kos-ovu prilike nikad nisu bile gore. Albans-ki premijer nije nastupio kao zastupnikkosovskih Albanaca i izazvao je çihov

Åemu to laæno predstavýaçe i zaãto dau faãiziranoj zemýi samo predsednikbude neko drugi? Dokle da podnosimoMiloãeviña u strahu od Ãeãeýa? Zar

neko veruje da se moæe æiveti u staçupermanentne uceçenosti?

Odavno na jednom mestunije viðeno toliko prove-renih neprijateýa kao ovenedeýe na Kritu. Danas naovom ãarenom svetu sigur-

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


s VREME 118. NOVEMBAR 1997.

gnev, ãto bi Miloãeviñ, uoåi predsedniå-kih izbora u Srbiji, mogao da prikaæekao veliko dostignuñe. On je samit naKritu iskoristio i da pred kamerama ma-

lo proãeta svog novog kandidata MilanaMilutinoviña, i u tom propagandnomsmislu svakako je zadovoýen samitom.

Ãta god znaåila i dokle god stiglanormalizacija odnosa s Albanijom, to negarantuje popravýaçe staça na Koso-vu. Ako je Nano razborito prepustio Sr-biji bavýeçe Kosovom, to ne znaåi dañe Miloãeviñ biti jednako razborit i up-ustiti se u stvarni dijalog s kosovskimAlbancima. Za çega bi bilo normalnoda sad zakýuåi kako su i Albanija, iAmerika, i svi digli ruke od Kosova.On, naime, æivi s oseñaçem da je uneprekidnom ratu sa svakim, pa ako muneko napravi diplomatski ustupak – onodmah slavi ratnu pobedu. A poseban jeproblem to ãto, kad je Kosovo u pitaçu,nije nimalo sigurno da li je za Srbijuboýe da bitku za çega dobije ili izgubi.

Da li je na Kritu zbiýa otvorena per-spektiva buduñe balkanske saradçe? Iz-gledi za to bili bi veñi da je odluåeno dase otvori nekakva balkanska kancelarija,makar sa po jednom sekretaricom izsvake od zemaýa i da to obavezno budeu Skopýu, poãto je Makedonija u sa-

mom srcu Balkana, a svi veñi susedi jeugroæavaju i osporavaju. Ko ime, ko

faãiziranoj zemýi samo predsednik budeneko drugi? Dokle da podnosimoMiloãeviña u strahu od Ãeãeýa? Zarneko veruje da se moæe æiveti u staçu

permanentne uceçenosti?Niti razumem zaãto bi meðunarodniåinioci spasavali tog uceçivaåa, nitizaãto bi opozicija, koja se raspadala uboýa vremena, onda kad je imala stvar-nu priliku, sad pokuãavala da vrati pastuu tubu. Ono ãto je ostalo od nekogdemokratskog, graðanskog raspoloæeçanalazi se pod pritiskom dvostrukeucene. Osim Miloãeviña, koji preti dañe, ako Srbija odbije Milutinoviña, dokraja odvrnuti slavinu u radikalskoj gas-noj komori, tu je i Vuk Draãkoviñ kojitakoðe preti da nikad neñe prestati da seærtvuje za spas Srbije.

Draãkoviñ je politiåki potroãen viãeod Paniña i Avramoviña zajedno, ãto mu

je, verujem, i samom jasno. Jedina ul-oga koju joã moæe s uspehom da igra

jeste blokiraçe konsolidovaça ostatkademokratske opozicije, mada za tu ul-ogu ima i drugih kandidata. Ne mogu daobjasnim na åemu se dræi integritet os-obe koja govori i radi to ãto govori i radiVuk Draãkoviñ. Bojim se da je od çegaostalo joã samo odelo, a to ñe teãkopobediti na izborima, makar ga podræala

cela opozicija. sSTOJAN CEROVIÑ

narod i jezik, ko granice, ko teritoriju.Ali, niãta od toga. Balkanski lideri

samo su se malo potrudili da popravesliku o sebi u oåima ostatka sveta. To se

nuæno najviãe isplatilo upravoMiloãeviñu koji je najviãe i doprineo po-toçem srozavaçu i brukaçu Balkana.Kakvi su da su, ostali balkanski dræavni-ci su u çegovom druãtvu mogli izgle-dati samo gore, dok za çega vaæi obr-nuto. Ko god ga primi u druãtvo, åinimu uslugu.

Izgleda da su Ãeãeýevi izborni uspe-si ipak pomogli Miloãeviñu da malozbuni spoýni svet, isto kao i ovdaãçuopoziciju. Sad bi svi da zaæmure na sve,pojedu ãto se ne jede, podnesu nepod-noãýivo, samo da se Ãeãeý zaustavi.Neñu da kaæem da je meni baã svejedno,ali ne vidim ni zaãto svi toliko æure dapopuste pred tom Miloãeviñevom ucen-om. Jer, Ãeãeý je prvenstveno çegovproblem i, ako nije kasno, samo bi onbio u staçu da ga zaustavi. A ni poåemu se ne vidi da on to ozbiýnopokuãava.

Ãeãeý moæe da pobedi na izborimasamo pod uslovom da je Srbija veñ sas-vim spremna za çega. Ako je to nekavrsta faãizma, ako je ova zemýa veñ utakvom staçu, onda viãe nije toliko

vaæno ni ko je predsednik. Åemu tolaæno predstavýaçe i zaãto da u

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



Intervju: Milan Beko

Srbija u rukamaprivatnikaSrpski ministar za privatizaciju odgovara na pitaça o novom Zakonu,

"Geneksu" i "Progresu", prodaji PTT-a, aranæmanima sa Rusima iKinezima, vlastitom preduzeñu "Dibek", te o moguñnosti da postane

predsednik srpske vlade"VREME": Zavrãili ste veliki po-

sao; da li vam je, konaåno, laknulo?BEKO: Ne. Oseñam se i daýe napeto.

Stupaçe Zakona na snagu je tek uvod uozbiýan posao. Donosi viãe obaveza, anipoãto relaksaciju. Ali mi je, naravno,drago ãto smo na liniji reformi zavrãili

jedan vaæan korak.Svi vas sad jure, naroåito stranci, åi-

ni se...Pa i oni se interesuju, poãto ovaj pros-

tor identifikuju kao joã nezasiñen...Prodat, mislite?Moæe i tako. Deo kapaciteta koje ima-

mo, infrastrukturnih i krupnih sistema,nije stavýen na træiãte – prodat, ako viãevolite – a oni traæe prostor kako bi obezbe-dili svoje pozicije za ulagaçe.

Vidite li vi ovaj zakon i prateña do-kumenta kao neãto ãto je bez greãke, ili je sve to rezultat neåega ãto je u datimokolnostima i u ovom momentu bilo re-alno moguñe?

Ovako ozbiýan Zakon, koji nepovrat-no opredeýuje tok nacionalne ekonomije,uvek se donosi uz ekonomski i politiåkikompromis. Zakon koji meça sudbinusvih preduzeña i oko åetiri do pet milionagraðana ne moæe da bude jednostavan, jerpraksa prevaziðe i najmaãtovitijeg zakon-odavca. Ono ãto je vaæno jeste da mi,tokom çegovog donoãeça, nismo bili op-tereñeni liånim i profesionalnim sujetamada se niãta ne moæe meçati. Neñemo bitini prilikom çegovog sprovoðeça;meçañemo ga, prilagoðavati trenutku.

Ali, promene nisu dobre, unose ne-sigurnost u pravni sistem...Ako mislite na retroaktivne zakone,

slaæem se. Ali, govorim o tome da setokom sprovoðeça moæe pokazati potre-ba da se neke pozicije uåine efikasnijim. Upoåetku moramo da budemo oprezni, akad veñina preduzeña uðe u proces trans-formacije Zakon ñe biti dograðivan. Uz to,mi moramo da napravimo åitavu infras-trukturu koja ñe pratiti zakon. Recimo, dokraja godine treba da se konstituiãe

Akcijski fond Srbije.Samo na to mislite?Naravno, mislim na dogradçu insti-

tucija koje prate jedan ovakav zakon, akoje su u çemu samo naznaåene. One tre-ba da stvore i reguliãu træiãte akcija.

Moæe li se reñi da je bilo kompro-misa u donoãeçu zakona u odnosu naono ãto su æeleli, recimo, zagovornici to-talne i brze privatizacije i ono za ãta suse zalagali oni koji su smatrali da zakonne treba da bude obavezujuñi, niti daunosi vremenska ograniåeça?

Generalno, naravno. Kompromisi åinesastavni deo rada u Ministarstvu i Vladi.Ovde niko nije nezavisan i sasvim samo-stalan. Ministri su samostalni u okvirusvojih nadleænosti, ali ovakav zakon pre-vazilazi nadleænost jednog ministarstva,åak i Vlade; Skupãtina ga usvaja. A tajkontekst uvek podrazumeva odreðene ko-mpromise. Mi smo, pre svega, napravilikompromis sa realnoãñu. Moje liånonestrpýeçe ili strpýeçe da se efekti ovogzakona osete u kratkom roku je jednastvar, a druga je zadovoýeçe nacionalnihprioriteta kad je u pitaçu prestrukturiraçe

privrede. Oni podrazumevaju da i firmebudu spremne da taj proces sprovedu naadekvatan naåin.

oýe smo se udali no ãto smose nadali! Bio bi to moæda naj-saæetiji utisak nakon zavrãnogprezentiraça paketa propisakoji reguliãu proces privatiza-

cije druãtvene/dræavne imovine u Srbiji,obavýenog proãle nedeýe u Privrednojkomori Srbije, dan uoåi stupaça na snaguZakona o vlasniåkoj transformaciji. Na

takav zakýuåak navodi i konaåno objav-ýivaçe spiska preduzeña koja ñe vlas-niåku strukturu meçati pod pokroviteý-stvom dræave (takozvana transformacijapo posebnom programu), koji je, madaduæi nego ãto bi struåçaci æeleli, ipak is-pao krañi no ãto su mnogi oåekivali.

Posle jedinstvenog iskustva sa hiperin-flacijom, koja se meri istorijskim prese-danima, i sa Avramoviñevim programomçenog zaustavýaça u roku od 24 åasa,iskorak ka privatizaciji sigurno je na-

jznaåajniji ekonomski dogaðaj u ovoj ze-mýi bar tokom posledçe decenije ovogaveka (a moæda "i ãire").

Tim povodom "Vreme" objavýuje in-tervju sa Milanom Bekom, ministrom uVladi Srbije za ekonomsku i vlasniåkutransformaciju, åovekom koji je pomnogo åemu bio, ako ne kýuåna, ono barcentralna figura kreiraça pravila igre pokojima dobar deo srpske privrede treba inominalno da preðe u privatne ruke. Doçega, u smislu vremena utroãenog uåekaçu, nije bilo lako doñi, jer je ovajmladi (36 godina, oæeçen, dva sina) bi-znismen – ministar, prirodno, trenutno

jedan od najzauzetijih i najtraæenijih ýudiu Srbiji.

B

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



koriãñeçe resursa i ekoloãku zaãtitu.Ãta je sa dræavnim preduzeñima,

postoji li interesovaçe za çihovuprodaju?

Kompanije iz Nemaåke, Engleske i

Italije veoma su zainteresovane i za NIS iza EPS. Posebno za EPS. Mi prvo treba dapreispitamo çihovo poslovaçe; to trenut-no i radimo. Pre ulaska u privatizacijumoramo napraviti program çihovog pre-strukturiraça i procenu vrednosti. Uz pre-ispitivaçe çihovog poslovaça, ãto tre-nutno radimo, postañe jasno da li je dræavanajboýi gazda i da li raspolaæe sredstvimapotrebnim za çihovu modernizaciju.Liåno ne sumçam da ñe u tom programubiti puno mesta za strane investicije, ula-gaça... prevashodno ulagaça u delovesistema.

Deo PTT-a je veñ prodat, ali se nevidi ãta je Srbija dobila, sem para.

Pa je li to malo?I to je odgovor...A pored para je dobila i mesto u inves-

ticionom svetu, ugled se poåeo vrañati sa-mom åiçenicom da su ovde doãle dveznaåajne svetske kompanije.

Poãto su dale pare, ãta su te ko-mpanije dobile? Italijanski profesorEnriko Kolombato misli da je to za çihloã posao i da postoje neke tajne klauzu-le ugovora koje ñe nas iznenaditi.

Te dve kompanije su dobile træiãte.Ovo je vreme pozicioniraça, vreme kadkupujete træiãte za buduñnost.

Kupile su monopol?Nisu kupile monopol. Kupile su

poziciju da u ovom delu sveta budumnogo konkurentniji u buduñnosti negodrugi koji ñe morati da izgraðuju infras-tukturu da bi bili prisutni. Nema tajnihklauzula.

Italijanski profesor smatra da je posaonepovoýan za Italiju, a naãi "profesori"misle da je nepovoýan za Jugoslaviju.Neki naãi ekonomisti su se javili sa idejom

da je ugovor nepovoýan, jer je reå o naãimparama koje su se u stvari, oprale, krozSTET i tako daýe. Pa zar zaista mislite daimamo takav uticaj da dve svetske ko-mpanije navedemo na tako neãto kao ãto

je praçe nekih naãih para?Zaãto se na spisku preduzeña koja se

privatizuju po posebnom programunaãao jedan "Geneks", a nisu "Pro-gres" i "Ineks", iako su te kuñe sliåne?Ima li to neke veze sa tim ko je direktortih firmi?

Nismo iãli po kriterijumu sliånosti, nipo tome ko je direktor, veñ po analizi çi-hovih poslovnih rezultata. Ako ste uzelibaã taj primer, moram da vam kaæem da

postoji bitna razlika izmeðu "Geneksa","Ineksa" i "Progresa". Vrednost spoýnotr-govinskih kompanija åini çihova mreæa,kadrovi, kreditne linije, poslovi, pa i im-ovina. Sankcije su najviãe pogodile

"Geneks", jer je bio orijentisan na zemýeDalekog, Bliskog i Sredçeg istoka i nazemýe zapadne Evrope i Amerike. "Ineks"i "Progres" su dominantno bili osloçenina Rusiju. "Geneks" je u ovom momentunajugroæeniji; çemu je ostala znaåajna in-frastruktura, ozbiýna imovina u zgradama,na Kopaoniku, u "Aviogeneksu"... Zbogtoga mislimo da je potrebno da dræava imabliæi uticaj na çegovu svojinsku transfor-maciju.

Gospodine Beko, preduzeñe "Di-bek", åiji ste vi suvlasnik, zbog "Rapi-da", u sporu je sa Agencijom za vlas-

niåku transformaciju, koja sada, kaodirekcija, prelazi u nadleænost vaãegministarstva. Poãto vi u tome imate liåniinteres, kako ñe se taj spor sada razreãi-ti, s obzirom na to da ste na drugoj stra-ni vi sada ãef ýudima iz Agencije?

Pre odgovora da vam objasnim. Ja samvlasnik dela akcija preduzeña "Medtrejd"sa Bahama, koje ovde ima tri preduzeña:"Dibek", "Rapid" i "Dimonta". U sporu saAgencijom je "Rapid".

Vaãe pitaçe provocira i pitaçe konf-likta interesa. Ali ono je samo pitaçe na

prvi pogled, jer sve zavisi od toga kako se

vi postavite. Kad su stvari principijelnopostavýene, konflikt interesa ne postoji. Inaåin na koji ñu se postaviti u celoj stvari

jedini je ispravan. "Rapid" je tuæio Agen-ciju i neñe odustati od tuæbe, jer bi sve su-

protno bilo åisto licemerstvo i ne bi bilona relaciji poslovnih interesa "Rapida".Stvar je u nadleænosti suda, oni su neza-visni i dañe reãeçe. Ako spor, kojimsluåajem, bude u korist "Rapida", Direkci-

ja, odnosno Ministarstvo postupiñe naidentiåan naåin kako postupa i u drugimsluåajevima – æaliñe se Vrhovnom sudu.Vidim vaã smeãak; kako god to vama dadeluje, stvar je principijelna i pre-pustiñemo sudovima da presude.

Nemam razloga da ne verujem dañete vi principijelno postupiti. Ali, zarveñ situacija da na dva koloseka o istoj

stvari odluåujete nije åudna i provoka-tivna?

Nisam na dva koloseka u istoj stvari.Ukoliko bi u æivotu stvari mogle da budureãene samo na jedan naåin, kako visugeriãete, odnosno da budu izbegnute svemoguñnosti konflikta interesa, onda bi uministarstva mogla da ulaze samo deca,koja nikada nisu radila pa nigde nisu ima-la interesa.

Ali, zar ne mislite da u Vladi Srbijesedi previãe ýudi kod kojih dolazi dokonflikta interesa?

Pa, ja vam kaæem, åiçenica je da ýudi

dolaze iz prakse, ãto je dobro.Mogu da ostave druge poslove kad

doðu...Ostavili smo svi. Mislite li da je Karter

prodao svoje plantaæe kad je u Americipostao predsednik?

Preuzeo ih je, mislim, çegov brat...

Mislite li da je Karterprodao svoje plantaæe kad

je u Americi postaopredsednik?

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



I kod mene je takav sluåaj.Kod svih ålanova Vlade je, uovom momentu, takav sluåaj.Kod mene je bilo lakãe, jer je mojodnos regulisan akcijama predu-

zeña i ja nemam nikakvu formal-nu funkciju. Administrativneposlove vodi ugledna ãvajcarskafirma i ja sam morao sve svojepotpise da povuåem i sve funkcijeda zamrznem.

Ali, nije u tome problem.Problem je u tome da li je sistemtako izgraðen da provodi adek-vatnu i nezavisnu kontrolu.

Je li izgraðen?Nije. Ali se izgraðuje. Znaåi,

nije problem u tome da li ja ilibilo koji drugi ministar moæe doñi

u situaciju da ima neki konfliktinteresa. To su moguñe situacije.Pitaçe je da li je sistem takoizgraðen da predupredi negativneishode po druãtvo i dræavu kad seneko naðe u takvoj konkretnojsituaciji. Mi smo na putu daizgradimo taj sistem i izgraðu-

jemo ga i u ovom trenutku. Nijekao na Zapadu, ali åiçenica je dami iz jednog sistema privre-ðivaça idemo u drugi i da gradi-mo odgovarajuñe institucije. Da li

smo i u drugim domenima uradilisve kao na Zapadu? Nismo. Da li je naãa opozicija na nivou za-padne? Nije. Da li je...

...naãa vlast na nivou za-padne? Nije...

Pa, generalno u mnogo åemuimamo ãta da uradimo, ali imamodobre namere. Reå je o åiçenici dahoñemo, ãto je bitno polaziãte u celoj priåi.

