TEHNIKE PRIMENJENE POZITIVNE PSIHOLOGIJE

Aleksandar Pejčić, lajf kouč i praktičar kursa ’’Science of

happiness’’

• pozitivna psihologija je grana naučne psihologije

• od 2006. se proučava na Harvardu• rezultati njenih istraživanja su srž life

coachinga

• Positive emotion

• Engagement• Positive Relationship

•Meaning

• Accomplishment

• etimologija• klasična filozofija

• Ciceron: Srećan čovek biti srećan i na spravi za mučenje

Kako biti dugoročno srećan?

- Racionalni optimizam (Seligman)- Dobri međuljudski odnosi i poverenje- Saosećajnost i altruizam- Zahvalnost- Sposobnost opraštanja- Flow (Čiksentmihalji)- Sreća je uvek „sada i ovde“ (mindfulness) (Kabat-Zin)- Prihvatanje sebe, drugih i sveta- Unutrašnji mir

• Martin Seligman – naučena bespomoćnost (depresivnost) i naučeni optimizam

• pesimistični smo kada verujemo da će se loši događaji stalno događati, da će se širiti na ceo naš život (preterane generalizacije) i da su izvan naše kontrole

• optimisti veruju da su uzroci loših događaja privremeni, da su specifični i da možemo da uradimo nešto povodom njih

Kako radimo na sreći?

• stav PP: rad i zasluge• viđenje sreće: konzumerizam, društvene

mreže, pritisak...

Tehnike PPP

• baziraju se na dva osnova:1)neuroplastičnosti i2)lekovitoj funkciji pisanja

Neuroplastičnost

• promenljiva priroda mozga koja je konstantna, nastavljajuća

• ključna je kontrolisana upotreba pažnje

Možemo koristiti um da promenimo mozak da promenimo um nabolje.

• Tri dobre stvari

Tipovi vezanosti

• Sigurna afektivna vezanost• Tri tipa nesigurne vezanosti1.Izbegavajuća2.Anksiozna3.Dezorganizovana (ovaj tip je poslednji uveden

i o njemu ima najmanje istraživanja)

Sigurna vezanost

• majka je umela da odgovori na dečje potrebe. Topla i empatična, potpomagala je kod deteta stišavanje burnih emocija, razumevanje emocija, omogućavanje mirenja oprečnih emocija i stvaranje psihičke stabilnosti

Uz ovakvu majku, dete:

• veruje u ljude• vole da se povezuje• ima dobre međuljudske odnose i brakove• nije sklono idealizaciji i obezvređivanju, već

racionalnom optimizmu, zasnovanom na poverenju i na nezavisnosti od drugih

• najviše profitira od socijalne podrške

Nesigurna vezanost

• majka nije bila dovoljno saosećajna ili dovoljno prisutna (u psihološkom ili fizičkom smislu), nije uspela da pomogne detetu da obradi svoje rane strahove i da osmisli svoja osećanja. Nije bila pouzdana i dete nije moglo da se osloni na nju.

Anksiozna privrženost

• teže preteranom stapanju• često se kače za druge i naporni su im• želeli bi veću bliskost nego njihovi partneri• misle da su oni loši, a drugi dobri

Izbegavajuća privrženost

• teže slobodi i nepovezivanju• drugi bi uglavnom želeli veću bliskost nego oni• teško se otvaraju i nepoverljivi su• misli da su drugi loši, a za sebe reaktivno

veruju da su dobri

Dezorganizovana privrežnost• imaju oscilacije u emocijama• osećaju se isprazno i traže bilo kakav način da

nađu predvidivost u svetu• najteži oblik nesigurne vezanosti – česta

zloupotreba droga, kocke i drugih vidova samoreguacije

• misle da su sami loši, kao i drugi i svet

Vežba za građenje društvenih odnosa

• Aktivno slušanje i parafraziranje.

Vežbanje empatije• svako neka napiše na svom papiru ‘’ Problem koji

pokušavam da rešim je…’’, i da završi rečenicu. • ne treba potpisivati kartice.• mešanje kartica• svako čita dobijeno – kao da je to lični problem• kaže kako se oseća povodom problema. Objašnjava

grupi načine na koje problem može da se reši. Ostali ističu da li imaju iskustva u rešavanju takvih problema i daju svoje predloge.

Opraštanje• osobe koje preterano lako i brzo opraštaju

(anksiozna majka i potčinjena deca)• osobe nesposobne da oproste (odvajanje od

majke nastupilo kada dete za to nije bilo spremno, osećaj odbačenosti – agresivna, ljuta deca)

• narušene mogućnosti vere da će ubuduće moći da stvara dobre odnose i mogućnost tugovanja

Vežba „Korektivno emocionalno iskustvo“

• Neka epizoda na koju se vraćate – vezana za ožalošćenost, bes, povređenost, tugu, ljubomoru... s idejama („da sam samo uradila ili rekla to i to, znala više...“)

• Napismeno opišite događaj u formi kratke priče – U SADAŠNJEM VREMENU I IZ VAŠEG UGLA.

• Sada ponovo opišite istu priču onako kako biste voleli da se dogodila.

• Suprotstavite se svom progonitelju ili se osvetite svom mučitelju, ili volite osobu koju ste zapostavili – kako god želite.

• Stvorite novi dijalog.• Pribeležite svoja osećanja.• Izmislite svoje razrešenje i kraj.

Vežba „ Pismo oproštaja“ • Pismo pišite kada možete imati potpuni mir,

bez smetnji sa strane. Najefektnije bi bilo da ga napišete iz jednog puta.

• služi da procesuirate svoja osećanja, stoga nemojte sebe osuđivati, pravdati, uzdržavati se ili preterano obraćati pažnju na stil.

Pozitivna psihologija – prevencija

• zašto ljudi nisu zahvalni?• fokus na razloge zahvalnosti blokira misli koje

nisu u skladu sa zahvalnošću• trampa emocijama• kod fokusiranih na pozitivnu nadgradnju,

negativno sećanje postaje manje napadno i stvara znatno manje emotivne nestabilnosti –lakše zatvaraju loša životna poglavlja

Pismo zahvalnosti• Prisetite se nekoga ko je učinio nešto za vas na

čemu ste mu veoma zahvalni, ali mu to nikada niste pokazali.

• Pišite obraćajući se direktno toj osobi.• Precizno opišite šta je osoba uradila, zbog čega

ste joj zahvalni i kako je ta uticalo na vas.• Ukoliko je moguće organizujte susret sa osobom

na kojem ćete joj pročitati pismo ili joj ga dati da ga pročita pred vama.

Kraj