Telekomunikacije-III.doc

8/19/2019 Telekomunikacije-III.doc

1/19

3. Komutacija i kontrola komutacije

3.1 Uvod

3.1.1 Šta se podrazumeva pod komutacijomU telefonskoj mreži pod komutacijom se podrazumeva uspostava veze izmeđudva krajnja korisnika, koji vezu koriste za međusobne razgovore.

IU! defini"e komutaciju kao uspostavu veze, na za#tev, od zadatog izvora kazadatom odredi"tu za sve vreme trajanja prenosa informacije.

$anas informacija ne podrazumeva samo govor nego i ostale vidovetelekomunikacioni# servisa, kao "to je prenos podataka i video informacije.

%a po&etcima telefonije operater je manuelno uspostavljao vezu između krajnji#korisnika telefonske mreže, dok je danas komutacija složeniji zadatak. 'omutacijadanas mora da obezbedi rukovanje sa razli&itim telekomunikacionim servisima kao"to su audio signal visoke vernosti, razli&iti video servisi, veza dve lokalne

ra&unarske mreže ili prenos veliki# datoteka i razli&ite interaktivne servise kablovsketelevizije. Iz ovog razloga danas postoje vi"e te#nika komutacije, za razliku odtelefonske mreže gde je bila zastupljena samo komutacija kola. (edamdeseti#godina u sklopu prenosa podataka uvedena je komutacija paketa. $anas takođeimamo mreže za prenos okvira, )* i $+$ -eng. $istributed +ueue $ual us./regled te#nika komutacija prikazan je na slici 3.1.

Slika – 3.1 – /regled te#nika komutacije

3.1.0 a#tevi za komutacijom2azvoj komutacioni# sistema bio je motivisan sledeim za#tevima 4- dostupnost da se uspostavi veza sa bilo kojim korisnikom mreže,- transparentnost, osobina koja ne dozvoljava promene podataka koji se "alju

kroz mrežu,- ekonomi&nost veze.

a#tev za uspostavom veze između bilo koji# ta&aka ) i u mreži ima nekolikoaspekata. /rimarni za#tev mrežnog operatera je uspostava veze koja se možetarifirati. U slu&aju da je kapacitet komutacije poddimenzionisan dolazi do neželjeni#

&ekanja na uspostavu mreže, "to je rezultat lo"eg prora&una u mreži.

3. 1

e#nike komutacije

'omutacija paketa

'omutacija elija

)* $+$

'omutacija kola

/(% 5(/$% I($% /(/$% /renosokvira

6.07I/

8(*


2/19

'omutaciona oprema mora imati veliki stepen dostupnosti "to zavisi od ar#itekturesistema i strukturnosti softvera koji upravlja radom komutacione opreme.

/ojava velikog broja novi# servisa u telekiomunikacionoj mreži, zadnji# godina ,uslovljava za#tev za transparentno"u. $obra transparentnost podrazumeva maloka"njenja, neizmenjeni tok informacija i mogunost da propusni opseg mreže

odgovara svim servisima. a#tev za ekonomi&no"u mreže se pre svega odnosi nadimenzionisanje paketske mreže koja treba da obezbedi komutaciju paketa uuslovima multipleksiranog sadržaja. 9va te#nika se može koristiti i u integrisanimmrežama. ako na primer )* omoguava i integrisani prenos i integrisanukomutaciju mrežnog saobraaja.

3.2 Istorijat komutacionih sistema

3.0.1 *anuelni sistemiU za&etku telefonije, telefonske sentrale su bile opremljene manuelnom

komutacionom opremom. /rva manuelna centrala je bila instalirana %e: ;aven,()$, 1


3/19

jo" samo da se digitalizuje upravlja&ki deo komutacionog &vora, "to je i urađeno1?HB. godine kada je pu"tena u rad prva kompjuterski upravljana centrala. 9vacentrala se nalazila u ()$. /rva ra&unarski upravljana centrala u >vropi je pu"tenau rad 1?H


4/19

3.3 Čvorovi a komutaciju kola

vorovi za komutaciju kola, ili telefonske centrale, imaju upravlja&ki deo, kojisadrži procesor, i komutacioni deo, u formi specijalizovanog #ardvera, kao "to je

prikazano na slici 3.3.

