Vreme, 1997. május 3.

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-majus-3 1/67VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . . . . . . . .

Sweden . . . . . . . . . . .

Belgium . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . DKK 19

. . . . . . . . . LIT 5600

. . . . . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 320

33.. MMAAJJ 11999977.. GGOODDIINNAA VVII II II

BBRROOJJ 334411 CCEENNAA 1100 DDIINN

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-majus-3 2/67

Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


VREME No 341PolitikaTumaåeça: Miloãeviñ, ponovo 6Socijalisti: Komuna starih asova 8

Novi Sad: Muãkarci i plavuãa 12Crna Gora: Åiji je ASI 14Pravda: "Ãta mirno..." 18Afere: KOS zatvara krug 19Univerzitet: Kovaåi laænog novca 28

EkonomijaMafija: Znak crne taãne 22Dug: Nepoæeýni milioni 24Leåeçe: Sam svoj lekar 25

SvetPeru: Fuhimorijin pogodak 36Istok: Protivteæa Americi 38SAD i Evropa:Klintonova zagonetka 40Italija: Niski udarci 41Zair: Mobutu u nokdaunu 42

KulturaPirati: Original falsifikata 45Krimiñi: Meta fikcije 46Film: Godarovsko propovedniãtvo 48Kçige: Glasovi za buduñnost 48

Izloæbe: Adrenalinski zaåin 49Novo: Planetarna sudbina 50Kritika: Posle ubistva 51

ÆivotDosije: Vreme komandosa 54Poduhvati: Poslovni Kompass 58Formula 1: Nemaåki dvojac 59Internet: Vreme i novac 61

4 Nedeýa

11 Lik i delo16 Duh Vremena21 Dnevnik uvreda32 Ljudi i vreme43 Meridijani53 Scena57 Zona sumraka62 Reagovaça63 Poãta66 Vreme uæivaçaNa naslovnoj strani: Milorad VuåeliñFotografija: Draãko Gagoviñ

Dosije: Specijalne jedinice vodeñih zemaýa NATOVreme komandosa: Njihov moto bio je i ostao: "bilo ãta, u bilo kojevreme, bilo gde i na bilo koji naåin" strana 54

Jugoslovenski dug:Nepoæeýni milioniNekad najveñi jugoslovenskipoverioci i ugledne banke(Chemical, Citi i Chase Man-hattan) uglavnom su se oslo-bodile tereta naãeg duga, kojise u svetu tretira kao visokoriziåan posao strana 24

Privreda imafija: Znakcrne taãneVitorio Tanci, åuvenisvetski struåçak zaporesku politiku i

direktor u Meðunarod-nom monetarnom fondu,

smatra da u dræavama kaoãto je naãa ýude trebaoporezivati na osnovu on-

oga ãto se vidi: velika kuña, skupautomobil, zlatan sat i sliåno

strana 22

Kadrovsko spremaçe SPS: Komuna starih asovaOsim ãto je traæio povratak dela ýudi iz svog nekadaãçeg tima (Miniñ,Pankov), Milorad Vuåeliñ je, navodno, traæio i smeçivaçe Gorice Ga-jeviñ, ali je na kraju pristao da je formalno zadræe. Kucaçe na vratazaboravýenih asova pokazuje da je SPS u dubokoj krizi, ali i da se

sprema za odluåan kontranapad strana 8

Kolaps Univerziteta:Kovaåi laænog novcaOd ovog broja "Vreme" po-åiçe seriju tekstova o staçuvisokog ãkolstva u Srbiji. Po-daci, kad je uopãte o obra-zovaçu reå, deluju porazno:åak 75 odsto stanovniãta nije

osposobýeno da uåestvuju ujavnom, kulturnom æivotu i iolemodernizovanoj privredi

strana 28

Afere:KOS zatvara krug Zaãto je general Nedeýko Boãk-oviñ, bivãi ãef vojne bezbednos-ti, dva puta pisao SlobodanuMiloãeviñu strana 19

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


VREME s 3. MAJ 1997.4

NEDELJA

Odluka vredna 60 miliona $ Daýe olakãice zavise od medija, izbornog

zakona i KosovaMinistarski savet Evropske unije odobrio je u

utorak, 29. aprila, specijalne trgovinske olakãiceSaveznoj Republici Jugoslaviji, koje bi mogle, akobudu do maksimuma iskoriãñene, ovoj zemýi do kraja 1997. godine da donesu zaradu od oko 60 milionadolara.

Savet je odluku obrazloæio æeýom da podræidemokratske promene u SRJ i spreåi ekonomskikolaps u zemýi koji bi, po proceni ministara okupý-enih u Luksemburgu, mogao da ugrozi stabilnost uregionu.

Beograd je, kasno popodne, pozdravio ovu odluku

istiåuñi da mu je Evropa ipak nanela nepravdu, jer seoåekivalo da ñe takozvani preferencijali biti odobreniodmah posle skupa u Dejtonu.

Politiåki eksperti iz Beograda proceçuju da naja-va Vuka Draãkoviña, lidera Srpskog pokreta obnove,da ñe u predizbornu kampaçu ova stranka iñi samo-

stalno predstavýa pouzdan znak da se koalicija"Zajedno" raspada. Preostaje da se vide reakcije drugadva partnera: Demokratske stranke i Graðanskogsaveza Srbije.

Ovo liåi na finale viãenedeýne svaðe meðu part-nerima. Izvesno je da ñe stotine hiýada graðana Srbijekoji su tokom tri meseca svakodnevno demonstracija-ma podræavali politiåke ciýeve ove koalicije biti ra-zoåarani. Analize pokazuju da niko od partnera iz ovekoalicije pojedinaåno ne moæe postiñi izborni uspeh.

Kraj koalicije "Zajedno"? Najava Vuka Draãkoviña da sam krene u izbornu kampaçu

Ministarski savet je odluku o odobravaçu olakãi-ca obrazloæio åiçenicom da se opozicija ponovo po- javýuje na televiziji, te da su iz Zakona o informis-açu izbaåene neke najrigidnije odredbe. Davaçedaýih olakãica zavisiñe od situacije u medijima,kvaliteta izbornog zakona i posebno od napretkastaça na Kosovu. Kako ñe na Evropu uticati eventu-alna odluka Slobodana Miloãeviña da se ponovo kan-

diduje za predsednika Srbije (o åemu piãemo na stra-ni 6) tek ñe se videti.D.C.V.

Umro Vladan VasilijeviñU Beogradu je 29. aprila umro jedan od najistak-

nutijih jugoslovenskih struåçaka za kriviåno imeðunarodno kriviåno pravo Vladan Vasilijeviñ.

Vasilijeviñ je umro u Skupãtini grada Beograda,na skupu na kome se razgovaralo o izveãtaju specijal-nog izvestioca UN za ýudska prava u bivãoj Jugo-slaviji Elizabet Ren i o komentaru jugoslovenskevlade na taj izveãtaj.

Vasilijeviñ je klonuo u trenutku kada je govorio ostaçu u jugoslovenskom kaznenopravnom sistemu.Lekarka hitne pomoñi rekla je agenciji Beta da pret-postavýa da je urzok smrti ili sråani ili moædani udar.

Vasilijeviñ je roðen 9. decembra 1933. godine uÅaåku gde je zavrãio osnovnu i sredçu ãkolu. Diplo-mirao je 1956. godine na beogradskom Pravnomfakultetu, gde je i magistrirao i 1965. godine odbran-io doktorsku disertaciju "Meðunarodni kriviåni sud".Od 1962. godine zaposlen je u Institutu za kriminoloã-ka i socioloãka istraæivaça, gde je 1972. godine dobiozvaçe nauånog savetnika.

Objavio je 15 kçiga i veliki broj nauånih radova

iz kriviånog prava, meðunarodnog kriviånog prava,kriminologije i o suprotstavýaçu razliåitim oblicimakriminala. (Beta)

N E N A D

S T O J A N O V I Ñ

26.april - 3. maj 1997

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


3. MAJ 1997.s VREME 5

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATABeograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun: 40804-603-7-31530.Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplata u zemlji zainostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valuta-ma preraåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Uko-liko je uplañen veñi ili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplataza evropske zemýe avionom jednaka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju posk-upýeça lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate.Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 3234-774, Beå 43 1 408 96 52.

Izdavaå : NP “VREME” d.o.o. Beograd, Miãarska 12-14 poãtanski fah 257UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik), Boris Popoviñ i Dragoljub ÆarkoviñV. D. DIREKTORA: Dragoljub Æarkoviñ FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

NEDELJNIK “VREME” Beograd, Miãarska 12-14GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub ÆarkoviñZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA: Veselin SimonoviñKOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav MiloãeviñSEKRETARIJAT: Elena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJA: Dejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, SonjaÑiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, Branka Kaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, SlobodanKostiñ (kultura), Goranka Matiñ (urednik fotografije), Milan Miloãeviñ, Roksanda Ninåiñ, Teofil Panåiñ, DuãanReljiñ, Ljiljana Smajloviñ, Seãka Stanojloviñ (svet), Nenad Stefanoviñ, Hari Ãtajner, Filip Ãvarm, DraganTodoroviñ, Miloã Vasiñ, Svetlana Vasoviñ - Mekina, Perica Vuåiniñ, Ljubomir ÆivkovDOKUMENTACIJA: Dragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)GRAFIÅKI CENTAR: Boris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik), Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ, VladimirStankovski, Daktilografi: Nada Ðorðeviñ, Vera Mirkoviñ;Lektori: Stanislava Mijiñ, Ljiljana Simiñ; Korektori:Dragica Jokiñ, Ivana MilanoviñVREME MARKETING: Goran Kosanoviñ (direktor), Vanda Kuåera, Marina Milovanoviñ, Milena Zdravkoviñ

NEWS DIGEST AGENCY: Duãka AnastasijeviñPRODAJA I PRETPLATA: Nikola Ñulafiñ, Tatjana JovanoviñRAÅUNOVODSTVO: Mirjana JankoviñRukopisi se ne vrañaju.Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936, Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected]: http://www.beograd.com/vreme"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 11080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904 Manager: Vesna Vaviñ;Telefon: (431) 408-9652, Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected] (Beå)ABV Media Group: Dobrila Borojeviñ, Ivan Mrðen (direktor), (Njegoãeva 7/1, Telefon: 3237-173)"VREME KNJIGE": Predrag Markoviñ (urednik), Milan Pajeviñ, Milka VukmiricaGospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556, 631-646, Telefaks: 628-889,

PRIPREMA: Grafiåki centar "VREME";ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED, Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data PressYU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifnibroj 8. stav 1. taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

VREME3. MAJ 1997. broj 341

NE OKREÑITE STRANUdok ne proåitate...

Ras banka – pratilac vaãe

buduñnosti

Jevrejska 24, Beograd, tel: 011/328-16-57, fax: 011/328-23-13 lok.111Rusko Amerikansko Srpska Banka a.d.

PraznikIma praznika kojih postanem

svestan tek kad sednem u taksi. Iu ponedeýak sam, misleñi da metaksista potkrada, pitao zaãto jeukýuåio drugu, skupýu tarifu.Glasom blage opomene dotiånimi je skrenuo paæçu da je danasDan dræavnosti. Dobro, nije baãna taj dan pre pet godina pro-glaãen Ustav SRJ, ali kad dræavnipraznik padne u nedeýu, onda seslavi u ponedeýak... i to me je ko-ãtalo pet dodatnih dinara. Za sva-ku godinu nove Jugoslavije po je-dan dinar. Dæabe. U redakciji,pored uliåne kocke od "onogDevetog marta" i krhotine mineiz bosanskog rata, saåuvano je iparåe stare zastave, nimalo pom-pezno, rukom hauzmajstora, ski-nute pre pet godina sa jarbolaispred Savezne skupãtine... Ovipredmeti, uz niz drugih, nasla-gani su u reporterskoj sobi "Vre-mena" bez nekog posebnog reda.Neupuñen posetilac ne bi ni znaoãta znaåe ta kamena kocka, ko-mad izvitoperenog metala, nitiparåe crvene krpe... Istorija jednepropale zemýe leæi razbacana,bez ikakve legende koja bi neu-puñenom pomogla da shvati zna-åeçe tih predmeta. Svedoåiti

svih ovih godina o raspadaçu nije dobra osnova za prazniåno ras-poloæeçe. Praznik je, ãto bi rekladeca, kad se neko raduje. Oniokupýeni oko Liliña na prijemu uBelom dvoru pokazivali su nekesimptome radovaça, sudeñi posrdaånosti s kojom su se rukovalii ãirini osmeha kojima su se poz-dravýali. Oni verovatno znaju ãta

je u minulom prazniku bilo vese-

lo.D. Æ.

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


6 VREME s 3. MAJ 1997.

Tumaåeçe Ustava

Sabiraçebaba i æaba

najviãe dva puta".Ålan 87. stav 1: "Predsedniku Repub-

like prestaje mandat pre isteka vremenana koje je biran u sluåaju opoziva ili os-tavke".

Profesor dr Pavle Nikoliñ, struåçakza ustavno pravo, u izjavi za "Vreme" upotpunosti osporava ovakvo tumaåeçedr Markoviña:

"Moguñnost da se Slobodan Miloãe-viñ kandiduje po treñi put za predsednikaSrbije apsolutno ne dolazi u obzir. Tu-maåeçe dr Ratka Markoviña po komeon na to ima pravo jer mu prvi mandtatnije trajao do kraja, potpuno je proma-ãeno.

"Ustav, naime, niti broji niti sabiragodine provedene na funkciji predsedni-ka. U Ustavu jasno stoji da jedno lice

moæe najviãe dva puta biti izabrano zapredsednika Republike.

Ako bi se prihavatilo ovo Markoviñe-vo tumaåeçe, ãta bi se onda dogodilo samandatima poslanika. Kao ãto je po-znato, poslaniåki mandat traje åetiri god-ine, ali nije neuobiåajno i da se okonåapre isteka tog vremena. To ãto je neåijimandat – iz niza razloga – trajao krañenije argument.

U krajçoj liniji, poãto Ustav kaæe damandat predsednika Republike traje petgodina, a Miloãeviñ je iskoristio dve go-dine svog prvog mandata i ceo drugi,onda bi, ukoliko bi se prihvatilo Mark-oviñevo tumaåeçe, mogao biti izabransamo na joã tri godine. Ali, ponavýam,Ustav ne sabira godine.

A ako bi se prihvatilo da lice kojenije potroãilo mandat kao da i nije biloizabrano, onda bi predsednik Republike

Ustav, unutraãça stvarSuzan Vudvord sa Brukings instituta jedan je od najåuvenijih vaãingtonskih ek-

sperata za Balkan. Zamoýena da za "Vreme" prokomentariãe izjavu Ratka Mark-oviña i anticipira reakcije Stejt departmenta, Suzan Vudvord je rekla da ne veruje dabi eventualna treña kandidatura Slobodana Miloãeviña za predsednika Srbije izazv-ala otvoreno ili pak æuåno negodovaçe u Vaãingtonu, bez obzira na çenu ustavnu(ne)utemeýenost. "Tumaåeçe ustava isuviãe je suptilno da bi opravdalo intervenci-

ju izvana. Ne postoje jasne meðunarodne norme o tome kako neka zemýa treba dameça, ili tumaåi sopstveni ustav. Meãaçe u poslove drugih zemaýa smatra se legit-imnim ako je u pitaçu, na primer, krãeçe prava maçina. Imam utisak da ñe se tu-maåeçe srpskog ustava u Vaãingtonu smatrati domañom, srpskom unutraãçopoli-tiåkom temom. Evo, Sali Beriãa u Albaniji na brzinu pokuãava da promeni Ustavpre izbora kako bi se odræao na vlasti. Svima je to jasno, i ne dopada im se, ali okotoga se ne diæe velika praãina u Stejt departmentu. Doduãe, za SlobodanaMiloãeviña vaæe stroæa merila nego za neke druge lidere, ali moj utisak je da Stejtdepartment i daýe æeli da u Srbiji ima jakog sagovornika kome se moæe obratiti.

Ljudi ovde mogu da zamisle da ñe im Zoran Ðinðiñ biti takav sagovornik kroz neko-liko godina, ali on to u ovom trenutku joã nije i ne moæe biti."

iznudi autoritativno tumaåeçe koje biobavezivalo vlast.

Poslanik Srpskog pokreta obnove

(SPO) u Skupãtini Srbije Aleksandar Åo-triñ godinu je dana åekao odgovor nasvoje poslaniåko pitaçe. Ono je proãlegodine glasilo: "Da li Slobodan Miloãe-viñ moæe joã jednom biti biran za pred-sjednika Srbije?" "Pitaçe je van nadleæ-nosti Ministarstva pravosuða", konaåno je prelomio resorni ministar AranðelMarkiñeviñ i uputio na "tumaåeçe Usta-va Srbije".

Potpredsednik iste vlade dr RatkoMarkoviñ sada iznosi svoje glediãte, ve-rovatno u funkciji pipreme neåije kandi-dature.

On traæi pukotinu izmeðu dve hladnei priliåno odreðene ustavne formulacije.

Ålan 86. st. 2 Ustava Srbije glasi:"Mandat predsednika Republike traje petgodina".

Stav 3. istog ålana: "Isto lice moæebiti izabrano za predsednika Republike

Ratko Markoviñ, potpredsedniksrpske vlade i profesor Ustavnogprava na beogradskom Pravnom

fakultetu, izjavio je za "Politiku eks-pres", a vest je pre objavýivaça preneoTaçug, da Slobodan Miloãeviñ moæe po-novo da se kandiduje za predsednika Sr-bije.

"Isto lice moæe biti izabrano za pred-sednika Republike najviãe dva puta, aliukoliko ta osoba nije iskoristila mandat,onda se moæe protumaåiti kao i da nijeizabrana". Mnogi ustavi, prema Mark-oviñevom tumaåeçu, sadræe pravilo da"ako neko lice nije potroãilo bar polovi-nu mandata, smatrañe se kao i da nije bi-lo izabrano".

Markoviñ je konstatovao da u srp-skom Ustavu doduãe stoji da isto licemoæe biti izabrano za predsednika Re-publike najviãe dva puta, ali je tvrdio dase u prethodnom stavu kaæe da mandattraje pet godina.

Markoviñ se pozvao na stari pravniprincip iz antiåkog prava koji kaæe da sepropisi ne mogu tumaåiti izolovano i da jedna odredba ima smisao tek kada sedovede u vezu sa drugim srodnim odred-bama.

"Åiçenice iz stavova ålana 86. Usta-

va Srbije mogu se tumaåiti i tako da iz-bora nije ni bilo, ako mandat nije trajaopet godina", rekao je Markoviñ i progno-zirao da ñe "kao i svako tumaåeçe i ovoizazvati osporavaça", ali da "nije neobi-åno da ustavne odredbe polarizuju åak iýude iz struke".

"Izborna i politiåka pravda govore uprilog mog tumaåeça. Faktiåko je pita-çe hoñe li se predsednik Republikeosloniti na ovo tumaåeçe i ponovo kan-didovati za tu funkciju ili neñe".

Ãpekulacija da bi se pravnici bliskireæimu mogli napeti i nategnuti da pred-

sedniku Miloãeviñu "pribave" treñi man-dat bilo je proãlih meseci mnogo. Bilo jei pokuãaja opozicije da blagovremeno

Ima li Slobodan Miloãeviñ pravo na treñi mandat

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


s VREME 73. MAJ 1997.

nakon svakih åetiri godine i devetmeseci mogao dati ostavku i ponovose kandidovati.

No, ne bi me åudilo da se usvojiovo Markoviñevo tumaåeçe. Pred-

sednik Srbije je u nizu primeradrastiåno krãio Ustav. Jedan od çih jei zamrzavaçe funkcije predsednikastranke, ãto je potpuno nepoznata kat-egorija. Potom, povrh svega, takozamrznut uåestvuje u radu stranaåkihorgana, kao ãto je proãlogodiãçiKongres SPS-a ili nedavna sednicaçihovog Glavnog odbora", kaæe u izjavi za "Vreme" profesor Nikoliñ.

Kako reaguje opozicija? Partijakoja u ovom trenutku ima predsed-niåkog kandidata smatra da dr Mark-oviñ najavýuje joã jednu izbornu pre-

varu.Portparol SPO-a Ivan Kovaåeviñ u

razgovoru s novinarom "Vremena",neposredno poãto je vest o izjavi drMarkoviña emitovana, kaæe da SPOsmatra da se izjavom Ratka Mark-oviña, potpredsednika srpske vlade,priprema teren za najgrubýe krãeçeUstava od çegovog donoãeça.Doduãe, Kovaåeviñ smatra da Slo-bodan Miloãeviñ ima za sobom veñnekoliko sluåajeva krãeça najviãegpravnog i politiåkog akta zemýe, kaona primer kada su raspisani izbori zapredsednika Republike 1992, a nijebio ispuçen nijedan od uslova za çi-hovo raspisivaçe (ostavka iliopoziv). Kovaåeviñ kaæe da ñe se"SPO najenergiånije suprotstavitiovom nasiýu koje se sprema u trenut-ku kada je SPS, posle dokazane iz-borne kraðe organizovane proãle go-dine, dospela na najniæe grane i nalazise pred gubitkom parlamentarnihizbora.

Izbornom zameãateýstvu dodata je tako jedna kvadratura kruga: pred-

sednik Republike ima pravo na treñimandat – predsednik Republike nemapravo na treñi mandat – predsednikRepublike je svoj prvi mandat zavrãioneustavno – predsednik Republikekrãi Ustav koji je 1990. napisan poliku sadaãçeg predsednika Repub-like. Predsednik Republike moædaæeli doæivotni mandat. PredsednikRepublike samo izluðuje ostale pred-sedniåke kandidate. Predsednik Re-publike samo nas vuåe za nos. Uz po-moñ Ratka Markoviña, naravno. s

R. V.

P R E D R A

G M

I T I Ñ

DRUGA ZAKLETVA: Slobodan Miloãeviñ obeñava da ñepoãtovati Ustav Srbije, Skupãtina Srbije, 25. januar 1993.

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


8 VREME s 3. MAJ 1997.

E

Kadrovsko spremaçe SPS

Komuna starih asovaTo ãto se zakucalo na vrata zaboravýenih asova pokazuje da jevladajuña partija spremna ne samo da prizna æestoku krizu u kojoj se

nalazi, veñ i da se ne preda tako lakospesovska fliperana je, dakle, po-novo proradila. Nekoliko kuglica je zamenilo mesta, a glavni majs-tor za flipere (Slobodan Mi-

loãeviñ) odluåio je da privremeno

smeçena su inaåe tri stara i izabrana su trinova potpredsednika ove partije. Sa ovefunkcije otiãli su Nikola Ãainoviñ, BoãkoPeroãeviñ i Slavica Ðukic-Dejanoviñ, a

postavýeni su Milorad Vuåeliñ, Duãan Mat-koviñ i Æivadin Jovanoviñ. Mesto potpred-sednika zadræao je jedino Zoran Liliñ. U na- juæi partijski vrh, Izvrãni odbor SPS-a,vrañeni su i stari partijski asovi poput Milo-mira Miniña, Radovana Pankova i ÆeýkaSimiña. Suãtina svih ovih kadrovskih prom-ena (u SPS-u kaæu "kadrovskih osveæeça")najkrañe bi se mogla opisati naslovom onestare televizijske rubrike "Kucamo na vratazaboravýenih asova".

Vuåeliñ, Pankov i Miniñ ispali su iz prvepartijske postave kada je Miloãeviñ poåeoda savija i pakuje mape srpskih zemaýa nad

kojima je prethodno bio nadvijen nekolikogodina i kada mu je dosadilo da sebe i svojupartiju predstavýa kao najkvalitetnije Srbe.

Vuåela, kome je upravo taj kvalitet mnogoznaåio, morao je da ode sa funkcije direkto-ra RTS-a i ãefa poslaniåke grupe SPS-a uSkupãtini Srbije i posveti se privatnom bi-

znisu. Nekako u isto vreme, na sporednipartijski kolosek gurnut je i generalni sekre-tar ove stranke Milomir Miniñ (upuñenitvrde prvi gensek jedne partije koji tokomåitavog mandata nije dao nijedan intervju).Njemu je dodeýeno da brine o srpskim "br-zim prugama". Izmeðu dva kruga lokalnihizbora Miniñ je izgarao na terenu u svomrodnom kraju, obilazio svako selo i fabriku,pretio da ñe æivot stati ako socijalisti nepobede i bitno doprineo izbornom uspehusocijalista u Vaýevu i okolini. Ubrzo je sti-gao do åelne funkcije u Skupãtini SRJ, asada i do Izvrãnog odbora SPS-a. I uvek

zamiãýeni Æeýko Simiñ otpao je priliånodavno, mada se niko viãe ne seña taåno zbogåega se to desilo, kao ãto mnogima nije jas-

prestane da igra preko Ãaje i Gaje (NikoleÃainoviña i Gorice Gajeviñ), veñ da joã jed-nom proba sa Vuåelom (Milorad Vuåeliñ).Nedavna sednica Glavnog odbora Socijalis-tiåke partije Srbije, na kojoj je bitnoizmeçen vrh ove stranke, samo je potvrdilastaru tezu da SPS kadrovi uglavnom liåe nakuglice iz flipera – svi dreæde negde upartijskoj maãini i nadaju se da ñe ih se gaz-da jednom ponovo setiti i opet ih ubaciti uigru, odnosno na neku funkciju. Nekima seto dogodi i nekoliko puta. Vaæno je samo dabudu strpýivi i da shvate kako niko od çih

nije zauvek potroãen i zauvek greãan. I kakouvek postoji neka slobodna rupa.Proãlonedeýnom odlukom GO SPS-a

B R A N K O

P A N T E L I Ñ

NA PRIJEMU KOD LILIÑA:Miloãeviñ, Tomiñ, Ãainoviñ i Jovica Staniãiñ (levo);pogled na baãtu Belog dvora

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



no zbog åega ga sada vrañaju. Pre nego ãto je i zvaniåno vrañen u partijski vrh, Simiñ jeprvo pripuãten u "Politiku", gde povremenopiãe polemiåke komentare u kojima "pota-pa" potencijalne predsedniåke kandidate.Prethodno je neko vreme "potapao" jugo-slovenski vaterpolo s funkcije åelnog åove-

ka ovog sporta.BRZE PRUGE I PEÅURKE: Ovako

krupne kadrovske promene u vrhu jednepartije, pogotovo one na vlasti, obiåno dajudovoýno povoda da se sudi o nekoj novojpartijskoj liniji i izvlaåe raznorazni zakýuå-ci. U sluåaju SPS-a stvari i daýe ostaju pril-iåno neprozirne. Jedino ãto se sa sigurnoãñumoæe reñi jeste da su nedavnimkadrovskim promenama socijalisti i sami sebi priznali kakosu u krizi i kako je neko za toodgovoran. Joã ranije iz par-tijskog vrha otpali su Mile Iliñ(Niã) i Nebojãa Åoviñ (Beo-grad), koji su ujedno i iskýuåeniiz SPS-a. Smeçivaçem BoãkaPeroãeviña (Novi Sad) i SlaviceÐukiñ-Dejanoviñ (Kragujevac),iz vrha su praktiåno otiãli svi oni koji su upartijskim raspravama oznaåeni kao krivciza gubitak izbora u najveñim gradovima.Ãainoviñevo smeçivaçe s mesta potpred-sednika objaãçeno je omiýenim eufemiz-mom socijalista – "deakumulacijom funkcija". Zvaniåno, na mestu generalnog sekret-ara partije ostala je Gorica Gajeviñ, o åijem

se smeçivaçu u paketu sa Ãainoviñem tak-oðe puno govorilo posledçih nedeýa. Nez-vaniåno, Gorica Gajeviñ je na funkciji osta-

la samo simboliåno jer ulogu prvog partij-skog operativca preuzima Milorad Vuåeliñ,koji nema baã previsoko miãýeçe osposobnostima genseka SPS-a. Osim ãto jetraæio povratak dela ýudi iz svog neka-daãçeg tima (Miniñ, Pankov), Vuåeliñ je,navodno, traæio i smeçivaçe Gorice Ga-

jeviñ, ali je na kraju ipak pristao da je for-malno zadræe.

U sam partijski vrh dospeo je i DuãanMatkoviñ, direktor "Sartida", kao i ÆivadinJovanoviñ, praktiåno åovek broj dva jugoslovenske diplomatije. Njih dvojica ñeubuduñe zajedno sa Vuåeliñem profesional-no obavýati funkcije potpredsednika partije,

a privilegiju da kao potpredsednik ne budeprofesionalno na radu u SPS-u zadræao je jedino Zoran Liliñ, kome je dopuãteno da do juna bude i na radu u Federaciji. U nekimpomalo zluradim komentarima veñ jeoceçeno kako su Matkoviñevim odlaskomiz "Sartida" i Jovanoviñevim iz SIP-a zapra-vo najviãe dobile srpska privreda i diplo-

matija. Ãto se SPS-a tiåe, do vrha su dospe-la dva "konfekcijska" politiåara – agresivniali neubedýivi privrednik i diplomata åije se

izlagaçe u TV nastupima po svojoj uverýi-vosti i zanimýivosti moæe uporediti sa glas-nim åitaçem telefonskog imenika.

Zamiãýena deakumulacija funkcijamnogih koji su kao univerzalni espesovskikadrovi radili bar deset poslova istovre-meno, a nijedan kako treba, za sada je mi-

moiãla i Dragana Tomiña koji je, uprkosoåekivaçima, i daýe zadræao veoma vaænufunkciju prvog åoveka beogradskih socijalista. Miloãeviñ je verovatno procenio da je priliåno uzdrmanoj partijskoj organizacijiBeograda u godini izbora neophodan isku-san i veãt kadar poput Tomiña. U "bazi",meðutim, gunðaju i priæeýkuju novog åove-

ka, s mekãom rukom i bræimrefleksom, koji bi se bavio is-kýuåivo ovim poslom. Nez-vaniåno, predsednik beograd-skih socijalista zauzima treñustepenicu u partijskoj hijerarhijii nije poæeýno da taj posaoobavýa samo uzgred. Malo kose, istovremeno, usuðuje daglasno podseti na zaista zbuçu- juñi i zaboravýeni podatak da je

za sedam godina postojaça SPS promenioåak sedam åelnika beogradske partijske or-ganizacije. Taj posao obavýali su do sadaMihajlo Milojeviñ, Aleksandar Bakoåeviñ,Nebojãa Åoviñ, Branka Jeãiñ, Slobodan Jo-vanoviñ, Branislav Ivkoviñ i trenutno Dra-gan Tomiñ. Sve çih je partijski fliper kas-nije ubacivao na neke nove, maçe znaåajne

funkcije.PREDSEDNIÅKI KANDIDAT: Sveu svemu, åitava priåa o kadrovskom os-

v

Osim ãto je traæio povratak dela ýudi izsvog nekadaãçeg tima (Miniñ, Pankov),

Vuåeliñ je, navodno, traæio i smeçivaçeGorice Gajeviñ, ali je na kraju ipakpristao da je formalno zadræe

F O N E T -

Z .

M A N Å I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


10 VREME s 3. MAJ 1997.

veæavaçu vladajuñe partije i uzimaçu zale-ta za predstojeñe izbore uglavnom se svodina ime Milorada Vuåeliña. To ãto je Vuåeliñsvojevremeno otpao kao zastupnik tvrðe na-

cionalne linije meðu socijalistima ne znaåi(kako su neki veñ poæurili da zakýuåe) daçegov povratak obavezno znaåi i bitnijupromenu partijskog kursa, iako se odne-davno u SPS-u ponovo insistira na reåi "pa-triotizam". Ovo na neki naåin potvrðuje isagovornik "Vremena" iz redova socijalista,koji u upravo obavýenim kadrovskimpromenama ne vidi nagoveãtaje promena:"Nekada se u sliånim prilikama ve-oma jasno znalo ãta sledi posle ova-ko krupnih kadrovskih promena.Znalo se da svaka nova politiåkagarnitura nameñe i neku novu poli-tiåku liniju. Ovoga puta toga nema,ålanstvo teãko moæe da razazna ãtato novo donose novi ýudi. Vuåeliñ,Pankov i Miniñ su ne tako davnoodstraçeni iz partijskog vrha bez velikihobrazloæeça. Isti ýudi se sada vrañaju u vrhpartije, takoðe bez obrazloæeça. Ålanstvoñe, naravno, takvu odluku prihvatiti, ali neznam kako oni to mogu da prihvate. Naprimer, Miniñ je bio generalni sekretarpartije i sada se vraña na mesto 'obiånog' åla-na Izvrãnog odbora SPS-a. I mnogi kaæukako je, eto, ponovo napredovao. Meni sve

to ne izgleda baã sasvim logiåno", kaæesagovornik "Vremena".Najnovije kadrovsko veliko spremaçe u

Socijalistiåkoj partiji uslovýeno je pre svegasaznaçem da ove godine predstoje izborikoji se teãko mogu dobiti jer su socijalistiizgubili inicijativu na gotovo svim poýima.

Joã u decembru proãle godine, dok su ãiromSrbije trajali protesti zbog nepriznavaçaizbornih rezultata, vrh stranke je zakýuåiokako je SPS, sasvim moguñe, "dosegaogorçu granicu osvajaça biraåkog tela"zbog åega na dnevni red dolazi formiraçe"prihvatýive i isplative interesne koalicijekoja ñe osigurati dugoroånu vladajuñupoziciju". U saopãteçu sa posledçe sednice

GO SPS-a (pisanom inaåe uglavnom reåni-kom i frazama kupýenim joã u vreme 8.sednice) ne pomiçe se ovo "interesno pov-ezivaçe", ali se govori o "patriotskom save-zu" levih, demokratskih i progresivnih sna-ga druãtva. A to u prevodu moæe da znaåi i –eto posla za Vuåelu.

Milorad Vuåeliñ, koga neki opisuju i kao"åoveka sposobnog za sve i na sve", na-

jboýe bi od svih esepesovskih kadrova,raåunajuñi tu i partijske restlove u koje je isam donedavno spadao, mogao da odigra

ulogu politiåara zaduæenog da u isti savezokupi razliåite ýude, ideje i stranke. Pomiãýeçu nekih ýudi, on bi ujedno mogaoda bude i najubedýiviji predsedniåki kandi-

dat SPS-a na predstojeñim izborima."PATRIOTSKA PRIÅA": Veñ sutra-

dan po izboru na mesto potpredsednika SPS-a, Vuåeliñ je na prijemu povodom jednog od"onih novih praznika" demonstrirao svojuupotrebýivost. Liåno je "priveo" neposluãnogcrnogorskog premijera i suoåio ga sa pred-sednikom Srbije Slobodanom Miloãeviñem,ãto jedan Ãainoviñ ili Gajeviñka nikada ne bi

mogli da uåine. Za Ðukanoviña,naravno, viãe nema mesta u onompatriotskom savezu na kome se radi,ali u vreme kada mnogo toga okoMiloãeviñeve politiåke buduñnostizavisi od Crnogoraca, izuzetno jevaæno to ãto Vuåeliñ ima dobre i pri- jateýske odnose sa meðusobno pos-vaðanim rukovodstvom iz

Podgorice i ãto je u staçu da svakoga privedena noge glavnom gazdi. Za "patriotsku priåu"nije niãta maçe vaæna ni åiçenica da novifrontmen socijalista uvek ima proðu i u Re-publici Srpskoj. On dobro stoji i sa mnogimsrpskim intelektualcima koji su prestali davole Miloãeviña kada je predsednik Srbijesvoje srpstvo poåeo da rastapa i razblaæuje julskom avanturom i priåu o patriotizmu

zameçuje priåom o levici. Zato je Vuåeliñliånost pogodna da okupi sve one (iz SPS-a ioko çega) koji su vremenom otpadali zbog

ON JE DOÃAO: Svi lideri parlamentarnih stranaka pozvani su na prijem, doãao je jedino Vojislav Ãeãelj sa suprugom B R A N K O

P A N T E L I Ñ

Vuåeliñ je liånost pogodna da oku-pi sve one (iz SPS-a i oko çega)

koji su vremenom otpadali zbog åestih promena partijskog kursa

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



åestih promena partijskog kursa. Priåa oVuåeliñevoj upotrebýivosti ovim se, me-ðutim, ne iscrpýuje. On je verovatno i jediniistaknuti espesovac koji ima priliåno korekt-ne odnose sa opozicionim liderima. Sam Zo-

ran Ðinðiñ priznao je nedavno da je ove god-ine na Svetog Jovana bio gost na Vuåeliñevojslavi, i to u priliåno ãarolikom druãtvu. Ovaj"kvalitet" novog potpredsednika SPS-aizuzetno je znaåajan u trenutku kada vlada- juña partija mora sa opozicijom da stupi u dijalog koji je trebalo da poåne pre mnogo god-ina. A Vuåela, kaæu, zna i da pregovara, baãkao ãto je znao i da "ratuje", kada je za po-trebe reæima na RTS-u puãtao najgoresplaåine ratno-huãkaåkog novinarstva.

Rad na stvaraçu tzv. patriotskog saveza,koji se formira pre svega zbog "dobrobitiSrbije i svih çenih graðana" kako bi se oni

saåuvali od udruæene "svetske i domañereakcije", neñe, naravno, biti nimalo lak.Bez obzira na veliku Vuåeliñevu sposobnostprilagoðavaça i çegovu upotrebýivost, so-cijalisti se prvi put suoåavaju sa izuzetnouzanim manevarskim prostorim i joã uæimizborom potencijalnih saveznika. Ãto seSPS-a i JUL-a tiåe, oni se mogu pokriti ipriåom o udruæivaçu "levih i progresivnihsnaga", dok bi se ona "patriotska" odrednicaza sada mogla odnositi samo na Novudemokratiju koja ne pristaje da bude "leva"stranka. A to je isuviãe malo i mora biti da seu åitavoj toj patriotskoj priåi raåuna na joã

nekoga sa opozicione strane.Portparol SPS-a Ivica Daåiñ je odmah

sutradan po objavýivaçu saopãetça sa sed-nice GO SPS-a tvrdio da radikali VojislavaÃeãeýa ne spadaju u progresivne, demokra-tske i patriotske snage, i da im u tom odab-ranom druãtvu nema mesta (bar ne javno).Poãto je Vuåeliñev tim, kako je to primetio jedan od nekadaãçih asova s RTS-a, do-veden "ne radi pukog ãminkaça veñ zbogrezultata", biñe veoma zanimýivo videti koñe se, sem JUL-a, Nove demokratije i nekogvojvode Vuåiniña, uskoro nañi u tom odab-ranom patriotskom bloku. Ili je moæda sveto sa "patriotizmom" izmiãýeno kako bi seteæiãte samozavaravaça sopstvenog ålanst-va premestilo privremeno na neku novupriåu.

To ãto se zakucalo na vrata zaboravý-enih asova, kakvi su Vuåeliñ, Miniñ, Pankovi Simiñ, pokazuje da je vladajuña partijaspremna ne samo da prizna æestoku krizu ukojoj se nalazi, veñ i da se ne preda tako la-ko i ne odustane od svega pre vremena.Uostalom, i zaãto bi to åinila u trenutkukada se na drugoj strani tako lepo zabavýajumeðusobnim svaðama, davaçem imena uli-

cama i postavýaçem bliæe i daýe familije itelohraniteýa na znaåajne funkcije. s

NENAD LJ. STEFANOVIÑ

Lik i delo

Datum i mesto roðeça: 17. jun 1948, selo Sivac kod CrvenkeObrazovaçe: Zavrãio gimnaziju u Vrbasu sa Radomanom Boæoviñem, Markom Kekoviñem

i Miodragom Karadæiñem. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu.Osuðivan: Zbog povrede ugleda predsednika SFRJ na dve godine uslovno 1972, i zbog iz-

davaça åekova bez pokriña 1985.Karakterne osobine: Ãarmantan kad hoñe, grub i snishodýiv po potrebi.Politiåko ubeðeçe: Nekoliko puta preplivao ceo spektar od anarhizma do ultranacionaliz-

ma i nazad. Uålaçen u SKJ od 1967, bio je istovremeno partijski radnik i disident, åestodolazeñi u situaciju da brani i napada iste ýude i ideje. Kao aktivista ãezdesetosmaãkogpokreta oãtro je kritikovao reæim, da bi ga neku godinu kasnije, kao glavni urednik "Stu-denta" i "Vidika", sa podjednakom æestinom branio, a zatim opet napadao. Za vreme ure-dnikovaça u "Kçiæevnim novinama" u jednom broju je traæio hapãeçe Gojka Ðoga, udrugom çegovo puãtaçe na slobodu, a u treñem da se Ðogo odlikuje. Tokom osamdesetihgodina postaje blizak Dobrici Ñosiñu i nacionalno svesnim intelektualcima iz Udruæeçakçiæevnika Srbije, a desetak godina kasnije aktivno uåestvuje u Ñosiñevoj politiåkoj likvi-daciji, tvrdeñi sve vreme da je "ostao dosledniji Åosiñevoj nacionalnoj misli nego on sam".

Kako je postao nacionalista: "Señam se, kad sam imao neke 22 godine, sreo sam Mihi-za. Bio sam leviåar i Jugosloven, a on me je pitao: 'Koliko imate godina?' Rekao sam 22, a

Mihiz na to reåe: 'Ima vremena, Vuåeliñu, svi su pametni Srbi sa 40 godina nacionalisti'.Njegova generacija je to ranije shvatila" ("Danas", 30. avgust 1991).A posle åetrdesete: "Bio sam novoleviåar, leviåar sam i ostao. Uvek sam bio protiv represije,

uvek protiv onog ãto se zove militantna levica, protiv ãovinizma" ("Tiker", 1994).Karijera u SPS: Kao direktor Radio Televizije Novi Sad od januara 1991. do aprila 1992. or-

ganizovao je besprimernu ratnohuãkaåku kampaçu i u prvi plan izbacio likove kao ãto suMilijana Baletiñ, Mila Ãtula i Stefan Grubaå. Sa poåetkom rata u Bosni postaje generalnidirektor RTS i ãef Poslaniåkog kluba SPS-a u Skupãtini Srbije. Po çegovom odobreçu jeposledçeg dana predizbornog ñutaça 1993. emitovan prilog u kome otac upravo poginulogmladiña slavi predsednika Srbije: "Slobo, sunce moje, ti si mi sada sve u æivotu..."

Po åemu ga pamte u RTS: Po nemilosrdnom troãeçu fondova i resursa televizije na pro-mocije zvezda novokomponovane muzike, a naroåito Vesne Zmijanac.

Po åemu ga pamte u Skupãtini: Po verbalnom duelu sa Tomislavom Nikoliñem, ãefomposlaniåke grupe Srpske radikalne stranke. Vuåeliñ je radikale napao kao åetnike i "giban-

iåare", a Nikoliñ Vuåeliña kao "mucavog tucaåa kafanskih pevaåica".Kada je pao u nemilost: Septembra 1995, kao ærtva novog, mirotvornog kursa SlobodanaMiloãeviña, smeçen je bez obrazloæeça u istom paketu sa Mihailom Markoviñem i Rado-vanom Pankovom. Njegov pad koincidira sa usponom Jugoslovenske udruæene levice i sveotvorenijim meãaçem Mirjane Markoviñ u kadrovsku politiku SPS-a.

Ãta je radio posle: Privremeno se povukao iz politike i posvetio izdavaåkoj delatnosti(Bregoviñevu "Meseåinu", nezvaniånu himnu zimskog protesta, izdala je Vuåeliñeva"Komuna"). Za istu firmu rade i Bajaga, "Zabraçeno puãeçe", sestre Kovaå, Gru... Semtoga, "Komuna" objavýuje i stripove o pustolovu Kortu Maltezeu.

Zaãto se sada vratio: Zato ãto je Miloãeviñ najzad shvatio da je SPS sa JUL-om, a bezpatriota Vuåeliñevog tipa, "samo ogromno telo bez glave na åijem se vratu usidrio

jedan parazit".Hoñe li biti sledeñi predsednik Srbije:Zbog svoje biografije, kao i liånog prijateýstva sa

nekim poznatim kriminalcima i polusvetom, teãko moæe da proðe kao predsedniåki kandi-

dat SPS. Ipak, çegove razgranate veze, koje ukýuåuju i pojedine opozicione prvake, åinega jedinim åovekom koji uzdrmanom SPS-u moæe da povrati izgubýenu politiåku ãirinu. sDEJAN ANASTASIJEVIÑ

PotpredsednikSocijalistiåke partije Srbije

VuåeliñMilorad D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



i da u gradskoj skupãtini ima 34, odnosno35 odbornika. Do ovog broja doãlo se "re-patrijacijom" ona tri odbornika koji su teveåeri povukli potpise i najavom povratka iåetvrtog prebega Krste Atliña.

