Svet Ronjenja Jan-jun_2013

8/10/2019 Svet Ronjenja Jan-jun_2013

1/19

RONILAKISVET

Oprema: Mares noviteti

januiar-

jul

2013.

Aurora

Istraivanje

Avantura

Mrmoljci

Tema broja

Korak do sna

U podzemljuBudimpete

Ponor Oko

Mali zmajevi

LEKARSKI PREGLEDIZA RONIOCE


2/19

januar / jul 2013. Ronilaki svet 3

Impresum:

Izdava:PRINT ART, Panevo

Glavni odgovorni urednik:Janez Kranjc

Zamenik glavnog urednika: Dragan Gagi

Tehniko ureenje: Ivan Bilikov - Bili i draganel

Lektor: Svetlana irkovi

Prevod: Tijana Nikoli - Tida

Elektronsko izdanje: draganel

Umetniki savetnik: Nemanja Smiiklas

tampa:

SAVPO d.o.o, Stara Pazova

Saradnici:

Milorad ukni, Boana Ostoji, Zoran Radoji,

Aleksandra Komarn icki iri, Dragan Gagi , eljko

Dragutinovi, Gordana Karovi, Mladen Milojevi,

i Duan Varda, Petko Zari, Dejan Matijaevi,

Dejan Slavkovi, Lena Kuli, Maja Markovi i

dr.Dragana Ivkovi.

Naslovna strana:

Predrag Vukovi

www.extreme-photographer.com

Kontakt:

[email protected]

+381 63 770 66 70

CIP - katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

RONILAKI SVET, ISSN 1452 - 1091 COBISS.SR - ID 123507980

Kitiwake

kroz objektiv

Predraga VukoviaPredrag Vukovi je fotografiju koju smo izabrali za naslovnu stranu snimio na Kajmanskim ostrvima,tokom foto radionice koju je vodio dr.Alex Mustard. Kittiwake je nekada bio brod za spasavanjepodmorniara, da bi na kraju svojeg radnog veka bio namenski potopljen. Danas predstavlja jednuod najee fotografisanih brodskih olupina, pre svega zbog pristupane dubine i velike prozirnostivode na Kajmanskim ostrvima. Lei na dnu od belog peska, na dubini od 7 do 23 metra. Vremenom

je postao stanite raznih vrsta riba iji broj sve vie raste. Ovaj brod je jedan veliki foto studio zbogvelikog broja detalja i uglova snimanja. Zbog svih tih mogunosti, nosi i naziv Brod sa hiljadu lica.

www.extreme-photographer.com


3/19

Ronilaki svetjanuar / jul 2013. januar / jul 2013. Ronilaki svet 5

odvodna fotografijaDA Open IUPC 2013

Sezona takmienja u podvodnoj fotografiji je startovala u Beogradu.U subotu 20. 04. i nedelju 21.04.2013. godine na Adi Ciganliji odrano

je prvo ovogod inje takmi enje u nastavk u International Under waterPhotography Cup-a. Nastupilo je 25 takmiara iz Slovenije, Hrvatske iSrbije. Organizator takmienja je bio ronilaki klub S.D.T. Svet Ronjenjauz podrku SOPAS-a i firme Refot B (generalni zastupnik fotoaparataNikon). Medijski sponzori su bili asopisi Refoto, National GeographicSrbija i Prva TV. U kategoriji DSLR oprobalo se 7 podvodnih fotografa,dok je u kompaktima startovalo 18 takmiara. Akvatorij takmienja

je i ove godine bi la zona jezera i spred kaf ia Bik ini B ar. Vidljivost jeove godine bila dosta dobra (oko 5 metara), dok je temperatura jezera

varirala izme u 9 (na dnu) i 12 (na povrini) stepeni Celziju sa. Maksi-malna dubina jezera je bila 10 metara. Pored takmiara ovakav jedanronilaki dogaaj okupio je veliki broj ronilaca iz cele Srbije koji suuivali u dobrom drutvu po lepom sunanom danu. Ovo takmienje

je osim et ape IUPC-a, imalo i s tatus Prvenstva Drave.

pneaNaissub apnea Cup

organizaciji Ronilakog kluba NAISSUB iz Nia a pod pokroviteljstvomOPAS-a 18. i 19. Maja 2013. godine odrano je otvoreno Prvenstvorbije u bazenskim disciplinama ronjenja na dah - statikoj apnei,namikoj apnei bez peraja i dinamikoj apnei sa perajima. Takmi-nje se odvijalo u skladu sa pravilima CMAS asocijacije. Nastupilo jeidesetak takmiara iz osam klubova i to iz Grke, Hrvatske, Rusije,ugarske i Srbije. Ostvareni su zapaeni rezultati od kojih bi izdvojiliatiku Branka Petrovia (9:31), kao i dinamiku bez peraja Katarineurinovi (155,30m).Dobra organizacija i atmosfera je neto zbogga svratiti u Ni.

radicionalno ienje AdeVeliki odziv ronilaca

subotu 08.06.2013. godine odrana je tradicionalna akcija ienjaavskog jezera. Akciji se odazvalo blizu 100 ronilaca iz vie od 20onilakih klubova. Cela akcija je bila deo obeleavanja EU Zeleneedelje, naelu sa efom delegacije EU u Srbiji gospodinom Vensanomeerom. Ovo je esti put da ronioci iste dno Savskog jezera a Deerpo etvrti put uestvovao i ronio sa srpskim roniocima.

Ove godine je bilo manje neistoe i manje otpada je izvueno iz jezeranego pre, to je valjda znak da naa akcija daje rezultate.Poruka svih

nas je da svako sa svoje strane moe da doprinese da se stvari poprave

i krenu na bolje, rekao je Deer.

Predsednica SOPAS-a Boana Ostoji rekla je da se nada da e sve tosu uradili na ovogodinjoj akciji, kao i prethodnih godina imati efekta.

Direktor za sport Olimpijskog komiteta Srbije Nikola Kuljaa rekao jeda mu je drago to je dolo toliko ronilaca da uine i Adu ispod vodeisto toliko lepom kao to je i na povrini.

Izvrni direktor Ade Ciganlije, Milan Ili rekao je da ovo preduzeeulae veliki napor da ceo prostor bude maksimalno ureen, ali bezdoprinosa ronilaca deo ispod vode sigurno ne bi bio u stanju kao to

je sad a. Sve ove aktiv nosti i ova akc ija dop rineli su inje nici d a Adai ove godine ponese prestini sertifikat Plava zastava, rekao je Ili.

Vie o samoj akciji moete pogledati na linkuhttp://www.youtube.com/watch?v=0MwlbXpGGNQ

www.sopas.rs

Vesti iz SOPAS-a

Promovisanje ronjenjaFestival i savetovanje u Panevu

U Panevu je 22. marta odran jubilarni 10. Meunarodni festivalpodvodnog filma i fotografije. Festival organizuje Klub podvodnihaktivnosti Panevo, povodom Meunarodnog dana voda. U Galerijisavremene umetnosti je otvorena izloba fotografija jedanaest autoraiz Hrvatske i Srbije. Filmske projekcije su trajale od 22. do 24. Marta,a bie odravale su se u izabinskom prostoru Kulturnog centra, svake

veeri od 20 asova. Na repertoar u bilo s edam fi lmova iz Francuske,Italije, SAD, Nemake i Srbije.

Dana 23.03.2013. godine, u okviru Festivala podvodnog filma u Panevu,odrano je savetovanje ronilakih Instruktora SOPAS-a. Savetovanju jeprisustvovalo tridesetak Instruktora, a tokom savetovanja su izloeniradovi iz oblasti obuke. Radove su izloili Zoran Radoii, koji je pre-zentovao obuku za Nitrox, i Sran Velji koji je predstavio Standardei PPS Prezentaciju za kurs CMAS Nitrox Blender koji e biti uvrteniu program obuke tokom 2013. godine.

Seminar instruktoraKonstruktivno u Babama

02. i 03. Marta odran je seminar ronilakih Instruktora u Babama.Seminar je imao sjajan odziv i prisustvovalo mu je preko 50 Instruk-tora. Dnevni red je bio u okviru programa, a diskutovalo se i o raznimdrugim temama. Zahvaljujemo se svim uesnicima i nadamo se da ese sledee godine odazvati u istom broju.

Festival podvodnog filma u Beograduesnaest godina na fi lmskom platnu

U Jugoslovenskoj kinoteci (Kosovska 11), od 7. do 9. decembra odr-an je 16. Meunarodni festival podvodnog fi lma.Jedan od najveih

festival ovog tipa u regionu i ove godine je okupio najznaajnijaostvarenja iz oblasti podvodnog filma. SOPAS je I ove godine podraoodravanje festival. Grand prix je pripao filmu Gaints of the deep,autorskog tandema Ralf Keifner i Peter Speilman. U konkurencijiprofesionalnih produkcija najbolji je bio film Coralliumrumbrum(autor Espla Jerome).Meu nezavisnim produkcijama najboljim

je pr ogla en i meu publi kom v eoma zapa en f ilm The G iant andthe fisherman autorskog trija Iop Daniele, Bortoli Manfred i BoyerMessimo. Najboljim domaim filmom proglaeno je delo DuanaVojvodia i Miline Trii Tajna dunavskog vilenjaka.

www.sopas.rs
http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/http://www.sopas.rs/


4/19

Ronilaki svetjanuar / jul 2013. januar / jul 2013. Ronilaki svet 7

Mares noviteti

Calypso Group, SC Tamajdan, Beograd

+381 63 309 007

www.mares.comHybrid PRO TEC

Ovo je bez sumnje kompenzatro plovnosti namenjen roniocima iji prohtevi izlaze van granica rekreativnogronjenja. Napravljen je od izuzetnog kvalitetnog i otpornog Alutex materijala. Meutim, ono toovaj proizvod ini posebnim je pre svega modularna konstrukcija, zahvaljujui kojojronilac prilagoava bcd svojim potrebama. Ve na prvi pogled namee se zakljuakda je Hybrid PRO Tec izuzetno ud oban kompenzator plovnosti, te da se savreno

prilagoava telu korisnika. Nisu zapostavljeni ni detalji kao to su D-ringovi kojihima deset, a posebna tri se mogu pomerati, odnosno podeavati. Osim to e

odgovoriti i najveim izazovima, Hybrid PRO Tec se moe prilagoditi estim puto-vanjima, tako da na daleke destinacije moete poneti laku, jednostavniju kombinaciju.

X-VU LiquidSkinPrimenom LiquidSkin tehnologije Mares je na trite lansirao maske koje se bitno

zlikuju od maski sa klasinim silikonom. Ovoj, elitistikoj grupi, nakon modela X-sion i Sta r pri kljui o se model X-VU. Dv a vel ika stakl a obez beuju veoma velikodno polje, a maska i dealno i l agano prijanj a uz lice. U zoni nosa uba en je sili konskiodatak koji titi ronioca u sluaju udarca. Ovaj model se proizvodi u trinaest boja.