Slika – 3.3 – (truktura telefonske centrale

(lika 3.3 prikazuje centralizovano upravljanje komutacionim delom, mada kodneki# sistema može biti distributivno upravljanje. 'od distributivnog upravljanjamikroprocesor je lociran bliže kod specijalizovani# #ardvera centrale, a svaki deo#ardvera ima svoj mikroprocesor.

3.3.1 5entrale sa uskladi"tenim programom/rocesorski upravljane centrale se nazivaju centralama sa uskladi"tenim

programom -eng. (/5 D (tored /rogram 5ontrol. /rogram sadrži inteligencijucentrale , a izvr"ava je procesor.

9d sami# po&etaka bila su velika o&ekivanja od (/5 centrala. %eka o&ekivanjasu ispunjena, neka nisu. %a primer, prvi (/5 sistemi nisu postigli o&ekivanufleksibilnost usled velikog softvera &ije su izmene &esto imale neželjene bu&neefekte. (toga je softver (/5 centrala postao modularan, tako da je lak"e unetiizmene u pojedine module. $ana"nje (/5 centrale se karakteri"u sa 4

- jednostavnim rukovanjem sa opremom,- fleksibilnim softverom,- smanjenim ukupnim tro"kovima -investicija, eksploatacija, održavanje,- pro"irenim skupom funkcija odnosno servisa i- velikim stepenom pouzdanosti.

3. J

'omutacioni deo

Upravlja&ki deo-ra&unar

naredbe podaci

ka drugimcentralama


5/19

3.3.0 /rocesorska struktura u (/5 centralamaIako procesorska struktura u (/5 centralama može biti implementirana na vi"e

na&ina, dve strukture se izdvajaju kao dominantne i to 4- centralizovano upravljanje, gde se ceo rad sistema nadgleda u centralnom

procesorsko upravlja&kog dela sistema,

- distribuirano upravljanje, gde se upravlja&ka funkcija raspodeljuje na vi"eprocesrora, koji su manje ili vi"e međusobno nezavisni.

5entralizovano upravljanje'od centralizovanog upravljanja u najjednostavnijoj formi se koristi samo jedan

procesor. aj procesor obavlja rutinske funkcije -nadgledanje korisni&ki# parica iostale periferije i napredne funkcije -kontrola poziva. 9bzirom da rutinske funkcijeza#tevaju veliko procesorsko vreme, može doi do preoptereenja procesora./ostoje dva re"enja ovog problema. /rvo re"enje podrazumeva multiprocesorskisistem u kome vi"e procesorarade iste zadatke, kao "to je prikazano na slici 3.J.9vakvi sistemi se zovu centralizovani ne#ijerar#ijski sistemi.

Slika – 3.+ – 5entralizovani, ne#ijerar#ijski sistem

$rugi pristup je baziran na #ijerar#ijskoj organizaciji poslova u telefonskojcentrali. /oslovi rutinske kontrole periferije dodeljuju se #ijerar#ijski podređenimregionalnim procesorima, dok kompleksnije poslove, kao "to je na primer, kontrolapoziva obavlja #ijerar#ijski nadređeni centralni procesor. 9vakvi sistemi se nazivajucentralizovani #ijerar#ijski sistemi, i "ematski su prikazani na slici 3.7.

Slika – 3., – 5entralizovan, #ijerar#ijski sistem sa jednim centralnimprocesorom

3. 7

'omutacioni deo

/rocesor n

/rocesor 1

'omutacioni deo

2/

5entralni procesor

2/ 2/ 2/ D 2egionalni procesor


6/19

$istribuirano upravljanje'od distribuirani# sistema ne postoji jedan procesor za globalno upravljanje

komutacionim sistemom. Umesto toga komutacioni deo je podeljen, a svaki deo imasvoj procesor za upravljanje. (lika 3.H prikazuje strukturu komutacionog sistema sadistribuiranim upravljanjem.

