Urednik - Knjižare Vulkan

Na slov ori gi na la:Mar vin PerryAn Intellectual History of Modern EuropeCopyright © 1993 by Houghton Mifflin Company. All rights reserved.

UrednikZoran Hamović

Likovni urednikMilena Lakićević

© Clio, 2020. Sva prava za ovo izdanje na srpskom jeziku zadržana. Ova publikacija, u celini ili delovima, ne sme se umnožavati, preštampavati, pohranjivati u memoriju kompjutera ili na bilo koji način prenositi – elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način – niti može na bilo koji način ili bilo kojim sredstvima biti distribuirana bez odobrenja izdavača.

Preveo s engleskogĐorđe Krivokapić

INTELEKTUALNA ISTORIJA EVROPE

Beograd, 2020

Marvin Peri

drugo izdanje

Pred go vor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Uvod TEME LJI INTE LEK TU AL NE TRA DI CI JE ZAPA DA

1. Judeohriš ćan ska i grč ko-rim ska tradici ja . . . . . . . . . . . . . 21Mito tvo rač ki pogled na svet drev nog Bli skog isto ka . . . . . . . . . 22Jevre ji: etič ki mono te i zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Bog: jedan, vrhov ni, tran scen den tan, dobar . . . . . . . . . . . . . 25Indi vi du al na i moral na auto no mi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Pro ro ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Grci: od mita do razu ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Filo zo fi ja helen skog doba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Hele ni stič ko doba: sto i ci zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Grč ka dostig nu ća: razum, slo bo da, huma ni zam . . . . . . . . . 44

Rimlja ni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Filo zo fi ja i pra vo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47Dostig nu ća Rima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Rano hriš ćan stvo: svet ska reli gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Hriš ćan stvo i grč ka filo zo fi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50Sve ti Avgu stin: hriš ćan ski pogled na svet . . . . . . . . . . . . . . . 51

Sadržaj

Intelektualna istorija Evrope6

Hriš ćan stvo i kla sič ni huma ni zam: alte r na tiv ni pogle di na svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Pre po ru ke za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

2. Sred nji vek i poja va mode r no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Rani sred nji vek i opa da nje kla sič ne kul tu re . . . . . . . . . . . . . . . . 58Pozni sred nji vek: inte lek tu al ni pro cvat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Sred njo ve kov ni pogled na svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Filo zo fi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Nau ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Sred nji vek i moder ni svet: kon ti nu i tet i dis kon ti nu i tet . . . . . . 69Rene san sa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75Refor ma ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

Pr vi deo

UOB LI ČA VA NJE MODER NOG DUHA

3. Nauč na revo lu ci ja: nova kosmo lo gi ja i meto do lo gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89Sred njo ve kov no shva ta nje uni ver zu ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90Rene san sno zale đe nauč ne revo lu ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Niko la Koper nik: svr ga va nje Zemlje s pre sto la . . . . . . . . . . . . . 94

Napad na koper ni ka ni zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95Koper ni ka ni zam i moder na misao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

Gali lej: uob li ča va nje moder nog nauč nog pogle da na svet . . . . 99Jed no o bra znost pri ro de i eks pe ri men tal na fizi ka . . . . . . . . 99Suprot sta vlja nje auto ri te tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

Johan Kepler: zako ni pla ne tar nih kre ta nja . . . . . . . . . . . . . . . . 106Njut nov ska sin te za . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109Pro ro ci moder ne nau ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

Sadržaj 7

Fran sis Bejkon: induk tiv ni metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112Rene Dekart: deduk tiv ni metod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115Bene dikt Spi no za: pri ro da kao razu mljiv sistem . . . . . . . . 119

Zna čaj nauč ne revo lu ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

4. Revo lu ci ja u poli tič koj misli: Maki ja ve li, Hobs, Lok. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125Ka moder noj drža vi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Niko lo Maki ja ve li . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

Poli ti ka real no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131Ras kid sa sred njo ve kov nom misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

Tomas Hobs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139Ljud ska pri ro da kao nesa vr še na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141Obli ko va nje moder ne misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

Džon Lok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147Ljud ska pri ro da i pri rod na pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148Kamen teme ljac libe ra li zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

5. Doba pro sve ti telj stva: afir ma ci ja razu ma i slo bo de . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154Pro sve ti telj stvo i nje gov pogled na svet: razum i nau ka . . . . . 156Napad na hriš ćan stvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

Suprot sta vlja nje dog mi, fana ti zmu i pro go nu . . . . . . . . . . 159Dei zam i skep ti ci zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

Poli tič ka misao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169Mon te skje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170Vol ter . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174Ruso . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176

Druš tve na misao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184Epi ste mo lo gi ja, psi ho lo gi ja i obra zo va nje . . . . . . . . . . . . . . 184


Tole ran ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187Slo bo da štam pe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190Huma ni ta ri zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191Napre dak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

Pro sve ti telj stvo i Fran cu ska revo lu ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195Pro sve ti telj stvo i moder ni duh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

Drugi deo

OČU VA NA, PRO ŠI RENA I OSPORAVA NA TRA DI CI JA PRO SVE TI TELJ STVA

6. Roman ti zam i nemač ki ide a li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211Ushi ću ju ća ima gi na ci ja i ose ća nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212Pri ro da, Bog, isto ri ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219Uti caj pokre ta roman ti zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224Poza di na nemač kog ide a li zma:

iza zov koji je posta vio Hjumov skep ti ci zam . . . . . . . . . . . . 226Ima nuel Kant . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227

Spa sa va nje nauč ne valja no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228Spa sa va nje hriš ćan stva i mora la . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

G. V. F. Hegel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232Razum i isto ri ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233Poli tič ka misao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236

Mla do he ge lov ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239Poli tič ki radi ka li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239Ver ski radi ka li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244

7. Poja va ide o lo gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245Evro pa 1815–1848: libe ral ne i naci o na li stič ke revo lu ci je . . . . 246

Sadržaj 9

Kon zer va ti vi zam: vred nost tra di ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248Nepri ja telj stvo pre ma pro sve ti telj stvu i

Fran cu skoj revo lu ci ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249Tra ga nje za druš tve nom sta bil noš ću . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253

Libe ra li zam: vred nost poje din ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257Izvo ri libe ra li zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257Slo bo da poje din ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258Libe ra li zam i demo kra ti ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261Kla sič na libe ral na eko nom ska misao . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265

Radi ka li zam i demo kra ti ja: šire nje libe ra li zma . . . . . . . . . . . . 270Tomas Pejn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271Dže re mi Ben tam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273

Rani soci ja li zam: nove moguć no sti za druš tvo . . . . . . . . . . . . . 275Sen-Simon: teh no krat ski soci ja li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277Furi je: psi ho loš ki soci ja li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278Oven: indu strij ski soci ja li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280

Naci o na li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281Poja va moder nog naci o na li zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281Naci o na li zam i libe ra li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289

8. Misao i kul tu ra u doba nau ke i industrija li za ci je . . . . . 290Rea li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290Pozi ti vi zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294Dar vi ni zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297