Pojaanja u EOS serijiMares je odavno poznat po izradi kvalitetnih ronilakih

lampi. Serija EOS je u ovoj godini pojaana za dva modela: EOS5i EOS2C. Radi se o malim svetlosnim izvorima, smetenim ualuminijumska kuita.

Za model EOS5 moemo rei da je u glavi lampe smetenamono led sijalica, a prekida je takoe smeten u toj zoni. Pali se

jednostavnim polukr unim pokretom i isto tako gasi. Namenjenaje d a bud e pri marna lampa rekreat ivnim ronioci ma, ali moeposluiti i kao rezervna lampa na zahtevnijim zaronima. Ener-giju crpi iz tri alkaline baterije (C tip) koje se vrlo lako menjaju.Maksimalna radna dubina je 120 metara.

EOS2C je mala i lagana lampa u kojoj se takoe nalazi monoled sijalica. Koristi tri alkalne AAA baterije koje je jednostavnozameniti. Prema tehnikom uputstvu sijalica bi trebala da izdrioko 100.000 radnih sati.

lexa ThermModel Flexa Term iz nove Maresove palete ronilakih odela,

amenjen je za ronjenje u hladnoj vodi. Izraen je od Ultrastrecheoprene to garantuje izuzetnu udobnost. Na leima je novi hori-ontalni Masterseal zip, dok su na oko vrata, na nogama i ru kamatanijumske manetne. Kvalitetna izrada i materijali omoguavajuesputane pokrtete za vreme ronjenja. Na desnoj butini nalazi se depoji moe posluiti za odlaganje rukavica ili kapuljae.
http://www.mares.com/http://www.mares.com/


5/19

januar / jul 2013. Ronilaki svet 9 Ronilaki svetjanuar / jul 2011.

eportaa K ,

- . U B, ,

.

BudimpetaU isto vreme i moderna i drevna, Budimpeta je sigurno jedan od

najzanimljivijih evropskih gradova. Poseuje je veliki broj turista izcelog sveta, ali niko od njih, ili bar zanemarljivo mali broj ne zna dase ispod urbanog gradskog jezgra krije jedan paralelan svet, stariji iod samog grada. Budimpeta lei na peinskom sistemu, kilometrimadugakom koji je pri tom dobrim delom ispunjen vodom. Meu ro-niocima je kruila pria kako se u maarskom glavnom gradu mogunapraviti nezaboravni zaroni, ali skoro nita od konkretnih podatakase nije moglo pronai. Naoruani upornou prikupljali smo podatke,istraivali i kao to biva u priama svaki trud se isplati. Nekolikomeseci kasnije vozili smo se auto-putem u susret jednoj od najneo-binijih ronilakih avantura.

Rudnik i pivara KobanjaOvih redova koje sada itate ne bi bilo bez entuzijazma i ronilake

strasti naih domaina Viktorije i Roberta, koji su nam bili vodii krozmaarsko podzemlje. Nali smo se u jednom od predgraa Budimpetei uz maarske kulinarske specijalitete pravili plan za ronjenja. Za vre-me naeg boravka planirano je da se roni u starom rudniku mermeraKobanji i nekadanjem bunkeru iz Drugog svetskog rata koji se nalaziou Varpaloti. Naalost, najvea ronilako-speleoloka atrakcija, peinaMolnar Jano, i dalje je zatvorena za ronjenje zbog estih ronilakihincidenata sa fatalnim ishodom. Meutim, znali smo da e i ove drugedve pozicije biti veoma zanimljive. Koliko smo bili u pravu, nismo nimogli da naslutimo.

Kobanja je jedna od etvrti Budimprete i nalazi se u takozvanomdesetom kvartu. Viktor Igo je rekao da podzemni hodnici ispod Parizakriju mrane stvari, ali da je malo ljudi koji ele svojim oima u to dase uvere. Slina je situacija i sa podzemljem glavnog grada Maarske.Malobrojni su oni koji su imali mogunost i elju da zavire u podzemnisvet Budimpete. Hodnici i lagumi Kobanje su ogromnim delom nei-straeni, a prostiru se duinom od 32 kilometra na 180.000 kvadratnihmetara. Veliki deo tih hodnika je pod bistrom vodom temperature 1718stepeni Celzijusa i predstavljaju pravi dragulj za ronioce. Na ovom mestu

je u srednjem veku bio kam enolom, a pravo n a eksploataci ju su imal isamo veleposednici. Kamen koji se vadio bio je lako tesani, seeni ina mraz otporni krenjak. Ovo je bio najbitniji graevinski materijalu Peti pogotovo nakon velike poplave koja se dogodila 1838. godine.Od kamena iz Kobanje nastali su mostovi Lanchid i Margithid, kao izgrade Citadela, Opera, Univerzitetska biblioteka, Akademija nauka itd.

Na podruju nekadanjeg Panonskog mora krenjak se nataloioi bio je lak za seenje. Obraeni materijal, u obliku velikih kocki se

volovskim zapregama prevozio ka gradu. Put kojim se transport odvijaodobio je naziv Beli put po karakteristinom belom prahu krenjaka.

Nakon perioda eksploatacije 1890. godine vaenje kamena je prestalo.Na njegovom mestu ostao je veliki sistem podzemnih hodnika i po-druma. Sistem poinje na mestu Elessarok, gde se spajaju ulice KorosiCsoma, Kolozsvari, Jasbereny i Magladi sve do visine Teglaveto ulice.Ovaj deo podzemnih koridora dugaak je 20 kilometara i povezan jesa hodnicima i podrumima koji su ograeni ulicama Harmat, Ihasz,Halom, Bebek i Nalomkoz. Osim ovog velikog sistema postoji i ne-koliko manjih (po nekoliko kilometara) koji se meusobno dodiruju.Svi hodnici se nalaze na prosenoj dubini od 10 do 15 metara, ali imai delova koji silaze ak na 30 metara ispod povrine Kobanje. irinahodnika varira i obino je to 46 metara. Meutim postoje i prostorijekoje su irine i duine od 8 do 10, a idu u visinu do 12 metara. Njihovisvodovi podseaju na svodove crkvi.

Nakon prestanka vaenja kamena, prvi korisnici podruma bili suvinari i trgovci vinom. Dubina i debljina zidova obezbedili su nezavisnui stalnu unutranju temperaturu, bez obzira na spoljne vremenske uslove.U isto vreme ulazi su bili dobri i pristupani. Maarski industrijalac

Antal Dreher je 1862. godine kupio zemljite uKobanji ispod kojeg su bili koridori. Dreher jebio poznati pivar i u hodnicima koji su i leti izimi imali istu temperaturu je lagerovao pivo.

Odatle i naziv pivara za ovu ronilaku lokaciju.

U delu podzemnih hodnika, tokom Drugogsvetskog rata bila je smetena ak i fabrika avi-onskih motora, a danas su oni uglavnom prazniili se u njima uzgajaju peurke. Osim delova gde

je prodrla voda , a gde ima vode, ima i ronjenj a!

Ronjenje u podrumimaKada su se masivna vrata uz kripu otvorila,

u nas je gledao vekovni mrak kobanjskih podruma. Uvezli smo auto-mobile do prve vee raskrsnice i izali na dogovor. Pred nama je bioplan podzemlja i tek tada smo poeli da shvatamo razmere podzemnogsveta u kojem bi se veoma lako bilo izgubiti. Hodnici su oznaenibrojevima i po planu se vidi da su sistemski nastali. Kolona od etiriautomobila, krcata opremom je ubrzo nastavila dublje u unutranjostpodzemnog lavirinta. Nakon desetak minuta vonje stali smo i odatlesmo morali malo peke. Nakon nekoliko skretanja doli smo do jednogod hodnika koji se ni poemu nije razlikovao od ostalih,osim to je im ao

jedna kl asina po drumska v rata na sred ini. A i iza tih vr ata, na kr ajustepenita poinjala je voda! Dakle,to je to, kreemo u sr avanture.

Poelo je opremanje, priprema ronilake i snimateljske opreme.ta god bismo dotakli, ostavljalo je po nama beli trag krenjaka. Uhodnicima je bilo prilino hladno i vlano. Uskoro smo bili spremni.Dogovorena je formacija kretanja i zagazili smo u vodu. Tokom pripremaza ekspediciju intenzivno smo ronili na Adi Ciganliji, gde je tempe-ratura vode u tom periodu bila 6 stepeni. Zato je pravo olakanje bilokada smo otkrili da je voda u hodnicima Kobanje 13 stepeni Celzijusa.Meutim pravo otkrovenje je bila prozirnost, ije savrenstvo je mogloda poremeti podizanje taloga sa dna ili padanje praine sa svodovakoje bi izazivali nai mehurii izdahnutog vazduha. Nakon nekolikootrih skretanja nali smo se pred ulazom u jedan dugaak hodnik koji

je vod io negd e u m rak. S vuda oko nas su bil i vid ljivi znakovi neka-danje rudarske aktivnosti. Nastavili smo dublje u grotlo nekadanjegrudnika i doli do dela gde se ispod naeg hodnika otvorio jo jedannivo. Shvatili smo da je to u stvari jedna galerija, kojom su graditeljiodravali konstantnu dubinu podzemnog hodnika. Nakon nekih tristotine metara uli smo u jednu malo veu prostoriju u kojoj se nalazi

vitlo za p odizanje i sputanje tereta . Tu je rava nje i prolaz u dublje iudaljenije nivoe. To je bila najdalja taka do koje smo planirali ovajzaron, pa smo se okrenuli i krenuli nazad. Na jednom delu pojavilose jedno skriveno skretanje gde se hodnik suavao u neku vrstu vrata.

U

maarskompodzemlju


6/19

0 Ronilaki svetjanuar / jul 2013. januar / jul 2013. Ronilaki svet 11

Za razliku od prethodne ronilake lokacije,ovo je mnogo manji prostor, sa takoe bistrom

vodom , al i i sa m nogo vie sedi menta kojise lako podie. To je bila i najvea opasnosttokom ronjenja, jer se neopreznim pokretomsolidna vidljivost od desetak metara moglasvesti na nulu. Takoe, postoji nekoliko nivoasklonita, a ispitan je samo prvi, u kojem

je i postavlj ena ar ijana sa smer om kreta nja.Silazak u bunker je vrlo tesan i po ulasku u

vodu neophodn o je podvu i se isp od lunogsvoda. Pod vodom perspektiva se menja jer sestrmo stepenite zavrava i poinju hodnici.Iako postoji arijanina nit, u ovom prostoru

je ve oma l ako izgu biti se, jer s va s kreta nja

lie jedna na druge. Du hodnika je vidljivaelektrina instalacija, klupe za sedenje... Nasamom poetku se nalazi ventilacioni sklopkojim je nekada dopreman vazduh sa povrine.Takoe, du hodnika su postavljene esme za

vodu. U svakom hod niku postoje skre tanja umanje prostorije gde su nekada bili kraveti.Prolazi na druge nivoe su jasno oznaeni izatvoreni.