Mnogi su bili iznenaðeni kad ste senedavno pojavili na konferenciji zaãtampu na kojoj se govorilo o takozvan-om gasnom i naftnom aranæmanu sa

Rusijom i Kinom. Kakve to veze ima savaãim ministarstvom?To proizlazi iz delatnosti ovog mini-

starstva. Ono se dominantno identifikujekao ministarstvo za privatizaciju, a reå je oMinistarstvu za ekonomsku i vlasniåkutransformaciju. Nadleæni smo za ekonom-sko prilagoðavaçe uopãte, i na mik-roplanu i na makroplanu. A ti poslovi saRusijom i Kinom, gasni i naftni aranæmanikako ih popularno zovemo, moæda jesudva najznaåajnija posla na dræavnomnivou. Kad su nastali, bili su velika pomoñnaãoj ekonomiji, prvo sa stanoviãta snab-devaça energentima, a, drugo, imali smorobno pokriñe za postepeno poveñaçe

novåane mase, åime smo izbegli recesijuzbog åvrste monetarne politike. Imali suznaåaj i u stabilizaciji socijalne funkcije, ato objaãçava otkud dug koji je nastao.

Bila je to velika greãka...Nije, to je bila nuænost. Lako je biti

ekonomista kad imate finansijsku pod-logu. Voleo bih da vidim kako bi tikritiåari reãili funkcionisaçe dræave kojanema devizne rezerve, kojoj su uvedenesankcije, koja nema svoje dijamante, naf-tu, gas i tako daýe.

Ne bi zemýu doveli u takvu situaciju...

Mislim da ñe se rezultati uspeha ovevlade izuåavati na mnogim katedrama zaekonomiju na svetskim univerzitetima.Cena koju smo svesno prihvatili da plati-mo je tolerisaçe, da tako kaæem, od-loæenost plañaça ili, ako hoñete,neplañaça odreðenom broju preduzeña.Sada, kad je zavrãen taj period, mi smo

reãili da taj bilans uåinimoåistim i uvodimo oãtar ekon-omski rez, pa insistiramo napokriñu novih isporuka gasa,uz reprogram dugova.

S obzirom da se uskorooåekuje nova vlada, ima li,tim povodom nervoze me-ðu sadaãçim ålanovima?

Postoji samo dnevna ner-voza koja prati svakodnevneaktivnosti.

Nema nervoze oko togakuda ñe ko da ide, ãta ñe koda radi?

Ja to ne oseñam. Ceo danradim u Vladi i viãe vidimonu tekuñu problematiku,nego kadrovske i personalne

projekcije i nervozu koja iztoga proistiåe.

I vaãe ime se pomiçe ukrugu kandidata za budu-ñeg premijera...

Ne razmiãýam o tome. U javnosti se piãe o najra-zliåitijim stvarima. Dosadsam video mnogo kandidataza predsednika Vlade. Na-ravno, ako je to potvrda zaangaæovaçe i uloæen trud,svakom, mislim, prija da to

åuje, ali iza toga ne stoji real-nost. Uostalom, kad kod nashoñete nekoga da ruãite,samo ga kandidujte za pred-sednika Vlade. Moja namera

je da brzo budem nazad ufirmi, a drago mi je ãto samimao priliku za ovih deset

meseci da steknem ovakvo iskustvo, anadam se da sam i neãto doprineo.

Znaåi li to da biste odbili takav pred-log?

O takvim predlozima se mnogoozbiýnije razmiãýa. Bitan je program i

konsenzus oko çega, pa personalnareãeça, jer predsednik ne moæe mnogobez cele vlade. To mora da se gleda kaocelina. Direktan odgovor na vaãe pitaçe

je: da.Opozicija sada pravi vladu u senci.

Moæete li sebe da vidite na tom spisku?Ne, ne vidim se na tom spisku.A ãta mislite o programu G-17?Podræavam neke elemente programa

G-17, naravno. Taj program nije senzacio-nalan, ima svojih slabih i dobrih taåaka.Ali mislim da u ovom trenutku Vlada i ek-spertski tim koji nas prati mogu da dajuboýi program. s

VESNA KOSTIÑ

Ja sam vlasnik dela akcija preduzeña"Medtrejd" sa Bahama, koje ovde imatri preduzeña: "Dibek", "Rapid" i"Dimonta"

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



Izbori u Srbiji

Nevidýiva kampaça U trenutku dok u SPS-u prikupýaju potpise za Milutinoviñevukandidaturu, dok u SPO-u prikupýaju podrãku demokratske opozicije

za Draãkoviña, a u SRS-u nove recepte za Ãeãeýevu tortu, åini se daoptimizam lidera radikala zaista nije bez osnova

niåkim predsedniåkim kandidatom, malo kobi se dosetio da Srbiju 7. decembra ponovoåekaju izbori na kojima bi trebalo popunutiupraæçeno mesto predsednika dræave.Taåno mesec dana pre ovih izbora, intenzitetkampaçe svih zvaniånih i poluzvaniånihpredsedniåkih kandidata toliko je nizak daponekad izgleda kako prave kampaçeovoga puta moæda neñe ni biti. Ne zna se (au ovom trenutku se åak ni ne nasluñuje) ko-liko bi kandidata uopãte moglo da uåestvuje

u novoj predsedniåkoj trci. Za sada se svevrti oko Vojislava Ãeãeýa, Milana Miluti-noviña i Vuka Draãkoviña, ãto joã ne znaåida broj predsedniåkih kandidata u Srbiji nemoæe na kraju da premaãi broj uåesnika up-ravo odræanog çujorãkog maratona. Ne znase takoðe ni ko ñe sve bojkotovati naredneizbore i hoñe li bojkot biti pasivan.

Mesec dana uoåi proãlih neuspelih pred-sedniåkih izbora, kandidati su veñ navelikoãpartali Srbijom i dræali predizborne mit-inge, dok su se u isto vreme çihove pristal-ice gotovo svake noñi makýale po beograd-skim ulicama lepeñi postere svog, ili cepa-

juñi postere protivniåkog kandidata. Ovogaputa niko joã niãta ne lepi, niti se makýa.

TROÃAK ZA JAJA: Kandidat levekoalicije Milan Milutinoviñ se, navodno, joãnije ni slikao za poster, Vuk Draãkoviñ je touåinio ovih dana, a Ãeãeý, koji ñe najvero-vatnije koristiti isti propagandni materijalkao i za proãle izbore, neñe da troãi previãenovca za novu kampaçu. Po çegovojzamisli, a i po raspoloæeçu koje vlada unu-tar stranke, najveñi izdatak radikala za oveizbore trebalo bi da budu jaja od kojih ñe sepraviti nova torta "Velika Srbija" u noñikada budu objavýeni rezultati izbora. Ãeãeý

tvrdi da ñe slavýeniåku tortu sa granicama"Velike Srbije" señi odmah posle prvog kru-

a nije beskrajnih sastanakadela srpske opozicije koja i

daýe (po svemu sudeñi be-zuspeãno) traga za "gospodi-nom X", odnosno zajed-D

ga 7. decembra, odnosno da drugog krugapredsedniåkih izbora uopãte neñe biti.

U trenutku dok u SPS-u prikupýaju pot-pise za Milutinoviñevu kandidaturu, dok uSPO-u prikupýaju podrãku demokratskeopozicije za Draãkoviña, a u SRS-u nove re-cepte za Ãeãeýevu tortu, åini se da optimi-zam lidera radikala zaista nije bez osnova.Njega su kao favorita novih predsedniåkihizbora pomiçala i neka (doduãe retka) ispi-tivaça javnog mçeça i gotovo svi ozbiýnianalitiåari naãih politiåkih prilika koji tvrdeda bi u ponovýenoj trci istih kandidata, drVojislav Ãeãeý imao najviãe izgleda napobedu. To ãto je umesto Zorana Liliña utrku uãao Milan Milutinoviñ ne meça pre-viãe utisak kako ñe u decembru pred biraåi-ma biti maçe-viãe isti izbor. Politikolog drSlobodan Antoniñ tvrdio je pre nekolikodana u "Naãoj borbi" da je Milan Miluti-noviñ u poreðeçu s Liliñem samo "joã bleðaMiloãeviñeva kopija i treñi duplikat", zbogåega su i çegove ãanse da na izborima uspemaçe od "drugog duplikata" Zorana Liliña.

Slobodan Antoniñ spada, inaåe, meðuanalitiåare koji Vojislavu Ãeãeýu daju na-

jveñe ãanse da postane novi predsednik Sr-bije. Na pitaçe "Naãe borbe" zaãto Ãeãeý Antoniñ nudi sledeñi odgovor: "Zato ãto se

pokazalo, na svim dosadaãçim izborima, da

proseåni biraå u Srbiji (to su biraåi kojiizlaze na izbore) glasa za kandidata kojiobezbeðuje tri stvari: red, socijalnu sig-urnost i blage promene. Ne radi se o koren-itim, suãtinskim promenama, veñ o onimakoje je moguñe primeniti u datim okolnosti-ma. Po svim ovim kriterijumima, g. Ãeãeý jeu odnosu na ostale kandidate najubedýiviji".

To da je Ãeãeý najubedýiviji kandidatznaju, izgleda, i u sediãtu Evropske unijegde je sve bilo spremno da se SR Jugoslavijiukinu neke trgovinske olakãice za narednugodinu. Najava nove Ãeãeýeve kandidature iprognoze iz Beograda koje mu daju najveñe

ãanse za uspeh uåinile su da u Briselu poånenajozbiýnije da se razmiãýa o produæeçuizvoznih povlastica s nezvaniånim obra-zloæeçem kako se do srpskih predsedniåkihizbora ne sme uåiniti nijedan pogreãan korakkoji bi "pomogao Ãeãeýevu kampaçu ieventualno doprineo çegovoj pobedi 7. de-cembra".

JEDINO VUK: Na "bauk ãeãeýizma"koji kruæi Jugoslavijom za sada izgleda na-

jupornije upozoravaju u SPO -u gde se tvrdikako jedino çihov kandidat Vuk Draãkoviñ"uz podrãku ostalih demokratskih snaga uzemýi, moæe da zaustavi narastujuñi

Åaåkanje ÅaåkaO nepouzdanosti (reklo bi se åak i svojevrsnoj "ãizofrenosti") politiåke scene Srbijemoæda najboýe govore politiåki sukobi u Åaåku. Pre neãto viãe od dva meseca, kada je tadaãçi predsedniåki kandidat socijalista Zoran Liliñ dræao predizborni miting uovom gradu, grupa pristalica opozicije pojavila se u centru grada sa piãtaýkama.Zviædali su Liliñu i podræavali svog kandidata Vuka Draãkoviña, a meðu najbuånijimabio je predsednik opãtine Velimir Iliñ, tada ålan najuæeg rukovodstva SPO-a. Policija je tom prilikom prebila nekoliko demonstranata i imala puno problema da smiri Iliñakoji je zahtevao istragu zbog upotrebe sile.Samo dva meseca kasnije, Iliñ je zbog nesporazuma unutar SPO-a iskýuåen iz ovestranke i najavýuje sopstvenu kandidaturu za predsednika Srbije. Da kojim sluåajemDraãkoviñ ponovo dræi mitinge po trgovima srpskih gradova, Iliñ bi mu ovoga putaverovatno organizovao doåek sa piãtaýkama, kao nedavno Liliñu, a nije iskýuåeno dabi zbog toga ponovo imao problema sa policijom.

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



U samom SPS-u oåekuju, inaåe, da ni-kakva iznenaðeça nisu moguña u prvomkrugu i da se gotovo sigurno ide na drugikrug 21. decembra. A tada bi moglo da budepriliåno hladno, moglo bi biti i klizavo, ili

zavejano, ãto joã viãe oteæava moguñnost dana ponovýene izbore izaðe viãe od 50 odstoupisanih biraåa. U vladajuñoj partiji oåekujuzato Ãeãeýa u novom baraæu, odmah posleSvetog Nikole. Ãto se samog kandidata Mi-lana Milutinoviña tiåe, on se najverovatnijeneñe mnogo ãetati po Srbiji jer za tako neãtoi nema previãe vremena. Milutinoviñ je up-ravo stigao sa Balkanskog samita na Kritugde je neprekidno slikan iza Miloãeviñevihleða, kao nekadaãçi ministri inostranihposlova koji su na konferencijama nes-vrstanih åuvali leða Titu (naåin na koji jeRTS pokrivao Balkanski samit neodoýivo je

sugerisao da smo dobili novog Tita).U diplomatskim krugovima po Beo-gradu govori se kako bi Miloãeviñ i çegov

Izborna jedinica 12 (Kolubarski ok-rug, plus Krupaç i Ljubovija) dala jesedam poslanika za republiåku Sk-upãtinu. Leva koalicija i SPO dobili su potri mandata, dok jedno mesto radikala ka-zuje da je u zapadnoj Srbiji (uprkosÃeãeýevoj bazi uz Drinu) ostalo zdravograzuma. Zadovoýstvo ishodom izborapokazali su i leva koalicija (koja je poMiniñevom receptu pucala na åetiri po-

slanika) i "vukovci". Onda je SlobodanMiloãeviñ, koji je dao i ime levoj listi,izbrojao ãta kome pripada. Sa vaýevskeliste prolaz u skupãtinu Srbije dobili suprvi i drugi na çoj, socijalisti dr MiroslavSreñkoviñ, direktor Zdravstvenog centraVaýevo i Ljuba Davidoviñ, direktor beo-gradskog "Termoelektra", te "julovac",direktor konfekcije "Uzor" PredragSaviñ, koji se na listu ugurao kao peti.Kratki su ostali treñi sa liste, "novo-demokrata" i potpredsednik Skupãtine Sr-bije Vojislav Andriñ, kao i socijalistaLjubomir Muciñ, predsednik IO SO

Vaýevo, koji je bio åetvrti. I posle ovoga,bar zvaniåno i javno, koalicioni partnerisu pucali od zadovoýstva. U remeñeçe teharmonije bi se mogla uzeti ostavka, izmoralnih razloga, predsednika ND Duãa-na Mihajloviña, u kojoj se moglo pre-poznati i nezadovoýstvo Andriñevim zao-bilaæeçem. No, ne treba sumçati da ñeND, kao partija "pravog puta", znati daizvede i Andriña na prav put.

Ali, ako ekspoziture koalicionih partija nisu smele ni da zucnu protiv joã jed-nog mudrog Miloãeviñevog poteza, socijalista Muciñ je sebi dozvolio taj luksuz.

Nezadovoýan izvlaåeçem "tamo nekogSaviña", podneo je ostavku na ålanstvo u

zuje i kako se oæivýava privreda. Dapodsetimo, Republika podstiåe izvoznekolektive. A "Uzorovi" poslovi baã jaki,u çima su sabrani domañe sirovine,pamet i umeñe radi se o tzv. lon poslov-ima, od stranog partnera dobijeã modele imaterijal, a domaña pamet se svodi na"sedela sam za maãinom, ãila sam".

Kad se etablirao kao vanserijskidomañin i privrednik, Saviñ je æeleo da se

proveri i u politici. Na lokalnim izborima je uspeo da uðe u "klub 100", dobivãi do-voýno glasova da preðe tu barijeru. Pr-irodno je ãto je, sa takvim kapitalom, staoi na listu za republiåke poslanike. Saves-no, ne ãtedeñi se, uãao je i u izbornu kam-paçu. Sve radnike, mahom æenskogpola, sve sa zastavama, u dva navrata jespontano isterao iz fabrike na promoci- ju JUL-a i predsedniåkog kandidata Lil-iña. Poãto je sve bilo za peticu, normalno je ãto je, kao peti sa liste, uãao u Sk-upãtinu Srbije. Pogotovu ãto je za peticuizgradio i åestitarsku infrastrukturu. Joã

dok "javna sredstva informisaça" nisuznala da je Saviñ Miloãeviñev favorit,çegovo sredstvo informisaça radio"Golub", åiji je osnivaå JUL, a prvi oper-ativac bivãi milicajac Rajko Milinkoviñ nahraçeno uzornim i brojnim åestitkamasvome drugu direktoru, ponaãalo se kaosvaka ptica. Sve je prskalo od pozdrava iæeýa, za daýi uspeh u æivotu i radu dra-gog druga Saviña. Ne treba sumçati dañe dragi drug Saviñ, pofajtan i miloãñusamog Miloãeviña i supruge mu, znati dase oduæi i sebi i bazi. Kaæu, a i rezultatigovore, pogotovu sebi. Tako bi najzad

mogao da reguliãe i dræavýanstvo SRJ. sDRAGAN TODOROVIÑ

Miloãeviñevo kadrovaçe

Peti postaotreñi

Kako je i zaãto roðaku Borke

Vuåiñ pretpostavýen uzorni"julovac"

Izvrãnom i Okruænom odboru SPS-a, a naradnom mestu zvaniåno uzeo odmor. Duæi.Dok ne obere kukuruz u rodnom Komir-iñu. Roðak Borke Vuåiñ (roðene Muciñ),za javnost, nije detaýisao svoje ostavke,ostavio je drugovima da vrednuju valid-nost izborne ocene da je on "najboýi real-izator politike SPS-a" u uslovima kad jerealizacija liste poniãtila tu kvalifikaciju.Na sve ovo drugovi iz partije se ponaãaju

disciplinovano i ni o åemu disciplinovanonemaju pojma. A ko je Predrag Saviñ,miýenik izborne lutrije. U Vaýevo je, izZvornika, kaæu, stigao "jako", krajem1994. Nekako istovremeno postaje okruæniãef "julovaca" i direktor konfekcije"Uzor". Pokazuje se kao sposoban privred-nik i domañin. Mimo dozvole Direkcije zaurbanizam, legalizuje gradçu hektarskogstambeno-poslovnog objekta (u kome je isebi obezbedio skroman smeãtaj) u centrugrada. Opãtina, na kontu graðevinskog ze-mýiãta i ostalog, ostaje kratka, po træiãnimcenama, za skoro dva miliona maraka.

Kao åovek na pravom mestu, Saviñ,dobivãi sredstva iz Fonda za razvoj, poka-

predsedniåki kandidat sredinom ovog mese-ca mogli i na put do Kine. U tom sluåaju,Milutinoviñ bi imao samo nekoliko dana zakampaçu i to uglavnom preko TV-a. USPS-u razmiãýaju da "ministar", kako ga u

ovoj partiji najåeãñe zovu, u nedostatku vre-mena, prenese moæda svoje udarnepredizborne poruke na video kasetu, koja bizatim stigla u sve lokalne TV stanice u Sr-biji. Sam Milutinoviñ ne voli velike skupovepo gradskim trgovima, a protiv takve logikerade i vremenske prilike. Izvori "Vremena"u SPS-u kaæu da "ministar" ne voli previãeni razgovore po salama opãtinskih komiteta

jer se na çima partijski funkcioneri obraña- ju uglavnom onima koji ionako glasaju zaçih. A i da nije zime, Milutinoviñ bi na ma-sovnim skupovima imao malo toga da ponu-di osim da priåa o svojim putovaçima sa

Miloãeviñem. Neposredno uoåi finiãa çe-gove za sada "nevidýive kampaçe", srpskavlada je uzdrmala kurs dinara, poveñala

cenu benzina i izgleda otvorila "dominoefekat" u kome ñe uskoro pasti i sadaãçecene mesa, hleba, grejaça... Reklo bi se,idealno za kampaçu Vojislava Ãeãeýa i zaverovaçe kako Srbiji u decembru moæe iz-

gleda da pomogne samo Sveti Nikola.Pre predsedniåkih izbora, Srbiji pred-stoji i konstitutivna sednica parlamenta nakojoj bi trebalo da bude izabran i predsedniksrpske skupãtine. Ovaj novi "gospodin X"lako bi mogao da bude v.d. predsednik Sr-bije sve do proleña iduñe godine, a moæda iduæe, sve dok se (i ako se) u "Sluæbenom lis-tu" bude ponavýala informacija da su proãlipredsedniåki izbori "bili neuspeãni". Ciniciinaåe tvrde da je izbor predsednika srpskogparlamenta zato neuporedivo vaæniji od on-oga ãto ñe se zbiti 7. decembra. Sve dok sene promeni izborni zakon, ili ne postigne

dogovor da Srbijom vlada troålano predsed-niãtvo Ãeãeý, Milutinoviñ, Draãkoviñ. sNENAD LJ. STEFANOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


Ne dozvolite da

vas vreme pregazi.