Pri rod na selek ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298Dar vi ni zam i hriš ćan stvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300Soci jal dar vi ni zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302

Mark si zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303Nau ka isto ri je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305Kla sni sukob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308


Raza ra nje kapi ta li zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310Pri vlač nost i uti caj Mark sa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314Mark so vi kri ti ča ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316

Anar hi zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 318Pjer Žozef Pru don . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319Mihail Baku njin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320

Mark si zam posle Mark sa: revi zi o ni zam i lenji ni zam . . . . . . . . 321Revi zi o ni zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321Lenji ni zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323

Bri tan ski libe ra li zam i soci ja li zam: ka drža vi bla go sta nja . . . . 327Džon Stju art Mil . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329Tomas Hil Grin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331Her bert Spen ser: otpor inter ven ci ji drža ve . . . . . . . . . . . . . 334Fabi jev ski soci ja li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335

Femi ni zam: šire nje prin ci pa jed na ko sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342

Treći deo

KRI ZA EVROP SKOG UMA

9. Moder na svest: Novi pogle di na prirodu, ljud sku pri ro du i umet nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347Ira ci o na li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348

Fri drih Niče . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349Fjo dor Dosto jev ski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359Anri Berg son . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364Žorž Sorel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366

Zig mund Frojd: svet nesve snog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369Nesve sno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370Sukob izme đu civi li za ci je i ljud ske pri ro de . . . . . . . . . . . . 372Frojd i pro sve ti te lji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375

Sadržaj 11

K. G. Jung: kolek tiv no nesve sno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379Soci o loš ka misao: suče lja va nje ira ci o nal nog sa

slo že no sti ma moder nog druš tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381Emil Dir kem: ano mi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 382Gae ta no Moska: eli te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384Vil fre do Pare to: eli te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386Gistav le Bon: psi ho lo gi ja gomi le . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388Gre jam Volas: ira ci o nal no u poli ti ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390Maks Veber: dile ma moder no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391

Moder ni stič ki pokret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394Ras kid s kon ven ci o nal nim vido vi ma este ti ke . . . . . . . . . . 395Kul tur ni pesi mi zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398Moder na umet nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399

Moder na fizi ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 404Tra di ci ja pro sve ti telj stva u rasu lu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 410

Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414

10. Ira ci o na li zam u poli tič kom raz miš lja nju . . . . . . . . . . . . 416Od libe ral nog do eks trem nog naci o na li zma . . . . . . . . . . . . . . . 417Eks trem ni naci o na li zam u Nemač koj:

narod na (völkisch) misao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 421Teo re ti ča ri rasa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424

Artur de Gobi no . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425Hju ston Stju art Čem ber len . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 426

Anti se mi ti zam: sna ga, pri vlač nost i opa sno sti od mit skog nači na miš lje nja . . . . . . . . . . . . . . . . 428Hriš ćan ski anti se mi ti zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429Moder ni anti se mi ti zam: poja ča ne sta re mržnje . . . . . . . . . 431„Uspa va ni razum“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 435

Prvi svet ski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437Rat kao svet ko vi na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 438Rat i evrop ska svest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444


Poja va faši zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447Hitle rov pogled na svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451

Rasni naci o na li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453Jevre jin kao ote lo tvo re nje zla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 454Pro pa gan da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456

Tota li ta ri zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 457Tota li ta ri zam i libe ral na demo kra ti ja . . . . . . . . . . . . . . . . . 459Kult vođe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 460Ide o lo gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462Obli ko va nje „Novog čove ka“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 465Teror . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467

Holo ka ust: naj ni ža tač ka razu ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467Ide a li sti i biro kra te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468Neu speh evrop ske kul tu re . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 471Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 474

11. Misao i kul tu ra u doba svet skih rato va i tota li ta ri zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 476Inte lek tu al ci i umet ni ci u nemir nim vre me ni ma . . . . . . . . . . . 477

Posle rat ni pesi mi zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 477Knji žev nost i umet nost:

ino va ci ja, raz o ča ra nje i druš tve no tuma če nje . . . . . . . 481Anti de mo krat ska misao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 490Komu ni zam: „Bog koji nije uspeo“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 494Rea fir mi sa nje hriš ćan skog pogle da na svet . . . . . . . . . . . . . . . . 496Rea fir ma ci ja ide a la slo bo de i razu ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 500

Žili jen Ben da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 500Orte ga i Gaset . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 500Ernst Kasi rer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 502Erih From . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 503Džordž Orvel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 504

Toko vi u filo zo fi ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 507

Sadržaj 13

Prag ma ti zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 507Logič ki pozi ti vi zam i ana li tič ka filo zo fi ja . . . . . . . . . . . . . . 510Feno me no lo gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 514Egzi sten ci ja li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 516

Savre me na dile ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 528Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 533

Četvrti deo

SAVRE ME NO DOBA

12. Od moder ne do post mo der ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 537Neke teme iz proš lo sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 537

Kri ti ka teh no loš kog druš tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 537Mark si zam: kraj jed nog ide a la? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 541Ljud ska pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 545

Post mo der ni zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 547Struk tu ra li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 549Poststruk tu ra li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 552Post mo der ni zam:

nove moguć no sti ili opa san nihi li zam? . . . . . . . . . . . . 555Pro je kat pro sve ti telj stva u post mo der nom i

glo bal nom dobu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 558Pre po ru ka za čita nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 564

Napo me ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 565 1. Judeohriš ćan ska i grč ko-rim ska tradici ja . . . . . . . . . . . 565 2. Sred nji vek i poja va mode r no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 565 3. Nauč na revo lu ci ja:

nova kosmo lo gi ja i meto do lo gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . 566 4. Revo lu ci ja u poli tič koj misli: Maki ja ve li, Hobs, Lok . . 568


5. Doba pro sve ti telj stva: afir ma ci ja razu ma i slo bo de . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 569

6. Roman ti zam i nemač ki ide a li zam . . . . . . . . . . . . . . . . . 573 7. Poja va ide o lo gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 575 8. Misao i kul tu ra u doba nau ke i industrija li za ci je . . . . 577 9. Moder na svest: Novi pogle di na prirodu,

ljud sku pri ro du i umet nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58010. Ira ci o na li zam u poli tič kom raz miš lja nju . . . . . . . . . . . 58411. Misao i kul tu ra u doba

svet skih rato va i tota li ta ri zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58912. Od moder ne do post mo der ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 592

Nikola Milošević Intelektualna fizionomija Evrope . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 595

Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 605

Pred go vor 15

Tokom veko va misli o ci Zapa da ras pra vlja li su o suš tin skim pita-nji ma ljud skog posto ja nja. U tom pro ce su oni su isko va li instru men te raci o nal nog miš lje nja koji su omo gu ći li siste mat sko istra ži va nje fizič ke pri ro de i ljud ske kul tu re, zače li ide ju poli tič ke slo bo de i pri zna li unu-traš nju vred nost poje din ca. Inte lek tu al na isto ri ja Evro pe napi sa na je s uve re njem da inte lek tu al na tra di ci ja Zapa da ima neš to vred no da sa-opšti izu ča va o ci ma. Bez raz u me va nja isto rij ske evo lu ci je ovih suš tin-skih ide a la zapad nog sve ta, kao i nači na na koji su bili sko va ni, tuma-če ni, pri me nji va ni, kako im se suprot sta vlja lo, kako su bili naru ša va ni i bra nje ni, bila bi sma nje na naša moguć nost da ih istin ski pri hva ti mo.