Tokom ovog ronjenja koje je trajalo etr-desetak minuta makimalna dubina koju smonali bila je 12 metara. Najvei problem jepravio sediment koji je ograniavao vidljivost,padajui sa svodova ili se podiui sa dna.

Takoe, prava akrobacija je bilo mimoilaenjeili okretanje ronioca. Kada smo izronili naidomaini su nam rekli da smo prvi strancikoji su ronili u bunkeru Varpalote.

Ovim zaronom zavrili smo na susret samaarskim podzemljem, koje nam je poka-zalo samo svoj mali segment i otkrilo delisvoje istorije. Gledajui turiste i prolaznikerazmiljao sam da li su svesni da moda sadaupravo hodaju iznad istorijskih podruma, nine slutei da je pod njima jedan sasvim drugi,drevni svet svet maarskog podzemlja.

Pie: Janez KranjcFotografije: Ivana Orlovi Kranjc

roli smo kroz prolaz i nali se u ogromnoj prostoriji nalik na katedralu.va prostorija je bila osvetljena podvodnim reflektorima i mogli smoa vidimo da je zaista velika. U njoj je jo uvek bila rudarska oprema:olica, ekrci, vitla, sajle... Bili smo oduevljeni veliinom i doivljajemrostora. U jednom delu su bile merdevine koje su ulazile u reetkastivor desetak metara iznad. Proli smo kroz njega i odjednom se nalihodniku gde smo uli u vodu preica u lavirintu!

Kobanja, tanije ronjenje u podzemnim hodnicima starog rudnika,stavilo je snaan utisak na sve lanove ekspedicije. Svi su se sloili davakvo ronilako iskustvo nikada ranije nisu doiveli. Kakva e bitiudbina ovog neverovatnog kompleksa, za sada se ne zna. Deo podru ma,ako ih Maari nazivaju, pod zatitom je drave, ali najvei deo nije istaje da prkosi zubu vremena. Mi smo pourili da sredimo utiske ublinjoj pivnici, logino uz staro Dreherovo Kobanja pivo. Naravno,smo smeli da preterujemo u sreivanju, jer nas j e ve sutradan

ekivala nova taka maarskog podzemlja Varpalota.

unkerU rano jutro narednog dana bili smo na auto-putu koji nas je vodio

o 150 kilometara udaljenog mesta po imenu Varpalota. Kada smo uliovaj gradi, koji se nalazi u unutranjosti Maarske, potraili smodustrijsku zonu grada. Firma koja se bavi proizvodnjom opreme zavare (sluajnost?) kupila je zaputeni plac na obodu grada. Planirali

u da naprave hangare za proizvodnju. Poto su poeli da kre zaraslomljite, iz rastinja se promolila velika betonska konstrukcija koja je

odila po d zemlju. Na kr aju stepenita ponovo voda. K ada su ronioc i

prvi put zaronili otkrili su sistem hodnika ija konstrukcija kao da jebila inspirisana lego kockicama.

Ovog puta radilo se o vojnom objektu koji je dugo godina biokorien kao skladite. Bilo je pria da je tu uvana oprema za sluajhemijskog rata, ali je verovatnije ovaj prostor predstavljao sklonite odavionskog bombardovanja. Prema krtim informacijama do kojih sulokalni ronioci doli, u bunker je moglo da stane do 1.000 ljudi i daneko vreme boravi pod zemljom. Naravno, do toga nikada nije dolo.


7/19


Vanapreventiva,

posebno za

ronioce u

najboljim

godinama ,

.

elim da vas podsetim da je vaa zdravstvena sposob-

nost za ronjenje neophodan uslov za kompletno i bez-

bedno uivanje pod vodom.Za instruktore i voe ronjenja va-o je zdravstveno stanje ronilaca u grupi koju vode na ronjenje, ali i svakogonioca moe i treba da interesuje da li je njegov ronilaki par (tzv. buddy)drav i fiziki spreman, s obzirom da je cilj da se meusobno pomau, a ne dagroavaju jedan drugog.

Ronjenje kao bilo koji sport ili fizika aktivnost podrazumeva potenci-lni ri zik od povre de. Iako je u estalost povre ivanja manj a u poreenju drugim sportskim aktivnostima (koarka, tenis, plivanje), problem sa

ovredama u ronjenju je taj to mogu prouzrokovati trajni invaliditet, aonekad dovesti do utapanja i smrti.

I dok postoje razliite ronilake asocijacije u svetu, medicinski standar-za ronjenje uglavnom su usglaeni, a na nacionalnom nivou u veini

vropskih zemalja, Australiji, Junoj Africi, Americi postoje zvaninemernice, koje se meu ovim dravama ne razlikuju znaajno. Uglavnomostoje standardizovani formulari upitnici, koje ronioci popunjavaju ia osnovu kojih se prave nacionalni registri ronilaca, zatim objedinjenereporuke za sadraj pregleda i smernice za hitno zbrinjavanje, liste re-rentnih lekara itd.

ekarski ronilaki pregledi u SrbijiU Srbiji jo uvek nema zvanino usaglaenih ili preporuenih medicinskih

andarda za sportsko (rekreativno), ali ni za profesionalno ronjenje. Mnogii dalje oslanjanju na stare vojne standarde koji su prilino neusaglaenizahtevima modernog ronjenja. Prisutne su razne internacionalne kole

onjenja (CMAS, PADI, CEDIP, SSI, PSS itd.), koje ponekad (ili samoaizgled) promoviu razliite medicinske standarde, pa se instruktoribunjuju i razliito ih tumae.

P , Nadamo se da ete od-govore nai u daljem tekstu.

esto postavljano pitanje je ta da se radi sa tzv. intro-ronjenjima(discovery), kada se zainteresovanima prua mogunost da probajuda zarone. Intro-zaroni se obino izvode na lokacijama gde su lekarinedostupni, a nema se ni vremena. Postoji preutni dogovor, a namnogim lokacijama i kolama za ronjenje i zvanina preporuka, dase u ovakvoj situaciji instruktor ronjenja informie o zdravstvenomstanju ronilaca samo na osnovu detaljnog upitnika, o postojeim i/iliprethodnim zdravstvenim problemima. Ukoliko se instruktor osloniiskljuivo na negativne odgovore iz upitnika, odnosno izjavu kandidatada nema nikakve zdravstvene tegobe, vano je da bude svestan da seizlae riziku da se previde stanja koja su nespojiva sa ronjenjem, aosoba za njih ne zna ili ih krije. U navedenoj situaciji ovo bi moglo bitiprihvatljivo reenje, ali uz savet instruktorima da postupaju oprezno ida sve vreme budu svesni postojeeg rizika.

Pitanje je i od ega se sastoji pregled ronilaca i da li svaki lekar

moe da ga obavi. Adekvatan pregled ronilaca ne moe da obavi svakilekar, pa ni svaki lekar specijalista sportske medicine. Pregled moe daobavi samo lekar koji je zavrio odreene kurseve ili specijalizaciju izoblasti podvodne i hiperbarine medicine (baromedicine), a po meu-narodnim standardima je poeljno (u nekim zemljama ak i obavezno)da ima i ronilako iskustvo. Samo ukoliko dobro poznaje specifinostboravka u uslovima pod vodom, lekar moe da prepozna ta je vanoza ronjenje, emu treba posebno da posveti panju i pravilno procenirizik kome je potencijalni ronilac izloen.

Zato bi bio potreban pregled za ronjenje?Boravak i funkcionisanje u podvodnom okruenju utiu na oveka

dejstvom faktora sredine i pokreu niz psihofiziolokih reaktivnihpa i adaptivnih mehanizama, posebno od strane kardiorespiratornogsistema (srca i plua), koji treba da mu omogue to bolje podnoenjestresa kome je izloen. Da bi se to ostvarilo, ronilac mora d a bude zdrav,odnosno funkcionalna rezerva disajnog i sranog sistema mora da mubude ouvana. Funkcionalna rezerva podrazumeva da organizam uuslovima poveanog fizikog naprezanja moe da mobilie dodatnepotencijale i izdri fiziki stres bez posledica, pa i da ga ne oseti. Umirovanju, zdrave osobe angauju samo 25% postojeih fizikih ka-paciteta, odnosno imaju dovoljnu funcionalnu rezervu da odgovorena napor. Kod odreenih bolesti i poremeaja funkcionalna rezerva

je smanjena ili se pro cesom starenja normalno i n eumitno sma njuje.

Prilikom ronjenja plua su izloena mehanikom optereenju zbogpovienog pritiska okoline, hiperoksije i dekompresionog stresa. Po-

vean parcija lni pritis ak i gusti na gasova koj i se udiu i otpor aparataza disanje poveavaju otpor u disajnom sistemu i disajni rad. Promenezavise od dubine na kojoj se boravi i od vrste opreme sa kojom se roni.Efekat plovnosti usled potapanja tela u vodumenja uticaj gravitacije to dovodi do preras-

podele krvi sa periferije tela ka centralnim delovima glavi, grudnomkou i unutranjim organima. Aktivira se tzv. refleks ronjenja, to semanifestuje usporavanjem sranog rada i skupljanjem krvnih sudovana periferiji, odnosno miiima i koi. Zbog toga se poveava venskipriliv krvi u srce i poveava srani rad, a krvni pritisak je lako povien.Preko bubrega se stvara vie mokrae, to doprinosi dehidtrataciji ihipotermiji, a efekti su jai ukoliko je voda u kojoj se roni hladnija.

Ovakav psihofizioloki stres je prisutan prilikom svih vidovaronjenja rekreativnog, sportskog, profesionalnog i vojnog, to jeuobiajena podela ronjenja u odnosu na namenu. Nivo stresa ne za-

visi toli ko od k lasifik acije ronjenj a nego od naina i uslova u kojimase obavlja (opreme koja se koristi, dubine, trajanja ronjenja, uslovasredine i rizika kojima je ronilac izloen).

Problem prilikom utvrivanja zdravstvene sposobnosti za pojedinegrupe ronilaca je i u tome to su rekreativci, odnosno sportisti, esto ilinenadano izloeni istom stresu kao profesionalni i/ili vojni ronioci, priemu su logistika podrka, obuka, kontrola i medicinski nadzor neu-poredivo oskudniji , a poznato je i da se u vodi se greka ne oprata.