Slika – 3.- – 'omutacioni sistema sa distribuiranim upravljanjem

3.3.3 'omutacioni deo8lavni zadatak komutacionog dela telefonske centrale je da prespoji dolazni

vremenski kanal /5* linka na odlazni vremenski kanal. Aedinica zadužena za ovufunkciju je grupno komutaciono polje, koje predstavlja sistem za rukovanjevremenskim kanalima /5* linkova povezani# na telefonsku centralu. (lika 3.=

prikazuje kako su povezani vremenski odbirci.

Slika – 3. – /respajanje dolaznog i odlaznog vremenskog odbirka

/retpostavimo da korisnik / realizuje poziv ka korisniku (. Upravlja&ki deocentrale dodeljuje vremenski odbirak broj 3 dolaznom delu poziva -od ), avremenski odbirak broj 1 odlaznom delu poziva -ka . Kremenski odbirci sedodeljuju u fazi po&etne signalizacije i traju sve vreme trajanja poziva. reba uo&itida govorna informacija nema labelu rutiranja koja govori o na&inu prespajanjainformacija za vreme trajanja poziva. Umesto toga uspostavlja se fiksna veza krozgovorno komutaciono polje, koja traje za sve vreme trajanja poziva. 'roz grupno

komutaciono polje uspostavlja se dvosmerna veza, "to je prikazano na slici 3.


7/19

Slika – 3.0 – $vosmerna veza kroz grupno komutaciono polje

/ostoje dva osnovna elementa u grupnom komutacionom polju 4- vremenska komutacija i- prostorna komutacija.

(lika 3.? prikazuje osnovnu strukturu ova dva elementa grupne komutacije.

Kremenska komutacija radi na sledei na&in. $olazni vremenski odbirak sesme"ta u govornu memoriju -eng. (( D (peac# (tore. 'ontrolna memorija -eng. 5( D 5ontrol (tore, zatim određuje kojim se redosledom is&itava govorna memorija.'ao rezultat može se smatrati da je na primer vremenski odbirak broj 3 preme"tenna vremenski odbirak broj 1. Informacije za kontrolnu memoriju se pribavljaju zavreme faze signalizacije pre nego "to zapo&ne konverzacija.

Slika – 3. – Kremenska i prostorna komutacija

3. =

8rupnokomutaciono polje

/

(

3

1

1

3

3 0 1

1 0 3

((

n

B

5(n

B

remenska komutacija

(( D (peac# store5( D 5ontrol store

rostorna komutacija

'ontrolna merenjaa&ke prespajanja

3 1 0

n

1

0

n01


8/19

/rostorna komutacija se satoji od n @ n matrice sa ta&kama prespajanja u viduelektronski# kola. (vakoj ta&ki prespajanja je pridružena jedna lokacija u kontrolnojmemoriji koja defini"e preslikavanje ulazni# kola na izlazna kola.

*ale telefonske centrale

U malim telefonskim centralamapostoji samo vremenska komutacija. Kremenskakomutacija prespaja ulazno kolo -korisni&ku paricu ka kolu za prepoznavanje birani#cifara ili ka grupnoj komutaciji, gde se prespaja govorna putanja.

Kelike telefonske centrale'ada broj komutacioni# ta&aka prelazi kapacitet vremenske komutacije

neop#odno je dodatno komutaciono polje. (toga se obi&no koristi prostornakomutacija u kombinaciji sa vremenskom komutacijom. (lika 3.1B prikazujekomutaciju vreme!prostor!vreme -eng. ( D ime D(pace!ime u velikoj centrali.