Karak te ri sti ke ove knji ge

Inte lek tu al na isto ri ja Evro pe posve će na je jed noj zao kru že noj temi. Ona omo gu ća va celo vi tost pri stu pa i svest o prav ci ma koji ma se hodi ka savre me noj evrop skoj inte lek tu al noj isto ri ji i omo gu ća va izu ča va-o ci ma da uoče ključ ne odno se unu tar te isto ri je. Tu temu nago veš ta va već sam naslov Dru gog dela knji ge – Oču va na, pro ši re na i ospo ra va na tra di ci ja pro sve ti telj stva. Pro sve ti telj stvo sma tra mo vrhun cem stre-mlje nja ka savre me nom dobu koje je zapo če lo rene san som. Devet na e sti vek i prvu polo vi nu dva de se tog veka posma tra mo u odno su na dome te (i ogra ni če nja) pro sve ti telj stva. Tekst nasto ji da pro tu ma či, struk tu ri ra

Pred go vor


i sin te ti še kako bi ponu dio čita o ci ma refe rent ni okvir, uz čiju je pomoć mogu će shva ti ti pore klo i raz voj savre me ne evrop ske misli.

Ovaj tekst ima dva uvod na pogla vlja koja pru ža ju uvid u teme lje i raz voj zapad ne misli u antič kom sve tu, u sred njem veku i na počet ku savre me nog doba. U nji ma se raz ma tra evo lu ci ja i suš tin sko zna če nje judeohriš ćan skih i grč ko-rim skih tra di ci ja, sred njo ve kov nog viđe nja kosmo sa, poje din ca i razu ma i poja va savre me nog gle da nja na svet u doba rene san se i refor ma ci je. Ovaj iscr pan pre gled biće od kori sti pre da va či ma kao uvod u ovaj kurs.

Ne pro is ti ču sve ključ ne ide je savre me nog Zapa da iz razum skog sagle da va nja veli kih pita nja ljud skog posto ja nja. Ovaj tekst posve-ću je znat nu pažnju i temi ira ci o nal nog jer su mno ge anti ra ci o nal ne ide je uti ca le na svest i poli ti ku savre me ne Evro pe. U nje mu se ras-pra vlja o misli o ci ma koji su veli ča li ira ci o nal no, kao i o oni ma koji su se bori li da ga shva te; on raz ma tra kre a tiv ne izra ze ira ci o nal nog u umet no sti i istra žu je ira ci o nal no u poli tič kom miš lje nju, naro či to u obli ku eks trem nog naci o na li zma, rasi zma i faši zma.

Inte lek tu al na isto ri ja Evro pe napi sa na je s pogle dom na potre be stu-de na ta: uvo di poje di nih pogla vlja daju jasan pre gled naj va žni jih pro ble-ma; kom pli ko va ne ide je su jasno objaš nje ne, a i za ide je i za misli o ce dat je isto rij ski kon tekst. Neko li ko pogla vlja ima zaključ ne ese je koji nasto je da daju šire zna če nje mate ri ja la o koji ma je bilo govo ra. Broj ni odlom ci iz pri mar nih izvo ra uklju če ni su u pri po ve da nje.

Zahval nost

Posto ji sim bo li čan odnos izme đu ovog dela i mojih pogla vlja u knji zi Zapad na civi li za ci ja: ide je, poli ti ka i druš tvo, četvr to izda nje, koju su napi sa li Mar vin Peri (Mar vin Perry), Mir na Čejs (Myrna Cha-se), Džejms R. Džej kob (James R. Jacob), Mar ga ret Džej kob (Mar ga ret C. Jacob), Teo dor H. fon Laue (The o do re H. Von Laue). Kako sam radio na oba pro jek ta isto vre me no, neš to od mate ri ja la iz Inte lek tu al ne isto ri je bilo je ugra đe no u razna izda nja tek sta o zapad noj civi li za ci ji. I obrat no, odgo va ra ju ći mate ri jal iz tek sta o zapad noj civi li za ci ji sastav-

Pred go vor 17

ni je deo i ove knji ge. Tako đe sam se u veli koj meri osla njao na dru go izda nje moje knji ge Izvo ri tra di ci je Zapa da.

Želeo bih da se zahva lim sle de ćim sarad ni ci ma na kri tič kom čita-nju delo va ovog ruko pi sa:

Vili jam Dž. Grin vald (Wil li am J. Gre en vald), Držav ni uni ver zi tet Arkan za sa

Iza bel F. Najt (Isa bel F. Knight), Držav ni uni ver zi tet Pen sil va ni jeV. Voren Vej gar (W. War ren Wagar), Držav ni uni ver zi tet Nju jor ka

u Bin hemp to nuSti ven Ver ner (Ste ven Wer ner), Uni ver zi tet Viskon si na cen tar –

Voki ša oblastKen Volf (Ken Wolf), Držav ni uni ver zi tet Mari

Neko li ko nji ho vih suge sti ja uklju če no je u konač nu ver zi ju. Tako-đe sam zahva lan oso blju kom pa ni je Hoton Miflin (Houg hton Mif-flin Com pany) koje je pomo glo ovaj pro je kat. Poseb no bih želeo da zahva lim Fran sis Gej (Fran ces Gay), ured ni ci raz vo ja i Kerol Nju man (Carol New man), ured ni ci pro jek ta, na nji ho vom bri žlji vom obra ća nju pažnje na deta lje, i Irmi ni Plaš kje vič-Pulc (Irmi ni Plas zki e wicz-Pulc), koja je ruko pis struč no pri re di la za štam pu. Poseb no sam zahva lan mom pri ja te lju Džor džu Boku (Geor ge Bock) koji je pro či tao ruko pis sa smi slom za orga ni za ci ju, šire kon cep te i bit ne odno se. Naše često žustre, ali uvek kori sne disku si je potvr đu ju mi unu traš nju vred nost sokra tov skog dija lo ga. I još jed nom, zahva lju jem mojoj supru zi Filis Peri (Phyllis G. Perry) na ohra bre nji ma.

