Srednjoročni Okvir Troškova 2022-2024
89
1 Srednjoročni Okvir Troškova 2022-2024 April, 2021 Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo Qeveria - Vlada – Government Ministria e Financave, Punës dhe Transfereve Ministarstvo Finansija, Rada i Trasfera / Ministry of Finance, Labour and Transfers
Transcript of Srednjoročni Okvir Troškova 2022-2024
1
Srednjoročni Okvir Troškova 2022-2024
April, 2021
Republika e Kosovës
Republika Kosova - Republic of Kosovo
Qeveria - Vlada – Government
Ministria e Financave, Punës dhe Transfereve
Ministarstvo Finansija, Rada i Trasfera / Ministry of Finance, Labour and Transfers
2
Spisak skračenica AZRK Agencija za zapošljavanje Republike Kosova
BDP Bruto domaći proizvod
BI Bilans isplata
BKUSK Bolnička, Klinička, Univerzitetska Služba Kosova
BRNP Bruto Raspoloživi Nacionalni Prihodi
CBK Centralna Banka Kosova
DBP Domaći Bruto Proizvod
DEJP Departman Ekonomskih i Javnih Politika
DGP Druge depozitarne korporacije
DSI Direktna Strana Investicije
EBOR Evropska Banka za obnovu i razvoj
EU Evropska Unija
ICP Indeks Cena Potrošnje
ICT Informacione i komunikacione tehnologije
IPA Instrument za pretpristupnu pomoć
IPC Indeks potrošačkih cena
ISZ Informacioni sistem zdravstva
IT Informaciona tehnologija
JP Javno Preduzeće
KAI Kosovska agencija za imovinu
KAP Kosovska Agencija za Privatizaciju
KAS Kosovska Agencija za Statistiku
KAUVN Kosovska Agencija za Upoređivanje i Verifikaciju Nekretnina
KfW Kreditanstalt für Wiederaufbau
KIZ Komisija za imovinske zahteve
KPP Koordinacija Programa Pomoći
KSB Kosovske Snage Bezbednosti
MF Ministarstvo finansija
MFI Međunarodne Finansijske Institucije
MKSB Ministarstvo Kosovskih Snaga Bezbednosti
MMF Međunarodni Monetarni Fond
MPNT Ministarstvo prosvete, nauke i tehnologije
MRSZ Ministarstvo Rada i Socijalne Zaštite
MSP Mala i srednja preduzeća
MZ Ministarstvo zdravlja
NPER Nacionalni program za ekonomske reforme
NPISED Neprofitabilne Institucije u sluzbi Ekonomskih Domacinstava
NPISSP Nacionalni program za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji
NSR Nacionalna strategija razvoja
OIE Obnovljivi izvori energije
3
OSK Oružane snage Kosova
OSO Obrazovanje i stručno osposobljavanje
PDV Porez na Dodatu Vrednost
PER Program ekonomske reforme
PUK Poreska uprava Kosova
RTK Radio i Televizija Kosova
SB Svetska Banka
SDI Strane direktne investicije
SMIA Obrazovni sistem za upravljanje informacijama
SMIL Sistem upravljanja slučajevima
SOT Srednjoročni Okvir Troškova
SPSB Strateški pregleda sektora bezbednosti
SSP Sporazum o Stabilizaciji i Pridruživanju
USAID United States Agency for International Development
WEO World Economic Outlook
ZFLS Zakon o finansiranju lokalne samouprave
ZUJFO Zakon o Upravljanju Javnih Finansija i Odgovornosti
4
Uvod .........................................................................................................................................7
PRVI DEO .................................................................................................................................8
1. IZJAVA O SREDNJOROČNIM PRIORITETIMA 2022-2024 ..........................................8
DRUGI DEO ........................................................................................................................... 20
2. MAKROEKONOMSKI OKVIR ............................................................................... 20
2.1.MAKROEKONOMSKI OKVIR .............................................................................................. 20
2.1.1. Spolјno ekonomsko okruženje ................................................................................................... 20 2.1.2. Nedavna ekonomska dešavanja na Kosovu ................................................................................ 22 2.1.3. Makro-ekonomska perspektiva 2022-2024 ................................................................................ 27
2.2. FISKALNI OKVIR 2022-2024 ................................................................................................ 30
2.2.1. Prihodi I Rashodi Vlade ............................................................................................................ 30 2.2.1.1. Prihodi i rashodi u 2021 godini ............................................................................................. 30 2.2.1.2. Prognoza prihoda za period 2022-2024 ................................................................................. 32 2.2.1.3. Predviđanje rashoda za period 2021-2023 ............................................................................. 34 2.2.2. Budžetski deficit i fiskalna pravila ............................................................................................ 35 2.2.2.1. Nivo državnog duga, razvoji i perspektiva za naredne godine ................................................ 35
2.3. SREDNJOROČNI RIZICI 2022-2024 ..................................................................................... 38
TREĆI DEO ............................................................................................................................ 60
3. OKVIR SEKTORSKIH RASHODA 2022.-2024. NA CENTRALNOM NIVOU .......... 60
3.1. OPŠTE JAVNO UPRAVLJANјE ............................................................................................ 61
3.2. ODBRANA ............................................................................................................................... 63
3.3. JAVNI RED, ZAKON I BEZBEDNOST ................................................................................. 64
3.4. EKONOMSKA PITANJA........................................................................................................ 66
3.5. ŽIVOTNA SREDINA ............................................................................................................... 67
3.6. PITANJA STANOVANJA I ZAJEDNICA ............................................................................. 69
3.7. ZDRAVSTVO ........................................................................................................................... 70
3.8. REKREACIJA, KULTURA I RELIGIJA............................................................................... 71
3.9 OBRAZOVANJE ...................................................................................................................... 73
3.10. SOCIJALNA ZAŠTITA ......................................................................................................... 75
ČETVRTI DEO ....................................................................................................................... 77
Opštinski Nivo ......................................................................................................................... 77
Uvod ................................................................................................................................................. 77
4.1. IZVORI FINANSIRANJA OPŠTINA ZA 2022-2024 ............................................................. 77
4.1.1. Generalni Grant ....................................................................................................................... 77
4.2. DODATNI GRANT ZA FINANSIRANJE GLAVNOG GRADA ........................................... 80
4.3. POSEBNI GRANT ZA PREDUNIVERZITETSKO OBRAZOVANJE................................. 80
4.4. POSEBNI GRANT ZA PRIMARNO ZDRAVSTVO .............................................................. 84
5
4.4.1. Finansiranje za sekundarno zdravstvo .......................................................................................... 85 4.4.2. Finansiranje stambenih usluga...................................................................................................... 85 4.5. FINANSIRANJE ZA ISTORIJSKI CENTAR PRIZREN, KULTURNI CENTAR SELA ZIM I VEĆE VELIKE HOČE ....................................................................................................................... 85 4.6. FINANSIRANJE ZA EKOLOŠKI UGROŽENO PODRUČJE OBILIĆA ................................ 86 4.7. FINANSIRANJE ZA POZORIŠTA ............................................................................................. 86 4.8. PROJEKCIJE OPŠTINSKIH PRIHODA IZ SOPSTVENIH IZVORA ZA 2022 I PROGNOZE 2023-2024 GODINE............................................................................................................................. 86 4.9. REZIME OPŠTINSKOG FINANSIRANJA ZA 2022-2024 ........................................................ 88
Uokvireni deo teksta 1. Poređenje početnih makro-ekonomskih prognoza u prethodnim SOR-ima sa trenutnim ............................................................................................................................................... 25
Uokvireni deo teksta2 . Poređenje makro-ekonomskih prognoza za SOR 2022-2024 sa drugim institucijama .......................................................................................................................................... 30
Uokvireni deo teksta 3. Poređenje budžetskih prognoza i aktuelnih za 2020 godinu ............................... 33
ANEKS 1 .............................................................................................................................................. 46
Klauzula Investicija ...................................................................................................................................
ANEKS 2 .............................................................................................................................................. 55
Tabela 1. Cene na međunarodnim tržištima............................................................................................ 22 Tabela 2. Nekoliko ekonomskih pokazatelјa .......................................................................................... 27 Tabela 3. Ukupni dug ............................................................................................................................ 35 Tabela 4. Međunarodni dug, uklјučujući preuzeti i neosigurani dug prema 31.03.2021 ........................... 36 Tabela 5. Neizmirene obaveze ............................................................................................................... 43 Tabela 6. Isplate na osnovu sudskih odluka (u milionima evra) .............................................................. 44 Tabela 7. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, ukupno ................................................... 60 Tabela 8. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, centralni nivo ......................................... 60 Tabela 9. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, opšte javno upravljanјe ........................... 62 Tabela 10. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, odbrana ................................................ 63 Tabela 11. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, javni red, zakon i bezbednost ................ 65 Tabela 12. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, ekonomska pitanja ................................ 67 Tabela 13. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, životna sredina ..................................... 68 Tabela 14. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, pitanja stanovanja i zajednica ............... 69 Tabela 15. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, zdravstvo.............................................. 71 Tabela 16. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, rekreacija, kultura i religija ................... 72 Tabela 17. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, obrazovanje .......................................... 75 Tabela 18. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, socijalna zaštita .................................... 76 Tabela 19. Utvrđivanje vrednosti opšteg granta za opštine 2022-2024 (mil. Evra) ................................. 78 Tabela 20. Opšta struktura grantova za 2022-2024 prema LFPL (mil. Evra) ........................................... 78 Tabela 21. Raspodela opšteg granta u opštinama 2022-2024 .................................................................. 79 Tabela 22. Raspodela dodatnog granta za finansiranje Glavnog grada 2022-2024................................... 80 Tabela 23. Raspodela specifičnih grantova za obrazovanje, za 2022-2024 god Tabela 24. Specifični grant za primarnu zdravstvenu zaštitu, za 2022-2024.god ..................................... 84 Tabela 25. Finansiranje usluga stanovanja za 2022-2024........................................................................ 85 Tabela 26. Finansiranje pozorišta za 2022 godinu .................................................................................. 86 Tabela 27. Projekcije sopstvenih prihoda opština za 2022-2024 ............................................................. 87
6
Tabela 28. Pregled opštinskog finansiranja za 2022-2024.(Milion evra) ................................................. 88 Tabela 29. Izvori finansiranja i struktura rashoda za 2022-2024 ............................................................. 88
Ilustracija 1. Ekonomski rast u drugim zemlјama (BDP) ........................................................................ 21
Ilustracija 2. Bilans tekućeg računa ........................................................................................................ 23
Ilustracija 3. Diversifikacija izvoza ........................................................................................................ 24
Ilustracija 4. Tržište rada ....................................................................................................................... 24
Ilustracija 5. Krediti, depoziti i nekvalitetni krediti................................................................................. 25
Ilustracija 6. BDP prema komponentama ............................................................................................... 30
Ilustracija 7. Struktura budžetskih rashoda ............................................................................................. 34
Ilustracija 8. Trend opšteg duga i kao procenat BDP-a ........................................................................... 37
Ilustracija 9. Ukupna vrednost obaveza JP-a prema BDP-u: Kosovo u odnosu na zemlje EU (2017-2019) (Eurostat, 2021) ..................................................................................................................................... 41
7
Uvod Srednjoročni okvir rashoda 2022 - 2024 glavni je dokument na osnovu kojeg će se izrađivati
godišnji budžet za 2021. Glavni cilј SOR-a je pružanje utemelјene analize makroekonomskog
okruženja u zemlјi, postavlјajući tako osnovu za planiranje budžeta za naredne godine u skladu sa
Vladinim strateškim prioritetima.
Vlada i dalјe ima za glavni cilј dalјe jačanje fiskalne pozicije i odgovorno upravlјanje javnim
finansijama. U tom kontekstu, planiranje i izvršenje budžeta vršiće se u skladu sa fiskalnim
pravilom zemlјe u pogledu budžetskog deficita i bilansa stanja banaka. S obzirom da ova pravila
predstavlјaju ograničenja prilikom razmatranja kosovskih potreba za velikim razvojnim
projektima, primena „klauzule o ulaganju“ omogućava Vladi da finansira kapitalne projekte od
širokog javnog interesa, iznad dozvolјenog limita deficita, pod uslovom da ove projekte finansiraju
Međunarodne finansijske institucije i razvojne agencije
Srednjoročni prioriteti ekonomskih reformi potiču iz Nacionalne razvojne strategije i Programa
ekonomskih reformi 2022-2024, koji potiču iz procesa dijaloga za ekonomsko upravlјanje između
Kosova i EU. Istovremeno, situacija stvorena pandemijom COVID-19 gurnula je vladine prioritete
ka prevazilaženju krize i ekonomskom oporavku.
SOR 2022-2024 rezimira ove klјučne vladine prioritete u Izjavi o srednjoročnim prioritetima, a
zatim u odgovarajućim poglavlјima, pokrivajući sve budžetske sektore, opisujući pristup kako će
se obezbediti sredstva za njihovu primenu iz kosovskog budžeta i finansijske pomoći ili zajmova.
od strane razvojnih partnera.
SOR 2022-2024 je strukturiran u četiri glavna dela. Prvi deo sadrži „Srednjoročnu izjavu o
prioritetima“, koja pruža širok pregled vladinih prioriteta u skladu sa Upravnim programom,
Nacionalnom razvojnom strategijom i Programom ekonomske reforme. U drugom delu je makro-
fiskalni okvir zasnovan na opštim parametrima ekonomskog razvoja. U trećem i četvrtom delu su
predstavlјene fiskalne prognoze kojima se utvrđuju opšti limiti rashoda na osnovu kojih se kasnije
priprema centralni i opštinski budžet.
8
PRVI DEO
1. IZJAVA O SREDNJOROČNIM PRIORITETIMA 2022-2024
Opšti ciljevi i fiskalni okvir
Srednjoročni okvir rashoda 2022 – 2024 predstavlja glavni dokument na osnovu kojeg će se
sastaviti godišnji budžet za narednu 2022. godinu. Osnovna cilj postavlјanja prioriteta je
uspostavlјanje veze na osnovu sveobuhvatne analize makroekonomskog okruženja u zemlјi i
budžetskih planiranja za naredne godine, sa perspektivom od 3 (tri) godine u skladu sa strateškim
cilјevima Vlade.
Prioriteti Vlade za naredne 3 godine biće usredsređeni na upravlјanje pandemijom COVID 19, sa
posebnim naglaskom na program za potpunu imunizaciju stanovništva, i podršku zdravstvenom
sistemu da se izbori sa ovom situacijom. Pored potrebe za rešavanjem ekonomske štete izazvane
pandemijom, potrebne su i dugoročne reforme u sektorima pravosuđa, zdravstva, obrazovanja i
privrede uopšte. Strateški cilјevi Vlade definisani su kroz Program Vlade, Nacionalnu strategiju
za razvoj i sektorske strategije, kao i dokumente koji proističu iz procesa evropskih integracija,
poput Programa ekonomskih reformi i Nacionalnog programa za sprovođenje SSP-a. S obzirom
na trenutnu ekonomsku strukturu Kosova i brojne prepreke ekonomskom rastu, posebno
situacijom koja je stvorena kao posledica globalne pandemije COVID 19, neophodno je
preusmeravanje strukturnih reformi koje imaju za cilj ekonomski oporavak uopšteno.
Srednjoročni okvir rashoda 2022-2024, rezimira ove klјučne prioritete Vlade Kosova u Izjavi o
srednjoročnim prioritetima, a zatim u odgovarajućim poglavlјima, pokrivajući sve budžetske
sektore, opisujući pristup kako obezbediti sredstva za njihovu primenu iz budžeta Kosova i
finansijska pomoć ili zajmovi od razvojnih partnera.
Prva dva poglavlјa Izjave o srednjoročnim prioritetima predstavlјaju opšti fiskalni okvir za naredne
tri godine i osnovne principe na kojima se zasniva. Treće poglavlјe predstavlјa rezime prioriteta
Vlade na osnovu glavnih planskih dokumenata, a koji je predstavlјen slično strukturi sektora SOR-
a.
Glavni prioriteti će usmeravati sve budžetske organizacije u pripremi njihovih budžetskih predloga
za 2022. godinu. Prema tim prioritetima, budžetske organizacije mogu uklјučiti predloge za
finalizaciju ili racionalizaciju postojećih programa kako bi obezbedile finansiranje za one
programe koji predstavljaju visok prioritet, sa posebnim naglaskom na upravljanje pandemijom i
sprovođenje mera ekonomskog oporavka.
9
1.1.Opšti fiskalni okvir za prioritizaciju
Program Vlade za period 2021-2025, Nacionalna Strategija Razvoja, Program Ekonomskih
Reformi 2021-2025, kao i Sporazum o Stabilizaciji i Pridruživanju između Kosova i EU glavni su
dokumenti koji definišu orijentaciju i razvoj vladinih politika i pružaju osnovu za utvrđivanje
prioriteta politike uključenih u Srednjoročni Okvir Troškova 2022-2024.
Sprovođenje prioriteta ovih dokumenata činiće najveći deo budžetskog okvira koji će vlada
preduzeti u cilju ekonomskog oporavka, jačanja fiskalne pozicije zemlje i stvaranja novih radnih
mesta. Da bi ih postigla određene ciljeve, vlada će se fokusirati na stvaranje povoljnijeg fiskalnog
okruženja, poboljšanje trgovinskih politika i integraciju u globalnu ekonomiju, uključujući
poboljšanje poslovnog okruženja, nastavak postojećih projekata modernizacije infrastrukture i
vladinih politika u energetskom sektoru i kontinuiranu podršku poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Izbor adekvatnog poreskog sistema i povoljno poslovno okruženje su najvažniji stubovi za održivi
razvoj privatnog sektora u zemlji. Zbog toga kontinuirano poboljšanje poreskog sistema i
poštovanje poreza su osnovni prioriteti Vlade Kosova. U poreskom kontekstu, doći će do daljeg
razvoja automatizacije usluga poreskih obveznika, niže direktne komunikacije između poreskih
obveznika i poreskih službenika, primene pristupa zasnovanog na riziku, a sve to će poboljšati
kvalitet usluga, podsticanje preduzeća da posluju u formalnom sektoru uz pojednostavljivanjem
procedura prijavljivanja poreza i povećanjem koristi od poslovanja u formalnom sektoru, kao i
povećanjem dobrovoljne usklađenosti za smanjenje neformalnosti, revizijom poreskog
zakonodavstva koje bi poboljšalo naplatu PDV-a u unutrašnjosti. Vlada Kosova će se pobrinuti za
postepeno vraćanje na osnovnu granicu fiskalnog pravila za deficit, kao i upotrebljivim
bankarskim bilansom, u skladu sa članom 22A Zakona o Upravljanju Javnim Finansijama i
Odgovornosti.
1.1.Osnovni principi
Proces pripreme predviđanja rashoda za period 2022-2023 vođen je sledećim principima:
Veća usklađenost sa prioritetnim politikama Vlade datim u Nacionalnoj strategiji za razvoj (NSR)
2016-2021, Programu ekonomskih reformi (PER) 2021-2023, Nacionalnom programu za
sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Programu Vlade 2021 - 2025.
Raspodela rashoda koji su najefikasniji u realizaciji cilјeva politika Vlade;
Postizanje veće vrednosti za potrošena sredstva kroz realizaciju određenih prioritetnih cilјeva, kroz
preusmeravanje sredstava na prioritete visokog nivoa;
Veza sa spolјnim finansiranjem putem IPA i drugih kanala;
1.2.Prioritetne oblasti
Vlada Kosova predstavlja sledeću izjavu o prioritetima u vezi sa SOR 2022-2024. Prioriteti su
posebno predstavljeni uzimajući u obzir potrebu za preusmeravanjem prioritetnih politika kako bi
se obezbedilo upravlјanje situacijom sa pandemijom, merama oporavka ekonomije i potrebu
davanja prioriteta reformama u pravosuđu, zdravstvu, obrazovanju i ekonomiji.
10
Tokom pripreme i podnošenja svojih budžetskih zahteva za 2022. godinu sa prognozama za
srednjoročni period (2022 - 2024), od budžetskih organizacija se očekuje da pokažu kako njihov
budžetski plan odgovara prioritetima Vlade prikazanim u nastavku. Predstavlјeni su prioriteti za
sve sektore Vlade, obuhvatajući tako najvažnija pitanja na koja bi Vlada trebalo da se usredsredi
tokom narednog trogodišnjeg perioda. Prema datim prioritetima, budžetske organizacije se
podstiču da pobolјšaju efikasnost potrošnje putem preraspodele unutar postojećih ograničenja.
1.2.1. Upravlјanje i javna uprava
Vlada će nastaviti sa visokim prioritetom da sprovodi reformu javne uprave i lokalne samouprave.
Nastavlјajući sa dosadašnjim sprovođenjem reformi, Vlada će dati prioritet rešavanju pitanja
modernizacije uprave kroz digitalizaciju radi pružanja boljih usluga. U tom kontekstu, prioriteti
vlade uključuju:
o Planiranje, kreiranje politika, odgovornost i transparentnost- Glavni fokus je poboljšanje
strateškog planiranja, povećanje kvaliteta sektorskog planiranja sa pokazateljima učinka.
Razvoj politika zasnovanih na podacima podržaće se primenom metodologije za procenu
regulatornog uticaja. Posebnu pažnju treba posvetiti izgradnji institucionalnih kapaciteta za
razvoj pouzdanih statistika, u skladu sa evropskom praksom i standardima. Oni će takođe biti
podržani povećanjem transparentnosti, uključivanjem građana, medija, civilnog društva i
privatnog sektora u razvoj politika. Vlada će podržati proces smanjenja administrativnog
opterećenja uklanjanjem suvišnih birokratija, pojednostavljivanjem, ukidanjem ili
spajanjem dozvola i licenci i reformom inspekcija.
o Upravlјanje javnim finansijama - U skladu sa strateškim okvirom i obavezama u okviru
agende evropskih integracija, biće obezbeđena primena prioriteta u okviru sveobuhvatne
makrofiskalne politike, koja obezbeđuje stabilnost i ekonomski rast. Da bi se održala održivost
fiskalnih politika, radiće se na povećanju transparentnosti i odgovornosti, revidiranju pravnog
i strateškog okvira za reformu upravljanja javnim finansijama.
o Modernizacija uprave - Vlada ima za cilj unapređenje reforme javne uprave dovršavanjem
javno pravnog okvira za plate i javne funkcionere, kao i usvajanjem zakona o racionalizaciji
agencija. Elektronska uprava je prioritet u koji moramo neprestano ulagati kako bismo
omogućili brže pružanje usluga i povećali efikasnost uprave.
o Lokalna samouprava - Kroz finansijsku podršku koja se zasniva na proceni učinka opština i
izgradnji profesionalnih kapaciteta ciljaće se jačanje ekonomske održivosti opština.
Digitalizacija opštinskih usluga omogućiće građanima odgovorno, otvoreno i transparentno
upravljanje od strane lokalnih institucija. Da bismo imali opštine sa mogućnostima za sve,
radićemo na što većem uključivanju marginalizovanih grupa u opštinske institucije.
o Nevećinske zajednice- Vlada će raditi na izradi i primeni zakona koji promovišu i štite prava
zajednica i njihovih članova, uključujući pravo na povratak, u skladu sa međunarodnim
standardima. Stvoriće se mehanizmi za ravnopravnu integraciju svih zajednica u cilju njihovog
socijalnog i ekonomskog uključivanja na Kosovu kako bi se poboljšali uslovi života.
11
1.2.2. Spoljna politika i evroatlantske integracije
o Spoljna politika i diplomatija - Prioriteti će biti usredsređeni na jačanje diplomatskih odnosa
sa SAD, EU i strateškim partnerima, definisanje specifičnih oblasti saradnje sa zemlјama koje
su priznale Republiku Kosovo i postavlјanje prioriteta za članstvo u međunarodnim
institucijama i organizacijama. Posebna pažnja biće posvećena pet državama EU-a koje još
nisu priznale Kosovo i radiće se na otvaranju vrata komunikacije sa važnim zemlјama kao što
su Brazil, Indonezija, Nigerija, Meksiko, Kenija, Čile itd. Da bi ojačala diplomatsku i
konzularnu spoljnu službu, Vlada namerava da preispita relevantni pravni okvir, kao i da
izgradi kapacitete u diplomatskim misijama. Vlada će sprovesti postupak provere činova i
procene profesionalnih veština osoblja MIPD-a.
o Evroatlantske integracije - Uključivanje u Partnerstvo za mir, kao važan instrument za
jačanje saradnje sa NATO-om i direktan doprinos miru i bezbednosti, srednjoročni je prioritet
Republike Kosovo. Članstvo u NATO-u je strateški cilј Kosova. Vlada će biti posvećena
širenju vojne zastuplјenosti u sedištima NATO-a i državama članicama, kao i aktivnom učešću,
sa svojim specijalizovanim vojnim i civilnim sposobnostima, kao podrška miru, stabilnosti i
bezbednosti širom sveta.
o Agenda evropskih integracija biće sastavni deo vladine agende. Evropske integracije biće
u potpunosti sinhronizovane sa ukupnim programom razvoja zemlјe; pojačaće se reformski
napori kako bi se ispunile obaveze koje proizilaze iz SSP-a i ERA-e, uklјučujući proces
liberalizacije viza kao jedan od visokih prioriteta Vlade.
o Dobrosusedstvo i regionalna saradnja -Vlada ima za cilј izgradnju dobrih odnosa sa svim
susednim zemlјama i zemlјama u regionu, kao i da učestvuje i daje doprinos raznim
regionalnim inicijativama. Kosovo je posvećeno dalјem produblјivanju svog strateškog
partnerstva sa Albanijom, osiguravajući međusobnu saradnju u oblastima ekonomije i
energetike, obrazovanja, umetnosti, kulture, spolјne i bezbednosne politike, sporta i turizma.
Dijalog sa Srbijom odvijaće se kao proces u kome će se Srbija i Kosovo tretirati kao
ravnopravne strane, na osnovu potpunog reciprociteta i uz puno poštovanje međunarodnog
prava.
o Dijaspora - Vlada će raditi na angažovanju stručnjaka i istraživača iz dijaspore, kako bi
omogućila njihovo angažovanje na razvojnoj agendi; jačanje albanske škole širom sveta,
razvoj kulturnih aktivnosti u cilјu očuvanja i razvijanja identiteta pripadnika dijaspore.
Dijaspori će biti omogućeno da bude deo političkog procesa u zemlјi glasanjem u
diplomatskim misijama, a vlada će pružati kontinuiranu podršku investicijama iz dijaspore.
1.2.3. Odbrana i bezbednost
Vlada će dati prioritet odbrani i bezbednosti i povećati budžet za ove oblasti. S tim u vezi, podržaće
povećanje kapaciteta državnih institucija za odbranu i bezbednost, pobolјšaće pravni okvir, kao i
razviti bezbednosne i odbrambene politike definisanjem glavnih principa i pravaca Vlade u ovoj
oblasti.
o Vlada Republike Kosovo je posvećena povećanju kapaciteta za odbranu i bezbednost, tako da,
u vreme mira i krize, vojne i civilne vlasti sarađuju u zaštiti interesa Kosova.
12
o Vlada će se zalagati da oružane snage učestvuju u zajedničkim vojnim vežbama sa državama
članicama NATO-a. Nastaviće da podržava profesionalizaciju i pružanje vojne opreme u
skladu sa NATO standardima, na osnovu Sveobuhvatnog plana tranzicije.
o Takođe, Vlada kao prioritet ima povećanje profesionalnosti i kapaciteta za zaštitu od mogućih
hibridnih i sajber napada koji dolaze iz zemlјe i inostranstva.
1.2.4. Red, zakon i javna bezbednost
Za funkcionisanje vladavine prava, zaštitu slobode, ekonomskog razvoja i jednakosti pred
zakonom, Vlada će se sa prioritetom baviti daljim unapređenjem pravnog i institucionalnog okvira,
neophodne infrastrukture i jačanjem kapaciteta.
o Javni red i Bezbednost – prioritet Vlade je jačanje policijskih kapaciteta za borbu protiv svih
oblika kriminala, povećanje integrisanih finansijskih istraga i modernizacija policijske opreme.
Akcenat će biti stavlјen na jačanje kapaciteta za sprečavanje i borbu protiv terorizma, trgovine
lјudima, narkoticima i zalaganje u sprovođenje koncepta integrisanog upravlјanja granicom.
Između ostalog, prioritet Vlade je potpuna revizija strateškog okvira za javni red i bezbednost.
o Ljudska prava, rodna ravnopravnost i zajednice - Vlada daje prioritet stvaranju jednakih i
nediskriminatornih mogućnosti, poštovanju lјudskih prava, jačanju mehanizama za rodnu
ravnopravnost, zaštiti od nasilјa u porodici, besplatnoj pravnoj pomoći, naknadi za žrtve ratnih
zločina, integraciji marginalizovanih grupa i slobodi izražavanja. Takođe, poseban fokus biće
posvećen uspostavlјanju mehanizama za identifikaciju ratnih zločina na Kosovu.
o Revizija pravosudnog sistema - među ostalim prioritetima u sektoru pravosuđa je revizija
pravosudnog sistema, odnosno izrada sektorske strategije za pravosuđe. Takođe je prioritet
uspostavlјanje Privrednog suda, jačanje slobodnih profesija, usvajanje Građanskog zakonika,
regulisanje imovinskih pitanja, jačanje državnog pravobranilaštva, revizija krivičnog
zakonodavstva i uspostavlјanje centra za krivičnu evidenciju. Biće usvojen Zakon o kontroli i
oduzimanju neopravdane imovine. Biće izrađene politike i zakonodavstvo za vetting.
o Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije - je još jedan od glavnih prioriteta Vlade,
koji će biti podržan povećanjem kapaciteta institucija, jačanjem postojećih mehanizama. U
okviru institucionalne odgovornosti, prioritet Vlade je dovršenje zakonodavstva za zaštitu
uzbunjivača i izgradnja kapaciteta za postupanje u slučajevima uzbunjivanja.
1.2.5. Ekonomska pitanja
Ekonomski razvoj biće jedan od glavnih prioriteta vlade gde ćemo raditi na tome da se ekonomski
život vrati u normalu, menjajući način poslovanja, u podršci privatnom sektoru, gde ima više
proizvodnje i više izvoza, više održivog i dostojanstvenog zapošljavanja, više poštovanja prava
radnika i bez monopola i duboka reforma javnih preduzeća kako bi mogla uspešno da posluju.
Ekonomski razvoj gde je opština osnažena i sama odlučuje o svojim prioritetima.
Da bi osigurala održivi razvoj i smanjila štetu uzrokovanu pandemijom COVID 19, Vlada će raditi
na preispitivanju pravnog okvira za fiskalnu politiku, radeći na uvođenju četvrtog opštinskog
granta i borbi protiv neformalne ekonomije. Takođe ćemo ojačati Kosovski fond za kreditne
garancije, uspostavićemo suvereni fond i pomoć kroz zajednicu međunarodnih donatora i
zajmodavaca.
13
U tom pogledu, Kosovo će takođe pripremiti jasnu dugoročnu stratešku razvojnu orijentaciju,
utvrđujući razvojne prioritete i okvire ekonomskih, fiskalnih i budžetskih politika i javnog duga
koji premašuju jedan mandat upravljanja.
Transport i telekomunikacije
o Infrastruktura - Nastaviće se sa ulaganjima u putnu i železničku infrastrukturu od
nacionalnog i međunarodnog značaja, takođe će se raditi na izgradnji infrastrukture od
nacionalnog značaja koja povezuje regione Kosova i one koja obezbeđuje ekonomski rast. Za
održivu infrastrukturu, vlada će raditi na dugoročnom strateškom planu, koji utvrđuje klјučne
infrastrukturne prioritete, kao i na povećanju nivoa bezbednosti u drumskom saobraćaju
pobolјšanjem planiranja i rasporeda radova na održavanju puteva putem Inteligentnog
transportnog sistema (ITS). Vlada će takođe raditi na razvoju civilnog vazduhoplovstva kroz
funkcionalizaciju aerodroma u Đakovici i apliciranje za preuzimanje kontrole nad vazdušnim
prostorom. Apliciranje za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama drumskog,
železničkog prevoza i civilnog vazduhoplovstva, biće deo prioriteta ove vlade.
o Informacione i komunikacione tehnologije (IKT) - ulaganja u IKT infrastrukturu
predstavlјaju važan preduslov za digitalnu transformaciju zemlјe. Pored ulaganja u
infrastrukturu, važno je dati prioritet digitalizaciji u obrazovnom sistemu, kako u pogledu
infrastrukture tako i veština, u skladu sa trendovima i zahtevima tehnološkog tržišta. Da bi se
sprovele mere oporavka, podržaće se tehnološke institucije, nove kompanije, kao i postojeće,
koje se bave tehnologijom. Za sveobuhvatnu transformaciju, Vlada namerava da razvija
podsticajne politike za podršku informaciono-komunikacionoj tehnologiji, posebno u slučaju
novih kompanija („start-up“) i postojećih razvojem Centra izvrsnosti u ITP - Prizren, dovršio
park digitalne tehnologije u Bernici
Energetika i rudarstvo
o Obezbeđivanje stabilnog snabdevanja električnom energijom ostaje prioritet Vlade, a time
ćemo se na početku baviti kroz sanaciju postojećih kapaciteta i diversifikaciju energije u cilјu
povećanja novih proizvodnih kapaciteta, uklјučujući obnovljive izvore energije. Potpuna
liberalizacija tržišta električne energije prioritet je vlade da bi se omogućilo konkurentno,
transparentno i potrošački orijentisano tržište. Takođe, radiće se na integraciji na regionalnom
tržištu koja omogućava optimizaciju sistema Kosovo-Albanija, kao prvi korak ka integraciji
Kosova na regionalnom tržištu električne energije i pristupu Kosova mrežama za snabdevanje
gasom.
o Smanjenje potrošnje energije kroz mere efikasnosti - Vlada će nastaviti da podržava
ulaganja u energetsku efikasnost kao suštinsku komponentu planiranja i strateške orijentacije
za ekonomski razvoj Kosova i u primeni mreža centralnog grejanja u gradovima Kosova;
kompletiranje pravnog okvira i tri politike energetske efikasnosti; i povećanje podsticaja u
privatnom sektoru i domaćinstvima.
o Korišćenje rudničkih sirovina - važno je uspostaviti strateški pristup razvoju rudarstva koji
je zasnovan na tržišnim mehanizmima i partnerstvima. Radiće se na novom rudniku lignita
kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje lignita postojećim kapacitetima. Biće završene
14
neophodne analize za završetak studije izvodlјivosti, uklјučujući procenu imovine i
odgovornosti/obaveza Trepče i drugih rudnika na Kosovu, kao i valorizaciju rezervi minerala
putem lokalne i međunarodne ekspertize. Dalјi rast poslovne/industrijske proizvodnje Trepče
biće izvršen na osnovu najopravdanije ekonomske, tehnološke, socijalne i ekološke alternative.
Ravnomeran regionalni razvoj
o Radićemo na konceptu ravnomernog regionalnog razvoja, fokusirajući se na izgradnju
kapaciteta opština koje imaju ekonomski potencijal da obezbede ekonomsku i socijalnu
konvergenciju. Neophodno je preduzeti mere za povećanje konkurencije između razvojnih
regiona/različitih područja Kosova, kako bi se postigao viši nivo produktivnosti, zaposlenosti,
blagostanja i ravnopravnosti. Glavni prioriteti biće usredsređeni na razvijanje instrumenata za
podsticanje veće konkurencije između regiona i rešavanje regionalne nejednakosti u pogledu
socio-ekonomskog razvoja.
Podrška industriji i poslovanju
o Polјoprivreda i ruralni razvoj - politike Vlade u sektoru polјoprivrede i ruralnog razvoja
fokusiraće se na podršku polјoprivrednom sektoru, počev od proizvodnje, primarnih
proizvoda, skladištenja, prerade i trgovanja kao finalnih proizvoda. Orijentacija vlade biće da
se politike polјoprivrednog razvoja usklade sa Zajedničkom polјoprivrednom politikom EU-a.
