A. B. KeromSeeding for moneyMatere ti uter.Ali zacelo ne bih smeo reci ni ovo malo to sledi, kad ne bih bio potpuno siguran u sebe i kad moj poloaj na svim velikim varijetetskim pozornicama u civilizovanom svetu ne bi bio nepokolebljivo vrst. Ja sam poreklom sa zlatne obale. O tome kako su me ulovili, saznao sam iz tuih izvetaja. Lovaka ekspedicija kompanije Hagenbeck - uostalom, s njenim voom popio sam odonda vec mnogo boca dobrog crnog vina - vrebala je u zasedi, u grmlju na obali reke, kad sam usred 01:00 opora uvee doao na pojilo. Pripucali su na nas; jedino su mene pogodili; zadobio sam dve rane. Jednu na obrazu; ta je bila lagana, ali mi je od nje ostala velika, znakom njegove razumnosti da to ne ini. Ali neka me onda radije potedi te svoje tankocutnosti! Nakon tih hitaca probudio sam se - ovde poinje vec malo - pomalo i moje sopstveno secanje - u kavezu, u potpalublju Hagenbeck parobroda. Nije to bio etverostrani kavez sa reetkama, pre bi se moglo reci da su tri strane bile privrcene za 1 sanduk: taj je sanduk dakle bio etvrta strana. Sve skupa je bilo prenisko da bih mogao uspravno stajati, i preusko da bih mogao da sedim. Stoga sam uao sa podvuenim, veito drhtavim kolenima, i to, buduci da verovatno u prvi mah nisam hteo nikoga videti vec sam uvek eleo da ostanem u mraku, okrenut sanduku, te su mi se reetke pozadi bile urezale u meso. Smatra se da takav smetaj divljih zveri u prvim danima ima svoje prednosti, i ja, nakon mog iskustva, ne mogu poreci da je s ljudskog stanovita zaista tako.Da ostanem naslonjen na onaj zid sanduka, neminovno bih crkao. Ali majmunima je kod Hagenbecka mesto uza zid sanduka pa sam stoga prestao biti majmun. Jasan i lep tok misli do kojih sam nekako zacelo doao trbuhom, jer majmuni misle stomakom. Bojim se da necete dobro razumeti ta mislim kad kaem "izlaz". Upotrebljavam tu re u njenu najobinijem i najpotpunijem smislu. Navla ne govorim umesto toga "sloboda". Ne mislim na onaj veliki osecaj slobode svuda oko sebe. Moda sam je kao majmun i poznavao, a upoznao sam i ljude koji za njom eznu. Ali to se mene tie, ja nisam ni onda zahtevao slobodu, niti je sada zahtevam. Uzgred budi reeno: ljudi se i preesto varaju u pogledu slobode. I kao to se sloboda ubraja meu najuzvienije osecanj , isto je tako is razoarenjem u nju. Vie puta sam u varijetetu, pre nastupa, gledao gdekoji artistiki par kako veba na trapezu gore, pod plafonom. Prekobacivali su se, ljuljali se, skakali, lebdeli i padali jedno drugome u naruje, jedno je drugo nosilo zubima za kos. "I to je ljudska sloboda" - mislio sam , "vrhunska vetina kretanja". O poruge svete prirode! Gledajuci sve to, nijedno zdanje ne bi odolelo smehu majmunskog roda. Ne, nisam eleo slobodu. Samo jedan izlaz; nadesno, nalevo, bilo kuda; nisam nita drugo zahtevao, pa makar taj izlaz bio i obmana; zahtev je bio skroman, pa ni obmana ne bi bila veca. Samo to dalje, samo to dalje! Samo ne mirovati uzdignutih ruku, pritisnut uza zid sanduka. Danas mi je jasno: bez najveceg unutranjeg spokojstva ne bih se nikad spasio. I zaista, moda sve ovo to sam postao dugujem spokojstvu to me nakon prvih dana tamo na brodu bilo obuzelo. To sam spokojstvo opet zacelo dugovao ljudima na brodu. Dobri su to ljudi, uprkos svemu. Jo se i danas rado secam bata njihovih tekih koraka to su odjekivali u mom dremeu. Obiavali su se vrlo sporo prihvatati svega to su preduzimali. Kad bi ko od njih hteo protrljati oi, podigao bi ruku kao da u njoj dri teg. ale su im bile grube ali srdane. Smeh im je uvek bio izmean sa kaljem koji je opasno zvuao, ali nije nita posebno znaio. Uvek su imali u ustima neto to su mogli ispljunuti, i nisu gledali kamo ce to ispljunuti. Veito su se bojali da moje buve skau na njih, ali nisu se zbog toga nikad ozbiljno ljutili; naprosto su znali da buve dobro uspevaju u mom krznu i da su buve dobri skakai, I sa time su se pomirili. Kad nisu bili u slubi, posedali bi katkad u polukrug oko mene; jedva da su govorili, vie su gugutali jedan drugome; puili su lulu izvaljeni na sanducima; udarali se po kolenu im bih se ja pomerio; ovda - onda uzeo bi koji od njih kakav tap i pokakljao me njime tamo gde mi je to godilo. Kad bi me danas pozvali