Primer kako se oputeno rekreativno ronjenje za nekoliko minuta

pretvara u ekstremno i zahtevno ronjenje i teak fiziki rad, kada segrupa ronilaca (iznenada) nae u jakoj struji:

S

b rz in a pot ro n ja O2

min.ventilacija

max.ventilacija

ostvarenrad

sporo 15m/min 0.8 l/min 18 l/min umeren

umereno 25m/min 1.5 l/min 28 l/min srednji

brzo 31m/min 1.8 l/min 40 l/min teak

vrlo brzo 40m/min 3-4 l/min 70-100 l/minvrloteak

Na osnovu pravila SOPAS-a, kao i veine ronilakih asocijacija uSrbiji i u svetu ronilaki medicinski pregled je obavezan ili se prepo-ruuje svima onima koji nameravaju da se u lane u klubove, zavrerazliite nivoe obuke i nastave kontinuirano da rone.

Na osnovu iskustva autora ovog teksta, ali i velikog broja eksperata zamedicinu ronjenja, rezultati pregleda ronilaca, a posebno prvog, selekcio-nog pregleda, znaajni su u proceni rizika za nastanak ronilake povrede.

U nekim situacijama nije jednostavno proceniti da li je osobazdravstveno sposobna da roni, a posebno lekarima koji ne poznajufiziologiju ronjenja ili instruktorima koji ned ovoljno poznaju medicinu.

Prvi, prethodni ili selekcioni pregled utvruje zdrastvenu sposobnostkandidata da bude u imerziji (u vodenom okruenju) i hiperbarinimuslovima i otkriva eventualne zdravstvene nedostatke koji mogu dapredstavljaju rizik za bezbedno ronjenje.

T L


8/19


injenica je da ronilaka populacija stari,dnosno, sve je vie poetnika koji su u sred-im godinama, ili stariji (4060 godina). Nekikusni ronioci nastavljaju da rone i kada preu0 godina, to je mogue, ali podrazumevadekvatan zdravstveni nadzor. Ronilakuvno st po sebno zabrin java inje nica da j eovean broj fatalnih incidenata u ronjenjubog poremeaja u sranom radu.

Kod ronilaca starijih od 50 godina rizika iznenadnu sranu smrt tokom ronjenja je0 puta vei nego kod mlaih. Voda olakavaae pokrete i esto imamo utisak da se tokomnjenja uopte ne napreemo. Desi se da mnogiko preu granice svojih mogunosti i nauu vrlo opasnoj zoni. Naalost, nepobitna je

njenica da organizam vremenom stari uprkosdravom nainu ivota i redovnom vebanju, to

svakako korisno i smanjuje efekte starenja .rirodni srani pejsmejker, sinusni vor, gubieke od svojih elija, tako da se p oveava sklonost

a aritmijama. Sve strukture srca postaju manjeastine, komore srca se sporije pune krvlju,abije i sporije istiskuju krv, tako da je manjarkulacija krvi u organizmu u jedinici vreme-a. Odgovor srca na fiziki napor je smanjen,a i maksimalan broj otkucaja u minuti se saodinama smanjuje, to sve treba imati na umuada se planiraju zahtevna ronjenja.

Testovi optereenja se koriste da bi seroverila naa kardiovaskularna rezerva, to-rancija na napor i otkrili poetni znaci ko-

onarne bolesti (smanjen protok kroz krvneudove srca). Ronioci bi trebalo da prou testptereenja bez bola u grudima, bez znaajnogadihavanja i poremeaja u krvnom pritisku.

Osobe preko 40 godina, posebno one kojek koje poinju da rone (sve je vie sugestijakara da to bude i sa 35 godina), treba da

rade neki test optereenja. Ronioci koji radeod vodom, intenzivno rone, takmie se ili sunajboljim godinama takoe bi trebalo da sednom godi nje podvrgnu testu optereenja

kod kardiologa ili u njegovom prisustvu),osebno ako su gojazni, puai, imaju povi-ne masnoe u krvi, povien pritisak ili su

m bliski roaci bolovali od srca.

Ne treba zanemariti injenicu da u naojsredini sve vie mladih koji su gojazni, sa po-

vienim masno ama u krvi, f iziki neakti vni,sa ve ispoljenim zdravstvenim poremeajima(hipertenzija, granine vrednosti eera u krvi,poremeaji sranog ritma) postaju lanovironilakih klubova.

Na osnovu dugogodinjeg iskustva autora

ovog teksta (vie od 25 godina), i na osnovuanalize rezultata ronilakih medicinskih pre-gleda u periodu 20032012. utvreno je danovi ronioci ali i stari, iskusni ronioci,imaju razliite zdravstvene poremeaje. Naj-stariji kandidat za ronjenje, tj. novi ronilacimao je 68 godina i nakon brojnih testiranja,konsultacija kardiologa zbog povremenopovienog krvnog pritiska, ali i uz adekvatnuterapiju, ronio je bez problema.

Kod onih kod kojih su utvrene apsolutnekontraindikacije za ronjenje preovlauje ak-tivna astma, neregulisana hipertenzija, sranebolesti i spontani pneumotoraks u anamnezi.

Analizom zdravstvenog stanja 1.039 ronilacakojima je dozvoljeno ronjenje, kod 540 pregledanih(52 %) nije utvren nijedan zdravstveni poremeaj.Kod ostalih 499 (~48%), utvreni su poremeajikoji nisu predstavljali apsolutnu kontraindikacijuza ronjenje. U tim sluajevima dozvoljeno je bav-ljenje ronjenjem uz izvesna ogranienja, medicinskinadzor i redovno praenje njihovog zdravstvenogstanja. Kardiovaskularni poremeaji, gojaznost ipoviene masnoe u krvi ustanovljeni su kod 239(~23% od ukupno pregledanih), to poveava rizikod dekompresione povrede ili poremeaja sranog

rada tokom ronjenja. Kod 83 (8%,) kandidata utvreni su poremeaji funkcijedisajnog sistema i rizik od ispoljavanja barotraume plua. Kod 48 osoba (4,6%)utvrene su granino poviene vrednosti eera u krvi, kod nekih ve sa 25 godina

i gojaznih, to je rizik za ispoljavanje eerne bolesti i prateih komplikacija.

Na osnovu prethodno izloenog nadam se da e vam biti jasnijeda pregled mora da obuhvati:

Detaljan zdravstveni upitnik (anamneza, lina i porodina) Objektivni pregled po sistemima; Funkcionalna ispitivanja: spirometrija (odnos FEV1/FVC% , a

poeljna je i krivulja protok-volumen), elektrokardiografija umiru uz obavezan adekvatan test optereenja, posebno za starijeod 35/40 godina, takoe za sve takmiare i profesionalne ronioce,snimak srca i plua po potrebi

Laboratorijske analize: neophodna je analiza kompletne krvne slike,glukoze u krvi i pregled urina. Poeljno je da se za osobe preko 35godina proveri vrednost holesterola, triglicerida i lipoproteinskihfrakcija u serumu i jo nekih parametara u krvi.

Otoskopski pregled Prilagoen neuroloki pregled

Lekar moe zahtevati i dodatne preglede za koje smatra da su neophodniu indvidiualnom sluaju. to se tie dinamike kontrolnih ili periodinihpregleda, potrebno je da svi koji se profesionalno bave ronjenjem, takmiari,osobe preko 35-40 godina starosti, ali i ostali koji kontinuirano i intenzivnorone obavljaju pregled jedanput godinje. Do sada smo za mlae od 40 go-dina, koji samo povremeno rekreativno rone, uvaavali da ronilaki pregledne bude stariji od 3 godine, to je saglasno sa praksom i u mnogim drugimzemljama. Namera je bila da se bar svake tree godine obavi kvalitetan pregled(a ne samo formalno potpisivanje karneta). Neke ronilake i instruktorskeasocijacije, pa i drave, zahtevaju da se ronilaki pregled obavlja svake godine.

Dakle, lekarima i roniocima predstoji zajedniki posao na revidi-ranju i usklaivanju medicinskih standarda za ronjenje u naoj zemljii oekujem da e biti adekvatne saradnje po tom pitanju od stranenadlenih lekara, ronilakih saveza, instruktora i klubova.

Takoe je potrebno da se nain rada saveza i ronilakih klubova kaoi medicinski standardi za ronjenje delimino usklade sa novim Zakonomo sportu, koji je donet 2011, a neto kasnije i Pravilnik o utvrivanjuzdravstvene sposobnosti sportista za obavljanje sportskih aktivnostii uestvovanje na sportskim takmienjima (Slubeni glasnik RS, br.15/2012). Pravilnik je prilino rigorozan u pogledu dinamike i obimapregleda ostalih sportista. Skreem panju klubovima, iji se mlai lanovitakmie u apnei i plivanju maratona, da je novim pravilnikom predvienoda se deca do 16. godine, koja se takmi e, na svakih 6 meseci podvrgavajutestu optereenja, zbog faze intenzivnog rasta i eventualnog ispoljavanjanekih poremeaja u sranoj funkciji, koji se moraju otkriti na vreme.

Granski savez, kao i ostali nacionalni ronilaki savezi su duni dausklade svoja pravila sa novim zakonom, ali i da dostave dopunska aktakoja e sadrati specifinosti vezane za sportsku disciplinu, odnosnou naem sluaju za ronjenje, koje je, sloiete se, prilino specifino uodnosu na ostale sportove.

elela bih da prevaziemo neke nesuglasice i pokuamo da usaglasimostavove, pa i u pogledu medicinskih standarda za ronjenje. To e biti moguesamo ako se suoimo sa postojeim problemima ili nedoumicama i neporiemo da postoje. Isto je kao i sa eventualnim zdravstvenim problemi-ma, najvanije je da se ne negiraju, a posle se m nogo toga moe ispraviti.

elim vam da uivate u bezbednom ronjenju!

dr Dragana Ivkovi, Specijalista baromedicineRegionalni director DAN Europe Balkans

