ISBN 86-84151-14-3

CIP –

378.014.3(4)

KLEUT, JelenaRegionalno usaglašavanje kurikuluma ka Evropskom

prostoru visokog obrazovanja / Jelena Kleut. Beograd :Alternativna akademska obrazovna mreža, 2006 (Beograd :Dosije). 31, 31 str. : ilustr. ; 24 cm

Nasl. str. prištampanog engl. prevoda: Regional Tuning –towards the European Higher Education Area. Oba radaštampana u međusobno obrnutim smerovima. Tiraž 500.

ISBN 86-84151-14-3a) Високошколско образовање – Реформа – ЕвропаCOBISS.SR-ID 136814092

Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

––

–

––

Centar za obrazovne politike Alternativne akademske obrazovne mreže

Jelena Kleut

Regionalno usaglašavanje kurikulumâ – ka Evropskom prostoru visokog

obrazovanja

Beograddecembar 2006.

Projekat fi nansijski pomogli Balkanski fond za demokratiju, projekat German Marshal Fund i SIDA, Centralnoevropska inicijativa (Central European Initiative) i Fond za otvoreno društvo u Srbiji. Mišljenja izražena u publikaciji ne moraju predstavljati i mišljenja gorepomenutih organizacija.

SADRŽAJSADRŽAJ

Uvod

1. Usaglašavanje obrazovnih struktura u Evropi – ciljevi i ključni termini

2. Usaglašavanje obrazovnih struktura u Evropi – metodologija

3. Regionalno usaglašavanje kurikulumâ – pregled aktivnosti

4. Opšte kompetencije

5. Konsultacije o opštim kompetencijama

6. Zaključci o opštim kompetencijama

7. Opšte kompetencije – šta dalje?

8. Regionalno usaglašavanje kurikulumâ – šta dalje?

05

07

11

13

17

19

28

30

31

55

UVODUVOD

Godine 2000, kada zemlje regiona još nisu pristupile Bolonjskom procesu, grupa univerziteta iz Evropske unije inicirala je projekat „Usaglašavanje obrazovnih struktura u Evropi“ (Tuning Educational Structures in Europe). Vođeni idejom da se obrazovnim sistemima bave vlade, a da odgovornost za obrazovne strukture i sadržaje leži na visokoškolskim institucijama, učesnici su kreirali projekat kao odgovor univerzitetâ na izazove Bolonjskog procesa. Tokom dve faze projekta, do 2004. godine, razvijena je metodologija usaglašavanja kurikulumâ, a broj učesnika dostigao je cifru od 137 univerziteta iz 27 zemalja. Zbog velike pokrivenosti na univerzitetskoj karti Evrope, kao i zbog široke prihvaćenosti metodologije, projekat „Usaglašavanje obrazovnih struktura u Evropi“ prerastao je u akademsku inicijativu kojoj se priključuje sve veći broj insitucija.

Pre samo godinu ili dve, u zemljama regiona – Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji – počelo se sa izradom novih, reformisanih kurikuluma, u duhu Bolonjskog procesa. Tek pokoji univerzitet sa ovog područja priključio se evropskoj inicijativi, dok su retki oni koji su metodologiju poznavali i koristili je. Iz tih razloga, Centar za obrazovne politike Alternativne akademske obrazovne mreže (COP AAOM) inicirao je projekat „Regionalno usaglašavanje kurikulumâ – ka Evropskom prostoru visokog obrazovanja“.

U ovoj publikaciji ukratko ćemo predstaviti metodologiju razvoja kurikulumâ razvijenu na evropskom nivou, ključne pojmove i koncepte, kao i regionalne aktivnosti i rezultate.

66

Detaljne informacije o projektu „Usaglašavanje obrazovnih struktura u Evropi“ i njegovim rezultatima mogu se naći na veb-adresi http://tuning.unideusto.org/tuningeu/ i u publikaciji Tuning Educational Structures in Europe koju su priredili Julia Gonzalez i Robert Wagenaar, sa univerziteta iz Deusta, odnosno Groningena, 2003. godine. U sklopu projekta, COP AAOM-a izdaje i zasebnu detaljniju studiju o razvoju kurikuluma, koja zainteresovanima može pružiti više detalja i konkretnih uputstava.

Želja AAOM-ovog centra bila je da pokrene proces regionalnog usaglašavanja kurikulumâ. Koraci koje su pojedini fakulteti, učesnici projekta, napravili samostalno govore nam da smo u tome uspeli. Nadamo se da će i ova publikacija biti koristan izvor i inspiracija da se neke aktivnosti nastave a neke nove otpočnu.

Realizacija projekta ne bi bila moguća bez fi nansijske podrške Fonda za otvoreno društvo, Balkanskog fonda za demokratiju i Centralnoevropske incijative. Za kvalitet rezultata do kojih smo došli i za njihovo širenje zahvalni smo svim učesnicima projekta.