Vlada će polјoprivrednicima i agrobiznisima pružiti mogućnosti za ulaganje kroz šeme
grantova i subvencija kroz povećanje fonda za subvencije i grantove za useve sa izvoznim
potencijalom. Preduzeće se mere kako bi polјoprivredno osiguranje što pre postalo operativno
kako bi se izbegli neočekivani gubici polјoprivrednika. Očuvanje polјoprivrednog zemlјišta
pratiće rigorozna primena zakonske infrastrukture i podsticajne mere za proizvođače, tako da
vide interes za očuvanje obradivog zemlјišta.
o Polјoprivredna infrastruktura - intenzivno će se investirati u sisteme za navodnjavanje
polјoprivrednog zemlјišta. Koristeći podatke o registraciji polјoprivrednog zemlјišta, biće
moguće tačno planirati raspored mreže za navodnjavanje i koristiti ga na najefikasniji način. S
tim u vezi, radiće se na funkcionisanju (sanaciji) postojećih kanala za navodnjavanje i
proširenju dva glavna sistema za navodnjavanje: Ibar-Lepenac da pokrije sistem
navodnjavanja polјa na Kosovskoj ravnici i Radonića da pokrije sistem navodnjavanja polјa u
Dukađinskoj ravnici.
o Bezbednost hrane - funkcionalni sistem bezbednosti hrane i zaštite potrošača u skladu sa
standardima EU-a biće ojačan sa visokim prioritetom. U tu svrhu biće sprovedene
odgovarajuće mere zasnovane na konceptu „Od farme do stola“, obezbeđujući efikasan i
bezbedan rad lanca proizvodnje i marketinga.
o Industrijske politike i razvoj privatnog sektora - Vlada će olakšati poslovanje i ojačati
privatni sektor kao generator zapošlјavanja; Podržaće unapređenje industrijske politike uopšte
i obezbeđivanje kvalitetne infrastrukture, podizanje proizvodnih standarda, kao i jačanje prava
industrijske svojine.
o Razvoj turizma - Prioritet će imati projekti za unapređenje infrastrukture (putna
infrastruktura, uređenje rečnih korita i turističkih staza) koji omogućavaju razvoj turizma i
15
revalorizaciju turističkog potencijala kroz javno-privatno partnerstvo, zasnovano na
međunarodnim standardima.
o Podsticanje, promocija i podrška stranih investicija - rešiće se uklanjanjem prepreka
stranim ulaganjima; kroz pobolјšanje pravnog okvira; razvijaće se kapaciteti za promociju i
podršku strateškim i stranim investitorima, posebno onima koji imaju izvoznu orijentaciju.
Izradiće se poseban paket za promociju ulaganja iz dijaspore.
o Trgovinske politike - u okviru ovih politika, prioriteti su posvećenost sprovođenju obaveza u
okviru regionalne saradnje, pobolјšanje zakonodavstva, pobolјšanje kvaliteta proizvoda,
zaštita potrošača i intelektualne svojine, kao i relevantne oblasti koje rezultiraju povećanom
proizvodnjom, pobolјšanje trgovinskog bilansa, inovacija i ekonomskog razvoja uopšte.
Prioritet će takođe biti dat razvoju procedura za članstvo u regionalnim i međunarodnim
organizacijama, pregovaranju o trgovinskim sporazumima sa zemlјama u regionu i drugim
zemlјama.
Istraživanje, razvoj i inovacije
o Vlada Kosova ima za cilј pobolјšanje okruženja za istraživanje i inovacije, kao i naučne
inovacije u smislu ekonomskog razvoja zemlјe, predstavljaju jedan od naših prioriteta u ovoj
oblasti. Cilј nam je da to učinimo obezbeđivanjem održivog finansiranja istraživačkih
aktivnosti kroz uspostavlјanje Fonda za nauku, zatim uspostavlјanjem Nacionalnog saveta za
nauku i Saveta za inovacije i izradom Nacionalnog programa za nauku. Takođe, imamo za cilј
da integrišemo Kosovo u Evropski istraživački prostor (European Research Area-REA) i
dobijemo pridruženi status u Horizon Europe i članstvo u European Innovation Scoreboard;
stvaranje posebnog fonda za sufinansiranje istraživačkih projekata i pripremu projekata
međunarodne naučne saradnje.
Tržište rada i zapošlјavanje
o Vlada ima za cilј da se bavi efektima na tržištima rada i zapošljavanja, izazvanim pandemijom
COVID-19, kroz osmišljavanje šeme povratka na radna mesta za one koji su ostali bez posla.
Takođe, podržaće se kreditiranje za preduzeća i domaćinstva, kao i podrška preduzećima koja
ulažu u obuku i izgradnju kapaciteta zaposlenih.
o Takođe, Vlada će se fokusirati na pobolјšanje prava radnika i garantovanje minimalnih
standarda za bezbednost i zdravlјe na radu; kontinuirano usavršavanje u stručnim školama za
zanimanja koja se traže na tržištu rada; promocija prakse u privatnom sektoru kao oblik
profesionalne i praktične obuke pripravnika, kao i subvencionisanje plata za praksu; podrška
grantovima za start-up preduzeća za mlade preduzetnike; modernizacija infrastrukture centara
za stručno osposoblјavanje.
1.2.6. Životna sredina
Kosovu je potrebna sanacija i pobolјšanje stanja životne sredine. Vlada će usredsrediti svoje
politike na unapređenje očuvanja i zaštite životne sredine, unapređenje upravlјanja vodama i
pobolјšanje infrastrukture i razvoj politika za unapređenje prostornog planiranja, pobolјšanje
16
upravlјanja otpadom i vodama, održivo korišćenje prirodnih resursa, zaštite biodiverziteta i
prirodnih pejzaža.
o Unapređenje očuvanja i zaštite životne sredine da bi ovo osiguralo Vlada Kosova će izvršiti
revidiranje i primenu politika za pobolјšanje kvaliteta vazduha; očuvanje biodiverziteta; zaštitu
i održivi razvoj životne sredine. Sve ove politike treba tretirati horizontalno u drugim sektorima
kako bi se obezbedila zelena tranzicija, u skladu sa zelenim sporazumom Evropske unije (green
deal).
o Unapređenje upravlјanja vodama i izgradnja infrastrukture - rešiće se glavni izazovi u
upravlјanju vodama, uklјučujući državni pristup u pogledu akumulacije vode, novih
hidrosistema i zaštitne infrastrukture duž reka. Pitka voda biće prioritet, a cilј će biti
uklјučivanje celokupnog stanovništva u snabdevanje pijaćom vodom. Što se tiče otpadnih
voda, u nekim opštinama u zemlјi će se graditi postrojenja, a akumulaciona jezera koja se
koriste za pijaću vodu će biti zaštićena. Proširiće se sistemi za navodnjavanje polјoprivrednog
zemlјišta, kroz proširenje dva glavna sistema, Ibar-Lepenac i Radonići, kao i prokektovanje i
izgradnja novih sistema za navodnjavanje koji koriste veliki deo reka.
o Zaštita i valorizacija šumskih resursa - u ekološke, proizvodne i druge svrhe, prioritet će biti
dat zaštiti od propadanja šumskih resursa i pošumlјavanju novih površina; intervenisaće se
programima pošumlјavanja novih površina, kao hitna potreba. Biće revidirano postojeće
zakonodavstvo koje će omogućiti racionalno korišćenje šuma, uz kontinuirano pošumlјavanje
novih površina.
o Razvoj politika za unapređenje prostornog planiranja - u pogledu razvoja i unapređenja
prostornog planiranja, Vlada planira izradu prostornog plana Kosova i Zonske karte Kosova;
pregled Prostornog plana nacionalnog parka „Šari“; Prostornog plana Nacionalnog parka
„Proklete planine“; kao i funkcionisanje i unapređenje sistema SPAK za potrebe MŽSPP-a.
1.2.7. Zdravstvo
Fokus Vlade biće na borbi protiv pandemije i upravlјanju njom. To će se uraditi vakcinacijom
stanovništva i stavlјanjem pandemije pod kontrolu. Cilј nam je da vakcinišemo 70% stanovništva
prema Državnom planu za vakcinaciju protiv COVID-19; povećaćemo bolničke i lјudske
kapacitete; uspostavićemo i upravlјati sistemom elektronskog nadzora COVID-19, kao i
obezbedićemo i pružićemo usluge mentalnog zdravlјa onima koji su pogođeni COVID-om. Pored
toga, reforme i prioriteti Vlade fokusiraće se na:
o Reorganizaciju zdravstvenog sektora i očuvanje zdravlјa stanovništva - kroz pobolјšanje
kvaliteta zdravstvenih usluga, sa fokusom na ranjive grupe u društvu; izmena zakonskog
okvira; funkcionisanje palijativnog zbrinjavanja, kao i jačanje inspekcijskih i nadzornih
kapaciteta; proširenje i funkcionisanje jedinstvenog i integrisanog zdravstvenog
informacionog sistema; povećanje LjR-a u zdravstvu i pobolјšanje medicinske infrastrukture i
opreme, kao i razvijanje zdravstvenih politika zasnovanim na evidencijama; unapređenje
koncepta porodične medicine, umrežavanje kosovskih lekara u dijaspori i povezivanje sa
organizacijama i komorama zdravstvenih radnika; jačanje kapaciteta za borbu protiv zaraznih,
nezaraznih bolesti i retkih bolesti; regionalna i međunarodna saradnja kao i izrada i
17
sprovođenje Plana koji će se baviti preporukama ECDC-a na osnovu procene za razvoj
kapaciteta, zdravstveno upravljanje, nadzor, spremnost i reagovanje u oblasti zaraznih bolesti
na Kosovu.
o Obezbeđivanje održivog finansiranja zdravstva - ovaj prioritet ima za cilј reformu
finansiranja zdravstvenog sektora kroz funkcionalizaciju Fonda zdravstvenog osiguranja kroz
šemu zdravstvenog osiguranja kroz izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i kao
i početkom naplate premija.
1.2.8. Mladi, kultura i sport
Kao deo svojih srednjoročnih politika, Vlada će nastaviti da podržava razvoj i promociju kulture,
omladine i sporta. Prioriteti za ovaj srednjoročni period su:
o Na polјu mladih, pravni okvir će biti upotpunjen u skladu sa politikama Evropske unije; izrada
i sprovođenje Strategije i Akcionog plana za mlade; povećanje aktivnog uklјučivanje mladih
na tržište rada kroz neformalno obrazovanje, aktivne politike, pružanje usluga zapošlјavanja i
olakšavanje pristupa finansijama za preduzetništvo, kao i donošenje javnih odluka na
centralnom i lokalnom nivou, kroz jačanje omladinskih akcionih saveta i funkcionisanje
Centralnog saveta; promocija volonterskog rada; pristup informacijama o pravima, slobodama
i mogućnostima mladih na Kosovu i dijaspori; stvaranje mogućnosti koje jačaju saradnju
mladih na Kosovu sa mladima iz dijaspore; povećanje broja programa posvećenih mladima u
marginalizovanim grupama sa fokusom na mlade žene, manjinske zajednice i osobe sa
invaliditetom.
o Na polјu kulture napravićemo efikasno upravlјanje kulturnim nasleđem kroz reviziju pravnog
okvira (primarnog i sekundarnog) za zaštitu i upravlјanje kulturnim nasleđem u skladu sa
evropskim konvencijama i međunarodnim povelјama; funkcionalizacija mehanizama
upravlјanja i sistematskog praćenja stanja spomenika kulturne baštine; regulisanje statusa
trajne zaštite svih kategorija kulturnog nasleđa kao i pobolјšanje fizičkog stanja spomenika
ugrožene kulturne baštine i njihovo funkcionisanje; promovisanje duhovnog nasleđa; jačanje
kapaciteta u oblasti kulture i umetnosti, kao i podizanje svesti u oblasti kulturnog i prirodnog
nasleđa.
o Što se tiče sporta, preduzećemo konsolidaciju nacionalnih politika za sport i dopunu zakonskog
sportskog okvira u skladu sa standardima međuvladinih organizacija i svetskih sportskih
organizacija; primena principa dobrog upravlјanja, kao i izgradnja lјudskih kapaciteta i osoblјe
sa profesionalnim znanjem; razvoj sportske medicine; jačanje fizičkog vaspitanja kao
sastavnog dela obrazovnog sistema kroz školski sport i univerzitetski sport (u koordinaciji sa
MONT-om); aktivno uklјučivanje zajednice u rekreativne i zdravstvene sportske aktivnosti;
razvoj elitnog sporta i povećanje vrhovnih sportskih rezultata na međunarodnoj areni;
poboljšanje javne fizičke sportske infrastrukture kao i saradnja sa lokalnim nivoom za
fleksibilno korišćenje postojećih sportskih i ostalih javnih prostorija i jačanje dijaloga o
komercijalizaciji oblasti sporta.
18
1.2.9. Obrazovanje i nauka
Vlada će se u naredne tri godine, pored mera predviđenih za rešavanje efekata izazvanih
pandemijom COVID-19, usredsrediti na povećanje kvaliteta obrazovanja na svim nivoima, kao i
na povezivanje veština stečenih u obrazovnom sistemu sa potrebama tržišta rada. Veći značaj će
biti posvećen nauci kroz jačanje relevantnih mehanizama i okvira politika. Prioriteti Vlade za
obrazovanje u naredne tri godine fokusiraće se na sledeće:
o Edukacija u ranom detinjstvu - povećanje uključivanja dece u predškolsko obrazovanje od 0-
5 godina kroz širenje mreže ustanova u predosnovnom i predškolskom obrazovanju
izgradnjom novih vrtića i prilagođavanjem postojećih prostorija potrebama ovog nivoa
obrazovanja, obezbeđujući preferencijalne uslove plaćanje ili oslobađanje za porodice u
potrebi; i preispitivanje standarda obrazovanja u ranom detinjstvu.
o Bolјe upravlјanje i kvalitet nastave u osnovnom i srednjem obrazovanju – namerava se postići
kroz: izgradnju efikasnog sistema za upravlјanje školama, osiguranje kvaliteta u institucijama
preduniverzitetskog obrazovanja, povećanjem kapaciteta Inspektorata obrazovanja i
spoljašnjih procena, kao i jačanje uloga koordinatora za kvalitet; pregled uloga podređenih
agencija MONTI-a i restrukturiranje ministarstva; unapređenje politika i zakonodavstva u
oblasti obrazovanja; stvaranje sigurnog i deci prilagođenog okruženja u školama pobolјšanjem
higijensko-sanitarnih uslova i izgradnjom sistema za identifikovanje i sprečavanje nasilјa i
reagovanje na nasilјe u školama; pružanje mogućnosti za profesionalni razvoj nastavnika,
uklјučujući i ono u SOO i uspostavlјanje efikasnog sistema licenciranja nastavnika; potpuna
primena nastavnog programa zasnovanog na kompetencijama; efikasan rad sa učenicima sa
posebnim potrebama; povećanje pouzdanosti nacionalnih rezultata ispitivanja i njihovo
korišćenje za kreiranje politika; povećanje saradnje sa Ministarstvom obrazovanja Republike
Albanije i podređenim institucijama u pogledu usaglašavanja programa preduniverzitetskog
obrazovanja i razmene iskustava i obrazovnih materijala; veće učešće odraslih u učenju tokom
celog života; pregled metodologije i formule finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja,
kao i donošenje odluka u obrazovanju zasnovanom na podacima kroz unapređenje SUIO-a;
digitalizacija podataka, procesa i usluga u funkciji podizanja kvaliteta obrazovanja,
transparentnosti i odgovornosti.
o Usklađivanje stručnog obrazovanja i osposobljavanja sa zahtevima tržišta rada kroz
međusobnu povezanost kurikuluma sa tržištem rada; funkcionalizacija i izgradnja kapaciteta
SSOOOO-a; finalizacija jezgra kurikuluma za SOO i pružanje obuke za nastavno osoblјe za
njegovu primenu; revidiranje kurikuluma za SOO i razvoj programa nivoa OKK/EQF 5; razvoj
profesionalnih standarda, kao i jednogodišnji master program za nastavnike SOO-a; adekvatni
uslovi za razvoj praktičnog rada obezbeđivanjem učenja na poslu, opremanjem škola
radionicama i potrebnim alatima za praktičan rad; razvoj i implementacija modela orijentacije
i savetovanja u karijeri u SOO, kao i izvođenje studija praćenja (tracer studies) na nacionalnom
i školskom nivou.
o Kvalitet i bolјe upravlјanje u visokom obrazovanju - ovo se namerava postići pobolјšanjem
kvaliteta visokog obrazovanja kroz prilagođavanje programa zahtevima tržišta rada i
profilisanjem javnih institucija visokog obrazovanja; angažovanje akademskog osoblјa iz
19
dijaspore; omogućavanje pristupa savremenoj literaturi; pobolјšanje akademske infrastrukture
i primena najviših standarda osiguranja kvaliteta prema ESG-u; revidiranje sistema
finansiranja javnih institucija; povećanje integritet i transparentnost primenom kontrole anti-
plagijarizma i objavljivanjem podataka i dokumenata IVO-a; pobolјšanje uslova za studente;
profesionalna praksa u javnim i privatnim institucijama; stipendije za studente i oslobađanje
studenata od plaćanja naknada u javnom sektoru.
1.2.10. Socijalna zaštita
Vlada smatra da će država opšteg društvenog blagostanja i među-društvene solidarnosti, izgrađena
na principima socijalnog dijaloga između glavnih učesnika i na osnovu slobodnog tržišta, biti
osnovni princip izgradnje i sprovođenja socijalnih politika Vlade.
Kroz revidiranje postojećeg zakonskog okvira, restrukturiranjem postojećih šema i uvođenjem
novih, Vlada ima za cilј borbu protiv siromaštva i pobolјšanje socijalne zaštite. To će se takođe
uraditi, pobolјšanjem podataka o socijalnim šemama, s cilјem stvaranja integrisanog
informacionog sistema, socijalnog registra i digitalizacije podataka o socijalnim i penzijskim
šemama.
Pandemija COVID-19 je istakla značaj zdravlјa posebno i uticaj koji može imati na socio-
ekonomski razvoj. Zbog toga je neophodno nastaviti ulagati u zdravstvo, kako bi se osigurale
efikasne politike socijalne zaštite, smanjenje siromaštva i različitih oblika diskriminacije u
prihodima.
20
DRUGI DEO
2. MAKROEKONOMSKI OKVIR Srednjoročni okvir rashoda 2022.-2024. izrađen je na makro-ekonomskom scenariju koji predviđa oporavak ekonomskog rasta u zemlјi od krize stvorene pandemijom COVID-19 2021. godine, da bi bio praćen trendom normalizacije ka istorijskim nivoima u dve godine ostalih okvira.
Ekonomski rast se oslanja na kombinaciju rasta domaće i spolјne tražnje. Međutim, postoje mnoge neizvesnosti i rizici od pada u srednjem roku, koji su uglavnom povezani sa trajanjem i veličinom trenutne pandemijske situacije, dinamikom vakcinacije na Kosovu i drugim zemlјama i merama ili politikama preduzetim od strane relevantnih vlasti za borbu protiv ove situacije i dinamike
Vlada Republike Kosovo je kontinuirano orijentisana ka makro - fiskalnoj stabilnosti, i u srednjem roku se očekuje da će se nivo deficita vratiti u okvir fiskalnih pravila. Međutim, vredi napomenuti da je kriza izazvana COVID-19 učinila neophodnom privremenu promenu fiskalnih pravila kako bi se prevazišla ova kriza. Prema Odluci Vlade, br. 03/02, od 05.06.2020, odobren je zahtev za privremeno prekoračenje ograničenja budžetskog deficita do 6,5% BDP-a i smanjenje korisnog ograničenja bilansa banaka na 3% BDP-a, zbog pogoršanja makro-fiskalnih parametara iz globalne pandemijske situacije COVID-19.
U tom kontekstu, vladini srednjoročni fiskalni cilјevi imaju za cilј rešavanje krize koju je stvorila pandemija COVID-19 i oporavak ekonomije nakon pandemije.
2.1.MAKROEKONOMSKI OKVIR
2.1.1. Spolјno ekonomsko okruženje
Prošlo je više od godinu dana od početka ekonomske krize izazvane pandemijom COVID-19.
Budući da je ova globalna kriza, za razliku od globalne finansijske krize iz 2008. godine, imala i
nastavlјa da ima značajan uticaj na našu ekonomiju, spolјno ekonomsko okruženje tokom ovog
perioda zaslužuje detalјniju pažnju i analizu, jer postoji nekoliko kanala kroz koje se efekti kriza
mogu preneti iz inostranstva u našu zemlјu, kao što su: trgovina, doznake, strane direktne
investicije i na kraju finansijski sektor.
Neizvesnost i neisigurnost i dalјe su deo globalne ekonomije, ali kako se kraj prebacio na drugi
nivo - dok je do sada postojala neizvesnost koliko dugo mogu trajati zatvaranja i u kojoj meri će
ekonomska kriza uticati, sada je sve više neizvesnosti o oporavku: odnosno, koliko brzo i na kom
nivou je oporavak moguć.
Međutim, najnoviji globalni signali su pozitivni. Ovi pozitivni signali dolaze kao rezultat
otkrivanja vakcine i vakcinacije, kao i efekta nekih fiskalnih paketa (posebno iz SAD-a). To znači
da će oporavak biti brži nego što se prvobitno očekivalo. Da bismo bolјe ilustrovali očekivanja o
oporavku, vredi pomenuti stvarne cifre globalnog rasta od početka pandemije do danas. U aprilu
2020. (uvek prema publikacijama WEO) očekivalo se da će globalni rast tokom 2021. dostići 5,8
21
procenata.1Od objavlјivanja u oktobru 2020. ova brojka je pala na 5,2 procenta. Do sada, prema
publikaciji iz aprila 2021. godine, nakon gore pomenutih pozitivnih signala, ova cifra iznosi 6,0
procenata - najviše od svih publikacija. Srednjoročno (2022.-2024.) - očekuje se da će prosečni
globalni rast iznositi u proseku 3,8 procenata.
Ekonomski rast tokom ovog perioda u EU biće u proseku 2,7 procenta. Dok se očekuje da će grupa
evropskih zemalјa u razvoju imati prosečan ekonomski rast od 3,2 procenta tokom istog perioda.
Kao što je ranije pomenuto - ekonomska kriza izazvana COVID-19 takođe je uticala na
potencijalni pad BDP-a, a sada MMF preporučuje sveobuhvatnije ekonomske politike, čiji je cilј
održivi razvoj bez degradacije životne sredine kako bi se oporavio i povećao potencijalni BDP.
Ilustracija 1. Ekonomski rast u drugim zemlјama (BDP)
U pogledu inflacije, na osnovu projekcija objavlјenih u WEO iz aprila 2021, u razvijenim
ekonomijama očekuje se da će ona iznositi 1,6 procenata tokom 2021, a u proseku 1,8 procenata
u srednjoročnom periodu. S druge strane, u ekonomijama u razvoju očekuje se da će inflacija sa
4,9 procenata 2021, pasti u proseku na 4,1 u srednjoročnom periodu. Dok se u Evropskoj uniji,
tokom 2021, i tokom srednjoročnog perioda, očekuje prosečna inflacija od 1,6 procenata.
Cene su generalno imale trend smanjenja tokom 2020. Indeks cena svih roba („commodities“) pao
je za 6,2 procenta (v-m-v) tokom 2020. Cena nafte je naglo pala, za 29,4 procenta (v-m-v) tokom
2020. Dok su cene hrane i pića porasle za 3,7 odsto (v-m-v) tokom 2020. Konačno, u pogledu
nikla2, njegova cena tokom 2020, porasla je za 2,3 procenta u odnosu na 20193.
U pogledu srednjoročno predviđenih cena –u ovom trendu rasta očekuje se rast cena energije i osnovnih metala; dok se očekuje da će (izuzimajući energiju) padati cene robe (hrana, piće itd.).
1Objava svetske ekonomske perspektive- april 2021;dostupnona https://www.imf.org/en/Publications/WEO/Issues/2021/03/23/world-economic-outlook-april-2021 2 Više od 35% Kosovskog izvoza spada u ekonomsku kategoriju „osnovni metali i njihovi proizvodi“ – kategoriji kojom dominira izvoz nikla. 3 Baza podataka o robama MMF-a pronađeno ej na: : https://www.imf.org/en/Research/commodity-prices
-8
-6
-4
-2
0
2
4
6
8
2020 2021 2022 2023 2024
Svetska ekonomija Evropska Unija Eurozona Razvijene ekonomije Evropske ekonomije u razvoju
22
Tabela 1. Cene na međunarodnim tržištima4
Prognoza indeksa cena robe (2010 = 100) - realno (USD)
2020 2021 2022 2023 2024 Energija 51.6 55.6 61.2 62.7 64.2 Osnovna dobra bez energije 83.4 83.5 83.3 83.1 82.9 Hrana 90.9 90.7 90.6 90.3 90.1 Prosti metali 79.2 80.3 80.5 80.7 80.9
Kao što je gore pomenuto, neki kanali putem kojih se efekti krize mogu preneti iz inostranstva u
našu zemlјu su: trgovina, doznake, strane direktne investicije i na kraju finansijski sektor.
Za sada nema signala da je globalni finansijski sektor pretrpeo bilo kakve šokove koji se mogu
preneti na našu zemlјu. Takođe, naš finansijski sektor ostaje solidan i nakon pandemijske godine.
Što se tiče ostalih kanala - gore pomenuti pozitivni signali utiču na potencijalne negativne efekte,
koji mogu proći tim kanalima u našoj zemlјi da bi bili ublaženi. Međutim, treba napomenuti da se
često dešava da se negativni ili pozitivni efekti kanala doznaka prenose na sledeću godinu
ekonomske krize (2021 u našem slučaju), iako su se tokom 2020. doznake prema Kosovu
povećale.
Trgovina, s obzirom na početak vakcinacije širom sveta, malo je verovatno da će se pogoršati, jer
se prekid snabdevanja koji se dogodio tokom godine koja je ostala iza nas (2020), verovatno neće
ponoviti, jer nisu predviđena dalјa zatvaranja).
Konačno, u pogledu stranih investicija - poznato je da je investiciju kao makro-ekonomsku
promenlјivu najteže predvideti - jer često zavisi od drugih pokazatelјa, koje je teško kvantifikovati
(kao što su: raspoloženje na tržištu, diskrecija investitora itd.). Shodno tome, ovaj kanal može imati
nesigurnosti tokom 2021. godine, a možda i srednjoročno.
2.1.2. Nedavna ekonomska dešavanja na Kosovu
Prema preliminarnim kvartalnim podacima Kosovske agencije za statistiku (KAS), realni BDP
tokom 2020 godine, opao je za 3,94% u poređenju sa prethodnom godinom.
Prema preliminarnim podacima za 2020, procenjuje se da je potrošnja pozitivno doprinela
ekonomskoj aktivnosti od 6,7 p. p., beležeći realni rast od 6,5% u odnosu na prošlu godinu, ovo
povećanje dolazi kao rezultat povećane privatne potrošnje za 7,2% a javnost sa 2,3%. Brže
ubrzanje privatne potrošnje odražava rast primarnih prihoda (2,3% g-n-g) i sekundarnih prihoda
(13,5% g-n-g), sa posebnim naglaskom na povećanju doznaka koje su zabeležili porast od 15,4%
(g-n-g) u odnosu na prethodnu godinu. Povlačenje 10 procenta vrednosti štednje iz Penzionog
fonda, kao deo zakona o ekonomskom oporavku, procenjuje se da je doprinelo rastu privatne
potrošnje. S druge strane, povećanje javne potrošnje pripisuje se državnoj potrošnji u okviru
4 Publikacija Svetske Banke – Pregled robnih tržišta(оktobar 2020); pronađena u :
https://openknowledge.worldbank.org/bitstream/handle/10986/34621/CMO-October-2020.pdf
23
fiskalnog paketa hitnih slučajeva i zakona o ekonomskom oporavku. Investicije tokom 2020,
smanjene su za 18,8% (g-n-g), imajući negativan doprinos od 5,7 p. p. Ovaj pad se uglavnom
zasniva na nesigurnostima stvorenim zbog neizvesnosti i restriktivnih mera izazvanih situacijom
stvorenom pandemijom COVID-19, ali i zbog političke situacije u zemlјi. Ovi faktori su igrali
klјučnu ulogu u smanjenju ukupnih investicija, posebno privatnih.
Neto izvoz tokom 2020-te zabeležio je godišnji porast od 17,6%, dok je u ekonomskoj aktivnosti
imao negativan doprinos od 4,7 p.p.
Inflacija merena godišnjim promenama indeksa potrošačkih cena, porasla je u proseku za 0,2% u
2020 godini, beležeći drastičan pad sa pozitivne stope od 1,5% u januaru na negativnu prosečnu
stopu od -0,13% u poslednjem kvartalu godine. Glavni pozitivni doprinos tokom ove godine imale
su kategorije „Zdravlјe“, „Komunikacija“ i „Hrana i bezalkoholna pića“, dok je kategorija
„Transport“ (posebno transportne usluge) imala značajan negativan doprinos inflaciji koja je u
skladu sa kretanjima cena nafte na međunarodnim tržištima tokom ovog perioda i padom
ekonomske aktivnosti.
Ilustracija 2. Bilans tekućeg računa
Bilans tekućeg računa tokom 2020
godine, procenjuje se na -7,1% BDP-a5,
dok je trgovinski deficit roba i usluga
oko 32,0% BDP-a. Oba ova pokazatelјa
predstavlјaju pogoršanje u odnosu na
prošlu godinu. Izvoz roba i usluga
zabeležio je godišnji pad od 29,5%. U
poređenju sa prethodnom godinom,
izvoz robe bio je veći za 21,4%, dok je
izvoz usluga opao za 41,4%, pri čemu je
najveći pad zabeležen u kategoriji
putovanja (52,5%). Izvoz roba u zemlјe
CEFTA čini 44,4%, dok izvoz u države članice EU čini oko 37,6% ukupnog izvoza. Dok je od
izvoza u zemlјe koje nisu EU i CEFTA, najveći udeo imao Švajcarska sa 8,2% i SAD sa 5,0%.
Diversifikacija izvoza6je dobar način da se osigura održivost izvoza, čime se doprinosi pobolјšanju
trgovinskog bilansa zemlјe. Struktura izvoza na Kosovu trenutno je još uvek usredsređena na izvoz
osnovnih metala, koji čine 36,6% ukupnog izvoza robe. Međutim, kao što se može videti na
Grafikonu 3, koncentracija izvozne strukture vremenom se postepeno smanjuje. Važni sektori sa
stalnim rastom tokom poslednje dve godine su sektor plastike i gume, kao i sektor pripremlјene
hrane, koji čine oko 12,0%, odnosno 9,2%.
5 Preliminarne vrednosti BDP-a za 2020 godinu, zasnovane na kvartalnim podacima KAS-a. 6 Da bi se predstavila diversifikacija izvoza upotrebljen je indeks, Herfindal Hirschman prema četiri različite dimenzije za izvoz robe i izvoz usluga.
-9.0%
-8.0%
-7.0%
-6.0%
-5.0%
-4.0%
-3.0%
-2.0%
-1.0%
0.0%
-4,000.0
-3,000.0
-2,000.0
-1,000.0
0.0
1,000.0
2,000.0
3,000.0
2015 2016 2017 2018 2019 2020Roba UslugePrimarni Prihodi Sekundarni PrihodiBTR kao % BDP(desni os)
24
Ilustracija 3. Diversifikacija izvoza
Uvoz roba i usluga zabeležio je godišnji pad od 6,9%, pri čemu je uvoz robe opao za 3,8%, a uvoz
usluga za 19,9%. Uvoz roba iz zemalјa EU čini oko 46,7% ukupnog uvoza, pri čemu 27,8%
dominira Nemačka, a sledi Italija sa 12,1%. Uvoz iz zemalјa članica CEFTA čini oko 18,7%
ukupnog uvoza, uvoz iz Turske 12,4% i uvoz iz Kine 9,8%. Bilans robe tokom 2020 godine,
zabeležio je godišnji pad od 9,4%, dok je bilans usluga tokom 2020 godine, opao za 57,7%. Uprkos
značajnom padu tokom 2020 godine, turističke usluge i dalјe dominiraju sa udelom od oko 63,2%
od ukupno izvezenih usluga i oko 34,2% od ukupnog uvoza usluga
Bilans primarnog dohotka zabeležio je jedan godišnji porast od 2,3%, uglavnom vođen
kategorijom naknada za zaposlene (doprinos od 3,3 p. p. i rast od 2,0%). Bilans sekundarnih
prihoda imao je godišnji porast od 13,5%. Važnu ulogu u ovom povećanju imale su neto doznake
koje su porasle za 15,4% i imale pozitivan doprinos od 9,4 pp.
Ilustracija 4. Tržište rada
Najnoviji podaci o tržištu rada
pokazuju da je stopa zaposlenosti
tokom januara-septembra 2020
godine, iznosila 27,8%. Stopa
zaposlenosti posebno se pogoršala u
drugom tromesečju, kada je
zabeležila vrednost od 24,1%,
beležeći pogoršanje od 2,1 pp u
odnosu na isti period 2019. Stopa
učešća radne snage u ovom periodu
(januar-septembar 2020) je
obeležila smanjenje na 37,3% sa 40,2% u istom periodu 2019. Kao rezultat, stopa nezaposlenosti
za ovaj period iznosi 25,5%, održavajući nivo gotovo isti kao u istom periodu prošle godine.
Zaposlenost po obrazovnom nivou u periodu januar-septembar 2020, se promenila. Zaposlenost
neškolovanih, onih sa osnovnim i srednjim stručnim obrazovanjem je opala, dok je zaposlenost sa
0.000
0.050
0.100
0.150
0.200
0.250
0.300
0.350
0.400
0.450
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
Državama Poglavljima Sekcijama KSMT
34.0%
36.0%
38.0%
40.0%
42.0%
44.0%
22.0%
24.0%
26.0%
28.0%
30.0%
32.0%
2016 2017 2018 2019 2020Stopa zaposlenostiStopa nezaposlenostiStopa učešċa u radnoj snazi (desni os)
25
srednjom školom i tercijarnim obrazovanjem porasla u odnosu na isti period prošle godine.
Struktura zaposlenosti po delatnostima ostaje gotovo ista kao i prethodnih godina, gde zaposlenost
prednjači u trgovini, građevinarstvu, prerađivačkoj i obrazovnoj delatnosti.
Ilustracija 5. Krediti, depoziti i nekvalitetni krediti
Bankarski sektor nastavlјa da
povećava kreditiranje. Na kraju 2020.
godine stanje zajmova dostiglo je
vrednost od oko 3,246 milijardi evra,
što je porast od 7,1% u odnosu na
prethodnu godinu. Krediti
preduzećima porasli su za 7,2%, dok
su krediti stanovništvu porasli za
7,1%. Na kraju 2020. godine ukupni
depoziti dostigli su vrednost od oko
4,359 milijardi evra, beležeći tako
godišnji porast od 11,5%, od čega su
se depoziti preduzeća povećali za 10,9% (BDP), dok su se depoziti domaćinstava povećali godišnje
za 12,9%. Takođe, nivo loših zajmova se pogoršao i dostigao je 2,7% na kraju 2020. godine sa
2,0% na kraju 2019. Prosečna kamatna stopa na zajmove tokom 2020. godine bila je 6,0%, oko
0,4 pp niža u odnosu na prošlu godinu. Dok, srednja norma interesa na depozite bila je 1.5%,
zabeležavajući pad od 0.1 p.p.
7 Nije dato poređenje za 2020 godinu, jer su tromesečni podaci za ovu godinu preliminarni do objavljivanja godišnjih podataka od strane KAS-a, (septembar 2021).
Uokvireni deo teksta 1. Poređenje početnih makro-ekonomskih prognoza u prethodnim SOR-ima sa trenutnim
Grafikon 1 predstavlјa poređenje između predviđanja klјučnih makro-ekonomskih pokazatelјa
predstavlјenih u prethodnim SOR-ovima i njihovog trenutnog učinka tokom perioda 2014-
2019.7 i pomaže da se utvrdi da li u projekcijama postoji sistematski nagib (bilo gore ili dole).
Kao što je prikazano na slici 1, projektovana nominalna stopa rasta BDP-a za prve dve godine
(2014. i 2015.) viša je od trenutnih podataka zbog veće potrošnje, izvoza i većeg rasta malog
uvoza; dok se u 2016. ova razlika značajno smanjuje tamo gde je projektovani BDP bio vrlo
blizu trenutnim vrednostima. U 2017. godini prognoze BDP-a bile su konzervativnija i bile su
niže od trenutnih performansi. Dok je u 2018. godini projektovani nominalni BDP veći od
trenutnog, iako je jaz između njih sužen nego u prošlosti. Vredi napomenuti da je jaz između
ukupnih projekcija izvoza i inflacije na nivoima blizu nule tokom 2018. godine.
2019. godinu karakteriše nominalna stopa BDP-a slična prognozi i ostvarenju (sa oko 0,3
procentna poena razlike), ali sa značajnim promenama u sastavnim komponentama BDP-a.
0.0%
1.0%
2.0%
3.0%
4.0%
5.0%
6.0%
0.0
500.0
1,000.0
1,500.0
2,000.0
2,500.0
3,000.0
3,500.0
4,000.0
4,500.0
5,000.0
2016 2017 2018 2019 2020
Krediti Depoziti NPK
26
Predviđalo se da će se potrošnja i investicije povećati više nego što su zapravo porasle (sa
razmakom između realizacije i prognoze od oko 2,8 pp i 1,2 pp). Što se tiče uvoza i izvoza,
projekcije su bile znatno konzervativnija i bile su niže od trenutnih performansi (razlika od 0,5
pp, odnosno 12,1 pp). Izvoz u 2019. godini porastao je znatno iznad očekivanja i uglavnom ga
je vodio izvoz usluga. U pogledu inflacije, do nesklada između prethodnih i trenutnih prognoza
dolazi zbog nižih (od materijalizovanih) očekivanja o inflatornim pritiscima koje bi mogla imati
carina nametnuta na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, u vreme kada su ostvarene početne
prognoze za 2019. godinu.