APSOLUTNE KONTRAINDIKACIJE

ZA RONJENJE, odnosno poremeajikoji u velikoj meri poveavaju rizik zanastanak: arterijske gasne emboli-

je, barotraume plua (razne plunebolesti, aktivna astma, opstrukcijskibronhitis, sklonost pneumotoraksu),gubitka svesti pod vodom utapanje(eerna bolest, srani poremeaji, iz-raena anemija, epilepsija, neurolokiporemeaji-sklonost nesvesticama),dekompresione bolesti (bolesti srca,poremeaji cirkulacije, gojaznost),iznenadnog poputanja srca (akutniedem plua) ili iznenadnog zastojasrca i srane smrti (bolesti srca po-remeaji sranog ritma, neregulisanahipertenzija, koronarna bolest (arterio-skleroza). Ronilac mora da posedujeodgovarajui nivo mentalne i fizikesposobnosti da se suoi sa eventu-

alnim nepredvidivim situacijama kaoto je dugotrajno plivanje pod punomopremom, spasavanje sopstvenog i-

vota ili spasavanje ronilakog para. Fi-ziki nespremne osobe, sa vrlo loomkondicijom pod velikim su rizikom.Napominjem da se jo uvek ne zna niti

je do sada ustanovljen objektivni poka-zatelj koji bi odgovorio na pitanje kolikutolerancija na napor (fiziku kondiciju)pojedinac treba da ima da bi se pro-glasio sposobnim za spasavanje.Na osnovu pregleda lekar procenju-

je da li je prisutan i/ili povean rizik:da se kandidat povredi prilikom ro-

njenja zbog postojeeg zdravstve-nog poremeaja

da se ugrozi bezbednost ronilakogpara

da se pogoraju eventualno prisu-tni zdravstveni poremeaji

da se ispolje dugoroni, po zdravljenepovoljni efekti ronjenja

da proceni stepen rizika i da prepo-rui kako da se rizik smanji

da proceni da li je rizik prihvatljiv ilida zabrani (ne preporui) bavljenjeronjenjem

Prema zvaninim statistikama Internacionalnog DAN-a, ta-koe izvetaja iz Australije, (dr Carl Edmonds) i Amerike(dr Petar Denoble, Alert Diver 2012.), 30% od svih fatal-nih incidenata u ronjenju su posledica sranih poremeaja,odnosno opasnih aritmija, infarkta i iznenadnog zastoja u

sranom radu.


9/19


injenice o mrmoljcimaU redu repatih vodozemaca, na naim prostorima sreu se dve

familije. Jednoj pripada samo endemina oveja ribica, a drugojdadevnjaci i mrmoljci. U odnosu na svoje srodnike dadevnjake,mrmoljci su nenijeg tela, uzduno pljosnatog repa i vie su vezani za

vodu, pr eteno staj au. Pose duju otrov ne kone lezde i imaju upo-zoravajuu boju koe. Donja strana tela je jarko ute do crvene boje,dok je gornja strana promenljiva, esto tamna. U doba parenja jasno serazlikuju polovi, mujaci imaju leni nabor i uveanu tamnu kloaku.Privlae enke feromonima i ritualnim igrama karakteristinim zasvaku vrstu. Oplodnja je unutranja, bez kopulacije. enke godinjepolau destine do stotine jaja na vodenu vegetaciju. Larve se razvijajuu vodi, razlikuju se od odraslih jedinki po spoljanjim krgama u pre-delu vrata. Nakon metamorfoze prezimljuju blizu vode na dovoljno

vlanim mestima ( u umskoj stelji, po d kamenjem , deblima i sl.) j er,bez obzira to nakon metamorfoze imaju plua, kao i svi vodozemcidisanje obavljaju i preko koe, koja mora da bude konstantno vlana.esta je pojava da jedinke ne metamorfoziraju, ve dostiu polnuzrelost sa larvalnim karakteristikama (spoljanje krge), pri emuostaju ceo ivot u vodi. Ova pojava se naziva pedomorfoza, a jedinkepedomorfne ili neotenine. Hrane se glistama, puevima, raiima,insektima i njihovim larvama. Uz dovoljno posveenosti mogu se naii vaem akvarijumu.

U Crnoj Gori se nalaze tri vrste mrmoljka, dok u severnom delu uvisokopla ninskim vodama svega dve vrste: pla ninski m rmoljak (Me-sotriturus alpestris) i mali mrrmoljak (Lissotriton vulgaris). Planinskimrmoljak je esto jedina vrsta u akvatinom stanitu, mada se moenai u zajednici (sintopiji) sa malim mrmoljkom. Lako ih je razlikovati.Planinski nema pege po stomaku i mujaci tokom parenja imaju ravanleni nabor, dok mali mrmoljak ima tamne pege na stomaku i mujaciimaju talasast nabor. Razlike u veliini su neznatne. Jedno od idealnih

: M, ( T)

Malizm

ajevi

L

, , ... M

. T

S T

. U ,

. N , .

Prijevor, jun 2012.Stojei na kraju puta na visoravni Prijevor, okrueni planinskim masivom Maglia shvatili smo da se nita nije promenilo od naeg po-slednjeg dolaska na ovo mesto 2009. godine. Meutim, ovaj pu t smo bili u potrazi za jednim specifinim stanovnikom gorskih jezera,iji su izgled i osobine odavno uli u legende i bili inspiracija mnogim filmskim stvaraocima. Mrmoljak ili triton (latinski naziv Triturus)ekao nas je u prozirno zelenoj vodi Trnovakog jezera. Ali do njega je trebalo peaiti oko dva i po sata sa svom opremom. Tokom teetnje imali smo vremena da porazmislimo kome idemo u suret i da li je tano narodno verovanje da Ne sme stati na dadevnjaka,

jer ako on pisne ostae gluv!.


10/19


anita planinskog mrmoljka su lednikazera okru ena umom. Ona su o ligotrofna,sa malom koliinom nutrijenata, po prirodi

ez ribe, bez antropogenog uticaja, ujedno sunajznaajniji centri diverziteta vodozemaca.

espretno meanja ovekaVisokoplaninski akvatini sistemi su vrlo

teresantani objekti, osim sa biolokog i saraktinog aspekta. Praksa je da se prirodniotencijali unapreuju, kako bi njihovo iskori-avanje bilo to intenzivnije. Jedan od vidovakoriavanja je kroz sportski ribolov. U tu

svrhu veina lednikih jezera je intenzivnoporibljavana, pri emu se nije vodilo raunao drugom ivom svetu na koje introdukovane

vrste utiu. Fauna dna ovih jezera, iako na prvipogled izgleda dosta bogata biomasom, ipakne predstavlja dovoljnu podlogu za postojanje

veih riblji h popu lacija u nji ma tok om celegodine. To je svakako uslovljeno veoma ne-povoljnim klimatskim prilikama i ekolokimuslovima tokom zimskog perioda. Stoga, svakonekontrolisano ubacivanje riblje mlai u ova

jezera dovodi do velikog poremeaja biolokeravnotee i rapidne izmene sastava faune tih

jezera zbog prek omernog unitava nja fau nedna od strane ubaenih riba. A ribe postajuneuhranjene i neupotrebljive za ljude. Faunariba ovih predela je vrlo slabo istraena, adetaljniji podaci o poribljavanju ne postoje.Prisutne su kalifornijska pastrmka, potonapastrmka i gaovica. Grabljive vrste (pastrmke)unitavaju populacije mrmoljaka i drugihorganizama i njihov opstanak je doveden upitanje. Tako i Trnovako jezero bez obzirana nepristupanost nije sauvano od antro-pogenog uticaja.

Prvi podaci o prisustvu neoteninih pri-meraka planinskog mrmoljka u Trnovakom

jezeru poti u iz 1961. godin e. Od 1961. do1996. jezero je vie puta poribljavano. Vrlobrojne populacije pedomorfnih jedinki pla-ninskog mrmoljka su u potpunosti izgubljeneetiri godine posle izvrenog poribljavanja.Planinski mrmoljak je iroko rasprostranjenu Evropi i ima brojne populacije. Meutim,njegova ranjivost se ogleda u vezanosti zaiskljuivo prirodne vodene sisteme visokihplanina, preteno stajae, to ini njegovurasprostranjenost jako disperznom. A po-staju sve disperzniji jer su njihova prirodnastanita izloena direktnoj degradaciji se-om uma, uklanjanjem vodene vegetacije,gradnjom puteva izmeu vode i ume, gdebrojne jedinke budu pregaene prilikommigracije. Indirektna degradacija se odlikujeintrodukovanjem invazivnih vrsta, njihovihpredatora. Druge vrste mrmoljaka se vrlodobro reprodukuju i u vetakim vodenimsistemima.

Umalo promaajNakon postavljanja kampa, prikupljanja

drva i sipanja svee vode poeli smo i sapripremama za ronjenje. Duvao je dosta jak

vetar koji j e kva rio v idljiv ost u jezeru , tak oda smo prvog dana ronjenja imali relativ-no slabiju prozirnost od svega 56 metara.Upustili smo se u potragu za mrmoljcima.Gledali smo kolonije trave po dnu, stenovitegrebene, oborena debla i priobalnu zonu

vodeno g ra stinja i nita. Timovi ronila casu ulazili u vodu i svi su se vraali sa istimporaavajuim rezultatom. Primeeno je dostapastrmki (planinska, potona, kalifornijska izlatovica), ali i jata gaovica. Bilo je oiglednoda su u samom Trnovakom jezeru mrmoljciistrebljeni.

Razoarani, odluili smo da proverimokakva je situacija i u manjim vodenim povr-inama kojih ima nekoliko u blizini. Ovaj putpogodak! Jezerca su bila potpuno bez ribe,

to je oigledno omoguilo mrmoljcima dapreive. Iako su bila puna pijavica (ozbiljne

velii ne) i lako su se mutila , provo dili smosate u njima fotografiui i snimajui ovesimpatine vodozemce. Prilino su brzi inepoverljivi, tako da je trebalo dosta str-pljenja da bi se napravili dobri snimci. Iakostarosedeoci Trnovakog jezera, mrmoljci sudolaskom novih ribljih vrsta jedva preiveli.Sada u ilegali opstaju u malo veim baramapored jezera. Svojim nespretnim meanjemovek je po ko zna koji put ozbiljno naruioprirodnu ravnoteu planinskih jezera, nedonevi sreu, u ovom sluaju, ni ribama nimrmoljcima. Ako bi se u budunosti obusta-

vio trend nelogi nog poribljavanja, mo da bimrmoljci dobili ansu da se iz barica vrate uTrnovako jezero. Ovakav mogui scenariopodsea na legende i bajke. Nadajmo se sasrenim krajem.

Piu: Lena Kuli, Maja emaja Markovi, Janez KranjcFotografije: Ivana Orlovi Kranjc, Janez Kranjc

Ipak predatori

Iako veoma simpatini, mrmoljcipredstavljaju prodrljive mesodere,hrane se raznim vrstama vodenihinsekata, raiima i crvima. U svetukimenjaka poseduju najveu moregeneracije oteenih delova tela(rep, noga, oko). Pri napadu predato-ra imaju strategiju otkidanja sopstve-nog repa radi zavaravanja napadaa.