Slika – 3%14 – /rincip komutacije vreme!prostor!vreme -(

3.3.J /ovezivanje korisnika na telefonsku mrežu'omutacioni &vor preko koga su korisnici povezani na telekomunikacionu mrežu

se zove krajnja ili lokalna centrala. %a&ini na koje korisnik može biti vezan na lokalnucentralu su ilustrovani na slici 3.11.

Slika – 3.11 – /ovezivanje krajnji# korisnika na lokalnu centralu

3. <

rostorna komutacija

n

n

1

1

K' 1

K' n

/5*linkovi

/5*linkovi

8rupnakomutacija

'orisni&kakomutacija

'orisni&kimultiplekser

Udaljena korisni&kakomutacija

Lokalna centrala


9/19

Ukoliko razdaljina između krajnjeg korisnika i lokalne centrale nije prevelikanajjednostavniji na&in je direktno povezivanje korisni&ke opreme na centralu. (vakikorisnik ima svoju liniju na korisni&koj komutaciji u centrali. 'orisni&ka komutacijaobavlja sledee funkcije prema korisni&koj opremi 4

- napajanje korisni&ke linije ,

- detekciju podizanja i spu"tanja slu"alice ,- prijem izabrani# cifara telefonskog broja ,- )G$ konverziju korisni&kog govora ,- koncetraciju i- proveru ispravnosti korisni&ke linije.'oncetracija zna&i dam je broj vremenski# odbiraka na korisni&koj komutaciji

manji od broja priklju&eni# korisnika. /respajanje između korisni&ke linije i grupnekomutacije obavlja @@@@ vremenska komutacija. U slu&aju da istovremeno prevelikibroj korisnika poku"ava da uspostavi vezu dolazi do ka"njenja na korisni&kojkomutaciji i do odbijanja poziva.

$a bi se izbegla upotreba predajni&ki# korisni&ki# parica -kablova vi"e

korisni&ki# parica se kombinuje u multiplekser. *ultiplekser je povezan na ccentralu/5* linkom, "to zna&i da se korisnik vezuje na njega u inkrementima od po 3B.9sim "to ne obavlja funkciju koncetracije multiplekser ima iste funkcije premakorisni&koj parici kao i lokalna centrala.

Ukoliko broj udaljeni# korisnika prelazi kapacitet multiplekera koristi se udaljenikomutacioni stepen. Udaljeni komutacioni stepen ima iste funkcije kao komutacionistepen u centrali. /osle koncetracije, informacije između udaljenog komutacionogstepena i lokalne centrale se prenose sa nekoliko /5* linkova.

3.+ Čvorovi a !aketsku komutaciju

/re ulaska paketske mreže u upotrebu koristila se telefonska mreža za vezuizmeđu dva udaljena ra&unara. 'omunikacija se odvijala preko modaemapovezanimna telefonsku paricu. /re faze razmene podataka neop#odno jepovezivanje telefoskog broja na kome se nalazi udaljeni ra&unar.(labosti ovakve metode za prenos podataka su 4

- relativno dugo vreme uspostave veze,- neiskori"enost kapaciteta linije kada nema prenosa podataka,- nema mrežne funkcije za detekciju i korekciju gre"ke. 9vu funkciju obavljaju

krajnji ra&unariu&esnici u mreži, i- ograni&en propusni opseg -maksimum 33,HBB kbitGs.

3.J.1 'omutacija u 6.07 mrežiU paketskoj mreži podaci se "alju u paketima razli&ite dužine. adatak mrežnog&vora je da distribuira pakete prema odgovarajuem prijemniku. *režni &vor &itaadresnu labelu svakog paketa i distribuira ga prema odgovarajuem odlaznomlinku, kao "to je prikazano na sllici 3.10.

3. ?


10/19

Slika – 3.12 – /aketska komutacija

)dresa u 6.07 paketu sadrži logi&ki broj kanala -L5% D Logical 5#annel%umber kojim se podaci "alju od predajnika ka prijemniku. 'ada se zapo&inje poziv,prvi paket -start paket se "alje od predajnnika ka prijemniku. U svakom &voru krozkoji prolazi po&etni paket se &uva informacija o rutiranju, tj. 9tvara se logi&ki kanal zatu konekciju. (toga preostali paketi koji se "alju tom konekcijom sadrže samo labelu-logi&ki broj modula koji specificira pripadnost paketa logi&koj mreži.