Grafikon 1. Glavne makroekonomske promenlјive 2014-2019: Projekcije za SOR do realizacije
(tekuće)
Gore navedeni podaci predstavlјaju neka važna pitanja za proces predviđanja budžeta. S obzirom
na to da se nominalni BDP koristi kao klјučna makro-ekonomska promenlјiva koja utiče na
27
2.1.3. Makro-ekonomska perspektiva 2022-2024
Prema ranijim projekcijama Ministarstva finansija i drugih domaćih i stranih institucija, očekivalo
se da će 2021 godina, biti godina oporavka, mada praćena velikom neizvesnošću. Trenutno, zbog
vremenskog kašnjenja u objavlјivanju zvaničnih podataka, jedini dostupni podaci za 2021 godinu,
su fiskalni podaci (prihodi i rashodi), trgovina robom (na osnovu carinskih podataka), inflacija i
pokazatelјi platnog bilansa (iako su ovi poslednji samo dostupno za januar).
Kao što to takođe pokazuje Grafikon 1, uvoz robe tokom prvog kvartala 2021 godine, zabeležio je
značajan porast, kulminirajući u martu, uglavnom kao rezultat baznog efekta u 2020 godini, koji
odražava očekivanja za oporavak privredne aktivnosti tokom ove godine. Pad uvoza ogleda se u
gotovo svim kategorijama uvezene robe. Učinak izvoza robe (i količinski i vrednosno) tokom prva
tri meseca ove godine i dalјe je zadovolјavajući kao i prethodne godine, uglavnom kao rezultat
povećanog izvoza osnovne robe, raznih proizvedenih predmeta, tekstila i tekstila članaka.
Nakon rastućeg (ali sporog) učinka u januaru, dinamika budžetskih prihoda je znatno ubrzana u
naredna dva meseca, posebno u martu 2021 godine, kao rezultat baznog efekta, s obzirom da je u
martu prošle godine došlo do potpunog zatvaranja ekonomija i odlaganje plaćanja poreza od strane
PAK-a. Takođe, tokom perioda januar-mart 2021, izvršenje kapitalnih izdataka bilo je veće nego
u istom periodu prošle godine, za oko 29,5 miliona evra više.
Inflacija je tokom januara oscilirala u negativnom smislu (za oko -0,2%), da bi je u naredna dva
meseca (februar i mart) pratila pozitivna i uzlazna stopa, koja odražava oporavak ekonomske
aktivnosti i rast cena na međunarodnim tržištima.
Tabela 2. Nekoliko ekonomskih pokazatelјa
8 U Kosovskom kontekstu koristi od ispunjavanja direktnih poreskih obaveza i domaćeg PDV-a mogu se preklapati sa efektima makro ekonomskih promenljivih koje utiču na poreske prihode. 9 Ograničenja od 4,5% bankarskog bilansa kao procenat BDP-a, primenjuje se samo u ovim godinama kada su korišćena sredstva od privatizacije društvenih preduzeća.
prihode budžeta, niže trenutne vrednosti BDP-a od onih koje se obično predviđaju8 imaju
negativan uticaj na naplatu prihoda za te godine u poređenju sa prognozama, posebno za
kategorije poreza na lični dohodak i prihoda preduzeća;
Iako se jaz (jaz) između projektovane i trenutne potrošnje smanjio, on i dalјe dovodi do većih
očekivanja od prihoda prikuplјenih od domaćeg PDV-a. Uvoz je, sa izuzetkom 2015 godine,
pod cenjen, što je dovelo do nižih prognoza za prihode prikuplјene od PDV-a na granici i od
carina. Međutim, ovo se delimično nadoknađuje pozitivnim efektom koji takvo potcenjivanje
uvoza ima na projektovani BDP i posledično na projekcije za druge budžetske prihode (akcize).
Ove razlike između projekcija i trenutnih brojki ekonomskih promenlјivih mogle su doprineti
prihodima nižim od očekivanih. Međutim, budžetski bilans i bankarski bilans je i dalјe ostao u
okviru fiskalnih pravila tokom ovog perioda, gde je budžetski deficit bio manji od 2% BDP-a, a
bankarski bilans ne manji od 4,5%9BDP-a.
28
Pokazatelј, gng,% ukoliko nije drugačije naznačeno Januara '21 Februara '21 Mart '21
Uvoz robe_Količina -8,9% 5,4% 42,5%
Uvoz robe_Vrednost 6,8% 14,8% 51,7%
Izvoz robe_količina 20,0% 11,8% 68,5%
Izvoz robe_Vrednost 51,7% 38,0% 104,1%
Ukupni prihodi budžeta 1,3% 4,0% 51,5%
Prihodi_PAK -4,6% 0,4% 85,4%
Prihodi_Carina -1,0% 9,2% 36,0%
Kapitalni troškovi (razlika u milionima EUR) 0.8 14.6 14.1
HICP -0,2 0.7 1.2
Uzimajući u obzir učinak ekonomske aktivnosti u 2020 godini, i učinak gore navedenih
pokazatelјa početkom 2021 godine, prema poslednjim procenama Ministarstva Finansija, Rada i
Transfera, očekuje se da će kosovska ekonomija tokom 2021 godine, porasti za 5,0% u
realnim uslovima i nominalno 6,5%, vraćajući se na sličan nivo zabeležen pre krize
COVID19 (2019 godina). Međutim, prognoze su okružene velikim neizvesnostima. Osnovni
scenario zavisi od faktora koji se odnose na javno zdravlјe i drugih ekonomskih faktora koje je u
ovom periodu veoma teško predvideti. Prvo, dinamika pandemije, potreba za ponovnim
nametanjem restriktivnih (delimičnih) mera i razvoj ekonomske aktivnosti sektora koji imaju više
fizičkih kontakata predstavlјaju nesigurnost u projekcijama za 2021 godinu. Drugo, neizvesnosti
takođe potiču iz spolјnog sektora što može doprineti nižem turizmu ili manjim doznakama.
Međutim, nesigurnosti oko osnovne projekcije su niže nego u prethodnom krugu projekcija
(oktobar 2020), kao rezultat dinamike vakcinacije u susednim i drugim evropskim zemlјama i
očekivanja za ubrzanje vakcinacije na Kosovu u narednim mesecima.
Glavni doprinos ekonomskom rastu 2021. godine, uglavnom dolazi od ukupnog izvoza, posebno
usluga (za oko 3,9 procentnih poena); privatne investicije (za oko 2,0 procentna poena); da bi je
pratila privatna potrošnja (sa ukupnim doprinosom od oko 0,76 procentnih poena). Tokom 2021
godine, očekuje se i brža dinamika izvršenja javnih investicija, sa doprinosom od oko 1,4
procentna poena.
Dok će se u srednjem roku (2022, 2023. i 2024.) realni ekonomski rast fluktuirati oko
istorijskog nivoa od 4,2%. Važno je napomenuti da procena srednjoročni izgleda ekonomije
značajno zavisi od toga da li će oporavak 2021, biti spor i delimičan ili obrnuto.
Ukupan izvoz očekuje se da će se realno povećati za oko 18,2% 2021. godine, i dalјe ostajući
ispod nivoa zabeleženog pre pandemije (2019). Izvoz usluga tokom 2021. godine neće moći u
potpunosti nadoknaditi pad koji se dogodio 2020. godine, usled nastavka ograničenja / prepreka
za putovanje na Kosovu, ali i u susednim zemlјama, ali i zbog straha ili nesklonost lјudi da budu
izloženi virus. Očekuje se da će izvoz robe, kao i 2020. godine, nastaviti dvocifreni rast tokom
29
2021. godine (od realno 20%), uglavnom kao rezultat očekivanja od povećanog izvoza u drvnu
preradu, prehrambenu industriju i osnovne metale. Očekivanja za ekonomski oporavak u
trgovinskim partnerskim zemlјama i trend rasta cena na međunarodnim tržištima(posebno cena
nikla)doprineće rastu izvoza robe, čak i u srednjem roku (realno 8,4%)
Javna investicija tokom 2020 godine, očekuje se značajan doprinos stvarnom ekonomskom rastu,
uglavnom kao rezultat baznog efekta u 2020 godini, tokom kojeg su pad budžetskih prihoda i veća
potrošnja za ublažavanje neposrednog uticaja pandemije, značajno ograničili prostor za javne
investicije . Čak i tokom 2021 godine ovaj prostor će i dalјe biti ograničen zbog nastavka mera
preduzetih u kontekstu ekonomskog oporavka, ali i dalјe veći nego prethodne godine, dok će se u
srednjem roku (2022.-2024.) Očekivani rast javnih investicija po prosečnoj realnoj stopi od 9%.
Javna potrošnja Očekuje se da će tokom 2021 godine, doći do sličnog pozitivnog doprinosa kao
i prethodne godine, beležeći realan porast od 4,88%, uglavnom kao rezultat dodatnih izdataka za
zarade u upravlјanju negativnim posledicama pandemije preduzete radi sprečavanja i rasta dobara
i usluga u skladu sa povratkom aktivnosti javne uprave u normalu. U srednjoročnim periodu
očekuje se realni pad javne potrošnje, u proseku, za 0,4%.
Privatna potrošnja Očekuje se da će nastaviti da raste tokom 2021godine, - iako po nižoj stopi
nego 2020 godine - obeležavajući realnu stopu rasta od 0,8%, kao rezultat povećanih doznaka,
nastavlјene vladine podrške u obliku transfera i smanjenja nivoa neizvesnosti u ekonomije,
posebno krajem godine kada se očekuje ubrzana dinamika vakcinacije stanovništva. U
srednjoročnim periodu (2020.-2024.) Očekuje se porast stvarne privatne potrošnje po stopi od
2,56%.
Nakon drastičnog pada 2020 godine, povratak privatnih investicija očekuje se 2021 godine, (realan
rast od oko 10,2%) i u periodu 2022.-2024. (Prosečan realni rast od oko 8,7%), uglavnom kao
rezultat smanjenja neizvesnosti i pobolјšanja poslovnog okruženja ne samo na Kosovu već i u
drugim zemlјama.
Očekuje se da će indeks potrošačkih cena fluktuirati oko nivoa od 1,9% tokom 2021. godine,
ostajući znatno viši od nivoa zabeleženog 2020 godine, (oko 0,2%). Ova očekivanja su u skladu
sa oporavkom ekonomije i povratkom cena robe na stranim tržištima na njihov istorijski nivo. U
srednjoročnim periodu (2022. - 2024.) očekuje se da će inflacija fluktuirati u proseku oko 1,1%.
30
Ilustracija 6. BDP prema komponentama
2.2.FISKALNI OKVIR 2022-2024
2.2.1. PRIHODI I RASHODI VLADE
2.2.1.1.Prihodi i rashodi u 2021 godini
2021 godine, na ekonomsku situaciju i izglede na Kosovu i dalјe ostaje utiče pandemija COVID-
19. Prema Zakonu o budžetu za 2021 godinu, procene Ministarstva finansija za 2021 godinu,
pokazuju da će budžetski prihodi zabeležiti godišnji porast od 9,6%, vođeni oporavkom
ekonomske aktivnosti i niskom osnovom prošle godine.
S druge strane, očekuje se da će budžetski izdaci za 2021 godinu, porasti za oko 9,8% u odnosu na
prošlu godinu. Ovo je rezultat podmirivanja svih troškova koji proizilaze iz Programa ekonomskog
oporavka (ukupne vrednosti 222,4 miliona evra).
Tokom prvog tromesečja 2021 godine, zabeležen je značajan porast ukupnih prihoda u odnosu na
prošlu godinu, za oko 14,6% (bolјi od očekivanog). Ovo povećanje se ogleda u svim kategorijama
prihoda, kako poreskim (14,3%, g-n-g), tako i ne poreskim (16,4%, g-n-g).
Takođe, tokom ovog perioda budžetski izdaci zabeležili su značajan porast u odnosu na prošlu
godinu, za oko 29,6% ukupnih rashoda. Značajniji rast zabeležen je u kapitalnim izdacima (oko
100% veći) i u kategoriji subvencija i transfera (preko 30%).
Treba napomenuti da je značajno povećanje performansi fiskalnih pokazatelјa tokom ovog perioda
i naročito tokom marta meseca kao prihodi kao i rashodi, pripisan osnovnom efektu, s obzirom da
je istog meseca te godine te prošlost vlada je donosila odluke ne unutar opšte mere za sprečavanje
i borbu protiv pandemije COVID-19, as za odlaganje poreskih i neporeskih plaćanja, u
međuvremenu je u martu ove godine (2021) sproveden niz mera Programa pili ekonomski
oporavak.
4.2%
3.8%
4.9%
-3.9%
5.0%4.5% 4.0% 4.1%
-7.0%
-5.0%
-3.0%
-1.0%
1.0%
3.0%
5.0%
7.0%
(16) (14) (12) (10)
(8) (6) (4) (2)
- 2 4 6 8
10 12
2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024
g-n-g, %p.p
Lična potrošnja Javna potrošnja Lične investicije
Javna investicije Uvoz R&U Izvoz R&U
Uokvireni deo teksta2 . Poređenje makro-ekonomskih prognoza za SOR 2022-2024 sa drugim institucijama
31
10 Projekcije drugih institucija preuzete su iz njihovih nedavnih ažuriranja i ne pokrivaju sve isti horizont prognoze. Zagrade u tabelama predstavljaju datum poslednjeg ažuriranja za svaku instituciju.
Sledeće tabele predstavlјaju projekcije stvarne stope rasta BDP-a (ako su dostupne) među
različitim institucijama.10 srednjoročno. Takvo poređenje omogućava procenu da li su
makroekonomske projekcije MFRT-a u skladu sa projekcijama drugih institucija (lokalnih i
međunarodnih).
Kao što pokazuje Tabela 1, sve institucije za 2020 godinu, očekivale su pad ekonomske
aktivnosti kao rezultat mera preduzetih za sprečavanje COVID-19. Podaci MFRT-a za 2020.
godinu odražavaju preliminarne podatke KAS-a, dok su podaci ostalih institucija još uvek
predviđanja.
Sve institucije ističu da je njihov osnovni scenario okružen visokim stepenom neizvesnosti i da
je ravnoteža rizika značajno pomerena nadole.
MFPT projekcije su optimističnija od proseka ocena drugih institucija, uglavnom kao rezultat
vremena pripreme ovih projekcija. Ministarstvo finansija ažuriralo je svoje makro-fiskalne
projekcije tokom aprila 2021 godine, sledstveno tome ima dostupne podatke o učinku svih
ekonomskih pokazatelјa za 2020 godinu, i nekih pokazatelјa za prva tri meseca 2021. godine.
Dok su projekcije drugih institucija (osim onih Svetske banke koje su ažurirane u martu 2021
godine) pripremlјene ranije, u vreme kada podaci o nacionalnim računima za 2020 godinu još
uvek nisu bili objavlјeni i u nedostatku klјučnih podataka za prvo tromesečje 2021. Takođe,
MFPT očekuje višu stopu inflacije od ostalih institucija.
U pogledu nominalnog BDP-a, projekcije Ministarstva finansija veće su od projekcija
Međunarodnog monetarnog fonda za 2021. i 2022, dok su niže u 2023. i 2024.
Tabela 1: Projekcije rasta realnog BDP-a među institucijama
Godine 2020 2021 2022 2023 2024
MFRT (april '21) -3,9% 5,0% 4,5% 4,0% 4,1%
Centralna banka Kosova -6,0% 4,3%
Svetska banka (januar '21.) -6,9% 4,0% 5,5% 4,0% 4,0%
MMF (februar '21) -6,0% 4,5% 4,0% 3,8% 3,9%
EBRD -5,0% 4,0%
Prosek ostalih -6,0% 4,2% 4,7% 3,9% 3,9%
Tabela 2. Projekcije nominalnog BDP-a (u mil. evra) među institucijama
Godine 2020 2021 2022 2023 2024
MFRT 6803.5 7243.3 7658.5 8033.3 8458.0
32
2.2.1.2.Prognoza prihoda za period 2022-2024
Očekuje se da će se budžetski prihodi srednjoročni period stabilizovati, na osnovu makro-
ekonomskih projekcija. Međutim, treba napomenuti da postoje neizvesnosti koje proizilaze iz
situacije stvorene COVID-19, što može uticati na promenu (pregled) prihoda u srednjoročnom
periodu.
Na osnovu trenutnih prognoza, Očekuje se da će ukupni prihodi budžeta u srednjem roku porasti
za 7.0%. Predviđeni rast je najizraženiji 2022 godine, uglavnom zbog osnovnog efekta kao i
očekivanja za nastavak ekonomskog oporavka nakon pandemije.
Ilustracija 7. Struktura prihoda u opštim prihodima
15.5% 15.5% 16.1% 16.6% 16.3% 16.3%
75.0% 73.9% 75.2% 74.6% 73.9% 73.9%
11.4% 10.5% 10.6% 10.6% 10.7% 10.8%
-2.4% -1.9% -2.4% -2.3% -2.3% -2.3%
0.6% 2.0% 0.6% 0.5% 0.5% 0.5%
7.5%
-8.8%
9.6%11.9%
4.5%4.6%
-10.0%
-5.0%
0.0%
5.0%
10.0%
15.0%
-20.0%
0.0%
20.0%
40.0%
60.0%
80.0%
100.0%
120.0%
2019 2020 2021 Buđet 2022 Proj. 2023 Proj. 2024 Proj.
Direktni porezi Indirektni porezi
Ne-porezni prihodi Refundacija
Grantovi za buđetsku podršku Ukupni buđetski prohodi g-n-g(desni os)
MMF 6.817 7,101 7.606 8.051 8,533
Tabela 3. Projekcije stope inflacije među institucijama
Godine 2020 2021 2022 2023 2024
MFRT 0,2% 1,9% 1,2% 1,0% 1,0%
Svetska banka 0,2% 0,7% 1,0%
MMF 0,2% 0,3% 1,5% 1,7% 1,9%
Prosek ostalih 0,5% 1,0% 1.% 0,9% 1,0%
33
Prihodi od indirektnih poreza i dalјe imaju najveći udeo u ukupnim prihodima i očekuje se da će
se srednjoročno povećati za oko 6.4%. Očekuje se da će se PDV povećati u proseku za 6.2%,
podstaknut povećanim uvozom robe i opštom potrošnjom. Očekuje se da će se prihodi od akciza
u srednjem roku povećati za prosečno 6,0%, dok se očekuje da će carine u istom periodu porasti
za prosečno 8.5%, na osnovu povećanog uvoza i smanjenja negativnog efekta SSP-a.
S druge strane, očekuje se da će se prihodi od direktnih poreza u srednjem roku povećati za oko
7.6%. Najznačajniji rast je 2022 godine, kao rezultat osnovnog efekta i potencijalnog oporavka
ekonomije nakon kontrakcije 2020 godine, nadalјe, izazvane samom pandemijom i merama
preduzetim u borbi protiv pandemije COVID-19.
Neporeski prihodi predviđa se da će se srednjoročno povećati za 7,3%. Predviđanje odražava
dinamičniju primenu procesa plaćanja koji se odnosi na ne poreske prihode.
Uokvireni deo teksta 3. Poređenje budžetskih prognoza i aktuelnih za 2020 godinu
Tabela 1 u Prilogu 2 omogućava poređenje učinka glavnih budžetskih stavki prema njihovoj
realizaciji, u budžetu i SOR-u (početnom i najnovijem) za 2020 godinu.
U pogledu izdataka, glavno zapažanje je da su trenutni izdaci u 2020 godini, predstavlјeni u
SOR-u (2020.-2022.) Pod cenjeni zbog nepredviđenog povećanja izdataka u okviru Paketa za
vanredne situacije i Programa ekonomskog oporavka, koji je bio neophodan za rešavanje krize
izazvane autor COVID-19.
Dok su trenutne brojke za tekuće troškove u poređenju sa revidiranim budžetom za 2020
godinu, bili su niži, zbog nedovolјnih izdataka za robe i usluge i subvencije i transfere, koji
su tokom godine pre raspodelјeni na izdatke u okviru programa ekonomskog oporavka.
Kapitalni izdaci su ispod svojih projekcija i u SOR-u i u godišnjem budžetu iz dva glavna
razloga:
1) neizvršenje investicione klauzule zbog poteškoća u efikasnom funkcionisanju izvršnih
jedinica, i usporavanje ekonomske aktivnosti izazvano restriktivnim merama COVID-19;
2) ne izvršavanje kapitalnih projekata finansiranih iz redovnog budžeta zbog preventivnih
mera povezanih sa pandemijom koje su u određenim periodima tokom godine zaustavile
aktivnost mnogih aktivnosti.
U 2020 godini, došlo je do neslaganja između ostvarenih prihoda i projekcija prihoda i u
poslednjem SOR-u (2020.-2022.) I u godišnjem budžetu. Na niže performanse prihoda u
2020, uglavnom je uticala kriza izazvana pandemijom. Sve kategorije prihoda karakterisala
je posledična ne uspešnost niže ekonomske aktivnosti izazvane restriktivnim merama protiv
COVID-19, zbog kojih su se mnoga preduzeća zatvarala u određenim periodima ili su
poslovala ispod svojih kapaciteta.
34
2.2.1.3.Predviđanje rashoda za period 2021-2023
Budžetski rashodi u srednjoročnom periodu se očekuje da će se stabilizovati nakon pandemije
COVID 19 i postepeno vraćati na istorijski nivo rasta. Tokom 2022 godine očekuju se da će se
rashodi stabilizovati u istorijskom trendu rasta, kao i da će biti u skladu sa Zakonom o Upravljanju
Javnim Finansijama i nadoknaditi prekoračeni deficit po fiskalnom pravilu u 2020 godini.
Tokom srednjoročnog perioda 2022-2024, predviđa se da će rashodi u proseku zadržati udeo od
oko 32.5% BDP-a. Tekući rashodi se očekuje da budu oko 22.3% BDP-a, dok će kapitalni rashodi
imati udeo od 9.6%. Planirano je da deo kapitalnih rashoda finansira spoljnim zaduživanjem putem
klauzule investicija, koja omogućava Vladi da finansira projekte od javnog interesa i koji utiču na
smanjenje razvojnih (infrastrukturnih) prepreka države.
Tokom perioda 2022-2024 je planirano da se troškovi povećaju za 3.3%. Grafikon 8 prikazuje
strukturu opštih rashoda vlade u srednjoročnom periodu koji je planiran na sledeći način:
Ilustracija 8. Struktura budžetskih rashoda
Tekući troškovi u srednjoročnom periodu planirani su da rastu oko 0.2%, Tokom 2022 tekuči
troškovi je planirano da imaju blagi rast od 0.5%, dok za 2023 planira se blagi pad za 1.1% i rast
od 1.2% tokom 2024.
Planirano je da za kategoriju plate I dodatke troškovi ċe se povećati prosečno oko 1.2% tokom
narednog srednjoročnog perioda. Tokom 2022 godine planirano je povećanje za 2.6% za ovu
kategoriju zbog dodatnog plaćanja za kategoriju zaposlenih u zdravstvenom sistemu kao i
zaposlenih u policiji. Dok je tokom narednih godina 2023 i 2024 planirano blago povećanje od
0.5% u ovoj kategoriji troškova.
Očekuje se da će kategorija roba i usluga tokom srednjoročnog perioda zadržati isti nivo troškova.
Tokom 2022 godine planirano je povećanje ove kategorije troškova za 1.8%, nastavljajući da se
tokom 2023 godine ova kategorija troškova smanjiti za 4.7%, a tokom 2024 godine planirano je
73.5%81.8%
72.9% 71.2% 67.8% 66.4%
25.4%17.0%
25.5% 27.1% 30.0% 31.3%
1.1% 1.2% 1.6% 1.8% 2.2%
2.2%
7.4%
6.8%
9.8%
2.9%3.7%
3.3%
0.0%
2.0%
4.0%
6.0%
8.0%
10.0%
12.0%
0.0%
20.0%
40.0%
60.0%
80.0%
100.0%
120.0%
2019 2020 2021 Buđet 2022 2023 2024
Tekući troškovi Kapitalni troškovi Kamate Buđetski troškovi g-n-g%
35
povećanje od 3.3%. Međutim, uprkos ovom rastu, očekuje se da će troškovi za robu i usluge u
proseku iznositi 4.5% BDP-a.
Troškovi za kategoriju subvencije i transferi planirano je da u proseku porastu za 0.6% tokom
perioda 2022-2024. Stoga, rashodi za ovu kategoriju u srednjem roku biti 9.5% u odnosu na BDP.
Kapitalni troškovi- čine značajan udeo u ukupnim rashodima i očekuje se da će u srednjem roku
predstavljati oko 29.5% ukupnih troškova. U ovom periodu očekuje se realizacija kapitalnih
projekata na osnovu liste prioriteta koja sadrži projekte koji imaju uticaja na poboljšanje
transportne mreže, poboljšanje električne mreže i poboljšanje uslova u obrazovanju, socijalnom
sistemu i zdravstvu. Očekuje se da će se ova kategorija rashoda tokom 2022 godine povećati za
9.3% u poređenju sa 2021 god., dok se za godine 2023-2024 planira se isti trend rasta. Očekuje se
da će većina kapitalnih investicija tokom sledećeg srednjoročnog perioda doći iz redovnog
budžetskog finansiranja, ali je planirano da se veliki broj projekata u različitim sektorima finansira
spoljnim zajmovima putem klauzule investicija (okvir klauzule investicija u aneksu).
2.2.2. Budžetski deficit i fiskalna pravila
Kao rezultat povećanja tekućih troškova, kao i zadržavanja visokog udela kapitalnih troškova,
očekuje se da deficit u 2022 godinu, u skladu sa privremenim fiskalnim pravilom ograničenja
budžetskog deficita11, iznosi 266.6 milion evra, ili oko 3.5% predviđenog BDP-a za ovu godinu,
dok se saldo banakarskog bilansa očekuje da bude 2.5% BDP-a.
Dok se za godinu 2023 očekuje da će deficit biti 160.6 milion evra, ili oko 2.0% BDP-a, da bi se
nastavio silaznom stopom i do 1.4% tokom 2024 godine. Očekuje se da će saldo banakarskog
bilansa biti 2.2% BDP-a u 2023 godini i 2.3% u 2024 godini.
Kao što se može videti, naše preliminarne procene sugerišu postepeni povratak na granicu
osnovnog deficita u srednjem roku. To zbog ovih dva razloga; 1) da u potpunosti odražava uticaj
mera povezanih sa COVID-19 u narednim godinama, i 2) postepeni povratak će izbeći negativne
efekte koje bi brzi povratak sa 6.5% na 2% imao na ekonomiju zemlje
2.2.2.1. Nivo državnog duga, razvoji i perspektiva za naredne godine
Ukupan državni dug na kraju 2020 godine, iznosi 1.487,69 miliona evra, od čega je 961,90
miliona domaćeg, a 525,80 miliona međunarodnog duga, kako je prikazano u donjoj tabeli.
Portfelј duga na kraju 2020 godine, sadržao je dve državne garancije u iznosu od 31,6512
miliona evra i nije bilo izdat ni opštinski dug ni opštinske garancije.
Tabela 3. Ukupni dug
2016 2017 2018 2019 2020
11 https://kryeministri-ks.net/ëp-content/uploads/2020/06/Vendimet-e-Mbledhjes-s%C3%AB-2-
t%C3%ABt%C3%AB-Qeveris%C3%AB-s%C3%AB-Republik%C3%ABs-s%C3%AB-Kosov%C3%ABs-2020.pdf
12 Iznos garancije smanjen je kao rezultat popunjavanja prve garancije od 10 miliona evra za FODK dhe važdimišt
zvoglohet kao rezultat povratka zagarantovanog zajma iz gradskog saobraćaja.
36
Međunarodni dug 373.77 422.15 416.43 409.10 525.80 Domaći dug 478.97 574.27 676.62 791.94 961.90 Opšti dug 852.74 996.42 1.093,05 1,201.04 1.487,69 Državne garancije 20.00 44.00 43,70 42.68 31.65 Dug kao% BDP-a 14,38% 16,22% 16.90% 17,51% 21,83% BDP 6,070.11 6,413.86 6.725,91 7,103.76 6.961,00
Domaći dug ima udeo od 64,66% u ukupnom portfelјu duga i čine ga dužnički instrumenti sa
rokom dospeća od 2 do 10 godina. Preko hartija od vrednosti, Vlada Kosova je po povolјnim
uslovima pozajmlјivala sredstva koja su korišćena za budžetsku podršku doprinoseći razvoju
domaćeg tržišta hartija od vrednosti. Pored emisija iz redovnog planiranja, tokom 2020. godine,
MFPT za hitne potrebe prouzrokovane pandemijom COVID-19,je izdao dodatne hartije od
vrednosti u iznosu od 50 miliona evra, sa privatnim smeštajem u Penzijski fond, u skladu sa
zakonom o javnom dugu. Predviđa se da će do kraja 2021 godine, domaći dug dostići 1.131,90
miliona evra ili 15,81% BDP-a.
S druge strane, međunarodni dug ima udeo od 35,34% u ukupnom portfelјu duga i sastoji se od
naslednog duga, zajmova za budžetsku podršku MMF-a i EU i zajmova za finansiranje određenih
projekata od IDA-e, EBRD-a, EIB-a, KBRK-a, KfW-a i drugi poverioci sa nižim učešćem. Do
sada je međunarodni dug uglavnom bio u koncesiji, pri čemu su većina zajmova povolјni zajmovi
međunarodnih finansijskih institucija. Sektori koji su imali najviše koristi od međunarodnog
zaduživanja su: putna infrastruktura, vodosnabdevanje, tretman otpadnih voda, obrazovanje,
zdravstvo i polјoprivreda. Tokom 2020 godine, ugovoren je značajan deo duga kako bi se ublažili
efekti pandemije COVID-19. Tako, Da bi rešila hitne potrebe, a zatim i potrebe za oporavkom,
Vlada Kosova je sklopila niz finansijskih sporazuma sa međunarodnim finansijskim institucijama,
fokusirajući se uglavnom na zdravlјe i ekonomiju. Do kraja 2021 godine, predviđa se da će stanje
međunarodnog duga dostići 860,43 miliona evra, što predstavlјa oko 12,02% BDP-a.
Sledeća tabela odražava trenutno stanje međunarodnog portfelјa duga, uklјučujući preuzeti
neosigurani dug (što znači dug koji proizilazi iz finansijskih aranžmana koje je ratifikovala
Skupština, ali koji nisu počeli da se isplaćuju).
Tabela 4. Međunarodni dug, uklјučujući preuzeti i neosigurani dug prema 31.03.2021
Poverilac
Ratifikovani dug Trenutni (A)
Isplaćeni dug (B)
Neisplaćeni dug (C = AB)
Nepovratni dug (D = BE)
Vraćanje duga (E)
Neisplaćeni dug kao% BDP-a
Isplaćeni dug (nepovratni)% BDP-a
IBRD 381.21 381.21 0.00 118.64 262.57 0,00% 1,66%
MFI 339.34 339.34 0.00 97.78 236.39 0,00% 1,37%
IDA 241.64 139.16 102.48 140.19 2.80 1,43% 1.96%
OFID, IsDB, SFD
46.06 19.91 26.15 15.37 4.72 0,37%
0,21%
EBRD 179,90 9.39 170.51 8.29 1.10 2,38% 0,12%
EIB 133,00 7.00 126,00 7.00 0.00 1,76% 0,10%
UniCredit 24.98 21.76 3.23 21.41 0.35 0,05% 0,30%
IRB Austrija 5.13 3.89 1.24 3.89 0.00 0,02% 0,05%
37
CEB 35.00 17.78 17.22 17.78 0.00 0,24% 0,25%
Evropska unija 100,00 50,00 50,00 50,00 0.00 0,70% 0,70%
NATIKSIS Francuska
66.00 0.00 66.00 0.00 0.00 0,92%
0,00%
KfW 70.93 68.43 2.50 36.41 31.98 0,03% 0,51%
Međunarodni dug
1.623,19 1.057,87 565.32 516.75 539.92 7,90% 7,22%
Napomena: Trenutni ratifikovani dug znači ukupan iznos svih međunarodnih ugovora o finansijskim zajmovima, koje je ratifikovala Skupština
Republike Kosovo.
Istorijski gledano, ukupan nivo duga Vlade Kosova bio je nizak. Ali kao što pokazuje donji
grafikon, poslednjih godina stopa rasta je ubrzana. To je posebno primetno tokom 2020 godine,
kao rezultat hitnih potreba za finansiranjem izazvanih pandemijom COVID-19. Do kraja 2021.
godine predviđa se da će ukupan dug dostići 1.992,33, što predstavlјa 28,25% BDP-a.
Srednjoročno, Vlada razmatra nove projektne zajmove čija je glavna destinacija zdravstvena
vakcinacija stanovništva i pomoć najugroženim sektorima privrede. Donji grafikon prikazuje trend
rasta ukupnog duga
Ilustracija 9. Trend opšteg duga i kao procenat BDP-a
Zbog povolјnih uslova kreditiranja, u srednjoročnom roku, Vlada će nastaviti da se lako orijentiše
ka međunarodnom zaduživanju. S tim u vezi, saradnja i komunikacija sa međunarodnim
finansijskim institucijama nastaviće se, posebno sa razvojnim, predstavlјati prioritetne projekte za
ekonomiju zemlјe i, shodno tome, finansirati ove projekte putem zajmova pod preferencijalnim
uslovima.
Finansiranje kosovskog budžetskog deficita uvek će se vršiti u potpunosti u skladu sa nivoom
deficita predstavlјenim u Zakonu o budžetu, kao i potrebom za finansiranjem bankarskog bilansa.
U svakom slučaju, MFRP će osigurati da iznos pozajmlјen za potrebe vlade bude po najnižim
mogućim troškovima i uvek u prihvatlјivim granicama izloženosti tržišnim rizicima. Da bi se
garantovalo zdravo i strateško upravlјanje dugom, MFRP godišnje priprema Program državnog
duga, koji je komplementaran i u skladu je sa srednjoročnim okvirom rashoda. Što se tiče javnog
duga za period obuhvaćen SOR-om, uzete su u obzir pozajmice za budžetsku podršku i one za
10.65%
13.07%14.38%
16.22% 16.90%
17.51%
21.83%
28.25%
0.0%
5.0%
10.0%
15.0%
20.0%
25.0%
30.0%
0
500
1000
1500
2000
2500
2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021
Ukupni dug Dug kao% u BDP
38
finansiranje određenih projekata (potpisani sporazumi i oni koji čekaju na pregovore). Više,
Scenarij ekonomskih i fiskalnih prognoza zasnovan je na izdavanju hartija od vrednosti za
finansiranje deficita. A uzimajući u obzir prinose u srednjem roku, očekuje se postepeno povećanje
ukupnog duga, ali ukupan dug u odnosu na BDP ostaće na prihvatlјivim i stabilnim nivoima.
2.3.SREDNJOROČNI RIZICI 2022-2024
Osnovni okvir predstavlјen u SOR-u prati se, kao i svake godine, rizicima, koji mogu negativno
promeniti makro-fiskalni izveštaj, u zavisnosti od verovatnoće materijalizacije i intenziteta sa
kojim se oni ostvaruju, ti rizici. Radi pažlјivog planiranja i u interesu transparentnosti, deo Makro
fiskalnog okvira biće ovi fiskalni rizici koji se razmatraju, a detalјi o njima biće navedeni u
nastavku. U poređenju sa prošlom godinom, rizici su i dalјe visoki, uglavnom zbog makro
ekonomskih kretanja u zemlјi.
Uticaj spoljnog okruženja na spoljne izvore finansiranja, kao i prethodne godine (2020), i dalje
predstavlja značajan rizik tokom 2021. i u srednjoročnom periodu, mada nižom stopom od 2020.
Makroekonomske prognoze na kojima je izgrađen makro-fiskalni okvir za period 2022-2024,
sadrži visoku neizvesnost i u velikoj meri zavisi od trajanja perioda socijalnog distanciranja ili
drugih restriktivnih mera i razvoja pandemije u zemlji, ali i u drugim ekonomijama. Ostvarivanje
ovih rizika negativno bi uticalo na protok doznaka, strana ulaganja ili dinamiku izvoza, s obzirom
na to da je evrozona glavno mesto gde se nalazi većina kosovskih emigranata; odakle dolazi velika
većina stranih direktnih investicija i gde je namenjen značajan deo kosovskog izvoza. Smanjenje
ovih doznaka prenijelo bi se na niži raspoloživi dohodak i doprinijelo bi smanjenju privatne
potrošnje ili nižim privatnim ulaganjima, što bi se dalje odrazilo na BDP i posljedično većim
prihodima. Niži budžeti od predviđenih u periodu 2022-2024.