Da je za snalaæeçe u novosadskoj poli-tiåkoj matematici nuæno viãe od prostogsabiraça, pokazalo se åim se razdanilo."Proãle noñi sam rekao Vuku da ñu potpispovuñi kad se naãi zahtevi usvoje", objas-nio je Nikola Boldoviñ, jedan od spornihodbornika na sastanku nove odborniåkegrupe, "on je to obeñao pred 200 ýudi i sadåekamo da to obeñaçe ispuni." Ne samoda je svih ãest odbornika ostalo pri svomeveñ je najavýeno i proãireçe grupe "NoviSad – SPO" sa joã åetiri odbornika ko-alicije "Zajedno". "Tri mladiña i jedna pla-vuãa", precizirao je predsednik grupe dr

Stevan Vrbaãki.SVILAR UZVRAÑA UDARAC:Toga dana gradonaåelnik Svilar, koji je os-tao åvrsto na liniji vrha stranke (ãto nekipovezuju sa drugom najavýenom svrhomposete Draãkoviña Novom Sadu: Reãa-vaçe previraça u GO SPO zbog nezado-voýstva radom gradonaåelnika) æestokonapada putem ãtampe:

- prebege (Bjelajca koji je çegovagreãka, Kseniju Popoviñ "koja je 1989.'diferencirala' u Gradskom komitetuSaveza komunista");

- koaliciju "Vojvodina" (Nenad Åanak

je, po çemu, pomagao Kseniji Popoviñ1989);

- policiju i SPS, koji uz upotrebuubaåenih ýudi i fonda za podmiñivaçe od150.000 maraka pokuãavaju da razbiju ko-aliciju "Zajedno" i kompromituju novosad-ske åelnike;

- "ýude iz stranke" koji su saraðivali naizradi çegove policijske biografije;

i, na kraju, ih sve skupa okarakteriãekao "ãýam, koga ñe biti joã". (BrankoBjelajac, inaåe tvrdi da je reå o sasvimdrugoj Kseniji Popoviñ, zaposlenoj naSPENS-u, a da se "çihova" Ksenija Pop-oviñ tada prezivala Kiã.) Najavio je istu-paçe iz SPO-a dok se stvari ne dovedu ured i vidi, na sledeñoj sednici Skupãtinezakazanoj za 14. maj, da li je opravdaopovereçe kao gradonaåelniku. Priåalo se ida je Nenadu Åanku zakazao sastanak, paotkazao. "Trebalo je da se naðemo, ali samåuo da mu je neãto pozlilo, pa nije mogaoda doðe", potvrðuje Åanak.

Pri svemu tome, reakcije Demokratskestranke su opasno mirne. Sve vreme su op-timistiåni u pogledu razreãeça ovog inci-denta, i ne uzbuðuju se mnogo, bar ne jav-

no, åak i kad su direktno napadnuti. A to jesu, jer su zahtevi posle åijeg se ispuçe-ça prebegli odbornici vrañaju u matiånu

ploåu", kaæe nam nimalo zabrinuti NenadÅanak, predsednik Lige socijaldemokrataVojvodine, u razgovoru o najnovijem

dogaðaju koji bi mogao biti epizoda (nika-ko ne prva) u serijalu "Kako se u NovomSadu raspada koalicija 'Zajedno'". VladaJovanov, basista novosadskog benda"Lovehunters", je, naime, odbornik Srp-skog pokreta obnove u skupãtini ovog gra-da, gde je zbog retko mirne i pravovre-mene predaje vlasti izbornim pobednicima

bilo najviãe vremena da se odnosi unutarkoalicije "Zajedno" zakomplikuju. Do-gaðaj o kome je reå jeste odluka ãestodbornika SPO da napuste odborniåkugrupu ove stranke i sa odbornicima Re-formske demokratske stranke Vojvodine,LSV i Demokratske stranke Srbije for-miraju novu, pod imenom "Novi Sad –SPO". Poãto je i do tada imala samo 36odbornika u skupãtini od 70, sada koaliciji"Zajedno" viãe ne bi pomoglo ni da se

"Lovehuntersi" raspadnu.Da li sluåajno, konferencija za nov-inare na kojoj je obznaçeno stvaraçe

Novi Sad: Koalicije protiv Koalicije

Muãkarci i plavuãaKo je i kad sa kime pregovarao i trgovao? Meðusobne optuæbe ipodvale. Zaãto ñuti DS i åemu se raduje SPS

"Oni ionako nemaju veñinu, kad reci-mo basista 'Lovehuntersa' ode namesec dana u Holandiju da snima

nove odborniåke grupe odræana je pre-podne 22. aprila, dana za åije je veåerçeåasove ranije zakazana poseta VukaDraãkoviña, predsednika SPO-a NovomSadu. Isprva zamiãýen kao deo Draãk-oviñeve predizborne kampaçe, veåerçi

sastanak gradskog rukovodstva SPO-a saprvim åovekom ove stranke rastegao se doduboko u noñ i, ako je verovati AleksandruKraviñu, predsedniku Gradskog odboraLSV-a, "liåio je najviãe na Osmu sednicu".Pretilo se iskýuåeçima iz stranke odborni-ka koji ne povuku potpise sa odluke ostvaraçu novog kluba, ali je za çihove

zahteve iskazano puno razumevaçe. Zagovornicu su smeli samo oni koji su odust-ali od raskola, a takvih je te veåeri bilotroje. Ksenija Popoviñ, gradska ministarkakulture, zbog neodustajaça od svoje pre-podnevne odluke nije mogla da uðe u saluSkupãtine grada u kojoj je bio sastanak.Branko Bjelajac, odnedavno direktor no-vosadskog Kulturnog centra i naslednikgradonaåelnika Mihajla Svilara na mestupredsednika GO SPO, smeçen je sa

stranaåke funkcije zato ãto u salu nije nihteo da uðe. Zakýuåeno je da je Koalicija uNovom Sadu "jaåa i stabilinija nego ranije"

NEUSPELO DISCIPLINOVANJE: M. Svilar

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



stranku i rekonstrukcija gradske vlade, ukojoj su demokrate "previãe" zastupýene, ikontrola Skupãtine nad radom gradskevlade, jer je doãlo do "napuãtaça prediz-bornih obeñaça". "Kad god bismo po-krenuli to pitaçe unutar stranke, plaãili sunas raspadom Koalicije, a sve vreme sudemokrate zavrãavale svoje poslove uvlasti daleko od tokova javnosti. Prigrabilisu kýuåne resore, na primer finansije, i na- jprofitabilnija javna preduzeña, kao ãto su' Trænica' i 'Poslovni prostor'", kaæe za

"Vreme" Branko Bjelajac, koji je bitanåovek meðu raskolnicima, ali ne iodbornik. U ponedeýak je, na neradan dan,poæurila da im da za pravo i gradska orga-nizacija SPO-a, saopãteçem koje za sveoptuæuje Demokratsku stranku i ponavýa"pobuçeniåke" zahteve. Demokrate su seoglasile samo pozivom portparola Slo-bodana Vuksanoviña SPO-u da preðuzajedno u drugu prostoriju i porazgovarajuu åetiri oka, kao ãto je predviðeno sporazu-mom Predsedniåkog saveta Koalicije.

SVI PROTIV SVIH: Ãta je izazvaloovaj kolektivni napad akutne ãizofrenije?Moramo se vratiti na poåetak tek zavrãenezime i tada odræane lokalne izbore.

"Mi smo imali sreñu da nam je vlastpredata bez problema i vrlo korektno i nes-reñu da smo morali da je delimo pe negoãto je postignut sporazum stranaåkih cen-trala o pravilima podele", priseña se LazarSlepåev, portparol gradskog SPO-a. U no-vosadskoj sedamdesetoålanoj skupãtiniSPO je osvojio 22, a DS 14 sediãta. Tri jeosvojio DSS, koji je u Novom Sadu nastu-pao u okviru koalicije "Zajedno". SPO jenapravio jednu, a DS i DSS drugu

odborniåku grupu i zajedno su imali 39odbornika. "Pregovori o raspodeli funkcijasu bili teãki i puni nemilih scena", kaæe

Slepåev. Oko kandidature Mihajla Svilaraza mesto gradonaåelnika nije bilo spora, tomesto je prethodnim koalicionim spora-zumima nameçeno stranci koja osvojiviãe mesta u skupãtini. Po istim tim spora-zumima, meðutim, druga ålanica koalicijedaje kandidata za predsednika Izvrãnogodbora, gradske vlade, pa su demokrate zataj posao predloæile Milana Paroãkog, åijase Narodna stranka kolektivno uålanila uDemokratsku.

Zato, 9. decembra, Mihajlo Svilar i

Nenad Åanak najavýuju ukýuåeçe LSV,koja je na izborima zaradila 10 mandata, upodelu vladinih resora. I koalicija "Vojvo-dina", åiji je osnivaå LSV, jeste naimesavez demokratske orijentacije, koji jezduãno podræavao postizborne proteste.Svilar istupa navodno u ime svoje Ko-alicije, ali priznaje da za to nema pristanakdemokrata. Åanak je trebalo da zauzmemesto nameçeno Paroãkom. Za svakisluåaj, da bi se imala rezervna skupãtinskaveñina, prigrýena je i RDSV, koja je opet,poãto joã nije bila deo "Vojvodine",obezbedila pet potpisa neophodnih zaformiraçe odborniåke grupe i prihvatilaFerenca Papa, jedinog novosadskogodbornika Demokratske zajednice vojvo-ðanskih Maðara. RDSV je u identiånoj ul-ozi bila i u prethodnoj, socijalistiåkoj vladi.

Dakle, na konstitutivnoj sednici odr-æanoj 11. decembra za gradonaåelnika No-vog Sada izabran je Mihajlo Svilar, a zagradskog premijera Åaslav Popoviñ, ad-vokat i ålan Demokratske stranke. Nijegreãka. On je za preostalih 12 ålanova Iz-vrãnog odbora predloæio 7 imena. Popu-çavaçe ostalih, reåe "maçe vaænih" reso-

ra privrede, finansija, urbanizma i komu-nalija ostavio je za kasnije. "Vuk Draãk-oviñ me je zvao telefonom desetog uveåe i

rekao da se Svilar dogovarao na svoju rukui da on to zbog viãih interesa ne moæe daprihvati", rekao je Nenad Åanak na tim po-vodom sazvanoj konferenciji za ãtampukoalicije "Vojvodina".

GUTANJE KADROVA: Drugo polu-vreme poåiçe 24. januara, kad na dnevnired skupãtine dolaze smene upravnihodbora i direktora nekih javnih preduzeña.Nekako u to vreme poåiçe i ãtrajk pros-vetnih radnika, a Mile Isakov uvodi RDSVu koaliciju "Vojvodina", postajuñi predsed-nik çene skupãtine.

Upravo ova stranka prva je kritikovalasam princip postavýaça novih poslovod-stava javnih preduzeña kao "uspostavýaçedve paralelne jednopartijske vlasti u No-vom Sadu". Naime, za razliku od kasnijeuspostavýenog principa, koji se uglavnom

poãtuje sa ove strane Save i Dunava, da pripostavýaçu nove uprave javnih preduzeñadirektor i predsednik upravnog odboramoraju biti predstavnici razliåitih ålanicaKoalicije, u Novom Sadu se baã insistiralona jednopartijnosti i oãtroj podeli na-dleænosti. "Podelili su grad na naåin na kojizairska plemena dele plen", bio je zlurad jedan funkcioner socijalista.

Deo novosadskog SPO-a ustanovýavada je staçe u IO, koji je u meðuvremenukompletiran, sledeñe: pet ålanova imaSPO, åetiri DS, a preostala åetiri su van-stranaåke liånosti. "Koje je progurala DS",

dodaje Bjelajac, "neki su åak imali veze saJUL-om".

Demokrate na neki naåin priznaju dastvari stoje tako, pozivajuñi se na ranijidogovor da stranka koja ne dominira sk-upãtinom treba da dominira vladom.

Poãto je u februaru postignut sporazumo srazmernoj zastupýenosti ålanica Ko-alicije u svim organima vlasti, nezado-voýnici u SPO-u traæe çegovu primenu ina Novi Sad. Ruke im u skupãtini vezujuostale odredbe sporazuma na koji sepozivaju, a predlozi IO, za koje ne smejuda ne podignu ruke, sadræe sve veña ov-laãñeça za vladu, sve maça za skupãtinu.I vrlo bitne odluke o dodeýivaçu gradskoggraðevinskog zemýiãta na koriãñeçe post-ale su briga IO. "Mi smo izmeðu demokra-tiånosti i efikasnosti morali da se opredeli-mo za efikasnost", zaista je rekao ÅaslavPopoviñ.

Sve maçi znaåaj Skupãtine, na åijemse dnevnom redu ionako redovno nenalaze çihovi predlozi, ne raduje ni ko-aliciju "Vojvodina". Paroãki, koji je i çimatrn u oku, postavýen je za direktora Grad-skih robnih rezervi. Vlada predlaæe podelu

Novog Sada na deset kvartova, "radi de-centralizacije". A ãta je sa opãtinama i sta-tusom grada?

v

DA SE PREBROJIMO: Novosadski SPO

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



SPO otvara pitaçe rekonstrukcijevlade. Treba obezbediti srazmernost u zas-tupýenosti saveznika tako ãto ñe tri mini-starska mesta pripasti "Vojvodini". U pro-tekla dva meseca se sve vreme pozivaju na

pregovore sa "Vojvodinom", koje pred-stavnici ove koalicije uporno negiraju."Nismo pregovarali. Vuk me je zvao i re-kao da bi bilo dobro da se ukýuåimo uvladu, iz mnogih razloga. Jedan jeobezbeðivaçe stabilne veñine. Rekao je:"'Hajde ti to obznani', a posle ni pisma, nirazglednice", objaãçava Åanak.

PODRÃKA SPS: Demokratska stran-ka Srbije je joã pre tri meseca preporuåilasvojim odbornicima u lokalnim skupãtina-ma koji su bili u odborniåkim klubovima"Zajedno" da se izdvoje u sopstveneodborniåke grupe. Tri odbornika DSS-a u

Novom Sadu to nisu mogla da urade, jerim je za formiraçe zasebne odborniåkegrupe trebalo pet potpisa. Baã ovih dana jei taj problem reãen, poãto im je viãe negousluæna RDSV ponudila da se prikýuåeçenoj odborniåkoj grupi, koja sad ima idva "ligaãa", jer su reformisti ostali bezFerenca Papa, odbornika DZVM, koji jeosnovao Hriãñansko-demokratski pokretvojvoðanskih Maðara i Pavela Funñika,sopstvenog odbornika iz prigradskogKisaåa, koji je preãao u tabor demokratazarad obeñaça grobýa i kapele za svojeselo. Ovu novu grupaciju u novosadskom

parlamentu, koja je trebalo da se zoveprosto "Novi Sad", videlo je ãest nezado-voýnih odbornika SPO kao ãansu da stvaripokrenu s mrtve taåke. Ona sada ima 14odbornika i zove se "Novi Sad – SPO".

SPO se, sudeñi po posledçemsaopãteçu u kome se od koalicionog part-nera traæi hitna rekonstrukcija vlade uzukýuåeçe koalicije "Vojvodina" i smenapreostalih direktora javnih preduzeña, pre-lomio na stranu svojih nedisciplinovanihpripadnika. Naravno da nisu komentarisalisopstvena kadrovska reãeça. Ako se zbogsvega toga raspadne novosadska vladajuña

koalicija, ova stranka moæe sa koalicijom"Vojvodina", koja sada kontroliãe åak 17odbornika, da formira najnoviju gradskuvlast. Koliko je to dobro, kad se zna da supodrãku novom rasporedu snaga na nekinaåin najavili i socijalisti? "Podræañemosve ãto je u interesu Novog Sada i No-vosaðana", kaæe Josip Åikoã, nedavno iz-abrani predsednik novosadskog ogrankaSPS-a i direktor Instituta za kardiovasku-larne bolesti u Sremskoj Kamenici. Sig-urno da ñe podræati, jer bi to verovatnoznaåilo potpuni raspad koalicije "Zajedno".Priåa je izgleda tek na poåetku, jer

poznavaoci tvrde da su prve znake sliånihprocesa primetili i u Vrãcu i Panåevu. s

ZORAN B. NIKOLIÑ

ada je predsjednik Crne Gore Mo-mir Bulatoviñ zaboravio sve op-tuæbe sa kojima je poåeo obraåun

nara, ãto je, kako je naveo, ostvareno u go-dini u kojoj budæet Vlade Crne Gore nijeprelazio 600 miliona. Peãiñ joã piãe da jeASI za oporezivaçe prijavio dobit od mil-ion i 387 hiýada dinara, te da ima raåune ipodraåune kod Jugobanke, Montene-grobanke i Hipotekarne banke, kao i danijesu taåne izjave ministra policije Vujan-oviña da je rijeå o preduzeñu u vlasniãtvuAMSJ, veñ da je ASI 1995. preregistro-vano kao preduzeñe stvoreno na bazi sop-stvenih sredstava. I sad ono najvaænije,Peãiñ tvrdi da je u tom "privatnom

preduzeñu Vukaãin Maraã dioniåar, a da jedno od kýuånih mjesta zauzima suprugapremijera Mila Ðukanoviña", na osnovuåega je u javnosti trebalo stvoriti sliku okriminalnim radçama u koje su upleteniprotivnici predsjednika Bulatoviña.

PARE I DEONIÅARI: U izjavi za"Vreme", meðutim, Rajko Bobot, gener-alni direktor ASI d.o.o. Podgorica, tvrdisasvim drugaåije: "Sva tri navoda da jeASI privatna firma, da je Vukaãin Maraã,ãef DB-a dioniåar u çoj i da suprugapremijera Ðukanoviña zauzima jedno odkýuånih mjesta, apsolutno su netaåna".

Gospodin Bobot kaæe da je premijerovasupruga zaposlena u çoj na mjestu savjet-nika direktora za propagandu i izdavaåku

K sa Milom Ðukanoviñem i beogradskimdræavnim medijima stao da dostavýa pa-pire o navodnoj kriminalnoj aktivnosti ãefaDræavne bezbjednosti Vukaãina Maraãa ipremijerove supruge, rasprãene su, izgle-da, i posledçe iluzije da se sukob u vrhucrnogorske vlasti moæe zavrãiti i kompro-misom.

Bulatoviñ je optuæbe o kriminalu najpr-ije iznio na sjednicama Izvrãnog i Glavnog

odbora DPS-a, ãto su Ðukanoviñ i ministarpolicije Filip Vujanoviñ demantovali. Po-tom na scenu stupa Dragiãa Peãiñ, poslovnidirektor DPS-a, koji ålanove Glavnogodbora pismima informiãe o tim krimi-nalnim radçama. Joã kaæe i da "zbogpauze koju je dao predsjednik Bulatoviñnije bio u prilici da reaguje na navedene is-tupe i tvrdçe premijera Ðukanoviña i min-istra Vujanoviña". Zahvaýujuñi åiçenicida su novinari beogradskih dræavnih medija pismo dobili i objavili prije nego ãto jestiglo na adrese onih kojima je upuñeno, javnost je obavijeãtena da je na sjednici

GO, predsjednik Bulatoviñ govorio oposlovaçu preduzeña ASI iz Podgorice,koje je postiglo promet od 403 miliona di-

Crna Gora

Åiji je ASIBulatoviñ je zaboravio i perper, i spoýnu politiku, i "neodgovorneizjave", i sve sveo na kriminal, ãto znaåi da kompromis viãe nijemoguñ. Za "Vreme" govori direktor prokazanog preduzeña ASI

ZAVRÃNICA 16. MAJA:Ðukanoviñ na Liliñevomprijemu

B R A N K O

P A N T E L I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



djelatnost i da firma zbog toga ne uæiva ni-kakav povlaãñeni poloæaj.

Bobot takoðe tvrdi da je preduzeñe ASIosnovao AMSJ i da je tako registrovanokod privrednog suda u Podgorici krajem1994. godine. Godinu kasnije registrovana je promjena osnivaåa na bazi Ugovora, pokojem se, pored AMSJ, kao osnivaå javýai ASI Beograd, tako da po 33 odsto kapi-tala imaju ASI Podgorica AMSJ, SIMPOVraçe i Tekstil best Ivaçica, jer je umeðuvremenu ASI Podgorica Ugovorompreuzela osnivaåki ulog od ASI Beograd.Do danas, kategoriåan je Bobot, ovopreduzeñe nije dobilo zahtjev od AMSJ da

proda ili povlaåi svoj osnivaåki ulog.Svojevremeno je, objaãçava joã Bob-

ot, u AMSJ-u odluåeno da se napravi lanacASI preduzeña u zemýi i inostranstvu zaunutraãçu i spoýnu trgovinu i turizam; da je u to vrijeme Vukaãin Maraã vodioAMSJ, a da mu je on bio pomoñnik. "Po-tom sam doãao u Podgoricu da stavim ASIna noge, a od kada je Vukaãin Maraã naduænosti koju sada obavýa, on nema ni-kakve veze sa ovim preduzeñem, niti jeçegov dioniåar."

Direktor Rajko Bobot ne krije åuðeçeotkud vladajuñoj partiji pravo da raspravýao ovoj firmi kad za to postoje legalni or-

gani koji su obavili kontrolu poslovaça.Dragiãi Peãiñu prigovara i nepoznavaçeposlovaça, jer "morao bi da zna da li se,ako preduzeñe poslovnu godinu poåne sadva miliona dinara i ta sredstva okreñe dvaputa u nedjeýi, ostvario promet veñi od400 miliona dinara za godinu dana. Ost-vareni profit je neãto sasvim drugo i oniznosi onoliko koliko smo prijavili zaoporezivaçe, jer na nekim poslovima sezaraðivalo, na drugim gubilo". Bobot je,kaæe, veñ dao nalog advokatu Rajku Da-niloviñu da pokrene sudski postupak za na-doknadu materijalne i moralne ãtete nas-tale zbog iznoãeça neistinitih podataka.

"Ukupno dogaðaçe okoSluæbe dræavne bezbjednostiCrne Gore izazvalo je zapa-æenu politiåku paæçu uodnosima koji su, åak preko

mjere, detaýisani u rasprava-ma na sjednicama Glavnogodbora DPS-a, a koje su pok-renuli predsjednik dræave ivladajuña partija. Dræavnituæilac je posredno ukýuåenu ove rasprave, iako liåno neocjeçujem da uloga dræav-nog tuæioca treba da bude nabilo koji naåin inkorporiranau politiåke razlike na relacijidræavnog i politiåkog ruko-vodstva Crne Gore. Svoju ulogu u odnosu na inicijativupredsjednika gospodina Momira Bulatoviña shvatio sam

krajçe ozbiýno i profesionalno i u tom smislu usmjeriosam se na utvrðivaçe åiçeniånog staça koje se tiåe pi-taça i problema sa sastanka SDB-a, odræavnog 8. apri-la. Suãtina rasprava odnosila se na pitaçe u vezi sa no-vonastalom politiåko-bezbjednosnom situacijom uCrnoj Gori", kaæe u ãiroj izjavi za "Vreme" VladimirÃuãoviñ, dræavni tuæilac Crne Gore.

"U funkciji dræavnog tuæioca, a po nalogu predsjed-nika Republike, detaýno sam prouåio sve normativneakte SDB-a, meðu kojima je bilo i onih koji su donijeti uvrijeme jednopartijskog sistema, kada je Sluæba DBimala posebnu ulogu i neograniåena ovlaãñeça. Nag-laãavam da je SDB usvojio akte o organizaciji i sistem-atizaciji, a parlament i Zakon o radu MUP. U ålanu 1.

ovog Zakona naglaãeno je da se nijedna sloæena opera-tivna djelatnost ne moæe preduzeti bez ovlaãñeça ministra unu-traãçih poslova.

Polazeñi od ovih odredaba, SDB moæe primjeçivati preven-tivne represivne mjere samo u krajçe ograniåenom obimu, usaradçi sa organima javne bezbjednosti, u vrijeme teroristiåkihaktivnosti uperenih protiv ustavnopravnog poretka SRJ.

Dræavni tuæilac ocijenio je da u radçama SDB-a nije biloprotivzakonitosti, s obzirom da represivne mjere nijesu bilepredmet razmatraça, a samim tim nije bilo predviðeno ni çiho-vo preduzimaçe.

U sredstvima javnog informisaça ima komentara vezanih zaaktivnosti dræavnog tuæioca koji su neprincipijelni i neosnovani

Vladimir Ãuãoviñ, dræavni tuæilacCrne Gore, za "Vreme"

Iznad sukoba"Kao ãto predsjednik Republike ima pravo da traæi

intervenciju dræavnog tuæioca, moje je legitimnoustavno i zakonsko pravo da procjeçujem

opravdanost i validnost takvih zahtjeva"

i koji nemaju nikakve vezesa funkcijom dræavnog tu-æioca. Moja politiåka orijen-tacija bliska je program-skom opredeýeçu DPS-a, s

obzirom na çegovu demok-ratsku politiåku opciju, kojase zalaæe za dræavu ravno-pravnih graðana, bez obzirana çihovu vjersku i nacio-nalnu pripadnost. Istovre-meno, ne prihvatam da samusko politiåki orijentisan,åime bih ugrozio dræavop-ravnost funkcije dræavnogtuæioca i naroåito çegovoustavno odreðeçe. Mojeprofesionalno i politiåkoopredjeýeçe je dosledno za

izgradçu i poãtovaçe prav-nog poretka i sistema i iznad je bilo kakvih politiåkihrasprava i razmimoilaæeça,åime istupam u zaãtitu us-tavnopravnog poretka CrneGore, zaãtitu slobode i pravagraðana, razvoja i demokra-tizacije Crne Gore unutarçenog pravno-politiåkogporetka. Svaki pokuãaj mogpolitiåkog svrstavaça, nesamo ãto je protivan mojojfunkciji veñ bi predstavýao i

zloupotrebu u çenom dræa-vno-pravnom smislu. Obrañaçe predsjednika Republike CrneGore dræavnom tuæiocu u skladu je sa çegovom ustavnomfunkcijom i ne moæe se dovoditi u vezu sa bilo kakvimpritiskom na dræavnog tuæioca. Kao ãto predsjednik Republikeima pravo da traæi intervenciju dræavnog tuæioca, moje je legit-imno ustavno i zakonsko pravo da procjeçujem opravdanost ivalidnost takvih zahtjeva.

Pravni poredak, pravna dræava i pravni sistem Crne Gorenisu nikada dovedeni u pitaçe zahvaýujuñi tome ãto smo uCrnoj Gori izgradili kvalitetne institucije za zaãtitu onih vrijed-nosti koje predstavýaju osnovu za daýe unapreðeçedemokratskog ustavnog i dræavnog poretka." s

v

A L E K S A N D A R

S T A N K O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



Duh Vremena

Troãna tvrðavaPosle Dejtona, Miloãeviñ je bio reãen da malo odmeni iodmori nacionalne ekstremiste i svojoj supruzi prepusti

da ideoloãki obrazlaæe nuænost çihove zajedniåkevlasti. Ali, zvuk piãtaýki izazvao je uslovni refleks

zgleda da je veñina najboýih poz-navalaca, uæivalaca i potroãaåa te-orija o zloj srpskoj sudbini i ne-pravednom svetu, tokom rata zado-voýila svoje sado-mazohistiåkeIporive i uverili se da su u pravu. Jedino su

zaboravili redosled poteza i pobrkaliuzroke i posledice, ali glavno je da je veli-ka nacionalna nesreña tu, oåigledna i nep-oreciva, tako da sad samo okorele cepid-lake mogu da se bave pitaçima ko je kadãta radio, govorio i åemu sluæio. Ti daleko-vidi proroci, koji su znali dañe se protiv Srba okrenuti

svako koga budu vreðali,izazivali i napadali, najzadsu se malo povukli i opus-tili.

Da nije tako, da ih joãsluæe stari refleksi, sigurnone bi propustili priliku dauoåe nepravdu koja se upra-vo raða. Naime, kako jekrenulo, ispada da ñe na-

jveñi korisnik tromeseånihprotesta srbijanskog gra-ðanstva biti Crna Gora.

Premijer Ðukanoviñ nijemnogo oklevao da se sloæi sovdaãçom demokratskomopozicijom oko Miloãe-viñeve politike i buduñnosti,potom je odbio protivnapadi ostao na nogama i ko ñe mu sad zameritiãto se otrgao? Moæda je to i kod çega viãepitaçe vlasti, nego principa, reformi,demokratije ili dræavne samostalnosti, alida nije govorio o svemu tome, ne bi uspeoni da objasni ni da izvede odvajaçe odMiloãeviña, pa ñe neãto od toga morati i daisporuåi, a onda eto vajde za Crnu Goru.

Ovaj proces joã nije okonåan, jer niti jeizvesno da je Ðukanoviñ naåisto pobedio,

niti se vidi dokle ñe iñi, ako jeste. Ali, ovo je svakako joã jedan dokaz da Miloãe-viñevi protivnici, ko god bili, ne mogu ada ne izgledaju boýe od çega. Osim toga,ispada da svaki veñi opozicioni protest ipobuna u Srbiji dovodi do promena iproizvodi neke posledice jedino izvan Sr-bije. Negde se zarati maçe, negde viãe, alise na kraju neko uvek oslobodi i otcepi.Tako je bilo i posle 9. marta, i posle Vi-dovdanskog sabora i ondaãçeg stu-dentskog ãtrajka.

Ako se ovakvakoincidencija treñi

put ponavýa, vreme je da svako izvuåe ne-ki zakýuåak ili prak-tiånu pouku. Melan-holiånim tumaåimanacionalnog udesanudim zakýuåak tipa:eto kako Srbi uveknesebiåno pomaæudrugima, na vlastituãtetu. Miloãeviñu iÃeãeýu ñe viãe odgo-varati da optuæe de-

mokratsku opoziciju izahtevaju da Srbijaprestane da izlazi naulice i da se oslobaðainaåe ñe se otcepiti iKosovo i Vojvodina, i

na kraju neñe ostati niãta. Svi drugi prin-uðeni su da malo razmisle.

Zaãto, dakle, pritisak na tvrðavu vlastiu Srbiji ne donosi drugih rezultata osimcepaça i raspadaça? Kakva je to vezaizmeðu teritorije i dræavnog ureðeça, i dali bi ova dræava bila veña, ili barem presta-la da se skupýa ako bi postala demokrats-

ka, ili, pre, ako bi bila solidno totalitarna?Mislim da odgovor glasi: da. U oba sluåa-

Patriotska snaga ukoju se uzdajuMiloãeviñ i socija-listi ima i tu pred-nost ãto nemakoånica i obzira,pa otud lakoñakoju ne mogu do-

segnuti oni koji seod bilo åega us-truåavaju

PREDSJEDNIK I DB: I pismo Gen-eralnog sekretarijata predsjednika Bula-toviña novoformiranoj Vladinoj komisijiza ispitivaçe zakonitosti rada Dræavnebezbjednosti naãlo se u beogradskoj

"Politici" dva dana nakon ãto je upuñeno.Generalni sekretarijat, naime, u opãirnompismu, sugeriãe komisiji da je joã proãlegodine presjednik Bulatoviñ zahtijevaosmjenu Vukaãina Maraãa, i obrazlaæe da jezakazivaçem sastanka u DB-u, sa veñpoznatom taåkom dnevnog reda, prekrãenzakon, a da to vaýano u svom nalazu nijeutvrdio dræavni tuæilac Vladimir Ãuãoviñ.U sluåaju da je ocjena dræavnog tuæiocataåna, onda je vladina komisija potpunonepotrebna, navodi se u pismu. U pismu senavodi i da predsjednik Bulatoviñ pos-ledçih ãest mjeseci ne prima informacije

SDB-a, veñ da minimum bezbjednosnihinformacija dobija neposredno od ministraunutraãçih poslova.

Nakon svega, najavýivan je odgovordruge strane, ali i kontranapad u vidu pa-pira o poslovaçu nekih firmi vlasnikabliskih predsjedniku Bulatoviñu, no to senije dogodilo do zakýuåeça ovog broja"Vremena". Svaða ñe tako na vidjelo izba-citi sav prýavi veã, a kulminacija se oåe-kuje na narednom zasijedaçu parlamenta.Saznajemo i da predsjednik Bulatoviñ in-sistira na tome da dio zasijedaça par-lamenta bude zatvoren za javnost, navod-

no zbog åiçenice da ñe se raspravýati i ostvarima koje se podvode pod reæimdræavne tajne. Uslijedio je odgovor da jeBulatoviñ bio izdaãan u odavaçu tih tajniobjavýivaçem prepiske sa dræavnim tu-æiocem.

U utorak, 29. aprila, Izvrãni odborDPS-a donio je odluku da predsjednik par-lamenta zakaæe sjednicu za 16. maj, dok12. maja treba da se odræi sjednica Glav-nog odbora DPS-a. Dogovoreno je i da po-slaniåki klub odluåi o tome da li ñe bitizatvorena za javnost.

Iz DPS-a potiåu i glasine da trenutnimstaçem nije zadovoýan ni predsjednik Sr-bije, koji se smatra i inspiratorom ovogobraåuna. Iz çegovog kabineta, navodno,stiæu signali, koje naãi izvori tumaåe kaozalagaçe za kompromisnim reãeçem, pa je s tim ciýem iz Beograda najavýen dola-zak novog potpredsjednika SPS-a Milora-da Vuåeliña.

Sukob je neuporedivo teæi nego ãto semisli, toga nijesu svjesni ni mnogi ålanoviGO, a kamoli javnost, kategoriåan je naã iz-vor iz DPS-a. Dakle, ili Milo ili Momir, ãtoznaåi i da je podjela DPS-a gotovo izvjesna.

Bude li zavrãnica obraåuna javna, podjele bimogle poprimiti i ãire razmjere. s

VELIZAR BRAJOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



ja proces raspadaça mogao bi se zaustav-iti; demokratskim putem bi se iãlo kapostepenom kanalisaçu i preusmer-avaçu, a stabilna i samouverena tiranija bisve zamrzla.

Ova Srbija je, meðutim, prostorno ivremenski locirana nepovoýno po pravutiraniju koja moæe biti jedino ovakva ilimalo gora, a nikad stabilna. Zato ñe bitipodloæna saæimaçu i ne-otporna na svaki separati-zam, dokle god ne poåneda liåi na slobodnu, pra-vno ureðenu zemýu. Ali,izgleda da vaæi i obrnuto:reæim ñe moñi da se pro-meni i popravi tek kadviãe ne bude dilema okoteritorije i granica, kad oddemokratije ne bude pre-åeg ciýa i kad Miloãeviñne bude u staçu dapiãtaýke uñutkuje priåomo prodavaçu Kosova,izdajama i spoýçim nepr-ijateýima.

Odavde sledi da porazii smaçivaça teritori-

jalnih aspiracija imaju veze s demokratiza-cijom Srbije, barem u smislu otvaraçamoguñnosti slobodnog izbora. Ni mala Sr-bija ne mora biti uzor modernog liberaliz-

ma, ali ñe sama znati zaãto nije i sama od-luåiti hoñe li biti monarhija ili republika,viãe kapitalistiåka ili viãe socijalistiåka i,uopãte, ãta sa sobom da radi. Traæi se, dak-le, dobra mera i taåan odnos posebno pre-ma Kosovu, da sloboda Srbije ne bi bilaograniåena i osujeñena.

Posle Dejtona, Miloãeviñ jebio reãen da malo odmeni iodmori nacionalne ekstremistei svojoj supruzi prepusti daideoloãki obrazlaæe nuænostçihove zajedniåke vlasti. Ali,zvuk piãtaýki izazvao je uslov-ni refleks, steåen u ranijimdemonstracijama, i on je pote-gao patriotizam, izdaje i antis-rpske zavere. Nije bilo drugenego da se obrati Ãeãeýu koji

je spremno åekao taj trenutak.Ako, dakle, izgleda da tro-

meseåni protesti moæda ipakneñe biti dovoýni za konaånidemokratski proboj, to nijesamo zbog slabosti i sukoba ukoaliciji "Zajedno" nego zbogtoga ãto u Srbiji joã postoji

prostor za prýavu igru i ãtoMiloãeviñ od çe ne preza.

Njemu je Ãeãeý toliko prirodan saveznikda mi je bilo neprijatno i bolno da bespo-moñno sluãam i trpim ruæne reåi koje surazmeçivali u onom periodu kad su,stvarno ili prividno, bili u sukobu. Takvi

ýudi moraju se radovati jedan drugom iverujem da je svako dobronameran sadodahnuo.

Opozicija, naravno, ima pravo da sekoristi çihovom ne-lagodnoãñu i åiçeni-com da se ne usuðu-

ju da se javno zagrlei izýube, ali oni mo-raju i mogu biti po-raæeni samo zajedno,a ne jedan po jedan.Oni su nosioci isteideje da Srbija nesme oskudevati u ra-zornoj bahatosti inasilnosti. Oni jed-nako vredno negujuatmosferu stalne un-utraãçe zarañenosti,a u spoýnoj politicisloæno istiåu stav da

je vetar kriv ãto suim pantalone mokre i ponosno obeñavajuda tu svoju pozu neñe meçati. Åak i davetar promeni smer, opet ñe se, principijel-no, namestiti na isti naåin.

Ako je taåno da je Ãeãeýeva popular-nost u porastu, to nije veliko åudo, poãtozemýe i narodi u ovakvom staçu obiånotraæe svog Ãeãeýa, i retko kad su sreñni daga ne naðu. On je mera izgubýenosti, izlu-ðenosti, razdeãenosti i bede Srbije. Kad

Ako je taåno da jeÃeãeýeva popular-nost u porastu, tonije veliko åudo,poãto zemýe i narodi

u ovakvom staçuobiåno traæe svog Ãeãeýa, i retko kadsu sreñni da ga nenaðu

çega nudi narodu, Miloãeviñ svakakopreuzima ogromnu istorijsku odgovor-nost, ali da je on gajio takva oseñaça i dase zbog toga sekirao, veñ bismo to poneåemu primetili.

Svi se ovde slaæu da u televizijskim de-batama Ãeãeý obiåno deluje ubedýivo inadmoñno. To je zato ãto je iz javnog go-vora odavno ukloçeno svako dostojanst-vo, kao åisti balast, tako da je pristojnostsamoporaæavajuña. On je onda, naravno,nadmoñan, kao ãto je u ãkolskom razredunadmoñan jedan agresivan i vaspitnozapuãten dripac, pogotovu ako liåi na tatukoji je razredni stareãina.

Ova patriotska snaga u koju se uzdajuMiloãeviñ i socijalisti ima i tu prednost ãtonema koånica i obzira, pa otud lakoña kojune mogu dosegnuti oni koji se od bilo åegaustruåavaju. Svako iole odgovoran u ovojzemýi morao bi narod pozvati da krenepolako uzbrdo, osim Ãeãeýa koji maminaniæe i pokazuje koliko je tako bræe.

Dakle, ovoga puta prava izborna dile-ma biñe opet: joã bræe nizbrdo ili obrnuto.Dilema nije mala, poãto iskustvo ovde sla-bo pomaæe i poãto izazovu kakav pred-stavýa Ãeãeý nije lako odoleti ni u boýeureðenim i stabilnijim zemýama, kojeznaju kako da se brane od te napasti kojauvek proizvodi viãak nereda da bi ondastvarala viãak reda. Ako nema drugog

naåina, demokratije pribegavaju inedemokratskim sredstvima protiv svojihneprijateýa, ali Miloãeviñeva demokratijatek ñe da se rascveta i zadivi svet ako uspeda progura Ãeãeýa do najviãih kancelarija.

STOJAN CEROVIÑ

Predrag Koraksiñ, Corax,karikaturista "Vremena",posle tri godine svakod-nevnog rada otiãao je,napokon, na godiãnjiodmor. Na odmoru ñeboraviti deset dana

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



Pravda

Ãta mirno,kakva VesnaPeãiñ ... Marã!

sliånih. Privatna tuæiýa je predsednica Graðanskog saveza Srbijei poslanik u Narodnoj skupãtini Srbije, a optuæeni Maksimoviñnosi åvarke potpukovnika Ministarstva unutraãçih poslova Sr-bije, zbog åega se kasno uveåe 2. februara ove godine u sluæben-om svojstvu naãao – tehniåkim reånikom govoreñi – na linijikretaça gospoðe Peãiñ. Opis daýih dogaðaja sadræan je u obra-zloæeçu tuæbe koje objavýujemo.

Kriviåni zakon Srbije u ovakvimsluåajevima nudi moguñnost tuæbe i zateæe kriviåno delo (na primer, zlostavuu sluæbi). Vesna Peãiñ odluåila je, me-ðutim, da policijskog potpukovnikaMaksimoviña optuæi za najlakãe. Ra-

zlog je jednostavan: u teæem sluåaju,za pokretaçe kriviånog postupka na-dleæan je javni tuæilac, koji kriviånuprijavu usvaja ili odbacuje; u po-toçem sluåaju oãteñena strana moæenastaviti privatno goçeçe. Nevoýa jeãto javni tuæilac na raspolagaçu ima imoguñnost da kriviånu prijavu primipa zaturi, ili se istrazi posveti strpýivo,temeýito i – na neodreðeno vreme.

Ovako, sud ñe morati da – u rokovima koji se za sliåne tuæbe kre-ñu od jednog do tri meseca – pozove optuæenog na glavni pret-res. Kako je optuæeni policajac, sudski poziv mu se, po zakonu,upuñuje preko nadleæne komande (OUP Zemun) koja je, sa svoje

strane, duæna da obezbedi çegovo prisustvo na sudu. Otud i veli-ko zanimaçe za ono ãto ñe se narednih nedeýa dogaðati. s

A. Ñ.

Slobodana Maksimoviña zbog kriv-iånih dela uvrede i nanoãeça laketelesne povrede, kaæçivih po ål-

anovima 93. stav 1. i 54. stav 1.Kriviånog zakona Srbije. Povredesu lake i svode se, laiåki, na modriceod batina; pomiçaçe majke uovdaãçim kolokvijalnim obiåajimaretko se smatra uvredom, a sudovisu i inaåe zatrpani vaænijim pred-metima. Meðutim...

Sa stanoviãta javnosti, pomenutisluåaj razlikuje se od mnoãtva

rvi opãtinski sud u Beograduprimio je 24. aprila privatnutuæbu Vesne Peãiñ protivP

Dokumenti

Obrazloæeçe tuæberukama i pokazujuñi joj da mora siñi nizstepenice koje vode ispod mosta. Privatnatuæiýa se sa svojim pratiocima odmahokrenula i krenula prema stepeniãtu nakoje je pokazivao okrivýeni. U tom mo-mentu 10 do 15 pripadnika MUP-a koji sustajali neposredno pored, åuvãi reåi svogpretpostavýenog – okrivýenog i videvãiçegovu agresivnu gestikulaciju uperenu

protiv privatne tuæiýe, okruæili su privatnu

tuæiýu kao i çene pratioce, poåeli da ih

udaraju, te nekoliko puta udarili privatnutuæiýu nanevãi joj opisane povrede.Iz ovakvog åiçeniånog opisa kritiånog

U nedeýu 2-og februara, 1997. godine,oko 23.50 åasova, pivatna tuæiýa se u

pratçi Jankoviñ Ivana, Ðuriñ Zorana iJevtiñ Aleksandra, kretalalevom stranom kolovozaBrankovog mosta u pravcucentra grada. Uz ogradu kojapostoji na trotoaru bila je pos-trojena jedinica MUP-a Srbije,naoruæana i sa ãlemovima ipancir prslucima. Privatnatuæiýa se kretala uz samu ivicukolovoza, ispod ruke dræeñigospodina Ivana Jankoviña,koji je hodao bliæe postrojenoj

jedinici milicije, a iza çih su

se kretali Ðuriñ Zoran i JevtiñAleksandar. Tokom takvogkretaça, gospodin Jankoviñ jeglasno i razgovetno ponavýaoreåenicu: "Idemo mirno, ovo

je narodni poslanik VesnaPeãiñ" upuñujuñi je postrojen-im pripadnicima MUP-a Sr-bije. Kada su se naãli na ugluBrankovog mosta i Pop Luk-ine ulice preko puta broja 7-9,sa leve strane im se nalazilostepeniãte koje vodi ispod mosta oko kog

stepeniãta su stajali pripadnici MUP-a.Namera privatne tuæiýe je bila da nastavikretaçe u pravcu centa grada. U tom mo-

mentu ispred çe se ispreåio okrivýenikoji je åuvãi reåi gospodina Jankoviña i

druge dvojice pratilaca upuñene çemu

"idemo mirno, ovo je narodni poslanik

Vesna Peãiñ" na to reagovao viknuvãi "ãtamirno, majku vam jebem, kakva VesnaPeãiñ, marã!" Ispreåio se ispred çe maãuñi

LED: Vesna Peãiñ, 3. februara B R A N K O

P A N T E L I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



dogaðaja, te predloæenih dokaza, jasnoproizilazi da okrivýeni, iako od strane pri-vatne tuæiýe i çenih pratilaca niåim nijebio izazvan niti uvreðen izgovarajuñi reåi"majku vam jebem!" uvredio privatnu

tuæiýu. Daýe çegovo ponaãaçe, izgo-varaçe reåi "ãta mirno!" i "marã!" i ges-tikulacije su, imajuñi u vidu çegov åin iåiçenicu da je najverovatnije komando-vao postrojenom jedinicom milicije, pasamim time i pripadnicima MUP-a koji sunapali privatnu tuæiýu, direktno podstrek-lo çemu potåiçene izvrãioce da nepo-trebno i protivpravno primene silu i udar-cima nanesu privatnoj tuæiýi opisanu pov-redu.

Naime, tokom celog prethodnog kre-taça okrivýene neposredno duæ pos-trojenih pripadnika MUP-a, nijedan odçih nije upotrebio silu niti je intervenisao,

jer za to oåigledno nije bilo potrebe, niti suza to bili ispuçeni zakonski uslovi. Privat-na tuæiýa, svojim mirnim ponaãaçem, a isvojim statusom javne liånosti, predsedni-ka jedne parlamentarne stranke i kao nar-odni poslanik u Skupãtini Republike Sr-bije, a ni çeni pratioci, niåim nisu izazva-li izreåenu uvredu niti agresivnoponaãaçe okrivýenog, te je ovakvo çego-vo ponaãaçe i delaçe prema privatnojtuæiýi bilo potpuno protivpravno.