M. P.

Pred go vor 19

Uvod TEME LJI INTE LEK TU AL NE

TRA DI CI JE ZAPA DA

Judeohriš ćan ska i grč ko-rim ska tradici ja 21

Suš tin ska pita nja živo ta, smr ti, i pri ro de uni ver zu ma već više od 2.500 godi na pri vla če misli o ce Zapa da. Upr kos svoj svo joj razno vr sno-sti i slo že no sti, inte lek tu al na tra di ci ja Zapa da ima neko li ko inte gra tiv-nih prin ci pa. Pre va zi la ze ći mit sko raz miš lja nje, inte lek tu al ci Zapa da izgra di li su instru men te razu ma koji su omo gu ći li raci o nal no i siste-mat sko istra ži va nje fizič ke pri ro de i ljud ske kul tu re, zasno va li ide ju poli tič ke slo bo de i shva ti li pra vu vred nost poje din ca. Ovi ide a li razu-ma, slo bo de i ljud skog dosto jan stva – ono što sači nja va ide ju Zapa da – ne pred sta vlja ju bez u slov ne kom po nen te ljud ske pri ro de niti pred-sta vlja ju prin ci pe koji su sami po sebi oči gled ni. Pre bi se moglo reći da su oni ljud ska tvo re vi na, jed no od naj vi ših dostig nu ća čove čan stva.

Isto ri ja savre me ne civi li za ci je Zapa da veli ka je ali tra gič na dra ma. Upr kos zna ča ju koji su zapad nja ci pri da li razu mu, slo bo di i ljud skom dosto jan stvu, oni su poka za li zastra šu ju ću sklo nost ka ira ci o nal nom pona ša nju i opči nje nost ira ci o nal nim ide o lo gi ja ma i nasi ljem. Oni su, isto tako, volj no žrtvo va li i negi ra li ljud sko dosto jan stvo zarad sop-stve ne sigur no sti i naci o nal ne veli či ne i sja ja. Svet ski rato vi i tota li tar ni pokre ti dva de se tog veka poka za li su da je civi li za ci ja Zapa da, upr kos svo jim izu zet nim dostig nu ći ma, krh ka, i da može nesta ti.

Inte lek tu al na tra di ci ja Zapa da, kao i sama zapad na civi li za ci ja jeste spoj dve tra di ci je, koje su nasta le u drev nom sve tu: judeohriš-ćan ske i grč ko-rim ske. I drev ni Jevre ji i Grci nasle di li su i pri hva ti li mno ga dostig nu ća Egip ća na i Meso po ta ma ca, tvo ra ca prvih civi li za-ci ja na sve tu. Ali ono što je još važni je za raz u me va nje suš tin skog zna-

Judeohriš ćan ska i grč ko-rim ska tradici ja

1


če nja zapad ne civi li za ci je jeste način na koji su Jevre ji i Grci odba ci li ili tran sfo r mi sa li ele men te sta ri je bli sko i stoč ne tra di ci je kako bi stvo ri li nova pola ziš ta za raz voj ljud skog uma. Veli ko dostig nu će Grka leži u raz vo ju raci o nal ne misli; kod Grka je razum otkrio sop stve ne moguć-no sti raz miš lja nja. Duh Jevre ja dao je naj ve ća dostig nu ća u sfe ri reli-gi o zno-etič ke misli.

Da bi se shva ti la i oce ni la monu men tal na dostig nu ća Jevre ja i Grka, neo p hod no je istra ži ti mito tvo rač ko viđe nje sve ta sta ri jih civi-li za ci ja – Meso po ta mi je i Egip ta, od kojih su, sva ki na svoj način, kre-nu li Jevre ji i Grci.

Mito tvo rač ki pogled na svet drev nog Bli skog isto ka

Sve karak te ri sti ke bli sko i stoč nog druš tva – prav ni sistem, oblik vla da vi ne, umet nost i nau ka – obič no su bile pre ple te ne s vla da ju ćom reli gi jom. Reli gi ja je bila izvor vital no sti i kre a tiv no sti meso po tam ske i grč ke civi li za ci je. Umet nost Bli skog isto ka crpi la je svo ju inspi ra ci ju iz reli gi je; knji žev nost i isto ri ja bavi le su se ćudi ma bogo va; nau ka je bila pro že ta reli gi jom. A sveš te ni ci-kra lje vi, ili bogo vi-kra lje vi, čijom su moći upra vlja le božan ske sna ge, obez be đi va li su potre ban auto ri-tet kako bi veli ki broj lju di mogao biti orga ni zo van na zajed nič kim podu hva ti ma.

Ver ski ili mito po et ski (mito tvo rač ki) pogled na svet daje bli sko-istoč noj civi li za ci ji jasan oblik i omo gu ća va nam da je sagle da mo kao organ sku celi nu. Mito tvor stvo je bilo prvi način miš lje nja čove čan-stva. Obra ća ju ći se prven stve no maš ti i emo ci ja ma, a ne razu mu, mito-tvor stvo je pred sta vlja lo naj ra ni ji poku šaj da se pri ro da i život uči ne razu mlji vim.

Pore klom od sve tih obre da, obred nih iga ra, gozbi i cere mo ni ja, mito vi su opi si va li dela bogo va, koji su, u nekoj dav noj proš lo sti, stvo-ri li svet i ljud ska bića. Sma tra ju ći da ljud sku sud bi nu odre đu ju bogo-vi, naro di Bli skog isto ka tuma či li su svo ja isku stva pomo ću mito va.


Mito vi su tako đe omo gu ći li Meso po tam ci ma i Egip ća ni ma da shva-te pri ro du i da obja sne svet pri rod nih poja va. Pomo ću mito va, um Bli skog isto ka poku ša vao je da uni ver zu mu dâ celo vi tost, da ga uči ni shva tlji vim. Mito vi su naro di ma Bli skog isto ka nudi li okvir u kome su mogli da svo ja isku stva ure de u jedan smi slen pore dak, oprav da ju svo-ja pra vi la pona ša nja i poku ša ju da pre va zi đu neiz ve snost posto ja nja. Mit ska objaš nje nja pri ro de, pore kla lju di i ljud skog isku stva čini la su život naiz gled manje pora znim, manje ispu nje nim stra ho vi ma.

Civi li za ci je drev nog Bli skog isto ka poči va le su na nači nu raz miš-lja nja koji je fun da men tal no raz li čit od savre me ne nauč ne misli. Raz-li ka izme đu nauč nog i mit skog nači na raz miš lja nja je dubo ka. Nauč-ni um sagle da va fizič ku pri ro du kao ono – beži vot no, bez lič no, čime upra vlja opšti zakon. Mito tvor nom umu Bli skog isto ka sva ki pred met u pri ro di bio je on – s vla sti tom lič noš ću, živ, s indi vi du al nom voljom, bog ili demon spo so ban da upra vlja stva ri ma po sop stve noj volji. Sun-ce i zve zde, reke i pla ni ne, vetar i munja bili su ili bogo vi ili bora viš ta bogo va. Egip ća nin ili Meso po ta mac doži vlja vao je pri rod ne poja ve – pad ste ne, udar gro ma, buja nje reke – kao život suo čen sa živo tom. Kad bi reka popla vi la neku oblast i uniš ti la use ve, to je bilo zato što je ona tako žele la – reka ili bogo vi odlu či li su da kazne narod.