77

1.1.USAGLAŠAVANJE OBRAZOVNIH STRUKTURA USAGLAŠAVANJE OBRAZOVNIH STRUKTURA

U EVROPI U EVROPI – CILJEVI I KLJUČNI TERMINI CILJEVI I KLJUČNI TERMINI

Kako mu i naziv kaže, cilj Tuninig projekta je usaglašavanje kurikulumâ (engleska reč tuning znači usaglašavanje). Razlozi za usaglašavanje na evropskom nivou su ostvarivanje kompatibilnosti, uporedivosti i transparentnosti studijskih programa. U duhu stvaranja Evropskog prostora visokog obrazovanja i drugih integracionih procesa, ostvarivanje navedenih ciljeva trebalo bi da omogući jednostavniju i veću pokretljivost studenata i akademskog osoblja, ali i mobilnost na evropskom tržištu rada.

Bitno je naglasiti i to da „cilj usaglašavanja nije izrada neke vrste unifi ciranog, preskriptivnog i konačnog evropskog kurikuluma, niti stvaranje nekog rigidnog skupa stručnih specifi kacija koje bi ograničile i uredile obrazovni sadržaj i/ili koje bi okončale bogatu raznovrsnost evropskog visokog obrazovanja. Takođe, nije namera projekta da ograniči nezavisnost univerzitetskih nastavnika i stručnjaka ili da ošteti lokalnu i nacionalnu autonomiju“ (Tuning Educational Structures in Europe, 2003:25).

U okviru opštih ciljeva, postavljeni su i ovi specifi čni ciljevi:

– Postizanje visokog nivoa saglasnosti visokog obrazovanja širom Evrope u pet, a kasnije u sedam stručnih oblasti (ekonomija i biznis, hemija, obrazovne nauke, geologija, istorija, matematika i fi zika) defi nisanjem opšteprihvaćenih stručnih ishoda učenja;

88

– Obezbeđivanje transparentnosti obrazovnih stru-ktura i daljih inovacija putem razmene iskustava i primerâ dobre prakse;

– Stvaranje evropskih mreža koje će moći da predstave primere dobre prakse, da podstaknu inovacije i kvalitet u zajedničkom promišljanju i razmeni, kako u već određenim, tako i u drugim disciplinama;

– Stvaranje i razmena informacija u vezi sa razvojem kurikulumâ u odabranim oblastima, razvijanje modela strukture kurikuluma izraženog putem referentnih tačaka svake od oblasti i podsticanje priznavanja i evropske integracije diploma;

– Građenje mostova između ove mreže univerziteta i drugih relevantnih tela, s ciljem usaglašavanja u odabranim oblastima;

– Preziciranje metodologije za analizu zajedničkih elemenata i oblasti specifi čnosti i različitosti i pronalaženje načina da se oni usaglase;

– Povezivanje sa drugim stručnim oblastima u kojima se sličan proces može sprovesti putem sinergije;

– Delovanje u koordinaciji sa svim činiocima uključenim u proces usaglašavanja obrazovnih struktura, posebno sa Grupom za praćenje Bolonjskog procesa (Bologna Follow-up Group), ministrima prosvete, rektorskim konferencijama (uključujući Evropsku univerzitetsku asocijaciju) i drugim organizacijama (npr. EURASHE), organizacijama za osiguranje kvaliteta i akreditacionim telima i univerzitetima. (Navedeno prema: Tuning Educational Structures in Europe, 2003: 25–26)

99

Za razumevanje metodologije usaglašavanja kurikulumâ potrebno je poznavati ključne termine oko kojih je proces usaglašavanja organizovan. Termini i celokupna metodologija počivaju na novoj didaktičko-metodičkoj paradigmi. U srži ove fi lozofi je je promena sa pristupa obrazovanju koji u centru ima predavača na obrazovanje u čijem centru je student. U tom smislu proces učenja i podučavanja jasno se razdvajaju, a samim tim dolazi i do jasnijeg razdvajanja namera profesora od očekivanog znanja studenata.

Ključni termini metodologije usaglašavanja su kompe-tencije i ishodi učenja.

Kompetencije (eng. competences) su znanja, veštine i sposobnosti. Cilj obrazovanja jeste da studente, putem obrazovnog procesa, dovede do toga da poseduju određene kompetencije, znanja, veštine i sposobnosti. U projektu usaglašavanja kompetencije su dinamična kombinacija znanja i njegove primene, stavova i odgovornosti, koji opisuju ishode učenja obrazovnog programa. Jezik kompetencija nastao je iz uverenja da upravo ovakav jezik pruža mogućnost da se izrazi uporedivost u smislu onoga što osobe koje diplomiraju mogu da (u)rade. Takođe, jezik kompetencija omogućava izražavanje zajedničkih referentnih tačaka za različite akademske discipline, nudeći na taj način nepreskriptivni referentni okvir za akademsku zajednicu. Pored značaja koji imaju za sam obrazovni proces, nastavnike i studente, kompetencijama se lakše komunicira sa stranama zainteresovanim za obrazovanje – pre svega poslodavcima – koji inače imaju poteškoća da „iščitaju“ obrazovne ciljeve.