Unutrašnje (lokalno) okruženje nastaviće da generiše rizike tokom 2021. godine
(srednjoročno 2022. - 2024.), u zavisnosti od veličine i vremena primene podsticaja za oporavak
kako bi se ublažio uticaj negativnih posledica Covid-19 i održavati kapacitete ponude i potražnje
u privredi. Međutim, očekuje se da će rizik od 2021. godine biti mali s obzirom na to da se u prvoj
polovini 2021. godine planira izvršiti vladin podsticaj za oporavak od oko 220 miliona evra.
Takođe, verovatnoća produženja pandemijske situacije, a posledično i druge zatvaranje ekonomije
je vrlo nisko, što dovodi do smanjenja neizvesnosti, a posledično je negativan uticaj na donošenje
odluka ekonomskih agenata da troše i ulažu manji nego u prethodnom krugu projekcija.
Rizik od potencijalnih obaveza koji proizlaze iz pozajmljenih zajmova i državnih garancija
U portfelju kosovskog javnog duga potencijalni izvor ovog rizika su zagarantovani zajmovi javnog
sektora i međunarodni zajmovi podzajmljeni od kompanija koje pružaju osnovne javne usluge.
Garantovani zajmovi na kraju 2020. godine iznose 31,65 miliona evra i čine 0,02% ukupnog duga.
Deo portfelja koji može zahtevati pažljivije nadgledanje su državna garancija za gradski saobraćaj
i nedovoljno pozajmljeni krediti kompanijama koje pružaju javne usluge. Analize finansijskog i
ekonomskog rizika izazvale su zabrinutost zbog lošeg učinka javnih preduzeća. Dublje odstupanje
finansijskih rezultata ovih kompanija može srednjoročno opteretiti Vladu kako za
subvencionisanje usluga koje pružaju tako i za preuzimanje finansijskih obaveza prema spoljnim
poveriocima.
39
Da bi se ograničio uticaj rizika uslovnih obaveza, nastaviće da se sprovodi niz mera, kao što su:
(a) nadgledanje finansijskog položaja korisnika (b) početna procena mogućnosti materijalizacije
postojećih potencijalnih obaveza. U zavisnosti od procene navodnih gubitaka, utvrdiće se
primenljive naknade za garancije prema Zakonu o javnom dugu. Kao mera za upravljanje ovim
rizicima takođe služi uključivanje garancija u visini ukupnog duga, u izračunavanje ograničenja
duga prema BDP-u. Srednjoročno, kao dodatna mera za upravljanje ovim rizicima je uključivanje
pozicije u Zakonu o budžetu kao budžetske alokacije za gubitke od garancija u slučaju da ih glavni
zajmoprimac ne vrati.
Pod-izvršenje kapitalnih izdataka
Povećanje javne kapitalne potrošnje za rešavanje strukturnih barijera je stub vladine strategije za
podršku okruženju ekonomskog rasta. Poslednjih godina, uprkos poboljšanjima, nedovoljno
izvršenje kapitalnih izdataka premašilo je 5% ukupnih budžetskih iznosa. U svrhu razboritog
planiranja, okvir 2022-2024 predviđa istorijski nivo nedovoljnog izvršenja za redovne kapitalne
projekte finansirane iz budžeta, dok su za projekte koji se finansiraju iz pozajmica pretpostavke
još konzervativnije.
Međutim, nedovoljno izvršenje kapitalnih projekata na pretpostavkama osnovnog scenarija,
posebno za projekte zaduživanja, smatra se potencijalnim rizikom za smanjenje predviđanja rasta.
To je zato što izvršenje kapitalnih projekata finansiranih koncesijskim dugom, nakon potpisivanja
finansijskih sporazuma, ostaje izazov za budžetske organizacije, uglavnom kao rezultat ishitrenog
odlučivanja o zajmovima, odnosno bez osiguranja da postoje svi preduslovi, ili izvrše neophodne
pripreme, studije i detaljnu analizu (uključujući analizu tržišta), kako bi osigurali neposredan
početak implementacije projekta nakon ratifikacije kredita i da bi se sredstva od kredita koristila
što efikasnije. Još jedan vrlo važan faktor koji može dodatno pogoršati učinak kapitalnih izdataka
je situacija stvorena pandemijom COVID-19, tokom koje su ekonomske i administrativne
aktivnosti strana uključenih u ove projekte svedene na minimum, dodajući poteškoće u izvršenju
kapitalnih izdataka ili njihovo odlaganje na kasnije vreme. Ostali faktori su nedostatak
odgovarajuće harmonizacije postupaka nabavki sa postupcima kreditora na početku procesa,
nezadovoljavajuće učešće zvaničnika resornih ministarstava tokom procesa pregovora o zajmu,
nekonsolidacija i nestabilnost jedinica za sprovođenje projekata i nedostatak kapaciteta za
projekata.
Pritisak da se poveća potrošnja na transfer
Kao što je predstavljeno u MTEF 2022-2024, fiskalni prostor premašuje ograničenje zakonskog
deficita od 2 procenta, prema vladinoj odluci da stvori prostor za prilagođavanje politikama u
kontekstu borbe protiv pandemije COVID-19. Prema ovim projekcijama i pod ograničenjem da bi
deficit preko dozvoljenog nivoa u 2020. godini trebalo da bude nadoknađen u narednim godinama,
jasno je da je fiskalni prostor za smeštaj novih inicijativa za socijalni transfer prilično ograničen.
Povećani pritisak na upotrebu javnog novca kao preraspodelu, posebno kada takva preraspodela
ne cilja siromaštvo, već je data prema drugim kriterijumima, predstavlja fiskalni rizik za fiskalnu
40
strategiju usmerenu na društveno-ekonomski razvoj. Međutim, ako se situacija sa pandemijom
nastavi i ako se ispostavi da je uticaj na ekonomiju znatno negativniji od onog predstavljenog u
ovoj verziji SOT-a, tada će reorganizacija rashoda ili pronalaženje resursa biti neizbežno. bave se
socio-ekonomskim posledicama pandemije.
3. Fiskalni rizik od naplate prihoda
Kao što je pomenuto u makro-ekonomskim rizicima, nova situacija stvorena pandemijom COVID-
19 pogoršava proces prikuplјanja budžetskih prihoda. Ako je pre pandemije neformalna ekonomija
bila jedan od glavnih rizika za naplatu prihoda, posle pandemije dodatni rizik povezan je sa
nesposobnošću preduzeća ili domaćinstava koja zbog pogoršane situacije neće moći da izmire
dugove. Nјihove finansijske. Važan fiskalni rizik povezan sa poreskim prihodima je da li se mogu
naplaćivati porezi ili ne. Prema godišnjem finansijskom izveštaju za 2020 godinu, ne naplaćena
potraživanja iznosila su 693 miliona evra, od čega se 479 odnosilo na nivo centralne vlade, a 214
na nivo lokalne uprave. Ovih 693 miliona evra nenaplaćenih potraživanja predstavlјaju povećanje
od oko 56 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu. Prosečni godišnji rast za period 2017-2020
dostiže 7,1%, a najsporiji rast je zabeležen 2019 godine, (0,7%).
4. Fiskalni Rizici javnih preduzeća
Pregled sektora javnog preduzeća
U Republici Kosovo postoje dve vrste javnih preduzeća (JP): centralna i lokalna. S obzirom na
činjenicu da prva vrsta javnih preduzeća imaju direktan fiskalni uticaj i da su (u većini slučajeva)
u potpunosti u državnom vlasništvu - fokus ovog odelјka je samo na centralnim javnim
preduzećima.
Postoji ukupno 19 JP-ova na centralnom nivou, od kojih 17 nadzire Ministarstvo ekonomije; jedan
Skupština i jedan Kosovske bezbednosne snage (KBS). Kao što je gore pomenuto, većina javnih
preduzeća u potpunosti je u vlasništvu države Kosovo (ukupno 18), dok je samo Trepča u
mešovitom vlasništvu: 80 procenata u državnom vlasništvu i 20 procenata u vlasništvu radnika.
Ovi JP-ovi deluju u nekoliko različitih sektora, kao što su: energetika, transport, vodosnabdevanje,
telekomunikacije i rudarski sektor.
Pre nastavka sa analizom i prikazom podataka, treba napomenuti da ovaj odelјak sadrži podatke
za 2019. godinu, jer finansijski izveštaji JP za 2020 godinu još uvek nisu revidirani, pa stoga
analiza ne može da se izvrši prema njima. Takođe, ova analiza, osim što se zasniva na finansijskim
podacima JP (revidirani izveštaji - dobijeni od Jedinice za nadzor javnih preduzeća u Ministarstvu
ekonomije), takođe se zasniva na tri intervjua održana sa predstavnicima tri JP. najveći entiteti na
Kosovu (glavni finansijski službenici ili izvršni direktori).
Ukupna imovina JP-a oscilira oko vrednosti od 14,3 procenta BDP-a, u proseku za period 2017-
2019. Dok su, s obzirom da je vrednost njihovih obaveza značajna za fiskalne rizike, oni su tokom
istog perioda dostigli cifru od 7,6 procenata BDP-a. Da bismo imali bolјu sliku o ovoj cifri, vredi
je uporediti sa nekim zemlјama EU (za koje su dostupni uporedivi podaci), predstavlјenim na
grafikonu 9. Iz ovog grafikona mogu se uočiti tri važna pitanja:
41
Ukupna vrednost obaveza JP na Kosovu, u odnosu na BDP, tokom ovog perioda (2017-2019)
opala je za 0,7 procentnih poena;
Ukupna vrednost obaveza JP na Kosovu, kao odnos prema BDP-u, iznosi čak 23 procenta prosečne
vrednosti obaveza u EU, kao odnos prema BDP-u (prema proračunima za 2019 godinu); I
Dok se ukupna vrednost obaveza JP u Evropi, u odnosu na BDP, povećava tokom ovog perioda
(sa 29,2 procenta na 31,3 procenta), na Kosovu se dešava suprotno (sa 8,1 procenta na 7,4
procenta).
Ilustracija 10. Ukupna vrednost obaveza JP-a prema BDP-u: Kosovo u odnosu na zemlje EU (2017-2019) (Eurostat, 2021)
Takođe treba napomenuti da više od polovine JP-a uspevaju da generišu profit, ali kao sektor,
ukupno, imaju gubitak. Glavni razlog za ovo je učinak Kosovskog Telekoma. Ako bi Telekom
napustio analizu, sektor u celini JP-a dao bi bolјe signale, profitabilnog i dovolјno likvidnog
sektora da pokrije svoje troškove i obaveze.
Procena fiskalnih rizika
S obzirom na to da je država Kosovo u potpunosti vlasnik gotovo svih centralnih javnih preduzeća,
važno je sprovesti analizu izvan finansijskog zdravlјa javnih preduzeća - analizu koja pokazuje
potencijalne fiskalne rizike za državu Kosovo u slučaju da se ovi rizici materijalizuju . Ova analiza
treba da odgovori na pitanja poput: Postoje li potencijalni fiskalni rizici za javne finansije? Koji
su to fiskalni rizici? Nјihov izvor? I, pre svega: Kako ove rizike u potpunosti ublažiti ili eliminisati?
Prvo, važno je definisati pojam fiskalnog rizika koji proizlazi iz javnih preduzeća. Fiskalni rizici
znače različite faktore koji mogu odstupiti od ostvarenih fiskalnih cifara (prihodi, rashodi ili dug)
od predviđanja. Javna preduzeća često imaju direktan uticaj na fiskalni sektor u različitim
situacijama, kao što su: kada postoji potreba za subvencijama ili dodatnim kreditima od onoga što
je predviđeno zakonom o budžetu; ili kada se između ostalih materijalizuju potencijalne obaveze
(kao rezultat tužbe). Javna preduzeća takođe imaju indirektan uticaj na fiskalni sektor, kroz uticaj
njihovih aktivnosti ekonomskog razvoja. Tri klјučna pokazatelјa treba naglasiti kada se problemi
28.9
5.6
35.8
36.0
39.6
29.2
8.1
39.7
31.3
6.0
36.2
46
.9
32.0
7.6
35.5
30.9
5.9
36.6
47.9
31.3
7.4
-
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
Danska Irska Litvanija Portugal Rumunska Finska ŠvedskaProsek zemlja unutar EUKosovo
2017 2018 2019
42
unutar JP mogu preneti kao fiskalni rizici - (i) visok nivo vlasničkih obaveza; (ii) gubici (negativna
dobit);
Prvo je za izvršenje analize na nivou preduzeća (JP-a) korišćeno šest finansijskih pokazatelјa:
odnos operativnih troškova, prinos na kapital, odnos ispunjenja kratkoročnih obaveza sa obrtnom
imovinom ('tekući odnos'), dani za ispunjenje potraživanja, odnos duga i aktive i odnos duga i
EBITDA (kamate, porezi, prihodi od amortizacije). Razlog za odabir ovih finansijskih pokazatelјa
je zato što ovih šest pokazatelјa zajedno pružaju dobar pregled profitabilnosti, likvidnosti i
solventnosti svakog JP i sektora u celini. Postoji nekoliko parametara koji su izabrani za svaki
indikator kako bi se pružila bolјa slika o performansama POE u aspektu mernim tim odnosom.
Od ukupno 19 JP, primlјeno je ukupno 16 potpunih finansijskih izveštaja za 2019. godinu - koji
su ujedno i glavna baza podataka za ovo poglavlјe. Preko polovine ili 56 procenata POE tokom
2019. godine bilo je profitabilno (ili 9 od 16). Dok iz 7 drugih JP - 5 od njih ima lošiju finansijsku
situaciju. Ukupne ne izmirene obaveze ovih javnih preduzeća vrede 1,2 procenta BDP-a. Ova
činjenica predstavlјa fiskalni rizik, koji se može ostvariti u srednjoročnom periodu - posebno s
obzirom na trenutno stanje privrede koja prolazi kroz krizu izazvanu pandemijom COVID-19.
Ovih 5 JP, pored toga što ih karakteriše negativna profitabilnost, karakteriše ih i problem
prikuplјanja uplata potrošača - činjenica koja ukazuje na probleme sa likvidnošću za ta JP
takođe,13).
S obzirom na podatke predstavlјene u prethodnom paragrafu, važno je preduzeti mere za
pobolјšanje finansijske situacije ovih JP, kao i ublažavanje i uklanjanje fiskalnih rizika koje ta JP
predstavlјaju za kosovski budžet (u vrednosti od najviše 1,2 procenta BDP). Neke od ovih mera
biće razmotrene u nastavku.
Što se tiče sektora u celini - uprkos činjenici da je većina javnih preduzeća profitabilna, sektor
prema podacima iz 2019. godine je neisplativ. Poslednja godina kada je ovaj sektor u celini bio
profitabilan bila je 2017. U pogledu likvidnosti - ovaj sektor je prilično likvidan, ali većina
kompanija ima problema sa naplatom dugova. Iako je, u smislu kapitalizacije - ovaj sektor
generalno dovolјno kapitalizovan, ali postoje značajni problemi u pogledu otplate duga.
Treba imati na umu da će podaci za 2020. godinu najverovatnije pokazati lošiju sliku sektora zbog
ekonomske krize izazvane pandemijom COVID-19. Zbog toga je važno baviti se gore navedenim
problemima u JP-ima kako bi se ublažili ili u potpunosti eliminisali fiskalni rizici.
Akcije za ublažavanje ili uklanjanje fiskalnih rizika JP-a
Da bi se ublažili ili u potpunosti eliminisali fiskalni rizici od JP-a tokom srednjoročnog perioda
2022-2024, dole je spisak mera koje treba preduzeti:
Izmena Zakona o javnim preduzećima- Ovaj zakon treba izmeniti kako bi se koordinisalo
korporativno upravlјanje u okviru JP-a u skladu sa međunarodnim standardima. Jačanje
13 Earnings Before Interest, Taxes, Depreciation and Amortisation ili kratko EBITDA, znači zarada pre kamate, poreza, devalvacije i amortizacije.
43
korporativnog upravlјanja pobolјšaće finansijske i operativne performanse javnih preduzeća i
posledično smanjiti fiskalne rizike.
Stabilizacija odbora i uprave JP-a- Postoje neka JP koji nemaju odbore ili imaju nedostatke u
odborima. Takođe, postoje mnoge funkcije u rukovodstvu na kojima postoje samo vršioci
dužnosti. Pored činjenice da stabilnost u odborima i upravlјanju takođe obezbeđuje stabilnost u
radu JP, ovi odbori i uprave mogu takođe odgovarati za učinak JP kada su na tim funkcijama što
se vas tiče mandata. Međutim, ova stabilnost može biti plodna samo ako na ove položaje dođu
kvalifikovani i iskusni pojedinci.
Preduzimanje konkretnih mera za 5 JP-ova, sa lošim finansijskim rezultatima - S obzirom na
strateški značaj i finansijske performanse ovih JP, odlučiti kako postupati sa tim JP i proceniti
fiskalni i ekonomski uticaj ovih akcija.
Procena kvazi-fiskalnih aktivnosti JP-a14 - Da bi se bolјe merile performanse javnih preduzeća i
imalo više transparentnosti i tačnosti u subvencionisanju javnih preduzeća, važno je koštati kvazi-
fiskalne aktivnosti svakog JP.
5. Neizmirene obaveze
Član 39 Zakona o UJF propisuje da su neplaćene obaveze plaćanja koja su prekoračila rok plaćanja
duži od 30 dana. Za razliku od prošle godine, godišnji finansijski izveštaj budžeta Republike
Kosovo za 2019 godinu, sadrži aneks za ne izmirene obaveze koji uklјučuju finansijske obaveze,
dugovanja i ne izmirene obaveze, deleći ove iznose u dve kategorije prema starosti: i) manje od
30 godina dana; i ii) više od 30 dana.
Tabela 5 predstavlјa neizmirene obaveze (> 30 dana) tokom četiri godine prema centralnom i
lokalnom nivou. U 2020 godini, dolazi do povećanja ukupnih ne izmirenih obaveza, porastu sa 79
miliona evra u 2018 godini, na 104,3 miliona evra u 2020 godini, uglavnom kao rezultat povećanja
ne izmirenih obaveza na centralnom nivou. Na ovom nivou, većina ne izmirenih obaveza (> 30
dana) uglavnom se pripisuje Ministarstvu ekonomije i zaštite životne sredine - oko 2/3 svih
obaveza unutar ovog nivoa. Na lokalnom nivou, opštine Mitrovica i Gnjilane su 2019 dve opštine,
koje čine najveći deo ne izmirenih obaveza (> 30 dana). Smanjenje obaveza na lokalnom nivou u
2020 godini, uglavnom se pripisuje blagom smanjenju neizmirenih obaveza na ovom nivou uopšte
(sa 15,7 miliona evra na 15.0 miliona evra). U 2020 godini, neizmirene obaveze činile su 5,37%
tekućih izdataka budžetskih organizacija na centralnom nivou (povećanje sa 4,07% u 2019. godini)
i oko 2,57% na lokalnom nivou (smanjenje sa 3,06% u 2019 godini), što zajedno čini 4,73%
ukupnih budžetskih izdataka (porast sa 3,82% u 2019 godini).
Tabela 5. Neizmirene obaveze
14 Kvazi fiskalne aktivnosti (KFA) su aktivnosti koje JP, preduzimaju u cilju ispunjavanja određenih ciljeva javne politike koji istovremeno pogoršavaju financijski položaj JP-a. Primer KFA je subvencionisanje cene električne energije ispod cene koju određuje tržište ili odlukom; ili subvencionisanje voznih ili autobuskih linija koje operator, ako država ne bi subvencionisala, ne bi pokrivao jer nisu profitabilni, ali njihova pokrivenost u skladu sa javnim politikama (naselja ili sela daleko od mesta gde je veća gustina naseljenosti).
44
2017 2018 2019 2020 2020 / Ukupna
potrošnja BO
Centralna vlada (mil Eur) 33.83 62.99 63.32 89.33 5,37%
Ministarstvo za infrastrukturu 22.6 38.5 15.4 - 0,00%
Ministarstvo ekonomije i zaštite životne sredine - - 0.0 60.8 28,99%
Fond zdravstvenog osiguranja 4.0 6.0 9.8 6.0 68.47%
Ministarstvo kulture, omladine i sporta 2.3 3.1 2.5 3.2 12,64%
Lokalna samouprava (mil Eur) 18.8 25.3 15.7 15.0 2,75%
Mitrovica 1.4 2.1 0.8 0.9 3,27%
Gnjilane 2.5 7.8 9.8 9.8 36,67%
Ukupno (milioni evra): Centralno + Lokalno 52.7 88.3 79.0 104.3 4.73%
Ukupne isplate / ukupni budžetski troškovi % 3,0% 4,50% 3.82% 4.73%
6. Fiskalni rizici sudskih slučajeva
Važan pokazatelј fiskalnih rizika sudskih slučajeva je razvoj godišnjih državnih plaćanja za sudske
odluke. Tabela 6 predstavlјa isplate prema sudskim odlukama tokom poslednje četiri godine, kako
na centralnom, tako i na lokalnom nivou. Generalno, plaćanja za sudske odluke ne čine više od
1,4% ukupnih budžetskih rashoda, iako pokazuju trend porasta tokom godina, kako na lokalnom,
tako i na centralnom nivou. Isplate za sudske odluke na centralnom nivou uglavnom se pripisuju
Ministarstvu ekonomije i zaštite životne sredine (34,3% plaćanja na centralnom nivou) i
Ministarstvu finansija (21,5% plaćanja na centralnom nivou). Na lokalnom nivou, opštine Prizren,
Uroševac, Priština i Mitrovica čine glavninu ovih plaćanja. U 2020. godini plaćanja na osnovu
sudskih odluka činila su 0,93% stvarnih izdataka budžetskih organizacija na centralnom nivou i
oko 2,72% na lokalnom nivou, koji zajedno čine 1,37% ukupnih budžetskih rashoda. Da bismo
imali potpuniju sliku o fiskalnim rizicima koji proizlaze iz troškova sudskih predmeta, biće
neophodno znati koliki su troškovi koji mogu nastati iz predmeta koji su na čekanju pred sudom.
Tabela 6. Isplate na osnovu sudskih odluka (u milionima evra)
2017 2018 2019 2020 2020 / Ukupna potrošnja BO
Centralna vlada (mil Eur) 5.26 7.59 10.5 15.4 0,93%
Ministarstvo finansija 1,9% 0,5% 27,5% 21,5% 6,29%
Ministarstvo unutrašnjih poslova - - - 9,4% 0,97%
Ministarstvo ekonomije i zaštite životne sredine - - - 34,3% 2,52%
Univerzitetsko kliničko-bolnički centar Kosova 5,0% 4,0% 11,6% 6,8% 0,84%
45
Ministarstvo kulture, omladine i sporta 7,2% 13,6% 4,0% 6,8% 4,09%
Lokalna samouprava (mil Eur) 6.29 12.67 15.38 14.78 2,72%
Opština Prizren 8,8% 7,7% 4,3% 17,4% 5,75%
Opština Mitrovica 8,6% 8,3% 9,7% 12,4% 8,85%
Opština Uroševac 17,3% 22,9% 29,7% 9,4% 3,94%
Opština Priština 14,1% 5,2% 8,0% 14,1% 2,86%
Ukupno (milioni evra): Centralno + Lokalno 11.54 20.26 25.83 30.2 1,37%
Ukupne isplate / ukupni izdaci budžeta,% 0,66% 1,04% 1,25% 1,37%
46
ANEKS 1
Tabela 1. Prihodi i ukupni budzetski troškovi
Opis 2019 2020 Budzet 2021
2022 Proj.
2023 Proj.
2024 Proj.
u milion Evro:
1. UKUPNO BUĐETSKI PRIHODI 1,888.2 1,722.2 1,887.9 2,113.3 2,207.4 2,309.3 1.1 PORESKI PRIHODI 1,662.0 1,507.0 1,677.6 1,879.0 1,940.2 2,029.7
Direktni porezi 292.3 267.2 304.0 351.6 360.5 377.5 Porez na prihode korporacija 94.6 85.3 98.0 110.7 112.4 117.5 Porez na lične dohotke 165.6 158.0 171.4 195.0 198.2 207.3 Porez na imovinu 27.3 22.7 30.0 41.0 44.7 47.3 Ostali direktni porezi 4.8 1.3 4.6 5.0 5.2 5.5
Indirektni porezi 1,415.3 1,272.7 1,419.2 1,576.8 1,631.4 1,706.3 Porez na dodanu vrednost (PDV) 845.6 770.1 862.2 951.0 985.6 1,032.9
Prikupljeno u zemlji: 239.2 222.4 246.2 277.3 281.3 291.8 Prikupljeno na granici: 606.4 547.8 616.0 673.7 704.3 741.2
Carinske obaveze 130.3 101.6 128.2 148.6 155.1 163.3 Akcize 435.5 398.1 425.3 473.9 487.2 506.3 Ostali indirektni porezi 3.8 2.9 3.5 3.4 3.6 3.8
Poreska refundaccija -45.5 -33.0 -45.5 -49.4 -51.6 -54.1 1.2 NE-PORESKI PRIHODI 214.6 181.2 199.8 223.8 236.7 249.0
Takse, nameti, i ostalo od BO Centralne Vlade 121.4 103.5 114.1 123.2 129.1 136.0 Takse, nameti, i ostalo od Lokalne Vlade 50.0 42.7 48.0 46.9 51.1 52.4 Prihodi sa koncesija 11.1 2.7 19.0 20.1 23.1 26.6 Mineralna Renta 29.4 29.4 15.7 30.2 30.2 31.2 Prihodi od kamata (JP) 2.7 3.0 3.0 3.4 3.1 2.8
1.3 BUDŽETSKA PODRŠKA I GRANTOVI 11.5 34.0 10.5 10.5 10.5 10.5 1.4 Određenih grantovi donatora 8.0 9.0 12.0 12.0 12.0 12.0
2. UKUPNO BUĐETSKI RASHODI 2,093.4 2,234.9 2,454.2 2,526.3 2,621.0 2,708.6 2.1 TEKUĆI RASHODI 1,538.8 1,827.7 1,789.6 1,797.9 1,777.6 1,798.9
Plate i dohodci 615.9 660.8 639.8 656.7 660.1 663.2 Roba i usluge 295.6 299.2 363.9 370.4 352.9 364.6
Subvencije i transferi 627.3 867.8 753.1 765.0 759.8 766.3 Tekuće rezerve 0.0 0.0 32.8 5.8 4.8 4.8
2.2 KAPITALNI RASHODI 531.2 379.7 626.1 684.1 787.0 849.0 Finansiranje od: Redovnog budžeta 386.8 283.1 403.1 543.8 540.0 573.3
Klauzula investicija 12.5 42.6 195.0 140.4 247.0 275.6 Fondovi likuidacije (KAP) 131.9 54.02 28.0 0.0 0.0 0.0
2.3 Kamata na javni dug 23.5 27.5 38.5 44.3 56.4 60.8 2.4 DDG-Određenih grantovi donatora 8.0 9.0 12.0 12.0 12.0 12.0 3. OPŠTI BILANS(1-2) -205.3 -512.7 -566.3 -413.0 -413.6 -399.3
4. Troškovi izuzeti sa fiskalnog pravila: 177.0 149.3 229.0 146.4 253.0 281.6 Troškovi sa namenjenih priroda KAP/2 1.0 0.7 6.0 6.0 6.0 6.0 Troškovi sa sopstvenih prenetih priroda 30.7 30.1 0.0 0.0 0.0 0.0 Troškovi finansiranih sa klauzule o investiranju i KAP-a 144.4 118.5 223.0 140.4 247.0 275.6
5. Opšti bilans, prema fiskalnom pravilu(3+4) -28.2 -363.4 -337.3 -266.6 -160.6 -117.7
A. POTREBA ZA FINANSIRANJE -205.3 -512.7 -566.3 -413.0 -413.6 -399.3 B. Spoljno Finansiranje 15.6 135.0 344.3 239.8 280.8 283.6
Primanja iz direktnog budžetskog finansiranja (MMF,SB,EU itd) 45.0 102.0 105.0 100.0 60.0 60.0 Prihodi od projekata - Redovni budžetski krediti 20.6 67.4 76.0 34.9 9.6 1.7 Prihodi od projekta - krediti po klauzuli investicija 12.5 42.6 195.0 140.4 247.0 275.6 Primanja za pod-pozajmice NP (bruto) 12.1 11.2 64.2 30.8 24.8 15.6 Izlaz za plaćanje glavnice spoljnog duga 74.6 88.2 95.9 66.2 60.5 69.4
C. Unutrašnje finansiranje 194.1 241.3 151.2 136.6 122.6 131.8 Primanja od izdavanja hartija od vrednosti 102.4 170.0 170.0 150.0 130.0 130.0 Primanja od otplate glavnice duga JP (KEK) 10.9 11.4 11.4 11.4 11.4 11.4 Primanja iz procesa likvidacije / privatizacije 86.1 71.5 28.0 0.0 0.0 0.0
47
Jednokratno prihvatanje od strane Fonda 11.6 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 Prihvatanje prenesenih opštinskih prihoda -6.3 -2.8 0.0 0.0 0.0 0.0 Primanja namenjena PAK-u 5.6 2.5 6.0 6.0 6.0 6.0 Rashodi za pozajmljivanje JP 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 Rashodi za pod-kredite JP 12.7 11.2 64.2 30.8 24.8 15.6 Kamate na podzajmove 1.6 1.7 1.7 1.6 1.4 1.1
D. Promjena u bilans stanja (ne raspodeljen) (A + B + C) 51.5 -136.5 -71.7 -36.5 -10.2 16.0
E. Stanje neraspodeljenog bankarskog bilansa 360.9 234.4 226.8 190.3 180.1 196.1 Memo 1:
Prihodi koji prikuplja PAK 504.3 466.9 520.2 587.9 597.0 622.0 Prihodi prikupljeni od Carine Kosova 1,179.6 1,050.4 1,173.0 1,299.5 1,350.1 1,414.5 Primanja i izlazi iz određenih grantova donatora 8.0 12.0 12.0 12.0 12.0 BDP 7,103.7 6,804.6 7,159.9 7,664.4 8,034.2 8,451.1 Budžetski deficit (definicija fiskalnog pravila kao % BDP-a) -0.4% -5.3% -4.7% -3.5% -2.0% -1.4% Korišćenje bankarskog bilansa kao % BDP-a 5.1% 3.4% 3.2% 2.5% 2.2% 2.3%
Memo 2:
Zaliha unutrašnjeg duga 791.9 961.9 1,132.0 1,281.9 1,411.9 1,541.9
Zaliha spoljnog duga(+garacij) 409.1 525.8 883.2 1,090.4 1,361.4 1,636.4
Derzavne guarantees 44.0 31.7 40.6 29.6 28.6 38.6
Ukupno duga kao % BDP-a 17.5% 22.3% 28.7% 31.3% 34.9% 38.1% (*) Ograničenje javnog duga (preko 30%) za 2022.-2024, biće prilagođeno zakonodavstvom u zavisnosti od realizacije 2021 godine.
Tabela 1.1. Tabela Finansiranja 2019 2020 Budzet 2021
2022 Proj.
2023 Proj.
2024 Proj.
u milionaEvro
UKUPNO PRIHODI 1888.2 1722.2 1,887.9
2,113.3
2,207.4
2,309.3
UKUPNO TROŠKOVI 2093.4 2234.9
2,454.2
2,526.3
2,621.0
2,708.6 1. POTREBA ZA FINANSIRANJEM -205.3 -512.7 -566.3 -413.0 -413.6 -399.3
2. Neto finansiranje sa spoljnih izvora za godinu
-6.0 135.0 344.3 239.8 280.8 283.6
2.1.Prilivi: 45.2 223.2 440.2 306.1 341.4 353.0 Direktno finansiranje budžeta - MMF 0.0 102.0 105.0 100.0 60.0 60.0
Pod-pozajmljivanja 12.1 11.2
64.2
30.8
24.8 15.6
Povlačenje kredita 4.2 3.5 54.5
20.9
15.0
7.0
Primanja od strane javnih pozajmica 7.9 7.7 9.6 9.9 9.8 8.6 Nacrt krediti 33.1 110.0 271.0 175.3 256.6 277.3
MFI prema klauzuli investiranja 12.5 42.6 195.0 140.4 247.0 275.6 MFI projekt krediti 20.6 67.4 76.03 34.90 9.56 1.73
2.2.Izlivi: 51.2 88.2 95.9 66.2 60.5 69.4 Isplata glavnice duga 51.2 88.2 95.9 66.2 60.5 69.4
3. Neto finansiranje sa unutrašnjih izvora za godinu
262.8 241.3 151.2 136.6 122.6 131.8
3.1.Prilivi: 526.4 455.3
377.4
397.1
422.6
297.1
Unutrašnje pozajmljivanje-nova emitiranja 115.3 170.0
170.0
150.0
130.0
130.0 Primanja od izdavanja hartija od vrednosti-
refinansiranja 244.6 200.0
162.0
229.8
275.3
149.8
Krediti NP (glavnica) 10.9 11.4 11.4 11.4 11.4 11.4 Jednokratno finansiranje (KAP) 150.0 71.5 28.0 - - - Prilivi sa sredstava sa specifičnim namerama 5.6 2.5 6.0 6.0 6.0 6.0 Primanja iz zaliha namenskih sredstava (kada
su FS2 i FS3 smanjeni) 0.0 0.0
-
-
-
-
48
3.2.Izlivi: 263.6 214.0 226.2 260.5 300.0 165.4 Kreditiranje JP - - - - - - Pod-pozajmljivanje 12.7 11.2 64.2 30.8 24.8 15.6
Izlazite za servisiranje duga prema poveriocima 8.5 3.5 54.5 20.9 15.0 7.0 Odliv sub-zajmova subjektima zaduživanja 4.2 7.7 9.6 9.9 9.8 8.6
Emisija hartija vrednosti za potrebe refinansiranja 244.6 200.0 162.0 229.8 275.3 149.8 Izlivi u fondovima sa specifičnim ciljevima 6.3 2.8 - - - -
4. PROMENA BANKARSKOM BILANSU (Ne raspodeljeni)
51.5 -136.5 -71.7 -36.5 -10.2 16.0
5. NETO BANKARSKI BILANS NA KRAJU GOD
360.9 234.4 226.8 190.3 180.1 196.1
Od kojih: ELA 46.0 46.0 46.0 46.0 46.0 46.0
6.FONDOVI SA SPECIFIČNIM CILJEVIMA 97.4 95.6 62.9 95.6
95.6
95.6
Određeni od donatora 8.9 9.8 8.0 9.8 9.8 9.8 Prineseni sopstveni prihodi- centralni nivo 5.7 1.8 5.0 1.8 1.8 1.8 Prineseni sopstveni prihodi- lokalni nivo 49.5 56.0 24.0 56.0 56.0 56.0 Razvojni fond na poverenju 8.0 8.2 8.0 8.2 8.2 8.2 Namenjeni prihodi 0.8 0.1 0.5 0.1 0.1 0.1 Drugo 17.5 15.9 17.4 15.9 15.9 15.9
PAK*
-
-
-
-
-
- Netošeni fodove 7.0 3.9 - 3.9 3.9 3.9
7. BRUTO BANKARSKI BILANS NA KRAJU GODINE
458.3 330.0
289.8
285.9
275.7 291.7 8. PROMENA BRUTO BANKARSKOG BILANSA
70.4 -128.3 -71.7 -36.5 -10.2 16.0
Memo
Zaliha unutrašnjeg duga 791.9 961.9
1,132.0
1,281.9
1,411.9
1,541.9
Zaliha spoljnog duga 409.1 525.8
883.2
1,090.4
1,361.4
1,636.4
Derzavne guarantees 44.0
31.7
30.6
29.6
28.6
27.6
Rashodi kamata kao% BDP-a 0.3% 0.4% 0.5% 0.6% 0.7% 0.7%
Tablica 3. Glavni makroekonomski pokazatelji
Opis 2019 2020 2021
Proj.
2022
Proj.
2023
Proj.
2024
Proj.