Za svega 100 dinara dobiñete 35 najnovijihbrojeva "Vremena" i

10 specijalnih dodataka u Acrobat PDF-

formatu. Tu su svi tek- stovi i sve fotografije,ukljuåujuñi i nas- lovnu stranicu u boji.Na CD-u se nalaze i besplatan Acrobat-åi- taå, indeksirana baza

podataka za brzo pronalaæenje onoga

ãto vam treba i kratko uputstvo, tek da se naðe

Budite u toku!Kupite 35 najnovijih

brojeva "Vremena"

na CD-u i sve ñe

vam biti jasno!

N A R U D Æ B E N I C AOvim neopozivo naruåujem kompakt- disk sa 35 najnovijih brojeva "Vremena", 10 dodataka, åitaåem,bazom podataka i uputstvom

Ime i prezime

Adresa

Potpis

Uz narudæbenicu obavezno priloæiti potvrdu o uplati (100 dinara za jedan CD) u korist NP “Vreme” – Beograd,æiro raåun 40804-603-7-31530. Komplikovano? Doðite liåno u redakciju "Vremena", Miãarska 12 (joã bolje)

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



Dosadaãçi dug neñe biti razlog zaiskýuåeça, ali se za çega mora pribavitigarancija banke, a nove isporuke se mora- ju plañati odmah. Borislav Milaåiñ, mini-star srpskih finansija, na pomenutoj kon-

ferenciji za novinare izdvojio je gradsketoplane koje su ukupno duæne 755 milionadinara. Najviãe su zabrýale "Beogradskeelektrane" (344 miliona dinara), a u stopuih prate "Panonske elektrane" (116 milio-na), pa kragujevaåka toplana sa 72 milionadinara i novosadska sa 50 miliona. Ovakavizbor åiçenica dao je Milaåiñu zgodnupodlogu da izgrdi vlasti pomenutih grado-va, u kojima je na vlasti nesposobnaopozicija. Nisu ni spomenuti dugovi indus-trije za koje se prostom aritmetikom dautvrditi da premaãuju dugove gradova. Oniiznose skoro 900 miliona dinara, a samo je

kultni Sartid 1913 zabrazdio u dug od pre-ko 150 miliona dinara. Oni nisu pomenutizato ãto se Vlada nada da ñe privreda svojedugove regulisati u okviru barter aranæma-na. Kad je gasni aranæman dogovoren, tre-balo je da se trgovina obavi trampom, poprincipu – oni nama gas, mi çima raznurobu i usluge. Stvar je, meðutim, posrtalaod samog poåetka. Doãle su sankcije iusled niza nepovoýnih okolnosti naãaprivreda je dospela dotle da je ono ãto seRusima nudi skupo, ali zato bar niãta nevaýa. I onda kad bi Rusi neãto da uzmu, mi

novac, ali to ipak neñe biti dovoýno.PREUSKO GRLO: Onda je Vlada 1.

novembra donela uredbu kojom seutvrðuje posebna naknada nameçena is-plati penzija. Na domañu sirovu naftu sada

se plaña 177,5 dinara po toni, a na sve vrstebenzina, dizel- goriva i loæ uýa dinar po lit-ru. Tako sada na "dræavnim" pumpamaobiåan benzin umesto 3,30 dinara koãta4,70, a super je sa 3,65 (Jugopetrol),odnosno 3,70 dinara (Beopetrol) poskupeona pet dinara. Bezolovni benzin je sa 3,55(3,60) dinara poskupeo na 4,95. To znaåida su ovi naftni derivati poskupeli za 1,35do 1,40 dinara, a ne dinar po litru. To jezato ãto je poveñana i rafinerijska cena naf-te, a time i poreska osnovica, za u proseku15 posto, ali su zato smaçene naknada zaputeve i maræa, pa je dizel poskupeo za

samo devedeset para po litru.Deficit Fonda PIO ñe, procenio je çe-gov Upravni odbor, do kraja godine bitiãest milijardi dinara. Za redovnu isplatupenzija potrebno je oko 1,3 milijarde di-nara meseåno. Na raåun Fonda prispe okomilijardu dinara meseåno. U toj sumi up-late doprinosa za penzijsko i invalidskoosiguraçe, baziånog prihoda Fonda, uåest-vuju sa maçe od 40 posto, jer kad bi svidoprinose uplañivali redovno, to bi u okto-bru iznosilo samo oko 400 miliona dinara.Vlada proceçuje da ñe ovaj novi izum naæiro raåun Fonda dodati po 250 miliona di-

nara meseåno. Skeptici proceçuju da ñe tasuma biti znatno maça, jer ñe viãa cenaodbiti kupce i povampiriti crno træiãte ben-zina. Kako sada stvari stoje, za priliv tihsredstava Fondu postoji jedna velikaprepreka. Naime, ãto se Rusa tiåe, dugovi jugoslovenskih potroãaåa su, u stvari, dug-ovi Progres gas trejdinga Gazpromu.Preduzeñe Progres, koje je suvlasnik Gastrejdinga i ima direktora koji se zove Mir-ko Marjanoviñ, na to gleda drugaåije. Zaçih su to pare koje je çima duæna Naftnaindustrija Srbije, koje distribuira uvoznigas potroãaåima. A Naftna industrija Sr-bije, u åijem su sastavu i Jugopetrol i Naft-agas, koji prodaju benzin, i rafinerije uPanåevu i Novom Sadu, koje benzin prave,svega ima napretek, ali poseduje samo jedan æiro raåun, samo jedan kanal za ul-azak i izlazak novca. Tuda, znaåi, morajuda proðu sve one "benzinske" pare za pen-zije. A taj kanal je, kaæu sindikalni izvori, joã proãle godine zajazio pomenuti direk-tor pomenutog preduzeña, pa ono ãto se naraåunu skupi, a to je pre svega novac odprodaje benzina, uglavnom odlazi Progresgas trejdingu na ime duga NIS-a za gas.

Samo je benzin bio suviãe jeftin, pa je nov-ca bilo nedovoýno. Sada je i to sreðeno. sZORAN B. NIKOLIÑ

ih zavlaåimo mesecima posle isteka svihdogovorenih rokova isporuke. Zato suovoga puta traæili da im se 93 miliona dola-ra isplati u gotovom, u åetiri meseåne rate.Ostatak duga treba isplatiti izvozom robe i

graðevinskim radovima. Poãto se skupãtinesrpskih gradova ne bave neposredno zidar-skim radovima i ne proizvode niãta osimproblema, od çih se oåekuje keã. Trebaskupiti 550 miliona dinara do kraja godine.

Gradske vlasti su krenule da se koprca- ju. Prvo su vratili loptu dræavi, optuæujuñi je zato ãto se Sartid davi u gasu, iako pravisamo gubitke, a za grejaçe Beograðanagasa nema. Onda je poåelo meðusobno op-tuæivaçe za nenamensko troãeçe sredsta-va. Novoformirana beogradska vlada usenci optuæila je "Infostan" da ne uplañujepare naplañene od graðana na ime grejaça

"Beogradskim elektranama", a ovi suodgovorili da to nije istina i da su "Elek-trane" same krive ãto graðani neurednoplañaju komunalije jer neplatiãama neukidaju grejaçe.

Iako srpske toplane redom diæu cenegrejaça, teãko je poverovati da ñe graðanikoji nisu mogli da plate jeftinije grejaçemoñi da plate skupýe. Beograd i joã nekigradovi ponudili su da deo duga oduæenekretninama, a u Novom Sadu je veñ sk-lopýen jedan takav aranæman. Nekretninetek treba prodati da bi se skupio potreban

Bratski zagrýaj Rusija je poåetkom oktobra Jugoslaviji odobrila robni kredit u vrednosti od 150 mil-iona dolara. Kako je saopãteno, nakon sednice savezne vlade 14. oktobra, odobrenikredit jugoslovenska strana koristiñe naredne dve godine za plañaçe uvoza ruskeopreme, robe i usluga u oblasti energetike, gasne privrede, rudarstva i metalurgije, i udrugim sektorima od obostranog interesa. Kredit je zapravo ruski udeo u izgradçi gas-ovoda koji ñe iz Bugarske uñi u juænu Srbiju.

I deo duga za gas koji je Rusija isporuåila Jugoslaviji pretvoren je u deonicebuduñeg gasovoda. Jugoslovenskim partnerima je u to ime oproãteno 45 miliona dola-ra. Jugoslovenski premijer Radoje Kontiñ ñe u drugoj polovini novembra razgovaratiu Moskvi sa ruskim premijerom Viktorom Åernomirdinom i centralna tema razgovo-ra biñe ekonomska saradça izmeðu dve dræave i poveñaçe robnotrgovinske razmene,

koja, kako se oceçuje, u posledçem periodu stagnira. Do kraja ove godine oåekuje seobim razmene od oko 800 miliona dolara, a proceçuje se da bi mogao da iznosi okodve milijarde dolara.

Zanimaçe ruske strane za saradçu sa iscrpýenom jugoslovenskom privredomkoja nije u staçu da poãtuje finansijske obaveze moæe se dobrim delom objasniti pred-stojeñom privatizacijom, jer ñe Rusija moñi da u zamenu za neisplañene dugove traæiakcije srpskih preduzeña.

Izvori ruske vlade tvrde da je Rusija ostala pri stavu da ne treba razmatrati pitaçedugova izmeðu bivãih dræava SSSR i SFRJ, koje pokreñe SR Jugoslavija, sve dokbivãe jugoslovenske republike ne reãe pitaçe sukcesije na uzajamno prihvatýiv naåin.Raspadom SSSR, Rusija je preuzela klirinãki dug prema SFRJ od dve milijarde dola-ra. Kako javýa Beta, pitaçe duga Rusija nije æelela da razmatra ni prilikom nedavneposete Moskvi srpskog premijera i direktora Progresa Mirka Marjanoviña i potpred-sednika jugoslovenske vlade Nikole Ãainoviña. Marjanoviñ i Ãainoviñ su tada pred-

loæili da se dug SRJ prema ruskom Gaspromu za isporuåeni gas "prebije" sa delomruskog duga bivãoj SFRJ.

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



v

onda, vele, "na videlo izañi velike muñkevezane za nelegalan prenos novca iz SRJ uGråku i Kipar, za kraðe novca u aferiprodaje kanadera (8 miliona 400 hiýadadolara) kao i za teãke zloupotrebe okoadaptacije zgrada ambasade u Atini i kon-zulata u Solunu (potroãeno bez ikakvekontrole 3 miliona dolara)".

Tako je iz tame zaborava izronila zan-imýiva afera o kojoj je "Vreme" pisalo juna ove godine. Reå je o åetiri aviona tipaCL-215 canadair, specijalizovana zagaãeçe poæara, vlasniãtvo poåivãe SFRJugoslavije, nabavýena poåetkom osam-desetih godina i predata na upotrebu Pro-tivpoæarnoj avio-eskadrili Jugoslovenskogratnog vazduhoplovstva i protivvazduãneodbrane (JRV i PVO). Vojska ih je izna- jmýivala za gaãeçe poæara u Primorju (na-

jåeãñe u Hrvatskoj), da bi tokom 1991. go-dine, sa zadarskog aerodroma gde im jebio letçi stacionar, bili prebaåeni na tivats-ki aerodrom. Jula 1992. godine preuzeo ih je JAT, ugovorom o prenosu sredstava saSaveznim sekretarijatom za pravosuðe iupravu.

Do oktobra 1995.godine – dakle uoåiDejtonskog sporazuma – avioni leæe naSuråinu, a onda se kradom prebacuju zaSolun i Eleusinu, sve pod laænim åeãkimoznakama. Ko zna kako, avione je od JAT-a preuzela kiparska "divåa" firma "Stig-man Air Support Ltd", åiji su vlasnici bivãi

zamenik direktora JAT-a Milan Æikeliñ iGrk Vasilis Hristodulu. Baã u to vreme,oktobra 1995. godine, ministarski savet

ambasade SR Jugoslavije u Atini g.VladaBoæiñ joã pre nekih ãest meseci uspeo je daprokocka u tamoãçim kazinima sumicu od jedva 150 hiýada maraka dræavnih para.Zlobna i sitniåava domaña javnost odmahñe pomisliti da je åovek uhapãen, da je ot-puãten, ili da mu se neãto sliåno desilo. Ni

pomena o tome. Kako tvrdi "maça gruparadnika SMIP-a", "kraða je zataãkana, aBoæiñ Vlada je bez suspenzije, disciplin-skog i kriviånog goçeça vrañen u zemýu,gde je primao platu do 31. 10. 1997. god-ine, kada je (nezvaniåno), dao sporazumniraskid radnog odnosa".

LAK ODGOVOR: Autori prijave up-uñene policiji tvrde da je Boæiña zaãtitioliåno jugoslovenski ambasador u GråkojMilan Milutinoviñ koji je, vaýa se podseti-ti, istovremeno i ministar inostranih poslo-va i kandidat vladajuñe koalicije na pred-stojeñim popravnim izborima za predsed-

nika Republike Srbije. Pitaju se zaãto, iodmah daju odgovor da se to lako moæeutvrditi hapãeçem Vlade Boæiña, jer ñe

rbijom ovih dana vlada sveopãta gladza devizama. Nemaåka marka na uli-ci opasno preti da se pribliæi vred-S

nosti od pet dinara, banke utrostruåuju svoju proviziju za prodaju zdrave valute, anarod gleda da preæivi. Vest da je nekakavhrabri investitor iz inostranstva uloæio

nekoliko miliona ili nekoliko stotina hiýa-da maraka u domañu privredu zasluæujepozamaãan prostor u svim dræavnimmedijima, za razliku od ranijih, sreñnijihvremena (ko je pomenuo Antu Mark-oviña?), kada su o triåavim svoticama is-pod stotiçak miliona tek ponekad pisalefabriåke novine. U jugoslovenskoj ambas-adi u Gråkoj, izgleda, joã se neguje stari,hvale vredan prezir prema sitniãu u stilu:"Ãta zna dete ãta je 150 hiýada maraka, odeu kockarnicu i izaråi".

Ako je verovati pismu koje je potpisao"maçi broj radnika Saveznog ministarstva

inostranih poslova" i koje je ovih dana up-uñeno "Sektoru za suzbijaçe privrednogkriminala" MUP-a Srbije, raåunopolagaå

Afere

V.I.P. pokroviteýPrijava zbog lopovluka u ambasadi SRJ u Atini

D R A Ã K O G A G O V I Ñ

KO ÑE IH PROVERITI:Zgrada MIP u Beogradu

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



tadaãçeg gråkog premijera Papandreuaodobrava 24,4 miliona dolara za kupovinutih aviona, ali tek poãto je posliñ dogo-voren na najviãem nivou – u razgovoru Pa-pandreua sa predsednikom Srbije Milo-

ãeviñem. Zbog ekonomske blokade Jugo-slavije posao je obavýan preko posrednikakoji su se tako debelo ovajdili, da se post-avýa sumça nisu li avioni namerno pro-dati pre skidaça sankcija baã zato da biprodaja morala da ide preko posrednikakoji skidaju kajmak. Kukçava VojskeJugoslavije u pismu gråkoj armiji da suavioni u stvari çeni i da se mogu prodatisamo preko ovlaãñene (privatne) firme"Target" ignorisana je; februara 1997. god-ine gråka dræava dobila je 4 aviona, 13rezervnih motora i oko tri i po hiýade ko-mada raznovrsne opreme; gråka ãtampa je

vriãtala da su dræavne pare potroãene naavione åiji je vlasnik neko drugi (VJ) ipodseñala na to da i ostale republike stareJugoslavije polaæu pravo na deo od prodaje tih letelica koje su u stvari imovina bivãefederacije, te da ñe Gråka moæda morati içih da obeãteti... U Srbiju je, prema grå-kim izvorima, stiglo 16 miliona dolara. Os-talih 8,4 miliona otiãlo je na provizijeraznim "slobodnim umetnicima", a gråkabulevarska ãtampa proziva ambasador-ministra Milana Milutinoviña da je po-gurao posao. Po nekim drugim, domañimizvorima, u Srbiju nije stiglo niãta. Zan-

imýivo je da "maçi broj radnika SMIP-a"u svom pismu navodi taånu sumu koja ne-dostaje – 8,4 miliona.

STRAH: Autori pomenutog pisma joãpodseñaju da je blagajnik Boæiñ "pre odlas-ka na duænost u Atini, pokrao u dva-trinavrata blagajnu SMIP-a i da je ambasadorM.M. tu kraðu okarakterisao kao poza- jmicu, ãto je omoguñilo da Boæiñ ostane idaýe na duænosti raåunopolagaåa". Dodaju joã i da je maçak utvrdila ekipa finan-sijskih radnika SMIP "u sastavu RajaåiñPredrag i Panteliñ Branislav, kao i ot-pravnik poslova u Atini Ãkopeýa i da suoni sauåesnici u prikrivaçu kraðe".

Na kraju ovog pisma upuñenog policijiautori opravdavaju svoju anonimnost opas-nim vremenima u "kojima se likvidirajuýudi poput Vaãeg rukovodioca Stojiåiña",istovremeno naglasivãi da ne gaje velikunadu da ñe neãto biti preduzeto – jer je reåo Milanu Milutinoviñu, ali da pismo ipakãaýu svim medijima u SRJ. Nastojaçaãtampe da u Ministarstvu inostranih poslo-va dobiju potvrdu ili demanti ovih navodabila su uzaludna. Na pitaça o hazarderskinastrojenom blagajniku Vladi Boæiñu

dobijaju se samo dva odgovora: "On neradi viãe ovde", ili "Ko je to?". s

U. K.

Dnevnik uvreda

Stan’te paãei lajbaãe!

Mrski faãistiåki ok-upator svojevremeno je, na svojoj ãestogodi-ãçoj turneji po Evropi,posetio i Ljubýanu.