Osnovano se nameñe zakýuåak da nije

bilo opisanog ponaãaça i delaça okrivý-enog, ne bi nastupile zabraçene pos-ledice, jer su neidentifikovani izvrãioci –pripadnici MUP-a Srbije iskýuåivo postu-pili podstreknuti radçama okrivýenog.Na osnovanost ovakvog zakýuåivaça up-uñuje i åiçenica da okrivýeni, posmatra-

juñi batinaçe privatne tuæiýe, ni jednogmomenta nije pokuãao da ga spreåi ili barprekine, a ãto je u konkretnoj situaciji kaosluæbeno lice bio duæan d uåini. Ovopotvrðuje da çegova namera nije bila daspreåi privatnu tuæiýu da nastavi kretçe uæeýenom pravcu, jer je ona sa svojim pra-tiocima odmah postupila po naredbiokrivýenog, ve da je uvredi i izloæi bati-naçu i nanoãeçu telesnih povreda. Tak-oðe je sasvim jasno da je okrivýeni postu-pio sa umiãýajem d aprivatnu tuæiýu uvre-di i svoje potåiçene podstrene da primenesilu, koja je imajuñi u bzir fiziåku konsti-tuciju, pol, godine starosti i konkretnoponaãaçe privatne tuæiýe i çenih pratila-ca, u poreðeçu sa istim karakteristikamaizvrãilaca i çihovom opremom, morala dadovede do nastupele posledice – lakihtelesnih povreda, koja je bila obuhvañena

umiãýajem okrivýenog. sZA PRIVATNU TUÆIÝUADV. NENAD D. POPOVIÑ

Afere

KOS zatvara krug Zaãto je Nedeýko Boãkoviñ, bivãi ãef vojne bezbednosti, dvaputa pisao Slobodanu Miloãeviñu

Vojske Jugoslavije, pred Vojnim sudom uBeogradu, polako napreduje. Pred vojnimistraænim sudijom otkriva se veoma nepri-

jatna slika: kako je 1992. voðena kam-paça u kojoj je Uprava bezbednosti JNAbila sistematski kompromitovana, preuze-ta i kasnije marginalizovana. U kampaçisu uåestvovale reæimske i "patriotske" no-vine, otkrivajuñi dræavne, vojne i sluæbenetajne, koýuñi vola za kilo mesa.

Da su stvari postale ozbiýne, bilo je jasno 8. oktobra 1996. godine, kada je is-raæni sudija Vojnog suda u Beograduizdao poternicu za general-majorom upenziji Nedeýkom Boãkoviñem, jer senalazi u bekstvu, pak nije dostupan

dræavnim organima, a protiv çega se vodiistraga zbog osnovane sumçe da je iz-vrãio dva kriviåna dela: protivpravnoliãeçe slobode i zloupotrebu sluæbenogpoloæaja u produæenom trajaçu, zbogåega mu je odreðen i pritvor. Po poternicitrebalo je da postupe organi vojne policijei MUP-a. Gen. Boãkoviñ ostao je nedostu-pan dræavnim organima sve do 17. januara1997, kada odlazi predsedniku Vrhovnogvojnog suda, koji mu savetuje da se ipak

javi istraænom sudiji. U meðuvremenu jegen. Boãkoviñ viðan u druãtvu visokihfunkcionera MUP-a Srbije i MUP-a Crne

Gore, pisao je dva pisma SlobodanuMiloãeviñu, dao intervju podgoriåkom"Monitoru" (u tri nastavka, a milicija mu

je navodno donosila tekst na autorizaciju)i uopãte se nije mnogo skrivao. Tek kadasu se dva policajca pojavila na vratimaçegovog beogradskog stana, gen. Boãk-oviñ je shvatio da je ta poternica ozbiýnastvar.

Izdavaçe poternice protiv generala upenziji i bivãeg naåelnika vojne Sluæbebezbednosti dogaðaj je relativno redak,mada smo ovde videli i åudnijih stvari za

æiva hadæije, ãto vele Bosanci. Ko i zaãtotuæi gen. Boãkoviña i kako se cela ta tuænapriåa odvijala? Kriviånu prijavu protiv

v

riviåni postupak protiv generala upenziji Nedeýka Boãkoviña, biv-ãeg naåelnika Uprave bezbednostiK

gen. Nedeýka Boãkoviña i joã 13 lica, naåelu sa Brankom Kostiñem, bivãim pot-predsednikom polupredsedniãtva SFRJ,podnela je 3. aprila 1993. grupa bivãihoficira Uprave bezbednosti JNA i lica kojasu bila u vezi sa sluæbom. Oni su gen.

Boãkoviña optuæili za niz postupaka koji-ma je prekrãen zakon: od nepravilnostiprilikom primopredaje duænosti, prekoraznih kriviånih dela, pa do odavaçadræavnih, vojnih i sluæbenih tajni. Podno-sioci kriviåne prijave smatraju da jetakvim postupcima gen. Boãkoviña nanetaãteta Armiji i çenoj sluæbi bezbednosti, dasu kompromitovane pozicije Sluæbe içeni saradnici na teritoriji strane dræave,koji su tako dovedeni u opasnost, a nekiod çih i danas sede u tamoãçim zatvori-ma. Naroåito je naglaãena optuæba za

montiraçe sudskih procesa bivãim pri-padnicima Sluæbe. Ti su procesi, uosta-lom, bili zavrãeni pravosnaænim oslobaða-

juñim presudama, ili odustajaçem od op-tuænica – ali tek posle viãemeseånih le-galnih, ali i protivzakonitih pritvora i mal-tretiraça. Sve se to dogaðalo uz dobro or-ganizovanu æestoku senzacionalistiåku ipovremeno prýavu kampaçu nekihreæimskih i "patriotskih" glasila, o åemuñemo kasnije.

POSLOVI I DANI: Vojno se tuæilaãt-vo, u skladu sa svojim obavezama, obrati-lo nadleænim organima po prijemu kriv-

iåne prijave protiv gen. Boãkoviña sazahtevom da se prikupe prethodnaobaveãteça i da se provere navodi iz kriv-iåne prijave. To je potrajalo tri i po godine;mora biti da su se organi vojne bezbednos-ti temeýito bavili tom stvari – ili da je biloneke i neåije opstrukcije, o åemu ne zna-mo niãta. Pada u oåi da je vojni tuæilac –za sada – prihvatio navode za tri kriviånadela iz prijave, dok je za ostala uputio pod-nosioce na privatne tuæbe. Tokom 1996.ovlaãñena sluæbena lica vojne bezbednos-ti, a po zahtevu vojnog tuæioca, obavila su

niz veoma zanimýivih razgovora sa akter-ima propagandne kampaçe oko afera"Opera" i "Labrador" i ostalih tema u vezi

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



sa vojnom Sluæbom i sa uåesnicimadogaðaja. Iz dosadaãçih saznaça polakose kristaliãe jedna tuæna i zabriçavajuñaslika o moguñim motivima i konkretnimposledicama tih dogaðaja.

Gen. Boãkoviñ se za to vreme ponaãaona naåin zanimýiv i – reklo bi se – sebisvojstven. Sasvim razumýivo iritiran pos-tupaçem vojnih pravosudnih organa, onse, kao åovek praktiåan, nije obratio zazaãtitu formalnim putem, to jest nadleænojinstituciji sistema koja je kriviåni postupakpokrenula – vojno-pravosudnim organimai Ministarstvu odbrane. Umesto toga, onse za zaãtitu obratio Slobodanu Milo-ãeviñu, ãaýuñi mu dva pisma oktobra1996, po raspisivaçu poternice. Da li mu

je predsednik Srbije odgovorio – i ãta – nezna se. Moæe se, meðutim, osnovano pret-postaviti da ga je predsednik – kako se toveñ u takvim situacijama radi – uputio nainstitucije sistema, sa savetom da se uzdau nezavisnost i nepristrasnost sudstva. Sobzirom na to da je gen. Boãkoviñ u svomintervjuu podgoriåkom "Monitoru" izjavioda je spreman otiñi u Hag "kao svjedok,

jer drugih razloga nema", verovatno nijenaiãao na topao prijem Tamo Gde Treba.

Generala Boãkoviña treba razumeti:nije çemu lako. Penzionisan je prvi put u

junu 1991. na sopstveni zahtev, poãto jedobio åin pukovnika na poloæaju naåelni-

ka katedre za ispitivaçe letelica u letuVojno-tehniåke akademije u Æarkovu,mada nije bio ni inæeçer, ni letaå, ni dok-tor nauka, niti profesor. Taman se smirio upenziji, kada je novi komandant Ratnogvazduhoplovstva gen. Boæidar Stevanoviñzatraæio da se on reaktivira u svojstvunaåelnika organa bezbednosti RV i PVO.Tadaãçi naåelnik Uprave bezbednostiJNA gen. Aleksandar Vasiýeviñ, usprotiv-io se tome, pa su Branko Kostiñ i gen.Blagoje Adæiñ, tadaãçi naåelnik Generalã-taba, pronaãli kompromis: puk. Boãkoviñnije reaktiviran, nego je kao rezervni oficirupuñen 5. marta 1992. na privremeni rad(do ãest meseci) u Komandu RV i PVOkao naåelnik organa bezbednosti. Rekos-mo da se gen. Vasiýeviñ tome usprotivio,

jer je vojna Sluæba tada imala viãak dobrihi iskusnih kadrova, ali nije naiãao na ra-zumevaçe. Tu poåiçe muçevita karijeraNedeýka Boãkoviña: verovatno se odliånopokazao kao rezervni oficir u avijaciji, jer

je samo nakon dva meseca privremenograda, 8. maja 1992, reaktiviran naredbomnovog naåelnika Generalãtaba gen. ÆivotePaniña, u åinu aktivnog pukovnika (gen.

Paniñ se kasnije pokajao, ali je bilo kas-no...). Samo tri dana kasnije Branko Ko-stiñ, u svojstvu vrhovnog komandanta

oruæanih snaga, vanredno unapreðuje puk.Nedeýka Boãkoviña u åin general-majora,a bez potrebnih kvalifikacija za taj åin(kao ni za pukovniåki, uostalom). Dvadana pre toga generalska je uniforma bilasaãivena. Odmah postaje i naåelnik Up-rave bezbednosti. Od onolike vojnepolicije nije za svoje pratioce naãao ni-koga, nego dva pripadnika specijalnih sna-ga MUP-a Srbije, koji su kasnije zameçe-ni vojnim licima, poãto su se upetýali uneku pýaåku deviznih dilera. U çihovoj

pratçi ulazi 11. maja 1992. u kancelarijunaåelnika Uprave bezbednosti u çego-vom odsustvu.

"NAJVEÑA ÃPIJUNSKA AFE-RA": Dolazak novounapreðenog gen.maj. Boãkoviña na åelo Sluæbe i kasnijidogaðaji bili su uredno pripremýeni åu-venom izjavom Branka Kostiña o skorom,"za desetak dana", otkrivaçu i raskrin-kavaçu "najveñe ãpijunske afere u posler-atnoj istoriji Jugoslavije". Izgleda da jeBranko Kostiñ – u najboýoj nameri dasvom prijateýu Boãkoviñu pomogne –zapravo ovome uåinio medveðu uslugu.Biñe da je tu neko nekoga doveo u zab-ludu, a na osnovu delimiånih, netaånih ilitendenciozno napakovanih informacija.Tek Nedeýko Boãkoviñ se naãao u neprili-ci: vaýalo je proizvesti "najveñu ãpijunskuaferu". U tom poslu – bezbednosno-obaveãtajnom – glavno pitaçe nije "ãta?"(jer se to, hvala lepo, veñ zna), nego "zaã-to?". Zaãto, dakle, vaýa sada po svakucenu, na brzaka i iz onoga ãta imamo,proizvesti "najveñu ãpijunsku aferu"?Postavýa se – prirodno – nekoliko hipote-za: da li je trebalo pokazati kako je gen.

Boãkoviñ toliko sposobniji – ili veñi patri-ota – od svojih prethodnika? Zaãto? Da gase uåvrsti na tom mestu, za koje kolege

smatraju da mu ne pripada? Da li je treba-lo iskompromitovati dotadaãçu Sluæbukao "nepatriotsku, izdajniåku" itd. (kao ãto

je gen. Boãkoviñ optuæivao u svojim iz-veãtajima prema gore – pretpostavýenima– potpisnike kriviåne prijave da su "usprezi sa stranim faktorima" i da hoñe"stvaraçe novog svetskog poretka") ?Zaãto? Da li zato ãto je ta prethodna Sluæ-ba – postupajuñi u najboýoj nameri i popolitiåkoj liniji tada vaæeñoj – uspostavilapozicije u Bosni i Hercegovini i delu Hr-

vatske koji su dræali Srbi, pa je s tih pozicija mogla da kontroliãe – i spreåi – ãireçerata? Ili zato ãto je trebalo tu istu Sluæbuukloniti sa scene u okviru malo veñeg pla-na, åiji je krajçi ciý bio – i ostao! – jednai samo jedna Sluæba bezbednosti u onomeãto je gen. Kadijeviñ jednom nazvao"buduñom dræavom"?

Temeýita politiåka analiza tog smut-nog vremena tek predstoji. Strateãka opre-deýeça aktera, meðutim, poznata su u ve-likoj meri veñ sada i upravo stoga ova tuæ-na priåa o poternici i onome ãto joj je pre-thodilo ima znaåaj veñi od obiånog kriv-iånog postupka. Vojna bezbednost, onoãto se obiåno (i pogreãno) zove KOS, bila

je u tadaãçem ustavnom sistemu (posle1974) praktiåno jedina sluæba bezbednostikoja je pokrivala (u okviru svojih ov-laãñeça, koja ne treba shvatiti preteranostriktno) celu teritoriju SFRJ, poãto jedræavna bezbednost bila preãla u repub-liåku nadleænost. Iz tog razloga je i doãlodo neke vrste sporazuma (po Pravilniku omeðusobnoj saradçi) po kome su se"pozicije" (agenti) KOS-a imale prijavýi-vati lokalnim civilnim sluæbama dræavne

bezbednosti. sMILOÃ VASIÑ(NASTAVIÑE SE)

OPTUÆENI: General Boãkoviñ i Branko Kostiñ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

S .

N E D E L J K O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



Dnevnik uvreda

Momo,zaãto plaåeã?

alias Romenu Gariju içegovom divnom ro-

manu po kojem ovajtekst nosi ime; Momoiz naslova je iz domañeprodukcije i bio je poz-nat kao najveñi kçiæev-ni hitmejker one Jugo-slavije, roðeni Sarajlijakoji je pisao romane ipriåe o Beogradu, iz-davao ih u Zagrebu, akrckao pare preko letau Dubrovniku. Posle sudoãle “godine rasple-ta”, pa je i nareåeniMomo Kapor dao ak-tivnu logistiåku po-drãku bombardovaçudva grada iz prethodnereåenice, za treñi sepravio da ga ne pozna- je, a o åetvrtom se, punneænosti, izrazio kao oleglu izdajnika. Dobro,kanibalski rat za postjugoslovensko nasle-ðe doneo nam je i veñe i vaænije paradokseod tog, i bilo je i nekoliko slavnijih uniãtit-eýa vlastite biografije od “srpskog Åeho-

va”, kako je Kapora, po çegovom vlastit-om skromnom priznaçu, nazivao ýubo-morni Krleæa. Poãto je rat gotov (?), doãlo je vreme da se i ratnici presaberu. Ovako jeKapor (u “Graðaninu” od 26-27.4.1997)sabrao svoje pluseve i minuse i saæeo vlas-titu filozofiju rata: “Uvek sam zavideostarijoj generaciji koja je uåestvovala uratu (ma sa koje strane bili), jer su pucali,beæali, napadali, pravili zasede... To je bioopasan æivot pun drame, koja uvek privlaåipisce i kada se pojavila moguñnost da najzad i ja imam jedan rat i da sam dovoýnoodrastao da se svojim zanatom muvam po

çemu, glavaåke sam otiãao. Naravno, nar-od kojem pripadam bio je ugroæen,pokuãao sam da pomognem koliko mogu,zavrãetak je taj – izgubio sam i grad iroðake, ali sam dobio nekoliko kçiga”.

Da ne piãe crno na belo, ne bih vero-vao. Zar je moguñe da druæeçe sa Dra-goãem Kalajiñem proizvodi tako straãneposledice? Da li nas ovaj Kalajiñ U Far-merkama, dajdæestirani Niåe za (veåite)poåetnike, srpski Selin bez “Putovaça nakraj noñi”, Hemingvej koji nije oslobodioPariz, hercegovaåki Sun Cu Vu, literarniKlauzevic Republike Srpske, zapravo zav-

itlava? Nema sumçe, tema je ozbiýna, po-vod je ozbiýan, intonacija je ozbiýna. E,poãto je deåak Kapor, dok su çegovi

vrãçaci saçali erotskesnove, åeznutýivo ma-ãtao o jednom zgodnomratu, biñe da nije neu-mesno postaviti mu, na

kraju balade, jednopostkoitalno pitaçe:“Pa, jel’ ti bilo dobro?!Da li bi joã, ili je bilodosta?!”

Kao samoovlaãñe-ni predstavnik onihkoji su u ovom ratutakoðe izgubili nekegradove i neke ýude, apri tom taj rat nisuæeleli, o çemu nisumaãtali u pustim mo-maåkim noñima, i ni-kako nisu uåestvovaliu çegovom pripre-maçu ili realizaciji,ne mogu a da (uvre-ðeno) ne zapitam “po-åasnog senatora Re-publike Srpske” da li je rat umeo da pevaonako kako su suæçi

mira pevali o çemu? Da li je vredelo trudaãto smo se svi mi koji smo nevoýno izgu-bili bliske ýude i gradove radi ostvareçainfantilne maãtarije Mome i svih ostalih

juænoslovenskih Kapora (treba ponovoproåitati “Muãke fantazije” Klausa Tevela- jta, to je kçiga o ovom ratu i o nama!)ærtvovali u velikom eksperimentu? Rado-van Karadæiñ je, eto, uspeo da ostvari svojenajåuvenije stihove u vatri Sarajeva (doksu çegove strofe na papiru gorele po sara- jevskim stanovima, glede nestaãice ogre-va...); Momo Kapor je zamenio dobreroðake za loãe kçige, i izgleda da jeubeðen da je to bila dobra trgovina; Milo-van Danojliñ se, mrtav ozbiýan, “odrekaokoka-kole iz ideoloãkih razloga” itd. Naãinacionalno svesni pisci su tako na razliåite

naåine profitirali od Majke Svih Bitaka, aãta je sa nama, obiånom rajom? Poãto nevolim plural, moæe i ovako: ãta je, bre, samnom? Ja nisam hteo da izgubim sve kojesam izgubio da bih ih zamenio za ovajålanak! Ja nisam maãtao o ratu po kojembih se muvao, pucao, beæao, praviozasede... Priznajem, åitao sam “Mirka iSlavka” kad sam bio mali, ali “kritñki”! Jasam imao drugaåije planove sa æivotom, inisam ni slutio, åitajuñi “Folirante” i “Pro-vincijalca”, da çihov pisac tako samoprekrañuje vreme do “prave stvari”! Jasam naivno mislio da je to “prava stvar”!

Vrati mi moje krpice, Kapore, hoñunapoýe iz tvoje fantazije! s

TEOFIL PANÅIÑ

Naæalost, u ovojpriåi nije reå oEmilu Aæaru

G C

V B R A N K O

P A N T E L I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


22 VREME s 3. MAJ 1997.

Privreda i mafija

Znak crne taãneInsistirajuñi na zatvorenoj, monopolskoj privredi, zasnovanojna dozvolama, licencama i kvotama, i SRJ je svojim oficijelnimdræavnim i privrednim predstavnicima otvorila moguñnost da

kapitaliãu svoj poloæaj

sankcijama ("koje su krijumåareçepretvorile u rodoýubivi åin").

KOREKTIV: Rat je zavrãen, asankcije su ukinute, ali nema znakova dase jugoslovensko druãtvo vraña u nekonormalno staçe. Naprotiv. "Prelazak namirnodopske uslove mogu da preæive

samo najmoñniji. Resursi su se troãili,profiti viãe nisu oni na koje se naviklo –50 do 100 odsto – pa je poåela prekraða.Vrlo brzo je krupna riba poåela da gutasitnu. Sve to izaziva nervozu, pa se kon-flikti poveñavaju. Meðusobno ubijaçe jei korektiv pravde, jer naãi zakoni ãtiteduænike. Imate ove pozajmice velikihsuma, uz visoke kamate. To su poslovikoji ne mogu dobiti podrãku suda, pa sumeðusobni obraåuni neka vrsta korekti-va pravde. Ustanove koje se bave takvimpozajmicama ili treba zabraniti, ili imvaýa dati podrãku suda", smatra dr Ale-

ksiñ.Uspeãni poslovni potezi viãe no ikadaranije izjednaåuju se ne samo sa krimi-

nalom, veñ sa çegovim organizovanimdelovaçem, smeãtenim iza zastraãujuñereåi – mafija. Objaãçavajuñi ãta se podtim podrazumeva u Rusiji, Pol Gregori,sa Univerziteta u Hjustonu, navodi da"mafija" obuhvata sve – od obiånih lopo-va do uspeãnih preduzetnika. Pripadnikemafije on deli u dve grupe. Prvu åineobiåni kriminalci i çihovi bosovi, adrugu pripadnici dræavne nomenklature:ministri, zamenici ministara, direktori içima sliåni koji su svoje oficijelnepoloæaje pretvorili u izvor ekonomskemoñi i bogatstva.

Insistirajuñi na zatvorenoj, monopol-skoj privredi, zasnovanoj na dozvolama,licencama i kvotama, i SRJ je svojimoficijelnim dræavnim i privrednim pred-stavnicima otvorila moguñnost da kapi-taliãu svoj poloæaj. Sve sa primesamapolitiåke bliskosti sa pojedinim stranka-ma.

PRIHOD: I mada u razgovoru za

"Naãu Borbu" dr Dobrivoje Rado-vanoviñ, direktor Instituta za kriminoloã-ka i socioloãka istraæivaça, tvrdi da jekod nas organizovani kriminal u fazipreuzimaça ekonomske i druãtvenemoñi, nema istraæivaça koje ñe nam reñikakve su razmere tog procesa. Moæda,bar relativno, moæemo o tome zakýuåi-vati na osnovu podataka koje o Rusiji uåasopisu "Tranziãn" objavýuje GregoriKisunko: u 1994. godini privredna mafija je u Rusiji ostvarila prihod od 17,4milijarde dolara, ãto åini 6,1 odsto brutodruãtvenog proizvoda (GDP) ove velike

zemýe u istoj godini (uåeãñe poýo-privrede u GDP iste te 1994. bilo je 6,3odsto). Najviãe prihoda (63 odsto) ost-

Od taãne sa 700.000 maraka na-ðene na tavanu roðenog brata Ve-limira Mihajloviña, ondaãçeg

srpskog ministra trgovine i turizma, dotaãne sa 750.000 maraka naðene, navod-no, na mestu ubistva Radovana StojåiñaBadæe, donedavno zamenika srpskogministra policije, proãlo je neãto viãe odåetiri godine. Bilo je to, åini se, tamandovoýno vremena da deo ovdaãçihgraðana preðe put od maãne i taãne, pre-ko pejdæera i faksa, do mobilnog telefo-na. Sve seleñi se iz micubiãija u pajero,iz mercedesa u BMW, iz BMW 323i uBMW 523i.

"To je deo procesa prvobitne akumu-lacije kapitala", kaæe u razgovoru za"Vreme" dr Æivojin Aleksiñ, profesorPravnog fakulteta u penziji (25 kçiga natemu "Zloåin – izazov druãtva"). Uzrokekriminalizacije privrede on vidi u ras-

padu Jugoslavije, ratu, proterivaçukriminalaca poreklom iz Srbije i CrneGore iz svih evropskih zemaýa i u

SLIÅNOSTI I RAZLIKE: Njujork1926. godine

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



vareno je malverzacijama u finan-sijskom sektoru, pa u trgovini i uslugama(27 odsto), spoýnoj trgovini (11 odsto),industriji i poýoprivredi (po åetiri odsto)i u ostalim delatnostima (jedan odsto).

Zanimýivo je Kisunkovo zapaæaçe omobilnosti privredne mafije, koja se, sarazvojem druãtva, "seli" iz tradicionalnihsektora (industrija i poýoprivreda) unova podruåja (bankarstvo i osiguraçe).Ekonomski kriminal u industriji i poýo-privredi pao je sa 36 odsto svih registro-vanih kriminalnih radçi u 1993. na 25odsto u narednoj godini, dok je u finan-sijskom sektoru udesetostruåen za samodve godine (od 1992. do 1994. godine).Uåeãñe "pametnog" privrednog krimina-la poveñalo se sa 16,9 odsto u 1993. na31,3 odsto u 1994. godini, dok je za isto

vreme uåeãñe klasiånih kraða u firmamasmaçeno sa 15,6 na 9,8 odsto!Ono ãto nam je sigurno zajedniåko sa

takvom ruskom privredom jeste orijent-acija na gotovinu. Kisunko navodi da je1993. godine u Rusiji 40 odsto obrtnogkapitala bilo u gotovini, a kod nas jedanas u istom obliku 45 odsto ukupnenovåane mase (donedavno je bilo 55odsto). Jasno je izaãto to pogodujeprivrednoj mafiji:dræava teãko mo-æe da uðe u traggotovinskim tran-sakcijama.

SA H R A N E :Ali, ako nas go-tovina vezuje zaRuse, slike sa ov-daãçih sahrananeodoýivo podse-ñaju na Åikago tri-desetih godinaovoga veka. Pod-señajuñi nedavnona 50-godiãçicu

smrti Al Kaponea,Majkl Harington uåasopisu "Spektej-tor" piãe da su sena sahrani pozna-tog mafijaãa Dæi-ma Kolosima naã-li kriminalci, troji-ca sudija i jedankongresmen, a na spektakularnomoproãtaju od Denija O'Beniona na tracinajraskoãnijeg venca pisalo je "od Ala",åoveka koji je, kako su verovali, naredioda se O'Benion izreãeta u jednom åika-

ãkom restoranu.Ni moralni portreti nekadaãçih idanaãçih mafijaãa ne razlikuju se mno-

go. U istom ålanku Harington navodi da je Kapone "voleo ýude, æeleo je da se svidobro zabavýaju, a uåinio bi veliki naporda çemu drage mlade ýude odvrati odkriminala..." Kada je velika ekonomska

kriza pogodila Åikago, kaæe Harington,Kapone je stvorio minijaturni sistem so-cijalne pomoñi za hiýade siromaha. I,naravno, veñina je bila vrlo odana porod-ici.

Ovde se pomaæe invalidima i pr-voborcima ovoga ili onoga rata, a sreñneslike porodiånog æivota, sa starim inovim suprugama, bombarduju nas sasvih strana.

Dr Radovanoviñ smatra da je organi-zovani kriminal svoju ekonomsku moñveñ poåeo da pretvara u druãtvenu, jerkroz vlasniãtvo nad radio i TV stanica-

ma i listovima utiåe na javno mçeçe. Uistu kategoriju spada i formiraçe poli-tiåkih partija ili pokreta.

Ako je za utehu, ovaj struåçak verujeda joã nismo u fazi u kojoj organizovanikriminal nameñe svoja pravila po-naãaça. Formalno to åini kada utiåe nadonoãeçe zakona, a neformalno kadakriminalnim metodama ýude primorava

da se ponaãaçu po çemu svojstvenimpravilima.

ALARM: Moæe li se spreåiti ulazaku taj zavrãni stadijum podræavýeça ma-fije i mafijaãke dræave? "Ne moæe se

nañi metod kojim se to iskoreçuje, ali semogu nañi metodi kojima se kriminaluoteæava æivot i kojima mu se stvara vruñ

teren. To vam je kao postavýaçe alarmana automobil: çime ne spreåavatekraðu, ali lopovu oteæavate rad, pa ñeradije birati auto bez alarma", kaæe drAleksiñ.

Po çegovom miãýeçu to ñe sepostiñi hitnim povratkom u Interpol; ul-askom u Europolis istom brzinom; insti-tucionalizovanom kontrolom prihoda iimovine ýudi u zemýi i inostranstvu;formiraçem komisije u saveznom parla-mentu za javno ispitivaçe ýudi za kojese sumça da se bogate na nedozvoýennaåin (poput hearinga u ameriåkomKongresu); formiraçem specijalnogodbora za kontrolu rada åitavog pra-vosudnog sistema; uvoðeçem ýudi saposebnim ovlaãñeçima (ombdusmana) iuvoðeçem registra svih intervencija u

policiji i pravosuðu (da se vidi ko je, zakoga i koliko puta intervenisao).Dr Aleksiñ smatra da je matematika

dovoýna da bi se otkrili turbo-bogataãi:"Naã åovek ne zna da krije novac. Za 40godina samo sam jednog takvog znao ionog ministra ãto je zakopao pare. Akosvakog dana bacate po jednu flaãu viski- ja, onda izraåunamo koliko je to para

meseåno, doðemo kod vasi pitamo kolika vam jeplata i da li ste neãtonasledili, ili ste dobili nalutriji pa kupujete po flaãuviskija dnevno."

Sliåno misli i VitorioTanci, åuveni svetskistruåçak za poresku poli-tiku i direktor u Meðunar-odnom monetarnom fon-du, koji smatra da u dræa-vama kao ãto je naãa ýudetreba oporezivati na osno-vu onoga ãto se vidi: veli-ka kuña, skup automobil,zlatan sat i sliåno.

A ekonomisti ñe joã

reñi da ãiroka liberalizaci- ja privrednih aktivnost iprirodno smaçuje mo-guñnost veze izmeðuprivrede i mafije.

I graðani veruju da seu borbi protiv veza iz-meðu dræave, privrede imafije ne moæe otiñi daýe

od auto-alarma o kome govori dr Ale-ksiñ. Æika M., arhitekta, misli da "to radesvuda u svetu, samo je pitaçe mere". ANedeýko V., kapetan JAT-a, za "Vreme"kaæe: "Vlast je tu da te zeza, samo je pi-

taçe da li ti gura prst u oko, ili te ãaãoýipo glavi." s

VESNA KOSTIÑ

Vitorio Tanci, åuve-ni svetski struåçak

za poresku politikui direktor uMeðunarodnommonetarnom fon-du, smatra da udræavama kao ãto je naãa ýude treba

oporezivati na os-novu onoga ãto se vidi: velika kuña,skup automobil,zlatan sat i sliåno

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



$ $

Jugoslovenski dug

Nepoæeýni milioniNekada najveñi jugoslovenski poverioci i ugledne banke (Chem-ical , Citi i Chase Manhattan) uglavnom su se oslobodile teretanaãeg duga, koji se u svetu tretira kao visoko riziåan posao

"Vreme" je u prilici da objavi u åijemse posedu (portfoliu) nalazi 700 milionadolara ovog duga. Ono ãto prvo upada uoåi je da je vlasnik najveñeg iznosa (neãtoispod 260 miliona dolara) struåçacimanepoznata kompanija registrovana pod im-enom PCL Pelcam. Dosta temeýno is-traæivaçe "Vremena" u istu (nepoznatu)kategoriju svrstalo je i firme skrivene izaimena Cybenco i Southmed. Sagovornici"Vremena" ukazuju na moguñnost da çi-hovi vlasnici mogu biti jugoslovenskigraðani ili ovdaãçe banke ("Svi smo mi uvreme sankcija otvarali firme, koje suonda pokretale druge firme", kaæe jedanod çih).

Kupoprodaje jugoslovenskog dugalatio se i poznati srpski biznismen

Bogoýub Kariñ, sa brañom: çihova ko-mpanija Yucico poseduje oko 30 milionadolara tog duga. Ni gospodin Milija

Zeåeviñ (Franko-jugo banka) nije odoleoiskuãeçima ovoga posla.

Nekada najveñi jugoslovenski poverio-ci i ugledne banke (Chemical, Citi i ChaseManhattan) uglavnom su se oslobodile ter-

eta naãeg duga, koji se u svetu tretira kaovisoko riziåan posao. Citi banka je, reci-mo, nekada u svom portfoliu imala 200,300 ili 400 miliona dolara jugoslovenskogduga, a sada "triåavih" devet miliona. Uistu kategoriju moæe se svrstati i LazardBrothers, nekada na sekundarnom træiãtuvrlo aktivan trgovac papirima u åijoj pod-lozi su meðunarodne finansijske obavezeJugoslavije. Zanimýivo je da se i jednaruska banka (Moscow Narodny), poznata joã iz carskih vremena, uplela u oveposlove.

Ipak je jedna od poznatih banaka

zateåena sa veñom koliåinom jugosloven-skog duga: oko 216 miliona dolara upisano je u kçige u Londonu vrlo priznate In-dosuec banke.

Inaåe, ako Slovenci uspeju u svom nau-mu, sav ovaj dug biñe beskorisna gomilapapira: ukoliko se dokaæe da je reå o licimai firmama povezanim sa vladom SRJ iukoliko se na sudu u Njujorku ne presudidrugaåije, smatrañe se da tih 700 milionadolara viãe ne postoji.

Ukupan dug SRJ prema komercijalnimbankama sada iznosi 2,25 milijarde dolarai na sekundarnom træiãtu se trenutnoprodaje po ceni od 49 centi za dolar. s

V. K.

o je kupio i koliko jugoslovenskogduga? Tim pitaçem se posledçihpet godina najviãe bave Slovenci,

naoãtreni da iz svojih obaveza premameðunarodnim kreditorima izbace deoduga koji je u posedu ma koga ko ima bilokakve veze sa SR Jugoslavijom. Reå je odelu obaveza prema komercijalnim banka-ma gde nije poznat krajçi korisnik (takoz-vani nerasporeðeni dug), pa su sve federal-ne jedinice bivãe SFRJ solidarno odgo-vorne za çegovu otplatu. Slovenci su upregovorima sa konzorcijumom komerci- jalnih banaka (Londonski klub) prihvatilida, kao najsolventnija bivãa federalna je-dinica, vrate veñi deo tog duga nego ãto biim po formuli MMF-a pripalo, uz uslov dase iz te obaveze izuzme iznos koji su, pre-ko sekundarnog træiãta, kupila lica iz SRJili povezana sa SRJ.

Vlasnici spornog jugoslovenskog duga

(izraæeno u $)Bq Franco Yugoslav 10.993.179,62

Indosuez ............. 216.024.116,02

Cybenco ................ 87.017.160,58

Southmed.............. 22.238.278,01

PCL Pelcam......... 257.236.935,27

Yucico ................... 29.500.000,00

Chemical ............... 24.693.069,85

Moscow Narodny ... 20.762.782,00Citibank .................. 9.000.000,00

Lazard Brothers ..... 17.581.060,54

Chase Manhattan ..... 5.000.000,00

ukupno.............. $700.046.000,89

K

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



graðane proãireçem liste zdravstvenihusluga koje ñe ubuduñe morati da plañajuiz svog dæepa. Spisak ima 32 stavke – odmedicinskih ispitivaça, lekarskih pregle-da potrebnih za upis u ãkole i na fakultetei kurseve, saniraçe pijanstva, prekidatrudnoñe iz zdravstvenih razloga, do ultrazvuåne dijagonstike, raznih ginekoloãkihintervencija, usluga hitne pomoñi, ako le-kari procene da çihov dolazak nije bioneophodan, kontrole higijenskeispravnosti vode za piñe i æivotnihnamirnica, smeãtaj u bolesniåku sobuako nije bio neophodan....

Åaãñavaçe je dospelo do javnostizahvaýujuñi opozicionim poslanicimau Skupãtini Srbije, a Ministarstvo zazdravýe je bræe-boýe saopãtilo da jereå o dezinformaciji, te da nepopularnemere nije donela Vlada veñ Republiåkizavod za zdravstveno osiguraçe. Zav-laåeçe ruke u dæep osiguranicima setumaåi kao rutinska stvar koja zapravoi ne znaåi suæavaçe prava obaveznogzdravstvenog osiguraça. Nekolikodana kasnije, resorni ministar Leposa-va Miliñeviñ veñ govori o "naplatiusluga za neke nove kategorije

zdravstvene zaãtite", koje, po çenommiãýeçu, ne ugroæavaju bitno prava izzdravstvene zaãtite. Ministarka je, tak-oðe, rekla "da odluka joã nije stupila nasnagu i da su u zdravstvene ustanoveupuñeni inspektori koji ñe da kaæçava- ju zdravstvene radnike i ustanove kojezloupotrebe ili primene ovu Uredbu".

Raãomonijada oko nove uredbe joãtraje, a 150 hiýada zaposlenih uzdravstvu i socijalnim ustanovama Sr-bije sprema se na generalni ãtrajk, zbogpopriliånog kaãçeça plata za martmesec. Lekari i osobýe niãkog domazdravýa najavýuju da ñe ãtrajkovati do2004. godine i da tom simbolikom æele

da pokaæu dræavi svoju upornost i æeýu i zatemeýnim promenama u zdravstvu. Ãtra- jkuju i neke bolnice i zdravstvene ustanove

u Vojvodini, i to po dvadesetak dana. Zaãtrajk se spremaju i u Specijalnoj psihijatr-ijskoj bolnici u åuvenoj Gorçoj Toponici!?

GENERALNA PROBA: U opera-cionom bloku Kliniåko-bolniåkog centra uKragujevcu, u kome guæve traju meseci-ma, ovih dana su odloæene opracije zbogtuåe izmeðu hirurga i anesteziologa, a timpovodom je struåni kolegijum hirurga od-

luåio da obustavi rad i da se operiãu samohitni sluåajevi. U vaýevskoj bolnici napedijatrijskom odeýeçu su pre neki dan

zbog kvara u veãeraju otkazane sve oper-acije koje su bile na programu. U ãtrajku jei deo beogradske hitne pomoñi. Ostali, kojirade, otaýavaju posao jer u bolnicamanema gotovo niåega. U Kliniåkom centruSrbije, najelitnijoj medicinskoj ustanovi,saznajemo da je iz Ministarstva zdravýastigla usmena preporuka da se operiãusamo najhitniji sluåajevi i da se smaçi pri-

jem novih bolesnika. Iz-vor "Vremena" u ovojustanovi navodi da je le-karima zabraçeno da go-vore o pomenutoj us-

menoj naredbi i da su sva-ki dan pri svakom susretusa novim pacijentom prin-uðeni da "smiãýaju"priåu. Najnovije suæavaçeprava korisnika zdra-vstvene zaãtite poznavaociprilika u zdravstvu tumaåesamo kao generalnu pro-bu za neãto ãto tek sledi: joã veñe restrikcije ipotpuno ukidaçe bespla-tne zdravstvene zaãtite.Predizborna dika i ponos

levice – besplatnozdravstvo i socijala – pos-toji samo joã u zakonima.U fondove zdravstvenogosiguraça sve reðe i sveneredovnije pristiæu sred-stva od doprinosa. Sluæbe-nici jedne nekad elitnebeogradske uvozno-iz-vozne firme (åije ime neobjavýujemo ne bi li seçeni bolesni radniciproãvercovali do nekoglekara) proteklih meseciuzaludno su sa urednim u-putima obilazili bolnice:

Koliko je leåeçe besplatno

Sam svoj lekar"Danas graðani i ne znaju koliko se odvaja za zdravstvo, gde se troãi taj novac, ali vrlo dobroznaju da su bolesniji nego ikad, da teãko dolaze do bolniåke posteýe, a i kad stignu – pomoñ je

zbog nemaãtine i bede najblaæe reåeno poniæavajuña"

Pred aprilske dræavne i verske praz-nike (Dan dræavnosti i Uskrs) Vla-da Republike Srbije åastila je svoje

w w w w w D E J A N T

A S I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


26 VREME s 3. MAJ 1997.

niko nije hteo da ih primi, poãto çihovafirma ne uplañuje doprinos za zdravstvenoosiguraçe. Dakle, spiskovi takvih veñ pos-toje. Na posledçoj sednici Odbora za zdra-výe Skupãtine Srbije pomenuta je cifra od

2000 firmi koje su, blagoslovom dræave,osloboðene plañaça doprinosa. Ministarst-vo finansija je to objasnilo: niko oveobaveze nije osloboðen, ali zbog teãke situ-acije u privredi "postoje subjekti koji od-laæu isplatu doprinosa". Nedavno je, popisaçu "Dnevnog telegrafa", najavýenosuðeçe vlasniku jednog privatnogpreduzeña iz Kruãevca zato ãto od 24. sep-tembra 1994. do 31. januara 96. za jednogsvog radnika nije plañao obaveznozdravstveno osiguraçe.

Na posledçem jednoåasovnom ãtrajkuupozoreça u Zdravstvenom centru Juæni

Banat u Panåevu saopãten je podatak dadoprinos za zdravstvo uplañuje samo 45odsto osiguranika. Kada se uplata podeli sabrojem osiguranih po osiguraniku cifra zazdravýe iznosi 50 dinara meseåno. Centru je inaåe za normalno funkcionisaçe po-trebno tri miliona dinara. Ministarstvo jepotrebe skresalo na 900 hiýada dinara, a ukasu Centra u prva dva meseca ove godinenije stigao ni jedan jedini dinar.

KOLAPS: Sa nacionalnim dohotkomod oko 1000 dolara po glavi stanovnika idoprinosom od 14 odsto, koji je otprilikeprepolovýen zbog bede i siromaãtva, diåiti

se besplatnim zdravstvom potpuna je be-smislica.

Na naãe pitaçe ãta je ostalo od besplat-nog leåeça, dr P. Stamenkoviñ iz jednebeogradske bolnice odgovara: "Recept zalek i bolesniåki krevet, i spisak potreba zakoju se morate pobrinuti sami. Sve ostalose na ovaj ili onaj naåin plaña, ako nematevezu. Ako ima potroãnog materijala, nemorate platiti ni pojedine analize krvi ilimokrañe. Pacijenti, naravno, ne plañaju nirad lekara, bar javno".

Dræavne zdravstvene ustanove su ibukvalno pred kolapsom. U zdravstvu ioko çega svako duguje svakom. Ministar-stvo duguje bolnicama, bolnice dugujuproizvoðaåima lekova i potroãnog materijala (za posledçih nekoliko meseci dug sepopeo na milijardu dinara), a dugovaçazdravstvenim fondovima proceçuju se namilijardu i tri stotine miliona dinara.

Naruãavaçe besplatne zdravstvene zaã-tite poåelo je joã pre desetak godinauvoðeçem tzv. participacije od jednog dodeset dinara za preglede, recepte i sliåno,koja je doåekana meðu graðanima kao atakna zdravýe. Doprinos koji plañamo za

leåeçe nije ukinut, plate su nam svemaçe, a zdravstvo je sve skupýe. Reakcijegraðana su utihnule. Haraå za neãto ãto se

veñ izdvaja preko liånog dohotka iãao jepostupno. Sitno podmiñivaçe doktoradostiglo je danas enormne cifre, a ni dræa-va se viãe ne libi da kaæe da leåeçe morada se plati.

Ugradça veãtaåkog kuka je, na primer,po zakonskim normativima besplatna in-tervencija. Ako moæete da åekate na oper-aciju, tako ñe i biti. Duæina åekaça podra-zumeva period od najmaçe dve godine.Podugaåke rang liste moæete preskoåiti akosami kupite veãtaåki kuk, åija se cena, uzavisnosti od kvaliteta, kreñe izmeðu 2000i 4000 hiýade nemaåkih maraka. Krañi putdo skrañivaça muka je i donatorstvo, ãtopodrazumeva poklon bolnici.

Pre nekoliko meseci roditeýi jednogbolesnog deåaka zamolili su beogradskuåarãiju da skupi pare za presaðivaçe koã-

tane sræi. Intervencija bi se obavila na naãojklinici i koãtala bi 4000 DEM. Po zakonu,leukemija spada u bolesti åije je leåeçepotpuno besplatno.

TRUDNICE: Veñ godinama za od-lazak u bolnicu vaæi pravilo: ponesi sve odkuñe. I åarãav, i jastuk, i åaãu i pidæamu, isapun. Posle pregleda sledi lista lekovakoje pacijent mora sam da kupi. U pos-ledçe vreme lista je proãirena i koncimaza operaciju, anesteticima, antibioticima...

"Ma kakvo besplatno zdravstvo, to jeuslovni refleks iz doba kada smo kao dræa-va za zdravstvo izdvajali viãe od sedam

odsto od nacionalnog dohotka. Danas sesve plaña. Oboleli od raka sami kupuju cit-ostatike, invalidi kupuju proteze, dija-

betiåari doduãe besplatno dobijaju insulin,ali moraju da kupe i alkohol, i vatu, i gazubez kojih ne mogu dati sami sebi içekciju.Åovek se zbog bolesti i neophodne pomoñiponiæava, savija, poåiçe da puzi i moli. To

je najoåiglednije u zdravstvu. Danasgraðani i ne znaju koliko se odvaja zazdravstvo, gde se troãi taj novac, ali vrlodobro znaju da su bolesniji nego ikad, dateãko dolaze do bolniåke posteýe, a i kadstignu – pomoñ je zbog nemaãtine i bedenajblaæe reåeno poniæavajuña", kaæe za"Vreme" dr Milena Jaukoviñ, ålan Savetaza zdravstvo Skupãtine Beograda.