U mrežnom &voru za paketsku komutaciju paketi se prvo sme"taju u ulaznebafere. u se radi iz razloga da &vor iima vremena da pro&ita adresu i druge podatke

iz paketa u slu&aju velikog saobraaja. 5entralni deo&vora &ini procesor -ili paketskasortirka koji pribavlja pakete iz prijemnog bafera i nakon analze adrese labele-logi&kog broja kanala sme"ta paket u odgovarajui odlazni bafer, kao "to jeprikazano na slici 3.13.

Slika – 3.13 – (truktura &vora za paketsku komutaciju

3. 1B

1 00 3

1

3

Ulaznibaferi 5entralnaupravlja&kai komutaciona

jedinica-/rocesor

Izlaznibafer

Izlaznibafer

Izlaznibafer

9dlaznilinkovi

$olaznilinkovi


11/19

a razliku od komutacije kola kod komutacije paketa ne postoji kanal posveensamo komunikaciji dva korisnika. /renos podataka koristi propusni opseg na za#tev,a u sklaadu sa ukupnim propusnim opsegom. U slu&aju velikog saobraaja paketostaje u odlaznom baferu sve dok se ne oslobodi propusni opseg komutatora. 9vakopona"anje može rezultovati u neželjenim ka"njenjima u komutacionom &voru, "to je

razlog za"to paketska mreža nije pogodna za prenos izosin#roni# informacija kao"to su govor i video.

a svaki paket se proverava ispravnost prenosa. Ukoliko se na osnovu kontrolesume paketa zaklju&i da je paket pogre"no prenet vr"i se retransmisija. 6.07 mrežaposeduje funkciju provere gre"ke jer je razvijena u sedamdesetim godinama, kada jana prenosnim linkovima bio slab kvalitet veze.

3.J.0 'omtacija u mrežama za prenos okvira -Crame 2elaF'ao "to je re&eno mreža za prenos okvira je razvijena na bazi paketske mreže,

sa podelom propusnog opsega između vi"e virtualni# veza. )li za razliku odpaketske mreže koristi bolje tranzitne linkove, pretežno opti&ke, "to joj omoguujevee brzine prenosa i smanjeno ka"njenje kroz mrežu. Usled kvalitetniji# linkovakoristi se jednostavniji protokol,naro&ito u smislu detekcije i korekcije gre"ke koje nepostoje. (matra se da je komutacija u mreži za prenos okvira deset puta brža odkomutacije u paketskoj mreži. %aime, Fbog jednostavnosti, komutacija je uglavnomrealizovana #ardverski za razliku od paketske mreže gde je ralizovana softverski. asada mreža za prenos okvira podržava samo permanentna virtuelna kola, a ne ikomutirana virtuelna kola. o zna&i da se veze kroz mrežu uspostavljajuposredstvom operatera, i to na trajnoj bazi, odnosno nije mogue dinami&kirealizovati poziv u toku rada mreže. $ana"nje brzine na kojima radi mreža za prenosokvira su oko 0*bitGs, a predviđa se rad na brzinama oko JB *bitGs. o je znatno

brže od brzine paketske mreže koja radi na brzinama od HJ'bitGs do 0*bitGs.

3., Čvorovi a usko!ojasni IS"# $#%IS"#&

'ori"tenjem namenski# mreža uspostavljaju se veze kao na slici 3.1J.