Realne stope rasta (u procentima)
BDP 4.9% -3.9% 5.0% 4.5% 4.0% 4.1%
Potrošnja 1.6% 6.7% 1.4% 2.1% 1.5% 2.7% Investicije 6.5% -18.8% 13.5% 9.1% 8.9% 7.1%
Izvoz 17.2% -29.4% 18.2% 10.4% 8.5% 6.4%
Uvoz 5.6% -6.9% 7.1% 4.9% 4.1% 4.4%
Promene u cenama(na procentima)
IPC 2.7% 0.2% 1.9% 1.2% 1.0% 1.0%
Deflator 0.7% -0.4% 1.4% 1.3% 0.9% 1.2% Cene Uvoza 1.2% -2.0% 2.5% 1.6% 1.2% 0.0%
Bilans štednje/investicija(u % BDP-a)
Neto primarni prihodi iz inostranstva 2.3% 2.4% 2.3% 2.3% 2.4% 2.4%
Neto sekondarni prihodi iz inostranstva 19.1% 22.6% 23.1% 21.9% 21.0% 20.0%
od kojih:doznake 12.0% 14.4% 14.9% 14.1% 13.4% 12.7%
49
Investicije 30.0% 25.1% 27.3% 28.6% 30.1% 31.0%
Bilans tekućeg računa -5.6% -7.1% -5.3% -5.6% -5.7% -6.4%
Trgovinski bilans -40.0% -37.8% -37.7% -37.7% -37.3% -36.9%
Bruto nacionalna štednja 24.4% 18.0% 21.9% 23.0% 24.4% 24.7%
Privatna ušteda 18.9% 18.7% 19.1% 17.1% 17.7% 17.6%
Glavni agregatI (u milion evra)
BDP 7,104 6,803 7,243 7,658 8,033 8,458
BNRD 8,618 8,505 9,083 9,512 9,909 10,350
Doznake radnika 852 980 1,078 1,078 1,078 1,078
Dostupni privatni prihodi 7,177 7,426 7,707 7,900 8,201 8,533
Tablica 4. Nominalni bruto domaći proizvod i njegove komponente, u mil Eur
Opis 2019 2020 Proj.
2021 Proj.
2022 Proj.
2023 Proj.
2024 Proj.
U milion euro
Potrosnja 6,883 7,279 7,495 7,754 7,948 8,264 Privatna potrosnja 5,836 6,151 6,322 6,593 6,780 7,041 Javna Potrosnja 1,023 1,096 1,142 1,130 1,137 1,191 Vlada 881 930 973 958 961 1,011 Sektor donatora 142 166 169 173 176 180 NPISD 23 31 31 31 31 32 Investicije 2,135 1,706 1,975 2,190 2,418 2,624 Privatne Investicije 1,604 1,327 1,497 1,630 1,800 1,968 Javne Investiccije 531 380 478 560 618 656 Neto izvoz robe I usluga -1,913 -2,182 -2,226 -2,286 -2,333 -2,430 Izvoz 2,070 1,469 1,772 1,981 2,172 2,335 Izvoz robe 393 475 584 647 718 789 Izvoz usluga 1,676 994 1,188 1,334 1,454 1,546
Uvoz 3,983 3,651 3,998 4,267 4,504 4,766
Uvoz robe 3,234 3,048 3,318 3,534 3,714 3,913 Uvoz usluga 749 602 680 733 790 853 BDP 7,104 6,803 7,243 7,658 8,033 8,458 BDND 8,618 8,505 9,083 9,512 9,909 10,350 Drugi pokazatelji:
Raspolozivi dohodak privatnog sektora (u mil evra) 7,177 7,426 7,707 7,900 8,201 8,533 Privatna potrosnja u odnos na BDP 82% 90% 87% 86% 84% 83% Privatne investicije u odnos sa BDP 23% 20% 21% 21% 22% 23% Izvoz u odnos na BDP 29% 22% 24% 26% 27% 28% Uvoz u odnos na BDP 56% 54% 55% 56% 56% 56%
50
KLAUZULA INVESTICIJA
U 2012 godine, kao deo Programa sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), Skupština je odobrila izmene i dopune ZUJFO, uključujući usvajanje takozvanog fiskalnog pravila. Između ostalog, to znači godišnje ograničenje maksimalnog zaduživanja države od 2% bruto domaćeg proizvoda (BDP), uprkos vladinom kapacitetu da pribavi više finansiranja za kapitalne projekte od javnog značaja. U međuvremenu, Vlada Kosova je identifikovala potrebu za dodatnim prostorom za finansiranje velikih kapitalnih projekata i 2015 godine započeti su pregovori za treći program MMF-a, koji bi, između ostalog, omogućio relaksaciju fiskalnog pravila. Drugim rečima, za velike kapitalne projekte od strateškog značaja, vlada bi mogla da uđe u dug iznad fiskalnog pravila od 2% za period od 10 godina, sa glavnim uslovom da ne prelazi 30% ukupnog duga države. To bi Vladi Kosova obezbedilo dodatni fiskalni prostor, približno 1,8% iznad fiskalnog pravila od 2%. Ovo je bilo poznato kao „izmena investicione klauzule“ i predstavljalo je usvajanje neophodnih zakonodavnih promena od strane Skupštine Kosova, u januaru 2016. godine. Vlada Kosova ostaje posvećena uključivanju kapitalnih projekata koji se sprovode putem „investicione klauzule“ u budžetski proces na uravnotežen način, prateći da se finansiranje ovih projekata zasniva na analizi održivosti duga (dugoročno). Važno je napomenuti da je pandemija Covid-19 imala značajan uticaj na usporavanje realizacije projekata planiranih za 2020 godinu. Preduzete mere za upravljanje efektom pandemije na javno zdravlje izazvale su usporavanje ekonomske aktivnosti to je dovelo do brojnih problema za većinu preduzeća u zemlji i ranjive grupe našeg društva. Da bi se rešila ekonomske štete prouzrokovane pandemijom, Vlada Kosova je izradila Plan za ekonomski oporavak, čiji će se delovi finansirati kroz klauzulu investicija. Situacija sa pandemijom takođe je stvorila potrebu za obezbeđivanjem dodatnih financijskih sredstava za upravljanje ekonomskom i zdravstvenom situacijom. U nastavku su ukratko opisani projekti koji su obuhvaćeni klauzulom o ulaganju: 1. Reakcija Kosova na pandemiju COVID-19 za MPS- Da bi se olakšao pristup finansiranju preduzećima, deo programa ekonomskog oporavka od krize izazvane pandemijom covid-19 je dokapitalizacija kosovskog kredita Garantni fond (KCGF). Očekuje se da će ukupno finansiranje KCGF za dokapitalizaciju iznositi 40 miliona evra kroz sporazum o finansiranju sa Evropskom investicionom bankom (EIB), koji bi trebalo da bude potpisan 2021 godine. 2. COVID-19 Služba za finansiranje javnog sektora u vanrednim situacijama – Ovaj projekat je deo programa ekonomskog oporavka za zdravstveni sektor sa Razvojnom bankom Saveta Evrope. Ukupna vrednost zajma je 35 miliona evra, dok kamatnu stopu subvencioniše Razvojna banka Saveta Evrope (CEB) do milion evra. Finansijski sporazum ratifikovala je Skupština Kosova i stupio je na snagu. Prva isplata od 17.8 miliona evra izvršena je krajem 2020 godine, dok je ostatak isplaćen u aprilu 2021 godine. Očekuje se da će ovaj sporazum biti dopunjen dodatnim finansiranjem od 25 miliona evra koje je odobrila Banka, dodatni kredit koristiće se za finansiranje kupovine vakcina za zaštitu od COVID-19. Pregovara se o sporazumu i očekuje se da će biti potpisan u maju 2021 godine..
51
3. Hitni projekat COVID-19 za Kosovo - ovaj projekat je pregovaran i ratifikovan 2020 godine. Glavna svrha projekta je podrška kosovskoj vladi u borbi protiv pandemije covid-19. Glavne komponente projekta odnose se na pokrivanje troškova socijalnih transfera koji su se dogodili 2020 godine, kao i na komponentu medicinske opreme. Ukupan iznos projekta je 46 miliona evra, kao i 2 miliona evra bespovratne pomoći od Svetske banke. Do danas je isplaćeno 36 miliona evra, dok nabavku medicinske opreme vrši UNOPS. Preostali deo treba da bude isplaćen 2021 godine. U junu 2021 očekuje se da će se potpisati dodatno finansiranje od 15 miliona evra sa Svetskom Bankom za isti projekat, između ostalog i za pokrivanje snabdevanja osnovnim lekovima i ispitivanja za COVID-19. 4. VISP: Hitni zajam za likvidnost vitalne infrastrukture - Zbog pandemije COVID-19, pružaoci usluga vitalne infrastrukture u Republici Kosovo neprekidno se suočavaju sa gubicima prihoda. U nedostatku likvidnosti ili bilo kakve dodatne vladine podrške, ova preduzeća su u značajnom riziku od finansijskog kolapsa. Da bi izbegla ovaj rizik, Vlada Kosova je pregovarala o ovom hitnom sporazumu o zajmu za podršku vitalnoj infrastrukturi sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Vrednost zajma je 30.000.000 EUR u trajanju od 3 godine. Finansijski sporazum je ratifikovan krajem 2020 godine. Očekuje se da će se prva isplata od 10 miliona evra dogoditi u drugom tromesečju 2021 godine, dok će preostali deo kasnije biti kao pozajmica. 5. Projekat jačanja finansijskog sektora - Institucija koja sprovodi ovaj projekat je Kosovski fond za kreditne garancije (KCGF), a cilj projekta je poboljšati pristup finansijama za mikro, mala i srednja preduzeća jačanjem finansijskih i tehničkih kapaciteta KCGF. Skupština Kosova je ratifikovala finansijski / pravni sporazum sa IDA / Svetskom bankom i u potpunosti ga isplatila. Kao rezultat usvajanja Zakona o ekonomskom oporavku, KCGF može pokriti više od 50% garancija za određene investicije i pokriti odgovarajuće naknade za preduzeća. 6. Rehabilitacija železničke pruge 10 - institucija koja sprovodi ovaj projekat je Javno preduzeće „Infrakos“ Priština. U početku se procenjuje da ukupni troškovi projekta iznose oko 194,5 miliona evra, pri čemu EBRD i EIB finansiraju polovinu, dok Evropska unija drugu polovinu ovog projekta. Finansijski sporazumi sa EBRD i EIB su potpisani i ratifikovani. U pogledu doprinosa EU, prvi i drugi sporazum o dodeli bespovratnih sredstava već su potpisani i ratifikovani. Ali, zbog promena tržišne cene u međuvremenu i potrebe za dodatnim stručnjacima, očekuje se da ukupna vrednost projekta bude oko 255 miliona EUR. Kao projekat visokog prioriteta za EU, održavaće se paritet sa međunarodnim finansijskim institucijama (EBRD i EIB) u potrazi za dodatnim sredstvima za ovaj projekat. Zahtev za grant će biti podnet VBIF-u paralelno. Građevinski radovi za Fazu 1 započeli su početkom 2019 godine, dok se za Fazu 2 očekuje da počnu 2021. Glavni projekat Faze 3 započinje 2021 Prva isplata zajmova i ugovora o donaciji realizovana je tokom 2019 , a zbog kašnjenja u primeni, izmena ugovora o zajmu sa EIB-om potpisana je u novembru 2020 godine, čime je datum raspoloživosti zajma produžen do 2022 godine. Očekuje se da će sporazum biti ratifikovan uskoro. Zahtevi za dodatna sredstva poslati su istim međunarodnim mrežama u ukupnom iznosu od 50 miliona evra. 7. Sanacija Iber-Lepenca - institucija koja sprovodi ovaj projekat je Javno preduzeće „Iber Lepenc '', a procena ukupnih troškova je 25 miliona evra. Ratifikovan je sporazum između Republike Kosovo i Svetske banke tokom 2017 godine, a prva isplata izvršena je u januaru 2018. Do avgusta 2020 godine isplaćeno je 18% od ukupnog iznosa zajma. Resorno ministarstvo razgovara sa Bankom u vezi sa mogućim restrukturiranjem projekta. 8. Sanacija regionalnih puteva - institucija koja sprovodi ovaj projekat je Ministarstvo za infrastrukturu. Potpisan je i ratifikovan Sporazum o finansiranju, a projekat vredi 29
52
miliona evra uz finansiranje EBRD-a. Građevinski radovi započeli su u maju 2019 godine i svi ugovori su potpisani. Krajem 2020 je potpisan ugovor o produženju bespovratnih sredstava za pokrivanje dodatnih konsultantskih usluga za podršku jedinici za implementaciju projekta do iznosa od 450.000 EUR. 9. Sprovođenje studije izvodljivosti za medicinsku opremu za sekundarnu i tercijarnu zaštitu - Planirani budžet za 2020 godinu je 2.000.000 evra, za 2021 godinu 18.000.000 evra, za 2022. godinu 33.000.000 evra, ukupna vrednost projekta je 53.000.000. Očekuje se da će se ovaj projekat finansirati kreditima kod Razvojne banke Saveta Evrope i Evropske banke za obnovu i razvoj. 10. Izgradnja autoputa N9 Priština - Peć (SEETO put 6 A), segment Kijev - Kline do Zahaća - institucija za sprovođenje ovog projekta je Ministarstvo za infrastrukturu. Cena projekta je 193 miliona EUR. Ugovor o zajmu sa EBRD potpisan je 2017. godine, a sa EIB-om u drugoj polovini 2018 U januaru 2019 godine potpisan je sporazum od 1 milion EUR između Republike Kosovo i EIB-a u okviru ERI inicijative za podršku tokom sprovođenja . Očekuje se da ćemo tokom ove godine od EBRD dobiti grant od 100.000 evra za finansiranje puteva i institucionalnu studiju. Postupak izbora rukovodioca radova je završen i pokrenut je tender za radove. 11. Konkurentnost i spremnost za izvoz - institucija koja sprovodi ovaj projekat je Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine. Projekat u iznosu od 14,3 miliona evra finansira Svetska banka, a prva isplata izvršena je u julu 2019. Do avgusta 2020 godine isplaćeno je 2% od ukupnog iznosa zajma. Izabrana je kompanija koja će samostalno administrirati šemu grantova i štampaće tako da se grantovi dodeljuju preduzećima u optimalnom roku. 12. Dodatno finansiranje Projekta poljoprivrednog i ruralnog razvoja - sporazum za ovaj projekat potpisan je između Republike Kosovo i Međunarodne asocijacije za razvoj - Svetske banke tokom 2017 godine, a sporazum je ratifikovao Parlament. Prva isplata izvršena je u martu 2019 Do avgusta 2020 godine isplaćeno je 28% iznosa zajma, dok 2.4 milion euro očekuje se da se disbursira tokom 2021. 13. Prečišćavanje otpadnih voda u Prištini (Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u regionu Prištine) - Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je institucija koja sprovodi ovaj projekat. Finansiranje projekta je obezbeđeno putem okvirnog sporazuma između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Francuske, koji je ratifikovan tokom 2017. godine. Na osnovu sporazuma, projekat vredi 86 miliona EUR. Implementacija je započela u drugoj polovini 2020 godine, gde je pokrenut tender za dizajn. Paralelno sa tim, Ministarstvo finansija radi na obezbeđivanju finansijskih sredstava od Francuske razvojne agencije (AFD) za doprinos Kosova. 14. Izgradnja prstenastog puta Priština - institucija koja sprovodi ovaj projekat je opština Priština. Projekat je u fazi studije izvodljivosti, koju finansira Evropska banka za obnovu i razvoj, započeta je u septembru 2020 godine. 15. Kosovska digitalna ekonomija (KODE) – MIPT je institucija koja sprovodi ovaj projekat. Procenjeni trošak projekta je 25 miliona USD, a pravni / finansijski sporazum potpisan je 2018 godine sa IDA / Svetskom bankom. Prva isplata izvršena je u novembru 2019 godine i do sada je isplaćeno 7% iznosa. 16. Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Mitrovici - Regionalna vodovodna kompanija u Mitrovici je institucija koja sprovodi ovaj projekat. EBRD (kao glavnu finansijsku instituciju) i EIB ocenjuju projekat, koji će sufinansirati projekat, a podržaće ga grant iz Okvira za investicije zapadnog Balkana (VBIF).
53
17. Projekat razvoja prečišćavanja otpadnih voda u Gnjilanu - regionalna kompanija za vodosnabdevanje u Gnjilanu sprovodi instituciju za ovaj projekat, čija je procenjena vrednost 23 miliona evra, a koji će finansirati EBRD i EIB. Finansijski sporazum sa EBRD-om u iznosu od 10 miliona evra potpisan je u maju 2020 godine, a ratifikovan u parlamentu 23 jula 2020 godine, dok je sporazum sa EIB-om od 11 miliona evra potpisan u maju 2020 godine, a ratifikovan je na kraju 2020 godine. očekuje se da započne sa sprovođenjem tokom 2020 18. Projekat prečišćavanja otpadnih voda u opštini Podujevo - opština Podujeva je sprovodljiva institucija ovog projekta. Ugovor o zajmu u iznosu od 5,35 miliona evra potpisan je sa UniCredit Bank Austria AG, u ime Vlade Austrije, 2018 Prva isplata za projekat izvršena je 2019 godine i do sada je isplaćeno 94% iznosa . 19. Izgradnja sistema za vodosnabdevanje u opštini Uroševac - Opština Uroševac je institucija koja sprovodi ovaj projekat. Ugovor o zajmu u iznosu od 5,125 miliona evra potpisan je u novembru 2018 godine sa Raiffeisen Bank International, koja posluje u ime vlade Austrije. Prva isplata za ovaj projekat izvršena je 2019 godine, a do aprila 2021 godine isplaćeno je 69% iznosa, dok ostali deo očekuje se da če se disbursirati u 2021. 20. Izgradnja šeme vodosnabdevanja u opštini Istog - opština Istog je institucija koja sprovodi ovaj projekat, koji se finansira zajmom u iznosu od 5.094 miliona evra. Finansijski sporazum potpisan je u novembru 2018 godine sa UniCredit Bank Austria AG, koja deluje u ime vlade Austrije. Prva isplata za ovaj projekat izvršena je 2019 godine i do avgust 2020 je isplaćeno 67% iznosa zajma, dok ostali deo očekuje se da če se disbursirati u 2021. 21. Projekat prečišćavanja otpadnih voda u opštini Štimlje - Opština Štimlje je institucija koja sprovodi ovaj projekat, koji se finansira zajmom u iznosu od 2,385 miliona evra. Finansijski sporazum potpisan je u novembru 2018 godine sa UniCredit Bank Austria AG, koja deluje u ime vlade Austrije. Prva isplata za ovaj projekat izvršena je 2019 godine i do avgusta 2020 je isplaćeno 72% iznosa zajma dok ostali deo očekuje se da če se disbursirati u 2021. 22. Izgradnja sistema vodosnabdevanja u opštini Gračanica - Opština Gračanica je institucija koja sprovodi ovaj projekat, koji se finansira zajmom u iznosu od 5,115 miliona evra. Finansijski sporazum potpisan je u novembru 2018 godine sa UniCredit Bank Austria AG, koja deluje u ime vlade Austrije. Prva isplata za ovaj projekat izvršena je 2019 godine i do avgusta 2020 je isplaćeno 75% iznosa zajma dok ostali deo očekuje se da če se disbursirati u 2021. 23. Projekat katastra nepokretnosti i prostorne infrastrukture (REGIP) - institucija koja sprovodi ovaj projekat je Kosovska agencija za katastar. Finansijski sporazum u iznosu od 14,6 miliona evra sa IDA-om potpisan je u februaru 2019 godine. Sporazum je ratifikovan u avgustu 2020 godine, i tokom 2021 se očekuje se da će prve isplate početi u toku ove godine. Tender za procenu imovine i registraciju biće uskoro raspisan. 24. Projekat javnog prevoza, Opština Priština - Javno preduzeće „Trafiku Urban“ Prištine je institucija koja sprovodi ovaj projekat, čija ukupna cena procenjuje se na 10 miliona evra. Projekat finansira EBRD, a njegova primena je započela 2016. Nakon završetka projekta, sada se kredit vraća. 25. Projekat zaštite životne sredine i ozelenjavanja zemljišta - očekuje se da će ovaj projekat finansirati Svetska banka, odnosno Međunarodno udruženje za razvoj u iznosu od oko 18 milion dolara. Svrha projekta je da demonstrira pristup zasnovan na riziku za upravljanje zagađenim zemljištem na odabranim lokacijama i poboljša politiku i institucionalni kapacitet zemlje za upravljanje zagađivanjem zemljišta.
54
26. Projekat izgradnje autoputa Besi-Merdare (Peace Highway) - ovaj projekat finansiraju Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka, sa ukupnim iznosom projekta oko 200 miliona evra. Projekat je deo investicionog plana za zapadni Balkan koji je izradila EU, a do danas je iskoristio oko 45 miliona evra bespovratne pomoći za investicije i tehničku pomoć. Projekat se kvalifikuje za grant u iznosu od 40%, jer se očekuje da će Kosovo podneti zahtev za povećanje iznosa bespovratnih sredstava tokom 2021 godine. Očekuje se da će se sporazumi o finansiranju zaključiti 2021 godine. 27. Projekat plave ekonomije za održivi razvoj - ovo je novi projekat koji će obuhvatiti sektor voda u zemlji i o kojem će se razgovarati i finalizirati sa Svetskom bankom tokom 2021 godine. 28. Projekt strateške infrastrukture - ovaj projekat biće dizajniran u skladu sa strateškim prioritetima zemlje i finansiraće se zajmom mađarske vlade
55
ANEKS 2
Tablica 1: Poređenje budžetskih prognoza u SOT-ima, godišnji budžeti i prethodne tekuće, 2020 godina
SOT (2018-
2020)
SOT (2020-
2022)
Budze
t 2020
PRE 2021-
2023 Actual
SOT / Actual Budzet/Actual SOT pocetni/ Actual
SOT sa Actual Budzet/ Actual
% mil Eur % mil Eur
Ukupni troškovi
2,485 2,466 2,620 2,620 2234.9432
-10.1% -9.4% -231.06 -15% -385.06
od toga: Redovni tekući
troškovi 1,417 1,643 1,649 1,649 1,540 8.7% -6.3% -103.33 -7% -109.43
U vreme pripreme MTEF-a 2020-2022 (april 2019.) očekivanja za 2020. bila su bolja i kriza poput one izazvane pandemijom COVID-19 nije bila predviđena. Kao rezultat, u 2020. godini izdaci su pretrpeli značajne promene kako bi se finansirale različite mere fiskalnih paketa
koje je preduzela vlada.
1) U poređenju sa poslednjim MTEF-om, u 2020. zabeleženo je oko 19,7 miliona zaostalih
zarada;
2) nedovoljne performanse u robama i uslugama oko 67,61 miliona uglavnom su
1) Nedovoljna efikasnost subvencija i transfera bila je oko (58,6 miliona), ovi nedovoljni rashodi su preraspoređeni u program Oporavak ekonomije u okviru Subvencija i transfera, jer je ovaj program pretrpeo promene tokom godine i redizajniran je da se prilagodi odobrenom ekonomskom oporavku
zakon.
2) ispod učinka roba i usluga (oko 30 miliona); uglavnom kao rezultat sporije aktivnosti vlade u vreme pandemijskih ograničenja
3) Zarade su veće za oko
13,6 miliona
56
nastale usled sporije aktivnosti vlade zbog mere socijalnog distanciranja, kao i moguće uštede radi finansiranja drugih fiskalnih mera u okviru programa ekonomskog
oporavka;
3) nedovoljno izvršenje subvencija i transfera oko
11 miliona;
4) Tekući izdaci uključili su u budžet tekuću rezervu od 34,4 miliona, koja je
potrošena në kategori tjera
Program ekonomskog
oporavka
0 0 365 365 318 317.66 -13% -46.94
Program ekonomskog oporavka nije bio predviđen u vreme pripreme MTEF-a, koji je koštao 26,5 miliona zarada i dodataka, 13,8 miliona dobara i usluga, 29,6 miliona kapitalnih izdataka i 247,8 miliona
subvencija i transfera.
Program ekonomskog oporavka imao je preko 12,7 miliona zarada i dnevnica i 63,3 miliona subvencija i transfera. Pod performansama je bilo -23,7 miliona kapitalnih izdataka i -100 miliona nepredviđenih slučajeva iz sredstava likvidacije. U isto vreme, ovaj program je pretrpeo promene tokom godine i redizajniran je kako bi se uskladio sa usvojenim zakonom o ekonomskom
oporavku.
1070 794 729.9 729.9 380 -64.5% -52.2% -414.29 -48% -350.19
1) Mosekzekutimi i klauzolës së investimeve për shkak të pengesave në njesitë implementuese dhe masave kufizuese
1) Neizvršenje investicione klauzule zbog prepreka u izvršnim jedinicama i restriktivnih mera u vezi sa
57
od toga: Kapitalni izdaci
lidhur me pandeminë (-142.4 mln); 2) Ekzekutimi më i ulët i buxhetit të rregullt per shkak te nje ngadalesimi ne ekzekutim si rrjedhoje e masave kufizuese të shkaktuara nga pandemia COVID-19 (-265.9 mln); 3) Investimeve më të ulta të financuara përmes të ardhurat e likuidimit (-6 mln)
pandemijom (-104,9
miliona);
2) Niže izvršenje redovnog budžeta zbog usporavanja izvršenja usled restriktivnih mera izazvanih pandemijom COVID-19 (-114
miliona);
3) Niže investicije finansirane prihodima od likvidacije (-131 miliona)
Ukupan prihod
2257 2060 1789 1789 1722 -23.7% -16.4% -337.79 -4% -66.29
1) Neizvršenje investicione klauzule zbog prepreka u izvršnim jedinicama i restriktivnih mera u vezi sa pandemijom (-142,4
miliona);
2) Niže izvršenje redovnog budžeta zbog usporavanja izvršenja usled restriktivnih mera izazvanih pandemijom COVID-19 (-265,9 miliona);
3) Niže investicije finansirane prihodom od
likvidacije (-6 miliona)
1) Loši rezultati u prihodima od PAK-a i TAP-a (30 miliona) kao
1) Loši rezultati u prihodima od PAK-a i TAP-a (6 miliona) kao rezultat niže ekonomske aktivnosti izazvane restriktivnim merama
protiv COVID-19
2) Loše od oko 6 miliona prihoda od poreza na imovinu
3) Loše izvršavanje graničnog PDV-a i domaćeg PDV-a uglavnom zbog niže ekonomske aktivnosti, manjeg uvoza i slabijeg izvršenja kapitalnih izdataka. (-15,7 miliona domaćeg PDV-a, -4,6 miliona graničnog PDV-a) 4) Niže carine zbog
58
rezultat niže ekonomske aktivnosti izazvane restriktivnim merama protiv COVID-19, zbog kojih su se mnoga preduzeća zatvorila u određenim periodima ili su radila u okviru svojih
kapaciteta.
2) Loše od učinka od oko 10 miliona prihoda od
poreza na imovinu
3) Nedovoljna efikasnost graničnog PDV-a i domaćeg PDV-a uglavnom zbog niže ekonomske aktivnosti, manjeg uvoza i manjeg izvršenja kapitalnih izdataka. (-44,6 miliona domaćeg PDV-a, -127,2 miliona pograničnog
PDV-a)
4) Niže carine zbog nižeg uvoza od predviđenog u SOR-u 2020-2022 (-30,4 miliona)
5) Niži prihodi od akciza koji odražavaju pad ekonomske aktivnosti, restriktivne mere koje su smanjivale kretanje u određenim periodima (u smanjenju potražnje za
manjeg uvoza (-4,3
miliona)
5) Niži prihodi od akciza koji odražavaju pad ekonomske aktivnosti i performansi uvoza (-24,5
miliona)
6) oko 3 miliona manje grantova za budžetsku podršku 7) niži neporeski
prihodi za 7,7 miliona
8) 6,6 miliona manje povrata poreza
59
gorivom), koje su karakterisale zatvaranje ili ograničena aktivnost gastronomskog sektora (pad uvoza cigareta i alkoholna pića) itd. (-90 miliona) 6) još oko 21 milion bespovratnih sredstava za budžetsku podršku
7) niži neporeski prihodi za 44,8 miliona (porez na koncesiju oko 10 miliona manji zbog odluke vlade da se odlaže plaćanje 2021. godine), oko 23 miliona Eur manje u centralnim prihodima i 7 miliona manje u lokalnim
prihodima
8) 17 miliona manje povrata poreza
Primarni bilans -228 -376 -802 -802 -485 112.8% 29.0% -109.22 -39% 316.44
Plaćanje
kamate 34 29 30 30 28 -19.1% -5.2% -1.49 -9% -2.69
General
Balance -262 -405 -832 -832 -513 95.7% 26.6% -107.73 -38% 319.14
60
60
TREĆI DEO 3. OKVIR SEKTORSKIH RASHODA 2022.-2024. NA CENTRALNOM NIVOU
U nastavku, u trećem delu, glavni cilјevi će biti predstavlјeni prema sektorima na centralnom nivou.
Predstavlјeno je ukupno 10 sektora i svaki je od njih predstavio trend finansiranja 2020-2021 i
budžetske projekcije za naredni trogodišnji period 2022-2024. U okviru svakog sektora su takođe
predstavlјene budžetske organizacije prema odgovarajućim sektorima.
Tabele u trećem delu predstavlјaju projekcije za 2022-2024. godinu za ukupan budžet Kosova, na
centralnom nivou i po sektorima. U pogledu projekcija budžetskih izdataka za naredni srednjoročni
period 2022-2024, dva su glavna elementa koja trebaju uzeti u obzir budžetske organizacije uzeti. Prvo
je to da budžetske organizacije mogu planirati rashode u okviru zadatih budžetskih ograničenja, tek
nakon izmirivanja obaveza, dok besplatni fiskalni prostor mogu koristiti za druge prioritete. Drugo,
na budžetska ograničenja utiče pandemija COVID-19 u makroekonomskim okolnostima u zemlјi.
Tabela 7. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, ukupno
Opšti Budžet Kosova 2020 godina Trošenje
2021 godina Budžetirano
2022 godina Procenjeno
2023 godina Procenjeno
2024 godina Procenjeno
Ukupno 2,178,812,824 2,415,736,909 2,526,256,492 2,621,024,855 2,708,581,954
Broj radnika 83,352 86,242 86,276 86,276 86,276
Plate i dodaci 660,132,653 639,815,696 656,735,449 660,089,256 663,238,982
Robe i usluge 273,002,524 333,824,667 339,708,699 321,779,916 332,896,380
Komunalije 22,051,433 30,110,654 30,642,405 31,155,405 31,665,405
Subvencije i transferi 867,587,695 753,115,438 764,967,466 759,768,290 766,268,290
Kapitalni troškovi 356,038,519 627,416,519 684,130,060 787,048,963 848,957,256
Rezerva - 31,453,934 5,800,000 4,800,000 4,800,000
Kamata - - 44,272,413 56,383,025 60,755,641
Izvori finansiranja
Vladini grantovi 2,007,541,238 2,037,576,961 2,205,860,649 2,201,929,543 2,260,417,303
Sopstveni prihodi 51,088,362 88,892,133 97,295,489 102,423,690 106,464,858
Finasiranje od KAP 31,506,265 22,000,000 - - -
Namenjena sredstva finansiranja
5,223,310 4,274,917 3,749,888 3,914,363 4,128,423
Finansiranje sa pozajmljivanja
83,453,648 262,992,898 175,078,054 256,374,234 276,815,729
Finansiranje sa pozajmljivanja - 04
36,668,038
67,994,329
34,701,801
9,340,505
1,200,000
Finansiranje sa Klauzule investiranja -06
46,785,610
194,998,569
140,376,253
247,033,729
275,615,729
Grantovi donatora* 1,799,420 1,703,760 1,354,377 15,271 -
* Grantovi donatora nisu deo ukupnih rashoda prema izvoru finansiranja.
Tabela 8. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, centralni nivo
61
Budžet Centralnog Nivoa
2020 godina Trošenje
2021 godina Budžetirano
2022 godina Procenjeno
2023 godina Procenjeno
2024 godina Procenjeno
Ukupno 1,663,125,256 1,868,935,628 1,958,727,041 2,025,328,177 2,083,840,790 Broj radnika
39,003 41,827
41,796
41,796
41,796
Plate i dodaci 385,324,283
361,427,271
374,027,667
375,967,935
377,697,054
Robe i usluge 192,000,543
253,847,833
251,731,865
230,879,916
240,896,380
Komunalije 12,067,030
18,296,405
18,542,405
18,655,405
18,665,405
Subvencije i transferi 847,751,157
737,172,853
745,042,631
738,268,290
743,268,290
Kapitalni troškovi 225,982,244
480,391,265
519,310,060
600,373,606
637,758,020
Rezerva -
17,800,000
5,800,000
4,800,000
4,800,000
Kamata 44,272,413
56,383,025
60,755,641
Izvori finansiranja
Vladini grantovi 1,546,898,579
1,576,157,453
1,725,732,854
1,698,768,722
1,732,184,164
Sopstveni prihodi 11,008,411
10,892,133
9,893,833
9,887,833
9,956,833
Finasiranje od KAP 31,506,265
22,000,000
-
-
-
Namenjena sredstva finansiranja
5,223,310
4,274,917
3,749,888
3,914,363
4,128,423
Finansiranje sa pozajmljivanja
68,488,690
255,611,125
175,078,054
256,374,234
276,815,729
Finansiranje sa pozajmljivanja - 04
31,857,388
67,994,329
34,701,801
9,340,505
1,200,000
Finansiranje sa Klauzule investiranja -06
36,631,302
187,616,796
140,376,253
247,033,729
275,615,729
Grantovi donatora* 1,799,420
1,703,760
1,354,377
15,271
-
* Grantovi donatora nisu deo ukupnih rashoda prema izvoru finansiranja.
U nastavku će svaki sektor biti predstavlјen odvojeno.
3.1. OPŠTE JAVNO UPRAVLJANјE
Glavni cilјevi u ovom sektoru su dobro upravlјanje, profesionalna javna uprava, socijalno-ekonomski
razvoj i unapređenje integracionih procesa u zemlјi.
Glavni cilјevi tokom narednog trogodišnjeg perioda 2022-2024 u ovom sektoru su:
Obezbeđenje novih priznanja, jačanje međunarodnog subjektiviteta Republike Kosovo i
sprovođenje kriterijuma u procesu integracije u EU i međunarodnim institucijama;
Održavanje makro-fiskalne stabilnosti, razvoj i usavršavanje sistema naplate i upravljanja
poreskih i carinskih prihoda i smanjenje neformalne ekonomije;
Povećanje nivoa kvaliteta javnih usluga;
Standardizacija i pojednostavlјenje upravnih postupaka i produblјivanje borbe protiv korupcije;
62
Unapređenje sistema elektronskih nabavki i pobolјšanje kvaliteta upravlјanja javnim finansijama;
Bolјa povezanost planiranja strateških dokumenata i resursa;
Unapređenje sistema za razvoj politike;
Uravnotežen razvoj i povećanje međuopštinske i prekogranične saradnje i
Bezbednost hrane i održavanje javnog zdravlјa.
Budžetske organizacije koje čine sektor opšte vlade su: Skupština Republike Kosovo, Kancelarija
predsednika, Kancelarija premijera, Ministarstvo finansija, rada i transfera (isklјučujući budžetska
izdvajanja u vezi sa bivšom MRSZ) , Ministarstvo lokalne samouprave, Ministarstvo regionalnog razvoja,
Ministarstvo spolјnih poslova i dijaspore, Regulatorna komisija za javne nabavke, Agencija za borbu
protiv korupcije, Organa za razmatranje nabavki, Izborno veće za žalbe i predstavke, Agencija za javno
informisanje i privatnost, Agencija za reviziju i privatnost, Centralna izborna komisija, Nezavisni nadzorni
odbor za civilnu službu Kosova, Ustavni sud Kosova, kao i nepredviđeni rashodi.
Tabela 9. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, opšte javno upravljanјe
Opšta Vlada
2020 godina Trošenje
2021 godina Budžetirano
2022 godina Procenjeno
2023 godina Procenjeno
2024 godina Procenjeno
Ukupno 122,218,109
296,002,475
271,867,077
226,846,481
227,698,565
Broj radnika 3,786
4,061
4,061
4,061
4,061
Plate i dodaci 44,170,147
61,956,522
45,847,276
46,076,512
46,306,894
Robe i usluge 28,687,046
59,902,468
57,768,603
43,849,171
44,470,873
Komunalije 1,095,820
2,079,346
2,175,346
2,080,346
2,080,346
Subvencije i transferi 36,683,045
122,750,000
117,470,400
106,320,000
106,320,000
Kapitalni troškovi 11,582,051
44,514,139
42,805,452
23,720,452
23,720,452
Rezerva -
4,800,000
5,800,000
4,800,000
4,800,000
Izvori finansiranja Vladini grantovi 99,935,808 274,841,789 251,415,991 226,548,595 227,517,879
Sopstveni prihodi 68,850
160,686
180,686
180,686
180,686
Finasiranje od KAP 703,451 - - - -
Namenjena sredstva finansiranja
-
-
-
-
-
Finansiranje sa pozajmljivanja
21,510,000
21,000,000
20,270,400
117,200
-
Finansiranje sa pozajmljivanja - 04
100,000
-
270,400
117,200
-
Finansiranje sa Klauzule investiranja -06 21,410,000
21,000,000
20,000,000
-
-
Grantovi donatora* 372,668
1,703,760
1,354,377
15,271
-
* Grantovi donatora nisu deo ukupnih rashoda prema izvoru finansiranja.