Ovaj grad je tada izvaniåno zapatio nem-aåki naziv Laibach,koga se radosno otre-sao ulaskom partizanau podalpsku prestoni-cu. Od tih vremena os-talo je samo ime inekoliko ideoloãki ne-poñudnih simbola, svedok ih, tri i po decenijekasnije, nije vaskrslamuziåko\likovno\sce-nska grupa Laibach iz

sivog rudarskog gradi-ña Trbovýe. Kao na- jeksponiraniji ogranakumetniåkog pokreta Neue slowenische ku-nst, Laibach je namer-no izazivao sablazan u

aca, ne bi li im doka-zali çihovu neduænostglede maltretiraçaRoma u zemýi i svetu.Ålanovi grupe, åak,

izjavýuju da su spr-emni da se odreknudobrog dela honoraraza beogradski nastup iuplate ga na raåun po-rodice ubijenog deåa-ka Duãka Jovanoviña,ali ni to (za sada) nijesmekãalo srca samo-ovlaãñenih muziåkihkritiåara iz nareåenihetno-udruæeça.

Jednom od nareåe-nih, blaæenom u nez-

naçu, nije predstavý-alo problem – ne muåiga teãka "istorija poj-ma"! – da izjavi: "nanaãoj ’crnoj listi’ je islovenaåka grupa Laibach"(DT 3. 11)...

åistim patriotsko-komunistiåkim duãamadiýem naãe bivãe domovine. Veñ je samaupotreba nemaåkog jezika "kao takvog"bila provokativna, iako niko to nije javnosmeo da im zameri.

Citirajuñi i reciklirajuñi (para)ume-tniåke postupke i slogane totalitarnih ide-ologija XX veka, oni su, izazivajuñi repre-sivne postupke okoline, efektno de-maskirali totalitarni naåin razmiãýaça,ukazujuñi na çegovu vremensku i prostor-nu univerzalnost i "transideoloãke" poten-cijale.

Odavno priznati u svetu kao osebujan iznaåajan akter savremene umetniåkescene, Laibach je postao deo mainstreama,"glavne struje", a u matiånoj dræavi je jedan od glavnih izvoznih produkata i"trade mark" Slovenije na evropskoj art-sceni. Stara ýubav, ipak, zaborava nema:

Laibach se ove godine vraña u Beograd –tamo gde su slobodno nastupali i ondakada u Ljubýani nisu smeli da izaðu izkuñe! – s namerom da odræi veliki koncert14. novembra u Hali sportova na NovomBeogradu.

Kad, ne lezi vraæe! Romska udruæeça istranke naåuli su da se u Beogradu spremanovi "nacistiåki pir" i zakleli se da to neñeproñi. Njihovi predstavnici veñ izjavýujuza ãtampu da ñe ozbiýno razmisliti da li dadozvole odræavaçe koncert grupe Laibachu revolucionarnom i slobodarskom Beo-gradu, a siroti organizatori, åupajuñi kosu

na glavi (provereno nisu skinhedsi!) pod-nose im na uvid materijale o liku i deluovih tradicionalno kratko oãiãanih Sloven-

Od zaãtite ýudi tamne koæe do proglaãeçacrne liste ovde je put, pokazalo se, veomakratak; "Vreme" je upozorilo da ñe se takoneãto i desiti ako se dopusti da pobedi ira-cionalni pritisak mase i otkaæe se koncertgrupe "Ritam nereda" u SKC-u.

Koncert je odloæen na neodreðenovreme i apetiti "pobednika" su, logiåno,naglo porasli: od sada viãe nijedna pozoriã-na predstava, film, izloæba, kçiga, koncertili neki drugi umetniåki åin neñe moñi dabude odræan\prikazan\objavýen bez dozv-ole neke zainteresovane "grupe graðana" –danas romske, sutra neke druge. Organiza-tori koji se umiýavaju gnevnoj "grupigraðana" – bilo kojoj, bilo kakvoj, u imebilo åega na ovom svetu! – i dokazuju jojda çihovi puleni nisu "loãi momci", samoohrabruju drskost onih koji misle da im se,u ime humanizma i renesanse, moæe doz-

voliti da u(ne)reðuju sve ãto im se uåinizgodnim terenom za çihove kreativnedoprinose.

Dokle ñe, bre, ovde cenzori da niåu itamo gde ih niko nije posejao?! Taman seoslobodiã jednih, a drugi ti veñ diãu za vra-tom – jednom komunisti, drugi put nacio-nalisti, treñi put popovi, åetvrti put zaãtitni-ci zglavkara i ålankonoæaca, peti putudruæene feministkiçe (ili neprijateýiabortusa, ãto da ne?), a evo, sada, i najbliæasrpska braña – Cigani. Kakve veze sa svimtim ima nesreñni Duãko Jovanoviñ? On jebio normalan deåko sa beogradskog asfal-

ta. Da moæe da vidi svu ovu dreku, vero-vatno bi rekao: pusti, bre, sve bolidi... s

TEOFIL PANÅIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



kan Joviñ ugrozio osnovne funkcijefakulteta: nastavu i nauku.

Udruæeçe univerzitetskih profesora inauånih radnika smatra da je krajçe vremeda se razjasne i sluåaj profesora Petkoviña,ali i situacija na Ãumarskom fakultetu. Lju-di sa Univerziteta skloni su miãýeçu da jereå, zapravo, o politiåkom obraåunu: pro-fesor Petkoviñ je bio aktivan u Stu-dentskom protestu, ålan je Odbora zaodbranu demokratije na Univerzitetu i jav-no je kritikovao sumçive poslove dekana

Ãumarskog fakulteta. Profesor Joviñ je jedan od retkih dekana koji nije podræaoStudentski protest i kome su studenti na

referendumu izglasalinepovereçe. Savet Uni-verziteta u Beograduobavezao se da ñe i ovutaåku uvrstiti u dnevnired prve sledeñe sed-nice; na posledçoj sed-nici o ovome nije bilorasprave jer je “nedosta- jala potrebna dokument-acija”.

OPERACIJA “KA-ZNA”: Ãumarski

fakultet je jedan od ret-kih sreñnika meðu vi-sokoãkolskim ustanova-ma kome je åudnomkoincidencijom, neki topakosno tumaåe veñ de-cenijama dugom i åvrs-tom vezom rukovodeñegarniture sa partijom navlasti, dozvoýeno da ko-riste deo bogatog nasle-ða, zaduæbina, poklona ilegata koje su pojedincipre Drugog svetskograta ostavili Univerzitetu

u Beogradu, za “opãtenarodnu polzu i po-trebu oteåestva”, kako to piãe u zaveãtajn-

om pismu kapetana Miãe Anastasijeviña,kojim 1863. Visokoj ãkoli poklaça svojuveliku kuñu na ondaãçoj Velikoj pijaci. UKapetan-Miãinom zdaçu danas su Rektor-at i mnoga odeýeça Filozofskog fakulteta.

Univerzitet u Beogradu doåekao jeosloboðeçe razoren i opýaåkan, sa ve-likim gubicima u nastavniåkom i sarad-niåkom kadru, piãe Branko Petranoviñ uzborniku radova “Univerzitet u Beogradu1838-1988”. Univerzitetske i institutskezgrade, kao i zaduæbine, pretrpele su ogro-mna razaraça u nemaåkom vazduãnomnapadu aprila 1941. (operacija “Kazna”), usaveznom bombardovaçu 1944, ruãeçuprilikom nemaåkog povlaåeça i uliånimborbama prilikom oslobaðaça glavnoggrada. Opýaåkani su imovina, biblioteke,vredni rukopisi, inventar, nameãtaj... Veñi-

na univerzitetskih zgrada i prostorija zavreme rata je “promenila namenu”. Iako sui druge sliåne institucije u svetu pretrpeleratna razaraça, teãko je nañi sliåan primeru toku Drugog svetskog rata, smatra drMomåilo Mitroviñ.

Veñ 1. novembra 1944, Glavni narod-nooslobodilaåki odbor Srbije doneo je od-luku da se formira Komisija za obnovuUniverziteta. Komisija je procenila da jeãteta na Univerzitetu proceçena na pre-dratnih 330.870.550 dinara. Jedan odçenih najteæih i najdelikatnijih poslovabilo je “utvrðivaçe ispravnosti nastavnog ipomoñnog osobýa u pogledu çihovograda i dræaça za vreme okupacije”. Sudåasti je odluåio da se 36 ýudi sa Univerz-iteta “ogreãilo o duænosti i åast nas-tavniåkog poziva i obaveze nauånog radni-ka prema narodu i Univerzitetu”. Do pro-leña 1945. Sud åasti i razne komisije suzavrãile su posao, na Univerzitetu je poåeoperiod obnove i “izgradçe novoga åove-ka”. Univerzitet u Beogradu je po finansir-açu, osnovnom preduslovu za obnovu,zauzimao naroåito mesto, odnosno, zaUniverzitet je izdvajano mnogo viãe sred-stava nego za mnoge subjekte obnove, piãedr Mitroviñ i kao primer navodi da je 1946.kada je najviãe ulagano u jugoslovenskuobnovu, Univerzitetu u Beogradu odo-

Do posledçeg dinaraSve poklone primao je univerzitetski Senat, uz odobreçe Ministarstva prosvete,

a zaduæbinama, fondovima i legatima rukovodila je Univerzitetska uprava koja je re-

dovno izdavala publikaciju “da oda slavu i hvalu dobrotvorima, da prikaæe pravno imaterijalno staçe univerzitetskih zaduæbina... da stvori javnu i dokumentovanu pod-logu za sve delatnosti...” Do u posledçi dinar sve je dokumentovano: nekretnine,glavnica, kamata, obveznice ratne ãtete, obveznice begluåke, obveznice agrarne, po-troãni kapital, prihodi, rashodi... Neki koji su porodiåni nakit zaloæili za “zajam zaprivredni preporod Srbije” sad samo mogu gorko da uzdiãu ãto se verovatno nikadneñe znati gde odoãe sve te pare. U godiãçim izveãtajima åak su imenovani svi na-graðeni studenti i çihovi temati: tako su pred rat 1940. nagraðeni, izmeðu ostalih, istudentski radovi “Raãirenost ãuge u naãoj zemýi i moguñnost çenog suzbijaça”,

“Uticaj narodne poez-ije na Dubrovaåkukçiæevnosti”, “Indus-trija cementa u Jugo-slaviji”...

Najveñi dobrotvorLuka Ñeloviñ Trebiçac (1854-1930), hercegovaåki trgovac, koji je zaveãtao svoju

ogromnu imovinu od 40 miliona dinara Univerzitetu u Beogradu malo je poznataliånost iako je dao ogromna sredstva za Univerzitetsku biblioteku, Filozofski, Pravni,Maãinski, Poýoprivredni i Bogoslovski fakultet u Beogradu, Filozofski fakultet u Sko-pýu i Pravni fakultet u Subotici.

Trebiçac, koji je u Srbiju izbegao posle Hercegovaåkog ustanka i uåeãña u srpsko-

turskim ratovima 1876-77, ostavio je Univerzitetu u Beogradu viãe od 10 velikihzdaça (pogledati okvir Zaduæbine).

Zaduæbina Milivoja Jovanoviña i Luke Ñeloviña, Beograd, An-

driñev venac 12


7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



breno 140 miliona dinara, dok su pojedinigradovi u Srbiji za obnovu dobili7.000.000 dinara. Univerziteti su imali dapostanu “fabrike” za stvaraçe nove in-teligencije, saæeto kaæe Petranoviñ. I sle-deñih godina nastavila se borba za “idejnu

åistotu”, pa je 1946/47. izbaåeno nekolikopoznatih nauånika i uticajnih profesorakoji su tretirani kao “reakcionari”. Nije ni-malo neobiåno da je Univerzitet preãaoñutke preko nacionalizacije i ekspropri- jacije svoje znaåajne imovine.

VELIKA PLJAÅKA: Do dela svoganasleða osiromaãeni Univerzitet, koji pos-ledçih godina doæivýava svoje najteæedane, mogao je formalno da doðe tek pretri godine, posle usvajaça Zakona kojimse iz otkupa izuzimaju stanovi koji sunekada pripadali BU. Suprotno slovu Za-kona, “neko” je dozvolio da se otkupi iz-vestan broj stanova koji su vlasniãtvo BU.

U meðuvremenu su utvrðene norme pokojima samo neke zaduæbine BU mogu dapreðu u çegove ruke, i to u vidu ubiraçaprihoda. To su, za sada, uåinili samo naopãtini Stari grad. Ali, kakva vajda od sim-boliånih stanarina, pa i zakupnina kojekasne po nekoliko meseci? Ministarstvokulture je 1994. u “Sluæbenom glasniku”precizno naglasilo koji se legati izuzimajuod otkupa i koji se mogu ponovo aktivirati.S obzirom na to da za sada Univerzitetmoæe da ostvaruje prihod samo od jednog

dela legata, Savet Beogradskog univerzite-ta je sve legate “vratio u funkciju” ipokrenuo inicijativu za promenu Zakona.U Rektoratu kaæu da sve dok se ne doneseposeban pravni akt o legatima nema ni go-vora o vrañaçu celokupne univerzitetskeimovine. Rektor Dragan Kuburoviñ smatrada prvo treba doneti Zakon o vrañaçulegata. Sasvim je izvesno da bi tada situacija na Univerzitetu bila znatno boýa. Svidobrotvori su precizno naveli kako æele dase çihov poklon Univerzitetu u Beogradukoristi: neki su svoje zaduæbine ostaviliUniverzitetu, neki su izriåito traæili da se

stipendiraju siromaãni studenti, studentskemenze ili domovi, drugi su novac ostaviliza nauåno-istraæivaåki rad ili nagraðivaçe

najboýih studenta.Da postoji Zakon

o legatima, ne bi nidekan Ãumarskogfakulteta Joviñ mo-

gao da onim ãuma-ma raspolaæe kaosvojom dedovinom:to je doista kraýevs-ki poklon kraýiceNatalije Univerzitetuu Beogradu: ogro-mne ãume na gotovo

6400 hektara koje se prostiru izmeðu Ma- jdanpeka i Kuåeva i na Goåu, kraýica Na-talija je 1901. poklonila kao ogledno dobroza poýoprivredu i ãumarstvo Univerzitetu.

Dokumentacija o legatima Univerzitetuåuva se u Univerzitetskoj biblioteci “Sve-

tozar Markoviñ” u Beogradu, zdaçu po-dignutom zahvaýujuñi velikom ameriåkomfilantropu Karnegiju koji je finansiraoizgradçu i opremu 2800 biblioteka ãiromsveta i Beogradskom univerzitetu je za ovusvrhu poklonio 100.000 dolara. Jedna sobau Univerzitetskoj biblioteci nameãtena jelepim, vrlo jednostavnimnameãtajem, slikama i kçiga-ma iz legata Isidore Sekuliñ.

Najãire ruke prema Uni-verzitetu u Beogradu bili su tr-govci Luka Ñeloviñ Trebiçac,Ðoka Vlajkoviñ (videti okvirZaduæbine), ali i neki drugi åijihimena viãe nema na mapizdaça koja treba vratiti Uni-verzitetu u Beogradu: EvgenijaKiki zaveãtaçem ostavýa dvanajveña nepokretna imaça -palatu “Kumanudi”, bivãuFrancusku banku “na dva lica”,u ulicama Kraýa Petra i Knez-Mihailovoj, i zdaçe na ugluUzun-Mirkove i Kraýevog trga.Univerzitetu je pripadala i Bot-aniåka baãta. I kraý je davaonovåani prilog Univerzitetu uBeogradu. Nisu samo bogati tr-govci i industrijalci poput Ba- jlonija, Gece Kona, ErnestaSolvaja ostavýali Univerzitetuu Beogradu velike zaduæbine iznatna finansijska sredstva;meðu dobrotvorima je bilo ivojnih lica, advokata, inæeçera,lekara, univerzitetskih profeso-ra (najveñi prilog dali su SimaLozaniñ i dr Milan JovanoviñBatut), pa åak i seoskih uåiteýa! Radiãa Ð.Kosiñ i æena mu Stanka, koji su viãe od 30

godina uåiteýevali po raznim mestima Sr-bije, ostavýaju sve ãto imaju, znatnu uãteð-evinu, Univerzitetu jer je “prosveta jedini

faktor koji ñe naã narod podiñi i preporodi-ti”. Moæda najviãe zahvaýuñi ovakvomstaçu duha meðu prosvetnim radnicimaUniverzitet u Beogradu bio je nauåna iprosvetna ustanova åija se fizionomija nije

mnogo razlikovala od savremenih visokihãkola u Evropi, piãe u u svojoj kçizi “Kul-turna politika Kraýevine Jugoslavije" drLjubodrag Dimiñ.Nauåni radnici Univerz-iteta u Beogradu bili su ålanovi svetskihnauånih asocijacija, çihovi radovi stizalisu do najudaýenijih biblioteka i svetskih

Dobrotvori i potomci

Univerzitetska uprava je 1936.

dodelila doæivotnu novåanu pomoñ od600 dinara meseåno praunuci kapetanaMiãe Anastasijeviña, dok je zahtev po-tomaka Dositeja Obradoviña za materi- jalnu pomoñ (åetiri osobe) odbila, “a zazaposleçe ñe se videti naknadno”.

STRADANJE ZBOG LEGATA: Dr Slobodan Petkoviñ

biblioteka, bivali su koriãñeni i citirani odstruåçaka i ugraðivani u mozaik svetske

nauåne i kulturne baãtine." A gde smodanas? s

SLOBODANKA AST

Fond Milana Stevanoviña Smederevca, Beograd,Terazije 39


7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



dovoýno za operaciju, pa i za amputaciju.Moæda su oni majstori za neke hiru-

rãke poteze kojima se preti univerz-itetu?

Moæda doista æele da amputiraju

Univerzitet od samog sebe?! Ãta ñe namaãest lekara u Savetu? Ili drugi primer: ima-mo predstavnika Uåiteýskog fakulteta uuniverzitetskom delu saveta, ali su joãdvojica sa ovog fakulteta delegati u Vladi-nom delu saveta... Po åemu je to tolikovaæan Uåiteýski fakultet i ãta to oni takomnogo znaju, pa imaju åak tri predstavnikau Savetu BU, sem ako nisu bespogovorniposluãnici?!

Profesor dr Zagorka Peãiñ-Golubo-viñ kaæe da su ålanovi Vladinog delasaveta vrlo paæýivo birani, baã po tomkriterijumu...

Sasvim se slaæem: u Savetu su pred-stavnici Bioloãkog fakulteta i Bioloãkoginstituta, ýudi koji su sada dostigli svojradni maksimum. Meðutim, Vlada post-avýa i treñeg biologa – penzionisanog pro-fesora Tatiña. Ãta ñe nam taj treñi biolog?Ãta ñe nama u Savetu tri predstavnikamedija: direktori Politike, RTS-a i Borbe?To su nekompetentni ýudi. Tu paradoksi-ma nije kraj: rektora univerziteta ravno-pravno sa redovnim profesorima biraju os-obe koje nemaju ni fakultet. Ko se sprda saUniverzitetom? Nemam niãta liåno protivpomenutih osoba, samo sam protiv ovakveprakse.