Zdravstveno raslojavaçe na siromaãnei bogate bolnice, za koje se izdvajajuogromna sredstva, naãa sagovornica tu-maåi pre svega naklonoãñu i bliskoãñuåelnih ýudi vladajuñoj partiji: "U Beogradu

danas imate bolnice koje po opremi pratesvetske standarde, one najelitnije. U çimase zakazuju pregledi, a urgentni bolesniciidu u Urgentni centar Kliniåkog centra Sr-bije, åije klinike podseñaju na 'vaýevskubolnicu'. Setite se samo koliko je predizbore u zdravstvu otvoreno, dograðeno irenovirano, koliko je skupe opreme kupý-eno. Pa ãta ñe ta oprema, ako bolestanåovek nema åime da se leåi."

U dræavnoj kasi nema 488 miliona di-nara, koliko fali za martovske plate zapos-lenih u zdravstvu. Potencijalni ãtrajkaåipomiçu na kraju aprila i prvi deo isplate za

ovaj mesec. Da bi se i to isplatilo, Fondu bibilo potrebno viãe od 700 miliona dinara.Ministarka Miliñeviñ je jasno stavila do

Pozitivna listaU Jugoslaviji je registrovano 1050 lekova. Na pozitivnoj listi (to su oni ãto se ne

plañaju) proãle godine je bilo 500 a ove 385 vrsta lekova, sa tendencijom smaçivaça.Veliki broj ovih preparata pripada insulinu, a u listu nisu uraåunati anestetici, raznezamene krvi, vakcine. Podrazumeva se da je dræava duæna da obezbedi ove preparate.Dobar deo lekova je uvoznog porekla. Evo i nekoliko primera lekova sa pozitivne liste

do kojih se teãko dolazi u dræavnim a lako u privatnim apotekama: palitreks antibiotikza decu (44 dinara), antiepileptik -mazepin neophodan obolelima od epilepsije (19 di-nara), nolicin-lek protiv infekcije urinarnog trakta (60 dinara), adrablastin-citostatik(jedna ampula 366 dinara), longocef-antibiotik-pogodan za teãke upale pluña (600 di-nara; cena se odnosi na jednu kutiju od deset ampula), litar alkohola (79 dinara), kortia-zen, lek za pritisak (32 dinara).

Ãta spada u obavezni vid zaãtite – potpuno besplatno leåeçe? Prema Sluæbenomglasniku Republike 34/94, ålan 3.5 (spisak je nameçen lekarima) oslobaðaju seplañaça: deca i ãkolska deca, studenti do kraja redovnog ãkolovaça ili do 26. godinestarosti, stariji od 65 godina, trudnice, nezaposleni, ratni vojni i civilni invalidi, vojniinvalidi, dobrovoýni davaoci krvi, trajno nesposobni, bolesnici od paraplegije i kvadri-plegije, oboleli od zaraznih bolesti, oboleli do side, oboleli od tumora, oboleli odãeñerne bolesti, hemofilije, leukemije, cerebralne paralize, skleroze multipleks, epi-lepsije, miãiñne distrofije, bolesti digestivnog trakta sa anusom preternaturalisom, obo-

leli od mentalih bolesti, bolesti beãike sa stalnim kateterom, hroniåne terminalne bu-breæne insuficijencije, cistiåne fibroze.

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



znaça da tih para nema, da i çoj kasni pla-ta i da zdravstvo mora deliti sudbinu druãt-va. U pregovorima sa sindikatima izrazila je i optimizam da ñe biti boýe.

Na udaru dræave naãle su se i trudnice.

Doktori tvrde da su u toku trudnoñe po-trebna åetiri pregleda ultrazvukom. Dræavaodobrava dva, treñi mora da se plati. Plaña- ju se i ugradça i vaðeçe spirale, sredstvaprotiv neæeýene tudnoñe. Dræava izgledastimuliãe pobaåaje åije su cene za naãe us-love astronomske. O posledicama po na-talitet i zdravýe æena da i ne govorimo.Plañañe se i vantelesna oplodça, za koju uprivatnim klinikama, poãto se u dræavnimne radi, samo za jedan pokuãaj vaýa izd-vojiti i po nekoliko hijlada maraka.

HITNA POMOÑ: Najviãe protesta u javnosti izazvala je buduña naplata usluga

hitne pomoñi. Taånije, ako lekar proceni da

je graðanin nepotrebno zvao hitnu pomoñ,on ñe morati da plati izmeðu 120-180 di-nara. Komentar zaposlenih u Hitnoj pomiñinismo mogli da dobijemo, poãto je deokolektiva u ãtrajku, a administracija ne radizbog praznika. Ovih dana su se ipak mogleåuti izjave pojedinih doktora iz Gradskogzavoda za hitnu pomoñ Beograda da onineñe naplañivati od graðana ono ãto jepredloæeno. Nisu negirali da "laænih" pozi-va ima.

"Ko je taj ko ñe preuzeti na sebe odgo-vornost da kaæe åoveku koji je iz bilo kogzdravstvenog razloga pozvao u pomoñ da

mu nije niãta i da mora da plati uslugu. Vi-soka temperatura ne mora da znaåi samogrip, povrañaçe i stomaåne tegobe mogu

biti simptomi za infarkt, na primer. Ovimse zahteva od izbezumýenog åoveka dasam proceni da li ñe ili neñe zvati u pomoñ.Samo zato ãto nema para. Mora da postojedrugi naåini da se spreåe zloupotrebe, ako

ih ima. Beograd je grad sa gotovo dva mil-iona stanovnika a hitna pomoñ je hroniånosirotiçska sa nedovoýno opremýenihvozila", kaæe dr Jaukoviñ.

Od graðana se traæi razumevaçe zastaçe u zdravstvu, i to na sopstvenu ãtetu.Kako sada stvari stoje, razumevaçe poka-zuju oni ãto imaju novca da se leåe prekoveze ili na privatnim klinikama, a oni ãtoga nemaju nisu joã ni svesni ãta ih je snaã-lo. Ako gledaju dræavnu televiziju, diviñese novim bolnicama, sa luksuznim apartm-anima, telefonima, modernom opremom, imoæda se ponadati da ñe do çih i stiñi, kad

im i ako im zatreba.

Neprijatniju stranu tihog ukidaça be-splatnog leåeça – suoåavaçe sa stvar-noãñu – dræava je prepustila lekarima. Onisu ti koji moraju da saopãte pacijentima danemaju sa åim da rade, da usluge nisu be-splatne, da nema lekova. Uostalom, ni onine primaju plate, pa se vaýda raåuna da ñesirotiça boýe razumeti sirotiçu. Lekari sutampon izmeðu dræave i pacijenata kojiipak ima vek trajaça. Ili, kako je predvadesetak godina zapisao Duãko Ra-doviñ:" Neka su nam lekari æivi i zdravi.Da nije çih, mnogi od nas ne bi imali predkim da se skinu niti bi imao ko da nas pip-

ne".U zavrãnom budæetu Republike Srbijeza 96. godinu, vaýda zbog pobune, na-

jboýe je "proãla" prosveta, åijem je mini-starstvu pripalo 3,6 milijardi dinara. Nadrugom mestu je MUP (1,8 milijardi di-nara), a na posledçem mestu je nedavnoukinuto Ministarstvo za privatno preduzet-

niãtvo. U podeli dræavnog kolaåa zdravstvo je dobilo 22 puta maçe sredstava negopolicija, na primer.

LEKOVI: U prilivu ovogodiãçih sre-dstava nameçenih zdravstvu, prema infor-macijama iz Fonda za zdravstvenu zaãtitu,najveñi deo para odlazi za otplatu kreditaza kupovaçe opreme i pozajmica posebnoza lekove. Nestaãica lekova vaæi samo zadræavne apoteke, u kojima se priznaju re-cepti socijalnog, dok su rafovi privatnihkrcati medikamentima, a odskoro i po-troãnim materijalom za operacije. Po prin-cipu – pare pa lekovi, proizvoðaåi i

dobavýaåi se radije opredeýuju za privatnefirme od kojih mogu odmahdobiti novac za svoju robu.

Po dræavnim arãinima, le-kove moraju da kupuju i na- jzaãtiñeniji pacijenti, dakleoni koji su po zakonima ovezemýe zbog svojih oboýeça,osloboðeni plañaça svih vrs-ta zdravstvene usluge. Pakao,posebno kod hroniånih bo-lesnika, nastaje po izlasku izbolnica. Radi daýeg leåeçaprinuðeni su da kupuju goto-

vo sve lekove.U pitaçu su teãki bolesni-

ci, koji moraju da obilazedræavne apoteke da bi na-bavili lek besplatno. Lekarskirecept vaæi sedam dana. Ko utom roku ne pronaðe udræavnoj apoteci lek, morañeda ga kupi, ili da ponovi viãe-satno stajaçe u domu zdra-výa za novi recept.

Neracionalno i mamutskozdravstvo je bez sumçe pred

kolapsom. Novac od predloæenih novihnameta na dæep graðana neñe poboýãatistaçe, niti vratiti "besplatno" leåeçe. Akose to i bude plañalo, otiñi ñe na bolniåkedugove za neke stare raåune poput dug-ovaça za vodu, struju, bolniåku hranu. Ili,u bolnice moñnika koji æele Hjuston u Beo-gradu. Racionalizacija zdravstva, koju jenajavilo Ministarstvo zdravýa, zavrãila sestavýaçem svih zdravstvenih ustanovapod kapu Republike.

Na novinarsko pitaçe zaãto obeñanospremaçe zdravstva nije uraðeno, mini-starka Leposava Miliñeviñ je odgovorila

"zbog poznatih dogaðaça ove zime". Naãta li je mislila? s

BRANKA KALJEVIÑ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


28 VREME s 3. MAJ 1997.

Univerzitet pred kolapsom

Kovaåi laænog novca

dovedena je do apsurda – dræi se samoteoretska nastava, nema novca ni za ek-sperimente, ni za uåila, ni za nauåne åa-sopise.

Iz Kapetan-Miãinog zdaça v.d. rek-tor Dragan Kuburoviñ javno poruåujeda profesori Univerziteta u Beogradu ne

æele da budu kovaåi laænog novca: “To je jedna vrsta obmane koju Univerzitetne moæe viãe da toleriãe, ne samo zbogsebe, veñ zbog buduñnosti åitave nacije:ove generacije studenata praktiåno nika-da neñe moñi da nadoknade pro-puãteno”.

Ovo je samo najnoviji åin mu-åne viãegodiãçe agonije u kojoj senaãao univerzitet. Kada su poået-

kom devedestih institucionalno ivaninstitucionalno poåele da seruãe institucije – univerzitet je prvi

Prof. dr Nikola Tuciñ: ”Kada su poåetkom devedestih institucionalno ivaninstitucionalno poåele da se ruãe institucije – univerzitet je prvi

sruãen”

Ovo istraæivaçe o staçu na

Univerzitetu pomogao je Fond za otvoreno druãtvo

ri godine nas deli od treñegmilenijuma, a ako Vlada Sr-bije hitno ne pribegne finan-sijskoj infuziji, nastañe to-talni kolaps na nekim fakul-T

tetima najstarije visokoãkolske insti-tucije u Srbiji: dvadeseti vek ñe seokonåati i na ovoj taåki povratkomu devetnaesti vek. Nastava nafakultetima koji su nekada dræali

korak sa Evropom, na kojima supredavali nauånici svetskog glasa,poput Marka Leka i Sime Lozaniña,

D E J A N

T A S I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



v

Ljudski resursi

Posledçi vozAnalitiåari ukazuju da 75 odsto stanovniãtvaima takav obrazovni nivo da zapravo nijedovoýno osposobýeno da uåestvuje u

javnom, kulturnom æivotu i iolemodernizovanoj privredi

je o ýudskim resursima i onim ãto oni stvaraju, a to je presvega tehnologija, posebno ona koja se zasniva na nauci."

Naãi statis-tiåki pokaza-teýi i u ovoj

sferi su vrlosumorni: prib-liæno jednatreñina stanov-niãtva u Jugo-slaviji je prak-tiåno i fun-kcionalno ne-pismena (svibez zavrãeneosnovne ãko-le). Oko 60odsto stanov-niãtva je bez

profesionalnekvalifikacije(bez osnovneãkole ili samoosnovna ãko-la). Analitiåariukazuju da 75odsto stano-vniãtva imatakav obrazov-ni nivo da za-pravo nije do-voýno osposo-býeno da uåestvuje u javnom, kulturnom æivotu i iole mod-

ernizovanoj privredi. Ova premoderna Jugoslavija obuhva-ta tri åetvrtine stanovniãtva.

Ovi opãti statistiåki pokazateýi obrazovnog nivoa ukazuju na temeýne probleme buduñnosti zemýe: ima li izlaska izkrize, ima li ãanse da u skoroj buduñnosti uhvatimo pos-ledçi voz za Evropu, moæe li se, uostalom, uopãte ozbiýnogovoriti o demokratizaciji, sa ovakvom obrazovnom struk-turom stanovniãtva i ovakvim ulagaçem u obrazovaçe? s

SR Jugoslaviji izdvaja se 3,5 odsto druãtvenogproizvoda za obrazovaçe – ãto nas je spustilo na

nivo ostvaren ãezdesetih godina! Pad je zapravo dra-

Umatiåniji: ãezdesetih godina je bilo znatno maçe uåenika,studenata, nastavnika, ãkola i fakulteta. Pored toga, od 1990.poåiçe drastiåan pad druãtvenog proizvoda: poåelo je od 7odsto (1990), da bi se zaustavilo na strmoglavih 30 odsto(1993). U zborniku "Obrazovaçe za buduñnost" (Pedagoãkodruãtvo Srbije/1994), Olga Peraziñ naglaãava da åak i zemýesa neuporedivo veñim druãtvenim proizvodom po glavistanovnika izdvajaju znatno viãe za finansiraçe obrazovaçai pored toga ãto imaju razgranat sistem i privatnog ulagaça.Tako, na primer, za finansiraçe obrazovaça iz druãtvenogproizvoda Austrija izdvaja 6 odsto, Rusija 7 odsto, Kanada7,4 odsto, Maðarska 6,7 odsto, Bugarska 5,2, Portugalija 5,5odsto... Od evropskih zemaýa, maçe od nas, i to samo rela-tivno, izdvajaju Gråka (2,6 odsto) i Rumunija (2,1 odsto)

Dr Vlastimir Matejiñ kaæe: "U Izraelu najbræe raste –ýudski kapital u åiju se akumulaciju putem obrazovaça ul-aæe oko fenomenalnih 20 odsto nacionalnog proizvoda:Kanada, Holandija i skandinavske zemýe daju najveñi rela-tivni znaåaj i doprinos rastu ýudskih resursa. Mereno ovimindikatorima, Singapur ñe dostiñi SAD oko 2000. godine,Japan oko 2006, a republika Koreja oko 2008. godine. Reå

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

sruãen, kaæe u razgovoru za “Vreme”prof. dr Nikola Tuciñ. Raspadom Jugo-slavije, raspao se i jugoslovenski uni-

verzitetski prostor, a dugotrajna kriza,koja je na visokoãkolskim ustanovama imaterijalna, i organizaciona, i kadrovs-ka, dramatiåno produbýena sankcijama,udaýila je naãe univerzitete od svetskihtokova.

U POTPALUBLJU: Ãkolske 1996/ 97. studije zavrãava jedinstvena gen-eracija: to je generacija koja je odrasla“u potpalubýu”, u vremenu dubokekrize i rata. Posle nacionalistiåke eufor-ije oåeva i duboke posleratne depresije,ova generacija je onom ujeviñevskom“poezijom brzine, ekspanzije i elektric-

iteta” pokuãala i uspela da racionalnorazmiãýa o savremenom svetu i svom

mestu u çemu. Ova generacija misli da je naãla i odgovor: Beograd je svet. Iakopulsiraju u istom ritmu sa svojom Inter-

net sabrañom, odluåili su da ostanu ovdei, kako kaæu, od ove zemýe u kojoj suroðeni naprave pristojnu, evropsku ze-mýu.

Njihov protest, veñ su se uverili, bio je gorka pobeda: ostala je borba za au-tonomiju univerziteta, za vrañaçe dos-tojanstva zajednici nastavnika i studena-ta koje je reæim i otvorenom fiziåkomrepresijom, ali i selektivnim finan-sijskim disciplinovaçem najbuntovnijihfakulteta, onemoguñavao da normalnorade. Pesimisti veñ oseñaju onaj “gorkitalog iskustva” i parafraziraju Ðerða

Konrada, koji je zimus u ovom gradu,gledajuñi studente na Platou, rekao:

”Kako ñe ta lepa mlada lica biti tuænaposle pobede”.

Ideoloãka metla joã åisti nepodobne,

pa glasaåka maãina vladinih predstavni-ka u Savetu umesto akademika MilanaKurepe, u svetu poznatog i priznatognauånika, koga je predloæio Univerzitetza predsednika Saveta Univerziteta uBeogradu, na to mesto postavýa vladi-nog kandidata malo poznatog lekaraMomåila Babiña, direktora Kliniåko-bolniåkog centra “Beæanijska kosa”,koji se, za sada, u Kapetan-Miãinomzdaçu na svakom koraku sapliñe i pos-rñe.

POLICAJCI I PROFESORI: Vlastkao da niãta nije nauåila iz intenzivnog,

dramatiånog åetvoromeseånog kursaStudentskog protesta 96/97: 48-åasovni

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


30 VREME s 3. MAJ 1997.

Prof. dr Æivorad Åekoviñ

Da li sam jamoralan åovekstanovnika, ãto je neka opãta mera raz-voja, moglo je i biti neke nauke kod nas,osobito s obzirom na vitalnost nacije,bili smo negde åak i iznad zemaýa sasliånim dohotkom. Svako ko prenebre-gava ove åiçenice nije ozbiýno zain-teresovan za vrednovaçe nauke. Staçe

je katastrofalno: u eksperimentalnimnaukama smo se vratili 30 godina un-azad. Laboratorijske veæbe su veñproãle godine bile loãije nego kada sam

ja bio student krajem pedesetih! I sada

Razgovor za "Vreme" dr ÆivoradÅekoviñ, profesor Hemijskogfakulteta u Beogradu, poåiçe

sumornom dijagnozom da danas, sanacionalnim dohotkom od 1000-1500dolara po glavi stanovnika, ne moæebiti nikakvog govora o nauci, pa ni osavremenoj nastavi na Beogradskomuniverzitetu:

"To je afriåki nivo, to je nivo siro-maãnih zemaýa. Do devedesetih, kadasmo imali oko 3000 dolara po glavi

smo u toj situaciji: nedostaju hemikalije,laboratorijska oprema, nauåna literatu-ra, åasopisi...

ultimatum koji je Nauåno-nastavno veñepodnelo vladi Srbije joã pre tri nedeýe,ostao je zapravo bez pravog odgovora:ministar prosvete Jovo Todoroviñ krijese od vrãioca duænosti rektoraprofesora Dragana Kuburoviña,koji zbog katastrofalnog poloæajaUniverziteta preti ostavkom, sed-nice Saveta se ne odræavaju...Nastavýa se najduæa kriza u istor-iji Beogradskog univerziteta.

Vlada duguje Univerzitetu uBeogradu samo za materijalnetroãkove 16 miliona dinara: kon-kretno, od poåetka ãkolske godineUniverzitet nije dobijao ova sred-stva. Plate zaposlenih na fakulteti-ma kasne viãe od tri meseca.Kolegijum dekana i Nauåno-nas-

tavno veñe poruåuju vlasti da tre-ba da se preraspodele sredstva iprioriteti u budæetu republike, asmuãeni ministar prosvete JovoTodoroviñ sa dræavne televizijeupuñuje irealni apel i od Univerz-iteta traæi “razumevaçe za teæinusituacije”. U meðuvremenu, pre-mijer Marjanoviñ je primio jednuad hoc formiranu delegaciju u ko-

joj su bili samo vladini pred-stavnici u Savetu BU (!), pred-voðeni doktorom Momåilom Babiñem,kao i rektor Kuburoviñ: obeñaçe je dañe vlada na sledeñoj sednici doneti pro-gram mera kojima bi se poboýãao ma-

terijalni poloæaj univerziteta. Zapoåetak, Univerzitet bi trebalo dadnevno dobija oko 200.000 dinara, a“ubrzana dinamika isplata zarada”

znaåi, u stvari, da bi do 1. maja zaposle-ni na fakultetima trebalo da prime feb-ruarsku zaradu!?

Pitaçe je, naravno, da li postoji poli-

tiåka voýa da se iole poboýãa teæak ma-terijalni poloæaj Univerziteta. Ali, kakoto slikovito kaæe u razgovoru za“Vreme” Ljubiãa Rajiñ, profesorFiloloãkog fakulteta: ”U dræavi u kojojne moæe da se naðe dva i po milionadolara, koliko je dovoýno da se za god-inu dana obezbede struåni åasopisi i lit-eratura za sve univerzitete i sve nauåneustanove u Srbiji, a toliko koãta jedantenk M-84, mislim da ne postoji voýa dase neãto uradi. Naprotiv, postoji voýa dase niãta u druãtvu ne meça. Ili,izraåunajmo koliko bismo kompjutera istruånih kçiga mogli kupiti za svu onusilnu opremu na policajcima”.

Sliånu paradoksalnu paralelu joã prenekoliko godina povukao je i profesordr Dragoýub Kavran, koji radi u

mnogim zemýama na izgradçi, rekon-strukciji i reorganizaciji dræavnih apara-ta. On je javno, na okruglom stolu“Obrazovaçe za buduñnost”, izneo u tovreme neverovatan podatak da se izbudæeta izdvaja 17 odsto za rad “siste-ma unutraãçih poslova”, a samo 3,5 zaobrazovaçe i da se åak za jednu sredçuãkolu unutraãçih poslova angaæuje viãesredstava nego za ceo Beogradskiuniverzitet, sa svim fakultetima i insti-tutima! Sudeñi po opremýenosti po-licije, u ãta su se graðani Beograda, ali imnogih drugih gradova, jesenas i zimusi te kako imali prilike da uvere, sredstvaza policiju su odista impozantna.

D E J A N

T A S I Ñ

RED PRED REÃOOM: Æivorad Åekoviñ

RUÃENJE INSTITUCIJE: Nikola Tuciñ D E J A N

T A S I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



Hemija je skupa nauka, a mi nema-mo ni najelementarnijih uslova za rad.Kao ilustracija naãe bede neka vamposluæi podatak da u eksperimntalnomradu na 5 ili 10 studenata imamo jedan

jedini termometar, studenti u redu åeka- ju da bi izveli neku reakciju zagre-vaçem na reãou... Da ne govorim okrupnim problemima, koliko nauka sva-kodnevno napreduje, koliko je noveopreme, novih reagenasa... Verujte, jasebe åesto pitam da li sam moralanåovek?! Govorim studentima o savre-menim metodama, o nekim najnovijimdostignuñima, o novim jediçeçima isintezama, a oni to mogu da vide samona tabli ili eventualno u kçizi, a da is-tovremeno nemaju ãanse da bilo ãta odtoga ãto uåe, od toga ãto ja priåam,urade i eksperimentalno. Ono malosavremenih instrumenata ãto imamo åu-vamo za nauåno-istraæivaåki rad i doçih imaju pristup iskýuåivo asistenti ipostdiplomici. A i na ovom stupçu suuslovi za rad katastrofalni. Konkretno, u

oblasti kojom se ja bavim (organskahemija), åesto ne moæemo da pub-likujemo jer se traæe odreðeni svetskistandardi, primena savremenih metoda iopreme, koju mi ne posedujemo!"

"VREME": Da li to znaåi, saæetoreåeno, da ste potpuno prekinuliodnos sa svetskom naukom, da stestavýeni u neku vrstu izolacije?

ÅEKOVIÑ: Apsolutno! I to ne zbognedostatka kreativnosti, veñ zbog nemo-guñnosti da svoje rezultate verifikujemoprimenom savremenih metoda iopreme. Neki naãi aparati pripadajupraistoriji... Moæete vi da objavite rad unekim inostranim åasopisima, u Indiji iliItaliji, ali nikako u najprestiænijimameriåkim ili engleskim publikacijama.Naãli smo se u izolaciji, ne uåestvujemona nauånim skupovima, ne saraðujemo,ne moæemo nikoga dovesti daodræi predavaçe... Sve su toposledice naãeg materijalnogstaça, ali i druãtveno-politiåkesituacije u kojoj se nalazimo.

Ima li izgleda da se sada, kadasu skinute sankcije, staçe prome-ni? Jugoslavija je veñ bila ukýuåenau evropski program Tempus...

Iskýuåeni smo iz meðunarodnih

projekata i nema izgleda da ñe uskorodoñi do ãire meðunarodne saradçe.Ali, u meðuvremenu treba da sredimoi neke stvari ovde: treba biti poãten ireñi da i ovo malo para koje dræavadaje za nauku ide åesto na neke meg-alomanske projekte, kao ãto je nu-klearni akcelerator u Vinåi.

Ovakvo postrojeçe ima 5-6 zem-aýa u svetu, nemaju ga ni zemýe kojeimaju 10.000 dolara po glavi sta-novnika! Mi treba da podræimo insti-tucije u kojima smo postigli svetskerezultate, kao ãto je Institut za kuku-ruz. Tu je naãa ãansa. s

Ovaj reæim viãe ne krije da ne vodinikakvu obrazovnu politiku, a o nauci segovori najåeãñe u prigodnom paradnomkontekstu. Vlast je za univerzitet zapra-vo zainteresovana iskýuåivo kao zaizuzetno moñan sistem ideoloãkog mo-

nopola i kontrole mlade gen-eracije. Do miãýeça nekolikohiýada nastavnika i ãezdesetakhiýada studenata ovom reæimunije stalo; on je to, uostalom, ipokazao mnogo puta i namnogo naåina za posledçihnekoliko godina, a osobito zavreme Studentskog protesta1996/97. Svojevremeno je pre-dsednik Srbije Slobodan Milo-ãeviñ ovaj diskurs saæeo u jed-noj reåenici: miãýeçe Beogra-dskog univerziteta nije vaænijeod miãýeça radnih ýudi jednepoýoprivredne zadruge.

Po izdvajaçu za obrazo-vaçe na samom smo zaåeýuEvrope (videti antrfile “Pre-

moderna Jugoslavija”). Jedinasmo zemýa u Evropi koja nemacentar za istraæivaçe i razvojUniverziteta (bilo, pa ukinuto): ne pos-toje sistematska istraæivaça, niti pouz-dani podaci o stvarnom staçu.

Viãegodiãça drama koja se zbivalana prostorima bivãe Jugoslavije bila je,izmeðu ostalog, pogubna i za obra-zovaçe i za nauku – ova delikatna sferatraæi miran, promiãýen ambijent, a togana ovim prostorima odavno nema.Univerzitet je osiromaãen i poniæen, ali ipreglomazan i neracionalan. Da li je stu-dentski protest doneo i daãak nade u st-ara i oronula zdaça Beogradskog uni-

verziteta? Da li ñe se odræati pobedniåkaenergija, oåevidna na sastancima uudruæeçima nastavnika za odbranudemokratije na univerzitetu, novim stu-dentskim asocijacijama, sednicamaSaveta univerziteta? Kako nañi pri-kýuåak sa Evropom i savremenim tok-ovima u svetu? Znamo li uopãte koliko

je mladih i obrazovanih napustilo ovuzemýu kada su na ovim prostorima noñi magla bili najtamniji? s

SLOBODANKA AST(N A S T A V I Ñ E S E )

Kupovaçe mira

Studentski mir je do sada vrlosistematski kupovan izuzetno vi-sokim dotacijama studentskim do-movima i studentskim menzama.Vrlo selektivnim odbirom kandidataza studentske domove zapravo sestvaralo jezgro podrãke ovoj vlasti.Ogromna sredstva su usmeravanatamo, a ne u osavremeçavaçe nas-tave, odnosno odræavaçe normalnenastave, obezbeðivaçe prostora, op-reme za eksperimentalnu nastavu,plate za nastavnike... Bivãi rektor se

javno hvalio da naãi studenti u domo-vima imaju svetski standard. Javnostna univerzitetu nema uvida kolike suto pare, koliko su zapravo veñe od

sredstava koja se daju za normalnofunkcionisaçe univerziteta. s

USLOVI: Termometar na deset studenata D E J A

N

T A S I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


32 VREME s 3. MAJ 1997.

LJUDI I VREME

Izjava nedelje VUK DRAÃKOVIÑ,

lider Srpskog pokreta obnove:"Ja, zaista,spadam unajmaçetaãte isujetneýude na politiåkoj pozorniciSrbije..."

("Intervju)

ILIJA RADULOVIÑ,donedavno jedan od åelnika Srpskog

pokreta obnove: "Srpski pokret obnovese podelio na dva dela. Prvi deo pripadaDanici Draãkoviñ, jer sve ãto se deãava ustranci deãava se po mehanizmu koji jametaforiåno oznaåavam kao politiåkisaå: poãto je nisam ni krompir, ni jagçetina, ni teletina, ne mogu da se do-bro oseñam ispod saåa Danice Draãk-oviñ. Drugi deo SPO pripada VukuDraãkoviñu, u smislu te braåne podele.Suãtina delovaça Vuka Draãkoviña sutzv. ogçiãne priåe. Dakle, priåe koje sepriåaju uz ogçiãnu vatru. Vuk je majstortih priåa, on je celu Srbiju pretvorio u jedno ogçiãte, snagom svoje literature ipolitiåke popularnosti. Ovo nije trenutak

kad se problemi Srbije mogu reãavatiogçiãnim priåama u koje je Vukzaýubýen". ("Argument")

BOGDANTIRNANIÑ,kolumnist "Dne-vnog telegrafa":

"Treba se samoprisetiti gde smobili za Boæiñ. Ko-

raåali smo za svojom ponovo roðenomnadom, terajuñi piãtaýkama zle åini. Ãtokaæu klinci, primili smo se. A danas, udane uskrãçih praznika, brýavimo potaçiru podgrejane jagçetine, sasvimubeðeni da od vaskrsa nema niãta".

NIKOLA KUSOVAC,kustos Narodnog muzeja, evocira u "Graðaninu" uspomene naålanstvo u Ãtabu za zaãtitu kulturnog blaga na ratnim podruåjima:"Poãto sam znao ãta sve moæe iz toga da se izrodi – pazio sam danijednu greãku u koracima ne napravim. Nijednu kçiæicu, da negovorim o ikoni – ja sa terena nisam izneo. U dogovoru sa teri-torijalcima, ili crkvenim vlastima, ako ih je bilo, obilazio sam samlaðim kolegama i snimao, predlagao ãta treba da se uradi, go-vorio kako treba da se pakuje ili negde sam pakovao, prireðivaoi sve ostavio, pa su oni uz reverse donosili i predavali. Dakle, nepostoji komad koji je primýen ovde, a da nisu reversi napravýe-ni. [...] Nisam åekao ni da proðe vreme, ni da se zavrãe ratovi,

nego smo, zahvaýujuñi pomoñi Ministarstva kulture i razumevaçu struåçaka Narodnogmuzeja, od onoga ãto je jedne godine stizalo, sledeñe godine, veñ nauåno, konzervatorskiobradili i prikazali. Tako su ýudi do sada mogli da vide åetiri izloæbe".

ANTUN VRDOLJAK,predsednik Hrvatskog olimpijskogodbora, o predsedniku Tuðmanu: "I

da nisam prijateý, vrlo bih teãko pri-mio vijest o çegovoj bolesti. Kakvamu je bolest, ne pitam. Znate, u Im-otskom se ýudi iz pristojnosti i pri- jateýstva meðusobno pitaju: kako si,kako zdravýe? Nitko pristojan nepita: kako ti bolest? Ako je Tuðmanteãko bolestan, i meni ñe biti vrloteãko. I vama, uvjeravam vas. Kadgledam u sutraãçicu, pokuãavamdokuåiti Hrvatsku za dvijesto godi-na. Ãto mislite, ko ñe od çegovihkritiåara, piskarala, kolumnista,nadæivjeti Tuðmana? Nitko. A i mikoji smo s çim hodali u stroju, pola-ko ñemo nestajati, tko do smrti, a tkomalo iza çe". ("Playboy", hrvatskoizdaçe)

GORÅIN STOJANOVIÑ,rediteý: "Nikad ne gledam ono ãto sam uradio. Film samvideo na miksu, gledao sam ga u montaæi, znam ga napam-et, ali nisam seo i odgledao ga kad je zavrãen. Na premijerifilma sedeo sam ispred dvorane, sa jednom dragom pri- jateýicom, i åekao kraj projekcije. Uvek imam uæasnutremu – nisam objektivan, meni to ãto uradim izgleda loãe,i onda je boýe da tu negativnu energiju ne unosim u salu".("Graðanin")

MIRA ÃKORIÑ,pevaåica: "Imam straãnu ekipukoja brine o mom izgledu, odstiliste Saãe Vidiña, momka utrendu sa kojim nikada neñuprestati da saraðujem. Kada seudruæi sa mojim frizerima iãminkerima koji su genijalci ikada se çihov talenat i radzaåine sa mojim velikimstrpýeçem, rezultat je fan-tastiåan". ("Sabor")

BOÃKO PEROÃEVIÑ,predsednik Izvrãnog veña Vojvodine i doskoraãçi potpredsednik SPS-a:

"Meni su, recimo, uzori bili, a i sada su, jedan Dæon Kenedi sa svojomhrabroãñu, odluånoãñu i mladalaåkom energijom u svemu ãto je on pokazivaou tim momentima. Zatim, jedan socijalista Fransoa Miteran, politiåar koji jeveoma dugo trajao sa svojom mudroãñu, a na politiåkoj pozornici je veomateãko dugo se zadræavati, pa jedan Vili Brant koji je pokazao toliko etikete upolitici kada se poklonio ærtvama faãizma. A kod nas je meni uzor, u svakomsluåaju, predsednik Slobodan Miloãeviñ, ne samo kao lider u politici veñ i

kao mudar åovek, kao jedan veliki patriota ãto je pokazao svojim konkretnimpotezima, a u nekim momentima razgovora znaåio mi je viãe nego predsed-nik – ãto samo govori o çegovim karakternim osobinama". ("Svet")

RUÃKA JAKIÑ,urednica na TV "Pink" ("Ljubav imoda") nije oåarana novim domañim fil-movima kakvi su "Do koske" i "Balkan-ska pravila": "Ti filmovi me ne zanima- ju, jer ne æelim da i na filmskom platnugledam ono ãto se sa nama i oko nas zbi-

va. Ja sam u fazonu 'Evite' i stvari koje ñeda me podsete da dolazi boýa buduñnost,a ne da me vrañaju u socrealizam, protivkoga sam uæasno". ("Svet")

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

G O R D A

N

D R O P U L I Ñ

B O R I S S U B A Ã I Ñ

G O R

A N K A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


3. MAJ 1997. s VREME 33

MILUTIN ÑIROVIÑ,potpredsednik Privredne komoreJugoslavije, ne prepuãta se svekolikojprazniånoj euforiji, dræeñi da je setvapreåa od polagaça venca, upuñivaçaåestitki i sl: "Za nas u poýoprivredinema viãe ni verskih, ni dræavnih, niti

drugih praznika, sve dok se ovaj veli-ki posao ne zavrãi". (Taçug)

DRAGAN VELIKIÑ,pisac: "Neosporna prednost Ni-

kole Ãeñeroskog je ãto nijeãezdeset puta preleteo Atlantik, pa

ga se ne moæe optuæiti da je'ameriåki åovek'. Agenti CIA-e sig-urno se boýe snalaze u Poæarevcu

nego u Velikom Mokrom Lugu.Sem toga, mogao bi u finiãu pre-dsedniåke trke fascinirati po-tencijalne biraåe boýom ocenomiz fiskulture. Ali, ukoliko gospo-din Ãeñeroski zaista ima lek pro-tiv infarkta i drugih oboýeça,onda je na çegovoj strani boles-na Srbija, a to je, nema sumçe,barem dve treñine biraåkogtela". ("Intervju")

PREDRAG RAOS,hrvatski kçiæevnik i prevodilac:"Tuðman, u stvari, poput Tita boluje odtipiåne boýãeviåke retorike. Bio samzapaçen kada sam uporedio Brozovoizlagaçe u Karaðorðevu 1971. s çe-govim govorom iz 1937, kada je preuzeorukovoðeçe Partijom. Izgledalo je kaoda je Josip Broz posle tri i po decenije

proåitao prepisangovor. Bez se-mantiåke analize,bili su upadýiviisti reåeniåki sk-lopovi, identiånereåenice, nepro-

meçen naåin raz-miãýaça. I FraçoTuðman, åovek smentalnim sklo-pom jednog gen-erala i politkoma,primeçuje istuboýãeviåku reto-

riku, podrazumeva se s promeçenim un-utraãçim, da tako kaæem, ideoloãkimsadræajem: Jugoslaviju je zamenio Hr-vatskom, komunizam katolicizmom, jugoslovenstvo hrvatstvom. Svaki çe-gov govor, uz male redaktorske zahvate,

savrãeno bi pristajao partijskoj konferen-ciji ãezdesetih godina. Narod je prihvatioTuðmana, jer se kroz pedeset godina na-vikao na tu retoriku". ("Duga")

IVANA VUJIÑ,docent na Fakultetu dramskih umetnosti i

umetniåki direktor Bitef teatra: "Mi smo za tatri meseca videli jedno od najsavrãenijih ul-iånih pozoriãta sveta. Svet je tako neãto nasvojim ulicama video ãezdesetih i sedam-desetih. Prisetimo se onog åuvenog marãaNjujorkom, u kome je bilo viãe od milionýudi. Pitaçe je da li ñe pozoriãte u svom raduuspeti da ponovi sliånu energiju. Zanimýivo je da u posledçe vreme raste interesovaçeprema drugim æanrovima pozoriãta, premahepeningu, performansu, ambijentalnom i ul-iånom pozoriãtu. Dakle, neka energija izmeðupozoriãta i graðana definitivno je razmeçena.Sve me to podseñalo na predstavu 'Kraý Ibi' sa

neprevaziðenim Zoranom Radmiloviñem. Onkao vladalac razmeçivao je misli sa svojimnarodom. Publika je u svemu tome uåestvov-ala. Jednom prilikom neko je pred predstavuviknuo: 'Eno ýudi, preko simsova ulaze u po-zoriãte'. Ta energija zajedniãtva, zajedniåkerasprave i razmeçivaça energije, to smoimali i na beogradskim ulicama. Bilo je topolitiåko pozoriãte, ali i karneval, proslavaosloboðeça od straha". ("Duga")

SVETOZAR CVETKOVIÑ,glumac, o Ljubiãi Ristiñu: "On je uvek bio pravi leviåar, samo je pitaçe da li su sada

oko çega pravi leviåari i da li oko çega ima ýudi koji çega dosledno razumeju u çe-govim namerama. Ja ne mislim da suçegove namere neiskrene, naprotiv. Pretri dana sam bio kod çega u Ãeñerani,gde sam pre osam godina snimao film, asad nisam mogao da je prepoznam. Tozraåi energijom i pozitivnoãñu jednogmodernog çujorãkog teatra koji ñe imatii balet, i dramu, i operu, i hotel. A to sesve gradi na ruãevinama jedne fabrike.Pitam: 'Ko ti je se ovo projektovao?' Onkaæe: 'Ja, ko ñe drugi'. Ipak, ýudi su uæas-no kivni na çega zbog çegovih izjava.

Nedavno sam razgovarao s Brikom Krivokapiñem o Ljuãi. I çemu sam rekao to da seLjuãa za sve ovo vreme jedini nije promenio. A, Brik mi je odgovorio: 'Moæda je baã utome osnovni problem'". ("Duga")

V E L I Z A R

V E S O V I Ñ

G

O R A N K A

M A T I Ñ

V E S N A

P A V L O V I Ñ

STEPHANIE,fotomodelnekadaãçeg "Starta".Sliku objavýujemo uslavu netom proãavãihdræavno-crkvenihpraznika i u åast nado-lazeñeg proleterskogblagdana.

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


Uskoro! Uskoro! Uskoro! Uskoro!U s k o r o

! U s k o r o ! U

s k o r o !

Na 100 strana, od toga 20 u koloru, ova treña knjiga fotodokumenta

bavi se iskljuåivo studentskim protestom. Cena je prilagoðena du-

bini studentskog dæepa, ali to je i knjiga za sve generacije. To je

dokumentarno svedoåanstvo o najãarmantnijoj pobuni 20. veka.

"Æelja mi je bila da izborom fotografija za treñi Fotodokument pos-veñen studentskom protestu... ne idem u faktografsko prañenjedogaðaja, veñ da prikaæem atmosferu koja je vladala meðu stu-

dentima." (Goranka Matiñ, urednik fotogra†je u nedeljniku"Vreme" i izvrãni urednik sve tri knjige fotodokumenata)

S UP E R

K N J IG A P O S UP E R C E NI10 D IN AR A!

U s k o r o ! U s k o r o ! U s k o r o ! U s k o r o ! U s k o

r o ! U s k o r o

! U s k o r o !

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


Svetski hit Veñ prve dve knjige fotodokumenta doæivele suzapaæenu meðunarodnu promociju i interesovanje

E - mail poruka Maggie Lennon,urednice åasopisa Europe Quarterly

Pismo Joseph Hue, direktorabiblioteke pariskog Univerziteta

To: [email protected]: [email protected] (ex Singidunum)Orig. To: [email protected]: Foto Dokument (fwd)Date: We 23.04.97, 10:48 (received: 24.04.97)Size: 1969 Bytes----------------------------------------------------------------------

Dear Dragoljub Zarkovic

I am the editor of a new English language quarterly journal called theEurope Quarterly. Our first issue is launched in June. One of the majorcontributions to this issue is a long piece of reportage by ChristopherHope, a journalist who knows your country well. He was sent by us torevisit Belgrade in the aftermath of the popular uprisings to talk tothe people involved. He has sent me a copy of Foto Dokument which waspublished to record the scenes in Belgrade in December of last year.

The pictures are the best that I have seen in capturing the mood of thepeople and I should like to arrange to re publish some of them in thejournal. If I were to provide you with a list of the images whichinterest us could you arrange to have prints sent to us.

I understand that a great many photographers contributed to thiscollection and it may be that you do not hold all the pictures.

There is some urgency in this request and I would appreciate if youcould respond as soon as possible iether by phone fax or e mail.

My direct line is 00 44 131 221 1115Our fax is 00 44 131 229 8788Our e-mail is [email protected]

Would you also advise us what your charges are for providingphotographs.

I do hope you can help us with this. The piece that Christopher isworking on promises to be remarkable. Quite a number of national papersin the UK are interested in publishing an extract from it.

Yours sincerely

Maggie LennonEditor

baveãtenje: Molimo åitaoce da neruåuju fotodokument "Demokratskiraton" prvi deo, jer Redakcija nema

viãe primeraka za prodaju

Kupcima u prostorijama

redakcije "Vremena",

Miãarska 12, sprat IV,

preostali tiraæ

fotodokumenta

"Demokratski maraton -

Beograd 1997"prodavañemo po ceni od -

20 DINARA!Knjiga se moæe kupiti

svakog radnog dana od 11

do 16 åasova. Jedinstvena

prilika da jeftino nabavite

knjigu fotografija o ljudima

i dogaðajima koji su menjali istoriju Srbije

P O P U S T 5 0 %

MAJ, mesec

velikog

iznenaðenja

za kupce

fotodokumenta

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



Kraj peruanske krize

Pun pogodak FuhimorijaPredsednik je dobio najviãe pohvale, a zemýu je zahvatila euforijaravna osvajaçu svetskog fudbalskog ãampionata

savremene holivudske trilere. Zapoåela je17. decembra proãle godine upadom 14terorista pripadnika"Movimiento Rev-olucionar Tupac Am-aru" (MRTA) u rezi-denciju japanskogambasadora za vre-me sveåanog prijemau åast roðendana ja-panskog cara, koji jeokupio politiåki, voj-ni i poslovni vrh pe-

ruanskog druãtva,kao i najvaænije dip-lomatske predstavni-ke zemaýa iz celogsveta, akreditovane uPeruu.

Teroristi su, prak-tiåno bez ozbiýnijegotpora i uz potpunoiznenaðeçe brojnogobezbeðeça, za tiliåas oko 600 eminent-nih gostiju pretvoriliu taoce. U toku prvihmesec dana, MRTA je pustio na sloboduæene, bolesne, starijei osobe niæeg ranga,tako da su u reziden-ciji ostala 72 taoca koja su u skuåenomprostoru dvospratnog zdaça provela zajedno sa otmiåarima viãe od åetiri meseca.

Meðu taocima su bili ceo vojni i po-licijski vrh Perua, åetiri peruanska minis-tra, na åelu sa ministrom inostranih poslo-va, i predstavnici svih velikih japanskihposlovnih firmi.

Imajuñi u vidu da je dobar deo prestiæapredsednika Fuhimorija baziran upravo nauspeãnoj borbi protiv terorista, upad u rez-

idenciju japanskog ambasadora pred-stavýao je snaæan udarac predsednikovomrejtingu, koji je u danima uoåi razreãeçakrize pao na negativni rekord od 38 odstoPeruanaca koji su çegovom upravýaçuzemýom davali prelaznu ocenu. Istovre-

meno, smaçen je obim inostranih ulagaçaod kojih bitno zavisi razvoj celokupnogperuanskog druãtva, a broj turista, koji je u

posledçe dve godine bio u stalnom us-ponu, poåeo je da stagnira, pa i da opada.Peru je ponovo postao zemýa visokog riz-ika i nestabilne unutraãçe situacije.