Slika – 3.1+ – razli&ite veze u namenskim mrežama

3. 11

elefon

2a&unar

L)%L)%

'omutacija kola

'omutacija paketa

/renos okvira


12/19

U digitalnij mreži sa integrisanim servisima D I($% -Integrated service $igital%et:ork nije samo integrisani prenos podataka između &vorova mreže, nego je iizmeđu korisni&ke opreme i krajnjeg &vora mreže. *ogue je ostvariti poziv sakomutacijom kola i poziv sa komitacijom paketa preko iste korisni&ke linije. %a slici

3.17 je prikazana struktura I($% mreže. Ukoliko korisnik želi da ostvari poziv sakomutacijokm kola koristie se samo komutacija kola, a poziv e se rutirati natelefonsku mrežu -/(% D /ublic (:itc#ed elep#one %et:ork ili na I($% mrežu.Ukoliko, pak korisnik želi poziv sa komutacijom paketa njegove informacije seprosleđuju do komutacije paketa -packet #andler. /oziv se dalje rutira do javnemreže za komutaciju paketa -/(/$% D /ublic (:itc#ed /acket $ata %et:ork.

Slika – 3.1, – I($% prenos informacija

U slu&aju "irokopojasnog I($% -!I($% D oadband I($% mogue je potpunaintegracija između kraEjnji# korisnikana nivou elije, "to je prikazano na slici 3.1H.

Slika – 3.1- – /una integracija u !I($%

3.- Čvorovi a komutaciju 5elija

/ostoje dve te#nike komutacije elija 4 )* -)sFnc#ronous ransfer *ode i$+$ -$istributed +ueue $ual us. $+$ se uglavnom koristi u )merici i biepotpuno zamenjen sa )*.

3.H.1 5entralizovana komutacija ! )*

3. 10

/(%

/(/$%

I($%

/aketski režim

'omutacija kolaelefon

2a&unar

8ovor 8ovor

/odaci /odaci

KideoKideo

erminalerminal

Melije Melije


13/19

)* jete#nika koja podžava"irokopojasni I($% -!I($%, jer je fleksibilna ipogodna za "irokopojasnu komutaciju. )* komutuje dobre strane komutacije kola ikomutacije paketa i dozvoljava prenos svi# vrsta servisa -govor, podaci, video uzajedni&kom, digitalnom formatu. Ujedno )* je dobar za ki&mu lokalni# ra&unarski#mreža -L)%, =za povezivanje L)% instalacije u privatnu ra&unarsku mrežu, za

kori"enje u virtualnim privatnim mrežama i za masovna prespajanja u !I($%transportnim mrežama. akođe )* podržava i video na za#tev za rezidencijalnekorisnike, koa i pristup internetu.

2azli&ite primene )* &vorova uslovljavaju i razli&itu ar#itekturu kod razli&iti#proizvođa&a. Ipak, osnovni princip je isti 4 informacija o komutaciji se nalazi uzaglavlju ulazne elije, a na osnovu nje se određuje izlazna elija. )* elija sesastoji iz 73 bajta, od koji# pet &ini zaglavlje, a J< korisni&ka informacija.

9snovne funkcija )* komutataoraU )* komutatoru )* elija se prenose iz ulazlogi&kog linka u jedan ili vi"e

odlazni# linkova. Logi&ki kanal se identifikuje sa 4

- brojem fizi&kog linka,- identifikacijom kanala 4 Identifikator virtuelne putanje K/I - Kirtual /at#

Identifier i identifikatora virtuelnog kanala K5I - Kirtual 5#annel Identifier, nafizi&kom linku.

'omutacija u )* komutatoru se obavlja kori"tenjem dve funkcije.

/rva funkcija se može porediti sa komutacijom vremenski# odbiraka kodkomutacije kola. 9va funkcija prenosi vremenski odbirak iz ulaznog vremenskogkanala u odlazni vremenski kanal. U )* mreži prenosi se informacija iz ulaznoglogi&kog kanala u izlazni logi&ki kanal, "to zna&i da vremenskom kanalu izkomutacije kola odgovara logi&ki kanal iz )* komutacije. %a slici 3.1= broj logi&kogkanala je indetifikovan u zaglavlju )* elije.