U okviru Tuning projekta govori se o dvema vrstama kompetencija – opštim ili generičkim i stručnim.

1010

Opšte kompetencije (eng. generic competences) trebalo bi da poseduju svi koji završe visoko obrazovanje bez obzira na oblast studija (kao npr. znanje stranog jezika, primena znanja u praksi, elektronska pismenost). U formulisanju opštih kompetencija učestvuju i poslodavci i diplomirani studenti, koje kao zaposlene već možemo smatrati mladim profesionalcima u datoj oblasti. S obzirom da je jedan od glavnih ciljeva projekta „Regionalno usaglašavanje kurikulumâ“ bilo identifi kovanje opštih kompetencija, drugi deo publikacije biće posvećen samo ovoj oblasti.

Stručne kompetencije (eng. subject related competences) identifi kuju se za svaku struku ili oblast studija i u tom smislu one su uže. I u defi nisanju, vrednovanju i rangiranju stručnih kompetencija, čak i pre nego u defi nisanju opštih, trebalo bi da učestvuju diplomirani studenti, tačnije mladi stručnjaci, i poslodavci.

Ishodi učenja (eng. learning outcomes) su izjave o tome šta se od učenika očekuje da zna, razume i/ili je sposoban da uradi po završetku procesa učenja. Ishodi učenja se razlikuju od ciljeva učenja jer su usmereni na dostignuća učenika pre nego na opšte namere nastavnika. Ishodi učenja formulišu se u vidu kompetencija. Razlika između liste kompetencija i liste ishoda učenja jeste u tome što se kroz ishod učenja defi niše i način na koji će se demonstrirati, tj. proveriti da li je data kompetencija (ili više njih) stečena ili nije.Ishodi učenja mogu se odrediti na nivou celokupnog studijskog programa, odnosno na nivou kvalifi kacije, i tada defi nišu kompetencije koje bi svi koji su stekli diplomu iz date oblasti trebalo da poseduju. Ishodi učenja mogu se defi nisati i na nivou grupe srodnih predmeta, pojedinačnog kursa, čak i na nivou jednog časa.

1111

2.2.USAGLAŠAVANJE OBRAZOVNIH STRUKTURA USAGLAŠAVANJE OBRAZOVNIH STRUKTURA

U EVROPI – METODOLOGIJAU EVROPI – METODOLOGIJA

Tradicionalna metodologija izrade kurikuluma bila je pozicionirana u nacionalnom kontekstu i usmerena na monodisciplinarne studije. Fokus pri izradi kurikuluma bio je na znanju i sadržaju koje bi predavači trebalo da „isporuče“. Zbog toga se i govori da tradicionalna metodologija u centar postavlja nastavnika. Pristup koji nudi metodologija usaglašavanja u centar obrazovnog procesa postavlja studenta i zanima je šta će student naučiti, a ne šta će nastavnik podučavati. Iz ovog razloga su kompetencije, opšte i stručne, u samoj srži metodologije razvoja kurikuluma. Pored ove suštinske razlike, model koji je razvijen podesniji je za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije, za integrisane i zajedničke programe.

Kurikulum se u projektu usaglašavanja razvija u sledećim fazama:

1. Opšte (generičke) kompetencije Konsultacija sa diplomiranim studentima, poslodavcima i akademskim osobljem o važnosti 30 unapred predloženih opštih kompetencija, kao i evaluacija toga koliko su one zastupljene u programima na institucijama koje učestvuju u projektu.

2. Stručne kompetencije (znanja, sposobnosti i veštine) vezane za pojedine disciplineMapiranje studijskih oblasti i određivanje programskih referentnih tačaka i specifi čnih kompetencija za svaku od disciplina koje učestvuju u projektu.

1212

3. Nova metodologija za određivanje ECTS-aECTS kao alatka za razvoj kurikuluma povezuje se sa ishodima učenja, pri čemu je osnova studentsko opterećenje mereno satima.

4. Mapiranje različitih pristupa organizovanju i odvijanju nastave i procesa učenja u zemljama Evrope.

5. Unapređenje kvaliteta(navedeno prema: Tuning Educational Structures in Europe, 2003)

Navedene korake, najbolje ilustruje shema preuzeta iz Tuninga. Bitno je primetiti da je proces cikličan, odnosno da jednom precizirano jezgro kurikuluma dato u vidu kompetencija i usaglašeno putem referentnih tačaka nije stalno, jer se menja u odnosu na potrebe društva.