13 opisanih mrmoljaka

1. Glavati mrmoljak

(Triturus carnifex)

*kod nas i ire

2. Veliki mrmoljak

(Triturus cristatus)

*kod nas i ire

3. Podunavski mrmoljak

(Triturus dobrogicus)

*kod nas i ire

4. Juni (dugonogi) mrmoljak

(Triturus karelinii)

*kod nasi i ire

5. Mramorasti mrmoljak

(Triturus marmoratus)

*samo u Francuskoj, Portugalu i

paniji

6. Patuljasti mrmoljak

(Triturus pygmaeus)

*samo u Portugalu I paniju

7. Mali mrmoljak

(Triturus vulgaris)

*kod nas i ire

8. Alpski mrmoljak

(Triturus alpestris)

*kod nas i ire

9. Karpatski mrmoljak

(Lissotriton montandoni, sino-

nim: Triturus montandoni)

*samo u ekoj , Poljskoj, Rumu-

niji, Slovakoj, Ukrajni, Nemakoj

10. Italijanski mrmoljak

(Lissotriton italicus, sinonim:

Triturus italicus)

*samo u Italiji

11. Prstasti mrmoljak

(Lissotriton helveticus, sino-

nim: Triturus helveticus)

*Belgija, eka, Francuska, Ne-

maka, Luksemburg, Holandija,

panija, vajcarska, Britanija

12. Iberijski mrmoljak

(Lissotriton boscai,sinonim:

Triturus boscai)

*samo u Portugalu, paniji

13. Makedonski mrmoljak

(Triturus macedonicus)

*kod nas i u Makedoniji


11/19


ore Branisavljevi Beli dobro je poznatronilakoj populaciji na prostoru bive Jugo-slavije. Godinama je prisutan u rekreativnomronjenju i krajem prole godine je napunioetrdeset godina ronilakog rada. To je bilaprilika da se osvrnemo na njegovu ronilakukarijeru i popriamo sa njim o tome.

Nakon zavrene osnovne kole upisao samVojnu mornariko-tehniku kolu u Puli, kojusam zavrio 1966. godine kao elektroniar. Se-damnaest godina sam imao kad sam se ukrcaona podmornicu, gde sam se specijalizovao zapodmorniara-hidroakustiara (rad sa sonari-ma, eho-sonderima), ali sam stekao i iskustvou radu sa radarima, torpednim raunarima,radio-ureajima i sl. U to vreme obuka zaspaavanje sa potonulih podmornica se izvo-dila pomou ronilakih aparata na kiseonik(drager), a kasnije sa aparatima na meavinutrimix (IDA-59). Tu i poinje moja ronilakakarijera, sea se Beli.

Godine 1971. prelazim u Pomorske diverzante, gde nakon jedno-godinjeg kolovanja poinjem da ronim sa vie vrsta aparata disajnihmedija. Postajem specijalista za upotrebu podvodnih vozila, skutera,

jednosedni h i dvosedni h ronilica razl iitih tipova i namene. Kao l anprofesionalne ekipe uestvovao sam u vie velikih podvodnih arheo-lokih akcija (pretraivanja, iskopavanja, markiranja, snimanja terena),u akcijama unitavanja eksplozivnih naprava, i u obezbeivanju javnihlinosti. Nakon pet godina provedenih u ovoj jedinici Ratne mornariceu Puli, na svoj zahtev prelazim u rezervni sastav. Nastavio sam rad u

ronilatvu, i to na vaenju potonulih plovila iu ronjenju u turizmu. Kao lan CPA Pula, in-struktorsku kategoriju sam stekao 1973. godinena DIF-u u Zagrebu (Kinezioloki fakultet) iod tada se bavim i edukacijom. Sedamdesetihgodina 20. veka bio sam dravni prvak u ronje-nju (u disciplinama ronilake vetine i orijen-tacija), a bio sam i lan reprezentacije (pored

Valerejeva, ica i Mladenovia) koja je 1974.godine bila viceampion sveta u podvodnojorijentaciji. Kategoriju CMAS M3 imam od1986. godine, a poasno zvanje M4 mi je 1989.godine dodelio Ronilaki savez Jugoslavije. USuboticu sam se vratio 1982. godine, kada jeosnovan KPA Spartak, koji se prikljuuje radutadanjeg Ronilakog odbora Vojvodine. Ukarijeri sam bio predsednik Ronilakog savezaSrbije, predsednik Ronilakog saveza Vojvo-dine i predsednik KPA Spartak iz Subotice.Jedan sam od osnivaa i lan Upravnog odboraudruenja Podvodni istraivai Vojvodine.

Ovo Udruenje imalo je puno uspenih podvodnih radova na naemakvatoriju, meu kojima se izdvaja vaenje potonulog betonskog molaenskog tranda na Paliu, gde je izvaeno 240 tona armiranog betonaiz jezara. Prole godine napunio sam etrdeset godina instruktorskograda u CMAS asocijaciji. Obuio sam hiljade ronilaca razliitih roni-lakih kategorija i mentorisao rad mnogih instruktora. Posebno mi

je drago da iza rada na s stariji h instruk tora dolazi mlaa g eneracija,koja prihvata odgovornost i rizike naeg poziva i hobija. To me ispu-njava prijatnim oseanjem da moj uloeni trud i godine provedene uronjenju u Jugoslaviji, Srbiji i Vojvodini nisu uzalud potroeni, kaeore Branisavljevi Beli.

B B

etrdeset godinainstruktorskog staa


12/19


drvo, poseduje znaajno bolje tehnike karakteristike. Dugotrajniji je,izdrljiviji, ne upija vodu, ne ostaju fleke od kafe, vina, nafte, ne puca i sl.injenica da proizvoa daje tridesetogodinju garanciju uliva nam velikopoverenje. Palubi smo svakako posvetili maksimalnu panju, jer smo svesnida e se na njoj provoditi najvie vremena. To je mesto za sunanje, odmor,

a verujemo da ima i onih koji vie vole da no provedu pod vedrim nebomi zvezdama nego da se zavuku u kabinu.

RS: Potpalublje, ovako belo i isto, izgleda kao apoteka.

Mladen: Da. Kompletna konstrukcija potplublja je zavrena,ofarbana i pripremljena za ugradnju enterijera. Tankovi su premazanispecijalnim epoksidnim farbama i spremni su da prime naftu i vodu.

RS: Koji su dalji planovi?

Mladen:Brod transportujemo i sputamo na vodu u toku februara,i to je epopeja koja nas pomalo plai. Nakon toga se pristupa izradienterijera i ugradnji preostalih sistema. Nadamo se da e nam za tajposao biti dovoljno tri meseca. Imam utisak da nam predstoji lepi ilaki deo posla. Ako nita drugo, biemo na vodi.

RS: Koje su prve ekspedicije i da li ste poeli da primate putnike?

Mladen:Postoji mnogo zainteresovanjih, ali je sve, s moje strane,za sada stopirano. Krajem aprila, kada enterijer bude priveden kraju,otpoee i konkretniji dogovori oko buduih ekspedicija i lanova po-

sade. Za sada zainteresovani mogu pratiti stranicu na fejsbuku (www.facebook.com/jedrenjakaurora) . Tamo e sve biti na vreme objavljeno.Prva ekspedicija e biti plovidba Dunavom, pa Mramornim moremi na kraju e jedrenjak Aurora ostati u Grkoj, gde e zapoeti svojronilaki ivot. Ideja mi je da otplovimo do onih teko pristupanihronilakih lokacija. Mene ne interesuje akvatorij koji po obali imagusto zbijene ronilake centre. Moj san su mesta koja jo uvek odiudivljinom. Mesta u kojima je sam boravak avantura, u kojima je turizam

jo uvek su sret kojem se r aduju kak o putnik ta ko i domai n. Srdaa nsusret koji nije usluga.

RS: elimo Vam uspeh u daljim radovima.

Mladen:Hvala, sledei put se vidimo na vodi, za sada slatkoj, alito je samo jo jedan korak do slanoga mora, dobrih vina, pustih plaa,nezaboravnih ronjenja. Korak do sna.

RS: Nismo ranije videli mnogo brodova sa oslikanim bokom.o je autor i kakav efekat ste eleli da postignete?

Mladen: Idejni tvorac sam ja. Hteo sam da uinim jedrenjakAuroru prepoznatljivim i originalnim na neki nain. Strunjak koji

pozabavio art-direkcijom i korigovao sve moje ideje, uobliio ih ukladnu celinu i cenzurisao moja p oniranja je Igor Oroli. Angaovao jeustratorku Vanju Seferovi kao nekoga iji bi likovni senzibilitet mogaoa donese crte ba kakav bismo hteli. Crte je ono to Auroru, porednogih drugih stvari, ini jedinstvenom. To je vizuelna identifikacija

roda i kompletnog projekta. Hteli smo da postignemo upeatljivost,riginalnos t i namera nam je bila da ako jednom vidite Auroru, onastane trajno urezana u vaem seanju. Mislim da smo u tome i uspeli.

o da li se nekome crte dopada ili ne, izlino je raspravljati.

RS: Brod sada izgleda potpuno zaobljen, kao da je od plastike.ako ste to uspeli?

Mladen:Na to zaobljavanje smo potroili skoro pa itavo leto.roblem elinih brodova je u tome to se nakon zavarivanja oplate iotkonstrukcije svaki var prepoznaje kao ispupenje, dok se pojedineovrine oplate izdeformiu na takav nain da ili utonu ili izlete napolje.ovorimo o zaista malim deformacijama od po nekoliko milimetara,i kada se brod prefarba zavrnom farbom, koja je po pravilu sjajna,zuelni efeka t je takav da se te deformacij e uveavaju i nekoliko puta .ato se metalni brodovi gituju. To nisu obine git-mase, a postupakzahtev an i tehnoloki i fiz iki, jer izi skuje d osta man uelnog r ada.

onosni smo na rezultat i sada se jedrenjak Aurora nee postidetired jahtama ili jedrenjacima uz koje e se jednog dana vezati.

SR: Vidimo da ste pribavili i ronilaki kompresor.

Mladen:Da, to je Bauerov Mariner, sporohodni profesionalnikompresor sa tri klipa i protokom od 190 L/min, a to je sasvim do-

voljno za potrebe ronilaca koji e boravi ti na brodu. Specifi nost ovogkompresora je da poseduje kompletnu automatiku rada i odvlaivanja.Meri se i nadzire sve, poevi od radne temperature, pritiska ulja, pado zasienosti filtera i sl. Tu je i finalni separator, kao i sekurus sistemfiltracije, tako da je kvalitet vazduha koji dolazi do boca, odnosno onajkoji ronioci udiu, vrhunski.

RS: Vidimo da zavravate i krmenu platformu.