Dru gim reči ma, drev ni čovek je ispre dao mito ve ume sto da daje ana li ze ili zaključ ke. Mi bismo obja sni li, na pri mer, da izve sne atmos fe r ske pro-me ne dono se sušu, a neke dru ge kišu. Vavi lon ci su uoča va li iste činje ni-ce, ali su ih doži vlja va li kao inter ven ci ju dži nov ske pti ce Imdu gud koja je dola zi la da ih izba vi. Ona je pre kri va la nebo crnim oluj nim obla ci ma svo jih kri la i pro ždi ra la Nebe skog Bika, čiji bi vreo dah saže gao use ve.1

Egip ća ni su vero va li da sun ce izla zi uju tro, putu je pre ko neba i zala zi u donji svet iza zapad nog hori zon ta. Poš to odbi je sna ge hao sa i nere da, sun ce se pono vo poja vlju je nared nog jutra. Egip ća ni ma, izla-zak i zala zak sun ca nisu pred sta vlja li pri rod ne poja ve – nebe sko telo koje se povi nu je bez lič nom zako nu – već ver sku dra mu.

Nauč ni um sma tra da se pri rod ni objek ti povi nu ju uni ver zal-nim zako ni ma; otu da se odre đi va nje polo ža ja pla ne ta, brzi na kre ta-nja pred me ta, ili poče tak ura ga na, mogu pred vi de ti. Mito tvo rač ki um drev nog Bli skog isto ka nisu muči le pro tiv reč no sti; on nije tra žio logič-


ku dosled nost. Nije pose do vao svest o zako ni ma koji posto je u pri ro di i koji se pona vlja ju. Pre bi se moglo reći da je pri pi si vao fizič ke poja ve božan skim sna ga ma čije je pona ša nje često bilo ćudlji vo i nepred vi-di vo. Nauč ni um se obra ća razu mu – on ana li zi ra pri ro du logič ki i siste mat ski, i tra ga za opštim prin ci pi ma koji upra vlja ju feno me ni ma. Mito tvo rač ki um obra ća se maš ti i ose ća nji ma i ume sto isti ne do koje se dola zi putem inte lek tu al ne ana li ze i sin te ze pro kla mu je isti nu koja zado vo lja va emo ci je. Mit ska objaš nje nja pri ro de i ljud skog isku stva obo ga ći va la su per cep ci ju i ose ća nja; ona su isto tako ubla ža va la život-ne neda će i čini la smrt manje zastra šu ju ćom.

Meso po tam ci i Egip ća ni nisu pra vi li raz li ku izme đu subjek tiv nog – kako nam se pri ro da pri ka zu je kroz ose ća nja, ilu zi je i sno ve – i objek-tiv nog – ono ga što pri ro da jeste, siste ma kojim upra vlja ju zako ni koji se mogu shva ti ti inte lek tu al nom ana li zom i sin te zom. Narav no da su se naro di Bli skog isto ka bavi li raci o nal nim obli ci ma misli i pona ša nja. Oni su sva ka ko kori sti li razum pri li kom grad nje iri ga ci o nih siste ma, u pri pre mi kalen da ra i u izvo đe nju mate ma tič kih ope ra ci ja. Naro di Bli-skog isto ka, među tim, nisu doš li do jed nog kon zi stent nog i samo svoj-nog raci o nal nog meto da istra ži va nja fizič ke pri ro de i ljud ske kul tu re zato što je raci o nal na ili logič ka misao osta la pot či nje na mit sko-ver-skom viđe nju sve ta. Oni nisu uob li ča va li logič ki zasno va ne filo zof ske i nauč ne ide je o koji ma se disku to va lo i ras pra vlja lo.

Civi li za ci ja Bli skog isto ka dosti gla je prvi nivo u raz vo ju nau-ke: posma tra nje pri ro de, bele že nje poda ta ka i una pre đe nje teh no-lo gi je u rudar stvu i meta lur gi ji i arhi tek tu ri, ali ona nije dose gla do nivoa samo sve sne filo zof ske nauč ne misli, to jest logič ki dedu ko va-nih apstrak ci ja, hipo te za i uopšta va nja. Ova kasni ja dostig nu ća pred-sta vlja la su izu ze tan domet grč ke filo zo fi je: ona je dala „raci o nal no tuma če nje pri rod nih poja va, koje je pret hod no obja sni la drev na mito-lo gi ja... Izu ča va njem pri ro de oslo bo đe ne kon tro le mito loš ke uobra zi lje bio je otvo ren put raz vo ju nau ke kao jed nog inte lek tu al nog siste ma.“2


Jevre ji: etič ki mono te i zam

Drev na Meso po ta mi ja i Egi pat, kolev ke prvih civi li za ci ja, nisu duhov ni pre ci Zapa da. Da bismo doš li do kore na tra di ci je Zapa da, mora mo se okre nu ti Jevre ji ma i Grci ma.

Deca Izra i lja izgra di la su naci ju i reli gi ju odba cu ju ći sve što je bilo egi-pat sko. Ne samo što su sma tra li da je Bog jedan, već su mu pri pi si va li posto ja nu bri gu za čove ka i dosled nu pra vič nost pre ma čove ku... Kao i Grci, i Jevre ji su pre u ze li obli ke od svo jih veli kih suse da; kao i Grci, oni su kori sti li te obli ke u vrlo raz li či te svr he.3

Jevrej ski kon cept Boga i nji ho va afi r ma ci ja moral ne auto no mi je i ljud skog dosto jan stva bili su pre sud ni za obli ko va nje inte lek tu al ne tra di ci je Zapa da.

Bog: jedan, vrhov ni, tran scen den tan, dobar

Vera u jed nog Boga, mono te i zam, zau ze la je sre diš nje mesto u živo tu Jevre ja i ozna či la je dubo ki ras kid s reli gi o znom misli Bli skog isto ka. Bogo vi dru gih bli sko i stoč nih naro da nisu bili istin ski slo-bod ni; nji ho va sna ga nije bila bez ogra ni če nja. Za raz li ku od Jeho ve, jevrej skog božan stva, bli sko i stoč ni bogo vi nisu bili več ni, već su se rađa li ili bili stvo re ni; poti ca li su iz nekog rani jeg car stva. Uz to, bili su pod lo žni bio loš kim zako ni ma, bili su im potreb ni hra na, piće, san i sek su al na zado vo lje nja. Pone kad bi se raz bo le va li, sta ri li su i umi ra li. Kada bi postu pa li zlo, pred sudom sud bi ne kažnja va ni su za nede la. Tako je i nad bogo vi ma vrše na odma zda; i oni su bili pod lo žni moći sud bi ne.

Hebre ji, ili Jevre ji, sma tra li su da je Bog u pot pu no sti suve ren: vla da svi me i niče mu nije pot či njen. Jeho vi no posto ja nje i sna ga ne pro is ti ču iz neka kvog pret hod nog car stva, kao što je slu čaj s bogo vi ma dru gih naro da. Jevre ji su vero va li da nika kvo car stvo bića ne pret ho di Bogu


u vre me nu niti ga nad ma šu je u moći. Sma tra li su da je Bog večan, da je izvor sve ga što posto ji u uni ver zu mu i da ima vrhov nu volju. Bog je stvo rio pri rod ni svet i uob li čio moral ne zako ne koji vla da ju ljud skim bići ma. On nije pod lo žan sud bi ni već upra vlja onim što se doga đa.