PREGOVORI I PRIPREME: To-kom protekla åetiri meseca drame, glavnaopcija reãeça krize poåivala je na pokuãa- ju pronalaæeça mirnog reãeça, kako bi se

saåuvali æivoti talaca i izbeglo dodatnokrvoproliñe. Osnovni zahtevi teroristasvodili su se na oslobaðaçe oko 400 pri-

padnika MRTA zateåenih u peruanskimzatvorima, pozamaãnu novåanu na-doknadu i utoåiãte u nekoj od zemaýavoýnih da ih primi i tretira kao politiåkeazilante. Posledça dva zahteva su rela-tivno lako ispuçena, jer je Japan bio spre-

man da pokrije finansijske troãkove oslo-baðaça talaca, a nekoliko zemaýa, na åelusa Kubom, bilo je spremno da teroristima

pruæe utoåiãte. Osnovni problem je, me-ðutim, bio Fuhimorijev nepokolebýivi stavprotiv oslobaðaça kaæçenih ålanovaMRTA bez obzira na snaæni pritisak Japa-na, inaåe poznatog po spremnosti da pre-govara sa teroristima i otmiåarima i plañaastronomske sume za oslobaðaçe talaca.U dugotrajnoj igri æivaca presudio je od-

luåan stav Vaãingtona, takoðe protiv prese-dana takvih razmera, jer bi "uspeh" ove ot-mice bio otvoreni poziv mnogobrojnim

LIMA

riza talaca u rezidenciji ja-panskog ambasadora u Li-mi zavrãena je kao ãto je ipoåela: naglo, nasilno i sa

scenama koje podseñaju na

K

SVET

ZADOVOLJSTVO NA LICU MESTA: Fuhimori sa svojim specijalcima R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



u tunel i tamo åekale trenutak "D", odnosnodefinitivnu predsednikovu odluku. Taocima jepodeýena svetla odeña, kako bi se lako razlik-ovali od terorista obuåenih u vojne uniforme,i poslat signal da mogu oåekivati vojnu inter-venciju.

TRENUTAK ODLUKE: Naredbu za na-pad predsednik je izdao kada je potvrðeno dase svi teroristi nalaze u prizemýu i da igrajumali fudbal, dok su se taoci nalazili na

drugom spratu rezidencije, izvan direktnekontrole pripadnika MRTA. Na samom poået-

drugim teroristiåkim grupama da po-kuãaju isto.

Tako su, nakon desetina susreta,pregovori dospeli u ñorsokak. Me-ðutim, kao ãto se tokom proãlonedeýne

operacije oslobaðaça talaca moglovideti, peruanski politiåki vrh je upore-do razmatrao i vojnu opciju i sprovodioopseæne pripreme u sluåaju da prego-vori propadnu, ili neko od talaca budeubijen. U ãiroj zoni rezidencije proko-pan je åitav sistem tunela od kojih sudva zavrãavala ispod same zgrade rezi-dencije, a ostali u çenoj neposrednojblizini. Uspostavýena je veza sa taoci-ma, a u rezidenciji je instaliran sistemprisluãnih ureðaja koji je omoguñioprañeçe ponaãaça i navika terorista.

Celokupnu pripremu vodio je pose-

ban krizni ãtab sa ograniåenim brojemizabranih ålanova na åelu sa predsedni-kom Fuhimorijem, koji je jedini bio ov-laãñen za odluku o poåetku operacijespasavaça. Kako su rasli uvereçe da jemiran dogovor nemoguñ i opasnost dateroristi, u ciýu pojaåaça pritiska,poånu sa ubijaçem talaca, Fuhimorije-va pozicija je bivala sve loãija, a sveveñi broj prognoza iãao je u korist pozi-tivnog raspleta po teroriste, ukýuåujuñikao krajçu konsekvencu i pad Fuhi-morija i cele çegove vlade. Kao odgo-vor, Fuhimori je polovinom aprila do-

neo odluku o vojnoj intervenciji: specijalne vojne i policijske jedinice uãle su

ku napada detonirane su mine na izlazimasvih tunela od kojih se jedan nalazio taånoispod prostorije u kojoj su pripadniciMRTA uæivali u najlepãoj sporednoj stvarina svetu. Prilikom eksplozije osmoro je os-talo na mestu mrtvo, dok su ostali pokuãalida se dokopaju drugog sprata i odmah seosvete taocima. Meðutim, vladine snage subile bræe i uspele su da uðu u prostorije sataocima pre terorista, te da ih tokom petn-

aestominutne pucçave, prañene zagluãu- juñim detonacijama raznih eksplozivnihnaprava, sve do jednog pobiju. Premakonaånom bilansu, spaseni su svi taoci,meðu kojima je samo jedan podlegao pov-redama, ubijena su dva pripadnikapolicijskih snaga i svi pripadnici MRTA.

Imajuñi u vidu sloæenost akcije, brojterorista i talaca i raãireno uvereçe datakve akcije mogu da izvedu samo policij-ske snage najrazvijenijih zemaýa, oslo-baðaçe talaca koje su organizovale isprovele peruanske vojne i policijskesnage jednoglasno su ocenile kao izuzetno

uspeãno sve domañe politiåke i druãtveneorganizacije. Predsednik Fuhimori je do-bio najviãe pohvale iz gotovo celog sveta,a zemýu je zahvatila euforija ravna osva- jaçu svetskog fudbalskog ãampionata.Prema prvim ispitivaçima, procenat Peru-anaca koji odobravaju ovaj potez Vladeveñi je od 85 odsto, dok se rejting predsed-nika popeo na 65 odsto. Uz svu euforijuizdvajaju se, meðutim, dva kontroverznaoseñaça: sreña i zadovoýstvo ãto se poka-zalo da organizovana dræava moæe us-peãno da se brani od terorista, ali i strah daono ãto se desilo u rezidenciji japanskog

ambasadora u Limi veñ danas moæe da seponovi u bilo kojem kraju sveta. s

BRANISLAV ZDRAVKOVIÑ

PretçaNa dan spektakularnog okonåaça akcije oslo-

baðaça talaca, u Frankfurtu se oglasio i predstavnikgerilske organizacije Tupak Amaru. On je, ovogaputa izdaleka, ponovo zapretio Fuhimoriju da çego-va organizacija ne odustaje i da nova serija teroris-tiåkih napada tek sledi.

Revolucionarni pokret Tupak Amaru (MRTA), jedna je od dve glavne peruanske gerilske organiza-cije (druga je maoistiåka Svetla staza Sendera Lumi-noze) i obe su, u skladu sa peruanskom tradicijom,leviåarske orijentacije. MRTA koje je ime dobio popretposledçem vladaru Inka koga su ãpanski osva- jaåi ubili, sebe smatra sledbenikom najåuvenijeg gerilca – revolucionara Kubanca ÅeGevare. Za razliku od "konkurentske" staze svetlosti – osnovao je profesor filozofijeAbdel Guzman – koja se oslaça na siromaãne seýake, Tupamarosi su joã od 60-ihgodina razvijali gradsku gerilu, vrbujuñi svoje saradnike meðu studentima i siro-maãnim stanovnicima Havela. Te svojevrsne gradske veze su im i omoguñile (joã ãestmeseci pre toga uspeli su da ubace svoje ýude u kompaniju koja hranom i poslugomsnabdeva diplomatska predstavniãtva) da 17. decembra proãle godine upadnu u rezi-denciju japanske ambasade u Limi, prekinu slavýe i izazovu jednu od najduæih kriza

talaca u posledçe vreme.Bez obzira na to ãto Tupak Amaru i daýe preti, izgleda da mu je potezom oslo-baðaça talaca predsednik Fuhimori zadao odluåujuñi udarac.

OSMATRAÅNICA: Pripreme i nadziranje rezidencije trajalo je mesecima

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



prisustvo bilo je iskoriãñeno za demon-straciju pozicije koja u svakoj drugojprilici ne bi imala ni pribliæno istiefekat. Moæe se reñi da se gost dræaogotovo povuåeno, dok je glavnu reåimao çegov domañin, koji je i protu-maåio ãta znaåe i kakvi su dometi pot-pisanih dokumenata – Deklaracije omultipolarnom svetu (ispod koje supotpise stavili Jeýcin i Ðijang) i Spora-zuma o uzajamnom smaçeçu naoru-æaça (Rusije, Kazahstana, Kirgizije i

Tadæikistana) u zoni duæ granice s Kin-om (pored lidera dveju velesila, potpis-nici su lideri triju sredçeazijskih dræa-va – Nursultan Nazarbajev, Askar Aka- jev i Emomali Rahmonov).

Ako je suditi po tome, ova dva danabila su prezasiñena åistom politikom.Prvo su predsednici Jeýcin i Ðijang –posle pregovora u åetiri oka – proklam-ovali svoju viziju meðunarodnihodnosa, u izvesnom smislu i sudbineåoveåanstva u iduñem stoleñu. Tu-maåeçe koje je javnosti pruæio doma-ñin Kremýa svodi se na kýuånu kon-stataciju da Rusija i Kina odbacujupokuãaje uspostavýaça svetske domi-nacije jedne sile. Po reåima Borisa Jeý-cina, svetski poredak bi morao imatinekoliko taåki oslonca, meðu kojima,naravno, moraju biti i Rusija i Kina –ali ne samo one.

Naravno, Moskva se unapred, i topriliåno nediplomatskim reånikom,ogradila od "insinuacija" da Rusija iKina (uz pomiçaçe Indije, pa i Irana)uspostavýaju "istoånu osovinu", kaoprotivteæu svetskoj penetraciji SAD i

ãireçu NATO-a na Istok. Miãýeçe daMoskva unapreðuje odnose sa Pekin-gom zato ãto nema sreñe sa Zapadom –

pomoñnik ãefa ruske diplomatije GrigorijKarasin nazvao je "åistom glupoãñu". Za topostoji i dokaz: u rusko-kineskoj Dek-laraciji se nijednom reåju ne pomiçu niSAD ni NATO. Ali se kaæe da su dve ze-mýe zabrinute zbog "pokuãaja ãireça i jaåaça vojnih blokova, poãto ta tendencijamoæe da bude pretça bezbednosti poje-dinih zemaýa i da poveña napetost region-alnih i globalnih razmera". Nije teãko po-goditi o kome je reå i koja dræava danas

teæi "monopolarnom svetu".Ipak, bilo bi krajçe pojednostavýeçegledati na susret Jeýcina i Ðijanga – kao i

Istoåno pribliæavaçe

Protivteæa AmericiIako su Jeýcin i Ðijang posebno naglaãavali da saradça Mos-

kve i Pekinga nije nikakva protivteæa ãireçu NATO-a na Istok,nema sumçe da je ipak neka vrsta upozoreça Vaãingtonu

MOSKVA

ineski lider Ðijang Cem-in bio je tokom poseteMoskvi, naravno, u pr-

vom planu, jer je biogost. Meðutim, çegovo

K

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



na çihovu Deklaraciju i potoçi petostrani

sporazum o konkretizaciji mera povereçana vojnom planu duæ 7000 kilometarazajedniåkih granica Kine i åetiri zemýepostsovjetske Zajednice Nezavisnih Dræa-va – kao na nastojaçe da se "ohlade vruñenatovske glave" – kako je to, ne bez iro-nije, ocenio jedan zapadni diplomata uMoskvi. Rusija i Kina, bez obzira na sverazlike i protivreånosti, jesu zemýe sa do-voýno velikim i moñnim ekonomskim ivojnim potencijalom, da bi se na çihoveodnose gledalo kroz prizmu samo ame-riåkih ili samo zapadnih planova. Kad je oRusiji reå, Kina je moæda – i ekonomski i

politiåki – çen prvi prioritet, uzmu li se uobzir razmere (posebno perspektivne) sa-radçe.

DEBLOKIRANA SARADNJA: Ki-na je danas najveñi svetski kupac oruæja(izmeðu åetiri i pet milijardi dolaragodiãçe). Rusija prodaje Kini raznu ratnutehniku i opremu za najmaçe milijardudolara (ãto je oko 35 odsto çenog celokup-nog izvoza naoruæaça). Boris Jeýcin je, naprimer, sa zadovoýstvom primetio da su"pitaça vojno-tehniåke saradçe deblo-kirana", ãto bi moglo da znaåi da Rusija netreba da strahuje da ñe neko drugi (kon-kretno Francuska) zauzeti çeno mesto uisporukama oruæja Kini.

Ipak, daleko od toga da je sve "de-blokirano". Jeýcin je, mora biti, imaomuke da objasni gostu kako je moguñno dadok on govori o "strateãkom partnerstvu"sa Kinom, çegov gubernator u PrimorjuJevgenij Nazdratenko histeriåno upozora-va na "gamiæuñu kinesku ekspanziju" i"æutu opasnost", kao i da "Kina hoñe daotme Sibir".

Prema vojnom sporazumu petorice,koji se zaåeo joã u sovjetskoj eri pre sedam

godina, zasnovanom na Protokolu o mera-ma vojnog povereça (potpisanom proãlegodine u Ãangaju), Rusija je obavezna da u

iduñe dve godine za 15 odsto smaçi vojni

potencijal u dubini od 100 kilometara odgranice sa Kinom. Broj tenkova treba dasvede na 3810, oklopnih transportera na4500, a borbenih aviona na 290. Sporazumo smaçeçu naoruæaça ne pogaða Kinu,poãto su çene snage, u skladu sa vojnomdoktrinom joã iz Maovog doba, razmeã-tene u dubini teritorije. Nije malo nezado-voýnih u vojnom i politiåkom establiãmen-tu Rusije zbog takvog obrta, mada jesmaçeçe trupa i ratne tehnike, na koje seobavezao çen Generalãtab, planirano bezobzira na petostrani sporazum. "Daj boæeda se sve zavrãi na tih 15 odsto", izjavio je

jedan generalãtabni general, imajuñi u viduda besparica moæe da prisili armiju na joãveña smaçeça vojnih snaga.

Æalbe na vojne aspekte ruskog prib-liæavaça Kini izgledaju naivne u pore-ðeçu sa ozbiýnim zamerkama Jeýcinu izugla "visoke politike": joã se çegov potpiszlatnim nalivperom ispod teksta Dek-laracije o multipolarnom svetu i izgradçimeðunarodnog poretka nije osuãio, a veñsu se oglasili politiåari zabrinuti da ñeRusija od tog "svojeglavog zaokreta uspoýnopolitiåkom kursu imati samo ãtete".Navodno, odstupaçe od generalne linije umeðunarodnim odnosima (ãto ñe reñi posvaku cenu biti dobar sa Zapadom, u pr-vom redu sa SAD) moæe Moskvu da koãtaçenih globalnih interesa i pozicije u svetu.Toliko pribliæavaçe Pekingu "moæe samoda uåini Zapad joã podozrivijim" premaMoskvi.

KRITIÅARI I BRANIOCI: Kritiåarise sluæe istim argumentima kao i primorskigubernator: ãta ñe Rusiji kineska robaloãeg kvaliteta, i to u uslovima kad srobom stiæu i sami Kinezi koji ñe uskoropreplaviti ruski Daleki istok. Javili su se i

branioci, koji – uzimajuñi u zaãtitu upravopotpisane dokumente i Jeýcinovu "istoånupolitiku" u celini – istiåu kratkovidost

DEMONSTRACIJA: Kineska vojska na manevrima

kritiåara, naroåito çihovu "prozapadnupsihologiju". Ako su kritiåari opsednutistrahom da ñe se Vaãington neminovnoosvetiti Moskvi, branioci su opsednutigrandioznoãñu vizije koju su naslikali

Jeýcin i Ðijang (istina, ne toliko namoskovskom, koliko na proãlogodiã-çem, pekinãkom samitu): Rusija i Kinañe do kraja veka udvostruåiti robnurazmenu, åija vrednost treba dadostigne 20 milijardi dolara godiãçe,ãto znaåi da ñe Kina postati ruski tr-govinski partner broj jedan.

Ako Amerikanci mogu da se ãire natræiãtima celog sveta, posledçih godinanaroåito na træiãta istoåne Evrope, komoæe Rusiji da zamera spoýnotrgovins-ko "ãireçe na Istok", kad dve treñine

çene teritorije leæi u Aziji i kad saradça sa

Kinom i jugoistoånom Azijom nema alter-nativu. To je ono ãto ne odgovara Zapadu izbog åega Amerikanci nisu obradovanizbliæavaçem Rusije i Kine – istiåu mosko-vski kritiåari proameriåke pozicije kritiåa-ra Deklaracije o multipolarnom svetu. s

BRANKO STOÃIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



SAD i Evropa

Klintonova zagonetkaAmerika, uglavnom, predbacuje Evropýanima ãto im jetrgovina draæa od borbe protiv terorizma

po voýi Bijele kuñe i oko ekspanzijeNATO, i oko ekonomskih ustupaka Jeý-cinu, i oko nuklearnog neãireça, i oko De-

jtona i Bosne... No, kada je Bon sredinomaprila zaoãtrio odnose sa Teheranom iprivremeno suspendovao svoj åuveni"kritiåki dijalog" sa islamskim reæimom uIranu, bilo je to za Vaãington neãto poputãlaga na roðendanskoj torti.

Na prvi pogled, bio je to åist trijumf tvrde ameriåke politike u Perzijskom zaýe-vu, nasuprot kolebýivom i popustýivomevropskom trgovaåkom dijalogu sa Teher-anom. Njemaåka se petnaest i viãe godinatvrdoglavo opirala ameriåkoj nakani dadiplomatski izoluje i privredno blokiraIran. Umjesto da prihvati ameriåki "con-tainment", politiku suzbijaça, odnosno og-raniåavaça Irana, Bon je çegovao svojeprivredne veze sa træiãtem od 65 milionastanovnika, razvijajuñi katkad i kakvu dip-lomatsku inicijativu, u skladu sa sopstven-im shvataçem svoje rastuñe uloge umeðunarodnoj politici.

U ideoloãkom sukobu ãto se na toj rel-aciji razgorio izmeðu Vaãingtona i Bona,ameriåki su spoýnopolitiåki mislioci na- jåeãñe nastojali da konflikt prikaæu u kon-tekstu sudara dviju koncepcija, moralne ipravdoýubive (ameriåke) i utilitarno-prag-

matiåne i trgovaåki grabeæýive (çemaå-ke). Njemci su se, pak, pozivali na trez-venost i realizam u meðunarodnim odnosi-ma, kao i na iskustva i plodove svoje "Ost-politik" (istoåne politike) iz hladnora-tovskog doba. Naime, nije zgoreg ovimpovodom prizvati u sjeñaçe jedno drugoali sliåno vrijeme kada su Amerikancipredçaåili, a Evropýani na sliåan naåinzatezali i oklijevali, u koriãñeçu trgovin-skih embarga i drugih oblika ekonomskeizolacije Sovjetskog Saveza. Njemci su,kao i drugi Evropýani, radije pristajali nadetant i neãto konstruktivniji pristup komu-

nistiåkom bloku od onog za koji se Ameri-ka izjaãçavala. U ondaãçem ideoloãkomsukobu unutar zapadnog bloka Njemaåka

je isticala prednosti i rezultate izvjesnogobima saradçe sa zemýama istoånog blo-ka na trgovaåkom i diplomatskom nivou.Njemci i dan-danas åvrsto vjeruju da im seçihova "istoåna politika" viãestruko ispla-tila, izmeðu ostalog i nenadano brzim

ujediçavaçem dvije Njemaåke.ZAKAÃNJENJE: No, u hladnoratovs-

ko su se vrijeme takvi koncepcijski sukobirelativno lako i bezbolno "peglali", jer jeAmeriku i Evropu åvrsto ujediçavaomoñan zajedniåki neprijateý. Takvog nepr-ijateýa viãe nema – ni Iran, ni Srbija, nitipak, eventualno, Kina, ne mogu posluæitiistoj svrsi kakvoj je sluæilo moñno ruskocarstvo – ostao je samo interes da zapadnepartnere dræi na okupu. Zato su se i zemýe,tako razliåite po karakteru i uticaju kao ãtosu Iran i Srbija, donekle uspjele okoristitiideoloãkim i drugim razlikama unutar za-padnog bloka (Iran, naravno, mnogo us-pjeãnije od Srbije).

Primjera radi, Gråka, jedina od evrop-ske petnaestorice, nije izriåito opozvalasvog ambasadora iz Teherana nakon ãto jeçemaåki sud okrivio visoke iranske ruko-vodioce za ubistva kurdskih lidera u ber-linskom restoranu "Mikonos". Posluæila seneãto blaæom diplomatskom formulom odsvojih evropskih partnera, i to sa 24 satazakaãçeça u odnosu na druge, ãto i nijebaã sitnica kako izgleda, s obzirom nagråevite pokuãaje Evropske unije da izgra-

di zajedniåku i koordinisanu spoýnu poli-tiku. Povjerýivi izvori tvrde da je to rezul-tat iranskog manevrisaça u regionu, nasto- jaça da izgradi jednu od svojih tipiånih tri-lateralnih relacija (veza na liniji Iran – Jer-menija – Gråka, stare neprijateýice Tur-ske) koje uveliko komplikuju svakimeðunarodni pokuãaj (makar i simboliåan,kao ãto je povlaåeçe ambasadora) da seIran izoluje.

OBRT: Amerika, uglavnom, pred-bacuje Evropýanima ãto im je trgovinadraæa od borbe protiv terorizma, ciýajuñina evropski "dijalog" sa Iranom, dok Evro-

pýani to nazivaju hipokrizijom i upiru prs-tom na ameriåke trgovaåke veze sa Kinom,koje cvjetaju unatoå ameriåkoj retorici o

Zemaýski dani teku, a Vaãington jesve zadovoýniji svojim çemaå-kim partnerom. Zvaniåni je Bon

krãeçu ýudskih prava u Kini.Najnoviji obrt dogaðaja na relaciji Iran

– zapadni svijet po svoj prilici ne treba tu-maåiti iskýuåivo kao nezavisan rezultatdjelovaça çemaåkog, od dræave nezavis-nog pravosuða. Postoji joã jedna kockicakoja bi se u narednom periodu mogla lakouklopiti u ovaj mozaik. Naime, uameriåkoj ãtampi odnedavno su se um-noæili napisi o povjerýivim informacijamaprema kojima je jedan visoki iranski åi-novnik bio direktno umijeãan u planiraçe iizvedbu teroristiåkog napada na ameriåkubazu u Saudijskoj Arabiji, 25. juna proãlegodine, kada je poginulo 19 ameriåkihmarinaca, a 500 ih je povrijeðeno.

Oni koji su upuñeni u vaãingtonske ko-ridore moñi vele da je najveña zagonetkaameriåke spoýne politike u ovom momen-tu: ãta ñe Klinton uåiniti (Iranu) ukoliko se

nepobitno utvrdi da je Iran odgovaran zatragediju u naseýu Kobar? Pentagon,navodno, veñ blizu godinu dana razmatrapotencijalnu listu meta za vazduãne napadeu Iranu. U mete, opet navodno, ne spadajubitne naftne instalacije, veñ kampovi zaobuku terorista. U Americi se takvi udariveñ kritikuju kao kozmetiåki i nedostojninajveñe vojne sile na svijetu. Time se tu-maåi i nevoýka saradça vlasti SaudijskeArabije u istrazi zloåina u Kobaru. "Mini-malistiåki" udari na Iran samo bi, po tojlogici, razjarili islamski reæim, bez da mubitnije naãkode, a gçev bi se prosuo na

susjedne zemýe, ameriåke saveznice, nareæim u Rijadu, recimo. s

LJILJANA SMAJLOVIÑ

KO JE KRIV: Ameriåki vojnik u S. Arabiji

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



Italija i EU

Niski udarciKada je vladajuña koalicija "Maslinovo stablo" doãla na vlast,obeñala je svojim biraåima da ñe Italiju "odvesti u Evropu"

vjeãtaju Meðunarodnog monetarnog fonda– objavýenom takoðer ovih dana – "åu-venih" 3 posto nisu postigle ni Francuskani Njemaåka. Tekuñu godinu zakýuåit ñesa deficitom od 3,2 posto, a moæda i kojimdecimalom viãe. Po ovim prognozama,

Italija se nalazi u istom poloæaju. Brisel ju je, meðutim, klasificirao u grupu sa Grå-kom za koju se gotovo sigurno zna da ñe,barem u prvo vrijeme, ostati izvan eura. URimu zato vlada uvjereçe da je evropskaocjena çihovoga truda prestroga, a moædai zlonamjerna. Italija je u samo jednoj god-ini reducirala odnos deficit – BNP sa 7na sadaãçih 3,2 posto. Inflacija je palasa 4,5 posto na nivo iz ranih ãezdesetih(2,4 posto), sa tendencijom daýnegpada, dok su kamatne stope smaçivaneåak u tri navrata.

Neosporno je da je Italija u po-sýedçih pet godina, i pored åiçeniceda je u tom periodu promijenila pet vla-da, ostvarila izvanredne rezultate. Ipak,od kada je rijeå "Mastriht" uãla u sva-kodnevi rjeånik prosjeånog Talijana –premijer Prodi je åak "uveo" i "evrop-sku taksu" – u javnosti se neprestanoãire priåe o raznim "komplotima" pro-tiv talijanskog ulaska u EMU. O tome jepisao i ugledni britanski "Fajnanãel tajms".Po ovom listu, evropski partneri skrojili supaln o iskýuåeçu Italije iz prvog kruga.Sliåne ãpekulacije mogle su se åuti i na sk-

upu u Davosu, februara ove godine. Åak jei bivãi predsjednik Evropske komisije ÆakDelor nedavno izjavio da Njemaåkasmatra da se, barem u prvoj fazi, Monetar-noj uniji moæe pridruæiti samo ãest dosedam zemaýa. "Ideja o ãiroj Uniji,Nijemce baca u paniku" – povjerio je rim-skoj "Republici". "Evropa prolazi kroz tre-nutke velike konfuzije, a to pogoduje ni-skim udarcima" – upozorio je Delor.Evropski partneri, meðutim, stalno pona-výaju da cijene dosadaãçe talijanskenapore, ali, oni nisu dovoýni...

KLJUÅ BUDUÑNOSTI: Na udaru ñe

se neizbjeæno nañi "zemýe blagostaça" –trofej modernog evropskog kapitalizma.Demontiraçe "socijalne dræave" pred-

Dokument nosi birokratski naslov –"Prvaci ekonomske politike zem-aýa ålanica Unije" i po Ivu Tibou

de Silgiju, evropskom komesaru za ekon-omsku i monetarnu politiku, predstavýarutinski izvjeãtaj o prognozi ekonomskih

kretaça zemaýa EU u tekuñoj godini.Moæda je za Brisel to uistinu "rutinski iz-vjeãtaj", ali nikako ne i za Rim, gdje jeovih desetak stranica proizvelo pravi ãok!U åetvrtom poglavýu dokumenta ("Zdravei djelotvorne javne financije") talijanskojekonomiji posveñeno je svega ãest redovau kojima se kaæe da je na dobrom putu daispuni uvjete za zajedniåku evropsku valu-tu (euro), ali da su sadaãçi pozitivni rezu-ltati saniraça dræavnih financija prije plodkratkoroånih ekonomskih mjera, negostrukturnih zahvata. Iz navedenog moæe sezakýuåiti da Italija, vjerojatno, neñe uñi uMonetarnu uniju (EMU) u prvom krugu januara 1999. godine, veñ neãto kasnije.Toånije, tek nakon ãto strukturne reformepretvore privremene u trajne rezultate.

Italija ñe ove godine ostvariti deficit od3,2 posto u odnosu na druãtveni proizvod(BNP), 0,2 posto viãe od dogovorenogmastrihtskog parametra za euro. Brisel biRimu oprostio ova dva decimala "viãka"da nema prognoze po kojoj ñe italijanskidræavni deficit iduñe godine porasti na 3,8posto BNP. Ovogodiãçe smaçeçe je re-zultat vladinih kratkoroånih mjera, ipak

nedovoýnih za postizaçe evropskog ciýa.ÆESTOKA KAMPANJA: U DeSilgijevom izvjeãtaju zemýe EU podijeý-ene su u tri grupe. U prvu su svrstane Dan-ska, Irska, Luksemburg, Nizozemska i Fin-ska. Ove zemýe veñ su postigle navedeniciý, pa spokojno åekaju proleñe 1998,kada ñe se odluåivati tko ulazi, a tko ne.Osam zemaýa – Belgija, Njemaåka, Ãpa-çolska, Francuska, Austrija, Portugal,Ãvedska i Velika Britanija – imaju ãanse nauspjeh. Italija i Gråka – nisu meðu çima.

Talijanskim zvaniånicima izvjeãtaj senimalo ne sviða. Odmah po çegovom ob-

javýivaçu, zapoåela je æestoka kampaçaprotiv "oåevidne neuravnoteæenosti" iska-zane prema Italiji. Po ãestomjeseånom iz-

stavýa "tvrd orah" za sve evropske vlade.Kancelar Kol i predsjednik Ãirak pokuãa-vaju nametnuti rigorozne ekonomske re-zove socijalnih troãkova, ali su protiv sebeokrenuli ãiroke mase i sindikate. Ãto tek

moæe oåekivati premijer Romano Prodikoji vodi lijevocentristiåku vladu, uz to za-visnu od glasova Komunistiåke refun-dacije?

Treba reñi da se talijanska "socijalnadræava" uglavnom dræi u okvirima evrop-skog prosjeka. Ukupni socijalni troãkoviiznose 25,8 posto BNP (evropski prosjek je 28,5 posto BNP). Iskakaçe postojisamo u jednoj stavci – penzije (15,4 postoBNP u odnosu na evropskih 11,9 posto).Penzioni sistem nañi ñe se zato prvi naudaru. Rezovi ove vrste svakako nisu pop-ularni, ali drugog izlaza nema.

Kada je vladajuña koalicija "Maslinovostablo" doãla na vlast, obeñala je svojim bi-raåima da ñe Italiju "odvesti u Evropu". Odizborne pobjede proãlo je godinu dana, alirealizacija ovog ciýa joã je neizvjesna. Re-forma "socijalne dræave" postaje tako kýuåvladine buduñnosti. "Æelimo prisiliti Ko-

munistiåku refundaciju da se suoåi sa stva-rima. Vidjet ñemo do koje je mjere çihovdoprinos kompatibilan sa vladinim pozici- jama, poåevãi od reforme 'socijalne dræa-ve'. Ako ñe iñi do kraja, dobro. U suprotn-om, igra je zavrãena" – upozorio je ValterVeltroni, potpredsjednik vlade i drugiåovjek najjaåe partije koalicije Demokra-tske partije ýevice. To konkretno znaåi da,ukoliko koalicija izgubi veñinu na ovompitaçu, ne namjerava traæiti konsenzus naopozicijskoj strani. Ne zato ãto se opozicija protivi ovoj reformi, veñ stoga ãto bi tobio najveñi poklon Bertinotijevim komu-nistima. Oni bi tako postali jedini zagovor-nici i zaãtitnici tradicionalnih vrijednostiýevice. Premijer Romano Prodi je kate-goriåan – ako padne vlada, ide se na izbo-re. Poslije toga, tko zna. Najvjerojatnije

sve ispoåetka. Bojazan, koju evropski part-neri ne mogu ignorirati. s

MARIZA KREVATIN-MAJSTOROVIÑ

REFORMATOR: Premijer Romano Prodi

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



Zair

Mobutu u nokdaunuBrojke o diktatorovom liånom bogatstvu, veñinom pohraçe-nom u ãvajcarskim bankama, kreñu se i do pet milijardi dolara

ca, preteæno iz Ruande, bliæi kraju, politiåkabuduñnost ove 45-milionske zemýe ostaje idaýe neizvesna. Pravilo da se u Africi navlast mahom dolazi silom oruæja moglo bi,pod pritiskom Zapada i uopãte meðunarodne

zajednice, da u Zairu bude modifikovano ilibar kombinovano sa organizovaçem slo-bodnih, demokratskih izbora nakon smeneMobutuovog reæima. U tom smislu emisariOUN, OAJ, ali i izaslanici SAD i Juæne Af-rike vrãe pritisak na Lorana Kabilu da prebitke za Kinãasu prihvati politiåke prego-vore sa Mobutuom. Ãef zairskih pobuçeni-ka a priori ne odbija ove zahteve, ali poru-åuje da sa sadaãçim zairskim predsednikommoæe da razgovara samo o uslovima predajevlasti. Prekid borbi ne dolazi u obzir.

"Rat se mora nastaviti sve do osloba-ðaça Kinãase", rekao je Kabila na zboru

viãe od 20.000 ýudi u Lubumbaãiju, centruKatange, gde je doåekan kao oslobodilac."Neka zarad mirnog transfera vlasti", po-ruåio je Kabila, "Mobutu napusti predsedni-åki poloæaj, a çegova vojska poloæi oruæje.U suprotnom nema ni govora o stvaraçuvlade nacionalnog jedinstva."

BEZ BAZE: U ovakvojsituaciji kad Kabila diktira us-love dijaloga, çegov susretsa Mobutuom, svejedno da liu Juænoj Africi, Gabonu iliZambiji, ukazuje se kao neiz-vestan. Ojaåan spektakularn-

im vojnim uspesima, ãef po-buçenika je, kao izgleda i ve-ñina Zairaca, politiåki veñsasvim otpisao marãala Mo-butua, ali ñe zato pre ili kas-nije morati da se suoåi sa dug-ogodiãçim glavnim Mobu-tuovim oponentom EtjenomÅisekedijem, ãefom Demo-kratske unije za socijalni pro-gres (UDPS), glavne opozi-cione snage u Zairu, koja tak-

oðe traæi smenu na åelu zemýe. Svoju moñUDPS je ponovo pokazao 14. aprila kad je

akcijom "Mrtav grad" bukvalno paralisaoKinãasu. Njen ciý je bio ne samo da podsetiMobutua koliko je nepopularan veñ i daopomene Lorana Kabilu da su Etjen Åiseke-di i çegova partija nezaobilazni faktori napolitiåkoj sceni Zaira sa kojima ñe morati dapregovara.

"Uprkos svojim vojnim uspesima, izjav-io je ovih dana pariskom 'Mondu' jedanuniverzitetski profesor u Kinãasi, Kabila ne-ma politiåku bazu i ako æeli da je stvori, mo-rañe da se suoåi sa UDPS, koji deluje veñpetnaest godina i uveliko je pobuçenicimapripremio teren. Ako Kabila pokuãa da nas

marginalizuje, mi ñemo se tome suprot-staviti." s

SRBOLJUB MANOJLOVIÑ

javnim izjavama odbija Kabiline pozive napredaju i povlaåeçe sa vlasti, çegova poli-tiåka sudbina je veñ zapeåañena. SjediçeneAmeriåke Dræave, za åiji je raåun zairskipredsednik dugo igrao ulogu "regionalnogæandarma" u podruåju Velikih afriåkih jeze-

ra, nedavno su jasno stavile do znaça da je"Mobutuova era zavrãena", a za postmobu-tuovski period u Zairu uveliko se spremajuFrancuska, Belgija i druge zapadnoevropskezemýe.

Svom dojuåeraãçem ãtiñeniku i prija-teýu u Africi Zapad joã velikoduãno nudi re-

lativno åasno povlaåeçe sa predsedniåkogpoloæaja (da ga spase od poniæeça i eventu-

alnog suðeça) i azil u inostranstvu. Mobutuñe, prema zapadnoj ãtampi, moñi da bira dali ñe ostatak æivota provesti u vlastitoj luk-suznoj vili na francuskoj Azurnoj obali, uKejptaunu u Juænoj Africi, gde mu se veñsklonio jedan od sinova, ili u Gabonu, kojimu nudi gostoprimstvo. Njegov nepomir-ýivi protivnik Loran Kabila dopuãta åak imoguñnost da po silasku sa vlasti Mobutuostane u svom rodnom selu u Zairu. Uslovza to je da "vrati sav novac koji je uzeo odzairskog stanovniãtva". A brojke o Mobu-tuovom liånom bogatstvu, veñinom po-hraçenom u ãvajcarskim bankama, kreñu se

i do pet milijardi dolara!Ako se ratna drama u Zairu, prañena sm-rñu i tragedijom åak i stotina hiýada izbegli-

Ãestomeseåni rat u prostranom i ru-dama prebogatom Zairu bliæi se raspl-etu. Pobuçenici Lorana Dezirea Ka-

bile dosad su osvojili, preteæno bez veñegotpora vladinih snaga, viãe od polovine ze-mýe i çihova prethodnica je praktiåno na

domaku Kinãase. Obruå oko åetvoromilion-ske zairske prestonice poåiçe da se steæe i,prema svim procenama, çen pad je neizbe-æan.

Reæim predsednika Mobutua odbrojava,dakle, posledçe dane. Samo bi joã åudomoglo da spase marãala Mobutua, na vlastiveñ 32 godine, ali su åuda upolitici u naãe vreme veomaretka. Utoliko pre ãto je uveli-ko istoroãen Mobutuov dikta-torski reæim, iznutra razjedenekonomskom neefikasnoãñu,korupcijom i nepotizmom, os-

tao i bez unutraãçe i bezspoýne podrãke.Dræavna kasa je prazna,

ostatak zemýe pod kontrolomvlasti u Kinãasi potresaju ãtra-

jkovi i protesti; proizvodça urudnicima, koji stvaraju na-

jveñi deo zairskog nacional-nog dohotka, posledçih godi-na je viãe nego prepolovýena;vojska prima bedne plate, i toneredovno, te uopãte nije mo-tivisana da se bori protiv dobro uveæbanih imodernim oruæjem opremýenih Kabilinih

pobuçenika, kojima uz to stiæe pomoñ izUgande i Ruande. Åak ni nekoliko hiýadadevizno plañenih stranih najamnika uMobutuovoj vojsci, od kojih su mnogi re-grutovani sa naãeg prostora, nije pomoglo dase uspori a kamoli zaustavi pobuçeniåkaofanziva.

OKRETANJE LEÐA: Zauzeñem ob-lasti Kasaja, poznatog po rudnicima dijama-nata, i rudnim blagom prebogate juæne zair-ske pokrajine Ãaba (bivãa Katanga) pobu-çenici Lorana Kabile su tokom proãlogmeseca vladu u Kinãasi liãili çenih glavnihprihoda. Ishod rata u Zairu time je postao

sasvim izvestan, a Mobutuu su i formalnookrenuli leða gotovi svi dojuåeraãçi pri- jateýi i saveznici u inostranstvu. Iako on u

GENERALI RATUJU, IZBEGLICE STRADAJU: Prizor iz Zaira R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



MERIDIJANI

GROZNI

MunicijaCentralna banka Åeåenije, jedina ob-

novýena zgrada u Groznom, danas sa

ponosom åuva najnoviju svetsku valutunahar, kao krupni podstrek snu o potpunojnezavisnosti republike od Rusije. Dokdruge centralne banke u svetu dræe armijeekonomista u borbi protiv neprijateýa kaoãto je inflacija, Nacionalna banka Åeåenijena nahar gleda iskýuåivo kao na municijuprotiv Moskve. "Nacionalna valuta je jedan od atributa nezavisne dræave", kaæepredsednik banke Nazhumudin Uvaisajev."Æelim da naã nahar bude jak i da ga svipoãtuju. Biñe vezan za valute kao ãto sudolar i marka, a vredeñe koliko i dolar."Banka je iscrpla sve rezerve zlata i stranog

novca tokom gotovo dvogodiãçeg rata saRusijom. Danas sa sveæçevima nahara,izaãlih ispod tajne prese u Britaniji, bankase sprema da proglasi rusku rubýu stranomvalutom. "Izdañemo onoliko nahara kolikomislimo da je potrebno da bi Åecenijafunkcionisala", kaæe zamenik ãefa bankeJusup Imajev. "Kako ñe Moskva reagovati,to je çen problem – ne bi smela da se meãau naãa untraãça pitaça". Umesto ekono-mista, banka je krcata naoruæanim gardisti-ma i u svom poslovaçu oslaça se pre sve-ga na ponos. "Ãta vam je to monetarnapolitika?", ogovara Uvaisajev na pitaçekako ñe banka podræavati nahar. "Ovdeima svih moguñih kçiga o tome, a naãamonetarna politika je åiçenica da su Åeåe-ni vredan i radan narod. Narod koji nemasvoj novac nije nezavistan." Pre nego ãtopuste nahar u opticaj, åeåenski rukovodiocikaæu da ñe "morati da obnove privredu,doðu do budæetskih izvora i poveæu se sainostranstvom". Nahar ñe se pojaviti "oveili iduñe godine". Privreda Åeåenije – gde je bar 90 odsto ýudi nezaposleno – danaspoåiva na ãvercu oruzja, droge i nafte. "Mismo optimisti ãto se nahara tiåe", kaæe

predsednik banke. "To je zato ãto smo do-bili rat, a da niko na svetu u to nije ve-rovao".

VAÃINGTON

SpomenikPriklaçajuñi se zahtevima hendikepi-

ranih Amerikanaca, predsednik Bil Klintonse sloæio da od Kongresa zatraæi izmene uizgradçi memorijalnog kompleksa Fran-klinu Ruzveltu, tako da u spomeniåkoobeleæje bude ukýuåena i statua 32 pred-sednika SAD u invalidskim kolicima. Ruz-velt je vladao iz kolica, ali, na ogoråeçemnogih hendikepiranih Amerikanaca, pl-anovi za novi spomenik tu åiçenicupreskaåu. Bela kuña je proãle nedeýesaopãtila da je Klinton zatraæio izmene"kako bi generacije Amerikanaca znale da je ovaj veliki predsednik bio veliki uz svoju invalidnost". Stotine invalida u SAD su

zapretile da ñe organizovati masovnedemonstracije kada se spomenik bude ot-varao 2. maja ukoliko Klinton – i samprivremeno sa ãtakama – ne interveniãe dase Ruzvelt prikaæe onakvim kakav je bio.Ruzvelt, koji je izveo SAD iz depresijetokom tridesetih godina i bio na åeludræave tokom veñeg dela Drugog svetskograta, bio je paralizovan od pojasa nadole odsvoje 39. godine – mnogo godina pre negoãto je uãao u Belu kuñu. Meðutim, on jeuporno zahtevo da se çegova invalidnostprikriva kad god se pojavýivao u javnosti.Memorijal, vredan 48 miliona dolara, sas-

toji se od åetiri prostorije ispuçene bron-zanim skulpturama, dok su na granitnimzidovima uklesani Ruzveltovi citati iz çe-gova åetiri predsedniåka mandata. Doduãe,tu je i çegov kip na stolici sa malimtoåkiñima na nogama, ali to nisu invalidskakolica.

IVANOVO

ReciklaæaNi mrtvi ne mogu da se sklone od du-

boke ruskeekonomske krize. Pýaåkaãi

grobova, goçeni glaðu i oåajnim siro-maãtvom, haraju u Ivanovu, gradu tekstilaseveroistoåno od Moskve. Za razliku odkradýivaca leãeva u doba pionirskih med-icinskih istraæivaça koji su otvaraligrobove da bi doãli do ýudskog tela zaseciraçe, pýaåkaãi u Ivanovu odnose onoãto se moæe bræe prodati – plastiåno cveñe,gvozdene ograde i mermerne spomenike."Uvek je na ovom grobýu bilo nekolikobudala i pijanaca koji su poneãto odnosili",kaæe Margareta Noskova, upravnica grob-ýa Balino u Ivanovu. "Sada se krade sve iodjednom. To je sramno, ali u takvoj ze-

mýi danas æivimo". Noskova za veñinukraða optuæuje "bomæije", pijance besku-ñnike koji su postali sastavni deo svakog

ruskog grada od propasti sovjetskog komu-nizma. Roðaci preminulih sve se åeãñe æaleda nestaju ukrasi, metalne ograde, stolice iklupe oko grobova. U posao su se, kaæeNoskova, upleli i profesionalni preduzi-

maåi koji organizuju prodaju ograda tr-govcima starim gvoæðem i mermenih spo-menika kamenorescima za "reciklaæu" unove nadgrobne spomenike. Plastiåno cve-ñe sa grobýa zavãava na uliånim tezgama uIvanovu. Lokalni dnevnik "Raboåij kraj"zloslutno piãe da se "plodna zemýa" sagradskog grobýa prodaje po okolini. Po-licija odbija da problem uzme ozbiýno,kaæe Noskova, iako plastiåni venac moæeda koãta do 30 dolara, ãto je meseåna plataveñine radnika gradske predionice pamu-ka, dok boýi nadgrobni spomenik vredi iviãe od 1000 dolara.