Mladen:Ovo je konstrukcijski moda i najzahtevniji deo broda.Platforma je sama po sebi teka skoro 400 ki lograma, a da ne p ominjemoronioce, boce, tegove, koji e u jednom trenutku stajati na njoj. Mnogo

je pitanja koja su nas muila. Kako e se pokazati hidrauli ka koja trebada die i sputa platformu, gde i kako smestiti ronilaku opremu a dato ne zasmeta sistemima koji su morali biti ugraeni u krmenom delubroda i slino? Ipak, sve je ispalo odlino. Pripreme su bile opsene ioduzele su nam dosta vremena, ali kada smo poeli sa montaom, svese odvijalo jako brzo i bez veih problema koji bi zaustavili radove.

RS: Tikova paluba izgleda odlino.

Mladen:Hvala Vam na komplimentu. Moda niste svesni, ali upravoste nam udelili veliki kompliment. Nije u pitanju tikovo drvo, koristili smokompozitni materijal koji je meavina HDPE-a (high density polyethylene)i drveta. Takav materijal pored toga to izgleda skoro identino kao isto

Korak do snaPrilikom nae prethodne posetebrodogradilitu u kome polako nastajejedrenjak Aurora, dogovorili smo se saMladenom da nas pozove kad procenida je uraeno dovoljno da se o tome ipria. Mnogo je vremena proteklo odtada, pa su se nagomilala pitanja, ali je

i nae nestrpljenje da na njih dobijemoodgovore veliko. Prilika da ponovovidimo jedrenjak Auroru u nastajanjuza nas je prava poslastica. Po dolaskuu brodogradilite, udaljeno pedesetakkilometara od Beograda, videli smoBrod! To vie nije elina konstrukcijaofarbana u osnovnu boju, sada je to pravibrod! Najvei utisak na nas je ostaviocrte koji se protee du itavog boka.

J A
http://www.facebook.com/jedrenjakaurorahttp://www.facebook.com/jedrenjakaurorahttp://www.facebook.com/jedrenjakaurorahttp://www.facebook.com/jedrenjakaurora


13/19


R

Ponovo se potvrdilo staro pravilo da za dobru ronila-

ku avanturu nije potrebno prevaliti pola sveta (mada

moe i tako), ve se ona moe doiveti i ne tako dale-

o.Put nas je ovaj put vodio u Banjaluku, gde smo posetili ronilaki klubBUK. Posle nekoliko sati provedenih na tokovima i nekoliko preenihanica stigli smo u grad na Vrbasu. Sa naim domainom Borisom Trni-em, nali smo se u zgradi kluba. Ova dugo planirana poseta je imala zalj zaron u jednom od najneobinijih mesta u ovom delu Balkana, zaronponor Oko.

Kad se priroda uzjoguni

Jutro nije obeavalo nita dobro. Crni, niski oblaci su donosili kiu,koja je uskoro poela da pada. Kombijem i prikolicom natovarenomopremom vozili smo se u pravcu Sanskog Mosta. Kina zavesa je natrenutke bila toliko gusta da smo razmiljali ima li smisla sve ovoraditi po ovakvom vremenu. Meutim, kada smo s magistralnog putaskrenuli na sporedni puti, koji se uskoro pretvorio u makadam, kia

je prestal a. Ohrabreni promenom vreme na nastavi li smo dalje. Ku e

Ponoroko i naselja su postajali sve rei, tako da posle par kilometara oko nasje ostalo s amo prostrano polje oivi eno umom u podnoju Gr mea.Drvee je postajalo sve gue i uskoro smo stigli na kraj puta. Odatlese moglo samo peke. Nastavili smo, nosei opremu. Posle, na sreu,kraeg peaenja uma je poela da se otvara i pred naim oima se

pojavio dugo oekivani prizor ponor Oko. Re je o svojevrsnomkrakom fenomenu gde se na dnu levka, isklesanog u stenama delo-

vanjem vode, nalazi jezerce. U zavi snosti od me teorolok ih usl ova,odnosno padavina, izvor je manje ili vie aktivan. Najee je voda

koncentrisana na samom dnu levka, koji podsea na bazen, ali imaperioda kada je i svih trideset metara visine levka pod vodom. Nakonprvog oduevljenja prizorom, shvatili smo da e silazak do ulaza pred-stavljati posebnu avanturu. Zbog obilnih kia, stene koje su prekrivenemahovinom bile su vie nego klizave, a vodom natopljene staze su senakon par naih koraka pretvorile u blatnjave kaljuge. Neophodno jebilo postaviti siguran konop da bi sputanje i penjanje bilo bezbedno.Reeno uinjeno! Posle pola sata nalazili smo se u dnu ponora,spremni da zaronimo pravo u sredite Oka.

Tekst: Janez Kranjc

Foto: Ivana Orlovi Kranjc, Dejan Slavkovi i Janez Kranjc

Ilustracija: Nemanja Smiiklas


14/19

6 Ronilaki svetjanuar / jul 2013.

Obino su podvodne peine pusta mesta, ali u Oku nas je ekaloiznenaenje. Fascinirala nas je raznovrsnost peinske faune. Iza sa-mog ulaza primetili smo veliki broj primeraka oveje ribice (ProteusAnguinus) kao i nekoliko vrsta slatkovodnih raia. Prisustvo ovejeribice u velikom broju bila je potvrda da se ovde radi o jedinstvenompodvodnom sistemu, jer se primerci ove vrste mogu pronai u manjembroju u potopljenim peinama Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Shvatili smo da imamo retku priliku da vidimo dinarski endemit,oveju ribicu u prirodnom ambijentu i da sa njom ronimo. Osim upodzemnim vodama peina dinarskog kra june Evrope nigde nadrugom mestu na svetu ne postoje. oveja ribica je repati vodoze-mac iz porodice Proteida. Iako smo je ovaj put pronali na desetakmetara dubine, podaci kau da se moe pronai i na dubinama od80 metara. Ove neobine ivotinje nikada voljno ne naputaju veitimrak peina, a ipak ih u prolee i jesen ljudi povremeno nalaze i napovrini, jer ih izbace jaka vrela, kad nadou p odzemne vode usledobilnih kia i topljenja snega. Telo ribice je izdueno, neno, bezbojnoili bledocrvenkasto, sa slabo razvijenim ekstremitetima koje ine dvapara nogu: prednje noge sa po tri i zadnje sa po dva zakrljala, slabaprsta. Po svojoj boji koe je i dobila lokalni naziv oveja ribica, jerneobino podsea na ten kavkaskog tipa ljudi. U nekim peinamaSlovenije postoje i crni primerci.

Osvetljavajui ih snopom lampe, jasno smo mogli da primetimoda im je glava velika i izduena, sa po tri para razgranatih jarkocrve-nih spoljanjih krga, koje slue kao organi za disanje, mada ovejeribice kiseonik iz vode primaju i preko koe. Zna se da imaju i zakr-ljala plua, ija je uloga u respiraciji samo dodatak, jer se ceo ivot,za razliku od ostalih vodozemaca, hrane i spavaju u vodi. Male oi semogu videti samo u fazi fetusa, ali vremenom atrofiraju, prekriva ihkoa i one sasvim iezavaju.

Posmatrajui ih u mraku peine, procenili smo da se duina odra-slih jedinki kree se od 23 do 25 centimetara, mada u literaturi pieda ponekad mogu biti i neto vee. Iako su u potpunosti prilagoeneivotu u mraku, kad su izloene svetlosti menjaju boju koe u braonili crnu, koja polako izbledi kada se ponovo nau u mraku.

Prosean ivotni vek im je 5868 godina, to ih ini vodozemcimasa najduim ivotnim vekom, a smatra se da mogu doiveti i preko100 godina, to je zapanjujue s obzirom na njihovu masu i veliinu.Hrane se raiima, crviima i drugim sitnim ivotinjama koje ive upeinskim vodama. Hranu nalaze pomou ula mirisa. Takoe, imajurazvijeno ulo ukusa kao i fotoreceptore, hemoreceptore, mehanike ielektroreceptore. Primaju zvune talase u vodi, kao i vibracije iz zemlje.oveja ribica je u stanju da reaguje na vrlo niske koncentracije organ-skih jedinjenja u vodi, kao i na njen hemijski sastav. Ima mogunostda registruje slaba elektrina polja, a raeni su i eksperimenti koji suukazali na to da mogu koristiti magnetno polje zemlje za orijentaciju.

Ispod planine

Potpuno spremni i opremljeni stajali smo pred ulazom u podvodnueinu sluajui poslednja uputstva:

U smeru ka jugozapadu nastavlja se pravilan tunel duine okoetiri stotine metara, na ijem se kraju jasno uje glasan huk vode.nutranjost ponora Oko peinskim kanalom povezana je sa jo jed-om peinom, koja se nalazi dublje u planini priao nam je iskusnieinski ronilac i istraiva Brane Raevi. Zagazili smo u hladnu voduve sledeeg trenutka dnevna svetlost je ostala iza nas. Zaronili smoravo u mrak i kroz uski prolaz uli u prvu dvoranu. Vidljivost je bilalativno dobra i uz paljivo kretanje bila je i pet do est metara. Pratei

ostavljene arijane, nastavili smo dublje u unutranjost.

Dubina na kojoj smo ronili bila je izmeu 8 i 10 metara, tako dasmo mogli puno vremena da provedemo u drutvu ovih tajanstvenihstanovnika ponora Oko. Tokom zarona primetili smo desetak primerakaoveje ribice. Veoma malo se zna o razmnoavanju ovog jedinstvenogbia. Sve to se do sada saznalo o njima, rezultat je posmatranja ukontrolisanim uslovima. Veoma je teko snimiti njihovo ponaanje uprirodnom stanitu, te se dugo verovalo da na temperaturama manjimod 15 stepeni enke raaju iskljuivo po dva iva mladunca, a da natoplijim temperaturama polau jaja. Mladi nakon tri meseca dobijajuizgled odraslih jedinki, a polnu zrelost stiu tek nakon 14 godina.

Redovna istraivanja

Izronili smo pomalo pothlaeni, ali puni utisaka. Nakonvie od sa t vrem ena p roveden ih u sredi tu pon ora Oko,trebalo se ponovo popeti uz klizave stene. Da bi stvari bilekomplikovanije, kia je ponovo poela da rominja. Uz velikioprez i strpljenje izneli smo opremu na vrh ponora i konanosmo mogli da odahnemo.

Ronioci iz BUK-a redovno rone u peinama ovogpodruja. Najvei napredak u istraivanjima ove lokacijenapravljen je tokom ekspedicije Karst Odyssey BalkanCave Diving Project, kojem je domain bio ronilaki klubBUK iz Banjaluke uz podrku GUE (Global UnderwaterExplorers) i Amphibian Sports (London). Tada smo prodrli

oko etiri stotine metara u peinu, prikupivi vane podatke za kasnijemapiranje pria Boris Trnini, jedan od intruktora kluba BUKiz Banjaluke.