Ima li uopãte smisla rad Saveta kadani o najvaænijim pitaçima nema ras-prave, kada se unapred zna kako ñefunkcionisati glasaåka maãina?

Pomenuli ste reå rasprava: od 38 Vla-dinih predstavnika u Savetu BU u raspravuulazi çih troje-åetvoro, i to su mahom pro-fesori univerziteta: Aleksiñ, Ivkoviñ, Ãkun-driñ i, naravno, ministarka Nada Popoviñ-Periãiñ koja je komandant parade. Domene je proãli put sedeo jedan gospodin,direktor nekog preduzeña, koji je spavao.

Kad se probudio, iskreno je priznao: "Neznam ãta ñu ovde, ali su mi objasnili zakoga treba da glasam".

Kada profesor dr Juraniñ ni po dru-gi put nije izabran za prorektora, usveåanoj sali Rektorata zavladao jemuk...

Bili smo ãokirani. Kada proãli put nijeizabran treñi prorektor, i kada nije izabranstudent-prorektor, tada je u ime vladineekipe gospoða Popoviñ-Periãiñ traæila da sene glasa ponovo na istoj sednici. Treba jojvremena: obeñala je da ñe sve biti sreðenona sledeñoj sednici. Meðutim, ni ovaj put

naã kandidat za prorektora nije dobio ni jedan jedini glas od vladinih predstavnika,a prikýuåila su mu se i ona tri-åetiri glasa

sa univerziteta... Predsednik je posle 10sekundi preãao na sledeñu taåku dnevnogreda – materijalno staçe na univerzitetu.Posle prvobitnog ãoka i "mutavog gla-saça", bez ijedne reåi obrazloæeça zaãtokandidat Univerziteta, i pored dogovora,nije proãao, delegati Univerziteta suzatraæili pauzu; odluåili smo da napustimosednicu.

Nekadaãçi borac za integralni

marksizam profesor Miloã Alekiñ vas jeonda optuæio da æelite da vratite samou-pravýaçe na Univerzitet, a gospoðaPopoviñ-Periãiñ da javne liånosti morajuda snose odgovornost za javno izreåeneizjave: profesoru Juraniñu se oåiglednozamera ãto je izbor za rektora i prorek-tore nazvao "nasiýem nad Univerzite-tom"...

Nije profesor Juraniñ rekao niãta nad-naravno: prosto je izrekao åiçenice. Bio jeto izbor na silu: profesor MarijaBogdanoviñ je na Univerzitetu imala veñu

podrãku za rektora, a sve nas je ãokiralo ãtonije izabran i treñi prorektor. Zaista neznam zaãto prvi put nisu glasali za profeso-ra Juraniña. Posle se pronela vest da je ra-zlog ãto nije – Srbin. Ja sam onda javno re-kao da ñu pokuãati da saznam da li je totaåno. Ako utvrdim da je to razlog, onda ñu ja na sledeñe sednice Saveta dolaziti sa æu-tom trakom. Ako je to u pitaçu, onda smouãli u faãizam .

Ko ñe vam javno reñi: ne moæe Ju-raniñ zato ãto je Hrvat, Slovenac... ãta li je veñ profesor po nacionalnosti... Ra-zlozi za nepodobnost ñe na javnoj sceni

biti sasvim drugi.Pre svega, kakvo je to uopãte pitaçe ãta je kandidat za prorektora po nacionalnosti?

Pogotovo na nivou Univerziteta. U Ustavupiãe da je to kategorija koja ne moæe dabude postavýena kao pitaçe. Oni mogu dase ãeãeýizuju ko-je-Srbin-ko-nije-Srbingde god hoñe, ali, pobogu, na nivouUniverziteta ili smo svet, ili nismo svet.Ako smo svet, onda niko ne sme da post-avýa to pitaçe.

Jednoglasno, ãto se tiåe Vladinogdela Saveta i onih poznatih troje-åetvoro

delegata Univerziteta koji gotovo uvekglasaju u bloku sa drugom stranom, nijeproãao ni kandidat za studenta-prorek-tora.

Za mene je isto tako nedopustivo da suodbacili jedinog studentskog kandidata zastudenta-prorektora, i to jednog od najboý-ih i najpametnijih studenata molekularnebiologije. Oni mogu sada za studenta-pro-rektora da izaberu i crvenog kakadua, sas-vim je svejedno. On ñe biti figura koju stu-denti neñe priznati.

Kako daýe moæe da radi podeýeniSavet? Na redu je rasprava o katastro-falnom materijalnom poloæaju Univerz-iteta...

Zbiýa ne znam kuda vodi ovakva poli-tika. Pokuãao sam da im objasnim da jeovakvo staçe neodræivo citirajuñi TreñiNjutnov zakon: veñi pritisak uvek proizvo-di veñi otpor. Ako misle da su neãto postig-li ãto nisu izabrali studenta-prorektorakoga je izabrao Studentski parlament, grd-no se varaju. Mislim da je to bila çihovakatastrofalna greãka, izazvañe samo joãveñi revolt studenata. Oni su zapravodobili neprijateýa i u sledeñoj generaciji

intelektualaca. Ko vodi takvu politiku, tajnema niãta u glavi. s

SLOBODANKA AST

G O R A N K

A M A T I Ñ

"MUTAVO GLASANJE": Milan Kurepa

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



Izjava nedeljeLJUDI I VREME

"Ne ostvaruje se ni predviðeni

nivo prihoda..." VLADA SRJ,obrazlaæuñi zaãto taksa za izlazak iz ze-mýe neverovatni domañi izum neñe,ne moæe, ne sme i ne treba da bude uki-nuta, sve dok ne budu premaãena op-ravdana oåekivaça saveznih planera

VELIMIR ILIÑ,raæalovani funkcioner SPO-a i gra-

donaåelnik Åaåka,smatra da je svoj æivoturedio znatno pamet-nije nego Vuk Draã-koviñ: "Ne moæe sedozvoliti takav odnossnaga da nas gospoða[Draãkoviñ] presliãa-va i nareðuje nam.Moja æena ume dapravi palaåinke i ne

sme da spomene politiku". ("Demokatija")

IVANA ÆIGON,glumica, priseña se kako je kon-

trirala jednoj nesreñnoj i kako ñe seispostaviti, neistinskoj blokadi, ikako se suzdræala od demonstr-

iraça u Beogradu: "Sa svojom ma- jkom kupi la sam autobusku kartu iotiãla u Baçaluku, a da me tamoniko nije zvao. Imala sam potrebuda odem i da pomognem ýudimaonoliko koliko mogu. Rat je åiniosvoje i proglaãena je ta nesreñnablokada odavde naãim ýudima uRS. Oseñala sam duænost da odem ida kaæem ýudima tamo da to nijeistinska blokada. Otiãla sam i kaoglumica koja moæe bar da im kaæeneku pesmu, otpeva neãto i videlasam da sam pravilno postupila.

[...] Uvek sam nekako bila kon-tra okruæeça u kojem sam: dok susve moje kolege bile na demon-stracijama, ja sam izjavýivala kako ne bihnikad stala iza tih zastava i tih ýudi".

Gdjica Æigon oduprla se i mitu o stu-dentima: "Studente uopãte ne smatramnekom posebnom kategorijom ýudi. Bilasam i ja student, pa nisam smatrala da samneãto izuzetno tada". ("Argument")

ANTONIJE ISAKOVIÑ,pisac i akademik, protivi se spoýaã-

çem posmatraçu koje posmatraåe ostav-ýa na pragu:"Spoýa posmatrano, åini se da

sam pisao samo oratu i o revoluciji,a, u stvari, pisaosam o ýudskombolu. Taj ýudskibol predstavýaono osnovno, ko-naåno, sudbonos-no, ono ãto åove-ka åini åove-kom. Oni koji sumene, prosto, sv-

rstali meðu ratne prozaiste moje delo nisurazumeli. Ostali su oni na pragu". ("Veåer-çe novosti")

DUBRAVKA NEÃOVIÑ,

vokalni solista: "Nije me sramota da kaæem da æivim ne loãe, veñ bedno. Ljudi neveruju naãim problemima i misle da smo mi veoma situirani, ali, naæalost, neka mojagarnitura pevaåa u koju spadaju Duãan Jakãiñ, Krsta Petroviñ, Mirjana Beãireviñ,Ljiýana Ãýapiñ i drugi peva na televiziji i na mnogim koncertima besplatno. Sin mi jedoãao iz vojske, ne radi, i ja zaista ne znam kako ñu uopãte da æivim. Åiçenica je da je to moj problem i æao mi je ãto to iznosim u vaãem ålanku, ali ne mogu da laæem, ai zaãto bih to åinila". Na pitaçe novinara "Borbe" da li je borac, gospoða Neãoviñ jerekla: "Veliki sam borac, ali drugi su jaåi igraåi".

ZORAN KNEÆEVIÑ,ministar pravde, daje kra-

tak pregled novije nacionalneistorije i razvejava strah gra-

ðanstva da ñe povrh svega ãtoduguje raznim ustanovamamorati da izdvaja izvesna sre-dstva za plañaçe ratne od-ãtete: "Savezna Republika Ju-goslavija nije uåestvovala uratu na prostoru bivãe SFRJ,niti u ratu sa Hrvatskom. Dorata na prostoru nekadaãçeJugoslavije doãlo je usled se-cesionistiåke politike bivãih jugo-republika, koje su se, su-protno Ustavu SFRJ, nasilnootcepile. Zato nam niko ne

moæe ispostavýati nikakveraåune". ("Veåerçe novosti")

MAJA SABLJIÑ,glumica: "Mene interesuje zdrav æivot u smislu

da je vaæno da sluãaã svoj organizam. Mislim da su

besmisleni saveti 'nikada ne puãiti', 'nikada nepiti'... Vesko Saviñ je stalno govorio: 'Åuvajte seapstinenata!' Potpuno je u pravu.

[...] Jedini ubica ýubavi je brak. Znaã ono, kadposle 500 godina braka dolaze dvoje da se raz-vedu, pa ih åovek upita: zaãto. Zato ãto se mrzi-mo 400 godina. Pa ãta ste dosad åekali? Da nam

umru deca! Pri tome, decu baã briga..." ("TV novosti")

MIHAILO STOJANOVIÑ,penzioner i åitalac "Politike Ekspres": "Penzija

nije poraz æivota. Ona je samo drugi oblik æivýeça".(Ovu unekoliko neobiånu izjavu penzionisani prosvet-ni radnik iznedrio je poãto je u nagradnoj igri "Ekspre-

sa" i "Marketing Ekspresa" prepoznao panoramuZreçanina i osvojio nagradu od 14.500 dinara.)

JOVO TODOROVIÑ,ministar prosvete: "Dinamika isplate

zarada prosvetnih radnika uklapa se uplan Vade Srbije o uspostavýaçu nor-malne dinamike isplate plata u prosveti".("Demokratija")

D .

T O D O R O V I Ñ

G O R A N K A

M A T I Ñ

I M R O

S A B O

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



ÐORÐE BALAÃEVIÑ,kantautor, napisao je roman "Jedan od onih

æivota": "Dok sam pisao, oseñao sam se kao deåakkoji uåi da vozi bicikl, a tatine su ruke oko çegada ne bi pao. Tako sam ja oseñao stalno prisustvo

kçiæevnog kritiåara dr Reðepa [Draãko]. Ako onsada kaæe da roman vredi, znaåi da sam dobrovozio". ("Ilustrovana politika")

MIRKO MARJANOVIÑ,srbijanski premijer, obratio se prvoj

generaciji oficira Policijske akademije (isteone na kojoj Ratko Markoviñ kao predavaåprovodi najsreñnije trenutke u karijeri):

"Neophodno je da uðete u æivot svakogpojedinca i razumete çegove teãkoñe, jersvaki åovek je åitav svet za sebe, biñe kojeima veselih i æalosnih trenutaka u æivotu.Nije potrebno biti veliki psiholog, do-voýno je biti åovek, imati srce i oseñaj zaýude". ("Dnevni telegraf")

ALEKSANDAR ÐAJA,saradnik "Borbe", objavýuje jednu od svojih misli, nekim åudom ili sreñom saåuvanu

od kandæi pomahnitalih medija: "Nema sumçe, æivimo u svetu u kome jedna razorna po-troãaåka ideologija indukovana sa Zapada (a pre svega iz Amerike), u kandæama pomah-nitalih elektronskih i drugih medija, ubija svaku autentiånu filozofsku i egzistencijalnumisao!

Moæemo li se mi, uopãte, tom æutom pogromu suprotstaviti a da pri tom ne izgubimoruke, noge, oåi, uãi , glavu...?"

VOJISLAV KOÃTUNICA,lider Demokratske stranke Srbije: "Ãto

se tiåe Ðukanoviñevog odnosa premaMiloãeviñu, to je neãto ãto treba prepustitivremenu i setiti se da je pre nekoliko me-seci Ðukanoviñ glasao za izbor Miloãevi-ña na mesto predsednika SRJ: politiåar

demokratske i reformske orijentacije mo-rao je pred javnost da izaðe sa objaãçe-çem zaãto je tako uåinio. To Ðukanoviñnije uradio i sad je on politiåar koji preizaziva podozreçe nego povereçe. Sdruge strane, Ðukanoviñ je objektivno uambivalentnoj poziciji. On ima nad gla-vom i Miloãeviña i svoje politiåke savez-

nike u koalicijikoja ga je po-dræala na izbori-ma. Ðukanoviñ je veliki broj gl-asova dobio zah-

vaýujuñi podrãciliberala. Pitaçe je koliko bi semoglo govoritida je ovo pobedaLSCG i SlavkaPeroviña, a neÐukanoviña. Tu

su i glasovi maçinskih stranaka, kojemogu imati odreðene zahteve: steãçenizmeðu te dve okolnosti, Ðukanoviñ ñenastaviti da se pogaða sa Miloãeviñem.Promene u Crnoj Gori pokazuju, ipak,Miloãeviñevu nemoguñnost da u pot-punosti kontroliãe situaciju". ("Argu-ment")

MLADEN BLAGOVÅANIN,izbeglica (bez izbegliåkog statusa) i

roditeý, otac maloletnog B.I. uhapãenogpod sumçom da je bio meðu skinsimakoji su na Åukarici nedavno pretuklidvoje Roma, æalio se predsedniku Ok-ruænog suda tvrdeñi da su uhapãeni samoçegov sin i jedan Kraýevåanin, dok se

petorici ålanova grupe gleda kroz prste:"Od 1. XI 97. nosim sinovu skins-jaknu,dok on ne iziðe iz zatvora. Sad su skinsideca i omladina, nemojte i od nas starijihpaviti skinse, jer neñe izañi na dobro".("Demokratija")

ZDRAVKO MIHAJLOVIÑ,stanar i graðanin, pismeno se obratio svekolikom komãijstvu zbog osnovane sumçe

da mu neko iz zgrade uporno prisvaja poãtu. Iako ne verujemo da ñe se iko od åitalacaprepoznati u ape-lu zlosreñnog ad-resata, objavýu- jemo faksimil ov-og mirnodopskogletka, nastalog ugnevu zbog oåev-idnog porasta op-

ãte osionosti i be-stidnosti.

SLOBODAN ÃNAJDER,dramski pisac: "Problem komunikacije za neke

od nas bio je samo tehniåki problem. Od çega jenapravýeno politiåko pitaçe, ja to znam, ali pos-toji jedan broj ýudi za koje je to bilo puko tehniåkopitaçe. Trebalo je samo savladati prepreke koje suvlasti u Hrvatskoj i vlasti u Srbiji stavile nama kojismo imali ãto reñi i razmjeniti. To je, na primjer,vrhunac humora koji su naãi upra-výaåi u staçu doseñi do juåe, akoste u Zagrebu i okrenuli predbrojBeograda, jedan glas sa vrpce bi

kazao uvijek istu informaciju bi-rali ste pogreãan smjer. Ne kaæuvam, znaåi, banalnu istinu da je ko-munikacija tehniåki onemoguñena,nego 'pogreãan smjer'. To za me-ne, naravno, ne bi bio pogreãansmjer, to je za çih pogreãan smjer,mada onda gospoda Tuðman i Gra-niñ krenu tim smjerom, pa se ýube,pa ñe ubrzo i zaplesati u zajedniåkom kolu. A kad ja to uåinim, nastane problem. Kad ja odem u Beo-grad, onda je to novi skandal skandaloznog autora.Kad oni to rade, onda je to normalno, normalizacija, svi odahnu, svi su sretni i uzajamno se jakovole". ("Naãa Borba")

ALEKSANDRA JOKSIMOVIÑ,

portparol Demokratskestranke, o Mirjani Markoviñ iDanici Draãkoviñ: "Njima nijebilo dovoýno ãto su podræavalesvoje muæeve ãto je apsolutnolegitimno, nego su u jednomåasu pomislile da to ãto ovi radeone mogu boýe od çih. Njihoveambicije, naprosto, proizilaze izoåitog nezadovoýstva onim ãtosu uåinili i postigli çihovi su-pruzi". ("Svedok")

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

V E S N A

P A V L O V I Ñ

E M I L Å O N K I Ñ

Z .

S I N K O

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



Ðijang Cemin u Americi

Prijateljsko nadvikivanje“Iako mi je 71 godina, moj sluh je veoma oãtar i dok sam govorio, mogaosam åuti buåne povike napoýu. Smatrao sam da je jedini pristup da

govorim glasnije od çih” – rekao je Ðijang nakon predavaça na Harvardu

aplauz prilikom posjeteçujorãkoj berzi. Simboli-ka ovog dogaðaja duho-vito je oslikao Njujorktajms naslovom "Maovnasýednik pronaãao jeput: Volstrit". Nakon zaçega "ne baã prijatnihrazgovora o ýudskimpravima", koje je moraoda izdræi u Vaãingtonu,

Ðijang se u Njujorkukoncentrisao na stvarkoja je bliska çegovomsrcu: novac. Ðijang nijeprvi posthladnoratovskikomunista koji je udar-cem u zvono, åije je orig-inalno izdaçe 1870 god-ine bilo u obliku ki-neskog gonga, simboliå-no oznaåio poåetak rad-noga dana na berzi u Nju- jorku. Veterani Volstritakaæu da je to isto poået-kom ove decenije uåinio iMihail Gorbaåov.