I dok su bli sko i stoč na božan stva u pri ro di, jevrej ski Bog je tran-scen den tan, iznad pri ro de, a ne njen deo. Jeho va nije poi sto ve ći van ni s jed nom pri rod nom silom i nije bora vio na nekom odre đe nom mestu na nebu ili na zemlji. Poš to je Bog bio tvo rac i gospo dar pri ro de, nije bilo mesta za bogo ve Sun ca, Mese ca ili reke – za demo ne koji su gospo-da ri li nepo go da ma. Pri ro da je bila neš to što je stvo rio Bog, ali sama po sebi nije bila božan ska. Pre ma tome, kada su se Jevre ji suo ča va li s pri rod nim poja va ma, oni su doži vlja va li veli čan stve no bož je delo, a ne pred me te koji pose du ju sop stve nu volju. Sve poja ve u pri ro di – reke, pla ni ne, nepo go de i zve zde – bile su liše ne nat pri rod nih oso bi na. Zve zde i pla ne te bile su Jeho vi ne tvo re vi ne, ne božan stva ili bora viš ta božan sta va. Jevre ji nisu gle da li na njih sa stra ho poš to va njem niti su ih obo ža va li.

Ovo uda lja va nje bogo va od pri ro de pred sta vlja neo p ho dan pred u-slov za nauč nu misao. Jevre ji su demi to lo gi zo va li pri ro du, ali, obu ze-ti reli gi jom i moral noš ću, nisu stvo ri li teo rij sku nau ku. Kao potvr du veli či ne Boga, pri ro da je inspi ri sa la lju de da mu spe va ju pohva le, što je iza zi va lo obo ža va nje Gospo da, a ne nauč nu rado zna lost. Kada su Jevre ji posma tra li nebo nisu poku ša va li da otkri ju mate ma tič ke odno-se, već su se divi li bož joj tvo re vi ni. Nisu sagle da va li pri ro du kao sistem kojim ruko vo de prin ci pi koji delu ju sami po sebi, ili pri rod ni zakon. Pre bi se moglo reći da su izla zak sun ca, pro leć nu kišu, let nju žegu i zim sku hlad no ću posma tra li kao meša nje Boga u ono što je već stvo rio na orga ni zo van način. Za raz li ku od Grka, Jevre ji nisu bili filo zof ski, niti nauč ni misli o ci. Bri nu li su o bož joj volji, ne o ljud skom inte lek tu; o ose ća nji ma srca, a ne o moći uma; o pra ved nom pona ša nju, ne o apstrakt nim misli ma. Po nji ma, ljud ska poroč nost ne poti če od nezna-nja već od nepo sluš no sti i tvr do gla vo sti.

Za raz li ku od Grka, Jevre ji nisu spe ku li sa li o pore klu svih stva ri i nači nu na koji pri ro da funk ci o ni še; zna li su da je Bog stvo rio sve. Za Jevre je se posto ja nje Boga zasni va lo na ver skom ube đe nju, ne na raci o nal nom istra ži va nju; na otkr o ve nju, ne na razu mu. Grci su, a ne


Jevre ji, ute me lji li raci o nal no raz miš lja nje. Ali je hriš ćan stvo, poni klo iz juda i zma, zadr ža lo jevrej sko shva ta nje o tran scen dent nom Bogu i ure đe no sti ono ga što je on stvo rio. Bio je to kon cept u koji je mogla da se sme sti grč ka nau ka.

Jevre ji, isto tako, nisu posta vlja li pita nja o božan skoj pri ro di. Samo su zna li da je Bog dobar i da posta vlja moral ne zah te ve svom naro du. Za raz li ku od bogo va Bli skog isto ka, Jeho vu nije pro go ni la požu da niti ga je moti vi sa lo zlo već: „Milo stiv je i dobar Gospod, spor na gnjev i veo ma blag“ (Psa lam 145:8). Za raz li ku od pagan skih bogo va, koji su bili neza in te re so va ni za ljud ska bića, Jeho va je vodio raču na o ljud skim potre ba ma.

Time što su tvr di li da je Bog jedan, vrhov ni, tran scen den tan i dobar, Jevre ji su izve li ver ski pre vrat koji ih je odvo jio od shva ta nja sve ta koje su ima li dru gi naro di drev nog Bli skog isto ka.

Indi vi du al na i moral na auto no mi ja

Ovo novo poi ma nje Boga omo gu ći lo je novu svest o poje din cu. U suče lja va nju s Bogom, Jevre ji su raz vi li svest o sop stvu ili o ja; poje-di nac je postao sve stan svo je sop stve ne lič no sti, moral ne auto no mi-je i lič ne vred no sti. Jevre ji su vero va li da je Bog, koji i sam pose du je slo bo du, poda rio svom naro du moral nu slo bo du: spo sob nost da bira izme đu dobra i zla.

Ono što je bilo osnov no u jevrej skoj reli gi ji jeste tvrd nja da Bog nije stvo rio lju de kako bi mu bili roblje. Jevre ji su pri hva ta li Boga sa stra ho poš to va njem i poni znoš ću, s uva ža va njem i stra hom, ali su vero-va li da Bog ne želi da lju di puze pred njim, već pre da želi da oni ispu-ne svo je moral ne poten ci ja le bira ju ći slo bod no hoće li ili neće sle di ti bož ji zakon. Tako, stva ra ju ći muš kar ce i žene pre ma sop stve nom liku, Bog im je dao auto nom nost i suve re nost. U bož jem pla nu za uni ver-zum, ljud ska bića bila su naj vi ša stvo re nja, pot či nje na jedi no Bogu. Od svih nje go vih stvo re nja, jedi no su oni dobi li slo bo du da bira ju izme đu isprav no sti i poroč no sti, izme đu „živo ta i dobra, smr ti i zla“ (Peta knji-ga Moj si je va 30:15).


Bog je zah te vao da Jevre ji nema ju dru gih bogo va i zabra nji vao im je da pra ve ido le, da im se kla nja ju i da im slu že. Jevre ji su vero-va li da obo ža va nje ido la liša va lju de slo bo de i dosto jan stva; lju di ne mogu u pot pu no sti biti huma ni ako sebe pot či nja va ju nekom beži-vot nom ido lu. Otu da su Jevre ji odba ci li sli ke i skulp tu re i sve dru ge obli ke ido la tri je. Bitan ele ment reli gi je Bli skog isto ka bila je upo tre ba sli ka i dru gih umet nič kih tvo re vi na s liko vi ma božan sta va – ali Jevre-ji su vero va li da Bog, Vrhov no Biće, ne može biti pred sta vljen sli kom ili skulp tu rom koju su uob li či le ljud ske ruke. Jevre ji su u pot pu no-sti odba ci va li vero va nje da pri ka zan lik može da ima božan sku moć kojom se može upra vlja ti u korist lju di. Etič ko uva ža va nje, a ne mit ili magi ja, zau zi ma lo je cen tral no mesto u jevrej skoj ver skoj misli.