1313

3.3.REGIONALNO USAGLAŠAVANJE KURIKULUMÂ REGIONALNO USAGLAŠAVANJE KURIKULUMÂ

– PREGLED AKTIVNOSTI– PREGLED AKTIVNOSTI

Seminar „Ishodi učenja, očekivana znanja i sposobnosti i ECTS“

Prvi korak u smeru usaglašavanja kurikuluma bio je seminar „Ishodi učenja, očekivana znanja i sposobnosti i ECTS“. Seminar je održan aprila 2005. godine na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a učestvovalo je 40 univerzitetskih nastavnika iz Srbije i Makedonije. Predavači na seminaru bili su Carita Blomqvist (Nacionalni obrazovni savet, Finska; članica biroa Komiteta za sprovođenje Lisabonske konvencije), prof. Katherine Isaacs (Univerzitet u Pizi, Italija; Tuning ekspert za istoriju), dr Jenny Moon (Exeter univerzitet, Engleska), Norman Sharp (Agencija za obezbeđenje kvaliteta, Škotska), Jadranka Dimov (Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije). Predavanja održana na seminaru kao i rezultati dostupni su na veb-stranama Alternativne akademske obrazovne mreže.

Kao važan element podrške akademskoj zajednici, COP AAOM je, u okviru ovih prvih koraka, oformio e-biblioteku (http://www.aaen.edu.yu/mainpages/e_biblioteka.html) koja je prvenstveno posvećena razvoju kurikuluma, a potom i proširena drugim publikacijama vezanim za reformu visokog obrazovanja.

1414

„Regionalno usaglašavanje kurikulumâ – ka Evropskom prostoru visokog obrazovanja“

Projekat „Regionalno usaglašavanje kurikuluma – ka Evropskom prostoru visokog obrazovanja“ počeo je u maju 2006. godine. Od tada pa do novembra 2006. godine održan je uvodni seminar, organizovane su konsultacije o opštim kompetencijama i šest tematskih mreža sastalo se da diskutuje o stručnim kompetencijama.

UVODNI SEMINAR

Uvodni seminar održan je od 17. do 21. aprila 2006. u hotelu „Norcev“ na Fruškoj gori. Seminaru je prisustvovalo 43 univerzitetska nastavnika, među kojima rektori, dekani, profesori i asistenti, iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Srbije. Svi učesnici bili su sa fakulteta koji pripadaju grupi društvenih i humanističkih nauka. Cilj seminara bilo je upoznavanje sa metodologijom usaglašavanja kurikulumâ, identifi kovanje opštih kompetencija i iniciranje nekoliko tematskih mreža.

Predavanja su tematizovala specifi čne izazove u društvenim i humanističkim naukama, mogućnosti zapošljavanja u ovoj oblasti, savetovanje sa interesnim grupama, razvoj i strukturu kurikuluma, vezu između ishoda učenja i razvoja kurikuluma i vezu između ishoda učenja i ocenjivanja. Na ova pitanja odgovorili su prof. dr Ljubiša Rajić, Univerzitet u Beogradu, Jadranka Dimov, Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije, prof. dr Steve Quarrie, Univerzitet u Njukaslu, prof. dr Fuada Stanković, Univerzitet u Novom Sadu, prof. dr Srbijanka Turajlić, AAOM, kao i mlađi saradnici Martina Vukasović, Jelena Kleut i Predrag Lažetić. Izlaganja na seminaru dostupna su na AAOM-ovim veb-stranama.

1515

Konkretni rezultati uvodnog seminara su:1. Lista od 40 opštih kompetencija sačinjena je prema

evropskom modelu, ali uz prepoznavanje regionalnih specifi čnosti. Identifi kovane opšte kompetencije, onako kao što su defi nisane na seminaru, stavljene su na uvid, vrednovanje i komentar univerzitetskim nastavnicima, poslodavcima i diplomiranim studentima.

2. Dogovoreno je formiranje šest tematskih mreža – ekonomija i biznis, pravo, psihologija, fi lologija, obrazovanje (obrazovne nauke) i žurnalistika – i određeni su koordinatori svake od oblasti.

KONSULTACIJE O OPŠTIM KOMPETENCIJAMA

Na osnovu zaključaka donetih tokom uvodnog seminara organizovan je proces konsultacija o opštim kompetencijama. U konsultacijama su učestvovali poslodavci, diplomirani studenti – mladi stručnjaci, i univerzitetski nastavnici iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Srbije.

SASTANAK TEMATSKIH MREŽA

Učesnici tematskih mreža sastali su se u Beogradu na skupu koji je održan 21. i 22. oktobra. Skupu je prisustvovalo 35 učesnika iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Srbije. Formirane su mreže:

− Ekonomija i biznis (koordinator prof. dr Sasho Kjosev, Ekonomski fakultet, Skoplje)

− Pravo (koordinator prof. dr Dragan Pantić, Pravni fakultet, Istočno Sarajevo)

− Psihologija (koordinatorka dr Vesna Gavrilov-Jerković, Filozofski fakultet, Novi Sad)

− Filologija (koordinatorka mr Tamara Valčić-Bulić, Filozofski fakultet, Novi Sad)

1616

− Obrazovanje (koordinatorka prof. dr Violeta Arnaudova, Filozofski fakultet, Skoplje)

− Žurnalistika (koordinator mr Enes Osmančević, Filo-zofski fakultet, Tuzla).