Ovo je samo jedan umnoãtvu detaýa tokomÐijangove sedmodnevneposjete SAD koja je pro-tekla u znaku dvije pro-tivrjeåne tendencije. S jedne strane, Amerikaæeli u potpunosti iskoris-titi ekonomske moguñ-nosti koje pruæaju dobri odnosi sa najm-nogoýudnijom zemýom na svijetu. Is-

tovremeno, slike masakra na trgu Tjenan-men iz 1989. joã nisu iãåezle iz ovdaãçegkolektivnog pamñeça. Sluæbeni Vaãington

naãao se pred nimalo lakim zadatkom kakoda domañoj javnosti dokaæe sve prednostidobrih odnosa s Kinom i kako da takveodnose odræi, stavýajuñi u isto vrijeme do

znaça kineskom lideru ãta vodeña zemýaslobodnog svijeta misli o kineskom nepoã-tovaçu fundamentalnih ýudskih prava i

sloboda. Predsjednik Klinton je posred-stvom “Glasa Amerike”, koji ima dosta ve-

liku sluãanost u Kini, izjavio kako smatrada je saradça a ne konfrontacija najboýinaåin da se Peking privoli na pruæaçe

veñih sloboda svojim graðanima i, u skladusa tim, dobije odgovarajuñu ulogu u svijetu.

POSLOVI, POSLOVI: Klintonovo

glediãte ima jaku podrãku velikog biznisa ielitnih spoýnopolitiåkih krugova. “To neznaåi da se slaæemo sa svim ãto Kina radi –

upravo suprotno – ali ne moæemo izolovatiKinu, moæemo samo sebe izolovati od

Kine”, kaæe Semjuel Sendi Berger, savjet-nik za nacionalnu bezbjednost Bijele kuñe.Eksperti za Kinu i ameriåki zvaniånici

VAÃINGTON

vadeset pet godina nakon åu-vene Niksonove posjete Pe-

kingu, nasýednik Mao Ce-dunga, kineski predsjednikÐijang Cemin doæivio je

D

SVET

GRUPNI PORTRET:Ðijangovi sa Klintonovima

F O N E T

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



izjavýivali su da od ove posjete ne trebaoåekivati spektakularne rezultate. Glavnirezultati samita svode se na sporazum oskidaçu embarga ameriåkim kompanija-ma na prodaju opreme za nuklearne reak-

tore Kini. Kina se obavezala da ñe zaustav-iti prodaju svoje nuklearne tehnologijeIranu i Pakistanu. Osim toga, dogovoreno je redovno odræavaçe novih sastanaka navrhu, ukýuåujuñi uzvratnu posjetu pred-sjednika Klintona Kini iduñe godine, spo-razume o pomorskoj saradçi i us-postavýaçu “vruñe linije” izmeðu dvojiceãefova dræava. Takoðer, sklopýen je nizposlovnih ugovora, ukýuåujuñi prodaju 30boinga Kini i sporazuma u oblasti ban-karstva osiguraça i infrastrukture. SAD ñeisto tako pruæiti podrãku kineskim pro-gramima zaãtite okoline i razvoja kineskog

pravnog sistema.Ova ekonomska strana ameriåko-ki-neskog samita najviãe je doãla do izraæajatokom boravka u Njujorku, gdje je, osimposjete Volstritu, kineski predsjednik imaosastanke sa sefovima IBM i ATT. Pred-stavnici ameriåkog velikog biznisa izrazilisu zainteresovanost za program privatiza-cije u Kini koji je Ðijang prije dva mjesecanajavio na partijskom kongresu pod sloga-nom: “Podignimo visoko zastavu teorijeDeng Sjaopinga o svestranoj izgradçi so-cijalizma sa kineskim karakteristikama za21. vijek.” Pod ovom nezgrapnom paro-lom krije se, u stvari, program privatizacije13000 velikih i sredçih dræavnihpreduzeña i veñine od oko 300.000 maçihkompanija.

Ipak, neki nisu bili impresionirani Ði- jangovim trudom da ãarmira Ameriku.Gradonaåelnik Njujorka Rudolf Ðulijani iguverner dræave Njujork odbili su da se saçim sastanu. Sliåno je uåinio i na poåetkuposjete guverner Virdæinije, koji je u Vili- jamsburg poslao svoju suprugu da ki-neskom lideru, koji je za tu priliku specijal-no stavio na glavu trorogi ãeãir izameriåkog kolonijalnog perioda, odræi pre-davaçe o ýudskim pravima. Ova tema jeprijetila da zasjeni sve ostale rezultate posjete. Oåekujuñi upravo takav razvojdogaðaja Kina je sa svoje strane neposred-no pred Ðijangov dolazak pokuãala dapruæi odreðena uvjeravaça da æeli poprav-iti svoju reputaciju u pogledu poãtivaçaýudskih prava. Peking je stavio svoj potpisna Meðunarodni pakt o ekonomskim, soci- jalnim i kulturnim pravima, ali joã ne i namnogo vaæniji Pakt o graðanskim i poli-tiåkim pravima.

Dok su u Bijeloj kuñi trajali sluæbeni

razgovori, u neposrednoj blizini reziden-cije ameriåkog predsjednika odræane sudemonstracije brojnih grupa za ýudska

PlivaåiAktuelni kineski lider Ðijang Cemin, osim u dræavno-politiåkom smislu, trudi se da

i na druge naåine uðe u cipele svojih znamenitih prethodnika Mao Cedunga i DengHsijaopinga. Na tu Ðijangovu potrebu asocirao je jedan od mnogobrojnih neformalnihi neobaveznih nastupa kojima je obilovala çegova upravo zavrãena turneja po SAD.Na prvoj stanici dugog putovaça, na Havajima, Ðijang je u prisustvu brojnih fotore-portera, kamermana i novinara – zaplivao.

Na neki naåin, plivaçe kao oåigledni dokaz zdravýa i dobre fiziåke kondicije, deo

je tradicionalnog imidæa kineskih lidera. Ovu neobiånu "modu" uveo je tvorac mod-erne Kine Mao Cedung, åije je preplivavaçe Jangcea (jedne od dveju najveñih ki-neskih reka) pre ravno 30 godina predstavýalo onovremenu svetsku senzaciju.Hroniåari kineskih zbivaça registrovali su da je, u Maovom sluåaju, uraçaçe u talaseJangcea – kojima je ovaj kineski voða posvetio i jednu od svojih poema -predstavýalonajavu nekog çegovog krupnog politiåkog poduhvata. Prvo preplivavaçe Jangceabilo je uvertira u "Veliki skok napred", Maovu viziju ekonomskog preporoda, koja jeza nekoliko godina upropastila kinesku privredu. Drugi put Mao je uãao u Jangce nep-osredno uoåi poåetka "Kulturne revolucije", 1966. godine.

Mada je i ova, i u Kini i ãirom sveta objavýena fotografija, trebalo da svedoåi o çe-govoj snazi i dobroj formi, priåa se da je Mao Cedung, veñ tada bolestan, ovo iskuãeçeveoma teãko podneo. Oko çega su patrolirali vojni åamci, sa kojima je najviãe mukeimao zvaniåni fotoreporter koji nije smeo da ih ima u kadru. Mada se umnogome raz-likovao od Maoa, Deng Hsijaoping ga je "kopirao" kada je o plivaçu reå. Moæda na-

jviãe zbog toga ãto je Deng veñ bio zaãao u (za zapadçaåke standarde) duboku starost(imao je 74 godine), kada je, 1978. godine, preuzeo kormilo velike zemýe. Kinezima je vaýda trebalo staviti do znaça da je Deng u dobroj kondiciji, pa su se u kineskimlistovima relativno åesto, naroåito u posledçim godinama çegovih javnih nastupa,pojavýivale fotografije koje su ga prikazivale kako pliva. Istina, nikada u Jangceu;Deng Hsijaoping je obiåavao da leto provodi na obali Severnog kineskog mora, upoznatom odmaraliãtu dræavno-partijskog rukovodstva Bejdahe, gde su se obiåno,izmeðu dva plivaça, donosile vaæne politiåke odluke kojima je, u pravilu, bivalaobeleæena jeseça politiåka sezona u Pekingu.

prava koje su locirane u Vaãingtonu. Jedanod kýuånih govornika na ovim demon-stracijama bio je glumac Riåard Gir, koji jeveliki protivnik kineske politike u Tibetu.

Tibet je inaåe tema u modi ove jeseni,sudeñi barem po najnovijim holivudskimprodukcijama. Kritiåari su, meðutim goto-

vo ismijali najnoviji film sa Girom “Crve-ni ugao” åija je premijera koincidirala saposjetom Ðijang Cemina. Scenarij za ovuholivudsku produkciju åija se radça odi-

grava u Kini napravýen je prvobitno saidejom o Sovjetskom Savezu iz periodahladnog rata. Kasnije je preraðen, ali su

v

PROTIV TALASA:Mao Cedung u reci Jangce

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



Nemaåka

Bon seseli uBerlinDve godine pre konaåne seobeiz Bona, iz prividnog haosanajveñeg evropskog gradiliãtapromaýa se arhitekturapolitiåkog centra obnovýeneprestonice

BERLINulise za politiåku pozornicu buduñeBerlinske republike uveliko sepostavýaju uprkos tome ãto ñe joã

najmaçe dve godine zapleti i raspleti da sesmeçuju na malenoj bonskoj bini. Seobasavezne vlasti iz glavnog grada ZapadneNemaåke u prestonicu dræave ponovoujediçenih Nemaca biñe, oåito okonåanado kraja veka. Makar i tako da åelo pov-orke – parlament i savezni kancelar – pris-tignu u leto i jesen 1999, a ostatak i dve-trigodine kasnije. Tako je proãle sedmicepotvrdio parlament.

Prvo novoizgraðeno zdaçe za potrebesaveznih vlasti u Berlinu sveåano je pos-veñeno proãlog petka. Ãareni turistiåki vozdopremio je oko 250 domañih i stranih

novinara, diplomata i åinovnika iz Bona.Na licu mesta – u Centru za ãtampu i pose-tioce Saveznog ureda za ãtampu – pridruæi-lo im se oko hiýadu drugih zvanica. Ves-eýe je poåelo samo nekoliko minuta poãtosu graðevinski radnici, do narednog jutra,obustavili posao. Golim okom se videlo daim je ostalo joã mnogo malterisaça i dot-erivaça. Uz to, tek za godinu dana treba dabude zavrãena temeýna obnova niza starihzgrada koje zajedno åine celinu novogsediãta vladine sluæbe za odnose sa jav-noãñu. Predviðeni troãak iznosi preko 180miliona maraka i uklapa se u ukupnu cenuseobe od 20 milijardi maraka, koja, premamiãýeçu ministra graðevinarstva KlausaTepfera, moæe da bude i podbaåena. To ãto

K Zasad se Amerikanci mogu tjeãiti da je

i posýedça panika na Voltstritu ipak bilaizazvana lanåanom reakcijom financijskihi valutnih poremeñaja na burzama zemaýaJugoistoåne Azije. Naroåito kad je bio po-tresen i Hongkong.

Time joã nije otkloçen korijen dubýihrazloga poremeñaja u sovjetskoj privredi,sada "globalnog træiãnog-kapitalizma". Os-obito zbog toga ãto je prvi udar na Voltstri-tu doãao iz onih zemaýa koje su dosad utom pogledu bile uzor i za ostale zemýe urazvoju i privrede bivãeg "propalog komu-nizma", jer su postigle "ekonomsko åudo"otvorenoãñu prema svjetskom træiãtu, a u

domañoj privredi kapitalistiåkim razvojemi primjenom stabilizacijskih mjera suzbi- jaça inflacije i stabilne valute. Iako su iunutar çih poremeñaji dubýi, za svoju kri-zu optuæuju ãpekulativni inozemni kapital,ne ãtedeñi ni ameriåkog multibilionera ifilantropa Dæordæa Sorosa (koji je, usputreåeno, prilikom posledçe panike na Vol-stritu izgubio oko milijardu dolara).

Sve to u najmaçu ruku daje razloge zaoprez da u "pobjedi globalnog kapitaliz-ma" nisu joã otkloçene nove opasnosti odpanike na burzama. A neki uspjeãni brokerina Volstritu – prema pisaçu tjednika "Nju- jorker" – zato åitaju i Marksov "Kapital".s

DRAGO BUVAÅ, Beta

nalnije" i od profesionalnih brokera i bitno

utjecali na smirivaçe Volstrita. Kad su uponedeýak akcije pale za 554 poena, çihsutradan nije uhvatila panika da i svojeprodaju – veñ su kupovali i nove, pa takoutjecali na rast çihovih cijena. Pokazalo seda su imali pravo, a kao razlog se navodi içihovo povjereçe u dobro staçe vlastitenacionalne privrede.

MARKS NA BERZI: Kako u tom"najboýem od svih moguñih svjetova" nijeipak sve najboýe, eventualno novi potres,Volstrita tu prijeti ne samo izvan nego i iz-nutra, ekonomisti veñ odavno ukazuju naãireçe socijalnog jaza izmeðu bogatih isiromaãnih Amerikanaca. Prema podacimaza 1995. godinu, samo jedan posto na- jbogatijih ameriåkih porodica veñ raspo-laæe sa 44 posto nacionalnog bogatstva. To je viãe nego 1929. (36 posto) ili 1987. god-ine (34 posto). A upravo kad su se uoåi tihgodina poveñavale socijalne razlike iãlo jena Voltstrit. Da to nije tek zaboravýenamarksistiåka teza, posvjedoåio je i jedan oddanas najutjecajnijih ekonomista novijegeneracije – inaåe izvrstan ekonometriåar,profesor Pol Krugman. Po çegovommiãýeçu ãireçe ekonomsko-socijalne ne-

jednakosti u SAD nije samo çihovdomañi, veñ i meðunarodni ekonomskiproblem.

I MARKS OD POMOÑI: Njujorãki brokeri

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



ruæno dogodilo, ne daj Boæe, ili da joj sedogodi – ja to ne bih mogao preboýeti'.Tako su proãla dva sata. (...) Nikad pred-sjednik nije prema meni ovako nastupao. Atrebao nam je ovakav razgovor. Priåali

smo kao otac i sin. Pa, takva i jeste razlikau godinama. Moj babo rahmetli je roðen1922, a on 1925."

Meðutim:"Dugo me tada gledao svojim plavim

oåima u kojim sam ja traæio odluånost, apronalazio duboku sjetu."

Åini se da je do neåega ãto se moæenazvati konaånim razlazom doãlo na dankada je poginula Haliloviñeva suprugaMediha i çen brat Edin Rondiñ Dino. Osamom tom dogaðaju Haliloviñ piãe: "Sviizvjeãtaji napravýeni su bez ikakvihmjereça – od oka. A moram priznati da se

tek poslije çih u meni rodio strah da to nijegranata koja je doãla sa agresorskihpoloæaja. Progone me tvrdçe da se tomjesto granatom zapravo i ne moæe po-goditi. Utoliko viãe ãto niko od komãijanije åuo nikakvo ãuãtaçe niti bilo kakavãum koji bi nagovjestio moguñnost ek-splozije". Uglavnom, Izetbegoviñ je doãaoizraziti sauåeãñe Haliloviñu:

"Doðe Alija. Jako mi stisnu ruku ãtonije çegov obiåaj. I kaæe: 'Najboýa je æenakoju niko ne zna. Tvoju æenu niko nijeznao. Vjerojatno je bila dobra æena'. Odgo-vorih: 'Predsjedniåe, Vi je niste poznavali.Moju æenu su svi znali koji su znali i mene.Sem nekoliko ýudi za koje nije bilo prilikeda je upoznaju". (...) Hvala Vam ãto stedoãli, ali ako mislite razgovarati sa mnom,nema potrebe da tu stoji straæa'. Predsjed-nik se okrenu i reåe pratiocu: 'Izaði'. Sjednei kaæe: 'Vidiã li, åovjeåe, da rat moramozaustaviti. Gine nam narod'. (...) Morampriznati, bio sam van sebe. Åini mi se dabih volio da nije ni doãao. 'Ãto se rata tiåe,zaustavi ga Alija, ko ti brani. Ja ti viãenisam ni formalna smetça u tome.Naravno, nisam ni do sada bio. Ali ga ti ne

moæeã zaustaviti, jer ga ti nisi ni pokrenuo.Mogu ga zaustaviti samo oni koji su ga ipokrenuli', rekoh, 'a ãto se naroda tiåe, meni je ovo iz familije preko åetrdeseta ðenaza.Tvoji su, koliko mi je poznato, u Zagrebu iIstanbulu'. Nastade duga i neprijatna ãutça.

karoãa i, najblaæe reåeno, kao "sumçiv el-ement".

CIFRE: Posebno upeåatýive u kçizi"Lukava strategija" jesu cifre o ratnomprofiterstvu koje je carovalo na svim stran-ama u ratu u bivãoj Jugoslaviji. Haliloviñpiãe kako je joã za vremena Patriotske ligeHasan Åengiñ, kao åovjek zaduæen za na-

bavku naoruæaça, prodavao kalaãçikoveza 1000-1100 maraka. Na pitaçe Åengiñuzaãto ih ne prodje po nabavnoj cijeni od250-300 maraka, ovaj je odgovorio:"Veñom cijenom stvaramo obrtni kapitalda moæemo nabaviti drugu turu, a ona ñebiti jeftinija". Isto to radile su i regionalne iopñinske komisije SDA, samo su cijene joãveñe. Takoðer, brojni su i funkcioneri (Ab-diñ, Delimustafiñ, Åengiñ i drugi) koje Ha-liloviñ optuæuje da su pare za nabavkunaoruæaça za Armiju BiH na razliåitenaåine trpali u svoje dæepove. Izmeðu osta-log navodi da u jednom kritiånom periodu

od nekoliko mjeseci "kada se preko po-druåja koje je dræao HVO mogla prevestiatomska bomba", nije stigao niti jedanmetak.

Kao poseban kuriozitet za 1994, Ha-liloviñ navodi "dnevnice i telefonskeraåune u Generalãtabu i Ministarstvuodbrane. Dnevnice generala – oficira iz tedvije ustanove iznose oko 1,000.000 DEM(slovima: milion maraka) ili: kupovaçe"transportnih sredstava opñe namjene" (åi-taj: luksuznih i teretnih motornih vozila) jeste stavka od 605.330 DEM, elektronskiraåunari opãte namjene i birotehniåke

maãine koãtale su 373.105 DEM, a artikliishrane za æivotiçe 261.042 DEM?! s

PRIREDIO: FILIP ÃVARM

'Nego, da ti ispriåam ãtami kaæe Arafat. Pita me:'Alija, nude li oni tebi ãta?' Ja mu kaæem: 'Nude,nude, i to dobar komad'.I Arafat kaæe: 'Uzmi, Alija.I meni su nudili, pa janisam htio nego hoñu sve.Na kraju sam ostao beziãta.' (...)Neko unese dvije kafe. Nastavismo razgo-vor na potpuno drugaåiji naåin".

Posebno otrovan Haliloviñ je prema

svom nasýedniku Rasimu Deliñu i tadaãefu bezbjednosti Armije BiH FikretuMuslimoviñu. Prvog u, najmaçu rukuprikazuje kao vojnika sumçivih kvaliteta isposobnost i prije svega – posluãnika, dokdrugog prikazuje kao ordinarnog splet-

infotelefonnormalna tarifa+43 1 15 10

beå

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



Ukusi i ukusi Slikar Duãan Otaãeviñ ne posluje ni sa jednom galerijom.