63
3.2. ODBRANA
Sektor odbrane sastoji se od civilnog osoblјa Ministarstva odbrane (MO), kao i vojnog osoblјa
Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS). Misija ove dve institucije povezana je sa dizajniranjem i
sprovođenjem opštih državnih odbrambenih politika. Nadležnosti i funkcije Ministarstva odbrane
definisane su Ustavom i važećim zakonima. U 2019. godini usvojeno je nekoliko osnovnih zakona, kao
što su: Zakon o Ministarstvu odbrane, Zakon o Kosovskim snagama bezbednosti i Zakon o službi u
KBS. Uspostavlјeni pravni osnov garantuje proširenje misije KBS, delegirajući zadatke i odgovornosti
za zaštitu teritorijalnog integriteta Republike Kosovo.
U prve dve godine tranzicije, prioriteti koje je odredio PGJT uspešno su sprovedeni, posebno
administrativne mere. Međutim, neobična situacija sa pandemijom COVID-19 prouzrokovala je
proceduralna kašnjenja u sprovođenju projekata povezanih sa planiranim vojnim nabavkama.
Kosovske bezbednosne snage su u poslednje dve godine reorganizovale štabove, komande i jedinice u
skladu sa novom organizacionom šemom. Pored toga, KBS je nastavio da povećava svoje vojne
sposobnosti pohađajući obuku i obrazovanje svog osoblјa. BSK je već pripremlјen i učestvuje u
međunarodnim operacijama za podršku miru, kao i humanitarnim operacijama.
Primarni cilјevi Ministarstva odbrane i KBS-a su: razviti, standardizovati i modernizovati sposobnosti
i kapacitete kako bi se osigurala nezavisnost zemlјe, zaštita teritorijalnog integriteta, pomoć civilnom
stanovništvu i učešće u međunarodnim operacijama. Na osnovu razvojnih planova kao što su: Plan i
program Vlade Republike Kosovo; Strategija odbrane, Strateški cilјevi ministra odbrane 2022-2024,
Sveobuhvatni tranzicioni plan, Srednjoročni plan 2019-2023, cilјevi Sektora odbrane za 2022-2024 su:
1. Razvoj odbrambenih politika i planova, zakonska i podzakonska akata;
2. Održavanje, razvoj operativnih veština i kapaciteta (spremnost, standardizacija, modernizacija i
interoperabilnost);
3. Unapređenje, razvoj i upravlјanje odbrambenim resursima (za potrebe pratećih cilјeva) i
4. Međuinstitucionalna, domaća i međunarodna saradnja.
Tabela 10. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, odbrana
Odbrana 2020 godina
Trošenje 2021 godina Budžetirano
2022 godina Procenjeno
2023 godina Procenjeno
2024 godina Procenjeno
Ukupno 58,985,257
67,317,674
100,605,450 114,455,388 133,061,802
Broj radnika 3,455
4,039
4,039
4,039
4,039
Plate i dodaci 25,731,853
27,371,977
30,195,564
30,346,542
30,346,542
Robe i usluge 8,283,323
9,024,993
13,983,886
21,532,000
27,026,000
Komunalije 700,862
1,030,000
1,130,000
1,138,000
1,148,000
Subvencije i transferi - 0
Kapitalni troškovi 24,269,219
29,890,704
55,296,000
61,438,846
74,541,260
Rezerva
Izvori finansiranja
64
Vladini grantovi 58,985,257
67,317,674
100,605,450
114,455,388
133,061,802
Sopstveni prihodi Finasiranje od KAP -
Namenjena sredstva finansiranja
Finansiranje sa pozajmljivanja
-
-
- -
-
Finansiranje sa pozajmljivanja - 04
Finansiranje sa Klauzule investiranja -06
Grantovi donatora*
* Grantovi donatora nisu deo ukupnih rashoda prema izvoru finansiranja.
3.3. JAVNI RED, ZAKON I BEZBEDNOST
Misija Sektora za javni red i mir je da pripremi javne politike, pravne akte i obavezne standarde u
oblasti pravosuđa u skladu sa Ustavom i važećim zakonodavstvom, kao i da obezbedi nezavisno,
nepristrasno, profesionalno i efikasno gonjenje preko tužilačkog i sudskog sistema. Deo ove misije je
izgradnja, održavanje, unapređenje i zaštita bezbednosti života i slobodnog kretanja za sve građane
Kosova i unapređenje i modernizacija javne uprave kako bi služila efikasno, transparentno i
profesionalno svim građanima Republike Kosovo.
Ministarstvo pravde, kao nosilac pravnog sektora, posvećeno je tome da država Kosovo bude pravna
država i država vladavine zakona. Ministarstvo pravde pokazaće posebnu posvećenost formiranju
stabilnog pravnog sistema koji će biti pošten, brz, efikasan i koji će ojačati poverenje građana u
institucije zemlјe i u pravosudni sistem uopšte. Ovo Ministarstvo će takođe voditi i sprovoditi reforme
u oblasti vladavine prava, sprovodeći niz mera u cilјu povećanja efikasnosti, odgovornosti i
inkluzivnosti u ispunjavanju potreba i prioriteta građana. Ministarstvo je posvećeno ispunjavanju
obaveza koje proizilaze iz nekoliko strateških i planskih dokumenata, uklјučujući: Vladin program,
Program ekonomskih reformi na Kosovu 2021-2023, Nacionalni program za sprovođenje Sporazuma
o stabilizaciji i pridruživanju (NPSSSP) i zakonodavni program.
Pored gore navedenih aktivnosti, u saradnji sa relevantnim institucijama Sektora za vladavinu prava i
međunarodnim partnerima, ušlo se u završnu fazu Funkcionalnog preispitivanja Sektora za vladavinu
prava. Glavni cilј ovog procesa je da identifikuje glavne probleme koji ometaju pravilno funkcionisanje
vladavine zakona i, shodno tome, da ih reši jasnim i promišlјenim merama, koje će osigurati dobrobit
ovog sektora i povećati poverenje građana u pravdu. Kao deo ovog sektora, Tužilački savet Kosova i
Sudski savet Kosova, kao ustavne i nezavisne institucije u vršenju svojih funkcija, osiguravaju da
tužioci i sudije deluju nezavisno, tokom vršenja svih funkcija.
Sektor javne bezbednosti uspešno je primenio svoje politike ka postizanju cilјeva. Borba protiv
organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, zaštita javne bezbednosti, povećanje zaštite
dokumenata i pobolјšanje usluga građanima bili su među glavnim prioritetima Ministarstva unutrašnjih
poslova (MUP). Ovo ministarstvo nastavlјa svoje aktivnosti i napore za članstvo u Međunarodnoj
organizaciji krivične policije INTERPOL kao i potpisivanje sporazuma o saradnji sa Agencijom
Evropske unije za saradnju u sprovođenju zakona EUROPOL. U oblasti borbe protiv terorizma,
65
organizovanog kriminala i korupcije, ministarstvo je primenilo svoje politike. U cilјu jačanja
preventivnih mera nasilnog ekstremizma, kao i deradikalizacije i reintegracije povratnika sa područja
sukoba, Odelјenje za prevenciju i reintegraciju radikalizovanih osoba pri Ministarstvu unutrašnjih
poslova pripremilo je i obezbedilo standardne pakete usluga za osobe vraćene iz konfliktnih područaj.
Glavni strateški cilјevi u sektoru zakona i javnog reda i mira su:
1. Funkcionalno preispitivanje sektora vladavine prava;
2. Lustracija u pravosudnom sistemu;
3. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije
4. Tretiranje zločina protiv čovečnosti i vrednosti zaštićenih međunarodnim pravom;
5. Sprečavanje i borba protiv nasilјa u porodici, nasilјa nad ženama i rodno zasnovanog nasilјa;
6. Održavanje javne bezbednosti i unapređenje usluga za građane;
7. Pobolјšanje kapitalne infrastrukture agencija MUP-a i podizanje nivoa kvaliteta javnih usluga;
8. Jačanje institucionalnih i profesionalnih kapaciteta u cilјu povećanja efikasnosti i efektivnosti
administracije pravosudnog i tužilačkog sistema, kao i pobolјšanja integriteta, odgovornosti i
transparentnosti;
9. Osiguravanje istrage i krivičnog gonjenja počinilaca krivičnih dela sa profesionalnošću,
efikasnošću i visokim profesionalnim i etičkim standardima uz poštovanje lјudskih prava i
sloboda;
10. Sprovođenje državne strategije za stare predmete i pravovremeno rešavanje svih slučajeva
registrovanih u sudovima;
11. Stvaranje i pobolјšanje infrastrukture tužilaštava i sudova kako bi se zadovolјile potrebe koje
proizlaze iz reforme pravosuđa.
Tabela 11. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, javni red, zakon i bezbednost
Javni Red, Zakon, i Bezbednost
2020 godina Trošenje
2021 godina Budžetirano
2022 godina Procenjeno
2023 godina Procenjeno
2024 godina Procenjeno
Ukupno 221,652,196 234,949,197
243,366,401
247,700,694 249,910,867
Broj radnika 15,622
16,351
16,351
16,351
16,351
Plate i dodaci 158,977,120
131,734,296
149,465,416
150,212,743
150,963,807
Robe i usluge 36,010,191
42,498,732
40,867,316
41,484,282
42,943,391
Komunalije 4,831,022
6,635,803
6,735,799
6,735,799
6,735,799
Subvencije i transferi 2,084,468
20,369,363
10,069,367
10,069,367
10,069,367
Kapitalni troškovi 19,749,395
33,711,003
36,228,503
39,198,503
39,198,503
Rezerva -
-
-
-
-
66
Izvori finansiranja
Vladini grantovi 219,497,303
232,286,610
240,703,814
245,038,107
247,248,280
Sopstveni prihodi 2,154,893
2,662,587
2,662,587
2,662,587
2,662,587
Finasiranje od KAP -
-
-
-
-
Namenjena sredstva finansiranja
-
-
-
-
-
Finansiranje sa pozajmljivanja
-
-
-
-
-
Finansiranje sa pozajmljivanja - 04
-
-
-
-
-
Finansiranje sa Klauzule investiranja -06
-
-
-
-
-
Grantovi donatora* -
* Grantovi donatora nisu deo ukupnih rashoda prema izvoru finansiranja.
3.4. EKONOMSKA PITANJA
U okviru ovog sektora cilј je osigurati održivi društveno-ekonomski razvoj dizajniranjem i
sprovođenjem politika u infrastrukturi, energetici, rudarstvu, informacionoj tehnologiji i
komunikacijama (IKT), polјoprivredi, inovacijama, trgovini, industriji i preduzetništvu. Glavni cilјevi
unutar sektora za naredni trogodišnji period su:
Stvaranje povolјne klime za privatne investicije kako bi se osigurala ekonomska i
industrijska revitalizacija, podsticanje investicija i izvoza kroz podsticaje i politike za
podršku lokalnim proizvođačima i ulaganje u zaštitu industrijske svojine;
Obezbeđivanje slobodnog kretanja robe kroz pobolјšanje infrastrukture kvaliteta, nadzor
tržišta, podizanje svesti i zaštite potrošača i pobolјšanje tržišne inspekcije;
Osiguravanje održivog snabdevanja energijom, diverzifikacija izvora energije, povećanje
energetske efikasnosti, maksimalno korišćenje obnovlјivih izvora energije i stvaranje
politika za održivi razvoj rudarskog sektora;
Razvoj širokopojasne infrastrukture i lјudskog kapitala, tako da su IKT i inovacije glavni
pokretači ekonomskog rasta i zapošlјavanja;
Izrada politika i logičkog okvira za javna preduzeća, kako bi se povećala vrednost, reforma,
struktura i podigao nivo javnih usluga za građane;
Izgradnja i održavanje putne infrastrukture i razvoj železničke infrastrukture;
Povećanje nivoa bezbednosti u saobraćaju;
Normalizacija punog vazdušnog prostora Kosova;
Povećanje polјoprivredne produktivnosti, povećanje konkurentnosti u polјoprivredi i
povećanje proizvodnog potencijala gazdinstava;
Unapređenje i održivi razvoj šuma i njihovih funkcija;
Stvaranje politika i uslova za održivi razvoj inovacija i preduzetništva;
Pobolјšanje uslova rada i smanjenje neformalnog zapošlјavanja kroz jačanje nadzornih
mehanizama i jačanje socijalnog dijaloga.
67
Budžetske organizacije koje su deo sektora za ekonomska pitanja su: Ministarstvo industrije,
preduzetništva i trgovine, Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture,
Ministarstvo ekonomije, Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, Regulatorni ured za
energiju, Regulatorno telo za komunikacije Elektronska i poštanska uprava, Kosovsko telo za zaštitu
konkurencije, Železničko regulatorno telo, Uprava civilnog vazduhoplovstva, Agencija za vazdušnu
plovidbu, Nezavisna komisija za rudnike i minerale i Kosovska agencija za privatizaciju.
Tabela 12. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, ekonomska pitanja
Ekonomska Pitanja 2020 godina
Trošenje 2021 godina Budžetirano
2022 godina Procenjeno
2023 godina Procenjeno
2024 godina Procenjeno
Ukupno 361,972,621
359,336,026
323,322,558
430,420,121
420,287,573
Broj radnika 1,731
1,922
1,922
1,922
1,922
Plate i dodaci 18,416,725
19,565,943
19,368,043
19,473,517
19,571,897
Robe i usluge 28,098,691
25,748,516
27,012,514
30,590,738
32,392,738
Komunalije 432,801
875,938
1,009,068
1,009,068
1,009,068
Subvencije i transferi 223,804,111
66,222,043
69,683,647
68,559,706
68,559,706
Kapitalni troškovi 91,220,294
246,923,586
206,249,287
310,787,092
298,754,164
Rezerva -
-
-
-
-
Izvori finansiranja Vladini grantovi
314,704,194 193,095,073
192,306,875
219,428,964
224,838,589
Sopstveni prihodi 142,356
183,155
183,155
183,155
183,155
Finasiranje od KAP 18,155,929 12,000,000 - - - Namenjena sredstva finansiranja
5,223,310
4,274,917
3,749,888
3,914,363
4,128,423
Finansiranje sa pozajmljivanja
23,746,833
149,782,881
127,082,641
206,893,639
191,137,406
Finansiranje sa pozajmljivanja - 04
17,245,574
23,095,235
28,978,783
9,223,305
1,200,000
Finansiranje sa Klauzule investiranja -06
6,501,259
126,687,646
98,103,858
197,670,334
189,937,406
Grantovi donatora* - - - - -
* Grantovi donatora nisu deo ukupnih rashoda prema izvoru finansiranja.
3.5. ŽIVOTNA SREDINA
U okviru ovog sektora nastoji se uravnotežen i održiv razvoj obezbeđivanjem zaštite životne sredine
i razvojem pravilnog prostornog planiranja kroz praćenje stanja životne sredine, informisanje i
izveštavanje. Kosovo se suočava sa problemima upravlјanja vodom, otpadom, vazduhom i zagađenjem
zemlјišta. Ostale ekološke probleme uzrokuju neplanirani prostorni razvoj i nelegalna gradnje koje
oštećuju prostor i smanjuju mogućnosti za budući razvoj zemlјe. Iako su se tokom poslednjeg perioda
činili napori na rešavanju izazova povezanih sa ovim problemima, još uvek treba mnogo toga učiniti.
68
Što se tiče narednog perioda, Vlada namerava da preduzme konkretne mere za pobolјšanje trenutne
situacije. Glavni cilјevi sektora zaštite životne sredine su:
Kompletiranje pravne infrastrukture u oblasti životne sredine i usklađivanje sa
zakonodavstvom EU i njegova primena;
Pobolјšanje stanja životne sredine i praćenje njenog stanja;
Uspostavlјanje efikasnog administrativnog sistema za prostorno planiranje, izgradnju,
stanovanje, energetsku efikasnost u zgradama i katastru;
Bolja kontrola i upravlјanje vodnim resursima i rehabilitacija rečnih korita i upravlјanje
otpadom;
Jačanje inspekcije za životnu sredinu, vode, prirodu, prostorno planiranje, stanovanje i
izgradnju;
Unapređenje tarifnih politika, podizanje standarda usluga vodosnabdevanja i smanjenje
gubitaka vode.
Gore navedeni cilјevi će se postići usredsređivanjem na sprovođenje konkretnih akcija na terenu, kao
što su početno dovršavanje i primena primarnog i sekundarnog zakonodavstva, sprečavanje i smanjenje
zagađenja životne sredine i integrisani pristup kontroli i praćenju zagađenja., pobolјšanje praćenja i
izveštavanja o kvalitetu vazduha itd.
Tabela 13. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, životna sredina
Životna Sredina 2020 godina
Trošenje 2021 godina Budžetirano
2022 godina Procenjeno
2023 godina Procenjeno
2024 godina Procenjeno
Ukupno 32,344,562
34,184,144
109,000,871 84,969,510 93,298,223
Broj radnika 321
329
329
329
329
Plate i dodaci 2,130,528
2,222,843
2,284,143
2,357,060
2,368,845
Robe i usluge 2,334,231
2,133,957
2,864,592
2,112,419
2,114,419
Komunalije 54,829
80,933
97,803
97,803
97,803
Subvencije i transferi -
400,000
200,000
200,000
200,000
Kapitalni troškovi 27,824,974
29,346,411
103,554,333
80,202,228
88,517,156
Rezerva -
-
- -
-
Izvori finansiranja
Vladini grantovi 32,220,279
19,354,144
88,728,476
45,606,115
45,619,900
Sopstveni prihodi -
-
- -
-
Finasiranje od KAP -
-
- -
-
Namenjena sredstva finansiranja
- -
- -
-
Finansiranje sa pozajmljivanja
124,283
14,830,000
20,272,395
39,363,395
47,678,323
Finansiranje sa pozajmljivanja - 04
124,283
400,000
- -
-
69
Finansiranje sa Klauzule investiranja -06 -
14,430,000
20,272,395
39,363,395
47,678,323
Grantovi donatora* -
-
- -
-
* Grantovi donatora nisu deo ukupnih rashoda prema izvoru finansiranja.
3.6. PITANJA STANOVANJA I ZAJEDNICA
U okviru ovog sektora cilј je stvaranje uslova za održivi povratak raselјenih lica, zaštitu, integraciju i
razvoj zajednica koje žive na Kosovu, kao i prijem, upoređivanje i rešavanje razlika i nedoslednosti
između originalnih katastarskih dokumenata pre juna 1999. godine koji su pribavlјeni od srpskih vlasti
i sadašnjih katastarskih dokumenata u Republici Kosovo.
Što se tiče ovog sektora, glavni cilјevi za naredni trogodišnji period su:
Povratak, reintegracija na Kosovu i izgradnja neophodne infrastrukture za normalno
funkcionisanje povratnika;
Stabilizacija zajednica i zatvaranje kolektivnih centara na Kosovu;
Prijem, upoređivanje i rešavanje razlika između katastarskih dokumenata dobijenih od srpskih
vlasti i trenutnih katastarskih dokumenata na Kosovu za privatnu, komercijalnu i imovinu
verskih zajednica;
Izvršenje odluka Kosovske komisije za imovinske zahteve i odluka Vrhovnog suda, rušenje
nelegalnih građevinskih struktura na privatnom imovini i upravljanje šeme zakupnina;
Rešavanje neformalnosti, odnosno priznavanja i formalizacije nespornih i legitimnih
imovinskih prava prenesenih neformalno pre 24. marta 1999 godine.
Ovi cilјevi će se postići konkretnim akcijama: izgradnjom kuća za povratnike, izgradnjom kolektivnih
stanova, izgradnjom škola i domova zdravlјa, izgradnjom puteva i sistema za navodnjavanje i
kanalizaciju itd. Budžetske organizacije koje čine sektor za stambeno-komunalne poslove su:
Ministarstvo za zajednice i povratak i Kosovska agencija za poređenje i verifikaciju imovine.
Tabela 14. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, pitanja stanovanja i zajednica
Pitanja Stanovanja i Zajednica
2020 godina Trošenje
2021 godina Budžetirano
2022 godina Procenjeno
2023 godina Procenjeno
2024 godina Procenjeno
Ukupno 6,021,030 7,775,483
6,951,227
6,967,708
6,824,408
Broj radnika 300
321
321
321
321
Plate i dodaci 1,843,621
2,106,875
1,999,597
2,009,595
2,019,643
Robe i usluge 988,936
981,585
1,114,607
1,121,090
967,742
Komunalije 45,314
105,523
105,523
105,523
105,523
Subvencije i transferi 288,399
300,000
300,000
300,000
300,000
70
Kapitalni troškovi 2,854,760
4,281,500
3,431,500
3,431,500
3,431,500
Rezerva -
- -
-
-
Izvori finansiranja Vladini grantovi
5,066,393 6,775,483
6,951,227
6,967,708
6,824,408
Sopstveni prihodi -
- -
-
-
Finasiranje od KAP 954,637
1,000,000
-
-
-
Namenjena sredstva finansiranja
-
- -
-
-
Finansiranje sa pozajmljivanja
-
- -
-
-
Finansiranje sa pozajmljivanja - 04
-
- -
-
-
Finansiranje sa Klauzule investiranja -06
-
- -
-
-
Grantovi donatora* -
- -
-
-
* Grantovi donatora nisu deo ukupnih rashoda prema izvoru finansiranja.
3.7. ZDRAVSTVO
U okviru ovog sektora cilј je očuvanje zdravlјa, promocija zdravog načina života i pružanje kvalitetnih
sigurnih usluga, sa lakim pristupom, jednakim, bez finansijskog rizika i uz efektivne troškove.
Zdravstveni sektor u 2020. godini je u potpunosti fokusiran na upravlјanje pandemijom u cilјu očuvanja
zdravlјa građana Republike Kosovo, jačanje dijagnostičkih kapaciteta sa naglaskom na jačanju
kapaciteta mikrobioloških laboratorija za RT PCR testiranje i kapaciteta za pružanje kvalitetnih
zdravstvenih usluga.
U cilјu povećanja kvaliteta zdravstvenih usluga, kao i lečenja zasnovanog na dokazima, u lečenju
pacijenata sa COVID-19 usvojeno je 18 kliničkih i drugih uputstva koje će služiti u lečenju pacijenata.
U 2018-2020. godini započelo je proširenje osnovnog zdravstvenog informacionog sistema u primarnoj
zdravstvenoj zaštiti. Do sada je osnovni zdravstveni informativni sistem uspostavljen u 29 opština i
14 specijalističkih ambulanti. Paralelno sa ovim razvojem postignuto je proširenje hardvera, koje je
završeno u primarnim zdravstvenim ustanovama, regionalnim bolnicama i Univerzitetskom kliničkom
centru Kosova. U Univerzitetskoj kliničkoj bolničkoj službi na Kosovu tokom 2020. godine, uprkos
situaciji sa pandemijom, pružen je znatan broj zdravstvenih usluga.
Četiri strateška prioriteta / cilјa u ovom sektoru su:
Zaštita zdravlјa i pobolјšanje kvaliteta pruženih zdravstvenih usluga;
Reorganizacija zdravstvenog sektora i
Obezbeđivanje održivog finansiranja zdravstva.
Da bi se postigli ovi cilјevi, preduzeće se akcije kao što su pružanje i unapređenje dostupnih i jednakih
zdravstvenih usluga, primena akcionog plana za zdravstveno obrazovanje i promociju, zdravlјe majke
i deteta, reprodukciono zdravlјe, sprovođenje procene uticaja na životnu sredinu u zdravstvu, puno
funkcionisanje Fonda zdravstvenog osiguranja, primena osnovnog paketa zdravstvenih usluga i
71
ugovaranje, razvoj i funkcionisanje Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema. Budžetske
organizacije koje čine ovaj sektor su: Ministarstvo zdravlјa, Univerzitetska klinička bolnička služba
Kosova i Fond zdravstvenog osiguranja.
Tabela 15. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, zdravstvo
Zdravstvo 2020 godina
Trošenje 2021 godina Budžetirano
2022 godina Procenjeno
2023 godina Procenjeno
2024 godina Procenjeno
Ukupno 185,927,887 209,319,844 190,885,842 181,289,861 210,000,879 Broj radnika
8,236 8,781
8,771
8,771
8,771
Plate i dodaci 84,843,712
64,420,537
72,414,131
72,776,202
73,140,083
Robe i usluge 66,981,669
90,359,888
84,714,442
65,756,390
66,103,527
Komunalije 2,959,478
3,833,964
3,833,964
3,833,964
3,833,964
Subvencije i transferi 9,731,432
8,813,805
8,813,805
8,813,805
8,813,805
Kapitalni troškovi 21,411,597
41,891,650
21,109,500
30,109,500
58,109,500
Rezerva -
-
-
-
-
Izvori finansiranja -
Vladini grantovi 157,849,756
139,842,900
183,433,224
171,289,861
172,000,879
Sopstveni prihodi 1,668,729
-
-
-
-
Finasiranje od KAP 4,373,532
-
-
-
-
Namenjena sredstva finansiranja
-
-
-
-
-
Finansiranje sa pozajmljivanja
22,035,871
69,476,944
7,452,618
10,000,000
38,000,000
Finansiranje sa pozajmljivanja - 04
13,315,828
43,977,794
5,452,618
-
-
Finansiranje sa Klauzule investiranja -06
8,720,043
25,499,150
2,000,000
10,000,000
38,000,000
Grantovi donatora* 1,426,752
-
-
-
-
* Grantovi donatora nisu deo ukupnih rashoda prema izvoru finansiranja.
3.8. REKREACIJA, KULTURA I RELIGIJA
U okviru ovog sektora, cilј je stvaranje i razvoj odgovarajućih politika, okruženja i prikladnih
mehanizama za promociju i unapređenje sporta, kulturnih i omladinskih aktivnosti, evidencija, procena
i zaštita kulturne baštine, promocija i zaštita autorskih i srodnih prava. kao regulacija, upravlјanje i
nadzor spektra frekvencije prenosa.
Tokom 2020. godine, i pored mera pandemije, nastavlјeno je učešće Kosova u mnogim važnim
međunarodnim programima. Takođe je postignuto učešće Kosova po drugi put na Olimpijskim igrama
72
u TOKIO 2020 i mnogo zlatnih, srebrnih i bronzanih medalјa, smatrajući sport karatea uspešnom
pričom u svetu, kao i postizanje normi za učešće na Zimskim olimpijskim igrama „Peking 2022“.
Glavni cilјevi sektora rekreacije, kulture i religije su:
Podržavanje nezavisne kulture, podrška izdavačkoj delatnosti i unapređenje kulturne
diplomatije;
Unapređenje pravnog i institucionalnog sistema zaštite u skladu sa Ustavom Republike Kosovo,
drugim relevantnim zakonima, kao i angažovanjem u odnosu na prioritete evropskog
partnerstva i članstvo u UNESCO-u;
Očuvanje i efikasno upravlјanje dobrima kulturne baštine kao preduslov za održivi razvoj;
Obrazovanje, promocija i podizanje svesti građana, objektivno i sveobuhvatno proučavanje i
tumačenje socio-kulturnih i ekonomskih vrednosti, povećanje broja publikacija, vodiča,
virtuelnih i digitalnih medija za promociju kulturnog nasleđa;
Stvaranje, prikazivanje, zaštita, klasifikacija, obrada, upotreba i čuvanje arhivske
dokumentacije od istorijske i naučne vrednosti;
Projektovanje, izgradnja i održavanje memorijalnih kompleksa;
Aktiviranje i mobilizacija mladih za aktivno učešće i predstavlјanje, priprema mladih za tržište
rada i obezbeđivanje zdravog i bezbednog okruženja za mlade;
Finansijska podrška sportskih saveza, razvoj kvalitetnog sporta za sve i uspostavlјanje sportske
infrastrukture prema međunarodnim standardima i
Regulisanje, upravlјanje i nadzor spektra radio-difuznih frekvencija i digitalizacije RTK-a i
primena digitalnog zemalјskog televizijskog emitovanja.
Budžetske organizacije koje čine sektor rekreacije, kulture i religije su: Ministarstvo kulture, omladine
i sporta, Kosovski savet za kulturno nasleđe, Agencija za upravlјanje memorijalnim kompleksima,
Nezavisna komisija za medije i Radiotelevizija Kosovo.
Tabela 16. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, rekreacija, kultura i religija
Rekreacija, Kultura, i Religija
2020 godina
Trošenje
2021 godina Budžetirano
2022 godina
Procenjeno
2023 godina
Procenjeno
2024 godina
Procenjeno Ukupno
39,339,577
51,132,476
49,818,479
51,923,762
52,033,208 Broj radnika
817
855
855
855
855 Plate i dodaci
5,632,588
5,754,126
6,074,555
6,104,928
6,135,453 Robe i usluge
2,323,794
2,623,342
2,978,916
3,053,826
3,132,747 Komunalije
307,031
498,454
498,458
498,458
498,458 Subvencije i transferi
22,350,597
20,916,554
17,526,550
17,526,550
17,526,550 Kapitalni troškovi
8,725,567
21,340,000
22,740,000
24,740,000
24,740,000
73
Rezerva -
-
-
-
-
Izvori finansiranja Vladini grantovi
37,332,813 47,077,086
49,781,389
51,892,672
51,933,118
Sopstveni prihodi 17,873
55,390
37,090
31,090
100,090
Finasiranje od KAP 1,988,892
4,000,000
-
-
-
Namenjena sredstva finansiranja
-
-
-
-
-
Finansiranje sa pozajmljivanja
-
-
-
-
-
Finansiranje sa pozajmljivanja - 04
-
-
-
-
-
Finansiranje sa Klauzule investiranja -06
-
-
-
-
-
Grantovi donatora* -
-
-
-
-
* Grantovi donatora nisu deo ukupnih rashoda prema izvoru finansiranja.
3.9 OBRAZOVANJE
Ovaj sektor ima za cilј da razvije društvo zasnovano na konkurentnom znanju i veštinama, integrisano u
evropske tokove, sa jednakim mogućnostima za napredak svakog pojedinca da bi se pripremilo i
doprinelo održivom socijalnom, ekonomskom i političkom razvoju u zemlјi.
Sektor obrazovanja ima državne i građanske odgovornosti u odgovarajućem obrazovanju da ih pripremi
kao dostojne i korisne građane za zemlјu.
Ovaj sektor se 2020. godine suočio sa mnogim poteškoćama, pandemijska situacija je promenila
uobičajeni tok u obavlјanju aktivnosti. Tokom ovog perioda sav fokus bio je na pružanju učenja na
dalјinu. Međutim, uz posvećenost svih zainteresovanih strana i uz pomoć razvojnih partnera i donatora,
bilo je moguće upravlјati situacijom izazvanom pandemijom COVID-19 i beležiti dostignuća u svim
segmentima obrazovanja.
Ovaj sektor prolazi kroz proces reforme čiji je cilј povećati učešće i pobolјšati kvalitet obrazovanja.
Izrađeni su zakonski propisi i usvojeni su brojni zakonski i podzakonski akti, podržana je primena
Internet platforme za nivo obrazovanja, obezbeđena je tehnološka oprema, izgrađeni su, obnovlјeni
mnogi obrazovni objekti i osnovane brojne nove institucije . Radilo se na pobolјšanju nastavnih programa
i dizajniranju i obezbeđivanju novih udžbenika, što bi trebalo da bude podržano novim praksama nastave
i učenja. Takođe ima za cilј da podrži naučna istraživanja i učešće u svim obrazovnim aktivnostima na
nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, kako bi se postigli evropski standardi. Pristup
sticanju znanja, naučnog istraživanja, inovacija i sticanja veština, koje su u funkciji ubrzanog razvoja
našeg društva i konkurentnih mogućnosti na i izvan Kosova u skladu sa međunarodnim standardima.
Glavni cilјevi za postizanje cilјeva obrazovnog sektora su:
Povećati uklјučivanje i sprečiti napuštanje pred-univerzitetskog obrazovanja;
Kvalitetno i efikasno upravlјanje obrazovnim sistemom, zasnovano na transparentnosti i
odgovornosti;
Razvoj funkcionalnog sistema osiguranja kvaliteta, u skladu sa međunarodnim standardima;
74
Pobolјšanje kvaliteta nastave kroz održivi sistem za pripremu i profesionalni razvoj
nastavnika;
Unapređivanje učenja kroz kvalitetnu nastavu, primenu kurikuluma zasnovanih na
kompetencijama i korišćenje visokokvalitetnih nastavnih resursa;
Stručno obrazovanje i obuka u skladu sa zahtevima tržišta rada u zemlјi i šire i
Povećavanje kvaliteta i konkurentnosti visokog obrazovanja promovisanjem savršenosti u
nastavi, istraživanju, inovacijama i internacionalizaciji.
Prvi cilј odnosi se na povećanje obuhvatnosti i kvalitetnog obrazovanja u ranom detinjstvu, povećanje
uklјučivanja dece sa posebnim potrebama u kvalitetno preduniverzitetsko obrazovanje, povećanje
uklјučivanja dece Roma, Aškalija i Egipćana u preduniverzitetsko obrazovanje, uklјučivanje dece
povratnika, smanjujući napuštanje i neupisivanje i podržavajući decu sa visokom inteligencijom.
Drugi cilј odnosi se na izgradnju upravlјačkih kapaciteta na centralnom, opštinskom i školskom nivou,
profesionalizaciju položaja rukovodećeg osoblјa obrazovnih institucija, primenu formule finansiranja
koja uzima u obzir specifičnosti nivoa i tipova škola, unapređenje sistema upravlјanja informacijama u
obrazovanju, preispitivanje i dopunu zakonodavstva i stvaranje pogodnog i sigurnog okruženja za
obrazovni proces.
Treći cilј odnosi se na izgradnju kapaciteta za osiguranje kvaliteta na svim nivoima, izgradnju
efikasnih mehanizama za osiguranje kvaliteta, unapređivanje razvojnog planiranja na školskom i
opštinskom nivou, podizanje svesti zainteresovanih strana, povećanje kredibiliteta nacionalnih
rezultata ispitivanja i njihovoj upotrebi za kreiranje politika, pored rezultata na međunarodniim
testovima .
Četvrti cilј odnosi se na kontinuirano stručno usavršavanje nastavnika (SRN), vrednovanje učinka
nastavnika, primenu sistema licenciranja, pravno usklađivanje dokumenata za SRN za fazu „pre
službe“ i „u službi“ i obezbeđivanje sistema za finansiranje održivi stručni razvoj nastavnika.
Peti cilј odnosi se na primenu novog nastavnog plana i programa u svim školama, izradu novih
udžbenika u skladu sa nastavnim planovima i programima, izradu /obezbeđivanje elektronskih
nastavnih materijala u podršci primeni novog nastavnog programa i opremanja škola alatima IKT i
drugim sredstvima za konkretizaciju .
Šesti cilj odnosi se na prilagođavanje programa stručnog obrazovanja i osposoblјavanja (SOO)
zahtevima tržišta rada, obezbeđivanjem nastavnog materijala za SOO, praktičnim radom i
profesionalnom praksom, obezbeđivanjem održivosti centara kompetencija i njihovim dalјim
razvojem, savetovanjem i karijerom vođenje, funkcionisanje i jačanje mehanizama za regulisanje
obrazovnog sistema.
Sedmi cilј odnosi se na na podizanje standarda kvaliteta u visokim obrazovnim institucijama u (VOI),
prilagođavanje studijskih programa zahtevima tržišta rada, podsticanje naučno istraživačkog i
inovacijskog rada u VOI, usklađivanje i upotpunjavanje zakonskog okvira u visokom obrazovanju,
finansiranje VOI na osnovu učinka, promovisanje saradnje u oblasti visokog obrazovanja i naučnih
istraživanja.
Da bi postigle gore navedene cilјeve, vladine institucije će preduzeti konkretne korake, kako je
predviđeno sektorskim strategijama, kao i drugim strateškim dokumentima, uklјučujući njihove
75
akcione planove. Budžetske organizacije koje čine obrazovni sektor su: Ministarstvo obrazovanja,
nauke i tehnologije, Univerzitet u Prištini, Kosovska akademija nauka i umetnosti i Akademija pravde.
Tabela 17. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, obrazovanje
Obrazovanje 2020
godina Trošenje
2021 godina Budžetirano
2022 godina Procenjeno
2023 godina
Procenjeno
2024 godina
Procenjeno Ukupno
79,444,690 97,166,016
96,400,504
99,449,852
99,872,576
Broj radnika 3,987 4,349 4,349 4,349 4,349 Plate i dodaci 38,488,604 41,172,391 41,349,572 41,556,320 41,764,101 Robe i usluge 17,074,853 18,950,306 19,087,400 19,880,000 20,094,943 Komunalije 1,434,680 2,786,959 2,586,959 2,786,959 2,786,959 Subvencije i transferi 4,922,515 8,201,088 8,701,088 9,201,088 9,201,088 Kapitalni troškovi 17,524,038 26,055,272 24,675,485 26,025,485 26,025,485 Rezerva - - - - - Izvori finansiranja Vladini grantovi
67,042,087 84,814,401
89,570,189
92,619,537
93,042,261
Sopstveni prihodi 6,001,075
6,830,315
6,830,315
6,830,315
6,830,315
Finasiranje od KAP 5,329,825
5,000,000
-
-
-
Namenjena sredstva finansiranja
-
-
-
-
-
Finansiranje sa pozajmljivanja
1,071,703
521,300
-
-
-
Finansiranje sa pozajmljivanja - 04
1,071,703
521,300
-
-
-
Finansiranje sa Klauzule investiranja -06
-
-
-
-
-
Grantovi donatora* -
-
-
-
-
* Grantovi donatora nisu deo ukupnih rashoda prema izvoru finansiranja.