Svaka od grupa skicirala je listu stručnih kompetencija koje bi trebalo da budu jezgro kurikuluma, odnosno referentne tačke putem kojih se ostvaruje usaglašavanje. Ove liste su, za sada, nepotpune (samim tim neće biti ovde predsta-vljene) i za dalji rad u ovom smeru potrebno je širenje mreža, a potom i konsultovanje sa poslodavcima i diplomiranim studentima. S obzirom na entuzijazam iskazan tokom skupa, AAOM veruje da će se rad na defi nisanju stručnih kompetencija nastaviti u budućnosti.

1717

4.4.OPŠTE KOMPETENCIJEOPŠTE KOMPETENCIJE

U okviru evropskog projekta defi nisane su tri grupe opštih kompetencija – instrumentalne, interpersonalne i sistemske. U ovom delu biće predstavljene ove kompetencije, kao i one koje su dodate jer su prepoznate kao regionalna specifi čnost. Potom će biti objašnjena metodologija i na kraju će biti predstavljeni osnovni nalazi.

U instrumentalne opšte kompetencije spadaju:1. sposobnost analize i sinteze,2. sposobnost planiranja i organizovanja,3. osnovno opšte znanje,4. utemeljenje u osnovnom profesionalnom znanju,5. usmena i pisana komunikacija na maternjem

jeziku,6. znanje stranog jezika,7. elementarno poznavanje računara,8. veštine menadžmenta informacija (sposobnost da

se dobije i analizira informacija iz različitih izvora),9. rešavanje problema,10. odlučivanje.

U interpersonalne opšte komepetencije spadaju:1. sposobnost kritike i samokritike,2. timski rad,3. interpersonalne veštine,4. sposobnost rada u interdisciplinarnim timovima,5. sposobnost komuniciranja sa ne-ekspertima iz

drugih oblasti,6. razumevanje raznolikosti i multikulturalnosti,7. sposobnost rada u međunarodnom okruženju,8. etička posvećenost.

1818

U sistemske opšte kompetencije spadaju:1. sposobnost primene znanja u praksi,2. istraživačke veštine,3. sposobnost učenja,4. sposobnost prilagođavanja novim situacijama,5. sposobnost stvaranja novih ideja (kreativnost),6. vođstvo,7. razumevanje kultura i običaja drugih zemalja,8. sposobnost nezavisnog rada,9. kreiranje i menadžment projekata,10. pokretački i preduzetni duh,11. briga o kvalitetu,12. želja za uspehom.

Neke od postojećih kompetencija učesnici su modifi kovali, a listi su dodali i 10 regionalno specifi čnih opštih kompetencija. One su identifi kovane kao posebno važne, pre svega, ako se uzme u obzir tranzicioni karakter društava i skora prošlost. U ove „regionalne“ kompetencije spadaju:

1. društvena odgovornost, 2. kritičko mišljenje i čitanje, 3. razumevanje fenomena u društveno-istorijskom kontekstu, 4. razumevanje duha vremena, 5. razumevanje rodnosti i rodnih odnosa, 6. opšta kultura, 7. želja za učenjem, 8. sposobnost samostalnog rada, 9. sticanje sposobnosti za profesionalni rad,10. sposobnost sažimanja literature.

1919

5.5.KONSULTACIJE O OPŠTIM KOMPETENCIJAMAKONSULTACIJE O OPŠTIM KOMPETENCIJAMA

U regionalnim konsultacijama o opštim kompetencijama učestvovali su diplomirani studenti, poslodavci i univerzitetski nastavnici, i za svaku od ovih grupa bio je pripremljen poseban upitnik. Zajednički, a ujedno i centralni deo upitnika bilo je vrednovanje kompetencija u dva smera. Prvi smer ticao se percipirane važnosti koju kompetencija ima za rad u struci. Drugi se ticao nivoa do kojeg je kompetencija ostvarena u visokom obrazovanju. Svaka od kompetencija bila je vrednovana na ova dva načina, a na kraju su anketirani zamoljeni da rangiraju 5 najvažnijih kompetencija za rad u struci. Diplomirani studenti i poslodavci zamoljeni su da ocene adekvatnost znanja i sposobnosti stečenih u visokom obrazovanju za uspešno obavljanje stručnog posla. Diplomirani studenti bili su pozvani i da ocene mogućnosti zapošljavanja u svojoj struci.

Sva pitanja postavljena su prema modelu uputnika koji su u okviru evropskog projekta popunjavali građani Evropske unije. Bitno je napomenuti da COP AAOM nije ulazio u kvalitet samog upitnika jer se vodio idejom da je bitno dobiti podatke koje je kasnije moguće porediti sa nalazima evropskih konsultacija.

Upitnici su prevedeni na albanski, bosanski, hrvatski, makedonski i srpski jezik. Anketiranje je vršeno elektronskim putem, preko veb-strana AAOM-a (www.aaen.edu.yu/upitnici). Anketiranje je počelo u junu, a završilo se u septembru 2006. godine.

