TEMPUS No. 145677 Internal Quality Assurance at Serbian Universities - SIQAS

Belgrade, 23. 03. 2011. Seminar IV

Training of young teaching staff in teaching and learning techniques

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

Ružica Nikolić

DOBRO PODUČAVANJEGOOD TEACHING

TEMPUS No. 145677Internal Quality Assurance at Serbian Universities - SIQAS




OSNOVNE KARAKTERISTIKE

DOBROG PODUČAVANJA

NEKE KORISNE INSTRUKCIJE NASTAVNICIMA

SOKRATOVSKA PITANJA



Osnovna stvar je da se ne sme steći utisak da je učenje per se najvažnije. (podučavanje, predavanje, nastava).

Naravno da nije!!!

JEDINO ŠTO JE VAŽNO JEŠTA STUDENT NAUČI!




Izvanredno podučavanje u svojoj biti ima tri osnovne stvari:

- školovanje

- lični- personalni integritet

- sposobnost komunikacije sa mladima.




Školovanje je i razumevanje carstva znanja i navika(vanje) mozga.

Dobar nastavnik treba da provocira obe osobine kod studenata.

Ovo drugo je važnije, sticanje navike da se misli, jer to opstaje sa vremenom u životu čoveka.




Školovanje nije stvar koja se odvija samo u učionici, već je u najboljem smislu reči način života.

Pri tome se poštuju dokazi i logika, uz stalno preispitivanje da se nadju nova značenja za poznate podatke, uz sposobnost da se stvari sagledavaju u kontekstu,da se specifičnosti povežu sa opštim, činjenice sa teorijom i teorija sa činjenicama.




Druga karakteristika je INTEGRITET i to u najmanje dva odvojena značenja.

Prvo je obavezno: osobine poštenja, principijelnosti i dostojanstva.

Ove osobine su fundamentalne za svakoga u životu,

ali imaju posebno značenje za onoga ko treba drugima da bude primer

- a to je NASTAVNIK.




Druga osobina je kompletnost ili jedinstvo karaktera, osećaj samopouzdanja i ličnog identiteta.

Ovde ima dosta popularnih izraza u žargonu, na primer: "znati ko si", "držati do sebe", "biti cool", itd.

Studenti su tinejdžeri i mladi adolescenti (u dobu nesigurnosti i još uvek neizgradjenog ličnog identiteta)

KOJI U NASTAVNIKU TREBA DA GLEDAJU NEKOGA NA KOGA MOGU DA SE UGLEDAJU !




Nastavnik treba da bude neko ko zna da kanališe i kontroliše tipične ljudske mane ili slabosti.

Studenti ne nauče mnogo od starijih, bez obzira koliko oni bili obrazovani,

ako su oni sami u stvari još uvek TINEJDŽERI !!!!!!!!




Treća osnovna karakteristika je sposobnost komunikacije sa mladima. To očigledno podrazumeva da volite mlade ljude, da uživate u njihovoj bučnoj ushićenosti i intenzivom zapitkivanju, što je u stvari njihov PROCES ODRASTANJA.




To znači da ste u stanju da pokažete empatiju,

da vidite situciju onako kako je oni vide. Dobar nastavnik mora da bude kompulzivni slušalac!!

To znači da ima veštinu da od studenta isprovocira više nego što i on sam misli da zna i može.




To znači da zna kojim testovima da podvrgne studenta da bi on bio ubedjen u svoje znanje

i da ga "namami“ da dalje uči.

To znači i veru u dignitet mladih ljudi u dobu kada oni pronalaze sebe.

DOBAR NASTAVNIK NIKAD NE ISMEVA

ILI PODCENJUJE STUDENTE !!!




Neke korisne instrukcije

nastavnicima





Prva grupa instrukcija

pokazuje studentima da je nastavniku stalo do svake individue, njenog dostojanstva i razvoja:




• treba znati imena studenata i obraćati im se imenom

• pozdravljati kolege i studente ljubazno

• družiti se sa studentima i van nastave (u njihovom restoranu, na zabavama kad vas pozovu, na raznim sportskim susre-tima studentskih timova)

• pamtiti šta studente brine ili muči ("Da li ti je majci bolje? “, “Kako je na drugim predmetima?, …)




• izbegavati sarkastične primedbe, koje mogu biti zabavne nekim studentima, ali povrediti druge

• nikad ne tolerisati naoko beningne šale jednih studenata na račun drugih, bilo na rasnoj, nacionalnoj ili polnoj osnovi

• doslovce se držati dobre stare izreke: "Ako o nekome ne možeš reći ništa dobro, nemoj ništa ni da kažeš".