SOFIJA

LovciBugarski prihod od lova na krupnu di-

výaå, koji je zabeleæio lep rast, naãao se uopasnosti od izgladnelih lovokradica.Vlasti kaæu da ýudi ubijaju jelene kapitalceza dva dolara, mada isti jelen moæe dadonese na hiýade dolara od imuñnihstranaca. "Lovokradice su naã veliki prob-lem", kaæe novi ãef komiteta za ãumarstvoKonstantin Ikonomov. "U posledçe dve

godine naglo je pao broj trofejnih jelena."Bugarska ih je 1996. godine imala 22.539,ãto je 14 odsto maçe nego 1995. Ipak,tokom proãle godine legalni lovci su ubilisamo 490 jelena u dræavnim loviãtima.Ikonomov kaæe da lovokradice prodajuplen novootvorenim privatnim fabrikama irestoranima po ceni od samo pola milionaleva (327 dolara) za jelena od 70 kilogra-ma. Trofejni rogovi se na ovaj naåin nemogu prodati, a za rogove teæe od 10 kilo-grama strani lovac plaña 6000 dolara."Stranci dolaze zbog rogova, a Bugari upa-daju zbog mesa", kaæe on. Ne love svi

zbog zarade. Neki novoobogañeni Bugariodali su se lovu sa istim æarom kao ne-kadaãçi visoki komunistiåki rukovodioci."Nekada su partijski voði iãli u lov, dok susada loviãta puna novih bogataãa sa sk-upim puãkama i dæipovima." Lugari kojipatroliraju loviãtima kaæu da su hvatali lo-vokradice naoruæane automatskim kala-ãçikovima. Proãle godine Bugarska je nalovnom turizmu zaradila 2,7 miliona dola-ra od 1500 stranih lovaca. "Neki od naãihklijenata dolaze sopstvenim avionima uSofiju, odakle ih helikopterima prebacu- jemo do nekog od 31 dræavnog loviãta i

160 dræavnih ãuma", kaæe Ikonomov. s

PRIPREMA AGENCIJA BETA

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronaðete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



v

KULTURA

Piratska izdaça

Original falsi†kataKako zaãtititi knjige u zemýi gde su "balkanska pravila" jaåa odzakonskih propisa

"Alhemiåarem", to na ovim prostorimaznaåi da je izdavaå pogodio pravo umetu. Ova kçiga, meðutim, od samogpoåetka nije imala mnogo sreñe. Prvo sepojavilo piratsko izdaçe "Alhemiåara" u

"Svetovima", i to u prevodu sa engle-skog, a ne sa originalnog portugalskog jezika. To je izdaçe povuåeno iz prodaje, ali je zvaniåni izdavaå "Paideia"ubrzo osetio novi udar: pojavili su se fal-sifikati. Oni se prepoznaju golim okom:korice su bleðe nego kod originala, a itekst je unekoliko drugaåije prelomýen.Ko se dosetio ovog brzog sticaça za-rade, za sada je nepoznato. Izdavaå seveñ obratio MUP-u Srbije, Upravi zasuzbijaçe kriminaliteta, sa molbom dase spreåi kriminal ove vrste. "Ako seæeli", kaæe Æivadinoviñ, "moæe da se ot-

krije ko je to uradio: materijalni dokazipostoje". I zaista, izlog kioska kraj auto-buske stanice, na kome stoji znak BIGZ-

a, i daýe krasi laæni "Alhemiåar". Ãta ñepreduzeti MUP Srbije, ostaje da se vidi.Kako saznajemo u advokatskoj kancelar-iji Karanoviñ-Nikoliñ, prema vaæeñemZakonu o autorskim pravima, iz 1978.

godine, za ovu vrstu prekrãaja predviðe-na je novåana kazna.SLUÅAJ "ALHEMIÅARA": Za-

kon predviða kaznu za izdavaåa, ãtam-para i prodavca falsifikata, pa åak i zaradio-difuzna preduzeña koja na bilokoji naåin prenose informacije oovakvim izdaçima. Na privatnojteleviziji "Banker" (Niã) vrtela se i rek-lama za "Alhemiåara" koju "Paideia"uopãte nije ni dala. Prema vaæeñem za-konu, moæe se traæiti i oduzimaçe sred-stava licu ili preduzeñu za koje je falsi-fikat naåiçen. Tek, izdavaåi koji rade

poãtujuñi zakon trpe ogromne posledice:opada prodaja kçiga u koje su uloæilinovac, dok "suizdavaåi", ne plativãi ni

Iu Srbiji je moguñe obogatiti se odprodaje kçiga: to je lepa vest.Ruæna vest je da su otkrivena pi-ratska, falsifikovana izdaça ne-kih najtiraænijih naslova, koja bez

gotovo ikakvih ulagaça omoguñavajuvisoku zaradu. Nedavno je Petar Æivadi-noviñ, direktor izdavaåke kuñe "Paide-ia", skrenuo paæçu javnosti da na træiãtucirkuliãu falsifikovani primerci treñeg ipetog izdaça kçige "Alhemiåar" PaolaKueýa. I to nije jedini naslov na udarupiraterije. U izdavaåkim krugovimapomiçu se i "Ubistvo s predumiãýajem"Slobodana Seleniña, roman koji je ob- javila beogradska "Prosveta"; poemaMatije Beñkoviña "Ñerañemo se joã",objavýena u izdaçu "Oktoiha", i joãnekoliko kçiga. Zajedniåki su im vrlo

visok tiraæ i dobra prodaja na træiãtu.Kada je tiraæ neke kçige dvadesetakhiýada primeraka, kao ãto je to sluåaj sa

D E J A N

T A S I Ñ

FALSIFIKOVANA IZDANJA:Kiosk na autobuskoj stanici

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


46 VREME s 3. MAJ 1997.

autorska prava, ubiru dobit. U razgovor-ima sa tehniåkim urednicima nekolikoredakcija i izdavaåa saznali smo danema jednostavnijeg posla od falsifik-ovaça kçige: sa opremom vrednom

nekoliko hiýada maraka (solidan skeneri ãtamparska maãina) moæe se napravitigotovo identiåna kopija. Dakle, troãkovifalsifikatora svode se na troãkoveãtampe, te je i dobit neuporedivo veñanego kada se radi po zakonu.

Primera radi, kçiga "Ne verujte –proverite" Mila Dupura nema podatkeko je izdavaå, u kom tiraæu i kada jeãtampana, pa åak ni obaveznu oznakukatalogizacije u Narodnoj biblioteci. Pritom, autor je mrtav i poreklom je izPule. Ova kçiga izloæena je u najveñimbeogradskim kçiæarama, a bila je i na

nekim listama najprodavanijih kçiga udnevnoj ãtampi.O izdavaåakoj pirateriji razgovarali

smo i sa glavnim urednikom "Prosvete"Åedomirom Mirkoviñem: "Postoje dvevrste piraterije. Prva je ona prava pirater-ija – kada se iz nepoznatog izvora pojavikçiga koja veñ postoji na træiãtu. Drugavrsta piraterije su tzv. produæena izdaça,odnosno neka ãtamparija odãtampamnogo veñi tiraæ nego ãto je ugovorenosa izdavaåem. Nama (Prosveti) sedogaða da dobijemo dogovoreni tiraæ, ada se istog dana taj isti naslov pojavi nacrnom træiãtu". Na pitaçe zbog åega"Prosveta" nije odmah reagovala kada sesaznalo za postojaçe "paralelnih" iz-daça, gospodin Mirkoviñ kaæe da je vrlokomplikovano reagovati. "Nemate po-drãku preciznih zakonskih mehanizama,a pravosudni sistem je neefikasan",zakýuåuje g. Mirkoviñ.

"PARALELNA" IZDANJA: Oåi-gledno je da izdavaåe muåi ista muka:kako da zaãtite svoja izdaça u zemýigde su "balkanska pravila" jaåa i od za-konskih propisa. Nameñe se zakýuåak

da je neophodna mnogo åvrãña saradçaizdavaåa na planu autorskih prava.Udruæeçe izdavaåa i kçiæara veñ pos-toji, meðutim, kako kaæe Æivadinoviñ,"ne zna se åime se oni bave, sem organi-zovaçem sajma". Sistem "samozaãtite",numerisaçem kçiga ili posebnim naåin-om ãtampaça, efikasan je, ali ne ot-klaça problem, jer je klima za ãireçeizdavaåke piraterije vrlo povoýna. Obanaãa sagovornika, i gospodin Æivadinovii gospodin Mirkoviñ, istiåu da su meðuglavnim zaãtitnicima piraterije – akviz-iteri. Oni su, po miãýeçu Æivadinoviña,

potpuno nepotrebni na putu kçige od iz-davaåa do åitaoca "Ovako kako danasrade, u veñini sluåajeva, oni su potrebni

jedino sebi samima ili pira tima", kaæeÆivadinoviñ. I zaista, svuda se u svetukçige kupuju u kçiæarama ili kataloãki.Kçiæare je lako kontrolisati, dok seakviziteri åesto bave i trampom kçiga,

te je poreklo odreðenog naslova potpunonepoznato. To je najprohodniji put zasve falsifikate, pogotovo ako se ima uvidu da akviziteri åesto meçaju svoje"radno mesto". Poznata je stvar da se uizdavaåkom poslu, to vaæi barem za onekoji rade "po zakonu", sve plaña un-apred: i autor, i prevodilac, i ãtamparija,i reklama. Dakle, onome ko je sve toplatio nikako ne ide u korist da svojenaslove trampi za neke druge, sem ukoli-ko mu neko drugi nije platio sve te troãk-ove (bila to dræava ili politiåka stranka).A ýudi "sa tezge", "snabdevaåi" i "pro-

ducenti" piratskih izdaça sigurno nehaju za kodekse.PIRATSKI KANALI: Joã jedan fe-

nomen, koji je sa ovim prvim u "bra-tskoj" vezi, jeste izdavaçe, prevoðeçestranih kçiga bez odobreça nosioca au-torskih prava. Prema Bernskoj konven-ciji, åiji smo i mi potpisnici, autor iz ze-mýe potpisnice ove konvencije ima udrugoj zemýi ista pava kao i domañi au-tor. Naãi izdavaåi koji sve svoje obavezeplañaju uredno "penalizovani" su vi-sokim cenama autorskih prava, koje seza bestselere kreñu od 8 do 12 procenataod prodaje. Tako visoke cene posledicasu nepovereça koje strani izdavaåi gajeprema jugoslovenskom træiãtu. Buduñida je strancima vrlo komplikovano daprate "piratske kanale" po Jugoslaviji,oni se obezbeðuju podiæuñi cene autor-skih prava.

Advokat Dragan Karanoviñ, koji sebavi ovom problematikom, kaæe da munije poznat sluåaj da se neki strani iz-davaå angaæovao u hvataçu jugo-slovenskih falsifikatora. To je, unekoli-ko, i razumýivo kada se ima u vidu da jenaãe kçiæarsko træiãte vrlo malo, te sto-ga i ne preterano interesantno. Najveñitiraæi u Jugoslaviji dostiæu tek nekolikodesetina hiýada. Inostrani vlasnici autor-skih prava nisu reagovali ni kada su u pi-taçu bili kompjuterski programi ili fil-movi, ãto je neuporedivo profitabilnijizanat od izdavaãtva. Po miãýeçu Åe-domira Mirkoviña, problem piraterije ñese zaoãtriti tek poãto se popravi opãteekonomsko staçe.

Jedno je sigurno: ovakvi kakvi smo,teãko moæemo i da se pribliæimo raz-vijenom svetu. Ako nas, kojim sluåajem,

prime u druãtvo – morañemo prvo da sedobro okupamo. s

KRSTA POPOVSKI

Kçiæevnost:Novi srpski krimiñ

Meta†kcijeTemat "Reåi" okuplja autoreåija se imena vezuju za novu

srpsku prozuko za film kaæu da je "viãe odæivota", literatura je do sada bila"maçe" od çega; naravno, reå je A

samo o nedostatku (domañih) krimiña naovdaãçem kçiæevnom træiãtu i, s drugestrane, o nesumçivoj "hiperprodukciji"kriminalne prakse u æivotu. Izgleda da supisci, napokon, odluåili da uzvrateudarac. Vasa Pavkoviñ i Dejan Iliñ poz-vali su, u ime redakcije kçiæevnog me-seånika "Reå", nekoliko desetina do-mañih pisaca da napiãu pripovetku u

maniru kriminalistiåkog æanra. Prvi deoprikupýenih proznih tekstova objavýen je u aprilskom (trideset i drugom) broju"Reåi", pod nazivom "Na tragu – srpskakrimi-priåa", i åine ga radovi trinaestoroautora preteæno mlaðe i sredçe genera-cije, pripadnika "nove srpske proze"afirmisanih tokom osamdesetih, meðukojima su Zoran Ñiriñ, Ðorðe Pisarev,Ljubica Arsiñ, T. H. Raiå, Vasa Pavk-oviñ, Saãa Radoçiñ, Vule Æuriñ i drugi.Drugi "kontingent" domañeg krimiñabiñe objavýen u majskom broju "Reåi".Tako su prireðivaåi ovog temata, koji ñeprerasti u zasebnu kçigu koja treba dase pojavi na træiãtu do jeseni, ponovilipostupak uspeãno primeçen prilikomsastavýaça "Åudne ãume – srpskeerotske priåe". Dejan Iliñ, jedan od ured-nika "Reåi" i prireðivaåa ovog temata,objaãçavajuñi u razgovoru za "Vreme"okolnosti u kojima je temat nastao, kaæeda su potencijalne autore "vrbovali" uvreme graðanskog protesta, i da su skorosvi govorili: "To je odliåna ideja, ali nemogu sada, previãe sam zauzet ovim ãtose deãava"; ipak, kada su se ulice ispraz-

nile, poåeli su da pristiæu tekstovi, iodaziv je bio joã boýi nego za panoramusavremene erotske priåe. Prireðivaåi su

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



pozvali isti broj autorakao i prethodnog puta, alisu sada dobili viãe priåa,ãto znaåi, po Iliñevim reåi-ma, da je ova tema bila

(joã) podsticajnija. Nije niåudo – kakva vremena,takva i tematika...

URBANI REALISTI:Za razliku od "Åudne ãu-me" u kojoj su (gotovo)ravnopravno uåestvovalisavremeni pisci svih gen-eracija i poetika, primetno je da su "Na tragu" uglav-nom bili kçiæevnici åijase imena asocijativno ve-zuju za "postmoderno sta-çe" srpske proze osam-

desetih i devedesetih, kaoi mladi urbani realisti (je-dan kritiåar je çihovuprozu definisao kao "pre-formulisani realizam")poput Zorana Ñiriña, Sr-ðana Vaýareviña (u dru-gom nastavku) ili VuletaÆuriña. Objaãçavajuñi ta-kav izbor, Dejan Iliñ kaæeda je motiv prireðivaåabio taj ãto su upravo takvipisci najboýe savladaliformu – iako su, veñinom, poåiçali kao

radikalni eksperimentatori, ovladali surazliåitim formama kçiæevnog izraza, teim ni kriminalistiåki æanr nije dalek,iako se malo ko meðu çima do sadabavio prozom koja sadræi vidnije ele-mente krimi-æanra. Kada jednom sav-ladaju zanat, mogu sebi da dopuste i dase poigravaju æanrovima i formama. Nakraju krajeva, u çihovu åitalaåku kondi-ciju barem ne treba sumçati, ãto nijetako nesumçivo kod sledbenika kçi-æevne ãkole koja æanr dræi "trivijalnim":ãta je to u poreðeçu sa sagama o "tra-giånoj sudbini i neuporedivoj veliåininaãeg naroda"...

Iz nekih razloga, u srpskoj kçiæe-vnosti je slabo uspevala æanrovska prozate vrste, barem kada je u pitaçu estetskivredno spisateýstvo; bilo je usamýenihprimera, poput nekih kçiga BorislavaPekiña ili "Astragana" Dragana Velikiña,ali nije bilo znaåajnijih pisaca koji su sesistematski i kontinuirano bavili krimi-ñem, poput Pavla Pavliåiña, Gorana Tri-busona, Antuna Ãoýana (pod pseudoni-mom) ili Nenada Briksija u hrvatskojkçiæevnosti. Samim tim, nije bilo ni to-

liko kritiåko-teoretiåarske percepcije iprakse, kakvu su u Zagrebu sustavno ga- jil i Igor Mandiñ ili Pavao Pavliåiñ

(doduãe, kçige çihovih izabranih tek-

stova o æanru su objavýene baã u Beo-gradu – Mandiñevi "Principi krimiña" u"Mladosti" 1985, a Pavliåiñeva "Sve ãtoznam o krimiñu" u "Filipu Viãçiñu" olu- jne 1991...). Naravno, Srbi su imali Fre-derika Eãtona (krãtenim imenom MitarMiloãeviñ, sluæbenik iz Novog Sada), samegapopularnim roto-serijalom "Lun,kraý ponoñi", ali to je ipak produkcija"na kilo".

STVARNOST: Radça ubedýive ve-ñine pripovedaka objavýenih u prvomdelu "srpske krimi-priåe" deãava senegde po belom svetu, u mestima i okol-nostima tipiånim za angloameriåkuprodukciju ovog æanra; Dejan Iliñ kaæeda je drugi deo, koji ñe se pojaviti u"Reåi" sredinom maja, preteæno okrenutnaãoj aktuelnoj stvarnosti, i da su piscipoput Mihajla Pantiña ili MileteProdanoviña inspiraciju naãli na beo-gradskim ulicama. Uostalom, svako kre-taçe ovim gradom nosi moguñnost (ili jetaånije reñi: opasnost) da vas neko, i pro-tiv vaãe voýe, "inspiriãe". Iliñ ipaksmatra da su, u celini gledano, uz izuzet-ke sa jedne i druge strane, literarno us-

pelije one priåe koje se dræe dalekih iliimaginarnih lokacija i situacija, ali i dasu sve priåe smeãtene ovde i sada znaåa-

jne i vredne paæçe, kolikokao literarni tekstovi toli-ko, ili joã viãe, i kao drago-ceni dokumenti jednogvremena. Iliñ istiåe priåu

Zorana Ñiriña "Tajna ne-stalih rendæera" kao primerestetski uspelog ostvareçaåiji protagonisti se ne zovuDæek i Dæim nego Vujica iDragiça Tripkoviñ, ObradStojkoviñ, Jovan Topaloviñitd, svi, naravno, æiteýi mi-tskog Ñiriñevog Niãvila,glavnog grada JuænePruge...

DOBRA ZABAVA: Natragu reåenice iz kratkoguvodnog teksta dvojice pr-

ireðivaåa: "Nije nemoguñeda okolnosti u kojima nas-taje savremena srpska pro-za podstaknu obnovu in-teresovaça naãih pisaca iåitalaca za ovaj inaåe pop-ularni æanr", Iliñ kaæe da je"Na tragu", izmeðu osta-log, neka vrsta reakcijekçiæevnog sveta na "ovusituaciju" u kojoj kriminalproæima sve sfere stvar-nosti. Veñina priåa je ipak

metafikcionalna i predstavýa svojevrsno

postmodernistiåko repliciraçe æan-rovskoj lektiri. U tom kontekstu trebapomenuti i priåu Vase Pavkoviña"Zamiãýeni Gudvin", Pavkoviñevo "do-pisivaçe" Reksa Stauta i çegovog kult-nog Nera Volfa, inaåe junaka "Vremenauæivaça" iz proãlonedeýnog "Vreme-na". Usput budi reåeno, dole potpisaninovinar je, pod pretçama i ucenamabrojnih fanatiånih i moñnih oboæavalacamasivnog privatnog detektiva, prinuðenda na ovom mestu precizira da se Volfo-va "sklonost kapýici" odnosila samo napivo...

Ako nam je stvarnost u dræavi jednogtakoðe "visokotiraænog" prezimeçakaautora "Luna, kraýa ponoñi" kriminalna,logiåno je da nam je potrebna i kçiæe-vnost kriminalistiåkog æanra. Dok krim-inal cveta a kriminalistika vene, "krimiñ"moæe bar da nam pruæi neãto dobre za-bave u sveopãtoj nesreñi. Naravno, bila"realistiåka" ili "metafikcionalna", ovakçiæevna produkcija uvek pripada "fic-tion" æanru. Jer, kao ãto je znao i govor-io Æan-Pjer Melvil, autor najboýihevropskih filmskih krimiña, kriminalci su

u stvarnom æivotu banalni i dosadni. Odetektivima da i ne govorimo. s

TEOFIL PANÅIÑ

INSPIRACIJA NA BEOGRADSKIM ULICAMA: Odgovor æanrovskoj lektiri

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


48 VREME s 3. MAJ 1997.

FILM: "ZAUVEK MOCART"

Godarovskopropovedniãtvo

an Godar je svojim novim filmom"Zauvek Mocart" otiãao daleko odæanra "ratnog filma", mada jedna

od åetiri çegove polifonijski tretirane,isprepletene priåe govori o ratu u Bosni.Niste zapravo ni sigurni da li su te åetiripriåe (åina, stava) povezane ili samostalne,dok ih gledaoåeva interpretacija nekako nepoveæe. Povezuje ih i "vodeñi" lik rediteýakoji uspeva da se provuåe kroz sve åetiriceline. On u ovoj filmskoj priåi zapravopriprema film, koji se stopira zbog proble-ma sa izborom glumaca, a zatim pomaæeneñaku oko pripreme za postavku Miseo-

vog komada u Sarajevu ("Igra ýubavi i po-tere u Sarajevu"), da bi pobegao kada seglumci na putu naðu u vrtlogu bosanskograta. Rediteý pokuãava da dovrãi film kojizastaje ponovo na problemima glume: jed-na glumica ne uspeva adekvatno da izgo-vori reå "da". Stoga mu ne preostaje niãtadrugo do da se prepusti sluãaçu Mocarto-vog koncerta...

U svom naroåitom æanru "ludaåke"narativne logike, Godar (po prirodi svogduha) esejizira sve åega se dohvati do ide-ologizacije, sreñom primarno umetniåke,estetiåke, u åijoj funkciji su ostale ideologi-zacije zahvañene materije sekundarne,raåunajuñi i politiåku ideologizaciju Bosne,te se doæivýavaju neobavezno, uprkos Go-darovom "propovedniãtvu". Obaãka, Bos-na je tu deo ãire ideoloãke interpretacijeEvrope, u kojoj Godar vidi glupost na delu,tragiåki haos, sliåan evropskim prilikamaiz tridesetih godina. No, primaran je tem-atski kostur filma koji generiãe narativnustrukturu: pozoriãte-rat-film-muzika.

Podraæavaçe je kod Godara usmerenona "æivot", ideoloãki movitisanim listaçem"partitura" (akcionih æivotnih sekvenci), u

ranoejzenãtajnovskoj tradiciji (åiji je Godarvaýda jedini pravi naslednik). Gluma jenajveñi protivnik umetnosti (filma, æivota),

te je redukovana na akciono kretaçe kojeznaåi neãto pre nego ãto proizvodi identi-fikaciju, koju liåno poãtujem, iako nisam unaroåitoj polemici sa Godarom, jer kroznapeto deãifrovaçe priåe (primarna ak-tivnost gledaoca Godarovog filma) probijaipak minimalistiåka (utoliko i naroåito le-gitimna) identifikacija, do emocije koja jenarativno zasnovana. Ne-antinarativac, uosebujnoj narativnoj poetici, Godar identi-fikaciju podupire godarovskom rediteý-skom/dramaturãkom "kompozicijom",

Bosna se u ovom filmu prikazuje kao deo ãire ideoloãke interpretacije Evrope, u kojoj Godar vidi tragiåki haos i glupost na delu

Æ

koja ga afirmiãe kao autora disharmonije(uvek sam se pitao ima li Godar uopãte slu-ha?!). No, kakve veze sva Godarova muz-iåka ideja ima zapravo sa Bosnom? Ona jesimbol rata kao dekadencije umetnosti,voðenog od loãih glumaca, koji se upliñu u

mreæu sopstvene loãe partije. Na ratnojsceni parodijski nepovezanih eksplozija,zarobýavaça, maltretiraça, ubijaça,emocije probijaju i kroz ulovýene replikekoje autentiåno proleñu kroz kadrove, kak-va je recimo "Ne mrdaj!", ili kroz off-prenos fudbalske utakmice, koji evociraproãlost (sportskih ratova izmeðu CrveneZvezde i Partizana, da ne pomiçemo Di-namo i Hajduk). "Nedostaje nam", naime,Radivoje Markoviñ... s

MILOJE RADAKOVIÑ

KÇIGE: "PREÑUTANA SRBIJA"

zbiýne izdavaåke kuñe u Nemaåkoji Austriji objavile su tokom protek-lih pet godina nekoliko kçiga –

zbornika tekstova naãih ili stranih autora –

åiji su autori pokuãali da predstave istor-ijsku i kulturoloãku pozadinu graðanskograta u Jugoslaviji i çegove tekuñe mani-festacije. Zbornik "Preñutana Srbija"Klagenfurt/Salcburg: Vizer, 1997. izaãaopre mesec dana u izdaçu austrijske iz-davaåke kuñe Vizer, predstavýa jedantakav prilog rasvetýavaçu balkanskih pril-ika, ali u odnosu na pomenute kçige, izd-vaja kao samosvojna pojava.

Ovaj zbornik radova ima ambiciju dapredstavi "drugaåije", antinacionalistiåki ipacifistiåki opredeýena miãýeça u Srbijitokom proteklih godina rata. U çemu su

sabrani tektovi jugoslovenskih autora (sa jednim izuzetkom) – umetnika, nauånika inovinara. Atribut koji stoji u naslovu,

naime "preñutana", govori o primarnojfunkciji ove kçige: çime se istiåe åiçeni-ca o viãegodiãçem ignorisaçu "drugaåije"Srbije i iskazuje namera da se popunipraznina u dosadaãçoj informisanostimeðunarodne javnosti o çoj. Prireðivaåkçige Irina Ãlosar konstatuje u predgovo-ru da su alternativni naåini politiåkogmiãýeça u Srbiji, dakle oni koji se ne zas-nivaju na nacionalistiåkim ideologijama, umeðunarodnoj javnosti ili preñutani, iliokarakterisani kao marginalni. Na taj naåin je ne samo u medijima veñ i u zvaniånojpolitici i svakodnevnom æivotu te javnostipreuzet naåin razmiãýaça nacionalista,buduñi da je sloæena slika o graðanskomratu nadomeãtena jednodimenzionalnompodelom na dobre i zle.

Drugo znaåeçe atributa sadræanog unemaåkom naslovu kçige, naime "uñut-kan", ukazuje na to da je "drugaåija" Srbi-

O

Glasovi za buduñnost Zbornik predstavýa dragocenu informaciju o kritiåkom miãýeçu u Srbiji

ÅETIRI PRIÅEO RATU:Æan Lik Godar

Reå kritike

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



ja, pored toga ãto je van svojih granica bila"preñutana", kod kuñe bila "uñutkivana"razliåitim metodama. U tom smislu ovajzbornik predstavýa dokument – kao ãto sekonstatuje u uvodu – o civilnom otporu u

Srbiji, i ujedno odaje priznaçe ýudimakoji su imali kritiåku sposobnost i moralnuhrabrost da se tokom godina rata oduprupritisku nacionalistiåkih ideologija. Pod-naslov kçige "Glasovi za buduñnost"sugeriãe da upravo tu leæe idejne snagekoje bi Srbiji mogle doneti boýubuduñnost.

No, Irina Ãlosar podseña na to da je ovakçiga protivna kako olakom osuðivaçuSrbije, tako i çenom olakom rehabilito-vaçu.

Prvi jaåi signal pruæaça ãanse da se Sr-bija, ukýuåujuñi i "drugaåiju Srbiju", pred-

stavi austrijskoj javnosti bio je simpozijum"Beli grad", odræan u junu proãle godine uBeåu. On je imao ambiciju da prikaæeobrazovaçe, nauku, kulturu i sredstva jav-nog informisaça u Beogradu. Kçiga"Preñutana Srbija" nastala je u saradçi saovim simpozijumom, tako da sadræi deotekstova koji su povodom çega pisani.Meðu dvadeset i sedam autora, u kçizi senalaze radovi Obrada Saviña, RankaBugarskog, Dragana Velikiña, StojanaCeroviña, Drinke Gojkoviñ, Ivana Åolov-iña, Vesne Peãiñ i drugih.

Kçiga je podeýena na tematske de-

love, koji obuhvataju prikaz alternativnogsveta Srbije uopãte, zatim odnos rata imedijske politike, obrazovaça i kulture,potom odeýak o ulozi æena tokom rata, kaoi odeýak o znaåaju prerade proãlosti zabuduñnost. Ovako nastala celina ne pred-stavýa sistematsku analizu alternativnihnaåina miãýeça u Srbiji, niti sistematskiprikaz aktivnosti organizacija u okvirukojih su eventualno delovali çihovi zas-tupnici – ãto se od forme zbornika ne moæeni oåekivati – ali zato mnogostrukost parci- jalno obraðenih problema pruæa uvid unaåin razmiãýaça o ratu i fenomenimanastalim sa ratom. Stoga se za ovu kçigumoæe reñi da predstavýa dragocenu infor-maciju o kritiåkom miãýeçu u Srbiji.

Promocija kçige bila je ambicioznokoncipirana. Odræana je u austrijskom par-lamentu, uz prisustvo politiåara iz koali-cionih partija socijalista i narodçaka(ukýuåujuñi Kurta Valdhajma i AlojzaMoka), i brojnih novinara. Promocijakçige shvañena je kao prilika da se pred-stavi "drugaåija" Srbija, te su goãñe VesnaPeãiñ i Marina Blagojeviñ govorile o pro-testima u Beogradu, koji su se sreñno pok-

lopili sa izlaskom ove kçige i predstavýa-li oåigledan dokaz da u Srbiji postoji i duhdrugaåiji od onog koji je tokom godina rata

bio prikazivan. Trenutna klima radoznalos-ti da se sazna neãto viãe o tom fenomenudobra je psiholoãka pretpostavka da ovajzbornik neko eventualno i proåita.

Lojze Vizer, izdavaå kçige, potvrdio je

svoju dugogodiãçu ureðivaåku politikupredstavýaça alternativnih naåina miã-ýeça sa podruåja od sredçe do jugois-

toåne Erope. Kao i sve kçige u çegovomizdaçu, i ova je briæýivo dizajnirana.Sedam razliåitih jarkih boja za sedam slovareåi "Serbien" sugeriãe i vizuelno pokuãajkorekture jednobojne slike o Srbiji, koja je

do sada preovlaðivala u meðunarodnoj javnosti. s

KATARINA VEÃOVIÑ

IZLOÆBE: LONDONSKA SAÅI GALERIJA

Adrenalinski zaåin Izloæbu Fione Re i Gerija Hjuma prati senzacionalan uspeh

rva ovogodiãça postavka u london-skoj galeriji Åarlsa Saåija otkriva zna-åaj rada dvoje mladih engleskih slikara

koji su tokom devedesetih zauzeli uoåýivamesta u savremenoj likovnosti. Nakon ovepostavke postalo je jasno da liånosti kakve suDemijen Hirst (sada veñ åuvene raseåeneæivotiçe u staklenim vitrinama), Sara Lukaã(samoispitivaça kroz okruæujuñe pred-mete), Mark Kvin (rad sa sopstvenomkrvýu ili ostalim telesnim teånostima),braña Åepmen (s grotesknim, amalgami-sanim porno-lutkama), ili slikarstvo kojenude Fiona Re i Geri Hjum – sublimiraju

duh razvijene civilizcije.METEOROLOÃKA KARTA: Fi-ona Re u serijama neimenovanih, uglav-nom pravougaonih uýa na platnima ciýana otkrivaçe kontakta i prañeçe izrazitodinamiånog repertoara apstraktnih "sas-tojaka". Zbivaça ili kretaça takve dina-mike sprovedena su koloristiåkim "praskom"koji izbija iz osobenog razmeãtaça znakova,asociranih åvoriãta, prolaza ili zasiñenih po-druåja skoro svake od çenih slika. Oblici kojise pojavýuju ili ponavýaju stvaraju æiv dija-log emocionalnog komeãaça, u åemu kritiåar"Time Outa" Sara Kent uoåava "nervoznu en-

ergiju crtanog filma. Naslikani dogaðaj pod- jednako moæe da bude kosmiåki (pad ko-mete), mikroskopski (spermatozoid koji ul-eñe prema nukleusu jajaãca), ili segmentdomañe atmosfere (svaða za stolom)". Åestmotiv kruga, koji dominira slikama sa ogrom-nih belih zidova Saåi kolekcije ima mnoge di-menzije i znaåeça – od planete, CD diska,pilula ili bombona, jer slikarka o svojim no-vim delima kaæe: "Generalizacije nisu dobre.Stvari nisu izolovane – ovo je kultura monta-æe. Åak se i izjava moæe prepoznati samo uodnosu na ono pre i ono posle. Zato se i ob-

jaãçeçe ovih slika meça od trenutka gde

ste..."TEÆINA POVRÃINE: Reåi Gerija Hju-ma da je "povrãina sve ãto ñete od mene dobi-

ti" koja se åesto citira pri predstavýaçu çe-govog slikarstva, reåito otkriva glavnu karak-teristiku çegovog postupka. Ogromne pov-rãine slika izvedene su izrazito debelim slo-

jem lak boje. Podseñajuñi na polaristiåku pre-glednost, çegove uveñane siluete ili konturecvetova i liãña date su principom uveñavaçaulazeñi u sferu plakatskog dejstva. Oåigledan

je uticaj reklama i pop-arta, ali i najdirektnijihpovoda druãtvene i psihiåke stvarnosti. Poslepoveñanih dimenzija koje se narcistiåki og-ledaju kao Rorsahove mrýe, Hjum uleñe uvrevu aktuelnih britanskih preispitivaça re-ligijskih sadræina, koje sugeriãu dæinovskeãake sklopýene u molitvi. Retrospektivni pre-

gled na prethodnu fazu daje na izloæbi i deko-rativna podloga simboliåke osnove: sve slikes poåetka decenije raðene su na istovetnomokviru dimenzija dvokrilnih bolniåkih vrata skruænim prozorima standardizovanim zabolniåke hodnike. Vrata poput velikih panelarazliåito obojena ili lakirana do najviãeg mo-guñeg "ogledalskog" sjaja, praktiåno nemo-guñeg za fotografisaçe, odaju atmosferumuåne svakodnevice. Hjumove povrãine up-uñuju na pomereno znaåeçe i ironijsku ot-vorenost jednog uzdræanog ali drskog gesta."Gestovi su izraæavaça postojaça, a krozgestikulacije åitamo kako neko postoji", na-

pisao o savremenoj sceni uticajni filozof Vilem Fluser. s

NIKOLA ÃUICA

P

OGROMNE POVRÃINE PREMAZANE LAK BOJOM:Rad Gerija Hjuma

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


50 VREME s 3. MAJ 1997.

Umetnost i moguñnost novog

Planetarna sudbinaKao ãto je besmisleno reñi da je umetnost predstava olepom, joã besmislenije je tvrditi da umetnost

odraæava vreme

modistkiçu da joj na-pravi neãto joã novije.

Ova joj je odgovorila:"Novo ne postoji, gos-poðo, osim onoga ãto je zaboravýeno". Ovaanegdota je pouånadanas kada su pronala-zaãtvo, opsesivna æud-ça za novim tehnologijama, finansijs-ka moñ i vrtoglavo realizovaçe utopi- ja uåinili da se ideja progresa i potrebaza novim ukazuju kao jedina svrhaæivýeça i opstanka na planeti, pa seåini da je sve ãto je ostalo od starih civ-ilizacija i od dva milenijuma modernog

sveta veñ zaborvýeno. Zbog toga se sveåeãñe postavýa pitaçe novog i u umet-nosti. A ovo pitaçe je utoliko znaåa- jnije jer neminovno postavýa jedno joãvaænije – pitaçe suãtine i tajne umet-nosti.

Jesenas je, na primer, objavýenonekoliko tekstova o Oktobarskom sa-lonu i Memorijalu Nadeæde Petroviñ ukojima su izraæena dva opreåna mi-ãýeça: jedno daumetnici i çihovadela treba da buduu "duhu vreme-na", da çihoveideje treba da na-preduju sa napre-tkom u drugimoblastima duha,da donose neãtonovo ãto bi bilo uduhu ideje pro-gresa; i drugo, daumetniåka dela,koja nastaju iz æu-dçe za novim posvaku cenu po-

staju pomodna idovode u pitaçesve ãto je u umet-nosti veñ stvorenoi ãto predstavýastubove ýudske imaginacije, åimeprekidaju vezu sa tradicijom i poriåukontinuitet ýudske civilizacije.

U situaciji u kojoj je åovek potpunozaokupýen idejom progresa (o åemuse govori od V. Solovjova do Fuka- jame), ova pitaça, i eventualni odgo-vori na çih, od neproceçivog suznaåaja za savremeni svet. U çima je

saæeta ideja o planetarnoj sudbini, ali io sudbini svih åovekovih namera, pot-

icaja, strahova i nada.Sasvim je normalno da se od umet-

nosti i danas oåekuje da bude najsmelijau svom vremenu, da prva nagovesti i ot-krije obris novih svetova, novih vibraci- ja i novih odnosa u tim svetovima; od çese oåekuje, takoðe, da prva pokaæe

"novo odelo". Ali, iskustvo one modist-kiçe dovoýno je da nas uveri da se izaovog ubeðeça ne moæemo potpunosakriti i sa çim poistovetiti.

Naravno da se ne moæe osporavatisloboda shvataça umetniåkog dela i çe-govog mesta u svom vremenu, ali tebapodvuñi da tajna umetnosti nije u tomeda li ona prati aktuelna zbivaça, nego utome da ih stavi u kontekst opãtih ýud-

skih zbivaça. Njena uloga nije da se po-dredi vremenu, nego da se izdvoji iz vre-mena; ne da daje odgovore na svakod-nevna pitaça, nego da ih postavýa uonom gogenovskom smislu: ko smo,odakle dolazimo, kuda idemo? Umetnostne mora da ide u korak sa vremenom,ma koliko se sluæila svim onim ãto jojvreme u kome nastaje nudi; ona i u toj

situaciji moæe da ide nasuprot vremenu,moæe da ga uspori, da ga ospori, pa åak i

da ga zaustavi.Ako poðemo od

shvataça da je umet-nost veza izmeðu åo-veka i ontoloãkog,

dakle metafiziåkog(kao ãto je to naroåitoizraæeno u muzici, naprimer), onda umet-nost nadilazi vreme.Umetnost je ruka koja åoveka izvlaåi iz

vremena, iz istorije, iz prolaznog, ipostavýa ga u Kosmos. U çoj se, kaou nekakvom mikrouniverzumu, vre-me pretvara u veånost, a åovek postaje mikrokosmos, stub sveta i æivota.

Danas mnoge stavove o umetnostinije lako ni braniti ni osporavati, jer se

ýudski æivot iz dana u dan usloæçava,meça se åovekova vizura i otkrivajunovi svetovi. Neretko su, u istorijiåoveåanstva, upravo umetniåka delapodupirala te promene, ali to nijeobavezno znaåilo da su se ona odræalai kao estetski vredna.

Ideje danaãçih likovnih umetnikaidu do ukidaça slike, ali i dotle da senajavýuje ukidaçe same umetnosti. I

jedno i drugo jemoguñe. Ali, timeumetnost, po cenuda i nestanak um-etnosti bude ume-tniåko delo, neñepromeniti svojusuãtinu. Nije isk-ýuåeno da ñe se uåovekovom svetusve izmeniti, ali tone znaåi da ume-tnost neñe ostationo ãto ga veåitopita ko je on, onoãto ga podseña da je kosmiåko biñe,

ãto ga, vrañajuñiunazad, ne vuåenapred.

Na velikuåovekovu sreñu,

umetnost ne daje odgovore. Ona post-avýa pitaça. Samim tim, umetnostnije optereñena progresom, tomopsesijom danaãçeg sveta.

Kao ãto je besmisleno reñi da jeumetnost predstava o lepom, joã be-smislenije je tvrditi da umetnostodraæava vreme. Tajna umetnosti is-tovetna je tajni samog æivota – ona

nas nadilazi. sBRANKO KUKIÑ

UMETNOST NIJEOPTEREÑENA PROGRESOM:Postavlanje radova na Memorijalu

Nadeæde Petroviñ

G O R A N K A M A T

I Ñ

Gladna novog, Ma-rija Antoaneta jezamolila svoju

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



Kod svetskih standarda.Paæýiviji posetilac ovih izloæbi uoåiñe

perfekciju obrade drveta, metala, stakla i os-talih brojnih i zahtevnih materijala. Akovam treba maestralno lepýeçe itisona, nañi

ñete svog åoveka.Oåaran i zahvalan, åestitam poãtenim

zanatlijama predstojeñi praznik Svetog Josi-pa Radnika (ex 1. maj).

(ÅITAOÅE, POZOR!!! AUTOR SA-MO ÃTO SE NIJE UOZBILJIO!!!)

Jedino ãto u svemu ovome zabriçava jest moguñnost da naslov teksta ovde mno-gozlostavýane gðice Martiñ treba da znaåida nam ovaj komplet izloæbi odista demon-strira kako izgleda/treba da izgleda to "mis-liti umetnost".

Uslovi su bili idealni: ozbiýan novac, za-data tema podsticaj-na (vaýda ne samoza okorele ýubiteýe"kriminalnih" roma-na i filmova). Preo-stalo je samo da se"misli umetnot". Za-rad novosteåene oz-biýnosti odustajemod razrade naslovakoji sam odbacio.PREDEO S TIK-VAMA (PRAZN-IM, POKONDIRE-

NIM I OSTALIM).Tu smo suoåenisa onim klasiånim anezgodnim ILI-ILI.

Ili su umetnicilakomisleno "misliliumetnost", pa plitkosmislili; ili su razmi-ãýali duboko i na-porno, lobaçe surosile graãke znoja,pa opet isti visokote-

hnoloãko opremýeni pliñak.Treñeg nema.

Ipak – dræeñi se zadatog æanra i daovaj film ne bude skroz noir – plastiånomæutom trakom kojom policija preåi pristuppopriãtu zloåina ogradimo one koji suovoga puta smislili izvrsne ili bar efektneradove:

Todosijeviña, Ivana Iliña, Milicu Tomiñ iDragana Srdiña, kao i iz arhive izvaðene fo-tografije Æivadinoviña Bora i nekolicinestranih autora.

Za antipode je svojevremeno smiãýenaohrabrujuña eksportna parola

ART IS EASY.Nju bi trebalo dræati na visokoj polici.

Kao otrovne lekove. Van domaãaja dece(svih uzrasta). s

BRANKO VUÅIÑEVIÑ

postmodernim (?) naåelom POSTOJI JEDI-NO ONO ÃTO SE NOSI OVE SEZONE),dakle, za takav mesec jedino beznadeænabudala od pesnika-bankara moæe da napiãe"april je najsuroviji mesec". Mnogo on zna.

Baã u aprilu SRPSKA umetniåka scenaporavnala se sa ne-davno nepromiãýe-no blañenim viso-kotehnoloãkim ni-voom Specijalnih jedinica Ministarst-va unutraãçih pos-lova RepublikeSRBIJE. Ima nade:teritorija visoke te-hnologije u SRBIJIse proãirila, SRPS-KI proãireni medijisu se mupizirali.

Na promiãýenoelegantan naåin ov-aj tehnoloãki skokdemantuju zlobnuskepsu s kojom suneverne Tome do-åekale novogodiã-çu najavu predse-dnika Miloãeviñada ñe 1997. biti go-dina reformi. Poåe-lo je, poåelo!

Imajmo na umu: u svom PR nastupu,gospoðica Martiñ je bila inhibirana uvek pri-

sutnim baukom tzv. sukoba interesa kojimzlonamernici pokuãavaju da inhibiraju i zla-toustog g. Mirka Marjanoviña (za neupuñe-ne: likovni kolekcionar, poãteni, te otud neu-plaãeni radnik, predsednik Progresa i direk-tor Vlade). Buduñi åovek stamene graðe ispore ali dostiæne misli, i uz to maåo tip, uprijatnoj meri, g. Marjanoviñ se ne da tektako inhibirati izmiãýenim straãilima.

Fragilna i orhidejski senzibilna, gospoð-ica Martiñ je samim tim bila sputana u is-tovetnoj nezahvalnoj situaciji, te je reklam-no nizaçe komplimenata prekinula malteneu pola reåi.

Minimum dæentlmenskog ponaãaçanalaæe da je, koliko god neuko, odmenim.

Gde smo ono stali?

ako je zamisliti likovnu kritiåarkuVremena (vidi: "Misliti umetnost", uproãlom broju) kako, proãetavãi

kroz viãedelnu Godiãçu izloæbu Centra zasavremenu umetnost Fonda za otvorenodruãtvo, potiãtena dolazi kuñi, sipa miriã-ýave soli i uýa u toplu vodu, prepuãta se çi-hovom kombinovanom, uvek blagotvorn-om dejstvu.

Ali: voda se hladi, a potiãtenost se nerasprãuje. Vreme neumitno åeka. U kupatilune lebde samo åestice miomirisne pare, tu jei paniåna napetost okrutno dosuðena hiåko-kovskim plavuãama. (Da odmah predupre-dim eruditsku polemiku o farbama za kosu:znam, licemerni åitaoåe, bliæçi moj i brate,da trenutna frizura gospoðice Martiñ vuåena riðkasti ãtih, ali je ona u mojim mislima idaýe blondina. Setite se – a ko bi mogaozaboraviti? – sliåne dvojnosti Kim Novak u

Vrtoglavici.)I – onda – nova ãarmantna engrovska"scena pogleda": gospoðica Martiñ gipkoiskaåe iz kade i mazno ãapne (dame se nederçaju kao antiåki uåeçaci u otrcanimanegdotama): Eureka!!! Elegantno ñemozaobiñi (uvek opasna) liåna miãýeça. Ustisci, spas je ono ãto se u jednoj moñnojameriåkoj industriji zove publicity handout .Provereni recepti su najboýi.