2020

Tokom perioda konsultacija, COP AAOM-a i učesnici uvodnog seminara obaveštavali su o celom procesu konsultacija i mogućnostima učešća univerzitetske nastavnike, fakultete i univerzitete, pojedince, fi rme, organizacije, ustanove, posebno zavode za zapošljavanje, strukovna udruženja, alumni-udruženja i privredne komore. Obaveštavanje i pozivanje obavljeno je elektro-nskom poštom. Samo AAOM je u navedenom periodu poslao preko 3000 pisama.

Rezultati konsultacija

U tumačenju rezultata konsultacija učestvovala je posebna radna grupa koju su činili prof. dr Jelena Mihaljev-Đigunović, prof. dr Sasho Kjosev, prof. dr Dragan Pantić, prof. dr Vesna Gavrilov-Jerković, prof. dr Violeta Arnaudova, mr Tamara Valčić-Bulić i mr Enes Osmančević.

UČESNICI KONSULTACIJA

Elektronski upitnik popunilo je ukupno 348 osoba. Od toga je 36 poslodavaca, 145 diplomiranih studenata i 167 univerzitetskih nastavnika. Očito neravnomerna raspodela među diplomiranim studentima, ljudima koji već rade u struci i univerzitetskim nastavnicima može se, između ostalog, objasniti i time što je projekat pokrenut kao inicijativa univerzitetskih nastavnika, pa se samim tim informacija brže i efi kasnije širila u akademskim krugovima.

Uprkos velikim nastojanjima AAOM-a ne samo da ih obavesti, već i da stupi u direktan kontakt sa poslodavcima, ova izuzetno važna interesna grupa malo je zastupljena.

2121

Već tokom uvodnog seminara primećeno je da nedostaje jasna svest koju ulogu imaju interesne grupe i na koji način mogu da pruže doprinos, da učestvuju ili utiču na razvoj kurikuluma. Tada je ocenjeno da je među poslodavcima ova svest veoma niska. To bi mogao biti ključan razlog malog odziva.

Takođe, postoji mogućnost da ustanovama, fi rmama, organizacijama nedostaju odgovarajuće kadrovske službe ili službe za ljudske resurse koje bi pratile potrebe preduzeća i postignuća zaposlenih, i bile u stanju da svoje ocene artikulišu u ovakvim i sličnim inicijativama.

Slično ovom nedostatku, i sa sličnim posledicama, uočen je nedostatak alumni-organizacija. Pored mnogobrojnih drugih uloga koje imaju ove organizacije, nastale u anglosaksonskoj kulturi, jeste i održavanje veze između obrazovne ustanove i bivših studenata. Bez ovog otvorenog kanala za komuniciranje, jer tek pokoji fakultet u regionu ima svoju alumni-organizaciju, bilo je teško stići do ciljne grupe. Zbog relativno malog broja učesnika u konsultacijama, na nalaze bi trebalo gledati kao na smernice i tendencije. Pionirski pokušaj koji je AAOM pokušao da uradi na regionalnom nivou trebalo bi dalje razraditi i nastaviti.

VAŽNOST KOMPETENCIJA

Učesnicima konsultacija pružena je mogućnost da svaku od 40 kompetencija ocene u odnosu na važnost koju ima za rad u struci. Iako su sve tri grupe odgovarale na ovo pitanje, značaj i relevantnost odgovora koje su pružili diplomirani studenti, sada stručnjaci, i poslodavci su veći.

2222

Diplomirani studenti i poslodavci su veoma visoko ocenili značaj svih 40 kompetencija. Preciznije, preko dve trećine diplomiranih studenata i poslodavaca svaku pojedinačnu kompetenciju vrednuje kao važnu i veoma važnu.

Suočeni s mogućnošću da rangiraju pet najvažnijih komepetencija, mladi stručnjaci biraju (navedenim redo-sledom):

1. sposobnost primene znanja u praksi,2. osnovno opšte znanje u okviru materije,3. sposobnost analize i sinteze,4. uočavanje i rešavanje problema,5. aktivno znanje stranog jezika/sposobnost samo-

stalnog rada.

U pet najvažnijih kompetencija poslodavci uvrštavaju:1. timski i grupni rad,2. sposobnost primene znanja u praksi,3. aktivno znanje stranog jezika,4. kreiranje i menadžment projekata,5. utemeljenje u osnovnom i profesionalnom znanju.

Zanimljivo je primetiti da sposobnost primene znanja u praksi i aktivno znanje stranog jezika i prvi i drugi visoko rangiraju. Takođe, osnovno opšte znanje (kod diplomiranih studenata) i utemeljenje u osnovnom i profesionalnom znanju (kod poslodavaca) mogu se odnositi na istu stvar samo posmatranu iz drugačije perspektive. I prvi i drugi odabrali su veštine i sposobnosti, konkretne, praktične i primenljive, pre nego opšta znanja.

Univerzitetski nastavnici su u pet najvažnijih kompetencija svrstali:

1. sposobnost primene znanja u praksi,2. sposobnost analize i sinteze,

2323

3. sposobnost samostalnog rada,4. istraživačke veštine,5. odlučivanje.