• neprijatne istine studentima govoriti isključivo privatno ("u četiri oka") (Mislim da ne radiš dovoljno dobro…, Sumnjam da varaš na ispitima…, Trebalo bida se istuširaš…, itd.)




Druga grupa instrukcija

se odnosi na pomoć studentima da razvijaju navike racionalnog razmišljanja i rasudjuvanja i da osete radost istraživanja:




• uvek insistirati na razlozima zašto se nešto dešava (na času ili van učionice). Za ovo treba dosta strpljenja

• treba znati napraviti razliku izmedju traženja od studenata da vas slušaju i da vas čuju

• "čuti" studente i ispitivati ih dovoljno temeljno da biste ustanovili da li su nešto razumeli ili su zbunjeni




• pokazati da ste u stanju da promenite mišljenje kada vam logika i rezonovanje to sugerišu

• biti uvek u toku sa najnovijim dostignućima u svojoj oblasti: pokazati istu ljubopitljivost koju vi zahtevate od studenata.




Treća grupa instrukcija naizgled nevažnih i običnih:




• NIKADA ne kasniti na časove ili ih skraćivati

• vraćati studentima ocenjene zadatke, testove, ispite NA VREME (po mogućstvu u roku od 24 časa)

• insistirati na urednosti u radu (pisanju) od studenata i da sve predaju na vreme

• insistirati na formalnostima u ponašanju na časovima ili ispitima (zavisno i od toga šta se radi)




• jasno pokazati imperativ strogog intelektualnog poštenja (prepisivanje, varanje itd.)

• insistirati na fer ponašanju u studentskim domovima, na sportskim takmičenjima isto kao i u učionici

• priznavati studentima postignute rezultate ("Moji studenti su naučili to i to", a ne "Ja sam predavao to i to")




Još neke stvari

koje mogu pomoći studentima u razvoju:




• Uvek očekujte makar malo više od studenta nego što on to sam očekuje

• Naglašavajte pozitivne stvari; pažljivo pohvalite dobar rad. Niko tako brzo ne uči kao onaj ko oseća da je uspešan.

• Pokažite najveću moguću druželjubivost koju zaista (pošteno) i osećate prema studentu koji vam se baš i ne svidja (koga baš i ne volite), odnosno nastojte da potisnete lični animozitet.




• Budite prijatelj sa studentima ALI NE I DRUGAR, ovo drugo vas ograničava da dobro podučavate.

• Nikada nemojte da dignete ruke od nekog studenta, ili da ga trajno žigošete ("Ti nikad ništa nećeš moći da naučiš", "Ko te poslao da ovo studiraš?", itd.).




• Morate pokazati da vam je stalo do studenata. Njima je neugodno da Vam stave do znanja da im je to važno.

NAMA NE SME BITI NEUGODNO!!!

Theodore R. Sizer, Former Dean, Harvard University College of Education.



Sokratovska pitanja





Jedna od tehnika aktivnog podučavanja je i postavljanje pitanja i davanje odgovora.

Postoji više načina da se to radi, a jedan od njih je "Sokratovsko" ispitivanje.

Sokrat je podučavao svoje studente postavljajući im pitanja i na taj način izvlačeći odgovore. ("ex duco" znači "izvoditi", odatle nastaje reč "edukacija" - "obrazovanje").




Postoji šest grupa pitanja koja je Sokrat postavljao svojim studentima.

U početku studentima je bilo neugodno, ali na kraju su bivali oduševljeni.

Opšta svrha je da se proveri tačnost i potpunost mišljenja (rezonovanja) na način da se ljudi usmere ka krajnjem cilju.




1. Pitanja razjašnjavanja koncepcije

Studente treba da navedete da više razmišljaju šta tačno pitaju ili o čemu razmišljaju. Dokažite koncept koji stoji iza njihove argumentacije. Osnovna pitanja tipa "recite mi još" treba da ih nateraju da idu u dubinu.




o Zašto to kažeš?o Šta to tačno znači?o Kakve to veze ima sa onim o čemu pričamo?o Koja je priroda toga ... ?o Šta već znamo o ovome?o Da li kažete ... ili ... ?o Možete li da to preformulišete?