U tom holivudskom Public Relationssnu na javi stvari ovako stoje: umestoolovåice (srp. plajvaza) najzad imamo vid-eo, audio, Internet, dignitet, tehnoloãku pis-

menost, objektivnost, jedinstveni umetniåkiprojekt, interæiri, interpriznaçe, interakciju,visoke profesionalne kriterijume, izuzetankvalitet, sjajno osmiãýenu postavku... (Sveiz reklamnog letka iste gðice, koji jeneoprostivom greãkom redakcije objavýenu rubrici "Reå kritike". Da je meðu oglasi-ma, gde mu je i mesto – ne bi stvaraozabunu).

Nenadano, depresivna zidna åråkarijaPROLEÑE JE A JA SAM U SRBIJI kao daåudom visoke tehnologije (by courtesy of ADOBE PHOTO SHOP) prelazi izzastarele crno-bele tehnike u gloriozni opti-

mistiåki PINK.Mesec koji je u sebe smestio ove izloæbe

i otvaraçe butika Versañe (dubinski spojene

L

D .

M I L O V A N O V I Ñ

Kritika kritike

Posle ubistvaZa antipode je svojevremeno smiãýena ohrabrujuña eksportnaparola ART IS EASY. Nju bi trebalo dræati na visokoj polici. Kaootrovne lekove. Van domaãaja dece (svih uzrasta)

SVET REALNOSTI:Zloåin u kafiñu

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



SCENA

Paviñ i Kiã u japanskomkçiæevnom leksikonu

Raskoãno ilustrovan slikama autora i naslovnim

stranama çihovih dela, u Japanu, na blizu 300 strana,pojavio se leksikon savremenih pisaca od FernandaPesoe, kao najstarijeg, do najmlaðe spisateýice ovogzbornika Banane Joãimoto. U kçizi su, pored ostalih,zastupýeni: Klod Simon, Åarls Bukovski, Italo Kalvi-no, Markes, Kundera, Derek Volkot, Toni Morison,Umerto Eko, Filip Solers, Tomas Pinåon, LjudmilaPetruãevska, Rajmond Karver, Ãejmas Hini, Josif Brodski, Peter Handke, Antonio Tabuki, i mnogi ja-panski pisci kao i pisci iz razliåitih kçiæevnosti Af-rike i Azije.

Od naãih pisaca uvrãteni su Milorad Paviñ i Dani-lo Kiã. Svaki od çih dobio je po dve strane iz pera ja-panske pesnikiçe i struåçaka za kçiæevnost Kajoko

Jamasaki. Uz to ide bibliografija i po jedan do dvakarakteristiåna citata iz dela ovih pisaca.

B. Æ.

Svetislav Basara ñe Narodnompozoriãtu, po nedavno potpisanomugovoru, 21. septembra dostaviti

tekst novog dramskog teksta "Dolåevita". U Pozoriãtu kaæu da je to dra-ma iz graðanskog æivota, slikasavremenog æivota – realistiåka, åakmoæda i banalna priåa u formidrame s kraja proãlog veka, ali punaapsurda, preokreta, vodviýskihzapleta, ãto ñe na kraju prerasti ucrnu komediju apsurda, koja privid-

no realnim zbivaçima prikazuje besmisao, muåninu, ali i duhovnosttrenutka u kome æivimo.

Oåekuje se da ñe poåetkom maja Basara potpisati ugovor i saSrpskim narodnim pozoriãtem iz Novog Sada o pripremi çegove neiz-vedene drame "Hamlet rimejk". Iako bi se iz naslova moglo pomisliti

da je u pitaçu prepravka Ãekspira, Basarin Hamlet je smeãten u ovovreme.

S. Ñ.

Basara u pozoriãtu

LavirintNakon nultog izdaça, koje je objavýeno u jesen

'96, konaåno se pojavio i prvi broj novog strip-åaso-pisa pod nazivom "Lavirint". Ovo izdaçe promoviãepre svega domañe autore, kao ãto su: Bota, Grubanov,Tiho, Simon, Redæa, uz udarnu storiju "Gusle u kos-mosu" koju su (prema motivima iz Wostokovih stripo-va) zajedno realizovali "Wostok, Moskovski, Redæa,Laza i Vasa". "Gusle u kosmosu" predstavýaju vrlo za-

nimýivo uobliåenu satiru u kojoj se pomiçu "srpskikosmiåki program" i ãýivovica "Bombarder", izmeðu ostalog. Meðu "inostranim gosti-ma", åije strip-table objavýuje ovaj åaåanski åasopis, naãli su se britanska autorka LeeKennedy i Amerikanac Bob Kathman.

S. RAKEZIÑ

Rijeåi oproãtajaAko je verovati latinskoj mudrosti: "Pesnik se raða, govornik postaje (Poeta nascitur,

orator fit), ipak postoje "stvaraoci" koji u sebi ujediçuju dva sveta zvaça i znaça. Takav je sluåaj Radovana Miladinova Ãturanoviña. Ãturanoviñ je roðen u Ozriniñima, kraj Ni-kãiña. Po obrazovaçu je pravnik, a po zanimaçu – savezni savetnik u Vladi SRJ. Svojuprvu kçigu "Suoåavaça sa ustavnom krizom" objavio je 1992. godine. Sledila je kçiga"Rijeåi oproãtaja" (1922). Godine 1995. izaãla mu je iz ãtampe kçiga "Pregrãt bisera", iz-bor poezije za gusle. Ãturanoviñ je, pored ostalog, i pesnik.

Izdavaå kçige "Rijeåi oproãtaja" je KIZ "Kultura", a podnaslov kçige glasi: laudatiofunebris ili posmrtne besede. Sam autor, u predgovoru pod naslovom "umjesto predgovo-ra", kaæe: "Sticajem okolnosti relativno åesto sam dræao posm-rtne govore". To potvrðuje i broj govora objavýenih u ovojkçizi – ima ih pedeset. Oni su poreðani hronoloãki, a svaki jeduæine pribliæno jednoj stranici. "Ãturanoviñ je, u rijeåimaoproãtaja, redovno ãkrt, odnosno dræi se pravila da 'rijeåimabude tesno, a mislima prostrano', ãto åini posebnu draæ ove çe-gove kçige", kaæe jedan od trojice çegovih recenzenata dr Ra-domir M. Velimiroviñ. Meðu jedanaest sponzora ove kçigenalaze se i "Poslovni prostor", Novi Beograd, "Beogradãped","Fond za graðevinsko zemýiãte i poslovni prostor", Podgorica...

Pa neka neko posle kaæe da je teãko nañi izdavaåe isponzore.K. P.

"Felisijinoputovaçe"

Nedavno se u izdaçu "Noli-ta" pojavio roman "Felisijino pu-tovaçe", poznatog britanskogpisca Vilijama Trevora. Bib-lioteku "Nolit-proza" pokrenuo je Nikola Bertolino i, kako kaæe

Ðorðe Krivokapiñ, urednik "No-lita", mnogi su se autori kroz ovubiblioteku prvi put predstavilipublici. Tako je i sa Trevorom."Otkrivamo pisca", kaæe pre-vodilac ovog romana ZoranPaunoviñ, "kojeg je vaýalo otkri-ti mnogo ranije". Kako kaæePaunoviñ, "Felisijino putovaçe"zapravo je putovaçe u pakao. To je priåa o grehu i iskupýeçu. Usrediãçem delu romana opisujese susret dvoje glavnih junakaFelisije i Hildidæa, sudar Hil-didæove beskrupuloznosti i Fe-lisijine nevinosti. Vilijam Trevor je engleski pisac irskog porekla inastavýa se na lozu velikih irskihpisaca, kakvi su Dæojs, Jejts,Hini... Pripovedni postupak u ro-manu "Felisijino putovaçe"samo je naoko blizak tradiciona-lnom konceptu sveznajuñeg pri-povedaåa. "Trevor je", kaæe upredgovoru Zoran Paunoviñ,"pripovedaå koji se upravo uonim najznaåajnijim, najdra-

matiånijim delovima priåe pot-puno povlaåi u pozadinu".K. P.

G O R A N K A M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


54 VREME s 3. MAJ 1997.

Dosije: Specijalne jedinice vodeñih zemaýa NATO

Vreme komandosados", meðutim, mnogi joã razliåito poima- ju: neki pod tim pojmom podrazumevajuhrabrog pripadnika specijalnih jedinica,"bezimenog heroja", a drugi "bezoseñajnobiñe", "plañenog ubicu", "psa rata" i sl. Nji-hove akcije i operacije nazivaju "prýavimali ratovi", "specijalni ratovi", ili "konf-likti niskog intenziteta". Bilo kakvi da sunazivi åiçenica je da komandosi postoje uvelikom broju zemaýa i åiçenica je dauåestvuju u ratovima i mirovnim operacijama. Mnogi analitiåari predviðaju da ñeuloga komandosa u narednom veku imilenijumu biti joã znaåajnija – u buduñimmirovnim operacijama, pruæaçu humani-tarne pomoñi, zbriçavaçu i zaãtiti civil-

Oosobenom æargonu i meðuso-bnom komuniciraçu vojniciveñ dugo za specijalne voj-ne jedinice upotrebýavaju reå"komandos". Reå "koman-

nog stanovniãtva... Njihov moto bio je i os-taje: "Bilo ãta, u bilo koje vreme, bilo gde,na bilo koji naåin".

Prve specijalne jedinice sliåne savre-menim nastale su sredinom XVIII veka. U

tom periodu stvarani su ameriåki specijalcizvani rendæeri. Pojavili su se u ameriåkojarmiji 1812. godine kada je Kongres odo-brio formiraçe ãest åeta rendæera za sluæ-bu na granici. U Burskom ratu 1899-1902,voðe Bura (Juæna Afrika), suoåene sbrojno i tehniåki jaåim britanskim kolonijalnim trupama, formirale su posebnevojne formacije koje su napadale ãtabove isaobrañajne åvorove u pozadini protivnika,iznenadno se pojavýujuñi i iãåezavajuñi. Teformacije nazvane su komandosima (odportug. comando). Uspesi koje su burskikomandosi postizali zainteresovali sumnoge armije, ali i oslobodilaåke pokrete iilegalne organizacije. Jedinice tipa koman-

dosa formirali su najpre Nemci u septemb-ru 1939. godine, britanska armija u julu1940, a italijanska ratna mornarica 1941.godine.

S obzirom na znatne uspehe, koje su je-

dinice tipa komandosa postizale tokomDrugog svetskog rata, formirale su ih idruge armije. Ali, prvu ekspanziju specijal-ne jedinice doæivele su posle Drugogsvetskog rata, najpre u kolonijalnim ze-mýama i çihovim armijama, potom i u ze-mýama koje su se borile protiv kolonijaliz-ma. U armijama Velike Britanije, Fran-cuske, Belgije, Holandije i kasnije SAD –komandosi su predstavýali znaåajan ele-menat borbe protiv oslobodilaåkih pokreta.Za razliku od toga tipa komandosa, oslo-bodilaåki pokreti i razne ilegalne organiza-cije (naroåito u Latinskoj Americi) stvaralesu jedinice tipa komandosa (sa razliåitimimenima i razliåitog sastava) za borbu pro-

Francuskalegijastranaca

Njihov moto bio je i ostaje: "Bilo ãta, u bilo koje vreme,bilo gde, na bilo koji naåin"

ÆIVOT

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



tiv stranih zavojevaåa ili domañih vlasto-dræaca.

Mesto i uloga specijalnih jedinica stal-no dobijaju na znaåaju u odnosu na ukupnoangaæovaçe vojnih efektiva. One se upo-

trebýavaju u operacijama i akcijama usvim ambijentima – na kopnu, na vodi ipod vodom i u vazduãnom prostoru. Stalnose ãiri spektar zadataka, pre svega u oblastispecijalnog izviðaça, podrãke obaveãta- jnim sluæbama, borbenog pretraæivaça ispasavaça, izvoðeça direktnih akcija i re-konstrukcije infrastrukture.

Bez obzira na primenu nove teh-nologije, specijalne jedinice su zadræalemnoge karakteristike prethodnih, ãto znaåida se fundamentalni koncept, uloga i zada-ci ovih jedinica ne meçaju. Svestranost iborbena spremnost zasnovani su na jed-

nostavnosti, pokretýivosti, brzom odgovo-ru, smelosti i iznenaðeçu.Vodeñe zemýe NATO na åelu sa SAD

su svoje specijalne jedinice kontinuiranorazvijale, osavremeçivale i prilagoðavalezahtevima politike i one su uvek u funkcijizaãtite dræavnih interesa.

Specijalne jedinice najåeãñe se nalaze usastavu "nacionalnog kontingenta", ali ko-manda NATO raåuna i "proigrava" çihovuupotrebu na nivou vojne alijanse. Te jedin-ice se meðusobno razlikuju po veliåini, or-ganizaciji, nazivu i specijalnostima. Zajed-niåko im je da prikupýaju podatke o nepri-

jateýu izviðaçem i na druge naåine, da iz-vode protivteroristiåka i diverzantska dejstva i izvrãavaju zadatke u oblasti nekon-vencionalnih dejstava. U svim specijalnim jedinicama zastupýena je visoka profe-sionalnost. Neke su bez vojnika, jer ihsaåiçavaju oficiri, podoficiri i drugistruåçaci. Obuåavaçe komandosa jevrhunsko, dugotrajno, specifiåno, rigor-ozno i namensko. Troãkovi obuke popojedincu veoma su visoki i daleko nad-maãuju troãkove obuke obiånih vojnika. Unekim zemýama kreñu se i do 50.000 dola-ra. Opremýenost jedinica je maksimalna –sve najnovije ãto je proizvedeno odnaoruæaça i vojne opreme, a da koristitakvim sastavima, çima se i daje. Meðunacionalnim sastavima specijalnih jedinicarazvijena je dobra saradça. Åestorazmeçuju iskustva i obuåavaçe pripadni-ka. Postoji otvorena konkurencija i æeýa dase bude boýi od drugog.

Kriterijumi za prijem ýudstva u specijalne jedinice veoma su precizni i oãtri,posebno u ispuçavaçu odreðenih psi-hofiziåkih normi. A posle toga, jakakonkurencija u jedinici tera svakog pojed-

inca da se stalno dokazuje.Statusna pitaça komandosa boýe sureãena nego za druge oficire i podoficire.

Redovno imaju odreðene dodatke na platu,obezbeðeno im je ãkolovaçe, napredo-vaçe u åinu i, ukoliko ih neãto ne spreåi,postaju oficiri od karijere. Obaveznoizuåavaju strane jezike, kulturu i obiåaje

naroda drugih zemaýa.Dakle, u vodeñim zemýama NATOpostoje optimalni uslovi za æivot, rad i obu-ku komandosa ãto omoguñava da se post-avýeni zadaci uspeãno izvrãe.

Specijalne jediniceameriåke vojske

Najvaænije nereãeno pitaçe je ipakdefinicija specijalnih jedinica ili jedinica zaspecijalne operacije. To pitaçe je akutnonaroåito u kopnenoj vojsci. Ratno vazdu-hoplovstvo podræava specijalne operacijeýudstvom, vatrenom podrãkom i transport-nim sredstvima. Ratna mornarica uåest-vuje u specijalnim operacijama an-gaæovaçem SEAL timova u amfibijskimdejstvima u priobaýu i na obali.

Na ratno vazduhoplovstvo kao ni ratnamornarica ne raspolaæu velikim jedinica-ma, pa prema tome i nemaju probleme upogledu kategorizacije. Kopnena vojskaklasifikuje åetiri razliåite vrste jedinica ukategoriju snaga za specijalne operacije. Tosu rendæeri, specijalne snage "zelene beret-ke", jedinice za psiholoãko ratovaçe i je-dinice za civilne poslove.

Svuda se brani stav da se samo rendæerii "zelene beretke" mogu oznaåiti kao jedin-ice za specijalne operacije zato ãto su naj-pogodnije da uåestvuju u oblasti nekon-vencionalnog ratovaça. To su vojna i polu-vojna dejstva koja se izvode na teritorijineprijateýa, na teritoriji koju je zaposeoneprijateý, na teritoriji koju kontroliãe ne-prijateý, ili na politiåki osetýivoj teritoriji.Specijalne jedinice se dele u male grupe isasvim lako su naoruæane da bi moglepokretnije ratovati. One su za pojedineakcije (sadejstvo sa gerilskim snagama, dejstva prikrivaça i pribegavaça, subverziv-

na i sabotaæna dejstva i druge prikrivene ilitajne akcije) na borbenom poýu dobroobuåene i raspolaæu izuzetnom psihofiz-iåkom kondicijom. Neprijateýa napadajutamo gde je najosetýivi i izbegavaju pomoguñnosti çegove jaåe snage.

Za razliku od svih, jedinice za psiholoã-ko ratovaçe (PSYOP) nisu borbene jedin-ice i biñe retko koriãñene u oblasti nekon-vencionalnog ratovaça, jer glavnu uloguimaju u tzv. konvencionalnim dejstvima.Ove jedinice su, dakle, nameçene za po-drãku konvencionalnim snagama i tu ost-varuju tesnu saradçu sa organima koji se

bave pitaçima obmane i dezinformacija.Razliåito organizovane PSYOP jedinice

pogodne su u psiholoãkopropagandnomsmislu i protiv civilnog stanovniãtva dubo-ko u neprijateýskoj pozadini.

Jedinice za civilne poslove imajudrugorazrednu ulogu u nekonvencionaln-

om naåinu ratovaça. One dejstvuju upozadini savezniåkih snaga odakle po-dræavaju sopstvene operacije. Njihovaposebna funkcija se ogleda u civilnoj up-ravnoj oblasti. Specijalisti su za us-postavýaçe okupacionog sistema i za opãtinadzor na teritorijama koje kontroliãu.

Veliki greh bio bi uåiçen kada se ne bipomenuli ameriåki marinci koji ne samo dastoje rame uz rame sa rendæerima i "zelen-im beretkama" veñ ih i po mnogo åemunadmaãuju. Neki ih popularno nazivaju"mornariåke foke", ali, zvaniåno susvrstani u tzv. SEAL timove, ãto znaåi da

su osposobýeni za zadatak ne samo namoru i pod morem, veñ i na kopnu, kao i uvazduãnom prostoru.

Specijalne jedinicebritanske vojske

Britansko ministarstvo odbrane imaposebne izvore moñi kada je to potrebno,nije vaæno da li je reå o Bosni, Bliskom is-toku ili nekom treñem kriznom æariãtu.Poziv za akciju moæe da doðe bilo kada.Tradicionalna armija, ratno vazduhoplo-vstvo i ratna mornarica imaju ýude koji su

posebno pripremýeni, ýude koji sudrugaåiji od bilo kojih drugih u vojskamaZapada. Meðutim, postoje misije koje supreteãke ili previãe delikatne za konvencio-nalne trupe. Britanija za takve misije imasvoje komandose, a najpoznatiji su SAS ilispecijalni vazduhoplovni servis.

Ideja o formiraçu jedinica SAS zaåeta je u Drugom svetskom ratu, kada je EndiMeklevi bio komandant. On je u zapadnojSahari eksperimentisao, æeleñi da postavineke svoje granice za ýudsku moñ kako bisaznao koliko çegovi momci mogu daizdræe u pustiçskim uslovima bez hrane i

vode. Kompletna obuka bila je improvizo-vana i zato su mnogi poginuli.Dakle, SAS ima korene u toj maloj je-

dinici od åetrdesetak ýudi åiji je uticajmnogo veñi od çihovog broja. Nemci ni-kada nisu znali kada i gde ñe sledeñeg putabiti iznenaðeni. Endijevi komandosi sutako uniãtavali samopouzdaçe Nemaca.Åak su i meðu britanskim jedinicama SASimali reputaciju potpuno drugaåijih nekon-vencionalnih trupa, sa neverovatnim utica- jem. Izradili su svoj stil i na çih su se ug-ledale mnoge jedinice.

Jedinice SAS se sada bave antiteroris-

tiåkim akcijama, ali se, kada je to potrebno,angaæuju i u borbenim uslovima. Njihov

v

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


56 VREME s 3. MAJ 1997.

raspored je sledeñi: u Velsu jedan puk, usevernoj Engleskoj drugi i joã jedna baza uLondonu. Uvek je oko 400 ýudi spremnihza akciju.

Od sukoba u Severnoj Irskoj SAS su,

kao antiteroristiåke grupe, i dobile novoznaåeçe. Tu su stekli dragocena iskustva uprimeni posebnih taktika i metoda koje suprimeçivali ãirom sveta. Tokom 1980. go-dine, za vreme velike iranske opsade, ima-li su najuspeãniju akciju od svog posto- jaça. Svaki uspeãan napad bio je obojensamopouzdaçem. Psiholoãka nadmoñ bila je mnogo bitnija od naoruæaça, koje nijemoglo da zameni emocionalnu kontrolu.To je u borbenim grupama SAS naroåitoizraæeno i zato naglaãavaju: "Uvek morateda budete u emocionalnoj prednosti".

Specijalne jediniceitalijanske vojskeSkoro sve zemýe u svetu, a posebno

Italija, sukobile su se sa opasnoãñu od ter-orizma, kako nacionalnog tako i meðunar-odnog karaktera. Za borbu protiv tog zla, uokviru italijanskih karabiçerskih jedinicaformirana je antiteroristiåka grupa GIS –"Grupa za specijalne intervencije",uåiçeno je to po direktivi glavne komandekarabiçera tokom 1978. godine, neãto prespektakularne otmice Alda Mora, u takoz-vanim godinama olova. Programom

obuke, karabiçeri su uspeli da u kratkomroku stvore pokretan i efikasan instrument,verovatno, kako oni cene, jedan od na- jboýe pripremýenih timova za antiteroris-tiåka dejstva na svetu.

Posle utvrðivaça institucionalnih zada-taka novoformirane jedinice, ýudstvo jeupuñeno u veñ postojeñe jedinice drugihzapadnih zemaýa na obuku. Osnovna anti-teroristiåka obuka izvedena je u jednojameriåkoj jedinici iz sastava 5. grupespecijalnih snaga (vazduãnoprenosnih) ko-pnene vojske SAD. Staæiraçe je obavýenou SAD i u Nemaåkoj.

Godinama je GIS bio dobro zaãtiñen odinformativnih medija, strogo se pridræavaoprincipa tajnosti. Tek danas moguñe je"izbliza pogledati" GIS.

U novije vreme organizuju se meðunar-odni susreti dostignutog nivoa obuke. Pre-ma ocenama struåçaka, u svim proveramaGIS je potvrdio visok profesionalni nivo.Pripadnici tima oceçeni su kao ýudiizuzetnih prirodnih vrlina koje su tipiåneza juriãne jedinice, kao ãto su padobranske,naravno, usavrãene i razvijene tokomneprekidnih i intezivnih uveæbavaça. Sli-ka koja se ponekad olako stvara o ýudima

iz jedinica ovakvog tipa, kao supermenimazaýubýenim u opasnosti, nije niãta drugo

do falsifikat. Sposobnost procene i najko-rektnijeg reagovaça u iznenadnim situacijama, ravnoteæa, jaki nervi, izuzetna otpor-nost pri dugotrajnim psihofiziåkim napori-ma su moæda najvaænije osobine za vrhun-

sku okretnost, snagu i vaýanost prilikomupotrebe oruæja.

Pored GIS-a u italijanskoj vojsci tret-man specijalnih jedinica imaju joã juriãne

padobranske jedinice i nadaleko åuveni po-morski diverzanti.

Specijalne jedinicenemaåke vojske

Kada su krajem ãezdesetih godina ter-oristiåke grupe poåele da haraju Evropom,Nemaåka se odupirala formiraçu antiter-oristiåkih jedinica zbog straha da ne oæiviuspomene na nacistiåki reæim. Zbog togase Nemcima dogodio "Crni spetembar" naMinhenskoj olimpijadi 1972, ãto je bilo iveliko nacionalno poniæeçe. Nakon tih

dogaðaja Nemci su u sastavu federalnegraniåne policije formirali antiteroristiåkugrupu. Tu grupu nazvali su Grenzs-chutzgruppe – 9, sada veñ ãirom svetapoznatu kao GSG-9. Ona se proslavila uMogadiãu u Somaliji, kada je iz otetogLufthansinog aviona osloboðeno viãe od100 talaca.

Za razliku od ostalih elitnih antiteroris-tiåkih jedinica, koje pripadaju ministarstvuodbrane, GSG-9 je potåiçen ministarstvuunutraãçih poslova i sastoji se od malogãtaba, åetiri juriãne jedinice i nekolikospecijalistiåkih odeýeça. U vreme Moga-

diãa jedinicu je saåiçavalo 180, a posle teoperacije çeno brojno staçe je poveñano

na oko 500 ýudi. Ali kako ima poteãkoña uangaæovaçu kandidata za izvrãeçe specijalnih zadataka, taj broj najåeãñe variraizmeðu 160 do 200 ýudi. O unutraãçoj or-ganizaciji GSG-9 nema pouzdanih podata-

ka.Svi pripadnici GSG-9 moraju da budu

dobrovoýci iz redova federalne graniånepolicije. Ako neki od vojnika æeli da se pri-

druæi toj jedinici, postupak je sledeñi: morada napusti vojsku, da ga prime u graniånupoliciju, pa tek tada moæe da konkuriãe.Obuka traje 22 nedeýe, sa teæiãtem na anti-teroristiåkim dejstvima. Tokom prvih 13nedeýa obuke savlaðuju se policijskeduænosti, zastupýeni su pravna nastava,rukovoðeçe oruæjem i borilaåke veãtine.Obuka se izvodi na raznim mestima, kako ipriliåi jedinici koja ne mora da zna unapredgde ñe biti upotrebýena. Drugi deo obukeodnosi se na detaýno prouåavaçe teroris-tiåkih organizacija, çihovih programa,ciýeva, naoruæaça, opreme i sl. Iz togaproizilaze i zahtevi za razvijaçe individu-alnih veãtina svakog pripadnika GSG-9.

Ãto se tiåe naoruæaça, dozvoýeno im jeda sami odaberu model kojim ñe da se ko-riste, ãto je retkost u ovakvim jedinicama.Najåeãñe se odluåuju za automat heklerMP-5 (9 mm), sa priguãivaåem, i piãtoýiste firme PSP 9 mm P7. Na sebi imaju ze-lene borbene uniforme i zelenu beretku. Utoku operacije nose padobranski ãlem i, popotrebi, padobransku bluzu.

Specijalne jedinice

francuske vojskeFrancuske specijalne jedinice neãto su

PRED POLAZAK NA ZADATAK: Specijalci GIS-a ispred helikoptera AB 412

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



drukåije organizovane nego u drugim ze-mýama. Njih åine legija stranaca, pado-branske jedinice i protivteroristiåka jedini-ca nacionalne æandarmerije.

Legija stranaca je posebna vojna for-

macija i ne moæe se smatrati specijalnom ucelini, sem nekih, pre svega, padobranskihdelova. U svojoj dugoj istoriji Legija jeproãla dve faze razvoja: prvu, od 1792. do1831. u kojoj su je åinili borci za nacional-nu nezavisnost svojih zemaýa i, drugu, od1831. pa nadaýe, kada se Legija pretvara uplañeniåku profesionalnu vojnu organiza-ciju. Uåestvovala je u oba svetska rata ibila duboko upletena u sukobe u mnogimzemýama. Legionari su postizali sjajne us-pehe, ali su doæivýavali i prave katastrofe.Kulminacija je nastupila epskom bitkomod Dijen Bijen Fua, gde je 14.000 ýudi

francuskog garnizona (ukýuåujuñi nemaçe od sedam bataýona Legije) bilokonaåno pregaæeno od maja 1954. godine(nikada se nisu predavali). Tokom tog rat-nog sukoba formirana je prva padobranska jedinica Legije "Padobranski bataýonLegije stranaca".

Ne postoji elitna jedinica o kojoj su seispredale tako fantastiåne priåe kao o fran-cuskoj Legiji stranaca.

Meðutim, prava je istina da Legija jestei francuska ali i drugih stranaca. Najviãe jeFrancuza (52 odsto), iako oni ne mogu dabudu u Legiji, pa se zato prijavýuju, kao

belgijski, ãvajcarski ili kanadski Francuzi.S druge strane, neke çene jedinice imajupripadnike i sa 50 razliåitih nacionalnosti.Dolaze iz viãe od 100 zemaýa sveta, na- jåeãñe iz avanturistiåkih razloga. PripadniciLegije su sinonim za avanturu. Njihovakarakteristiåna izjava glasi: "Mene politikane zanima. Ja se ne borim za Francusku,veñ za prijateýa do sebe..."

Francuski padobranci nalaze se u sasta-vu 11. padobranske divizije koja je stacion-irana u Tarbesu. Divizija je deo francuskihsnaga za brze intervencije. Ova padobrans-ka divizija sastoji se od dve padobranskebrigade, od kojih svaka ima po sedam pa-dobranskih bataýona, a jedan je pod direk-tnom komandom divizije jer ima uloguspecijalne komandne jedinice. Druge pa-dobranske jedinice su u sastavu mor-nariåke peãadije.

Grupa za intervencije nacionalne æan-darmerije (GIGN) osnovana je poåetkomsedamdesetih godina. Ta jedinica izvrãavaantiteroristiåke i druge policijske zadatke.U svom poslu i obuci koristi se raznomopremom i postupcima, kao i jedinice zaspecijalna dejstva francuske vojske. s

PUKOVNIK MR SLOBODAN TOMIÑ(U sledeñem brojukomandosi Vojske Jugoslavije)

Karavan lojalnostiTaman se stiãala povika na ãefa dræave, åoveka koji je ærtvovavãi vikend odleteo u

Atinu (odleteo da bi nama a ne çemu bilo boýe – çemu je veñ dobro, ili mu je joã do-

bro), veñ se poteæe pitaçe nauåno-prosvetne ekspedicije u Meksiko koja je dræavnu kasu

olakãala za 200.000 maraka. I dok se predsedniku spoåitava da je zbog sopstvene ank-

sioznosti potroãio 15 hiýada dolara iz savezne kase, protagonistima u novonaduvenom

sluåaju (bivãem ministru Dragoslavu Mladenoviñu i zameniku ministra prosvete Vojisla-

vu Braunoviñu) spoåitava se ãto su na put poveli ne samo svoje braåne druæice nego i åi-

tavu svitu, ruæno bi bilo reñi bulumentu: sa uglednim braånim parovima bilo je

åetrdesetak direktora ãkola, jer ekskurzija beãe nauåno-struåna, prosvetno-kulturna,

pedagoãko-andragoãka i kulturno-umetniåka.

Ako su brojke verodostojne, åitav turistiåko-nauåni aranæman koãtao je oko 4500

maraka po glavi, cena je, dakle, povoýna, pristupaåna takoreñi, ãto bi znaåilo da se or-

ganizator poneo viãe nego domañinski. Traæeçe smeãtaja i ishrane po jeftinijoj tarifi ba-

cilo bi senku na sve nas koji nismo joã otiãli u Meksiko, jer su bivãi ministar prosvete,

sadaãçi pomoñnik ministra i upraviteýi ãkola predstavýali sve nas, oni su, kao ãto se

nekad govorilo o sportistima, bili ambasadori naãe kulture...

Da. Na zasluæeni odmor krenuli su direktori koji su se cele bogovetne zime poærtvo-

vano, po cenu, eto, i da odu u Meksiko, odupirali poãasti ãtrajkovaça, poãasti koja je,

ako se joã toga señamo, bila zahvatila zabriçavajuñe veliki deo ãkola...

Umesto da ekspediciju pozdravi, da preplanule direktore intervjuiãe, da prikaæe sn-

imke koje su putnici napravili u postojbini Maja, Acteka, jedinih vrãçaka srpskog, po

drevnosti izuzetno åuvenog naroda, NTV Studio B je i çih i one koji su ih u meksiåku

avanturu uvukli stavila na listu predloga za "Utisak nedeýe". Iz propratnog komentara,

preuzetog, doduãe, iz izjave predsednice sindikata, jasno je da su urednici bili radi izaz-

vati revolt gledaliãta: dok uåiteýi i nastavnici uzaman åekaju na drugi deo februarske plate, reæim åaãñava one koji su mu zimus bili lojalni...

Ja nisam dobio vezu (bio sam veñ i sroåio pohvalu voditeýstvu Oýe Beñkoviñ i pomir-

io se s tim da ñe me ona, tonom razmaæenog unuåeta koje upada u reå i babi i dedi, preki-

nuti), a hteo sam da kaæem kako projekat "Mexico 97" podræavam. Niãta pogreãno, niã-

ta neukusno i niãta rastroãno nije uåiçeno. Jedino mislim da se tu ne bi smelo stati. U

sledeñoj turi, mesta bi moralo biti za nastavnike koji su odoleli ãtrajku, koji su u vreme

piãtaça i ãetçi sluãali svoju savest i svoga direktora, a ako dræava bude dosledna i ako

ne bude ãvorc, u nekoj buduñnosti bismo se i mi roditeýi mogli nañi u avionu za Meksi-

ko Siti – da deca nisu oåinski odluåno i majåinski blago bila isprañana u ãkolu, od ãtra-

jkbreherskog podviga ne bi bilo niãta...

Razume se da bi ovo bio presedan, jasno je da bi se javili i ýudi drugih profesija,

mnogi bi dokazivali i dokazali da nisu ãtrajkovali, ali bi svi oni bili upisivani u listu

åekaça. Zavisno od delatnosti u kojoj nisu ãtrajkovali i od duæine neãtrajkovaça i oni bi

leteli, ko u Meksiko, ko u Kinu, nije vaæno...

Diskriminisani bi bili oni koji usled nezaposlenosti ili odlaska u prokletu penziju ne

mogu da se okite laskavom titulom ãtrajkbrehera, ali bi im trebalo omoguñiti da uz po-

moñ dva svedoka dokaæu da nisu dunuli u piãtaýku, da nisu ãetali, da nisu remetili ni

gradski saobrañaj ni privredni razvoj zemýe koji je baã posle nesreñnih izbora poåeo da

uzima lep zalet...

Spreman sam da Ministarstvu unutraãçih poslova, struåçacima za kriminalistiku,

sudsku medicinu itd. omoguñim nesmetan pristup mojoj kuhiçi, da se uvidom u staçe

ãerpeça, lonaca i drugih potencijalno antidræavnih rekvizita zvaniåno ustanovi ima li

oãteñeça kalaja, ima li na varjaåama i drugim pomagalima ikakvih tragova nasiýa

odnosno protivprirodne upotrebe. Ako neãto naðu, neka me terete za podrivaçe RTS-a,

ako li, pak, ne naðu, konkurisañu i ja za neko od nadam se mnogobrojnih putovaça u tek zapoåetom "Karavanu lojalnosti". s

LJUBOMIR ÆIVKOV

Zona sumraka

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



Poduhvati: Registar YU preduzeña

Poslovni KompassZa posledçe tri godine "Kompass YU" objavio je åetiri registrau kojima je predstavýen deo nacionalne privrede. U prvom jebilo predstavýeno 5000 preduzeña, a u åetvrtom, za 1997.godinu, na oko 1800 strana, tri puta viãe

pomenuti da "Privredni registar" åine malai sredça preduzeña koja u ova teãka vre-mena za poslovaçe jedino i funkcioniãu,

kad je u pitaçu jugoslovensko træiãte.O funkcionisaçu ovog sistema razgo-varali smo sa direktorom Kompassa zaJugoslaviju Branislavom Jankoviñ: "Obra-tio nam se privrednik koji je planirao od-lazak u Italiju u nabavku rashladnih ureða- ja. Pripremili smo mu kompletnu infor-maciju o svim proizvoðaåima iz regije Mi-lana. Pre odlaska na put poslao je faksovesvim proizvoðaåima. Krenuo je sa torbompunom ponuda. Kad se vratio, ispriåaonam je kako su tekli razgovori. Sastanak jetrajao nekoliko sati. Oni su imali svojupriåu, kao ãto to Italijani umeju. On ih je

paæýivo sluãao. Nakon tri do åetiri satarazgovora, pitao je Italijane: 'Izvinite, zaã-to je vaãa ponuda duplo skupýa od ponudevaãih kolega koje, koliko sam video, imajuproizvode sliånih karakteristika'. To jedokazao vadeñi dokumenta iz torbe. Itali- jani su se zapaçili i rekli: 'Sada poåiçemopregovore'. Znaåi, on se pripremio zarazgovor naravno uz naãu pomoñ. To je Kompass usluga".

To je, u stvari, samo deo usluge, jer kadse kaæe Kompass informacija pod tim sepodrazumevaju: standardizacija infor-macije, nomenklatura, odnosno speci-fikacija, koja obuhvata i viãejeziånost,aæurnost i multimedijalnost – objaãçavagospoða Jankoviñ.

Kompass YU ne preuzima podatke oddrugih institucija, ãto znaåi da su operativ-ci Kompassa uãli u 15.000 preduzeña.Daýe, sledi dodela meðunarodnih ãifri iunoãeçe u kompjutersku bazu podataka.Tokom godine organizuju se kampaçe,dva puta godiãçe ålanicama se ãaýe"Bilten", krajem godine aæuriraju se onefirme koje su kontaktirane na poåetku god-ine. Ålanicama se ãaýu tzv. proof liste – in-

formacije koje se nalaze u bazi podataka,na verifikaciju. Nakon toga u januaru seãtampa "Privredni registar". Svakog mese-

ila je nedavno najobuhvatniji i najpre-cizniji poslovni registar Jugoslavije kojim je obuhvañeno åak 15.000 naãih predu-zeña. Ovo, naravno, nije priåa i o putniåkojagenciji poznatoj diýem prethodne Jugo-slavije, veñ o kompjuterskoj bazi podatakakoja na osnovu meðunarodne standardiza-cije pruæa kvalitetnu sliku o jednompreduzeñu, prepoznatýivu domañem, istranom privredniku.

Kompass je danas jedna od najraspros-traçenijih i najmoñnijih organizacija izoblasti produkcije, distribucije i eksploat-acije poslovnih informacija. Priznaçe i

podrãku dobila je i od meðunarodnih ekon-omskih institucija, kao ãto su UNCTAD,UNIDO, EEC i druge. Za 50 godina posto- jaça stvorena je standardizovana komp- juterska baza podataka o dva miliona firmiiz 176 zemaýa. Inaåe, Kompass Interna-tional åini 86 franãizing organizacija. Poåemu se ona razlikuje od drugih? Po jedin-stvenoj, viãejeziånoj ( Kompass "govori"18 jezika), u svetu priznatojUCS/Kompassklasifikaciji preko 50.000 proizvoda iusluga 1800 industrijskih grana, koja omo-guñava precizno i brzo pronalaæeçetraæene informacije.

Krajem osamdesetih ova svetska po-rodica bogatija je za 17 novih ålanicasredçe i istoåne Evrope. Na jubilej –pedesetogodiãçicu postojaça Kompassa –ãtampan je prvi "Privredni registar Ko-mpass YU ". Inaåe, bilo je planirano daBeograd postane centar za sve dræave kojesu tih godina ulazile u tranziciju. Naæalost,dogaðaji s poåetka devedesetih omeli suovu ideju.

Za posledçe tri godine Kompass YU objavio je åetiri registra u kojima je pred-stavýen deo nacionalne privrede. U prvom

je bilo predstavýeno 5000 preduzeña, a uåetvrtom, za 1997. godinu, na oko 1800strana, tri puta viãe. Nije na odmet na-

K ompass YU , ålanica meðunarod-nog poslovno-informativnog siste-ma Kompass International, objav-

ca snima se CD-ROM, ãto znaåi da je tonajaæurniji dokument, jer se u çega unosednevne korekcije. Od 14. februara Ko-mpass International je svoju bazu podata-ka postavio i na Internet. Do juna ñe trajatieksperimentalna faza i pristup je besplatan.

Zaãto je poæeýno biti ålan sistema Ko-mpass, gospoða Jankoviñ objaãçava jed-nim praktiånim primerom: U privrednojkomori Niãa jedan privrednik se poæalio da je u nekoliko navrata pokuãao da uspostavikontakte sa firmama u inostranstvu, ali utome nije uspevao. Na kraju je primio pis-

mo sledeñe sadræine: "Gospodine M.M, minaæalost sa vama ne moæemo da radimo.Traæili smo informacije o vaãoj firmi, inema vas ni u jednom svetskom informa-cionom sistemu. Nemojte se ýutiti, ali misa vama ne moæemo da poslujemo".Naravno, posavetovali su ga i pored ostalihpomenuli Kompass informacioni sistem.Gospoða Jankoviñ naglaãava da bi privred-nici morali da budu u nekom informacion-om sistemu, a vrlo brzo ñe doñi i vremekad ñe biti obavezno i objavýivaçe finan-sijskih podataka o preduzeñu.

Joã jedan primer, koji nam je naveladirektorka Kompass YU Branislava Jank-oviñ pokazuje koliko je ovaj sistem ko-ristan za poslovaçe: jedno preduzeñe izNiãa nabavýalo je komponente u Italiji, amoæda i u Sloveniji. Sankcije su ih nateraleda to pokuãaju da naðu u regiji i otkrili suda jedan privatnik, samo ulicu daýe, veñgodinama proizvodi komponente koje suim neophodne za proizvodçu. Gða Jank-oviñ joã dodaje da Kompass baza nije ber-za, ali ako stoji podatak da preduzeñeproizvodi, na primer, ãeñer, podrazumevase da su tu i potrebne koliåine. Praktiåno,

kontaktom se pasivna informacija ubrzopretvara u aktivnu. s

ZMAGOSLAV HERMAN

D E J A N

T A S I Ñ

VIÃE OD IMENIKA: Branislava Jankoviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



Formula 1

Nemaåki dvojacFavorizovani Æak Vilnev vodi u generalnom plasmanu vozaåa,ali se bitka za titulu moæda odvija iza çegovih leða

zvaniåni ãampion Dejmon Hil i vozaåi tima"Beneton". Hilov TVR Erouz zasad svedovodi do oåajaça. Izvesno je jedino daovaj veliki vozaå – ma koliko se trudio – nemoæe da zavrãi trku. Kriza vozila prenosi se

i na çega, ãto ga dovodi do opasnih mane-vara. Zbog jednog takvog manevra prerano je zavrãio i trku u Imoli.

Duboka kriza u redovima "Benetona"izazvana je mnogo slabijim radom renoovogmotora (premda u loãijoj verziji nego kod"Vilijamsa"), tehniåkim problemima nabolidu, ali i tradicionalno velikim pritiskomkoji rukovodstvo tima vrãi na vozaåe.

Gerhard Berger u zavrãnoj fazi svojeduge karijere vozi najsigurnije do sada, dajesve od sebe, ali ne moæe da prevaziðe nep-ouzdanost vozila. Njegov klupski drug ÆanAlezi, vozaå åiji neverovatno veliki talenat

sticajem nesreñnih okolnosti (timovi, bolidi,rukovodstvo) nikako ne dolazi do punogizraæaja, nalazi se pod strahovitim pritiskom,ãto mu ozbiýno ugroæava karijeru.

Na veliko zadovoýstvo ýubiteýa For-mule 1, Alezi je petim mestom u Imoli os-vojio joã dva boda i malo se odlepio od sa-

mog kraja liste vodeñih. Treba se nadati dañe uspeti da se veñ u narednim trkama snag-

om voýe i talenta izvuåe iz krize u koju jedoveden bez svoje krivice.Sezona teåe, dakle, prema optimistiåkim

oåekivaçima. Svi ýubiteýi nestrpýivo oåe-kuju predstojeñu – jednu od najomiýenijihtrka, onu u Monte Karlu. To je trka koja åes-to moæe da promeni tok sezone, a to znajusvi vozaåi, oni kojima je donela uspeh i nag-li uzlet i oni kojima je prekinula uspeãnu se-riju.

Ãumaher, Frencen, Vilnev, Kulthard? Er-vajn, Ãumaher II, Hekinen, Dæoni Herbert?Svi oni mogu da pobede u Monaku. Proãlegodine je na toj stazi slavio domañi vozaå

Olivije Panis, koji od tada ne prestaje da sepeçe stepenicama uspeha. s

LJUBOMIR PAJIÑ

autosporta Ãumaher projurio je kroz ciý od-mah iza çega. Nije åudo ãto je åitava nem-aåka nacija sada veñ danima u staçu transa– bila je to prva dvostruka pobeda nemaåkihvozaåa u istoriji Formule 1!

Ono ãto su godinama uveæbavali (na

mercedesovim motorima) Hajnc HaraldFrencen i Mihael Ãumaher sada u punomsjaju prikazuju u najbræem sportu. Zahvaýu-

juñi odlascima u boks i taktiåkim nadmud-rivaçima, izbegnuti su direktni dueli i preti-caça, ali ni to neñe moñi da traje u nedo-gled. Upravo tada do izraæaja ñe doñi neoåe-kivano u Formuli 1. Ãuma-her i Frencen ne vode bor-bu jedan protiv drugog, onise jednostavno dopuçava-

ju. Svakako da ova dvojicavozaåa dodatni motiv nala-ze u meðusobnom rivalst-

vu, ali ne po cenu meðuso-bnog eliminisaça sa staze.Frencenov protivnik se zo-ve isto kao i Ãumaherov –Æak Vilnev.