Tri od pet opštih kompetencija koje su izdvojili univerzitetski nastavnici poklapaju se sa kompetencijama koje su izdvojili diplomirani studenti – sposobnost primene znanja u praksi, sposobnost analize i sinteze i sposobnost samostalnog rada.

Interesantno je zapaziti koje kompetencije se nisu (ili u zanemarljivo malom broju) našle na listi najvažnijih opštih kompetencija. Univerzitetskim nastavnicima najmanje su važni razumevanje fenomena u društveno-istorijskom kontekstu, razumevanje kultura i običaja drugih zemalja i želja za učenjem. Poslodavcima su najmanje važni osnovno opšte znanje u okviru materije, kritički stav prema sebi i drugima, društvena odgovornost i želja za uspehom. Diplomiranim studentima najmanje su važni razmevanje duha vremena, razumevanje rodnosti i rodnih odnosa i razumevanje raznolikosti i multikulturalnosti. Ovi rezultati mogu se smatrati zabrinjavajućim jer uloga visokog obrazovanja nije samo da osposobi za uspešno obavljanje posla u struci nego i stvaranje odgovornih, kritički svesnih građana.

Kompetencije koje su diplomirani studenti i poslodavci iz Evropske unije označili kao najvažnije su:

− Sposobnost analize i sinteze,− Sposobnost učenja,− Uočavanje i rešavanje problema,− Primena znanja u praksi,− Sposobnost prilagođavanja novim situacijama,− Briga za kvalitet.

2424

Sposobnost analize i sinteze, uočavanje i rešavanje problema, kao i primena znanja u praksi našli su se i na regionalnoj listi najvažnijih opštih kompetencija.

OSTVARENOST KOMPETENCIJA

Mladi stručnjaci koji su skoro diplomirali zamoljeni su da ocene adekvatnost obrazovanja za rad u struci. Bezmalo dve trećine učesnika ocenilo je da obrazovanje nije adekvatno.

Učesnici konsultacija procenjivali su ostvarenost, odnosno nivo do kog je svaka kompetencija usavršena u visokom obrazovanju. S obzirom da je ovih podataka dosta, ovde ćemo se fokusirati na ostvarenost kompetencija koje su mladi stručnjaci i poslodavci izdvojili kao najbitnije:

mnogo srednje malo veoma maloveoma mnogo

U kojoj meri je obrazovanje adekvatno poslu u struci?

6%

25%

33%

29%7%

2525

22% 29%

21%28%

28% 14%

39%19%

24% 29%

23%24%

22% 28%

33%17%

22% 25%

28%25%

22% 19%

28%31%

Aktivno znanje stranog jezikadiplomirani studenti poslodavci

Osnovno opšte znanje u okviru materijediplomirani studenti poslodavci

Sposobnost uočavanja i rešavanja problemadiplomirani studenti poslodavci

nizak nivo visok nivo veoma visok nivo nije ostvarena

2626

27% 26%

20%27%

28% 10%

37%25%

22% 26%

27%25%

25% 11%

25%39%

22% 26%

25%27%

28% 25%

30%17%

Sposobnosti učenjadiplomirani studenti poslodavci

Sposobnost timskog i grupnog radadiplomirani studenti poslodavci

Sposobnost kreiranja i menadžmenta projektadiplomirani studenti poslodavci

nizak nivo visok nivo veoma visok nivo nije ostvarena

2727

Odgovarajući na postavljena pitanja diplomirani studenti i poslodavci odgovorili su na pitanje: Koliko je univerzitetsko obrazovanje obučilo ili naučilo studente da obavljaju određene poslove? Alarmirajući je nalaz da za neke od kompetencija koje se smatraju najvažnijim diplomirani studenti i poslodavci misle da uopšte nisu bile ostvarene u visokom obrazovanju. Ovaj podatak može se objasniti činjenicom da se osim osnovnog opšteg znanja i znanja stranog jezika ostale sposobnosti i ne tretiraju u visokom obrazovanju. Na njih se, iako su očito i mladim profesionalcima i poslodavcima veoma bitne, gleda kao na veštine koje bi studenti trebalo da nauče izvan sistema obrazovanja.

Potrebno je primetiti da je struktura odgovora veoma razuđena, tj. da ne postoji opšta saglasnost da li je neka kompetencija ostvarena ili nije. Kao jedan od elemenata koji je odlučivao među diplomiranim studentima jeste i činjenica da li su trenutno zaposleni, da li traže posao ili nastavljaju da studiraju. U stvari, zaposleni su više vrednovali veštine i praktična znanja. Oni koji su se odlučili da nastave studije pozitivno su vrednovali opšta i teorijska znanja ili ona povezana sa naučnim radom. Moguće je da je ispitanicima bilo teško da razgraniče koja su znanja stekli tokom obrazovanja, a koja tokom rada ili daljeg usavršavanja. Zbog toga su pripisivali visoku ostvarenost onim kompetencijama kojima su vladali bez obzira gde su ih i kada stekli. Nezaposleni ispitanici bili su blago nezadovoljniji ostvarenošću praktičnih znanja i veština.