Sta vlja ju ći Boga u cen tar živo ta, Jevre ji su mogli posta ti slo bod ni moral ni čini o ci; nijed na oso ba, nijed na insti tu ci ja koju su stvo ri li lju-di i nika kva ljud ska tra di ci ja nije mogla da pola že pra vo na nji ho vu dušu. Jer je jedi no Bog bio vrhov na vred nost u uni ver zu mu, jedi no je on bio vre dan obo ža va nja. Iska zi va ti kraj nju lojal nost pre ma nekom kra lju ili gene ra lu bilo je pro tiv izri či te bož je zapo ve sti da se ne tre ba kla nja ti lažnim bogo vi ma. Naj ve ća bri ga Jevre ja tre ba lo je da bude pra ved nost, a ne moć, sla va ili bogat stvo, koji su bili samo opse ne koje čove ka osi ro ma šu ju duhov no i moral no.

Posto jao je, među tim, jedan uslov za slo bo du. Za Jevre je, lju di nisu bili slo bod ni da stva ra ju sop stve ne moral ne prin ci pe, sop stve-na nače la o isprav nom i pogreš nom. Slo bo da je zna či la dobro volj nu pod re đe nost zapo ve sti ma koje su dola zi le od Boga. Zlo i pat nju čove-ka nisu iza zi va li sle pa sud bi na, zli demo ni ili slu čaj ni bogo vi, već su oni pro is ti ca li iz neu va ža va nja bož jih zapo ve sti. Dile ma leži u tome što, pose du ju ći slo bo du izbo ra, ljud ska bića tako đe ima ju slo bo du da ne poš tu ju Boga, da se pre da ju gre hu, koji vodi ka pat nja ma i smr ti. Tako su, pre ma Posta nju, Adam i Eva bili kažnje ni zato što nisu slu-ša li Boga.

Za Jevre je, pozna va ti Boga nije zna či lo shva ti ti ga inte lek tom, defi-ni sa ti ili doka za ti nje go vo posto ja nje; pozna va ti Boga zna či lo je biti ispra van i pun lju ba vi, milo stiv i pra vi čan. Kroz lju bav pre ma Bogu, pre ma jevrej skom vero va nju, lju di posta ju uzvi še ni ji i bolji. Poste pe no, oni se nau če da savla da va ju naj go re ele men te ljud ske pri ro de i da se


odno se pre ma dru gim lju di ma s poš to va njem i sami loš ću. Jevre ji su doš li do uve re nja da to što je čovek stvo ren pre ma bož jem liku zna či da sva ko ljud sko biće ima u sebi božan sku iskru, što sva ko me daje jedin stve no dosto jan stvo koje mu se ne može odu ze ti.

Svo jom oda noš ću Bogu, Jevre ji su tako đe uspo sta vi li dosto jan stvo i auto no mi ju ljud skih bića. Tako su Jevre ji zasno va li ide ju o moral noj slo bo di pre ma kojoj je sva ki poje di nac odgo vo ran za svo ja dela. Ove ide je o ljud skom dosto jan stvu i moral noj auto no mi ji, koje je nasle di lo hriš ćan stvo, pred sta vlja ju sre diš ne tač ke tra di ci je Zapa da.

Pro ro ci

Važno mesto u jevrej skoj isto ri ji pri pa da pro ro ci ma – duhov no nadah nu tim oso ba ma koje su se ose ća le pozva nim da delu ju kao bož ji gla sni ci. Pro ro ci nisu mari li za novac i imo vi nu, nisu se niko ga pla-ši li i slo bod no su pro po ve da li. Poja vlju ju ći se često u vre me druš tve-nih neda ća i moral ne kon fu zi je, pro ro ci su se zala ga li za povra tak na dogo vor i zakon. Uči li su da će lju di, kada zabo ra ve na Boga, a od sebe i svo jih tvo re vi na uči ne sre diš te svih stva ri, na sebe i svo ju zajed ni cu navu ći nesre ću.

Druš tve na prav da

Pro cvat pro roč kog pokre ta – doba kla sič nog, ili knji žev nog, pro-ro ko va nja – počeo je u osmom veku pre n. e. Bore ći se pro tiv ugnje ta-va nja, svi re po sti, pohle pe i izra blji va nja siro maš nih i sla bih, pro ro ci su doda li novu dimen zi ju ver skom raz vo ju Izra e la. Za pro ro ke, druš tve-na zla bili su ver ski gre ho vi. U ime Boga je Amos, pro rok s polo vi ne osmog veka, osu dio lice mer je, raz me tlji vost i nemi lo srd nost boga tih i zah te vao da „sud teče kao voda i prav da kao silan potok“ (Amos 5:24). Bog je milo stiv, insi sti ra li su pro ro ci; on bri ne o svi ma, naro či to o siro maš ni ma, nesreć ni ma, oni ma koji pate i koji su bes po moć ni. Bož ji zah te vi, izja vio je Isa i ja, bili su: „tra ži te prav du, ispra vljaj te potla če no-ga, daj te pra vi cu siro ti, bra ni te udo vi cu“ (Isa i ja 1:17).


Pro ro ci su nagla ša va li nepo sre dan duhov no-etič ki susret izme-đu poje din ca i Boga. Unu traš nja lič nost im je bila važni ja od spo ljaš-njih obli ka ver skih aktiv no sti. Kri ti ko va li su sveš te ni ke čija pre da nost obre di ma i ritu a li ma nije bila pot kre plje na dubljom duhov nom misli ili nije odgo va ra la moral nim težnja ma u sva ko dnev nom živo tu. Za pro ro ke moral ni greh bio je dale ko gori od nekog pro pu sta u obre-di ma. Iznad sve ga, govo ri li su pro ro ci, Bog zah te va pra vič nost, tra ži da se pra ved no živi pred Bogom. Žive ti neča sno, tla či ti svo je bli žnje i delo va ti bez sami lo sti zna či lo je pre kr ši ti bož ji zakon i dove sti u opa-snost čitav druš tve ni pore dak.

Na taj su način pro ro ci pomo gli da se uob li či druš tve na svest koja je posta la deo tra di ci je Zapa da. Ova revo lu ci o nar na druš tve na dok tri-na kaže da sva ko ima bogom da no pra vo na druš tve nu prav du i pra vi-čan tret man, da sva ko ima ver sku oba ve zu da osu di zlo i da se suprot-sta vi mal tre ti ra nju dru gih i da zajed ni ca ima moral nu odgo vor nost da pomog ne nesreć ni ci ma. Pro ro ci su isti ca li nadu da se život na zemlji može popra vi ti, da siro maš tvo i neprav da ne mora ju biti pri hva će ni kao deo jed nog neiz men lji vog pri rod nog poret ka i da je poje di nac u sta nju da se moral no uzdig ne i da može da uva ža va dosto jan stvo dru gih.