na putovanje tim brodom, sigurno bih odbio ponudu, ali je isto tako sigurno da se ne bih u meupalublju predao samo runim uspomenama. Spokojstvo koje sam stekao meu tim ljudima odvracalo me nadasve od svakog pokuaja bega. S dananjega gledita, ini mi se da sam u najmanju ruku slutio da cu naci izlaz ako elim ostati iv, ali da do tog izlaza ne mogu doci begom. Ne znam vie da li je beg bio moguc, iako mislim da jest; svakom majmunu mora beg biti uvek moguc. Sa svojim dananjim zubima moram vec pri krckanju oraha biti oprezan, ali u ono vreme zacelo bi mi tokom vremena uspelo pregristi bravu na vratima. Ipak, nisam to uinio. ta bih, uostalom, time dobio ? im bi pomolio glavu, ulovili bi me i strpali u jo gori kavez; ili bih se moda neopazice sklonio nekim drugim ivotinjama, recimo udavu preko puta, pa bih u njegovom zagrljaju i izdahnuo; ili ak i da sam se uspeo iskrasti na palubu i skoiti u more, neko bih se vreme ljuljao na okeanskim talasima, a onda bih se utopio. Sve bi to bili oajniki pokuaji. Nisam onda jo tako ljudski raunao, ali sam se pod uticajem okoline ponaao kao da jesam. Nisam nita raunao, ali sam sve lepo na miru posmatrao. Gledao sam te ljude kako prolaze gore - dole, uvek ista lica, iste kretnje, esto mi se inilo da je to uvek isti ovek. Taj ovek ili ti ljudi ili su slobodno kamo su hteli. U mislima mi se ukazao uzvien cilj. Niko mi nije obecao da ce mi, postanem li kao oni, otvoriti reetke. Takva se obecanja, koja se naoko ne mogu ispuniti, ne daju . No, ako se to ipak ostvari, naknadno se javljaju obecanja upravo tamo gde smo ih uzalud traili. Nita me kod tih ljudi samo po sebi nije naroito privlail . Da sam bio pobornik one spomenute slobode, sigurno bih okean pretpostavio izlazu koji mi se ukazivao u mutnom pogledu tih ljudi. Kako bilo da bilo, posmatrao sam ih jo mnogo pre nego to sam pomislio na te stvari, tavie, tek su me nagomilana zapaanja nagnala da krenem odreenim smerom.Najvie sam muka imao s bocom rakije. Gadio mi se vonj rakije; silio sam se svom snagom, ali mi je trebalo vie nedelja da se naviknem. Te su moje unutranje borbe ljudi, zaudo, shvatali ozbiljnije nego ita drugo kod mene. Ja ne razlikujem vie te ljude ni u secanju, ali se jedan od njih stalno navracao, sam ili sa drugovima, danju i nocu, u razliite sate; stao bi sa bocom preda me i poduavao me. Nije me shvatao, hteo je odgonetnuti zagonetku mog postojanja. Polako bi odepio bocu i onda me pogledao da proveri jesam li to shvatio; priznajem da sam ga uvek gledao s mahnitom, izbezumljenom panjom; takvog studenata nece na itavoj kugli zemaljskoj naci nijedan ljudski uitelj; nakon to bi odepio bocu, prineo bi je ustima; ja sam ga pratio pogledima i u samo grlo; on bi klimao glavom, zadovoljan mnome, i prislanio bi bocu na usne; ushicenim postepenim spoznavanjem, pitao sam i eao se po celom telu, gde god bi me zasvrbelo; on bi se radovao, naginjao bocu i gucnuo; a ja, nestrpljiv i eljan da ga oponaam, zagadim se u kavezu, to je opet njemu milo; a onda, pruajuci bocu daleko od sebe i prinoseci je ponovo ustima jednim jedinim zamahom, pio bi pio, preterano pouno nagnut nazad, te bi istresao bocu naduak. Malaksao od prevelike udnje, nisam mogao vie da ga sledim i jedva bi se drao za reetke, a on bi zavrio teoretsku obuku gladeci se o po stomaku i cereci se. Tek tada poinju praktine vebe. A nisam li vec moda bio premoren teorijom? Verovatno jesam. Takva mi je sudbina. Ipak, posegnuo bih koliko mogu za pruena bocom; odepio je drhtavom rukom, a poto bi uspeo u tome, vracala mi se malo - pomalo snaga; digao bih bocu, gotovo da nije bilo razlike izmeu mene i mog uzora; prinosio bi je ustima - i odbacio gadljivo, gadljivo, iako je prazna i ispunjena samo vonjem, bacio bi je gadljivo na pod. Naalost moga uitelja, i na jo vecu sopstvenu alost, ni njega ni sebe nisam uteio time to nakon bacanja flae nisam zaboravio tapkati se po stomaku i naceriti se. Preesto na taj nain je prolazila poduka. Svaka ast mom uitelju: nije se ljutio na mene; prislanjao je dodue katkad upaljenu lulu na moje krzno dok ne bi poelo tinjati tamo negde gde sam teko mogao dosegnuti rukom; ali bi onda to sam svojom divovskom, dobrom rukom ugasio. za svagda!