3.10. SOCIJALNA ZAŠTITA
U okviru ovog sektora nastoji se razvoj, primena, koordinacija politika, zakona i drugih instrumenata
u reformi aktuelnih politika kako bi se osigurala socijalna i penzijska zaštita, veštine i mogućnosti
zaposlenja za svakog građanina, svake socijalne kategorije i uzrasta, gde će kao prioritet uvek biti
najranjivije grupe u društvu. 2020. godine, kao rezultat pandemije Covid 19, Vlada Kosova je primenila
nekoliko mera iz Fiskalnog paketa za vanredne situacije i Paketa za oporavak, koje su imale za cilј
podršku porodicama sa niskim primanjima, a dvostruka plaćanja su primenjena na korisnike šeme
pomoći.
Glavni cilјevi za naredni trogodišnji period su:
Povećavanje socijalne zaštite kroz restrukturiranje, širenje kako bi se povećao kvalitet zaštite i
socijalnih i porodičnih usluga, sa posebnim fokusom na ugrožene grupe i rodnu ravnopravnost;
Smanjenje neaktivnosti, povećavanje zaposlenosti, razvoj veštine u skladu sa zahtevima tržišta
rada i bolјe upravlјanje tržištem rada;
76
Pobolјšanje uslova rada i smanjenje neformalnog zapošlјavanja kroz jačanje nadzornih
mehanizama i jačanje socijalnog dijaloga;
Razvoj održivog penzijskog sistema u izgradnji institucionalnih kapaciteta za sprovođenje
preispitivanja , usklađivanja i potpune primene zakonskog okvira za pravo na penzije i bolјe
usluge;
Razvoj i unapređenje integrisanog informacionog sistema za sve socijalne šeme, penzije i
beneficije.
Sektor socijalne zaštite deo je rada i transfera u okviru Ministarstva finansija, rada i transfera.
Tabela 18. Trend finansiranja 2020-2021 i procene 2022-2024, socijalna zaštita
Socijalna Zaštita 2020 godina
Trošenje 2021 godina Budžetirano
2022 godina Procenjeno
2023 godina Procenjeno
2024 godina Procenjeno
Ukupno 555,219,326
511,752,293
522,236,219
524,921,776
530,097,049
Broj radnika 748
819
798
798
798
Plate i dodaci 5,089,385
5,121,761
5,029,370
5,054,517
5,079,790
Robe i usluge 1,217,809
1,624,046
1,339,590
1,500,000
1,650,000
Komunalije 205,193
369,485
369,485
369,485
369,485
Subvencije i transferi 547,886,590
489,200,000
512,277,774
517,277,774
522,277,774
Kapitalni troškovi 820,349
2,437,000
3,220,000
720,000
720,000
Rezerva
13,000,000
Izvori finansiranja Vladini grantovi
555,219,326
511,752,293
522,236,219
524,921,776
530,097,049 Sopstveni prihodi
Finasiranje od KAP
Namenjena sredstva finansiranja
Finansiranje sa pozajmljivanja
-
-
-
-
-
Finansiranje sa pozajmljivanja - 04
Finansiranje sa Klauzule investiranja -06
Grantovi donatora*
* Grantovi donatora nisu deo ukupnih rashoda prema izvoru finansiranja.
U sledećem su predstavljena budžetska ograničenja za 2022-2024. godinu na nivou budžetskih organizacija na centralnom nivou.
Dodatak
1. Budzetske procene za2022-2024 u SOR
Broj Zaposlenih Plate i Dnevnice Robe i Usluge Troškovi Komunalija Subvencije i
Transferi Kapitalni Rashodi Rezerva Total 2022 Operativne Troskove Kapitalni Rashodi Total 2023 Operativne
Troskove Kapitalni Rashodi Total 2024
101 Skupština Kosova 415 7,207,105 1,823,000 200,000 70,000 200,000 9,500,105 9,336,141 200,000 9,536,141 9,372,356 200,000 9,572,356
102 Kancelarija Predsednika 83 1,110,589 2,096,421 6,700 270,000 15,000 - 3,498,710 3,489,263 15,000 3,504,263 3,494,844 15,000 3,509,844
104 Kancelarija Premijera 524 3,904,536 5,501,886 141,373 2,890,000 424,000 - 12,861,795 11,476,973 424,000 11,900,973 11,546,593 424,000 11,970,593
201 Ministarstvo finansija, rada i transfera 2,737 22,778,589 29,839,350 1,129,952 620,588,174 36,916,452 - 711,252,517 655,264,710 14,416,452 669,681,162 660,529,173 14,416,452 674,945,625
203 Ministarstvo Poljoprivrede , Šumarstva i Ruralnog Razvoja 462 3,045,778 3,128,681 135,660 49,477,022 5,966,901 - 61,754,042 55,802,369 4,250,000 60,052,369 55,817,675 4,250,000 60,067,675
204 Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine 296 2,049,812 1,986,303 158,280 7,369,941 6,820,000 - 18,384,336 10,232,737 5,220,000 15,452,737 10,244,092 2,220,000 12,464,092
205 Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture 622 4,002,423 16,899,423 481,490 1,643,814 257,663,590 - 280,690,740 24,216,654 305,346,174 329,562,828 25,737,074 319,227,970 344,965,044
206 Ministarstvo Zdravstva 1,281 9,245,123 40,007,044 227,348 2,813,805 9,403,000 - 61,696,320 33,339,546 18,403,000 51,742,546 33,386,002 46,403,000 79,789,002
220 Univerzitetske Bolničke i Kliničke Usluge Kosova 7,438 62,757,261 44,249,346 3,603,416 - 11,706,500 - 122,316,523 110,923,809 11,706,500 122,630,309 111,239,165 11,706,500 122,945,665
207 Ministarstvo Kulture, Omladine i Sportova 777 5,270,572 2,171,079 404,908 8,566,550 17,610,000 - 34,023,109 16,439,462 19,610,000 36,049,462 16,544,868 19,610,000 36,154,868
208 Ministarstvo prosvete, nauke, tehnologije i inovacija 2,216 19,754,100 15,489,858 1,590,459 6,541,929 19,275,485 - 62,651,831 44,735,258 20,625,485 65,360,743 44,834,523 20,625,485 65,460,008
211 Ministarstvo za Zajednice i Povratak 121 792,378 273,517 17,000 300,000 3,000,000 - 4,382,895 1,393,340 3,000,000 4,393,340 1,443,974 3,000,000 4,443,974
212 Ministarstvo Administracije i Lokalne Samoupraveimit 129 918,630 262,945 15,500 - 3,350,000 - 4,547,075 1,241,668 2,850,000 4,091,668 1,256,284 2,850,000 4,106,284
213 Ministratsvo za Privredu 182 1,160,321 4,157,453 23,130 11,352,870 36,679,779 - 53,373,553 18,541,805 73,499,796 92,041,601 18,547,636 58,900,000 77,447,636
214 Ministarstvo Unutrašnjih Poslova 11,060 94,095,548 27,079,095 4,950,400 2,141,367 28,089,003 - 156,355,413 129,157,792 31,089,003 160,246,795 130,630,623 31,089,003 161,719,626
215 Ministarstvo Pravde 1,984 13,901,548 5,896,647 1,070,769 6,928,000 1,005,000 - 28,801,964 28,069,825 1,005,000 29,074,825 28,339,680 1,005,000 29,344,680
216 Ministarstvo Spoljnih Poslova i dijaspore 389 8,116,435 16,950,620 890,551 230,000 1,395,000 - 27,582,606 26,277,568 2,895,000 29,172,568 26,818,354 2,895,000 29,713,354
217 Ministarstvo Odbrane 4,039 30,195,564 13,983,886 1,130,000 - 55,296,000 - 100,605,450 53,016,542 61,438,846 114,455,388 58,520,542 74,541,260 133,061,802
221 Ministarstvo za Regionalni Razvoj 54 377,541 325,000 11,360 1,500,000 1,500,000 - 3,713,901 2,215,788 1,500,000 3,715,788 2,217,685 1,500,000 3,717,685
230 Regulatorna Komisija za Javnu Nabavku 42 360,146 249,253 5,000 - 100,000 - 714,399 616,200 100,000 716,200 618,009 100,000 718,009
231 Akademija Nauka i Umetnosti Kosova 20 155,224 281,797 5,000 715,159 - - 1,157,180 1,196,159 - 1,196,159 1,251,882 - 1,251,882
235 Regulativno Organ za Elektronsku i Poštansku Komunikaciju 40 448,072 258,228 14,700 - 600,000 - 1,321,000 745,013 600,000 1,345,013 787,264 600,000 1,387,264
236 Agencija Protiv-Korupsije 43 413,222 114,056 8,500 - - - 535,778 537,844 - 537,844 539,921 - 539,921
238 Regulatorna Kancelarija za Energetiku 32 465,548 185,712 22,000 - 70,800 - 744,060 693,208 70,800 764,008 695,547 70,800 766,347
240 Telo za Razmatranje Nabavke 30 256,892 106,355 5,100 - - 368,347 369,631 - 369,631 370,922 - 370,922
241 Agencija za Besplatnu Pravnu Pomoć 36 252,905 171,090 10,000 - - - 433,995 444,170 - 444,170 454,549 - 454,549
242 Universitet u Prištini 2,081 21,196,599 2,965,745 975,000 1,444,000 5,400,000 - 31,981,344 26,871,582 5,400,000 32,271,582 27,128,095 5,400,000 32,528,095
243 Ustavni Sud Kosova 70 1,388,837 457,356 4,000 - 110,000 - 1,960,193 1,879,781 110,000 1,989,781 1,938,462 110,000 2,048,462
244 Autoritet Kosova za Konkurenciju 24 270,316 50,680 14,000 - - - 334,996 340,668 - 340,668 347,026 - 347,026
245 Kosovska Obaveštajna Agencija 140 5,114,043 1,695,282 40,000 500,000 1,500,000 - 8,849,325 7,374,895 1,500,000 8,874,895 7,400,594 1,500,000 8,900,594
246 Kosovski Savet za Kulturno Nasleđe 18 145,262 58,061 2,550 - - - 205,873 230,532 - 230,532 231,262 - 231,262
247 Izborni Panel za Žalbe i Predstavke 20 136,721 42,240 7,820 - 15,000 - 201,781 195,225 - 195,225 198,912 - 198,912
249 Nezavisni Savet za Nadzor Civilne Službe Kosova 30 271,531 95,776 3,825 - - - 371,132 374,714 - 374,714 378,079 - 378,079
250 Tužilački Savet Kosova 876 10,826,006 2,275,817 199,630 - 3,384,500 - 16,685,953 13,479,766 3,384,500 16,864,266 13,584,167 3,384,500 16,968,667
302 Nacionalna Kancelarija za Reviziju 173 2,281,035 605,320 45,000 - - - 2,931,355 3,015,541 - 3,015,541 3,027,003 - 3,027,003
313 Regulativni Organ za Usluge Voda 21 242,121 102,459 6,503 - - - 351,083 354,835 - 354,835 358,051 - 358,051
314 Regulativni Organ za Železnice 29 240,728 104,661 6,400 - - - 351,789 353,332 - 353,332 356,542 - 356,542
317 Autoritet Civilnog Vazduhoplovstva 30 734,719 129,991 13,738 - - - 878,448 892,131 - 892,131 900,823 - 900,823
318 Nezavisna Komisija za Rudnike i Minerale 76 819,256 369,281 30,600 - 200,000 - 1,419,137 1,223,234 200,000 1,423,234 1,227,350 200,000 1,427,350
319 Nezavisna Komisija za Medije 39 501,160 288,905 28,000 - 50,000 - 868,065 871,548 50,000 921,548 874,067 50,000 924,067
320 Centralna Izborna Komisija 86 1,115,253 534,998 63,700 4,200,000 - - 5,913,951 5,919,527 - 5,919,527 5,925,131 - 5,925,131
321 Institucija Ombudsmana 78 987,766 259,000 15,000 - 30,000 - 1,291,766 1,266,704 - 1,266,704 1,271,668 - 1,271,668
322 Akademija Pravde 32 243,649 350,000 16,500 - - - 610,149 621,367 - 621,367 632,592 - 632,592
328 Sudski Savet Kosova 2,177 24,287,600 3,490,385 450,000 500,000 2,220,000 - 30,947,985 28,709,038 2,220,000 30,929,038 29,031,083 2,220,000 31,251,083
329 Kosovska agencija za poređenje i Verifikaciju Imovine
200 1,207,219 841,090 88,523 - 431,500 - 2,568,332 2,142,868 431,500 2,574,368 1,948,934 431,500 2,380,434
251 Agencija za informisanje i privatnost
34 239,583 103,617 6,450 - - - 349,650 317,231 - 317,231 323,435 - 323,435
253 Agencija za upravljanje memorijalnim kompleksom
21 157,561 460,871 63,000 - 5,080,000 - 5,761,432 682,220 5,080,000 5,762,220 683,012 5,080,000 5,763,012
232 Nepredviđeni troškovi - - - - 2,000,000 5,800,000 7,800,000 4,800,000 1,930,000 6,730,000 4,800,000 1,930,000 6,730,000
248 Radio Televizija Kosova - - - - 8,960,000 - - 8,960,000 8,960,000 - 8,960,000 8,960,000 - 8,960,000
224 Fond Zdravstvenog Osiguranja 52 411,747 458,052 3,200 6,000,000 - - 6,872,999 6,917,006 - 6,917,006 7,266,212 - 7,266,212
UKUPNO 41,359 365,854,576 249,227,631 18,342,035 745,002,631 517,507,510 5,800,000 1,901,734,383 1,357,567,221 598,571,056 1,956,138,277 1,374,031,733 635,955,470 2,009,987,203
239 Kosovska Agencija zaPrivatizaciju 257 5,375,088 1,504,719 98,000 40,000 70,000 - 7,087,807 7,089,963 70,000 7,159,963 7,166,973 70,000 7,236,973
254 Agencija za Usluge vazdušne navigacije 180 2,798,003 999,515 102,370 - 1,732,550 - 5,632,438 3,914,363 1,732,550 5,646,913 4,128,423 1,732,550 5,860,973
Ukupni iznos sa KAP i DAVN 41,796 374,027,667 251,731,865 18,542,405 745,042,631 519,310,060 5,800,000 1,914,454,628 1,368,571,547 600,373,606 1,968,945,153 1,385,327,129 637,758,020 2,023,085,149
Kodi org.
Procene za god.2023 Procene za god.2024
Ministarstva/Institucije
77
ČETVRTI DEO
Opštinski Nivo
Uvod
Ovim dokumentom su definisani vladini grantovi za finansiranje opština za 2022. godinu i orijentacije
za 2023-2024. godinu, na osnovu strateških prioriteta Vlade u oblasti međuvladinih fiskalnih odnosa.
Takođe, ovaj dokument određuje nivo sopstvenih prihoda opština za fiskalnu 2022. godinu i
srednjoročnu prognozu 2023-2024.
Principi, kriterijumi i formule primenjeni za dodelu državnih grantova za finansiranje opština za 2022.
godinu, zasnivaju se na Zakonu o finansiranju lokalne samouprave (LFPL) i Tabeli 1 makro-fiskalnih
projekcija, koje je pripremilo Ministarstvo finansija, rada i transfera kako je precizirano u Zakonu o
upravljanju javnim finansijama i odgovornosti (ZUJFO).
Proces opštinskog budžeta uzima u obzir sledeće aspekte:
Budžetiranje na nivou programa i potprograma, u skladu sa postojećom strukturom kontnog
plana,
Poboljšanja rezultata i pristupa budžetiranja orijentisanog na učinke,
Primena višegodišnjeg koncepta o planiranju kapitalnih projekata, kao i
Utvrđivanje strukture rashoda po kategorijama izdataka.
Višegodišnji kapitalni projekti moraju se prijaviti sistemu javnih investicionih projekata (PIP)
zasnovan na učinku. Shodno tome, od opština se zahteva da kreiraju okvirnu strategiju zasnovanu na ciljevima i ciljevima orijentisanim na rezultate.
4.1. Izvori finansiranja opština za 2022-2024
4.1.1. Generalni Grant
Na osnovu tabele 1, predstavljene u nastavku, koju je pripremilo Odeljenje za ekonomsku politiku,
javnu politiku i međunarodnu finansijsku saradnju Ministarstva finansija, rada i transfera u skladu sa
ZFPL, Opšti grant za opštine za 2022. godinu iznosi 193.53 miliona evra.
Ova podela se zasniva na formuli utvrđenoj u članu 24 ZFPL. Prema ovom članu, 10% ukupnih
budžetskih prihoda centralne vlade dodeljuje se opštinama, isključujući: budžetsku podršku i grantove,
prihode od poreza na imovinu, prihode od kamata kao i poreze, namete i ostalo od lokalne vlasti.
Kao što je prikazano u donjoj tabeli, na osnovu procena Odeljenja za ekonomiju, javnu politiku i
međunarodnu finansijsku saradnju, očekuje se da će ukupni državni prihodi za 2022. godinu iznositi
2,037.1 milion evra. Od ovog iznosa oduzmite one prihode kako je navedeno u članu 24. ZFPL i
dolazimo do osnova za dodelu opšteg granta za opštine, koji grant za 2022. godinu iznosi 193,53
miliona evra.
78
Tabela 19. Utvrđivanje vrednosti opšteg granta za opštine 2022-2024 (mil. Evra)
Opisgodina 2019 godina 2020
godina 2021
pregledgodina 2022 godina 2023 godina 2024
A. opšti državni prihodi 1,920.3 2,060.5 1,921.8 2,037.1 2,130.3 2,231.0
Oduzimanja:
Namenski prihodi -9.2
Budžetska podrška i grantovi -5 (10.5) (15.0) (10.5) (10.5) (10.5)
Porez na imovinu -30 (33.2) (30.0) (41.0) (44.7) (47.3)
Prihod od dividende
Određeni donatorski grantovi
Teret i drugi porezi od lokalne samouprave -57 (50.0) (48.0) (46.9) (51.1) (52.4)
Jednokratni prihodi od dugova -8
Prihodi od kamata -4.2 (4.0) (3.0) (3.4) (3.1) (2.8)
B. Osnova za izračunavanje ukupnog granta za opštine 1,806.9 1,962.8 1,825.8 1,935.3 2,020.9 2,118.0
C. Opšti grant za opštine (10%) 180.69 196.28 182.58 193.53 202.09 211.80
Da bi se izjednačio nizak kapacitet sopstvenih prihoda manjih opština, na osnovu ZPP, svaka opština
će dobiti ukupan ukupan iznos od 140.000 evra svake godine, umanjen sa 1 evra po stanovniku ili 0
evra za opštine sa populacijom jednakom ili veće od 140 000 stanovnika. Nakon toga, raspodela po
opštinama zasniva se na formuli za dodelu ukupnog granta opštinama prema ZFPL: (i) stanovništvo se
procenjuje na osamdeset devet procenata (89%); (ii) geografsku veličinu opštine za šest procenata
(6%); (iii) broj manjinskog stanovništva u opštini za tri procenta (3%); (iv) opštine u kojima većinu
stanovništva čine manjine za dva procenta (2%).
Tabela 20. Opšta struktura grantova za 2022-2024 prema LFPL (mil. Evra)
fa kto r god ina 2019 godina 2020 godina 2021 godina 2022 godina 2023 godina 2024
Ge ne ra lni gra nt 180 .69 196.28 182.58 193.53 202 .09 211.80
N e pre dv iđ e ni s luč a jev i za kore kc iju f orm ule (2 ,7% ) 4.9
Fiksni iznos 3.6 3 .6 3 .6 3 .6 3.6 3 .6
Sta novniš tvo (s ta novnic i) 1,7 80 ,021 1 ,780,021 1 ,780,021 1 ,780 ,021 1,7 80 ,021 1 ,780,021
B udže t: 89% od ukupnog iznosa 153.3 171.5 159 .2 169 .0 176.6 185.3
ops tinska površ ina (km 2) 10 ,901 10,901 10,901 10 ,901 10 ,901 10,901
B udže t: 6% od ukupnog iznos a 10 .33 11 .56 10.74 11.39 11 .91 12 .49
M a njins ke za je dn ic e u opš tin i 107 ,926 107,926 107,926 107 ,926 107 ,926 107,926
B udže t: 3% od ukupnog iznosa 5.2 5 .8 5 .4 5 .7 6.0 6 .2
Sta novniš tvo m a njinsk ih opš tina 62 ,031 62,031 62,031 62 ,031 62 ,031 62,031
B udže t: 2% od ukupnog iznos a 3.4 3 .9 3 .6 3 .8 4.0 4 .2
Tabela 3 u nastavku predstavlja raspodelu opšteg granta opštinama prema formuli datoj u ZFPL.
79
79
Tabela 21. Raspodela opšteg granta u opštinama 2022-2024
Godina 2022 Godina 2023 Godina 2024
1,935.3 2,020.9 2,118.0
10% 193,530,000 202,090,000 211,800,000
Fiksna suma 140,000 3,636,657 3,636,657 3,636,657
Ukupno 189,893,343 198,453,343 208,163,343
89% 169,005,075 176,623,475 185,265,375
6% 11,393,601 11,907,201 12,489,801
3% 5,696,800 5,953,600 6,244,900
Opstine sa manjinskim stanovnistvom 2% 3,797,867 3,969,067 4,163,267
Stanovnistv
o89%
Geografska
velicina 6%
Manjisko
stanvnistvo po
opstinama
3%
Opstine sa
manjisnskim stanvonstvo
m
2%
1 Deçan 40,019 2.25% 297 2.72% 551 0.51% 0.00% 99,981 3,799,626 310,446 29,084 - 4,239,137 4,425,722 4,637,374
2 Dragash 33,997 1.91% 430 3.94% 13,559 12.56% 0.00% 106,003 3,227,864 449,462 715,703 - 4,499,031 4,697,060 4,921,693
3 Ferizaj 108,610 6.10% 345 3.17% 4,193 3.89% 0.00% 31,390 10,312,036 360,617 221,325 - 10,925,368 11,416,446 11,973,499
4 Fushë Kosovë 34,827 1.96% 83 0.76% 4,511 4.18% 0.00% 105,173 3,306,669 86,890 238,110 - 3,736,842 3,900,550 4,086,251
5 Gjakovë 94,556 5.31% 587 5.39% 6,679 6.19% 0.00% 45,444 8,977,672 613,685 352,546 - 9,989,347 10,437,597 10,946,069
6 Gjilan 90,178 5.07% 392 3.60% 2,264 2.10% 0.00% 49,822 8,562,000 409,865 119,504 - 9,141,191 9,551,011 10,015,889
7 Gllogoc 58,531 3.29% 276 2.53% 45 0.04% 0.00% 81,469 5,557,258 288,619 2,375 - 5,929,721 6,193,348 6,492,393
8 Hani i Elezit 9,403 0.53% 83 0.76% 44 0.04% 0.00% 130,597 892,773 86,890 2,323 - 1,112,582 1,156,848 1,207,061
9 Istog 39,289 2.21% 454 4.17% 3,085 2.86% 0.00% 100,711 3,730,316 474,669 162,840 - 4,468,536 4,665,428 4,888,773
10 Junik 6,084 0.34% 74 0.68% 4 0.00% 0.00% 133,916 577,649 77,483 211 - 789,259 818,800 852,310
11 Kaçanik 33,409 1.88% 211 1.94% 36 0.03% 0.00% 106,591 3,172,036 220,679 1,900 - 3,501,206 3,654,228 3,827,809
12 Kamenicë 36,085 2.03% 424 3.89% 1,864 1.73% 0.00% 103,915 3,426,110 443,313 98,390 - 4,071,728 4,250,589 4,453,479
13 Klinë 38,496 2.16% 309 2.84% 1,241 1.15% 0.00% 101,504 3,655,024 323,111 65,505 - 4,145,145 4,327,424 4,534,191
14 Leposaviq 13,773 0.77% 539 4.95% 323 0.30% 13,773 22.20% 126,227 1,307,685 563,514 17,049 843,256 2,857,731 2,980,862 3,120,535
15 Lipjan 57,605 3.24% 338 3.10% 3,107 2.88% 0.00% 82,395 5,469,338 353,423 164,001 - 6,069,157 6,339,028 6,645,155
16 Malishevë 54,613 3.07% 306 2.81% 54 0.05% 0.00% 85,387 5,185,261 319,976 2,850 - 5,593,474 5,841,768 6,123,418
17 Mamushë 5,507 0.31% 32 0.29% 379 0.35% 5,507 8.88% 134,493 522,865 33,583 20,005 337,168 1,048,114 1,089,298 1,136,016
18 Mitrovicë 71,909 4.04% 331 3.04% 2,199 2.04% 0.00% 68,091 6,827,440 346,106 116,073 - 7,357,710 7,686,311 8,059,058
19 Novo Bërdë 6,729 0.38% 204 1.87% 3,202 2.97% 0.00% 133,271 638,889 213,362 169,015 - 1,154,537 1,200,574 1,252,795
20 Obiliq 21,549 1.21% 105 0.96% 1,655 1.53% 0.00% 118,451 2,045,982 109,885 87,358 - 2,361,676 2,462,795 2,577,500
21 Pejë 96,450 5.42% 603 5.53% 8,334 7.72% 0.00% 43,550 9,157,498 630,408 439,905 - 10,271,361 10,732,410 11,255,398
22 Podujevë 88,499 4.97% 633 5.81% 849 0.79% 0.00% 51,501 8,402,586 661,765 44,814 - 9,160,666 9,571,289 10,037,077
23 Prishtinë 198,897 11.17% 514 4.72% 4,146 3.84% 0.00% 18,884,385 537,383 218,844 - 19,640,612 20,525,970 21,530,273
24 Prizren 177,781 9.99% 603 5.53% 31,682 29.36% 0.00% 16,879,515 630,408 1,672,313 - 19,182,236 20,046,932 21,027,796
25 Rahovec 56,208 3.16% 278 2.55% 944 0.87% 0.00% 83,792 5,336,700 290,709 49,828 - 5,761,029 6,016,947 6,307,247
26 Shtërpcë 6,949 0.39% 248 2.28% 3,182 2.95% 0.00% 133,051 659,777 259,352 167,960 - 1,220,140 1,269,143 1,324,731
27 Shtime 27,324 1.54% 134 1.23% 858 0.79% 0.00% 112,676 2,594,292 140,196 45,289 - 2,892,454 3,017,760 3,159,901
28 Skenderaj 50,858 2.86% 374 3.43% 109 0.10% 0.00% 89,142 4,828,741 391,051 5,753 - 5,314,687 5,550,244 5,817,447
29 Suharekë 59,722 3.36% 361 3.31% 575 0.53% 0.00% 80,278 5,670,338 377,463 30,351 - 6,158,430 6,432,421 6,743,221
30 Viti 46,987 2.64% 270 2.48% 258 0.24% 0.00% 93,013 4,461,207 282,347 13,618 - 4,850,185 5,064,629 5,307,882
31 Vushtrri 69,870 3.93% 345 3.17% 960 0.89% 0.00% 70,130 6,633,846 360,740 50,673 - 7,115,388 7,432,974 7,793,226
32 Zubin Potok 6,616 0.37% 333 3.06% 995 0.92% 6,616 10.67% 133,384 628,160 348,197 52,520 405,067 1,567,328 1,631,967 1,705,290
33 Zveçan 7,481 0.42% 123 1.13% 386 0.36% 7,481 12.06% 132,519 710,288 128,699 20,375 458,027 1,449,907 1,509,292 1,576,655
34 Gracanicë 10,675 0.60% 131 1.20% 3,423 3.17% 10,675 17.21% 129,325 1,013,544 137,061 180,681 653,580 2,114,190 2,203,664 2,305,158
35 Kllokot 2,556 0.14% 23 0.21% 1,193 1.11% 0.00% 137,444 242,681 24,176 62,972 - 467,273 482,141 499,006
36 Mitrovica veriore 12,326 0.69% 5 0.05% 867 0.80% 12,326 19.87% 127,674 1,170,299 5,362 45,764 754,663 2,103,762 2,192,840 2,293,885
37 Partesh 1,787 0.10% 29 0.27% 2 0.00% 1,787 2.88% 138,213 169,668 30,447 106 109,410 447,843 461,801 477,634
38 Ranillug 3,866 0.22% 69 0.63% 168 0.16% 3,866 6.23% 136,134 367,060 72,257 8,868 236,697 821,015 851,888 886,909
1,780,021 100% 10,901 100% 107,926 100% 62,031 100% 3,636,657 169,005,075 11,393,601 5,696,800 3,797,867 193,530,000 202,090,000 211,800,000
Stanovnistvo Geografska ve licina Manjisnko stanvonistvo
Opstine sa
manjisnskim stanvonstvom Fiksne sume
(140,000-1€)
Suma za
stanovnistvo (89%)
Suma za
geografsku
velicinu
(6%)
manjinsko stanvnistvo
Opstine
Kriterijumi za dodeljivanje generalnog granta (prema LFPL)
Generalni
Grnat za
godinu 2022
Ukupno
Generalni
grant za
godinu 2024
Generalni
grant za
godinu 2023
Suma za
opstine sa
manjiskim stanovnistvo
m (2%)
Suma za
opstine sa
manje stanovnistva
(3%)
Geografska velicina
Opšta formula za dodelu bespovratnih sredstava za 2022-2024Kriterjumi
Budžetski prihodi (mil. €)
Generalni Grant (10%)
stanovništvo
80
80
Finansiranje socijalnih usluga kao nadležnost preneta sa MRSZ na opštine uključeno je u opšti grant
opštine.
Zaposleni u administraciji opštinskih direkcija za preduniverzitetsko obrazovanje i osnovno zdravstvo
finansiraju se opštim grantom u opštinama.
Po potrebi će se dopunjavati i posebni grantovi za obrazovanje i zdravstvo iz opšteg granta.
4.2. Dodatni grant za finansiranje Glavnog grada
Na osnovu zakona br. 06 / L-012 za Glavni grad Republike Kosovo, Priština, član 19. Glavni grad
Republike Kosovo Priština dobija dodatni grant od centralnog nivoa, u iznosu ne manjem od 6% od
ukupnog granta.
Za 2022. Glavni grad, Priština prima dodatnih 11.611.800 evra, dok za 2023. prima 12.125.400 evra,
a za 2024. 12.708.000 evra.
Tabela 22. Raspodela dodatnog granta za finansiranje Glavnog grada 2022-2024
Opis God. 2019 God. 2020 God. 2021 God. 2022 God. 2023 God. 2024
Opšti grant za opštine 180.69 196.28 182.58 193.53 202.09 211.80
Granta za finansiranje Glavnog (6%) 10.84 11.78 10.95 11.61 12.13 12.71
4.3. Posebni grant za preduniverzitetsko obrazovanje
Specifični grant za preduniverzitetsko obrazovanje prema LFPL zasnovan je na otvorenom sistemu
finansiranja, uzimajući u obzir kriterijume u formuli preduniverzitetskog obrazovanja MONT-a za 2022. godinu.
Specifični grant za preduniverzitetsko obrazovanje za 2022. godinu odobren je u iznosu od 201,5 miliona evra, od čega 195 miliona evra osnovnog granta i 6,5 miliona evra kontinuirane politike i novih
politika, kako sledi:
Plata i dodaci u iznosu od 181.3 miliona evra,
Roba i usluga u iznosu od 17,8 miliona evra,
Kapitalni izdaci u iznosu od 2,4 miliona evra.
Formula se odnosi na nivo predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, uzimajući u obzir sledeće
kriterijume:
a. Broj upisanih studenata za 2020/2021;
b. Odnos učenika i nastavnika za osnovno i srednje obrazovanje za većinske učenike 1: 21,3
(na osnovu Administrativnog uputstva br. 22/2013 MONT-a);
c. Odnos učenika i nastavnika za osnovno i srednje obrazovanje za učenike manjina 1: 14,2;
d. Odnos učenika i nastavnika za predškolsko obrazovanje 1:12;
e. Odnos učenika i nastavnika za srednje stručno obrazovanje za učenike većine 1: 17,2, a za
učenike manjina 1: 11,5;
81
f. Odnos učenika i nastavnika za planinska područja 1: 14,2;
g. Obračun za nastavno osoblje engleskog jezika za I i II razred;
h. Obračun za tehničko administrativno osoblje za 630 učenika 1 osoblje u predškolskom i
osnovnom obrazovanju;
i. Obračun za tehničko administrativno osoblje za 470 učenika 1 osoblje u srednjem
obrazovanju
j. Obračun za pomoćno osoblje za 170 učenika 1 osoblje (spremačice) i 1 školsko osoblje
(čuvari);
k. Obračun zarada i naknada zasnovan je na prosečnoj plati prema nivoima primljenim iz kase
pomnoženim sa brojem nastavnika izračunatih prema obrazovnoj formuli
l. Stručna pedagoška / psihološka služba;
m. Koordinatori kvaliteta;
n. Obračun zarada za zamenu tokom porodiljskog odsustva na 6%;
o. Roba i usluge računaju se prema kriterijumima za učenike (23 evra za većinske učenike i
25 evra za učenike manjine) i za školu (1.500 evra za predškolsku i osnovnu školu i 3.250
evra za srednju školu);
p. Kapitali se računaju prema kriterijumu od 7 evra po studentu;
q. Obračun tri plate nakon penzionisanja po ceni od 1,5 miliona evra;
r. Plata za pomoćnike za decu sa posebnim potrebama po ceni od 0,78 miliona evra;
s. Stručna praksa po ceni od 3,5 miliona evra;
t. Jubilarne plate po kolektivnom ugovoru za obrazovanje, po ceni od 1,25 miliona evra;
u. Plata u osnovnoj školi (stara od 2 do 5 godina), po ceni od 1,9 miliona evra;
v. Roba i usluge za decu (od 4 do 5 godina), po ceni od 78.848 evra;
w. Troškovi plaćanja za postupke validnosti i akreditacije za srednje stručne škole (8 škola), sa
troškovima od 38.400 evra.
Nove i tekuće politike koje je odobrila Komisija za grantove 2022. godine su sledeće:
a) 100 asistenata za decu sa posebnim potrebama i kategoriju plata i dodataka za pomoćnike
za decu sa posebnim potrebama po ceni od 0,78 miliona evra;
b) nastavnici sa ozbiljnim zdravstvenim stanjem, po ceni od 1,7 miliona evra,
c) Troškovi dnevnih obroka za učenike od 1-5 razreda po ceni od 4 miliona evra.
Prema MONT-u, prijavljen je broj za 11.084 učenika manje u preduniverzitetskom obrazovanju u
poređenju sa prethodnom godinom.