Kad su se pojavili privatni galeristi, zvuåalo mu je "obeñavajuñe,ali se onda ispostavilo da su to uglavnom komisioni za prodajuslika. Neophodna je ure-ðivaåka politika, koncept,da jedna prodaje samo kiåa druga avangardu, zaãtoda ne, neko hoñe i to daplati." U ateýe mu, priznaje, u posledçe vreme ma-çe dolaze kupci nego rani- je, a "posledçi otkup samimao pre dve godine, kada je Muzej savremene umet-nosti kupio jedan moj rad,

posle izloæbe u SANU".Razlog smaçenoj prodajiOtaãeviñ vidi i u promenipublike. "Posle ovograta su doãli neki drugiýudi sa nekim drugimprohtevima i ukusima."On smatra da su cene vi-

soke i postojane za radove slikara izmeðu dva rata i "za nekesavremenike koji nisu dostigli visok umetniåki nivo." Izvito-perilo se vreme, kaæe on. "Nagrade i uåeãñe nekog rada nabijenalu, nekom poznatom i svetskom, ne utiåe na çegovucenu niti na rejting. Ljudi sada vole i cene neãto drugo."

Dragan Maleãeviñ-Tapi prodaje slike u galeriji Leonardo

i Art media. Sadaãçu situaciju vidi ovako: "Ljudi sada traæefiguraciju iako je skupa, zato ãto to ima proðu na Zapadu. Izato je meni i mojim kolegama koji to rade sada dobro. Ko sukupci? Sredçi sloj u Nemaåkoj, Francuskoj, Belgiji... naãikoji su posle 20 godina prebivaça tamo postali ãefovi neåe-ga, bilo garaæe, bilo klinike, ali ãefovi, i hoñe da imaju slikuna zidu. Znate ko pored nas joã dobro radi? To su oni kojiimaju neki kurs i spretnu ruku, praksirali su se na moru poPoreåu i Roviçu. Moj drugar ima porudæbine i do pola god-

ine unapred, a portretprodaje po 250 mara-ka. Znate ãta se dose-tio? Pravi poklone ýu-dima tako ãto ih fotog-

rafiãe, pa posle napraviportret u uýu i pokloniim, bez rama naravno."Tapijeve cene susledeñe: "serigrafije 100 maraka, mono-tipije 600 maraka,kopije na platnu, to jeãtampano pa doslika-vano 4000 do 4700maraka, a originale neprodajem na ovomtræiãtu. Imam svojukorporaciju u ino-stranstvu, te slike prodajem tamo. Ali te cene su onda iste zasve, i u Åaåku i u Tokiju."

Mileta Prodanoviñ je, kako se to kod nas kaæe, "mlad, us-peãan i poznat". O svomiskustvu povodom aktuelnesituacije u prodaji umet-niåkih dela, kaæe: "Krugumetnika kojem pripadam niu boýim vremenima nijeimao blistavu træiãnu prodor-nost. U generacijama premoje postojala je i mnogo jaåa dræavna briga za umet-

nost, pa su u skladu sa tim ioficijelni muzejski otkupi biliåeãñi. Moæda bi se oåekivaloda prodor moje generacije uprvi plan interesovaça imaodreðenu træiãnu konsekven-cu, ali to se nikad nije do-godilo. Moje radove poseduju retki ýubiteýi i prijateýi."

S. Ñ.

autora svesno slede poznatu ideju anti-træiãne estetike, koju su ustanovile istor-ijske avangarde a koju je do krajçih gran-

ica razvila konceptualna umetnost sedam-desetih godina. Slike i skulpture prikazanena ovoj izloæbi imale su, makar u fenome-noloãkoj ravni, "izgled" komercijalnih ra-dova podloænih træiãnoj proveri vrednosti.Najvaænije je, naravno, da su izloæeni ra-dovi istovremeno pokazali i sve karakteris-tike svoga vremena koje je umnogome iz-menilo i lik plastiåkih umetnosti na samomkraju ovog milenijuma.

Tako slike Daniela Glida pokazujuiseåke iz çegovog svakodnevnog æivota sapoznatom ikonografijom devedesetih god-ina, a Uroãa Ðuriña sve veñe interesovaçeza rusku slikarsku avangardu, pre svega zadelo Kazimira Maýeviåa koje joã uvek

provocira nove interpretacije. U galeriji subili izloæeni i radovi Branke Kuzmanoviñ,Ivana Iliña i novosadske grupe "Apsolut-no" (Zoran Panteliñ, Dragan Rakiñ, Dra-gan Miletiñ, Bojana Pejiñ).

Ovakva postavka izloæbe ima iskýuåi-vu nameru da jednoj novoj publici pokaæenovu umetniåku produkciju, da ohrabriradoznalost i potencira potrebe ýudi nasliåan naåin kako su u ranijim epohamabile zadovoýavane estetiåke ambicijekolekcionara, sponzora, mecena ili ktito-ra. Izloæenim radovima smisao daje este-tika çihovog vremena i po tim osobina-ma oni manifestuju likovne vrednostiepohe na maçe-viãe sliåan naåin na

koji su to åinili i çihovi prethodnici,klasiåni i tradicionalni umetnici koje poz-najemo iz istorije umetnosti. Potrebno je,

znaåi, senzibilizirati novu publiku nadrugaåiju estetiku.

MURAL: Istovremeno sa otvaraçemizloæbe promovisan je jedan novi beograd-ski mural koji korespondira sa ovom te-mom. Odmah pored ove galerije profesorÅedomir Vasiñ je, sa asistentom BrajanomVasiñem, oslikao dvadeset metara dugaåakzid sa osnovnom temom "Prodajna galeri- ja" koja umetniåkim jezikom promiã ýaproblem træiãta. Od jednog umetniåkogdela ne moæe se, naravno, oåekivati jed-noznaåan ogovor. Osim toga, zid na kome je ova slika izvedena postao je "transparen-tan", dakle, proziran da se "kroz" çega vi-di panorama Novog Beograda, Ratnog os-

trva i Zemuna. Na tom literarnom sadræajulako se prepoznaje poznata Vasiñeva se-mantika za koju je karakteristiåno, poi-

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

G O R A N K A

M A T I Ñ

"Imam svoju korporaciju uinostranstvu, te slike prodajemtamo. Ali te cene su onda isteza sve, i u Åaåku i u Tokiju"

"Posle ovog rata su doãli nekidrugi ýudi sa nekim drugimprohtevima i ukusima"

G O R A N K A

M A T I Ñ

"Krug umetnikakojem pripa-dam ni u boýimvremenima nijeimao blistavutræiãnu prodor-nost"

v

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



Slovenija va uruåuje obaveãteçe da ñe zvaniåni Beåmorati da popusti pritiscima domañeg jav-nog mçeça i od Slovenije energiånozatraæi priznaçe nemaåke narodne maçineuz povratak celokupne imovine, koja je

posle rata oduzeta svim Nemcima, odnosnoStaroaustrijancima. To podrazumeva nesamo zamkove, palate i imaça, veñ i brojnefabrike i ãume...

Da se diplomatiji u Ljubýani bliæe crnidani potkrepýuju joã dve åiçenice: Austri- ja Sloveniji joã ne priznaje status nasled-nice Austrijskog dræavnog ugovora, koji jesvojevremeno potpisala Jugoslavija ãtiteñislovenaåku maçinu u Koruãkoj, a uz sveto Beå ne pokazuje nameru da Ljubýanusmatra naslednicom ni Æermenskog ugo-vora kojim je odreð ena granica izmeð uove dve dræave. Slovenija je od 1991. god-

ine veoma pedantno radila na ureð ivaçusvog nasleð a (u odnosu na SFRJ), ali je,da ne iritira naklonost Beåa, propustila dablagovremeno deponuje svoje pravonasledstva na Austrijski dræavni ugovor(ADU – koji je, u odnosu na druge ugo-vore koje su zainteresovane dræave skla-

pale o zaãtiti svojih maçina, bioneverovatno izdaãan u korist slove-naåke maçine u Austriji, zahvaýu- juñi spretnosti diplomatije tadaãçeSFRJ).

SRBI IL' KOZACI: Izgledaneverovatno, ali sada tu na scenuuskaåe åak i treña Jugoslavija. Zaã-to? Zato ãto je depozitarij ADU-abila Moskva, ãto ñe reñi da je todanas Rusija. Stoga je slovenaåkadiplomatija ovih dana krenula u dis-kretnu ofanzivu (naravno, mimoznaça i konsultacija sa Austrijom)

kako bi uverila velike sile na svoje pravonasleð a ADU-a. Ujedno je parlamentarnakoordinacija zakýuåila da bi Drnovãekovavlada pod hitno morala da obavesti vladuRuske federacije da se Slovenija smatranaslednicom Ugovora. Nezgodno je samoãto je partner za sav taj posao upravoMoskva, koju Slovenci smatraju nak-loçenijom Beogradu, koji, uostalom, i sampretenduje da bude naslednik kontinuitetanad svime ãto je predstavýalo SFRJ. Sad jesamo pitaçe ko ñe se bræe dogovoriti.

Bilo kako bilo, ako je suditi po reåima(kojima je ovdaãça dræavna televizija ão-kirala svoje puåanstvo) evropskog kome-sara Hansa van den Bruka, Slovenija ñe,ukoliko raåuna na punopravno ålanstvo uEvropskoj uniji, sa Austrijom morati dapoåne neodloæne i ubrzane pregovore. I tone oko statusa deprivilegovane slovenaåke

maçine u Austriji, veñ nemaåke (!) u Slo-veniji. s

SVETLANA VASOVIÑ

zahtevom da se u okviru predstojeñeg Za-kona o denacionalizaciji reãi i pitaçe ne-pravdi koje su poåiçene prognanim Nem-cima. Tokom proteklih godina nizali su se idrugi, sliåni zahtevi razliåitih predstavnikabivãe nemaåke maçine u Sloveniji.

SVE SE PLAÑA: Da je vrag odneoãalu postalo je jasno 5. februara 1992. god-

ine, kada je tadaãçi austrijski ministar spo-ýnih poslova Alojz Mok zvaniåno izjavioda Austrija ima pravo da se kod slovenaåkevlade zalaæe za interese nemaåke i staro-austrijske maçine, koja bi tek trebalo da seprebroji i u Sloveniji ponovo konstituiãe:prema grubim procenama, u ovom sluåaju

se radi o broju izmeðu 5000 i 15000.Time je austrijska strana zapravo prvi

put javno i nedvosmisleno postavila u isturavan slovenaåku maçinu u austrijskojKoruãkoj sa nemaåkom maçinom u Slov-eniji, koja je, doduãe, za sada joã u egzilu.

Da Austrija nema nameru da odustane, up-rkos upornom slovenaåkom preñutkivaçuzapleta, pokazalo se pola godine kasnije,kada je slovenaåkoj strani i formalnouruåila Memorandum o nemaåkoj maçini.

Od tada Austrija viãe ne propuãta prilikuda na diplomatskim susretima podgreje pi-taçe svoje maçine. Ãtaviãe, sluåaj je inter-nacionalizovan i zvaniånom notom Austrijeupuñenom Konferenciji za ýudska pravapri Ujediçenim nacijama, 1993. godine.Iako slovenaåki mediji o ovome (za razlikuod austrijskih) sve vreme nisu objavýivaliniti reå, pritisak Austrije nije jeçavao; veñ

oktobra 1995. godine, otpravnik poslovaaustrijske ambasade u Ljubýani kolegamaiz slovenaåkog Ministarstva spoýnih poslo-

Novi komãijski sporAustrija Sloveniji joã ne priznaje status naslednice Austrijskogdræavnog ugovora, koji je svojevremeno potpisala Jugoslavija

d juna 1991. godine, kada je obavý-eno slovenaåko osamostaýeçe, åi-nilo se da nema prepreka ponovoO

skovanom slovenaåko-austrijskom pri- jateýstvu. Prve nedoumice pojavile su se u javnosti tek posle najnovije odluke pokra- jinske koruãke vlade, sa sediãtem uKlagenfurtu, da zahteva od Beåa tvrð i i

odluåniji stav prema juænom susedu, zbog"ignorisaça priznaça prava staroaustr-ijske maçine". Desilo se da je trenutak zaovakvo stezaçe Ljubýane pravi, poãto seSlovenija naãla u uæem krugu kandidata zaproãireno ålanstvo u Evropskoj Uniji.

Zanimýivo je da je zvaniåna Ljubýanapokuãala da umiri javnost na naåin svojstv-en prethodnom reæimu – marginalizacijomnavedenih zahteva. Iskazalo se da austrijs-ko-slovenaåke nesuglasice imaju bar tolikodug istorijat koliko i slovenaåko-italijanskatrveça oko statusa optanata, Italijana kojisu nastankom Jugoslavije posle Drugogsvetskog rata napustili teritoriju Slovenije isvu svoju imovinu. Isto je zadesilo i pri-padnike nemaåke i austrijske autohtonegrupacije koja je do tada u nemalom brojuæivela ãirom Slovenije. Recimo, u okruguKoåevja, gde su Nemci vekovima æiveli,kao spomen na çihovo bivãe prisustvo os-talo je joã samo ime jednog sela – Nemãkavas (Nemaåko selo). Preseýeçe je teklo uskladu sa zakýuåcima postdamske konfer-encije a uz zduãnu logistiåku pomoñsaveznika, po zavrãetku Drugog svetskograta. Na teritoriju Nemaåke i Austrije useý-eno je oko 11 miliona Nemaca, koji su dotada stoleñima predstavýali bogatu inaprednu maçinu u drugim dræavama.Takav egzodus se tada nikome nije åinioåudnim, veñ istorijski nuænim. Pola vekakasnije, Austrija pokuãava da revalorizujetadaãçe politiåke poteze i umaçiodmazdu sprovedenu nad celokupnimnemaåkim æivýem. Istorijat zakulisnihradçi oko priznaça statusa nacionalnemaçine proteranim Nemcima, odnosnoStaroaustrijancima, ãto je termin na komeinsistira matica, teåe joã od 28. avgusta1991. Tada je Osvald Verter, predsednik

udruæeça prognanih Nemaca i Gorçeãta- jeraca, uputio pismo predsedniku slove-naåke skupãtine Francu Buåaru sa

DISONANTNO JODLANJE: Prizor saaustrijsko-slovenaåkegranice

J O Æ E S U H A D O L N I K

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



Nemci su, usput budi reåeno, ponajviãeobrañali paæçu na idolizaciju svojih le-taåkih i inih asova. Jedino su Nemci, naprimer, u Prvom ratu ãtampali razglednices çihovim likovima. Danas Mihael Ãuma-

her stiåe sliåno, fanatiåno pokloniãtvo:naoåit i neustraãiv poput drugih modernihgladijatora, on sa sobom takoreñi vuåedesetine hiýada nemaåkih poklonika kojidolaze da pozdrave çegove pobede. Nanemaåkim zastavama je upravo crvena tra-ka rezervisana za çegovo ime ili nadimak("Ãumi"), dok je æuta ostavýena za Austri- janca Bergera.

PILOTI: Pored nemaåke idolatrijesvojih asova, joã jedno pravilo se odræalood Prvog svetskog rata do danas, od avionado Formule jedan: dok Francuzi i Englezitradicionalno imaju boýe maãine, Nemci

imaju boýe pilote. Da, joã jednom pona-výam – pilote, poistoveñujuñi ovu profesi- ju s upravýaçem trkaåkim bolidima.

Ako vam asocijacija izgleda nategnuta,dodajmo i podatak da je Gerhard Berger,na primer, sam upravýao avionom putujuñis jedne od sedamnaest trka u sezoni nadrugu. Kako piãe "Budapest sun", Berger,koji se posle trinaest sezona, u nedeýu po-vukao iz Formule jedan – putovao je avi-onom toliko da bi onih 250.000 dolara kojepotroãi godiãçe na odræavaçe privatne le-telice inaåe platio za komercijalne letoveprve klase.

Ali sumçamo u suve ekonomske mo-tive Bergera: çega nosi duh nemaåkih le-taåkih asova. Uz to, on nije retka pojava: joã jedan Nemac Hajnc Herald Frencennalazi se meðu vozaåima Formule jedankoji poseduju privatne avione, ali åijim ko-mandama i sami upravýaju.

KRV: Joã jedna, naoko slobodoumnateza je da je voæça bolida uroðeni talenatkoji se nasleðuje. Po dokaz moæda ne trebaiñi daýe od Mihaela Ãumahera i çegovogmlaðeg brata Ralfa, koji takoðe vozi u For-muli jedan". Paralelno tome, Grejem Hil

bio je dvaput ãampion ãezdesetih. Greje-mov mali (Dejmon), i pored protivýeçaoca, koji je odbio da finansira sinovýeveambicije, uspeo je da trijumfuje 1996. god-ine, postavãi svetski ãampion u Formuli jedan. Æak Vilnev je sin Æila Vilneva...Primeri su brojni, jer vozaåke, kao i letaåkeporodice nisu nikakva retkost.

Ali, Ãumaher je zaista neãto drugo: na- jveñi aktivni vozaå danaãçice, po brojuosvojenih gran prija (27 pobeda) on veñzauzima åetvrto mesto svih vremena. Pobroju ãampionata, ispred çega nemamnogo asova: Fanðo s pet, Alan Prost s åe-

tiri. Nekolicinu vozaåa s tri osvojena svets-ka prvenstva (izmeðu ostalih, meðu çima je i Niki Lauda) Ãumaher je u nedeýu 26.

Leteñi Nemac

Crveni baronFormule jedanSavremeni naslednik najslavnijeg asa svih vremena, "Crvenogbarona" Rihthofena nije niko drugi do vozaå Formule jedanMihael Ãumaher

postavio brzinske rekorde – 1770 km/h(1949) i 2594 km/h (1953). Trenutno na- jboýi pilot – onaj u kategoriji Formule jedan – jeste Nemac, i izgleda da ñe takobiti joã dugo.

Da, jer i pored svih glasovitih Brazilacai Francuza moguñe je odbraniti tezu oNemcima kao najtalentovanijim vozaåima.Istina, posledçi Nemac koji je osvojioneki gran pri pre glasovitog Mihaela Ãu-mahera 1992. bio je Johen Mas, davne1975. godine. No ako ovoj grupi dodamoisturenu filijalu Austrijanaca (koji ñe vamzameriti, pa se i smrtno naýutiti ako ihpoistovetite s Nemcima), onda dobijamo

moñnu druæinu u koju spadaju, recimo,Niki Lauda (tri puta bio prvak sveta) i Ger-hard Berger.

ko se Nemci, zbog hladne glave i

preciznosti, mogu nazvati najboýimratnim pilotima, onda treba pome-nuti i najslavnijeg meðu çima: Manfredafon Rihthofena. Sa osamdeset zabeleæenihtrijumfa u vazduhu, Rihthofen je najboýiratni pilot svih vremena. Danas su prak-tiåno nevidýivi avioni dizajnirani tako da spetnaest kilometara visine zbriãu åitavegradove. No spomenuti heroj iz Prvogsvetskog rata podseña na vremena kada jenadmetaçe u vazduhu imalo u sebi mnogoviteãkog.