Slika – 3.1 – /rincip )* komutacije

$ruga funkcija se može uporediti sa prostornom komutacijom kod komutacijekola. 9vo je prikazano na slici 3.1= gde je ilustrovano prebacivanje podataka izmeđurazli&iti# fizi&ko# linkova. /odaci sa ulaznog linka B se komutiraju na izlazni link n.

(truktura )* komutatora

(lika 3.1< ilustruje strukturu )* komutatora.

3. 13

/odaci ) 1<

/odaci 1J/odaci ) 0

)*B

nn

B

/odaci =


14/19

Slika – 3.10 – (truktura )* komutatoraAedna uloga ulaznog stepena je da pri#vati elije iz dolazni# linkova , naj&e"e ($;- (Fncronous $igital ;ierarc#F linkova, &ita adresno polje iz ulazne )* elije iupi"e novu adresu koja e se koristiti na odlaznom linku. 2azlog promene adrese je"to ona ima samo lokalni zna&aj, odnosno ona se odnosi samo na interfejsdva &vorau )* mreži. Ulogu komutacionog stepena je da fizi&ki rutira )* eliju ka odlaznomlinku. Izlazni stepen obezbeđuje interfejs sa baferovanjem )* elije ka odlaznom

linku. U slu&aju da se koriste opti&ki linkovi, "to je naj&e"i slu&aj, izlazni stepentakođe obavljakonverziju elektri&nog signala u opti&ki format.

3. Softver

U telefonskim centralama i &vorovima mreža -komutacija kola, komutacijapaketa, prenos okvira i )* veina funkcija je implementirana softverski. %ekegunkice su realiziovane u kombinaciji softvera i #ardvera, druge su potpunosoftverske -recimo analiza primljeni# cifara pozvanog korisnika.

'ompletan softver centrale je ogroman D preko milion naredbi vi"eg

programskog jezika. 9vako kompleksan softver za#teva modularizaciju i pažljivukoordinaciju između softverski# modula. Što je vi"e servisa telekomunikacionemreže to je kompleksniji softver. *obilna telefonija, I($% -uskopojasni i"irokopojasni i inteligentne mreže su primer mreža sa složenom strukturomsoftvera.

$o sada je razvoj brzine rada procesora pratio razvoj razni# servisa mreže. /oovom trendu kapacitet procesora je povecan za dvesto puta u periodu 1?


15/19

Centralni 4 softver se koristi za kompleksne funkcije sistema, dok se regionalnisoftver koristi za rutinske i ponavljajue funkcije sistema, kao "to sje na primernadziranje korisni&ke linije. (lika 3.1? prikazije podelu softvera na centralni iregionalni deo.

Slika – 3.1 – /odela posla između centralnog i regionalni# procesora

Uloga regionalni# procesora je da 4

- nadgleda grupno komutaciono polje,- nadgleda korisni&ke linije,- upisuje podatke u kontrolnu memoriju,- određuje #ardverske testne ta&ke.

Uloga centralnog procesora je da 4- analizira gre"ke,- analizira birani broj pozvanog korisnika,- analiza tarife,- analiza signalni# podataka.

3.=.1 2azvoj softvera(oftver za telefonske centrale se uglavnom pi"e u nekim od vi"i# programski# jezicka, kao "to /L>6 -/rogramming Language for >@c#anges, 5;ILL -55I;ig#!Level Language ili ($L -(pecification and $escription Language.Instrukcije izvornog jezika su relativno razumljive, "to obezbeđuje jednostavnijumodu&aciju ili dodavanje novog koda. /rednost vi"eg programskog jezika je "toprogrmaer ne mora da zna detalje procesora i "to se softver može izvr"avati narazli&itim procesorima.

%akon "to je napisan kompletni izvorni kod se prevodi u objektni rad, koji jefinalni i koga izv"ava procesor, "to je prikazano na slici 3.0B.