2. Ispitivanje pretpostavki

Ispitivanje pretpostavki navodi studente da razmišljaju o postavkama i bezrezervnim verovanjima na kojima treba da zasnuju svoju argumentaciju.

Ovo će ih uzdrmati iz temelja i stvarno ih pokrenuti!




o Šta još možemo da pretpostavimo?o Vi izgleda pretpostavljate da ... ?o Kako ste izabrali te pretpostavke?o Molim Vas objasnite zašto/kako ... ?o Kako možete verifikovati ili odbaciti tu pretpostavku?o Šta bi se desilo ako ... ?o Da li se slažete ili ne slažete sa ... ?




3. Ispitivanje racionalnosti, razloga i dokaza

Kada daju racionalno objašnjenje za svoju argumentaciju, udubite se u to rezonovanje radije nego da pretpostavljate koje je to objašnjenje.

Ljudi često koriste nedovoljno promišljene ili slabo razumljive argumente za svoje tvrdnje.




o Zašto se to dešava?o Kako to znate?o Pokažite mi ... ?o Možete li mi dati jedan primer za to?o Šta mislite da prouzrokuje ... ?o Kakva je priroda ovoga?o Da li su ovi razlozi dovoljno dobri?o Da li bi to bilo održivo na sudu?o Kako bi se to moglo osporiti?




o Kako mogu da budem siguran u to što govorite?o Zašto se ... dešava?o Zašto? (Nastavite da postavljate ovo pitanje - nikad nećete stići dalje od nekoliko puta).o Koji dokazi postoje za to što tvrdite?o Na kojim autoritetima bazirate Vašu argumentaciju?




4. Preispitivanje tačaka gledišta i perspektive

Većim delom argumentacije se daju sa odredjene tačke gledišta.

Napadnite poziciju.

Pokažite da postoje i druge, jednako validne, tačke gledišta.




o Drugi način da se gleda na ovo je ... , da li Vam se to čini razumnim?o Koji alternativni pogledi na ovo postoje?o Zašto je ... neophodno?o Ko od ovoga ima koristi?o Koja je razlika izmedju ... i ... ?o Zašto je to bolje od ... ?




o Koje su prednosti i slabosti ovoga ... ?o Kako su ... i ... slični?o Šta bi ... rekao o tome?o Kako bi bilo da uporedite ... i ... ?o Kako možete gledati na ovo na neki drugi način?




5. Ispitajte implikacije i posledice

Argumentacija koju Vam daju može imati logične implikacije koje se mogu predvideti.

Da li ove imaju smisla?

Da li su poželjne?




o Šta će se onda desiti?o Koje su posledice te pretpostavke?o Kako se ... može iskoristiti da ... ?o Koje su implikacije toga ... ?o Kako ... utiče na ... ?o Kako se ... uklapa u ono što već znamo / što smo naučili?o Zašto je ... važno?o Šta je najbolje u ... ? Zašto?




6. Pitanja o pitanju

Možete biti refleksivni i o celoj stvari, preispitujući pitanja.

Koristite njihove napade protiv njih samih.

Vratite loptu u njihovo dvorište.




o Koja je poenta postavljanja takvog pitanja?o Šta mislite zašto ja postavljam to pitanje?o Šta to znači?




Uobičajeno, instruktor (nastavnik, profesor, asistent) odabere jednog studenta i postavi pitanje i očekuje odgovor odmah.

Ako "odabrani" student ne može da odgovori, instruktor pita sledećeg (i sledećeg) dok ne dobije željeni odgovor.




Ovaj metod je često kritikovan, pošto se smatra da je to izdvajanje jednog studenta (često je to studentu neugodno)

i/ili

da se time daje prednost samo malom segmentu studenata (odnosno da samo mali broj studenata može odmah da odgovori na pitanje koje im se postavlja).




Dodatno,

kad student jednom odgovori, može da prestane da se interesuje (da pazi) pošto će verovatno proteći dosta vremena pre nego što mu instruktor postavi novo pitanje.




Uprkos ovim kritikama ovaj metod je vrlo važan i koristan i iz njega slede varijacije kao što su:

vreme čekanja na odgovor

student rezimira odgovor drugog studenta

"lutrija" pitanja.



Umesto zaključka !!!


TEMPUS No. 145677 Internal Quality Assurance at Serbian Universities - SIQAS

Documents

Transcript of TEMPUS No. 145677 Internal Quality Assurance at Serbian Universities - SIQAS