2828

6.6.ZAKLJUČCI O OPŠTIM KOMPETENCIJAMAZAKLJUČCI O OPŠTIM KOMPETENCIJAMA

Zaključci o opštim kompetencijama formulisani su na osnovu rezultata istraživanja, stručnih predavanja i diskusija tokom susreta u okviru projekta „Regionalno usaglašavanje kurikulumâ“:

− U formulisanju kompetencija (i opštih i stručnih) trebalo bi da učestvuju zainteresovane grupe, pre svega poslodavci, strukovna udruženja i diplomirani studenti. Visokoškolske ustanove ne bi smele da se zatvore prema okruženju i razvijaju kurikulume na osnovu percepcije kretanja i razvoja, nego na osnovu relevantnih podataka.

− Među interesnim grupama potrebno je razviti i negovati ideju da učestvuju u formulisanju kompetencija jer je to način na koji oni mogu uticati na razvoj kurikuluma. U regionu je ova svest poslodavaca veoma niska i u tom smeru bi trebalo dalje raditi.

− Potrebe poslodavaca i tržišta rada jesu veoma bitan ali ne i jedini faktor koji bi trebalo da determiniše kompetencije. Poslodavci bi trebalo da budu svesni da ne mogu očekivati „gotov proizvod“ u koji neće više ulagati. Naprotiv, dalje usavršavanje zaposlenih bi trebalo da postane stalna praksa.

− Osposobljavanje studenata za uspešno obavljanje posla je ključan, ali ne i jedini zadatak visokog obrazovanja. Razvijanje osećaja odgovornosti, tolerancije i drugih vrednosti savremenog društva ne spada u potrebe tržišta rada, ali spada u potrebe društva. U regionu Jugoistočne Evrope i u oblasti društvenih i humanističkih nauka, čak i više nego u zemljama Evropske unije.

2929

NASTAVAK KONSULTACIJA O OPŠTIM KOMPETENCIJAMA

Članovi radne grupe i učesnici sastanka tematskih mreža ocenili su da bi konsultacije o opštim kompetencijama na regionalnom nivou trebalo nastaviti. Kako bi se izbegli neki od nedostataka koji su uočeni, učesnici su predložili:

− da za proces konsultacija, odnosno anketiranja, budu odgovorne visokoškolske institucije, koje bi same stupile u kontakt sa svojim bivšim studentima i poslodavcima u svojim oblastima i same vršile anketiranje,

− da se anketiranje vrši preko štampanog upitnika,− da se revidira veličina upitnika i broj pitanja, posebno

da se lista kompetencija suzi i da se izbegnu ponavljanja i moguće nejasnoće,

− da se, kao jedno od pitanja, uvrsti i prosek studenata.

3030

7.7.OPŠTE KOMPETENCIJE – ŠTA DALJE?OPŠTE KOMPETENCIJE – ŠTA DALJE?

Jednom formulisane opšte kompetencije ne bi smele da ostanu „lista lepih želja“. Na osnovu njih se dalje precizi-raju ishodi učenja i one nalaze svoje mesto u kurikulumu. Nekim od opštih kompetencija može biti posvećen ceo kurs ili modul (takve su, na primer, elektronska pismenost ili aktivno znanje stranog jezika). Neke od kompetencija mo-gu se razvijati u okviru već postojećih kurseva ili modula (kao, na primer, timski i grupni rad, komunikacijske veštine, sposobnost analize i sinteze, itd).

Iako sve opšte kompetencije nisu jednako relevantne za sve oblasti studija, to ne znači da bi neke trebalo u potpunosti zanemariti. Do određenog nivoa, svaka od kompetencija bi trebalo da bude razvijena.

U publikaciji „Razvoj kurikulumâ“ koju je pripremio i izdao Centar za obrazovne politike Alternativne akademske obrazovne mreže možete pronaći detaljnije informacije o vezi kompetencija, ishoda učenja, ECTS sistema i ocenjivanja.

3131

8.8.„REGIONALNO USAGLAŠAVANJE KURIKULUM“„REGIONALNO USAGLAŠAVANJE KURIKULUM“

– NASTAVAK AKTIVNOSTI – NASTAVAK AKTIVNOSTI

Aktivnosti na regionalnom usaglašavanju kurikulumâ tek su počele. Alternativna akademska obrazovna mreža deli želju učesnika projekta da sa ovom inicijativom nastavi. Planovi u ovom smeru obuhvataju:

− nastavak aktivnosti u okviru konsultacija o opštim kompetencijama,

− nastavak aktivnosti na formulisanju stručnih kompetencija u okviru tematskih mreža,

− širenje tematskih mreža i uključivanje još većeg broja visokoobrazovnih ustanova iz regiona,

− konsultacije povodom stručnih kompetencija,− podršku fakultetima i univerzitetima tokom razvoja

kurikuluma na osnovu kompetencija,− popularisanje usaglašavanja u najširoj javnosti.