Ponor Oko je svakako jedinstveno mesto. I sam izgled ovog fe-nomena prirode je dovoljan da vas privue i zainteresuje. Ali susretisa tajanstvenim biima iz mraka peine su neto to ostaje u seanjuza ceo ivot. Nadajmo se da e ponor u podnoju Grmea i dalje ostatitakav kakav je: divlji, nepristupaan, mistian i prelep. Van domaajai uticaja oveka. Janez Kranjc


15/19


O parobrodu Teti se mnogo toga zna. Udariou ostrvce Mal i Barjak i u snanoj eksploziji

arnih kotlova otiao na dno. Lei na dubinid 10 do 32 metra. Pramani deo je potpunosturen, to zbog eksplozije, to zbog uticajaora. Krma je u odlinom stanju i nalazi se na

poju kamenite padine sa peskovitim dnom.arakteristino za ovu olupinu je da je na zadnjojalubi ostalo celo spoljno kormilo.

Meutim, prava atrakcija na Tetiju jeranjenje ugora koji ive na njemu. Zbogarakteristinog poloaja, jakih struja i hridibari izbegavaju ovo mesto za lov. Zbog togagori koji ive na brodskoj olupini doivljavajuuboku starost. Kada tome dodamo skorovakodnevno hranjenje od strane ronilaca

lokalnih ronilakih centara, postaje jasnobog ega su ovi primerci veliki izmeu 1.5 iva metra, a uz to veoma pitomi i radoznali.

Ronila sam u raznim morima, sa raznimmanje ili vie opasnim ribama. Bila sam oiu oi sa velikim belim ajkulama u JunojAfrici, velikim murinama u Crvenom moru,tigar i zambezi ajkulama, velikim brojem gre-benskih ajkula...Plivala sam pored kit ajkule ifotografisala rae. Od svih tih adrenalinskihmomenata koje u pamtiti ceo ivot, hranje-nje i igranje sa ugorima spada meu najjaaiskustva. kae Ivana Orlovi Kranjc, PADISTAFF instruktor ronjenja.

Trenutno na Tetiju ive tri ugora. Kadavide ili bolje reeno, uju ronioc e zna ju d aim stie ruak.Vrlo brzo iz olupine izvirujuzmijolika tela koja elegantno klize kroz vodu,traei plen. Ronioci kleknu na dno poredTetija i zabava poinje.

Srdelu stavite izmeu prstiju koje ete

skupiti u pesnicu.Nikako ribicu ne drite kla-sino prstima jer postoji velika verovatnoa dae ugor pomeati vae prste sa srdelom. Iakonema zube ugriz je veoma snaan objanjavaDraen Alapovi, voditelj ronjenja.

Kako smo izvadili hranu ugori su bili okonas. Ispod ruke, izmeu nogu, pored glavetraei poslastice. Veoma esto su se zabijalipravo u kupole objektiva, jurei svoj odraz unjima. Ovakve interakcije sa stanovnicimapodmorja su veoma,veoma retke i to je jo

jedan od razloga zbog kojeg ovo vredi probati.

Ronilaki klub S.D.T. Svet Ronjenja e uoktobru 2013. godine ponoviti ronjenje naVisu, tako da zainteresovani ronioci moguda planiraju ovo putovanje.

Informacije [email protected]

O V

Ples s

u orima


16/19


Crna Gora je ostala poslednja zemlja u Mediteranu

(pored BiH) koja jo uvek nijedno podruje u moru

nije zatitila.Iako se poslednjih godina u Crnoj Gori intenzi-viraju aktivnosti na izradi razliitih studija o ovom pitanju, najverovatnije

e osnivanje prvog zatienog podruja u moru (ZPM) biti odloeno zagodine koje dolaze. Usklaivanje zakonodavstva i pribliavanje standar-dima Evropske unije iziskuje znaajniji napredak u buduim aktivnosti-ma u ovoj oblasti. Do 2020. godine svaka zemlja koja ima izlaz na moretrebalo bi da stavi pod zatitu 10% priobalnog podruja, a za ovaj globalniplan nauna javnost ima pesimistina predvianja. Uprkos znaajnomtrudu i uloenim sredstvima, sve ostale zemlje koje izlaze na Jadranskomore su zatitile neto vie od 1% priobalnog akvatorijuma. Najefikasnijii najprisutniji vid zatite morskog priobalja je osnivanje zatienih pod-ruja u moru (ZPA, odnosno MPA Marine Protected Area), kao poseb-nih oblasti zatite prirode u kojima viestepena zatita mora daje najboljerezultate. Po nalogu nadlenih ministarstava italijanska inenjerska gru-pacija DFS je tokom poslednje etiri godine detaljno razradila planove zacrnogorsko primorje, najveu panju posveujui buduem ZPM Kati,

koje bi trebalo da obuhvati desetak kilometara obale kod Petrovca (odCrnog rta do Skoievojke).

E

MORSKA TRAVAKAO KLJU OUVANJA MORA

Livade morske trave Posidonia oceanica smatraju se pri-oritetnim prirodnim stanitem Evropske unije, po DirektiviSaveta 92/43/EEC (Direktiva o stanitima, o ouvanju pri-

rodnih stanita i divlje faune i flore, kao i Aneksu I Direkti-ve 92/43/EEC). Ova Direktiva identifikuje i dr uge tipoveprirodnih stanita od interesa za zajednicu, ije ouvanjezahteva odreivanje posebnih podruja zatite, kao tosu peine u moru i koralogena stanita. Takoe, Poisido-nia oceanica je obuhvaena i Barselonskom konvencijom(1995), Protokolom SPA/BD (1982/92), koji se odnosi naposebno zatiena podruja i biodiverzitet na Mediteran-skom moru sa Aneksima II (ugroene vrste) i III (vrste ije jeiskoriavanje regulisano).

Pie: Duan Varda


17/19


Zahvaljujui Asocijaciji menadera zatienih morskih podruja uediteranu (MedPAN), kao i vajcarskoj fond aciji MAVA, francuskom

ondu za zatitu planete (FFEM) i Fondaciji princa Alberta II od Mo-ka, NVO Mediteranski centar za ekoloki monitoring (MedCEM)

oslednjih godinu dana sprovodi projekat Ekonomska dobit u odrivomzvoju putem vrednovanja plavog ugljenika na podruju zatienog

odruja u moru Kati. Ekipa asopisa Ronilaki svet, kao i firma

cubaquest sa brodom Downunder od poetka uestvuju u raznimtivnostima sprovedenim u okviru ovog projekta, ukljuujui pod-dna me renja koja su sastav ni deo naunih i straivanj a. Glavn i ciljojekta je unapreivanje metoda zatite livada morske trave Posidoniaeanica, koje predstavljaju jedno od prioritetnih stanita morskogosistema Mediterana. Ugroenost ove vrste kao posledice ljudskoglovanja poprima katastrofine dimenzije u globalnim razmerama, jer

osledice njenog nestanka dovode do ubrzanog izumiranja ogromnog

broja morskih vrsta, dok koliina oslobaanja u njoj uskladitenog CO2

predstavlja tempiranu bombu globalnog zagrevanja.

Pored raznih oblika zagaenja mora, posebnu pretnju ovoj vrstipredstavlja povlaenje mrea ribarskih koa na dubinama pliim od50 metara, kao i oteenja koja nastaju od sidara i sidrenih lanaca

veih bro dova. Na una is traiv anja uk azuju n a mogu nost da , uko-liko se negativni trend gubitka ove vrste nastavi ovim tempom, veza 20 godina moemo doi do poetka tzv. kovitlaca izumiranja,

odnosno bioloke prekretnice posle koje e svipokuaji da se vrsta uspeno ouva ostati bezkrajnjeg efekta. Stoga se milionska sredstvameunarodne zajednice preusmeravaju naprojekte koji mogu dovesti do unapreenjamera zatite i primene novih metodologijakoje uspeno zaustavljaju negativne trendovekoji ugroavaju posidoniju. Kao retko gdedanas, duinom cele obalne linije crnogorskogprimorja ka otvorenom moru, ova vrsta senajee prostire gotovo bez veih prekidaili mozainih formacija na dubinama od 3do 25 m. Iako je u najveem delu kvalitetmorske trave zadovoljavajui, na pojedinimmestima uoen je znaajan pad u odnosu nastandarde, kao i zabrinjavajua tendencijadalje regresije.

Tokom prvomajskih praznika 2013. go-dine u Kulturnom centru Crvena komunau Petrovcu, u organizaciji NVO MedCEM,bie odrana prezentacija nekih od rezultata

najnovijih istraivanja u ovom podruju, kaoi promocija metodologija koje mogu doprinetiunapreenju istraivanja ove znaajne vrste.lanovi ronilakog kluba S.D.T. Svet ronje-nja uzee i ovom prilikom aktivno ueeu prateim deavanjima projekta. Gostujuistrunjaci iz Italije, Hrvatske i Francuske, kaoi prezentacija dr Vesne Mai iz Instituta zabiologiju mora u Kotoru zainteresovanoj pu-blici predstavie svoja iskustva iz ove oblasti.Planiran je i praktini deo terenske primenerazliitih alata i metodologija naunih pristupau podvodnim istraivanjima i zatiti, uz or-ganizovana ronjenja u akvatorijumu buduegZPM Kati.

Svi zainteresovani su dobrodoli. Za svedodatne informacije vezane za satnicu prvo-majskih deavanja moete se obratiti na [email protected] ili mob. +382675120994

Posidonia oceanica ili murava, kako je zovu u Crnoj Gori(engl. Neptune grass), morska je cvetnica sa izuzetno spo-rim rastom (izmeu 1-3 cm godinje). Njeno korenje (tzv.matte) na morskom dnu formira vegetacijski pokriva ijase debljina sa godinama poveava, te se smatra da nekeprastare zajednice ove biljke zapravo predstavljaju najstarijaiva bia na planeti, starosti i po vie desetina hiljada godina.Lepidohronologijom (prouavanjem ostataka listova u kore-nu biljke) mogue je precizno utvrditi sezonske oscilacijeu moru vekovima unazad, te je Posidoniaprepoznata i kaosavreni morski bioindikator istorijskih promena u morskojsredini. Preko 2.000 morskih ogranizama koristi ili nepo-sredno zavisi od livada ove trave u nekom stadijumu svograzvitka, to je razlog da se po svom znaaju Posidonia oce-anicajedino moe uporediti sa koralnim grebenima u moru,odnosno tropskim umama na kopnu, iji znaaj, po nekimkriterijumima, ak viestruko prevazilazi.
mailto:[email protected]:[email protected]


18/19



19/19

Svet Ronjenja Jan-jun_2013

Documents

Transcript of Svet Ronjenja Jan-jun_2013