GREÃKE VELIKIHMAJSTORA: Åini se dase ovoga puta veliki majs-tor i vlasnik tima Frank Vil-ijams preraåunao. Njegovataktiåka zamisao da u timuuvek ima favorizovanogvozaåa – sada je to Vilnev – i ambicioznogdrugog vozaåa (koji ga "podbada") potpuno

je propala.Frencen i Ãumaher praktiåno vode borbu

za najboýeg nemaåkog vozaåa u ovoj sezo-ni, a na tom putu drugi predstavýaju samoprepreke.

Nepravedno bi u tom nabrajaçu nem-aåkih asova bilo prevideti i Ãumahera II,mlaðeg brata Ralfa u ekipi "Dæordan". On jeveñ uspeo da se popne na pobedniåko pos-toje i da sa åetiri boda (za osvojeno treñemesto u Argentini) svima pokaæe da i naçega treba raåunati u sasvim bliskojbuduñnosti.

Uz priliåno izjednaåenu borbu timova usredini tabele, kao i dosta tragiånu situacijuu timovima sa dna liste, kao posebnitragiåari izdvajaju se u ovom trenutku

se i neki apsolutni autsajder na kraju trkemoæe nañi na pobedniåkom postoýu, ali jesvakako loãe da se nekome ko vodi åitavu tr-

ku u posledçih sto metara desi da ostanebez toåka na bolidu. Ova sezona je poåela uduhu te dobre tradicije: veñ na prvoj trci, uAustraliji, trijumfovao je Dejvid Kulthard.Njemu je to bila druga pobeda u karijeri, ali

je çegovoj ekipi "Meklaren" i proizvoðaåumotora Mercedesu bila dragocena.

ANTIÃUMAHER PROTIV ÃUMA-HERA: Onda su, prema oåekivaçima, nascenu stupila dvojica vozaåa vilijamsa – ÆakVilnev i Hajnc Harald Frencen. Dve pobedeVilneva (Brazil, Argentina), Frencen bezbodova!

To nije moglo da traje dugo. "Antiãuma-her", kako sebe naziva Frencen, doãao je nasvoje – prvu pobedu u karijeri ostvario jeproãle nedeýe u Imoli, u trci za Veliku na-gradu San Marina. I, naravno, najboýi u teåetiri trke bio je ponovo onaj koji nije pobe-dio ni u jednoj od çih – Mihael Ãumaher!Dvostruki prvak sveta dva puta je bio drugi,

jednom peti, a jednom je u æaru borbe ostaou prvom krugu pored staze.

Ferari, za koji, osim ãampiona, takoðeveoma uspeãno vozi i Edi Ervajn, svakakonije u ovom trenutku sasvim sustigao nad-moñniji renoov motor u bolidima vilijams,ali zahvaýujuñi pre svega Ãumaheru ponovopoåiçe da liåi na sebe iz starih dana.

Iako su i prve tri trke bile dovoýnouzbudýive, prava borba viðena je – opet potradiciji – tek na evropskom tlu. U Imoli sedo samog kraja nije znalo ko ñe da pobedi.

Frencenova prva pobeda bila je, narav-no, ubedýiva, kako taktiåki, tako i psihiåki, ito iz mnogo razloga. Mladi nemaåki vozaå

je ovoga puta vozio nekoliko trka – protivprve zvezde tima Vilneva, protiv bolida kojimu dosad nije bio nakloçen, protiv italijan-ske publike æeýne pobede Ferarija i, logiåno,protiv najveñeg konkurenta Mihaela Ãuma-hera. Ovoga puta je cenu neispravnosti boli-da platio Vilnev, a Frencen je konaåno trkuizvezao do – uspeãnog – kraja. Njegov dug-ogodiãçi klupski drug iz niæih kategorija

Lepa i loãa osobina Formule 1 je çenapotpuna nepredvidivost, ãto je i åininajpopularnijim sportom. Lepo je ãto

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronaðete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



&

predstavljaju

Vodiå kroz Internet (3)

Izbor pravog provajdera

Vreme i novacIzreka da je vreme novac nigde se ne potvrðuje na takobukvalan naåin kao na Internetu

najboýi zataji – kada mnogo korisnika æeli dapristupi u isto vreme i to je obiåno periodizmeðu devet sati uveåe i jedan posle ponoñi(ovo vaæi u celom svetu).

Internet vreme se moæe kupovati na neko-liko naåina. U svetu je popularan neograniåenpristup za koji se plaña odreðena meseåna

pretplata reda veliåine dvadesetak dolara.Kod nas postoje dva osnovna naåina. Nekiprovajderi vam daju dnevnu ili meseånu kvo-tu sati koje moæete da koristite, dok vam nekiprodaju izvestan broj sati koje ne morate daiskoristite u odreðenom vremenskom peri-odu. Prednost prve varijante je teorijski niæacena sata (ukoliko uspete da iskoristite sve ãtovam se nudi), dok je prednost druge to ãtomoæete da prilagodite pristupaçe Internetusvojim potrebama. Ima dana kada ñete æeletida ostanete nekoliko sati, kao ãto ñe biti danakada neñete pristupati uopãte.

Konaåno, dolazimo i do onog ãto vas sig-

urno najviãe zanima, a to je cena. Usluge pris-tupaça Internetu znatno variraju, tako da satkod provajdera koãta izmeðu tri i dvanaest di-nara. Najskupýi sat je kod provajdera koji imanajboýe uslove (najbræi link, najviãe linija sabrzim modemima). Metaforiåki, to vam je kaorazlika izmeðu taksija i gradskog prevoza uBeogradu. Gradski prevoz je jeftiniji, ali sporijii nekomforniji. Ukoliko cenite svoje vreme,odabrañete bræu i naoko skupýu uslugu.

Vremenom ñete shvatiti da je na Internetubrzina sve. Ukoliko izaberete provajding sasporijim linkom i modemom, provodiñetemnogo vremena pred monitorom åekajuñi da

se neãto desi. Nije nemoguñe da kada na kraju saberete koliko vam je vremena bilo po-trebno da spustite neki sadræaj sa Interneta navaã kompjuter kod onih koji daju jeftiniji isporiji servis, utvrdite da biste povoýnijeproãli sa nekim skupýim, a bræim. U svakomsluåaju, pre nego ãto napravite konaåan izbor,pokuãajte da kontaktirate sve provajdere i daod çih dobijete informaciju o vrsti i ceniusluge koju pruæaju. Postavite im pitaçe osvakoj od kategorija koje su pomenute uovom tekstu i ne libite se da traæite da vamobjasne ono ãto vam nije jasno. Onda malorazmislite, i napravite najboýi kompromis

izmeðu vaãeg novca i vaãeg vremena. sZORAN STANOJEVIÑ

(U sledeñem broju: Kakav vam je softver potreban)

prethodna dva nastavka reãili ste da seprikýuåite na Internet i uåinili ste onoãto je bilo do vas. Znaåi, ukýuåili ste

ternet link. Brzina linka meri se u bitovima usekundi (bps) i kod nas postoje provajderi salinkovima od 64 kilobita do 2 megabita. Ãto jeviãe ýudi prikýuåeno u jednom trenutku, tovama potreban sadræaj sporije prolazi krozlink. Zbog toga prednost imaju provajderi sabræim linkom koji bez usporavaça mogu da

opsluæe veliki broj korisnika.Brzina modema provajdera prema koris-

nicima odreðuje brzinu komunikacije izmeðuvaãeg raåunara i Interneta. Vaã modem moæemaksimalno da dostigne 33,600 bps, tako dabi bilo dobro da i provajder ima modem takvebrzine. U tom sluåaju ostvarujete najbræu ko-munikaciju odnosno transfer informacija saInterneta. Birajte provajder koji ima najmaçe

jednako brz ili bræi modem od vaãeg. Ukoliko je vaã modem bræi, vi gubite. Ako nameravateda kupite bræi modem od onog koji ima vaãprovajder, proverite namerava li on da udogledno vreme unapredi svoje modeme.

Tehniåka podrãka spada meðu najbitnijestvari. Dobar provajder mora da ima sluæbukoja ñe vam biti na raspolagaçu za svakiproblem na koji naiðete, a tiåe se vaãeg pris-tupa Internetu. Obiåno se ta podrãka daje tele-fonski. Idealno je ako se na za to odreðenomtelefonu 24 sata dnevno nalazi struåno licespremno da vam pomogne, da odgovori navaãa pitaça. Posredi je veoma ozbiýna stvar.Pretpostavimo da æelite da poãaýete porukuod ogromne vaænosti, a sa Interneta dobijateodgovor da poruka ne moæe biti prosleðena iznekog vama nejasnog razloga. Umesto daoåajavate, okrenuñete broj tehniåke podrãke i

naiñi na åoveka koji ñe vam pomoñi da izað-ete na kraj sa problemom. Tehniåka podrãka

je uraåunata u cenu pristupa, odnosno, ne na-plañuje se dodatno. Opredelite se uvek zaonaj provajder koji je tom pitaçu posvetionajviãe paæçe.

Broj telefonskih linija za pristupaçe je tak-oðe bitan faktor pri izboru. Ukoliko provajderima mali broj linija u odnosu na broj korisnika,veñi deo vremena provodiñete åekajuñi da seneka veza oslobodi da biste mogli da pristupite.To ñe vas svakako åiniti nervoznim, da ne go-vorimo o tome da ñe vaã posao da trpi, a u ek-stremnim situacijama moæe da se postavi pi-

taçe potrebe za Internetom kome nikada nemoæete da pristupite. Naravno, bez obzira na too kom je provajderu reå, ima momenata kada i

Uraåunar, prikaåili modem na telefonsku linijui ãta sad? Potrebno je okrenuti odreðeni tele-fonski broj i na taj naåin ostvariti vezu sa In-ternetom, ali vi ne znate koji je to broj. Zato

uzimate novine (ili pozivate nekog prijateýakoji je veñ prikýuåen) i tamo nalazite telefonei adrese nekoliko firmi koje se bave time daomoguñe pristup Internetu, takozvane Inter-net servis provajdere (ISP). Svi imaju ra-zliåite uslove, a vi nemate predstavu po komkriterijumu treba da odaberete pravog.Pokuãajmo, stoga, da ovaj problem raãålani-mo, pa da ga reãimo.

Provajder postoji zbog vas, a ne vi zbogçega i on treba da åini sve da vaã boravak naInternetu bude komforan. Ukoliko ijednogtrenutka osetite nezadovoýstvo pruæenomuslugom, razmislite da li postoji provajder

koji vam viãe odgovara. Nije naroåit problempromeniti provajding (kao ni muæa ili æenu,uostalom), ali joã je boýe ako je vaã prvi izboronaj pravi. Koji su, dakle, kriterijumi po koji-ma se bira provajder?

POP (point of presence – taåkaprikýuåeça) je mesto na kome se "kaåite" namreæu i ono treba da vam bude ãto bliæe. Kadkaæem "bliæe", ne mislim na metre, veñ na tele-fonske centrale. Ukoliko se na vaãoj telefon-skoj centrali nalaze brojevi za pristup Inter-netu, imate gotovo idealne uslove, odnosno,najkrañe rastojaçe. Neãto daýe, ali joã veomablizu je ako je broj u istoj zoni (ne treba vam

pozivni broj da pristupite), odnosno ako Inter-netu pristupate po ceni telefonskog razgovorau lokalu. Uskoro ñe, nadajmo se, u svim tele-fonskim zonama u zemýi postojati brojevi zapristup Internetu, tako da ñete za Internet svudaplañati samo cenu lokalnog poziva, a i kvalitetprenosa informacija biñe visok.

Link prema Internetu je sledeña stvar o kojoj treba da se raspitate kod provajdera. To jeveza izmeðu vaãeg provajdera, a samim tim ivas, i ostatka Interneta. Zamislite da treba danapunite flaãu vodom, da je pred vama nekoli-ko åesmi, a ispred svake od çih jednako dug-aåak red. Koju ñete åesmu izabrati? Naravno

onu iz koje voda najbræe teåe. Isto je i sa link-ovima vaãih provajdera. Najbræe i najboýe ñeteraditi kod onog provajdera koji ima najbræi In-

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


62 VREME s 3. MAJ 1997.

"...nacionalizam jeste nazadçaãtvo." D. Kiã

Åetvrt veka je Danilo Kiã na razliåitenaåine istiskivan iz srpske kçiæevnosti.Premda bezuspeãan, taj progon nije sluåa- jan. Ãta ñe srpskoj kçiæevnosti maðarsko- jevr ejski sredçoevropejac i kosmopolitakoji umesto da kosovske boæure vidi samou naãoj poeziji i nacionalnoj istoriji, vidi

isti smisao nacionalnog mita i u maðarskoji u francuskoj kçiæevnosti? Umesto da sevidi ono ãto nam je zajedniåko sa kulturn-om istorijom Evrope i åoveåanstva, stvarase mit o izabranosti, makar tragiånoj, kojuKiã, upravo zbog dvostrukog pritiskatragiåke nacionalne sudbine, nije mogao daprihvati.

No, eto veñ i drugog glasa, jednakoprivræenog "viãim" ciýevima, koji åitavustvar obrñe naglavaåke i dozvoýava da Kiãbude sve drugo samo ne i srpski pisac, jerbi ga to u ovim "briænim" oåima unizilo.Primitivna i histeriåna mræça prema sve-

mu srpskom danas buja na sve strane. Odu-zimaçe prava na udeo u srpskojkçiæevnosti brzo je zaboravýeno posleslike crnogorskog mitropolita nad Kiãovimgrobom, sahrane na beogradskom Novomgrobýu, a ne na pariskom Per-Laãezu, iako je sve to – barem u mojim oåima – pos-ledçi trijumf nepokornog Kiãovog duha ivrhunska ironija u zavrãnoj fazi "porodiånenesreñe", kako bi to Kiã rekao.

U SREDIÃTU INTERESOVANJA:U takvom kontekstu, meðutim, odigrava se jedan nezaustavýiv proces koji su Kiãovaproza, esejistika i polemiåki ålancipokrenuli u savremenoj srpskoj kçiæe-vnosti. Reå je o promeni u poetici, moæda ipoetici kulture. To je razlog ãto protivpromene kçiæevnog ukusa protestuje, rec-imo, i pisac koji je bio Kiãov prijateý, åijedelo je Kiã cenio, a åije vredne kçige se idanas jednako åitaju i uvaæavaju, bezobzira na to ãto nisu pokretaåi kçiæevnogæivota i uzor mlaðim piscima. Danas se veñne moæe proåitati kçiga, nekmoli beleãka,tekst, intervju nekog mlaðeg pisca u kojojKiã nije pomenut. Ne bih imao niãta protiv,ali su pomiçaça Kiãa åesto sasvim povrã-na, nepromiãýena, pa se çegove reåi ko-riste kao poãtapalice. Poæelim da upitam

neke od ovih autora da li su åitali i Andriña,osim u sredçoãkolskoj lektiri? Ukoliko se

danas viãe ne moæe pisati na naåin na koji je pisao Andriñ, ne moæe se ni kako jepisao Kiã, a mudro bi bilo åitati obojicu.Nije sluåajno Kiã Andriña i Crçanskogpomiçao zajedno, dok je o Andriñu pisaoviãe nego o Crçanskom, iako to na prvipogled ne izgleda logiåno.

Beatifikacija u kçiæevnosti ne deãavase u javnosti koju oblikuju bulevarski lis-tovi i pornografske TV-stanice, ili mafijaãi

i politiåari koji su javnom æivotu oduzelisvako dostojanstvo. Nije za nekog piscanajvaænije dodeýivaçe nagrada i priznaça(nisu sve otiãle u pogreãne ruke) nego çe-govo mesto u kçiæevnosti, intimni odnospisaca i åitalaca prema çegovim delima.Kiã je danas u samom srediãtu interes-ovaça srpske proze kao najmlaði klasiksavremene srpske kçiæevnosti. Pisac kojinema nikakav poetiåki odnos prema An-driñu i Crçanskom previða epohalno poet-iåko popriãte srpske kçiæevnosti dvadese-tog veka. Onaj ko ne åita Kiãa – ja mislimi Pekiña, Paviña i Albaharija, da nastavim

jedan poetiåki rodoslov koji nije jedini usrpskoj prozi, ali je vaæan i u ovome trenut-ku dominantan – propustiñe da vidi ãta sedeãava u srpskoj kçiæevnosti s kraja ovogaveka.

Piãuñi o kçizi eseja Davida Albaharija– u kojoj se Kiã javýa na vrlo delikatan iupeåatýiv naåin kao, datako kaæem, prividniuåiteý – i imajuñi u vidupoetiåku samosvest obaautora, u najkrañim crta-ma sam uporedio Kiãa iAlbaharija. Sporedno jeto ãto su obojica Jevreji,ali kritiåar koji je i is-toriåar kçiæevnosti dva-desetog veka znañe da usrpskoj kçiæevnosti pos-toji åitav niz izuzetnihpisaca koji su jevrejskogporekla, ãto je çihovomkçiæevnom delu davaloraznoliku, uvek vrlo os-obenu i za srpsku kultu-ru, po mom miãýeçu,dragocenu boju. To jed-nako vaæi za Isaka Sa-mokovliju, Oskara Da-

viåa, Aleksandra Tiãmu,Filipa Davida, Juditu

Ãalgo... Kiã je u mom tekstu, kao i Albaha-ri, predstavýen kao pisac srpskekçiæevnosti, a svi ovi autori jednim "ter-minom indikatorom" nazvani su "srpskim jevrejskim piscima".

VEZANOST ZA JEZIK: Na kritikekoje sam posledçih godina pisao bilo jedosta reakcija, otvorenih i prikrivenih. Nji-hov odjek je dospeo i na stranicekçiæevnih dela, ãto govori o jednoj vrstidijaloga za koji mislim da je koristan. Uproãlom broju "Vremena" obratila mi sepismom gopoða Zlata Dizdareviñ. Pritaje-na oãtrina i sumçe koje to pismo moæe dapobudi nisu naãkodili çegovoj uåtivosti.Gospoða Dizdareviñ, koju ne poznajem,piãe tako da sam imao utisak da je tekstsroåila neka dobro poznata koleginica, a neåitalac "Vremena", ãto ne umaçuje nesla-gaçe sa çenim zakýuåcima åak i kada zakrunskog svedoka poziva samog DanilaKiãa. Ceneñi çenu æeýu da ispravi mojunavodnu greãku da Kiã pripada srpskojkçiæevnosti i nizu izvrsnih "srpskih jevre- jskih pisaca", kao i to ãto ona veruje jedinoonome ãto pisci sami o sebi govore, ipakbih morao da skrenem paæçu na to da pri-padnost jednoj literaturi nije stvar piãåevevoýe. Kiã je to, naravno, znao, pa ako je uçegovim oåima Nabokov, iako je prome-nio zemýu i jezik, ostao "ruski pisac", ãtañe onda biti usamýeni Cetiçanin, beograd-ski student, boem i mladi pisac Danilo Kiã?Kiã je svoju vezanost za srpskohrvatski

jezik zaista isticao u prvi plan, ali je åak inajmaçe poznavaçe lingvistike dovoýnoda se pokaæe koja je to varijanta srpskohr-vatskog, istoåna ili zapadna. "Rasu-sredinu-momenat", kriterijume IpolitaTena, Kiã je pomiçao dozvoýavajuñi da to

REAGOVANJA

Kiã i "kiãovci"Kiã se ne moæe otrgnuti iz srpske savremene proze

INTERVJU: VESNA PEÃIÑ, PREDSJEDNIK GRAÐANSKOGSAVEZA SRBIJE:- Miloãeviñ ne moæe da smjeçuje po Crnoj Gori

OBRAÅUNI U CRNOGORSKOM VRHU:- Svi predsjednikovi pseudonimi- Tajna dediçskog susreta Ðukanoviña i Miloãeviña

DRÆAVNA GLASILA I SUKOB U DPS-u:- Dioba medijske imperije

ÃTA MILOÃEVIÑ HOÑE KADROVSKIM PROMJENAMA U SPS-u- Tajna Vuåeliñevog vaskrsnuña

DOMETI CRNOGORSKE AVIOKOMPANIJE:- Crna Gora preuzima kontrolu nad aerodromima u Tivtu iPodgorici

PRIVATIZACIJA NA NAÃ NAÅIN:- Zbog åega je biznismen Vong pobjegao u Hong Kong

DISKRIMINACIJA NEPODOBNIH NA PRAVNOM FAKULTETU UPODGORICI:- Ko je sve politiåki nepodoban

BUDITE NEZAVISNI - ÅITAJTE MONITOR!

Crnogorskinezavisninedjeýnik

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


633. MAJ 1997. s VREME

w

POÃTA

Partizanski dekreti"Vratite Steriju u Vrãac", "Vreme" br.

340

Poãto mu nije uspelo da parolamapostigne partizanski efekat, g. Petrovmeça taktiku predstavýajuñi se kaograðanin zabrinut za sudbinu Sterijinogdela. Kaæe, hteo je da pokrene javnost narazmiãýaçe o velikom piscu, ãto je hvalevredno, samo je nejasno zaãto to odmahnije lepo rekao nego je troãio i svoje i naãevreme pomiçuñi bravare i Vidmare, zaãto

je, nimalo graðanski, vreðao i zbog åega je, nimalo kulturno, polemisao sa stavovi-ma koje nikada i nigde nisam zastupao.

Izgleda da se u glavi g. Petrova svezbrkalo. Poput junaka Okudæavinog roma-

na, i on se zagrcnuo slobodom. Poãto nijena vreme smeo da pita bravare i Vidmarezaãto je Pozorje "oteto" Vrãcu, pa jesaåekao promenu politiåke klime u kojojmoæe da bude zabrinut za Sterijin lik idelo, g. Petrov bi sada, u slobodi, da åujeodgovore. No, zagrcnuo se, pa svakog koga podseti da je od prvog Pozorja (koje jemoæda moglo biti odræano u Vrãcu – alinije) minulo viãe od 40 godina, ko muukaæe na istinu da tradiciju ne treba uki-dati dekretom, on smesta identifikuje kaobravara i Vidmara. (Kako se g. Petrov idaýe plaãi onih zbog kojih je do sada

ñutao, imenicu bravar piãe velikim slo-vom, ãto na psiholoãkom planu donekleobjaãçava i çegovu potrebu da, mimo

javne scene – a na çoj se jedino moæeodvijati polemika – telefonom zahteva zasebe, dugogodiãçeg borca za sadaãçuslobodu, poseban tretman.)

Zabrinut su sudbinu Sterije i çegovogdela, g. Petrov nastavýa da falsifikuje i cit-ira mimo autentiånog konteksta, da bi se u

jednom åasu, i sam uzbuðen zbog vlastitogsveåanog tona, zapitao: "Ko se (do) danasbavio Sterijom?". Da je hteo da zaviri ubibliografiju, naãao bi odgovor na svoje

retoriåko pitaçe, ali poãto su mu dostupni jedino vrãaåki izvori , a buduñi da su muasocijacije ograniåene, te smatra da seSterijom bave samo institucije koje u nazi-vu sadræe ime velikog komediografa, g.Petrov je ostao u mraku neznaça, gde ga iostavýam. Moj oponent podseña i na to dase Sterija (koji ne bi propustio da g. Petro-va naåini junakom svog "ãaýivog pozor-

ja") ãkolovao u Sremskim Karlovcima,Temiãvaru, Peãti, Keæmarku, da se zalagaoza osnivaçe Narodnog muzeja, Narodnebiblioteke, SANU, da je bio profesor nakragujevaåkom i beogradskom Liceju, iz

åega bi neko, poput zagrcnutog Petrova,mogao izvesti zakýuåak da se Pozorje imaodræavati u nekom od navedenih mesta, a

odreðuje neåije detiçstvo, ali ne i poloæaju kçiæevnosti, za ãta postoje boýi metodi.Åak i kada autor traæi da ne bude u srpskojliteraturi – bilo je takvih primera u korist,recimo, hrvatske ili crnogorske

kçiæevnosti – to ne zavisi od piãåeve dek-laracije, nego od toga da li je delo"odomañeno", prihvañeno u jednojkçiæevnosti ili ne. Koliko god cenio nekogautora, kritiåar ñe uvek pogreãiti ako da zapravo autoru, a ne kçiæevnosti koju is-traæuje. Kiã se, drugim reåima, ne moæeotrgnuti iz srpske savremene proze, utolikopre jer je çegovo delo u samom poetiåkomsrediãtu srpske kçiæevnosti. To ãto je Kiãpo svome kçiæevnom delu srpski pisac, nezahteva, naravno, da se na sve gleda ukýuåu nacionalne odreðenosti, ili da seçegovo delo ograniåi na jednu nacionalnukulturu.

POLEMIÅKI KONTEKST: Kada biprostor dopuãtao da se analizira svaka odKiãovih izjava, video bi se polemiåki kon-tekst u kome su one date i smisao otporaprema tzv. maçinskom svrstavaçu. Odgo-varajuñi u aprilu 1971. godine na anketuåasopisa "Savremenik", Kiã u tekstu "Mipevamo u pustiçi" odgovara na pitaçapostavýena "veñem broju srpskih roman-sijera i pripovedaåa". Pitaçe postavýanosrpskim piscima za Kiãa je i pitaçe post-avýeno çemu. Kiãovo "mi" i slika sop-stvenog dela kao usamýeniåkog poraza u"provinciji" koju mu je sudbina dodelila

jasno odreðuju kako on sebe vidi u "posler-atnom razvitku srpske proze". Njegovo"mi" i "provincija" tada imaju jedan smis-ao, a çegovo distanciraçe od te provin-cije, onda kada je veñ postigao uspeh usvetu i kod kuñe bio grubo napadan i pro-gaçan, neãto je sasvim drugo. Kada vodipolemiku sa nacionalistima, Kiã logiånotraæi viãu zajednicu da bi istakao svoju ra-zliåitost. Polemiåki kontekst nacionalizmapoåetkom sedamdesetih, o kome govori uintervjuima iz "Poetike II" i posle "Peãåan-ika", nije isti kao nacionalizam o kome go-vori u "Åasu anatomije" i posle "Grobnice

za Borisa Davidoviåa". Za razumevaçeDanila Kiãa neophodno je poznavaçe çe-govog dela, a ne samo izjava, naroåitokada se one åitaju izvan konteksta u komesu date.

Iako je veñi deo pisma gospoðe Diz-dareviñ posveñen Kiãu, ne åini mi se da jerazumevaçe dela Danila Kiãa, ili DavidaAlbaharija, çegov osnovni ciý. GospoðaDizdareviñ se, doduãe, upuãta åak i u pro-cenu Kiãovog senzibiliteta, pa se, po çen-om miãýeçu, Albaharijeva proza Kiãunavodno nije mogla dopadati i zato o çojniãta nije napisao. Onda bi, po istoj logici,

trebalo reñi da takvom senzibilitetu nijeodgovarala proza nijednog mlaðeg pisca,poãto ni o drugima nije niãta napisao, zbog

åega ja æalim. Nije tu, naravno, u pitaçuKiãov senzibilitet, nego ruæan obiåaj naãihpisaca da, åim sami postanu vaæni, zabo-rave na druge, åak i one koji idu srodnimpoetiåkim putem, pa åitaju i komentariãu

samo svoje prijateýe i ispisnike. To ãto javolim Kiãa, ãto se çegovoj prozi stalnovrañam i åesto o çoj piãem otkriva mojsenzibilitet kao åitaoca i kritiåara, moædanagoveãtava neku "kçigu duboke odanos-ti", kako bi rekla Isidora Sekuliñ, ali nijerazlog da se prema çemu nekritiåki odno-sim. Kritika ne æivi samo od ýubavi, nego iod istine. Nijednog autora, bez obzira na"duboku odanost", ne treba pretvarati uviteza bez mane i straha koji je u svakompogledu besprekoran. Kiãa, ili Albaharija,Pekiña ili Paviña vaýa åitati i kritikovati saistom otvorenoãñu kao i druge pisce; takoñe se najboýe videti vrednost çegovogdela.

SMISAO PRIGOVORA: To ob- jaãçava i smisao prigovora Albaharijukome se na SVIM bosanskim brdima priv-iðaju "tumori koje nikakve terapije ili am-putacije neñe ukloniti". Moj komentar oveneuspele slike je kçiæevno, kulturoloãki,pa i antropoloãki motivisan, a moæe imatipolitiåku konotaciju samo ukoliko je i Al-baharijeva slika politiåki obojena. Albaha-riju nije reåeno da treba da uzme u obzirnekakvog Ovena ili Kontakt-grupu, koji se,izgleda, priviðaju gospoði Dizdareviñ pa oçima govori, nego da je to "rðava i plitka

slika".Interesantno je, veoma, da se u pismu

gospoðe Dizdareviñ, koja tako pedantnoslaæe citate, ovde odmah potkrala jednasimptomatiåna greãka. Da bih pokazaokako su Albaharija izneverili jezik i misao,pitao sam u prikazu çegove kçige damoæda ispod brda ne "buja sami ýiýan,miýe i bosiýe, duãevna nafaka i krepkozdravýe kome nikakvog leka ne treba".Gospoða Dizdareviñ prvo netaåno prenosi,iako ispod znakova navoda, ovu reåenicu,a zatim joã jednom ponavýa "miýe ibosiýe", pa se stiåe utisak kao da joj se ne

da da kaæe ýiýan?!Ukoliko nekoga zanima kçiæevnost,kakvog smisla imaju "kiãovci" koji uopãtene poznaju Kiãovo delo? Ukoliko nekogane zanima kçiæevnost, on, bez obzira naæeýu da se ne izjasni pred ãirom åi-talaåkom publikom, o politici moæe govor-iti i bez pretvaraça Kiãa, sa velikim slo-vom i bez znakova navoda, u nekakve"kiãovce". I moæe mirno ostaviti takvogKiãa u srpskoj kçiæevnosti, jednako kao iu bivãoj Jugoslaviji, Sredçoj Evropi, åi-tavom Svetu. I Srbija je u tom Svetu, osimza one koji nam ne daju da u çemu æivimo

normalno i sreñno, bez obzira sa kojestrane granice podiæu zidove. s

ALEKSANDAR JERKOV

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


64 VREME s 3. MAJ 1997.

napose u Beogradu gde se nahodi veñinainstitucija u åijem osnivaçu je Sterijauåestvovao. Meni se, meðutim, åini da ihJ. S. Popoviñ nije osnivao Beograda radiveñ na polzu oteåestvu i dobrobit narodu.

Pretpostavýam da Matica srpska, iako sadresom u Novom Sadu, ne pripremakritiåko izdaçe Sterijinih dela (ãto strasnozabrinuti g. Petrov ne pomiçe) za graðaneSrpske Atine a izraæavam sumçu i u to da

je svoje delo Steri ja u amanet ostvio g.Petrovu i Vrãåanima, ali i Beograðanimaili Novosaðanima. Naprotiv, znao je on skim ima posla, pa je izriåito zahtevao da se

Rodoýupci, drama o çegovim "smelim"sunarodnicima koji se povijaju kako poli-tiåki vetrovi duvaju, ne ãtampaju za çego-va æivota. Zazirao je, vaýda, od odocnelogrodoýubýa kakvog g. Petrova.

U nedoumici sam: brine li g. Petrov osudbini Sterije ili Vrãca. Åini se da je "za-data tema" koju pomiçe upravo ovodrugo. Vrãcu treba pomoñi da potvrdimesto koje mu na naãoj kulturnoj mapipripada, pa i da pronaðe naåin da se oduæiJovanu Popoviñu Steriji, ali ne vidim zaãtoto ima veze s Pozorjem, institucijom kojaveñ åetrdeset i dve godine istrajno doka-zuje da je Sterija rodonaåelnik srpskedramske literature. Tim pre ãto prostora zaiskazivaçe poãtovaça Steriji iprouåavaçe çegovog dela ima napretek.No, treba li to åiniti partizanskim dekreti-

ma? Onaj ko se bori za status Sterijinogbaãtinika mora da zna da u nasledstvomogu da mu zapadnu i Ãerbuliñ i Smrdiñ.

Aleksandar Milosavýeviñ

Siroti gledaoci"Joæa i Draæa protiv ostatka sveta",

"Vreme" br.340

Izuzetno retko piãem novinama povo-dom neåeg ãto je u çima objavýeno, aliovoga puta nisam mogao da odolim potre-bi da javno åestitam vaãem novinaru g.

Teofilu Panåiñu na zaista sjajnom tekstu uvezi sa fenomenom koji smo, zahvaýujuñigospoði Oýi Beñkoviñ, videli u nedavnojemisiji Utisak nedeýe. Spadam, naime, uone "sirote gledaoce" koje g. Panåiñpomiçe u svom napisu i koji su zaista bilizapýusnuti tim amaterskim lekcijama izistorije i serijom kojekakvih besmislicakoje su ona dva mlada kvaziintelektualcadrug Vulin i g.Samardæiñ neumorno sipalitokom skoro dva sata po nama, nesreñnici-ma. Da kod nas ýudi olako govore o stva-rima o kojima pojma nemaju, nije nikakavnovum, ali je priliåno zabriçavajuñe da i

politiåki protivnici razmiãýaju na istoj ta-lasnoj duæini o "petokolonaãima", Sorosu,ili "specijalnom ratu" (za to je struåçak

znameniti pukovnik Viliñ, koga je, pret-postavýam, pomno åitao glodur kra-gujevaåkih "Pogleda"). Nema nam, dakle,pomoñi i moram rezignirano konstatovatida je sve to "... u stilu naãeg pravila da

lude vode kçigu, ãtampu i javno mnijeçe,da glupost je velika k'o dolomitskostijeçe..." kako je to, joã pre sedam-desetak godina, konstatovao nekada naãzajedniåki, a sada samo "çihov"kçiæevnik Miroslav Krleæa. Savrãeno jetaåno, dakle, da je i "levo" i "desno" kodnas po pravilu van obiåne ýudske zdra-vorazumske pameti, a s tim "bednim pro-vincijskim zaplotçaãtvom i malo-varoãkom ksenofobijom" ostañemo tu gde

jesmo joã decenije. Ta dva mlada åovekaproizvod su ove sredine, a "kakvi smo miEnglezi, takvi su nam i (buduñi) Gledsto-

ni". Ukratko, ne znam ãta misle o istupaçupomenutih mladih ýudi ostali "sirotigledaoci" ali je g. Panåiñ taåno rekao onoãto o svemu tome mislim, pa, eto, raåunamda je govorio i u moje ime, na åemu sammu zaista iskreno zahvalan. Jer, mislim iubeðen sam da kritiåka i razborita ocena

javnog istupaça bilo koga, pa i ovedvojice, moæe – makar i sasvim malo – dadoprinese da takav svet nestane iz javnogæivota. A dotle neka takvi ýudi ostanu naonoj "vrlo uvredýivoj lokaciji" gde ih je g.Panåiñ s pravom, i sasvim uåtivo, uputio –tamo im je bez ikakve sumçe trajno mes-to.

Konstantin Obradoviñ

Proizvoýne lekcije"Preko reke", "Vreme" br. 337; "Zamena

teza", "Vreme" br. 339

Na moje reåi da je izjava dr Veselinova("klavir i gusle" itd.) uvredýiva, g. Æivk-oviñ odgovara da je çegov sugraðaninsamo izneo neãto ãto je åiçenica. Teãko jepolemisati sa osobama koje operiãu aksio-mima: "ta i ta izjava nije uvredýiva jer jetaåna, a taåna je jer je istinita, a istinita je

jer ja tako kaæem"!Ipak, pomirýivi Æivkoviñ dopuãta

drugima da sviraju gusle ako su baã zape-li, ali tvrdi da Vojvoðanima nepoznat nekobrani da sluãaju klavir i tamburice, i da jetaj antitamburiåki zulum poåeo joã "26 go-dina pre no ãto su komunisti preuzeli vlastu Vojvodini..." Iz toga mogu samo dazakýuåim da su Zvonko Bogdan, JanikaBalaã i Rita Kinka æiveli sredinom 19.veka, a onda su doãle divýe horde s drugestrane reke (urlajuñi u trku: "bre! bre!bre!") i pobile ih, u svom genocidnommaniru.

Åitalac iz Panåeva me zatim pouåavada je moje svrstavaçe dr Veselinova (ukontekstu çegove izjave) uz Le Pena iÆirinovskog "prejako"; iz toga sledi da g.Æivkoviñ ne spori rasistiåku suãtinu te iz-

jave (jer, moja ocena nije netaåna nego"prejaka"), ali, eto, misli da to i nije takostraãno. Ja, meðutim, ne stepenujem ra-sizam. Ne mislim da postoji neka "zdravadoza" te misaone perverzije.

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


653. MAJ 1997. s VREME

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(Time, Vreme), hamburãki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Ciý nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Svesni smo da je u danaãçe vreme ãtampa skupa i zato ñemo odovog broja nuditi åitaocima da se pridruæe klubu naãih pretplatni-

ka. U ovom broju obrañamo se privatnicima, vlasnicima preduzeñai radçi, i nudimo im da uz punu cenu polugodiãçe ili godiãçepretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Kada nam ovaj kupon stigne, naãa marketing sluæba kontaktirañesa vama i dogovoriti se oko saradçe. Dobro doãli u klub!

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite seda biste zaradili

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se nat pola godine (26 brojeva) t godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ¡

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEM

Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun:40804-603-7-31530 . Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplatau zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-

naka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju poskupýeça lista u toku pretplatnog perioda,pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10 do 16h:Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

U isti red proizvoýnosti spada i tvrdçada, ako sam æeleo da ostanem doslednopolitiåki korektan, "nisam smeo da emisijesa tamburaãima i prigodnom scenografi-

jom na TV Novi Sad okvalifikujem kaokiå, jer postoje ýudi koji u çima uæivaju".Da sam cinik, odvratio bih da postoje iýudi koji uæivaju u heroinu ili deåjoj por-nografiji, tako da to niãta ne dokazuje, alibudimo ozbiýni: odbijaçe podele na"boýe" i "gore" i uvoðeçe termina "ra-zliåito" odnosi se na kulturne obrasce koji-ma razne etniåke, regionalne, verske idruge zajednice doprinose ãarenilu sveta, ane, pobogu, na pojedinaåne TV emisije,koje imaju svoje urednike i reæisere, teprimedbe o kiåu idu na duãu pojedincima ane nekom narodu ili regiji.

Upravo g. Æivkoviñ nam daruje superi-oran primer kiå-tvrdçe u åistom staçu,

"poopñavajuñi" (ãto bi rekao dr Puhovski) jednu pozitivnu ýudsku osobinu na SveKoji Smo Mi, tj. na sve Vojvoðane:"...neñete nañi nijednog åoveka koji sebesmatra Vojvoðaninom a da ima bilo ãtaprotiv Drugog i koji nije tolerantan premaDrugaåijem". Moram, naæalost, daobavestim g. Æivkoviña da se, kaoVojvoðanin, otkad znam za sebe kreñemmeðu Vojvoðanima (i onima koji sebetakvima smatraju) i da sam i meðu çima,kao i meðu drugim ýudima sa ove planete,upoznao mnoge koji nisu ni najmaçe "tol-erantni prema Drugom". Uostalom, daleko

je od te tolerancije i uobraæeno i nevaspi-

tano deýeçe lekcija "brañi Srbijancima"koji bi, vaýda, trebalo da idu na studijskaputovaça po Vojvodini da bi videli kakopravi ýudi æive? Tolerantno do bola?! Aonaj ýubazan poziv da, kad se Vojvodinaoslobodi od Divýe Horde, boravim, "napoziv Vlade AP Vojvodine", "u viãed-nevnoj poseti slobodnoj, demokratskoj iautonomnoj Vojvodini, kako bih boýe up-oznao stvari o kojima piãem" bi svakiåovek slabijih æivaca od mojih nazvaodrskoãñu proisteklom iz arogantnogneznaça, uporedivu jedino s mojom imag-inarnom preporukom g. Æivkoviñu izPanåeva da poseti Panåevo da bi ga boýe

upoznao i viãe voleo. Zar je, zaboga, takoteãko uåiti i obaveãtavati se?Teofil Panåiñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.



uæivanjaVREME

BlatoOno oteæava æivot. Lepýivo

je, klizavo, mokro i hladno.Åine ga zemýa i voda, ali

mokra zemýa nije blato. Blatonastaje tek kad neko u çega

zgazi. Kad je malo dubýe i sadovoýno vode, izuva gradskuobuñu, plitku i slabo vezanu.

Kýuåni je deo scenografije rovova igrobaýa. Blatiti, povlaåiti po blatu, ukaýatiobraz, zaglibiti se... I samo podseñaçe daova tvar postoji, izaziva u graðaninumuåninu. Kad je, da se odbrani od pobunegradova, reæim praviokontramiting u Beogra-du, krunski dokaz primi-

tivizma ýudi iz autobusa je za veñinu graðana pre-stonice bila sasuãena ze-mýa koja je otpadala sanogavica pridoãlica.

Nije li toliko uæasa-vaçe od ove smeãe ele-menata malo preterano?Da smo preæiveli velikoizlivaçe reke Hoangho,koja je 1887. godinesvoje priobaýe, ukýuåu- juñi i naseýa, ostavilapod slojem blata debelimi po tri metra, pa da tajstrah bude razumýiv.Nama su ipak bliæe slikeblata u ciglarskom kalu-pu ili na grnåarskomkolu. I sve åime se hrani-mo i ono ãto oblaåimomoæe rasti samo iz mo-kre zemýe. Uz to, blatomoæe biti i lekovito.

Za nas je, meðutim,odsustvo tog gradivnogmaterijala civilizacije

oduvek bio najveñi do-kaz razvijenosti. Glib jesimbol muke i sirotiçe ukojoj smo vekovimaæiveli, pa nam je preåeda uklonimo taj simbol,nego samu bedu na kojunas opomiçe. Od blatasmo i sami sazdani i ononas stalno vuåe nadole.Ne da nam da poletimo,ãto bi nam, ubeðeni smo, uspelo samo dase çega otarasimo. Poploåavamo, be-toniramo, asfaltiramo, bræe-boýe i kako is-

padne, samo da nema blata.Ali, posle svake kiãe, i u samom centruprestonice saåekañe nas neprelazna kaýu-

ga. Moæda je jedan od najveñih uzrokablatiãta u gradovima to ãto su betonskestaze postavýene pod pravim uglom, kakose nijedan boæji stvor ne kreñe. Onda onikoji se kreñu da bi nekud stigli izvukublatçavu liniju koja pokazuje gde je stazatrebalo da se nalazi. To ãto ñe vas mnogipri samom pogledu na kaýave cipele i pan-talone svrstati meðu nedorasle i necivilizo-vane, zajedno sa seýacima i decom, ne tre-ba da vas brine. To druãtvo je bar zabavno,

a odsustvo zemýe na odeñi teãko da garan-tuje zrelost i kulturu.

Strast prema blatu je globalna pojava.

Moæe se videti i u najplastiånijoj od svihzemaýa – Americi. Ushiñeçe gledalacaæenskog borbenog kaåkaça u barovima

Sredçeg zapada dostiæe vrhunac kadakoja grudvica blata iz boriliãta ukaýa i çi-hov obraz. To je ipak samo senka naãestrasti. Ona je naã osnovni hendikep zaukýuåeçe u "zapadnu civilizaciju" u kojoj

je blato ili dobro skriveno, ili strogo kon-trolisano. Nas ne samo da neãto stalnovuåe da se ukaýamo veñ je taj nagon tako jak da se iz kaýuge sami ne umemo izvuñi.To tradicionalno i, smatra se, najefikasnijerade volovi.

Za istinski uæitak se ipak preporuåujeseosko blato. Ono se od gradskog razlikujene samo po koliåini i rasprostraçenostiveñ i po kakvoñi. Ono je samo zemýa. Iono ãto se u çu ulepi. Tu bar nema leteñih

nusprodukata raznih teh-noloãkih procesa, koji susleteli pa se ukvasili. Kad

bosa noga zagazi u æitkuzemýu, ona se naðe u ok-ruæeçu u kome je æivelastotinama hiýada godina,za koju je stvorena. Nematraumatiånih udaraca u ci-pelu zatoåene pete o tvrdbeton, nema zemýotresa zaceo skelet. Nijedan pokretne nailazi na taj konaåan ineumoýiv otpor. Blato us-porava kretaçe, ali kojisvedok aktuelnih posledicabrzine moæe iskreno tvrditi

da je to loãe? Ono je kliza-vo, i najbolnije i najopas-nije ãto vam se moæe desitiako padnete jeste da nale-tite na kamen oãtrih ivicakoji je u blato pýusnulaýudska ruka, æeleñi da ganadvlada. Posle nekolikominuta junaåkog gacaça,toplo stopalo ñe prosuãitisloj zemýe koji mu je na- jbliæi, pa ñete dobiti zemý-anu obuñu po meri. Istina je, ãto se blato viãe suãi, to je åvrãñe, vaãe blatne ci-pelice postajañe sve veñe iteæe, pokreti ñe biti svenaporniji i istegnutiji. Nakraju ñe vas zemýa pot-puno zarobiti.

Imañete joã dovoýnovremena da sebe doæivitekao drvo, ukoreçeno iprepuãteno elementima na

milost i nemilost. To ñe vam pojmovegore, dole, zemýa, voda i vetar uåinitimnogo jasnijim i u tome je prava lekovito-

st blata. Zato dobro iskoristite svaki tre-nutak, dok ne doðu volovi. s

ZORAN B. NIKOLIÑ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. május 3.


Vreme, 1997. május 3.

Documents

Transcript of Vreme, 1997. május 3.