3. 17

'omutacionaoprema

5/

2/ 2/ 2/

5/ D 5entralni procesor

2/ D 2egionalni procesor


16/19

Slika – 3.24 – 2azvoj softvera

%eke aplikacije su programirane u asemblerskom jeziku, koji je bližiprocesoru na kome se program izvr"ava, "to zna&i da se instrukcije direktnoprevode na objektni kod, a preslikavanje koje se ostvaruje je jednozna&no./rogrameri koji rade u asembleru moraju biti upoznati sa detaljima radaprocesrora. /rogramski listing je razumljiv samo treniranim programerima, jer sesastoji od skraenica i brojeva. /rednost asemblerskog rada je brzinaizizvr"avanja i on se koristi kada je vreme izvr"avanja programa kriti&no. )sembliranje je proces koji se koristi za prevođenje asemblerskog koda uobjektni kod.

(oftver predstavlja =B D


17/19

3.0 6ijerarhija u mreži

U po&etnim danima telefonije postojale su samo lokalne centrale, koje supovezivale korisnike iz istog mesta.

Kremenom se pojavila potreba za komunikacijom van mesta pa je do"lo dopovezivanja lokalni# centrala iz razli&iti# mesta. *eđutim, "to je vi"e lokalni#centrala bilo povezano to je struktura mreže postajala komplikovanija, "to se vidina slici 3.01.

Slika – 3.21 – *e"ovita struktura telefonske mreže

2e"enje problema kompleksnosti telefonske mreže je uvođenje #ijerar#ije umređžu. Uvode se novi &vorovi koji samo povezuju &vorove: na nižoj#ijerar#ijskoj ravni. 2ezultat ovoga je da lokalne centrale ne moraju bitipovezane svaka sa svakom. *režna struktura se bazira ne samo na me"ovitoj

vezi nego i na zvezdastim vezama.

*režna #ijerar#ija prema IU!IU! defini"e "est nivoa #ijerar#ije u mreži, kao "to je prkazano na slici

3.00. %o, međutim mrežna #ijerar#ija u praksi može biti druga&ije realizovana.

3. 1=


18/19

Slika – 3.22 – *režna #ijerar#ija prema IU!

Između lokalne centrale i internacionalnog nivoa nalazi se nekoliko nivoatranzitni# centrala &iji je jedini zadatak distribucija saobraaja između razli&iti#oblasti.

(tvarna mrežna #ijerar#ija

U dana"njim, savremenim, telefonskim mrežama obi&no postoje &etri nivoa#ijerar#ije. o su 4

- internacionalna centrala,- nacionalna tranzitna centrala,- regionalna tranzitna centrala, i- lokalna centrala

'ao "to je ranije re&eno lokalne centrale su direktno povezane sa korisnicima,dok regionalne tranzitne centrale tranzituju saobraaj prema vi"im #ijerar#iskimnivoima i između lokalni# centrala. %acionalne tranzitne centrale imaju sli&anzadatak kao i regionalne tranzitne centrale. /onekad se u lokalnoj mreži koristetandem centrale. andem centrale povezuju lokalne centrale sa izuzetno jakimmeđsobnim saobraajem, kao "to je prikazano na slici 3.03.

3. 1<

I5

O5

5

L>

/5

(5

Internacionalni centar

'vartenarni centar

ercijalni centar

(ekundarni centar

/rimarni centar

Lokalna centrala -Lokal >@c#ange


19/19

Slika – 3.23 – *režna #ijerar#ija u praksi

adatak tandem centrala je da tranzitiraju saobraaj između lokalni#tranzitni# centrala sa velikim međusobnim saobraajem, "to je slu&aj u urbanim

sredinama. /o ovome su tandem centrale sli&ne regionalnim tranzitnimcentralama, ali one ne tranzitiraju saobraaj ka vi"im #ijrar#ijskim nivoima.

3 1?

Internacionalnitranzitni nivo

%acionalnitranzitni nivo

2egionalnitranzitni nivo

andem nivo

Lokalne centrale

Telekomunikacije-III.doc

Documents

Transcript of Telekomunikacije-III.doc