NEMCI: I u Drugom svetskom ratu,prvih desetak pilota (po broju oborenih ne-

prijateýskih aviona) takoðe su bili Nemci. Iu poratnim godinama, Nemac Åarls Jagerprvi je probio zvuåni zid (1947), a zatim i

A

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



oktobra umalo dostigao. No, vreme ipakradi za çega: svi uspeãniji vozaåi nisu viãeaktivni.

TRKE & TEHNIKA: Na trkama, uloæama su izloæeni monitori s kojih se svevidi i prati boýe nego s tribina, gde poredvas projure (uzgred budi reåeno, nepod-noãýivo buåni) bolidi proseånom brzinomoko 200 km na åas. Ako izuzmemo video-simulacije, jedino kamere smeãtene u boli-dima daju predstavu o kakvim se brzinamatu radi. Na licu mesta i ne vidite bogznaãta. Oåevici, pak, tvrde da veliku razliku uodnosu na TV pravi atmosfera æive trke imiris nagorelih guma na stazi.

Verujem im. No, kao i svako dete

televizijskog doba, åak i kad sam bio nadohvat ruke Formule jedan – prisutan uBudimpeãti u pravi åas, svega desetak kilo-metara i nekih 200 DM daleko od boksovapiste Hungaroring – rado ostajem u hotel-skoj sobi s lepim pogledom na Dunav (leftbank). Odatle elegantno pratim trke na TV-u, makar i s maðarskim komentatorima, idobijam inspiraciju za ovaj tekst... Sve usvemu, tako dostiæem stepen bavýeça re-portaæom koji su komentatori CNN-a pat-entirali tokom Rata u zalivu: iz hotelskesobe, tj. bez prisustvovaça. Na kvalifikaci- jama Gran prija Maðarske Ãumaher je bio

najboýi, krenuvãi u trku kao favorit. Dugo je vodio, ali je u meðuvremenu pao åak naãesto mesto. Pred kraj, voðstvo je preuzeo

on u crveno i – poput sredçovekovnih vit-ezova – stavio na çega svoj znak kako biçegovi protivnici znali s kim imaju posla,tako se i Ãumaherov ferari prkosno crvenisvetskim pistama.

Treñe, kao ãto je Rihthofena oboriomladi kanadski kapetan Roj Braun, tako jei Ãumahera s vodeñeg mesta, s piste i treñe

titule svetskog prvaka unedeýu 26. oktobra izbaciokanadski vozaå Æak Vil-nev, koji je debitovao tekproãle godine u Formuli jedan, uãavãi u istoriju kaoprvi Kanaðanin koji jepostao prvak sveta.

Åetvrto, Rihthofen jebio naoåit, i kao takavroðen za idola nacije. Nje-gova majka je jednom pril-ikom rekla: "Åinio mi sekao mladi Zigfrid". Sliåno

vaæi i za Ãumahera. I konaåno, peto, Ãu-maherova i Rihthofenova jedina slabost(izuzimajuñi Kanaðane) po svoj prilici je –stas. No, sudeñi po saåuvanim oklopima iuniformama, izgleda da su se junaci krozvekove, od Davida do Napoleona, åeãñemogli pohvaliti sråanoãñu nego visinom.Jedina je razlika ãto danaãçi vitezovi ne

nose oklope na kojima su nacrtani porodiå-ni grbovi, veñ marke cigareta. s

GORAN GOCIÑ

I pored svih gla-sovitih Brazilaca iFrancuza moguñe je odbraniti tezu

o Nemcima kaonajtalentovanijim vozaåima

takoðe apostrofirani Frencen, ali mu se,avaj, zapalio bolid. Negde pred sam kraj, u81. krugu, mladi Kanaðanin Æak Vilnevizbija na prvo mesto. Drama. Istorija seponovila i na odluåujuñoj trci prvenstva, nastazi Herez. Ãumaher ñe moæda tako steñiatribut onih trapavih golgetera koji sve odi-graju kako treba – dok ne doðu do predgol. On je vodio veñi deotrke, da bi ga u 47. kruguprestigao Æak Vilnev, ras-prãivãi Ãumaherove snove otreñem osvojenom svet-skom ãampionatu.

ÃUMAHER I RIHT-HOFEN: Izgleda da Ãuma-

her, kao i Rihthofen, koji jedugo patio ãto ima gori avi-on nego çegovi francuski iengleski rivali, nemamnogo sreñe s tehnikom.Veñ u çegovom debiju zaFormulu jedan 1991 – Ãumaher je tadaimao dvadeset dve godine – bolid je otka-zao na samom poåetku trke.

Zaãto stalno spomiçem Rihthofena?Tendenciozno. Pre svega zato ãto izmeðuçega i Ãumahera postoji nemali brojsliånosti. Prvo, Manfredov brat Lotar bio je takoðe pilot "tima" koji je ruãio

savezniåke pilote, kao i Ãumaherov bratRalf koji vozi u Formuli jedan. Drugo, kaoãto je Rihthofen ponosno ofarbao svoj avi-

ZAVIRIVANJE: Princ Majkl od Kenta proniåe u tajnu Ãumaherovog uspeha

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



dobija status "slobodnih agenata", a time ipravo da o svojim ugovorima razgovarabez ikakvih limita.

Neki klubovi izlaz vide u izgradçinovih, veñih dvorana kako bi veñom pose-

tom pokrili poveñane rashode, nekipomiãýaju, pre svih San Antonio, na pre-seýeçe u drugi grad (ãto se u NBA åestodeãavalo u proãlosti), jer su sadaãçedvorane postale pretesne. Izlaz je moæda iu nepopularnom poveñavaçu cena ulazni-ca, ali to moæe dovesti do pada posete.Raskorak izmeðu sve maçe ekstra-igraåa isve viãe milionera je svakim danom sveveñi, mada neposredna buduñnost NBAipak nije pod znakom pitaça. Joã uvek jereå o velikom biznisu i , ãto je vaænije, us-peãnom biznisu, ali ako se ne spremi kakotreba – stvari mogu poñi i naopako. Kada

je Majkl Dæordan 1984. uãao u NBA, Liga je zavrãila sezonu sa suficitom od 200 mil-iona dolara da bi 1993. zarada prvi put pro-bila plafon od milijarde dolara. U 1983.proseåna zarada igraåa bila je 275.000dolara, sada je 275.000 minimalna (garan-tovana), a prosek je 1,5 milion. Trenutnonajboýe plañeni igraå je Majkl Dæordan sa36 miliona dolara. Mnogo ? Ãta onda reñiza 285 miliona dolara Stivena Spilberga,najboýe plañenog åoveka u svetu ãou-bi-znisa? Ili, ãta da kaæe Bil Klinton åija jegodiãça plata 200.000 dolara? Dalas je"upis" u NBA 1980. platio 12 milionadolara, Toronto 1993 – 125!

Hanter i Ãtern se spore i oko nekihdrugih stvari. Posle nedavne informacije"Njujork tajmsa" da åak 70 odsto igraåaNBA puãi marihuanu i da je to javna tajna,Ãtern je predloæio sindikatu igraåa planzajedniåke borbe protiv droge. Plan sadræipreventivno delovaçe u vidu stalnih upo-zoreça kakve ãtetne posledice po zdravýeima droga, ali je Ãtern istovremeno pred-loæio i pooãtravaçe kazni, ãto se sindikatuigraåa ne sviða previãe. Ãtern predlaæe petmeåeva pauze za prvi put, ãest meseci zadrugi put, a potom sledi doæivotna diskval-ifikacija. Dodatni problem je u tome ãtoÃtern hoñe da u kampaçu protiv drogeukýuåi i marihuanu koja je dosad uæivalastatus "lakãe droge". Hanter optuæuje Ãter-na da svojom "antidroga" politikom samohoñe da sakupi poene pred razgovore okolektivnom ugovoru. Sindikat traæi ekon-omske ustupke da bi prihvatio marihuanukao drogu, a Ãtern nije voýan, bar zasad,da popusti.

To je druga, maçe lepãa strana NBAmedaýe koju takoðe treba znati, mada ñespoýni sjaj i ukupni imidæ joã dugo

pokrivati sve probleme i tamnije stranesvetskog spektakla zvanog NBA. s

VLADIMIR STANKOVIÑ

Zona sumraka

Plavi vozPlavi voz tutçi ka Parizu, zasluæenom odrediãtu naãih momaka, tih giganata fud-balske veãtine i viteãtva – sa ãest prema nula vode izabranici Slobodana Santraåa, slo-bodno moæemo reñi kolosa fudbalske misli; naã selektor je uoåi meåa sa Maðarimazaleåio desni kako bi mogao da ãkrguñe na svoje izabranike ako ustreba, ali ne, plavaåeta radi kao ãvajcarski sat, za ãkrgutaçem nema potrebe, ne znam da li reæija puãtaselektorovo lice, on se smeje, radostan je gotovo kao prilikom ærebovaça, kad nam jefudbalski usud dodelio Maðare da preko çih æivih prevezemo naãu fudbalsku lokomo-tivu i naãu kompoziciju od ãesnaest plavih vagona, Savo Miloãeviñ i – sedam nula! sasedam nula vodi plava åeta, taj eksadron æeýe, znaça i ýubavi! plaåi pustaro, plavi voztutçi ka pariskoj glavnoj æelezniåkoj stanici! farbajte ãine u plavo, Maðari, skidajteãapke pruæni radnici, åupajte kose ãefovi stanica, plavi voz ne staje u maðarskimvaroãicama, çegova jedina stanica je grad svetlosti...

Lopta je kod Dragana Stojkoviña, tog maga bubamare, koji je doleteo iz zemýeizlazeñeg sunca, gde na pripadnike ovog dalekog i kosookog naroda prenosi fudbalskeåarolije Balkana; Stojkoviñ gubi loptu, nije vaæno, uåinio je toliko toga u plavomdresu, dokazao je kapiten plave eskadrile da je majstor fudbalskog umeña, malobrojnimaðarski ýubiteýi fudbala pýeskaju prozeblim rukama, trener maðarskog tima nakonsedmog gola plavih prilazi naãem Santraåu, celiva mu ruke i "Adidas" trenerku, izBalatona izraça vila i kliåe "kekek, kekek! plavi, plavi!"...

Predsedniãtvo Fudbalskog saveza Maðarske pokuãalo je da uspava Santraåeve iz-abranike namerno odabravãi mali stadion na koji je doãlo malo navijaåa: mislili su dañe provincijalna atmosfera uåiniti indolentnim asove u plavom, koji veåeras igraju ubelim dresovima, dresovima Real Madrida...

Hvala Predragu Mijatoviñu ãto je na ovaj sumorni stadion doãao iz suncem oku-pane Ãpanije, na dæomboviti teren Ferencvaroãa doneo je razigranost koride, zablistao

je naã Peða u ovo za Maðare turobno veåe, zablistao je, kaæem, uýem drevnih maslinaMadrida i Barcelone, uýem koje je stavio u kosu i kojim je podmazao kotaåe plavogvoza, Mijatoviñ je, kao ãto znate, dao tri gola, sada je na plavoj klupi, tom oltaru fud-balske mudrosti, fudbalske strategije i dalekovidosti. Raduj se, plava klupo, ti za raz-liku od plavog voza nemaã kud da protutçiã, zato se raduj tu gde si, ko zna kad ñeãopet osetiti straæçice kakve su te veåeras natkrilile plavim trenerkama.

Struåçaci Maðarskog hidrometeoroloãkog zavoda prognozirali su za veåeras kiãu,kiãe, meðutim, nema, osim u mreæi maðarskog tima, ha, ha, ha, odajmo ipak priznaçeigraåima izabranog tima naãeg domañina, oni ni posle sedmog primýenog gola nisunapustili teren, çima je åast da nastradaju pod toåkovima plavog voza, i daýe se trude,premda im to niãta ne vredi, teãko da ñe maðarski reprezentativci dati i poåasni gol,zaslepýeni su vatrometom fudbalskih varnica koje od prvog zviæduka ãefa stanice, par-don, portugalskog sudije Pereire, sevaju iz zahuktale lokomotive plavog voza...

U pravu je bio Miýan Miýaniñ, taj Tito naãeg fudbala, kad je rekao da ñe Evropaodsad sa jugoslovenskim fudbalom biti na vi. Nakon sankcija koje su plavi voz godi-nama dræale na Dunav-stanici i stanici u Prokopu, fudbalska krivda-pravda se poznala,Jugoslavija je ponovo u samom vrhu svetskog fudbala, raduju se ovoj pobedi sviýubiteýi fudbala ãirom planete, i izvan planete, jer nema æivota bez fudbala, trenutak

jedan, mala nepaæça naãe odbrane, gotovo bih rekao mala paæça prema domañinu,naãi rivali postiæu poåasni gol, preko bezbojne maðarske drezine na sporednom ko-loseku prelazi zrak zubatog sunca, raduj se, drezino, neka ti je prosto.

MILOJKO PANTIÑ

(Po señanju zapisao Lj. Æ.)

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



Gra|anima BiH

u inostranstvuIzbori za Narodnu skupãtinu

Republike Srpske 1997. godine

ñe da se odræe

22. i 23. novembra 1997. godine

Ako ste se registrovali da glasate za opãtinu u

Republici Srpskoj u septembru na opãtinskim

izborima 1997. godine tada imate pravo glasa i na

sledeñim izborima za Narodnu skupãtinu.

Pratite poãtu ili novine za viãe informacija.

Za dodatne informacije nazovite deæurnu

telefonsku liniju u Beåu:

431-503-6660 ili

431-503-6661

glasawemgovorite o s c e

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.



uæivanjaVREME

Svaki naåin uæivaça u

duvanu, ima neke svoje loãe

strane: cigarete traju kratko

i pune su industrijskih

aditiva; cigare lepo miriãu samo onom ko ih puãi; lule

su pretenciozne; duvan za

ævakaçe kvari zube (o

pýuvaonici da ne govorimo),

a åovek koji danas izvadi

burmuticu okolini ñe liåiti na

narkomana.Meðu svim tim metodama

konzumiraça nikotina suver-eno kao kraýica vlada nargila,koja se kod nas pogreãno zovei åibuk. Nargila istovremenoprija pluñima, oku i uhu, jerhladi dim i lepo izgleda, dok seuvlaåeçem proizvodi prijatniklokotavi zvuk. Problem je je-dino u tome ãto je nargila, kaosvaka kraýica, donekle zahtev-na: ovaj naåin puãeça zahtevavreme i koncentraciju koji dan-as spadaju u deficitarnu robu.

Nargilu su izmislili Indusi,

mada je verovatno nisu koris-tili za puãeçe duvana, jer se zaprve ovakve sprave, napravý-ene od jedne vrste kokosovogoraha, u toj zemýi znalostoleñima pre nego ãto je duvanuvezen iz Amerike. Izum je uPersiji dobio ime (nargille nafarsiju znaåi kokos), da bi senegde sredinom ãesnaestogveka odomañio u Turskoj. Tur-ci su nargilama dali danaãçi

oblik, a çenoj izradi i kon-zumiraçu dali status umetnos-ti. U vreme Murata IV, zbogpogreãnog naåina pripaýivaçanargila gubio se ugled i posao, a pokatkadi æivot. Takoðe, u zapisima iz tog vreme-na pomiçu se "profesionalni puãaåinargila" koje su imuñnije age i begoviplañali da umesto çih obavýaju delikatnei sloæene poslove pripremaça, pri-paýivaça i razgorevaça sprave.

Nargila se u osnovi sastoji iz åetiri

vaæna dela: gorionika (tur. lule) cevi kojaprovodi dim u vodu (marpundæe), boce(gevde) i usnika (agizlik ). Ideja je u tome

Nargila hurova diæe sa dna ukraãene gevde i sk-upýa ispod grliña. Dok se duvan lepo nerazgori (ãto traje dobrih petnaest minuta),treba dobro napeti pluña i vuñi u precizn-om ritmu, inaåe ñe vam se nargila ugasiti,ãto se smatra sramotom. Puãeçe jednogpuçeça traje oko jedan sat, mada iskus-ni puãaåi to mogu da razvuku na duploduæe.

Sve do Prvog svetskog rata, nargilu jebilo moguñe naruåiti u boýim beograd-skim kafanama. Danas je åak i u Turskojsve teæe nañi pravu puãionicu nargila, akose izuzmu mesta na kojima se turistima

nudi kiå-varijanta ovogobiåaja. Prava mesta pre-poznañete po tome ãto u

çima neñete nañi turiste iæene. Poãto se smestite ustolicu (stolova najåeãñenema), momak ñe vam, bezda ste mu iãta rekli, donetinargilu, dok ñe drugi, ubrzozatim, priñi sa kofom æara imaãicama da vam pripali.Takoðe se podrazumeva dañete uz nargilu dobiti jakturski åaj koji se pije iz rak-ijskih åaãica. Åim potroãite

æar, duvan ili åaj, dobijatenovu porciju. Tek kada seuz laganu vrtoglavicu od sil-nog nikotina i kafeina upu-tite ka izlazu, plañate cehkoji je za celu uæivancijumaçi nego za kafu u nekomod boýih hotela.

Turci, koji su narod kojizna da uæiva, u puãionicedolaze da malo pobegnu oduobiåajene vreve, vide se sa

prijateýima i odigraju kojupartiju domina (ne priåa semnogo, jer se mora voditiraåuna o ritmu uvlaåeça).

To su ostrvca smirenosti i meditacije,koja polako nestaju pod navalom savre-menog ritma æivota, u koji se kratkotrajnai jednokratna cigareta mnogo boýe ukla-pa. Sada ostraãñeni antipuãaåi i çu po-tiskuju, da bi zapadnim svetom odne-davno zavladao ubedýivo najbanalnijinaåin uzimaça nikotina preko nikotin-

skih flastera i ævakañih guma. Kakva re-tardacija! s

DEJAN ANASTASIJEVIÑ

da se dim, prolazeñi kroz vodu, ohladi, aliako se u tu vodu, kao ãto neki obiåavaju,dodaju ruæine latice ili koja kap nekogmirisa to ñe se osetiti i u dimu. Arapi (kojinargilu zovu hukka) gorionik prave u ob-liku posude sa rupom na dnu, u koju sesipa posebno seåen i pripremýen duvan,åesto obogañen mentom i drugim aro-matiånim travama. Turci su sofisticir-

aniji: çihovi gorionici su ãupýe izbuãenecevi, a duvan se seåe u duge ãiroke trakekoje se prvo namaåu u posebnom rastvo-ru, a zatim se onako mokri namotavajuoko gorionika kao zavoji. Kad se namot-aj osuãi, na vrh se stavýa æar, koji morabiti od hrastovog drveta, a najboýi duvanza nargilu je iranski, mada ni onaj koji

raste uz granicu Turske i Sirije nije loã.Potom je na uæivaocu da vuåe kroz agiz-lik, posmatrajuñi kako se dim u vidu me-

7/29/2019 Vreme, 1997. november 8.


Vreme, 1997. november 8.

Documents

Transcript of Vreme, 1997. november 8.