Uni ver za li zam i indi vi du a li zam

Dve su ten den ci je bile pri sut ne u jevrej skom nači nu raz miš lja nja: paro hi ja li zam i uni ver za li zam. Paro hij ski ustr o jen um nagla ša vao je poseb nu pri ro du, sud bi nu i potre be iza bra nih lju di, naci ju izdvo je nu od dru gih. Ovo usko gle da nje ima lo je za pro tiv te žu bri gu za čita vo čove čan stvo – uni ver za li zam, koji je našao izra za kod onih pro ro ka koji su pred vi đa li jedin stvo svih lju di pod okri ljem Boga i koji su sma-tra li da su svi lju di Bogu pod jed na ko dra go ce ni.

U to će vri je me biti put iz Misi ra u Asi r sku, i Asi rac će ići u Misir i Misi-rac u Asi r sku, i slu ži će Gospo du Misir ci s Asir ci ma.

U to će vri je me Izra ilj biti tre ći s Misir ci ma i Asir ci ma jer će ih bla go slo-vi ti Gospod nad voj ska ma govo re ći: da je bla go slo ven moj narod Misir ski i Asi r ski, dje lo ruku mojih, i naš ljed stvo moje, Izra ilj (Isa i ja 19:23–24).


Pro ro ci su odo bra va li rat, poseb no ako se vodio pro tiv Jeho vi nih nepri ja te lja. Ali su neki pro ro ci osu đi va li rat kao prljav i jedva su čeka li da bude isko re njen. U sve tu u kome je prak tič no sva ko sla vio rat ni ka, pro ro ci uni ver za li zma zamiš lja li su dan kada će mir zavla da ti na ze-mlji – kada će naro di „pre ko va ti mače ve svo je na rao ni ke, i koplja svo ja na srpo ve, ne će diza ti mača narod na narod, niti će se više uči ti boju“ (Isa i ja 2:4). Pro ro ci su sma tra li da veli ča njem rata lju di dehu ma ni zu ju svo je pro tiv ni ke, posta ju suro vi i obeš čaš ću ju Boga. Gde vla da nasi lje, tu nema lju ba vi pre ma Bogu, nema poš to va nja pre ma poje din cu.

Uni ver za li zam pro ro ka pra ti la je pod jed na ko dubo ka svest o poje-din cu i o tome koli ko on vre di Bogu. Pre Moj si ja i kasni jih pro ro ka, sva je ver ska tra di ci ja na Bli skom isto ku stva ra na zajed nič ki i ano nim-no. Pro ro ci su, među tim, govo ri li kao neu stra ši vi poje din ci i, svo jim misli ma doda ju ći pot pi se, pre u zi ma li su punu odgo vor nost za svo je ver sko nadah nu će i uve re nje.

Pro ro ci su nagla ša va li odgo vo r nost poje din ca za sop stve na dela. Shva ta ju ći bož ji zakon kao zapo vest save sti, obra ća nje unu traš njem biću, pro ro ci su uzdi gli svest o ljud skoj lič no sti. Uka zi va li su na to da poje di nac ne može da spo zna Boga samo povi no va njem edik ti ma i vrše njem obre da; poje di nac mora da doži vi Boga. Upra vo je taj ja–Ti odnos mogao da uči ni poje din ca u pot pu no sti sve snim sebe i da obo-ga ti nje go vu lič nost. U vre me izla ska iz Egip ta, Jevre ji su bili ple men-ski narod koji se povi no vao Zako nu uglav nom iz stra ha i kolek tiv ne pri nu de. U vre me pro ro ka, Jevre ji su, kako se ispo sta vi lo, bili auto-nom ni poje din ci koji su uva ža va li Zakon iz volje, sve sne i unu traš nje oda no sti.

Za Jevre je, mono te i zam je pokre nuo pro ces samo spo zna je i samo-o stva re nja koji ma nema rav nih kod dru gih naro da Bli skog isto ka. Ide a li pro ro ka pomo gli su da se Jevre ji odr že za vre me nji ho ve duge i često bol ne isto rij ske odi se je, i da osta nu vital na sna ga za današ nje Jevre je. Kao deo hriš ćan stva, ovi ide a li, ugra đe ni u Hri sto vo uče nje, uklo plje ni su u tra di ci ju Zapa da.


Grci: od mita do razu ma

Etič ki mono te i zam koji su zače li Jevre ji, s nagla skom na ljud skom dosto jan stvu, pred sta vlja jedan od izvo ra tra di ci je Zapa da. Dru gi izvor jeste drev na Grč ka. Grci su ras ki nu li s mito po et skim pogle dom na svet Bli skog isto ka i zače li nov način gle da nja na pri ro du i ljud sko druš-tvo koji pred sta vlja osno vu nauč ne i filo zof ske tra di ci je Zapa da. Posle počet nog peri o da mit skog mode la raz miš lja nja, grč ki um je u petom veku pre n. e. počeo poste pe no da raci o nal no raz miš lja o fizič kom sve tu i o čove ko vom delo va nju. Kako se grč ko druš tvo raz vi ja lo, kaže bri tan ski isto ri čar Džejms Šil (James Shiel), poja vi lo se

... sve veće osla nja nje na neza vi sno miš lje nje, oda nost logič koj pre ci zno-sti, koja je napre do va la od mita ka logo su (razu mu). Raci o na li zam je pro-ži mao čitav druš tve ni i kul tur ni raz voj... Arhi tek tu ra se... raz vi ja la od pri mi tiv nog poš to va nja kul ta pa do mate ma tič kih nor mi; skulp tu ra je pobe gla od lika u hra mu ka novoj lju ba vi pre ma natu ra li zmu i pro por ci ji; poli tič ki život je kre nuo od tira ni je ka razum nom eks pe ri men tu demo-kra ti je. Od prak tič nih pra vi la pal ca, geo me tri ja se pokre nu la napred u prav cu impre siv ne eukli dov ske sin te ze. Tako je i filo zo fi ja napra vi la svoj put od „izre ka mudra ca“ do ari sto te lov ske logi ke, i uči ni la da se lju di zai sta osla nja ju na svo ja posma tra nja i raz miš lja nja u suo ča va nju s neo-bjaš nji vim ogrom nim kosmič kim pro stran stvom.4

Grci su sma tra li da pri ro da i druš tvo ne delu ju pre ma ćudi ma demo na ili bogo va već sle de opšta pra vi la. Sma tra li su da ljud ska bića ima ju spo sob nost da raz miš lja ju na raci o na lan način, potre bu za slo-bo dom i vred nost kao poje din ci. Iako Grci nisu nika da odba ci li bogo-ve, sve su više nagla ša va li zna čaj ljud skog uma i ljud skih odlu ka; tvr-di li su da razum pred sta vlja put ka zna nju i da su lju di – ne bogo vi – odgo vor ni za svo je pona ša nje. U tom odvra ća nju pažnje od bogo va na ljud ska bića, Grci su stvo ri li raci o nal ni pogled koji je izra zi ta odli ka zapad ne civi li za ci je.

Urednik - Knjižare Vulkan

Documents

Transcript of Urednik - Knjižare Vulkan