82
82
Tabela 23. Raspodela specifičnih grantova za obrazovanje, za 2022-2024 god
Bro
j na
stav
nik
a u
spec
ijaln
om
obr
azov
anju
Bro
j na
stav
nik
a u
spec
ijaln
om
obra
zovan
ju u
bolo
vanju
i
por
odilsk
og
bro
j nas
tavn
ika
u pr
edsk
olski
Bro
j nas
tavnik
a u p
reds
kolski u
bolo
van
ju i p
oro
dils
kog
Bro
j osn
ovn
ih n
asta
vnik
a
Bro
j nas
tavn
ika
u os
novno
j
skol
i u
bolo
van
ju i p
orod
ilsk
og
Bro
j nas
tavnik
a u s
rednj
ih skola
Bro
j nas
tavnik
a u P
opra
vni
Cen
tar u
Lip
jane
/ "
Rudi
na"
Dubra
ve/
Isto
g
Nas
atav
nic
i sr
ednjih
sko
la u
bolo
van
ju i
poro
dilsk
og
Dodat
ni na
stav
nici
za
pla
nin
ske
pred
ele
Bro
j na
stav
nik
a en
gle
skog
Bro
j koo
rdin
atora
kva
lite
ta
Asist
ent za
dec
u sa
pos
ebnim
potreb
ama
Bro
j vas
pitac
a (
4-5)
TO
TA
LN
I B
RO
J
NA
STA
VN
IKA
Bro
j adm
inis
trat
ivnog
oso
blja
za o
snovne
skol
e
Bro
j adm
inis
trat
ivnog
per
sonel
a
za sre
dnje
sko
le
Pro
fesional
na
Ped
agosk
a /
Psi
kol
oska
Usluga
Bro
j pom
ocn
e oso
blje
za
ucen
ike
348,727 72 4 2,352 159 9,434 630 4,120 11 276 2,942 305 837 100 286 21,527 1,191 310 520 3,267 26,816
1 Deçan 5,372 1 0.1 37 3 178 12 54 0 4 0 6 20 3 6 322 25 4 8 57.2 417
2 Dragash 3,439 - 0.0 2 0 - 0 0 0 0 237 7 13 1 4 264 17 1 6 52.0 340
3 Ferizaj 23,600 11 0.4 122 8 545 36 320 0 21 295 18 47 6 18 1,449 72 21 35 196.5 1,773
4 Fushë Kosovë 10,130 - 0.0 89 6 352 24 81 0 5 0 5 12 4 7 585 24 6 14 77.1 706
5 Gjakovë 16,677 9 0.3 125 8 498 33 207 0 14 33 15 46 6 15 1,009 61 14 25 162.0 1,272
6 Gjilan 17,350 7 0.3 122 8 430 29 253 0 17 145 16 40 5 12 1,083 54 21 26 161.2 1,345
7 Gllogoc 11,897 2 0.1 64 4 260 17 133 0 9 208 10 31 3 11 753 45 7 18 103.2 926
8 Hani i Elezit 1,865 - 0.0 13 1 58 4 14 0 1 11 1 4 2 2 111 5 2 3 16.9 137
9 Istog 7,049 2 0.1 36 2 130 9 74 4 5 165 6 13 3 6 455 26 5 11 76.0 573
10 Junik 800 1 0.1 8 1 24 2 9 0 1 0 1 2 0 1 47 3 1 1 6.7 60
11 Kaçanik 6,138 2 0.1 41 3 186 13 60 0 4 30 6 14 3 5 368 22 4 9 59.7 463
12 Kamenicë 4,040 2 0.1 28 2 121 8 53 0 4 18 7 18 4 3 267 21 6 6 45.6 346
13 Klinë 7,582 2 0.1 51 4 214 14 77 0 5 60 7 19 3 8 464 29 5 11 74.1 583
14 Leposaviq 2,264 1 0.1 35 2 63 4 25 0 2 3 2 7 0 0 145 9 4 3 37.3 199
15 Lipjan 12,599 2 0.1 77 5 280 19 132 7 9 209 11 28 3 9 792 43 9 19 130.4 992
16 Malishevë 11,646 2 0.1 55 4 288 19 115 0 8 171 12 39 3 11 726 54 8 18 110.7 917
17 Mamusha 936 1 0.1 8 1 46 3 12 0 1 0 1 2 1 1 75 3 1 1 8.4 89
18 Mitrovicë 15,903 2 0.1 117 8 456 30 213 0 14 51 12 34 4 14 955 50 14 24 139.5 1,183
19 Novo Bërdë 1,377 - 0.0 11 1 32 2 13 0 1 23 3 10 1 1 98 10 3 2 33.1 146
20 Obiliq 4,657 2 0.1 25 2 127 9 45 0 3 71 4 13 3 4 307 17 5 7 49.1 386
21 Pejë 18,048 2 0.1 137 9 559 37 214 0 14 37 14 34 6 18 1,082 53 14 27 154.9 1,331
22 Podujevë 17,254 3 0.1 92 6 455 30 208 0 14 170 15 41 4 13 1,051 60 11 26 162.5 1,311
23 Prishtinë 45,055 5 0.2 389 26 1,369 91 527 0 35 59 29 57 12 37 2,637 106 35 66 337.4 3,181
24 Prizren 29,998 4 0.2 174 12 869 58 375 0 25 266 28 60 5 28 1,903 93 21 44 259.5 2,320
25 Rahovec 9,422 2 0.1 68 5 290 19 82 0 6 50 10 34 1 9 576 42 8 14 95.8 737
26 Shtërpcë 2,306 - 0.0 9 1 50 3 33 0 2 30 4 8 0 1 141 11 3 3 26.5 185
27 Shtime 5,438 1 0.1 28 2 123 8 60 0 4 89 5 9 1 4 335 15 4 8 51.7 414
28 Skenderaj 9,472 3 0.2 41 3 196 13 113 0 8 183 9 26 3 9 608 36 7 15 95.1 760
29 Suharekë 10,466 2 0.1 53 4 219 15 112 0 8 208 10 32 5 10 676 46 7 16 106.9 852
30 Viti 8,005 2 0.1 54 4 245 16 87 0 6 26 9 21 2 6 477 29 7 12 87.7 612
31 Vushtrri 13,930 1 0.1 91 6 411 27 153 0 10 94 12 39 3 11 859 55 10 21 130.1 1,074
32 Zubin Potok 1,262 - 0.0 1 0 48 3 16 0 1 0 1 6 0 0 77 6 4 2 15.4 103
33 Zveçan 1,158 - 0.0 1 0 44 3 15 0 1 0 1 5 0 0 69 6 2 2 15.8 95
34 Kllokot 608 - 0.0 4 0 22 2 9 0 1 0 1 6 0 0 44 6 1 1 9.6 61
35 Mitrovica veriore 4,881 - 0.0 55 4 89 6 131 0 9 0 3 18 0 0 316 16 12 7 46.7 398
36 Partesh 999 0 0.1 5 0 27 2 20 0 1 0 1 8 0 0 66 5 7 1 15.9 95
37 Ranillug 1,176 - 0.0 22 2 26 2 21 0 1 0 1 4 0 0 79 4 3 2 15.9 104
38 Graqanice 3,929 1 0.1 61 4 103 7 56 0 4 0 4 17 0 0 257 17 10 6 43.1 333
UKUPNI BROJ
NASTAVNIKA,P
ROFESIONALN
O,
ADMINISTRATI
VNO I
POMOCNO
OSOBLJE
SVE
Br. Opštine
UKUPAN
BROJ
UČENIKA
OSOBLJE
83
Plate nastavnika
(nastavnik / psiholog,
engleski jezik,
koordinatori kvaliteta,
administrativno
osoblje, pomoćno
osoblje, planinska
područja, medicinsko i
porodiljsko odsustvo)
Asistent za
nastavnike u
preduniversite
tsko
obrazovanje
Tri plate posle
pensioniranja
Jubilarne plate
po
kolektivnom
ugovoru za
obrazovanje
Plate za
predskolsko
za skole (2
do 5 god.) za
god. 2022
Robe i usluge
za skole
Robe i usluge
za ucenikeStrucna praksa
Robe i
usluge za
decu (2 do 5
god.)
Trosak za
validnost I
akreditaciju
za srednje
vise strucne
skole (8
Skola)
Asistent za
ucenike za
preduniversit
etsko
obrazovanje
Asistent za decu
sa posebnim
potrebama
Nastavnici sa
teskom
zdravstvenom
stanju
Troskovi za
dnevnim
obrokom za
ucenike od
razreda 1-5
Total 173,228,908 787,662 1,540,470 1,247,057 1,935,679 178,739,776 2,148,000 8,039,062 3,500,000 78,848 38,400 13,804,310 2,417,093 194,961,179 100 787,200 1,746,163 4,000,001 6,533,364 201,494,543 211,569,270 222,147,733
Deçan 3,324,586 23,630 32,899 26,209 39,129 3,446,454 42,500 121,975 31,239 1,594 4,800 202,108 37,121 3,685,683 3 23,616 34,464 67,114 125,193.95 3,810,877 4,001,421 4,201,492
Dragash 2,837,951 7,877 21,288 20,432 24,821 2,912,369 49,750 84,827 - 1,011 0 135,588 23,765 3,071,722 1 7,872 34,464 47,063 89,398.71 3,161,120 3,319,176 3,485,135
Ferizaj 11,143,034 47,260 110,310 78,346 122,368 11,501,318 102,500 546,205 274,639 4,985 4,800 933,129 163,681 12,598,128 3 23,616 45,952 276,758 346,325.98 12,944,454 13,591,676 14,271,260
Fushë Kosovë 2,990,159 31,506 25,158 20,714 49,880 3,117,418 32,250 231,158 68,000 2,032 0 333,440 70,294 3,521,152 6 47,232 34,464 144,094 225,790.15 3,746,942 3,934,289 4,131,004
Gjakovë 9,013,640 47,260 87,087 64,114 101,578 9,313,679 113,250 380,389 193,039 4,138 4,800 695,615 115,479 10,124,773 5 39,360 80,415 192,466 312,241.84 10,437,015 10,958,866 11,506,809
Gjilan 10,714,795 39,383 81,281 80,178 83,160 10,998,797 112,750 400,981 220,568 3,387 4,800 742,487 120,421 11,861,705 4 31,488 114,879 187,517 333,884.63 12,195,590 12,805,369 13,445,638
Gllogoc 5,749,865 23,630 40,641 35,087 72,172 5,921,394 54,500 276,597 122,236 2,940 0 456,273 82,383 6,460,050 3 23,616 22,976 147,128 193,719.46 6,653,770 6,986,458 7,335,781
Hani i Elezit 761,117 15,753 5,806 5,355 10,514 798,544 10,750 42,776 - 428 0 53,954 12,922 865,420 2 15,744 34,464 24,330 74,537.44 939,957 986,955 1,036,303
Istog 3,798,310 23,630 40,641 28,323 42,608 3,933,511 57,750 164,406 46,982 1,736 0 270,874 48,818 4,253,203 3 23,616 57,440 84,228 165,283.59 4,418,486 4,639,410 4,871,381
Junik 389,312 - 1,935 1,691 4,427 397,365 4,750 18,216 - 180 0 23,146 5,544 426,055 1 7,872 22,976 8,844 39,692.09 465,747 489,035 513,487
Kaçanik 3,322,019 23,630 25,158 25,928 35,651 3,432,386 39,500 140,591 40,800 1,452 0 222,343 42,525 3,697,254 4 31,488 34,464 78,321 144,272.94 3,841,527 4,033,604 4,235,284
Kamenicë 4,213,498 31,506 36,770 38,609 18,735 4,339,119 41,750 93,503 36,432 763 0 172,448 28,049 4,539,615 5 39,360 34,464 46,361 120,184.27 4,659,800 4,892,790 5,137,429
Klinë 4,036,622 23,630 42,576 35,932 52,647 4,191,407 48,500 173,953 64,703 2,145 0 289,301 52,423 4,533,131 3 23,616 45,952 93,264 162,831.51 4,695,962 4,930,760 5,177,298
Leposaviq 1,001,199 - 7,741 705 1,502 1,011,147 44,750 52,093 30,332 61 0 127,236 15,827 1,154,210 - - 11,488 287 11,775.27 1,165,986 1,224,285 1,285,499
Lipjan 6,214,075 23,630 71,605 43,259 63,714 6,416,283 92,500 291,427 80,776 2,595 0 467,299 87,402 6,970,984 3 23,616 91,903 155,557 271,076.13 7,242,060 7,604,163 7,984,371
Malishevë 6,238,017 23,630 48,382 44,387 74,227 6,428,643 69,750 269,705 58,851 3,024 0 401,330 80,605 6,910,577 3 23,616 57,440 144,509 225,565.05 7,136,143 7,492,950 7,867,597
Mamusha 403,145 7,877 3,871 2,395 5,771 423,058 6,250 22,980 - 235 0 29,465 6,482 459,005 - - 11,488 12,133 23,620.84 482,626 506,757 532,095
Mitrovicë 7,610,011 31,506 92,893 55,941 96,914 7,887,266 81,000 363,327 222,547 3,948 0 670,821 110,117 8,668,205 4 31,488 80,415 186,336 298,239.53 8,966,444 9,414,766 9,885,505
Novo Bërdë 940,312 7,877 7,741 3,805 4,111 963,845 42,750 32,160 18,216 167 0 93,293 9,590 1,066,728 1 7,872 11,488 8,780 28,140.32 1,094,869 1,149,612 1,207,093
Obiliq 2,309,872 23,630 17,417 15,641 24,031 2,390,591 38,250 109,210 38,740 979 0 187,178 32,298 2,610,067 3 23,616 57,440 52,938 133,993.42 2,744,061 2,881,264 3,025,327
Pejë 9,213,584 47,260 83,216 67,919 123,791 9,535,770 89,000 412,293 181,829 5,043 4,800 692,964 124,803 10,353,537 6 47,232 80,415 214,210 341,857.32 10,695,395 11,230,164 11,791,673
Podujevë 8,382,409 31,506 71,605 46,219 91,065 8,622,803 100,000 397,965 192,627 3,709 0 694,301 119,651 9,436,755 5 39,360 45,952 206,355 291,667.10 9,728,422 10,214,843 10,725,585
Prishtinë 18,577,686 94,519 156,756 145,420 250,270 19,224,651 137,000 1,028,426 405,777 10,195 4,800 1,586,197 312,284 21,123,133 15 118,080 195,295 536,403 849,777.37 21,972,910 23,071,555 24,225,133
Prizren 13,833,452 39,383 114,181 104,696 192,327 14,284,039 153,750 696,933 327,144 7,834 0 1,185,661 207,599 15,677,299 4 31,488 114,879 375,769 522,136.48 16,199,435 17,009,407 17,859,877
Rahovec 5,233,303 7,877 52,252 31,705 59,682 5,384,819 70,250 215,964 38,327 2,431 4,800 331,773 65,212 5,781,803 2 15,744 45,952 122,383 184,078.52 5,965,882 6,264,176 6,577,385
Shtërpcë 1,186,801 - 5,806 18,037 7,352 1,217,995 23,000 53,585 824 299 0 77,709 16,051 1,311,755 - - 11,488 6,258 17,745.95 1,329,501 1,395,976 1,465,774
Shtime 2,680,253 7,877 46,446 18,177 29,723 2,782,476 33,500 126,387 41,377 1,211 0 202,475 37,695 3,022,646 1 7,872 34,464 67,753 110,088.53 3,132,734 3,289,371 3,453,840
Skenderaj 5,056,981 23,630 50,317 38,187 63,239 5,232,354 67,000 220,468 118,692 2,576 0 408,736 65,520 5,706,610 3 23,616 22,976 113,922 160,513.57 5,867,123 6,160,479 6,468,503
Suharekë 5,887,244 39,383 50,317 45,514 65,216 6,087,673 74,250 243,952 100,146 2,657 0 421,005 72,450 6,581,128 3 23,616 80,415 131,004 235,035.02 6,816,163 7,156,971 7,514,820
Viti 4,964,919 15,753 40,641 36,778 39,287 5,097,378 66,750 183,317 48,631 1,600 4,800 305,098 55,545 5,458,021 2 15,744 34,464 94,828 145,036.10 5,603,057 5,883,209 6,177,370
Vushtrri 6,751,207 23,630 59,993 50,164 76,203 6,961,198 80,500 320,843 154,794 3,104 0 559,241 96,565 7,617,003 2 15,744 80,415 168,871 265,030.51 7,882,034 8,276,135 8,689,942
Zubin Potok 502,812 - 1,935 1,550 1,897 508,194 17,250 29,159 22,255 77 0 68,741 8,813 585,748 - - 11,488 1,437 12,924.71 598,673 628,607 660,037
Zveçan 439,992 - - - 1,739 441,731 15,250 26,697 20,936 71 0 62,954 8,085 512,770 - - 11,488 1,022 12,509.63 525,280 551,544 579,121
Kllokot 331,574 - - 845 1,028 333,447 10,750 14,146 12,446 42 0 37,384 4,242 375,073 - - 11,488 1,756 13,243.99 388,317 407,733 428,119
Mitrovica veriore 1,372,406 - - - 1,976 1,374,382 37,500 112,171 166,415 81 0 316,167 34,139 1,724,688 - - 11,488 0 11,487.91 1,736,176 1,822,985 1,914,134
Partesh 411,082 - 3,871 6,764 316 422,032 25,500 22,954 23,986 13 0 72,452 6,986 501,471 - - 11,488 0 11,487.91 512,958 538,606 565,537
Ranillug 409,025 - - 5,355 79 414,459 17,000 27,048 29,426 3 0 73,477 8,232 496,168 - - 11,488 0 11,487.91 507,655 533,038 559,690
Graqanice 982,639 - 1,935 2,677 2,530 989,782 44,000 90,275 66,269 103 0 200,647 27,475 1,217,904 - - 11,488 0 11,487.91 1,229,392 1,290,862 1,355,405
KAPITALNI
TROSKOVI
UKUPNO
PLATE I
DODACI
UKUPNO
ROBE I
USLUGE
OPSTINE
SPECIFICNI
GRANT ZA
OBRAZOVA
NJE ZA
GOD.2023
SPECIFICNI
GRANT ZA
OBRAZOVANJ
E ZA GOD.2024
SPECIFICNI
GRANT ZA
OBRAZOVANJ
E ZA GOD.2022
UKUPNO
NOVE
POLITIKE I U
KONTINUITET
U
PLATE I DODACI ROBE I USLUGE Politiku u kontinuitetu
GRANT ZA
OBRAZOVANJ
E ZA 2022
GOD.
Nove politike
84
4.4. Posebni grant za primarno zdravstvo
Posebni grant za zdravstvo zasnovan je na otvorenom sistemu u skladu sa ZFPL. Odobren je specifični grant za primarno zdravstvo za 2022. godinu u iznosu od 62,6 miliona evra
Tabela 24. Specifični grant za primarnu zdravstvenu zaštitu, za 2022-2024.god
M Ž
Žene
reproduktiv
ne starosti
15-49
godina
Broj dece
0-14 godina
Broj
starijih
osoba
starijih od
65 godina
1 Deçan 40,019 20,123 19,896 10,941 10,471 2,968 50 20 8 1 1 29 40 27 97 1,390,381 1,459,900 1,532,895
2 Dragash 33,997 17,035 16,962 8748 8658 3139 202 17 7 1 1 25 34 49 109 1,187,422 1,246,793 1,309,133
3 Ferizaj 108,610 59,841 59,023 33,215 32,462 6,557 1,165 60 24 1 1 85 118 74 278 3,855,475 4,048,249 4,250,661
4 Fushë Kosovë 34,827 17,621 17,206 9,299 9,996 2143 293 17 7 1 1 25 34 48 108 1,251,487 1,314,061 1,379,764
5 Gjakovë 94,556 47,617 47,721 25430 25333 10539 1083 48 19 1 1 68 94 54 217 3,283,258 3,447,421 3,619,792
6 Gjilan 90,178 45,354 44,824 24539 23464 6554 180 45 18 1 1 64 90 52 207 3,167,054 3,325,407 3,491,677
7 Gllogovc 58,531 30,606 29,772 18260 14317 4973 177 30 12 1 1 43 60 71 175 2,052,614 2,155,245 2,263,007
8 Hani i Elezit 9,403 4,836 4,567 1824 2778 560 67 5 2 1 1 8 10 7 26 325,871 342,165 359,273
9 Istog 39,289 19,677 19,608 10607 10524 2981 479 20 8 1 1 29 40 41 111 1,381,862 1,450,955 1,523,503
10 Junik 6,084 2,995 3,089 1,595 1,681 420 35 3 1 1 1 5 6 8 20 244,547 256,774 269,613
11 Kaçanik 33,409 16,970 16,439 9054 9683 1940 200 17 7 1 1 25 34 59 119 1,161,004 1,219,054 1,280,007
12 Kamenicë 36,085 18,600 17,485 9700 4700 6664 188 18 7 1 1 26 36 57 120 1,278,384 1,342,303 1,409,418
13 Klinë 38,496 19,293 19,203 15255 11355 5735 52 19 8 1 1 28 38 15 82 1,426,360 1,497,678 1,572,562
14 Leposavic 13,773 6,969 6,804 3443 2754 965 7 3 1 1 11 14 15 41 489,198 513,658 539,341
15 Lipjan 57,605 29,430 28,395 15355 17461 7042 706 29 12 1 1 42 58 65 166 1,996,362 2,096,180 2,200,989
16 Malishevë 54,613 33,754 36,566 37276 20.758 3500 640 35 14 1 1 50 70 29 150 1,892,671 1,987,305 2,086,670
17 Mamushë 5,507 2,672 2,836 2543 2670 737 15 3 1 1 1 5 6 3 15 198,151 208,059 218,461
18 Mitrovicë 71,909 36,275 35,634 18624 20351 5074 1250 36 14 1 1 51 72 76 200 2,506,903 2,632,248 2,763,860
19 Novobërdë 6,729 3,466 3,264 1726 1643 732 41 3 1 1 1 5 7 8 21 239,501 251,476 264,049
20 Obiliq 21,549 10,885 10,664 5636 6419 1239 337 11 4 1 1 16 22 34 73 807,703 848,088 890,493
21 Pejë 96,450 60,355 54,645 21930 33320 12120 1005 57 23 1 1 81 116 105 303 3,342,577 3,509,706 3,685,191
22 Podujevë 88,499 44,955 43,544 23,385 27,061 5122 879 44 18 1 1 63 88 68 220 3,073,967 3,227,665 3,389,049
23 Prishtinë 198,897 99,361 99,536 54800 51403 13158 280 99 40 1 1 140 198 156 495 6,950,006 7,297,506 7,662,382
24 Prizren 177,781 89,176 88,605 48677 49.199 11.404 1578 89 36 1 1 126 178 116 421 6,161,189 6,469,248 6,792,711
25 Rahovec 56,208 28,512 27,696 15393 16081 3352 377 28 11 1 1 40 56 77 174 1,951,048 2,048,600 2,151,030
26 Shtërpcë 6,949 3,554 3,395 1707 1,777 688 23 3 1 1 1 5 7 8 21 240,825 252,866 265,510
27 Shtime 27,324 13,850 13,474 5874 7877 1800 249 14 5 1 1 20 28 20 69 967,282 1,015,646 1,066,428
28 Skenderaj 50,858 26,028 26,447 16,515 14,925 4,150 3,758 26 10 1 1 37 52 50 140 1,775,198 1,863,958 1,957,156
29 Suharekë 59,722 29,478 30,244 16413 17409 4104 590 30 12 1 1 43 60 38 142 2,091,049 2,195,601 2,305,382
30 Viti 46,987 23,705 23,284 12310 14167 3028 470 23 9 1 1 33 46 25 105 1,628,384 1,709,803 1,795,293
31 Vushtrri 69,870 36,004 33,866 18560 19780 2189 1205 35 14 1 1 50 70 55 176 2,425,419 2,546,690 2,674,024
32 Zubin Potok 6,616 3,408 3,208 1456 1588 476 38 3 1 1 1 5 7 0 13 327,004 343,355 360,522
33 Zveçan 7,481 3,661 3,821 95 117 45 1 4 1 1 1 6 7 0 14 300,002 315,002 330,752
34 Graçanicë 10,675 5,428 5,248 2463 2661 993 81 5 2 1 1 8 11 0 20 462,313 485,429 509,700
35 Kllokot 2,556 1,416 1,140 688 670 214 18 1 1 1 1 3 3 7 14 118,841 124,783 131,022
36 Mitrovica
Veriore12,326 6,272 6,054 2686 2931 879 82 6 2 1 1 9 12 10 32
448,111 470,517 494,042
37 Partesh 1,787 922 865 477 340 202 0 1 1 1 1 3 2 0 6 61,930 65,027 68,278
38 Ranillug 3,866 1,969 1,897 1012 393 259 0 0 0 1 1 1 4 0 6 133,980 140,679 147,713
1,780,021 922,073 906,927 459,294 418,798 124,284 17,794 911 364 38 38 1,313 1,828 1,527 4,706 62,595,332 65,725,099 69,011,354Gjithsej
Grant za
primarno
zdravlje za
2022 god
OpštinaBr.
Osnovni grant
Sta
ndar
di 0
1 Z
ubar
500
0 st
ano
vnik
a
Sta
ndar
di 0
1 F
arm
aceu
t u
GC
PM
Sta
nda
rdi 0
1 B
iohe
mič
ar u
G
CP
M
Uku
pni D
okt
ori
Por
odič
ne s
estr
eM
edic
insk
a se
stra
(za
leka
ra
spec
ijali
ste,
sto
mat
olo
ga,
labo
rato
riju
itd.
)
Stanovništvo
Pol Starost
Demografia Standardi za lekara i medicinsku sestru
Grant za
primarno
zdravlje za
2023 god
Grant za
primarno
zdravlje za
2024 god
Sta
ndar
di 1
MF
/ 20
00
stan
ovn
ika
Uk
upn
o (l
ekar
, med
icin
ska
sest
ra i
far
mac
eut)
Broj
osoba sa
posebnim
potrebam
a
85
4.4.1. Finansiranje za sekundarno zdravstvo
Finansiranje sekundarnog zdravstva za 2022. godinu iznosi 2.603.077 evra, prema predlogu
projekcija MZ i MTEF-a za tri manjinske opštine, kako sledi:
Opština Srtpce, u iznosu od 522.371 evra,
Opština Severna Mitrovica, u iznosu od 989.935 evra, i
Opština Gračanica, u iznosu od 1.090.771 evra.
4.4.2. Finansiranje stambenih usluga
Predloženo je finansiranje usluga stanovanja za domove za stare i domove za invalide za 2022. godinu u usvojenom iznosu od 2.320.000 evra.
Tabela 25. Finansiranje usluga stanovanja za 2022-2024
Br. OpštinePlate i
dnevnice
Robe i
usluge
Komunalni
troškovi
Kapitalni
troškovi
Ukupno
2022
Ukupno
2023
Ukupno
2024
1 Skenderaj SHKPM 94,500 75,000 8,000 5,000 182,500 185,000 185,000
2Graqanicë SHKPM/SHKPAK
178,500 150,000 16,000 10,000 354,500 355,000 355,000
3 Istog SHKPM 94,500 75,000 8,000 5,000 182,500 180,000 185,000
4 Deqan SHKPAK 89,250 75,000 8,000 5,000 177,250 180,000 180,000
5 Ferizaj SHKPAK 89,250 75,000 8,000 5,000 177,250 180,000 180,000
6 Kamenicë SHKPAK 89,250 75,000 8,000 5,000 177,250 180,000 185,000
7 Vushtrri SHKPAK 89,250 75,000 8,000 5,000 177,250 180,000 180,000
8 Shtime SHKPAK 89,250 75,000 8,000 5,000 177,250 180,000 180,000
9 Lipjan SHKPAK 89,250 75,000 8,000 5,000 177,250 180,000 180,000
10 Prizren SHKPM/SHKPAK 183,750 150,000 16,000 10,000 359,750 360,000 360,000
11 Novobërd SHKPM 89,250 75,000 8,000 5,000 177,250 180,000 180,000
12 Gjilan 185,000 180,000
13 Klinë 185,000 185,000
14 Malishevë 180,000 180,000
15 Podujevë 185,000 185,000
16 Gjakovë - - 185,000
17 Mtrovicë 180,000
18 Mitrovicë Veriore 180,000
19 Pejë 180,000
20 Rahovec 185,000
1,176,000 975,000 104,000 65,000 2,320,000 3,075,000 3,990,000 Total
4.5. Finansiranje za Istorijski centar Prizren, Kulturni centar sela Zim i Veće Velike Hoče
Stupanjem na snagu zakona br. 04 / L-066 o Istorijskom centru Prizrena, zakona br. 04 / L-196 o
istorijskom kulturnom centru sela Zim i zakona br. 04 / L-62 za selo Velika Hoča, sa planiranjem
86
budžeta za 2022. godinu, finansijska sredstva su dodeljena u iznosu od 69.740 evra, za dve
opštine, kako sledi:
• Opština Prizren, u iznosu od 44.587 evra, i
• Opština Orahovac, u iznosu od 25.153 evra.
4.6. Finansiranje za ekološki ugroženo područje Obilića
Na osnovu zakona br. 05 / L-044 za ekološki ugroženo područje Obilića i okoline, član 9. Obilić
ima koristi od naplate mineralnih honorara od relevantne institucije, 20% vrednosti ove zakupnine
se preraspodeljuje iz centralnog budžeta za opštinski budžet opštine Obilić, posebno namenjen
ulaganjima u razvoj zajednice na mestu gde se nalazi poslovna jedinica u oblasti zaštite životne
sredine, infrastrukture, sporta, zdravstva i obrazovanja.
Za 2022 godinu, opština Obilić, na osnovu planiranja naplate mineralnih honorara, dobija dodatno
finansiranje od 5.000.000 evra, za 2023 godinu dobija iznos od 5.000.000 evra, a za 2024 godinu
iznosi 5.000.000 evra.
4.7. Finansiranje za pozorišta
Sredstva za pozorišta za 2022 godinu, usvojenu u iznosu 903.235, kao u priloženoj tabeli dole.
Tabela 26. Finansiranje pozorišta za 2022 godinu
Opštine Plate i dnevniceSubvencije i
transferUkupno
Profesionalno pozorište Gnjilane 101,390 101,390
Profesionalno pozorište Đakovica 73,810 42,500 116,310
Profesionalno pozorište Prizren 112,116 29,750 141,866
Profesionalno pozorište Peć 86,067 43,500 129,567
Profesionalno pozorište Uroševac 95,262 18,700 113,962
Profesionalno pozorište Mitrovica 101,390 68,500 169,890
Profesionalno pozorištePodujevë 80,199 50,050 130,249
Ukupno 650,235 253,000 903,235
4.8. Projekcije opštinskih prihoda iz sopstvenih izvora za 2022 i prognoze 2023-2024 godine
Projekcije opštinskih sopstvenih prihoda za 2022 godinu na osnovu makro-fiskalnih procena
iznose 87,4 miliona evra. Ovi prihodi se dodaju opštinskom finansiranju pored opštinskih
grantova.
Projekcija sopstvenih prihoda za svaku opštinu zasniva se na preporukama komisije za grantove,
uključenim u izveštaj Procene podobnosti opštinskog finansiranja.
Ova projekcija uzima u obzir prihode od poreza na nepokretnosti prema obračunu poreza na
imovinu (porez zemljista i imovine) i prognoze opština o trendu povećanja neporeskih prihoda
87
tokom poslednje tri godine, isključujući prihode od novčanih kazni sudskih prihoda, saobracajnih
kazni planiranih i prikupljenih na centralnom nivou.
Tabela 27. Projekcije sopstvenih prihoda opština za 2022-2024
1 Deçan 804,112 950,208 1,000,605 227,598 234,426 241,458 1,031,709 1,184,633 1,242,064
2 Dragash 327,049 366,593 386,923 154,855 159,500 164,286 481,904 526,093 551,208
3 Ferizaj 3,587,666 4,069,699 4,293,122 2,329,693 2,399,583 2,471,571 5,917,359 6,469,282 6,764,693
4 Fushë Kosovë 1,102,588 1,154,815 1,222,669 1,818,221 1,872,768 1,928,951 2,920,809 3,027,583 3,151,620
5 Gjakovë 2,386,068 2,607,925 2,755,684 1,604,933 1,653,081 1,702,674 3,991,001 4,261,006 4,458,358
6 Gjilan 2,643,737 2,906,539 3,070,398 1,826,316 1,881,106 1,937,539 4,470,054 4,787,645 5,007,937
7 Gllogoc 667,491 726,836 768,148 542,495 558,770 575,533 1,209,986 1,285,606 1,343,681
8 Hani i Elezit 225,572 257,439 271,500 155,775 160,448 165,261 381,347 417,887 436,761
9 Istog 571,460 637,887 673,388 589,155 606,829 625,034 1,160,615 1,244,717 1,298,422
10 Junik 92,557 100,405 106,130 66,481 68,475 70,530 159,038 168,880 176,660
11 Kaçanik 410,955 458,419 483,946 278,475 286,829 295,434 689,430 745,248 779,380
12 Kamenicë 502,648 564,316 595,569 380,782 392,205 403,971 883,430 956,521 999,540
13 Klinë 562,236 612,365 647,164 503,630 518,738 534,301 1,065,865 1,131,104 1,181,465
14 Leposaviq 90,000 92,700 95,481 90,000 92,700 95,481
15 Lipjan 1,201,705 1,264,193 1,338,193 907,118 934,332 962,362 2,108,823 2,198,525 2,300,555
16 Malishevë 636,965 730,338 770,071 396,503 408,398 420,650 1,033,469 1,138,736 1,190,721
17 Mamusha 43,518 47,319 50,012 29,631 30,520 31,435 73,148 77,839 81,447
18 Mitrovicë 1,186,345 1,285,730 1,359,103 1,339,421 1,379,604 1,420,992 2,525,766 2,665,334 2,780,095
19 Novobërdë 144,598 162,878 171,873 101,925 104,983 108,133 246,523 267,861 280,006
20 Obiliq 446,186 482,958 510,548 462,544 476,420 490,713 908,730 959,378 1,001,261
21 Pejë 2,913,782 3,187,166 3,367,625 1,943,372 2,001,673 2,061,723 4,857,154 5,188,839 5,429,348
22 Podujevë 678,437 761,602 803,784 677,779 698,113 719,056 1,356,216 1,459,715 1,522,841
23 Prishtinë 10,714,979 11,385,422 12,046,204 19,779,026 20,372,396 20,983,568 30,494,005 31,757,818 33,029,772
24 Prizren 3,221,732 3,523,724 3,723,253 4,144,960 4,269,309 4,397,388 7,366,692 7,793,033 8,120,641
25 Rahovec 702,117 790,521 834,196 648,431 667,884 687,920 1,350,548 1,458,405 1,522,116
26 Shtërpcë 439,455 485,105 512,359 119,057 122,628 126,307 558,511 607,733 638,666
27 Shtime 319,176 365,402 385,307 215,133 221,587 228,235 534,309 586,989 613,541
28 Skenderaj 355,987 396,039 418,142 1,033,293 1,064,292 1,096,221 1,389,280 1,460,330 1,514,363
29 Suharekë 1,158,261 1,269,863 1,341,622 896,728 923,630 951,339 2,054,989 2,193,493 2,292,961
30 Viti 592,320 656,221 692,975 395,549 407,415 419,638 987,868 1,063,636 1,112,613
31 Vushtrri 1,059,669 1,138,867 1,204,325 1,203,126 1,239,220 1,276,397 2,262,795 2,378,088 2,480,722
32 Zubin Potok 40,000 41,200 42,436 40,000 41,200 42,436
33 Zveçan 40,000 41,200 42,436 40,000 41,200 42,436
34 Gracanicë 1,087,227 1,158,781 1,225,859 1,203,627 1,239,736 1,276,928 2,290,854 2,398,517 2,502,787
35 Kllokot 86,130 95,974 101,323 84,804 87,348 89,968 170,934 183,322 191,291
36 Mitrovica veriore 85,000 87,550 90,177 85,000 87,550 90,177
37 Partesh 71,656 77,561 81,992 35,067 36,119 37,203 106,724 113,680 119,195
38 Ranillug 55,223 62,639 66,078 51,547 53,094 54,687 106,771 115,733 120,765
40,999,606 44,741,746 47,280,090 46,402,050 47,794,111 49,227,935 87,401,656 92,535,857 96,508,025
Nr. Opstine
Poreski prihodi
Projekcije za
2022
Projekcije za
2023
Projekcije za
2024 Godina 2023 Godina 2024
Ne Poreski prihodi
Ukupno
Porez na
imovinu i
zemljište 2022
Porez na
imovinu i
zemljište 2023
Porez na
imovinu i
zemljište 2024
Godina 2022
88
4.9. Rezime opštinskog finansiranja za 2022-2024
Za raspodelu državnih grantova po opštinama za 2022. godinu primenjeni su osnovni kriterijumi
i formule utvrđeni Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i drugim relevantnim zakonima,
kao i na osnovu makro-fiskalnih projekcija i podataka resornih ministarstava:
Tabela 28. Pregled opštinskog finansiranja za 2022-2024.(Milion evra)
OpisGodina
2018Godina 2019 Godina 2020 Godina 2021
Prognoza za
2022
Prognoza za
2023
Prognoza
za 2024
1. Vladini grantovi 392.4 419.09 463.54 439.99 457.62 479.39 503.10
1.1 Opšti grant 173.6 180.69 196.28 182.58 193.53 202.09 211.80
Opšti grant 168.92 175.79 182.58 193.53 202.09 211.80
Kontigencija za korekciju formulepër korrektim të formulës 4.68 4.9
1.2 Specifični zdravstveni grant 48.5 53.4 61.7 62.6 62.6 65.7 69.1
Osnovni grant 61.7 62.6
Nove politike 0.9
1.3 Specifični grant za obrazovanje 170.3 185 205.56 194.81 201.5 211.6 222.2
Osnovni grant 191.97 195
Nove tekuće politike 2.85 6.5
2. Finansiranje za sekundarno zdravstvo 2.6 2.6 2.6 2.6 2.6 2.6 2.6
3. Stambene usluge 1.65 1.62 2.04 2.3 2.3 3.1 3.9
4. Finansiranje za QHP, QKHFZ i KHM 0.06 0.06 0.06 0.069 0.07 0.07 0.07
5. Grant za glavni grad - Prishtinu 10.84 11.77 11.0 11.6 12.1 12.7
6. Finansiranje za Obilić 4.97 4.2 4.6 5.0 5.0 5.0
7. Sopstveni opštinski prihodi 82 87 83.1 78 87.4 92.5 96.5
8. Finansiranje za pozorišta 0.9 0.9 0.9 0.9 0.9
9. Finansiuranje od pozajmljivanja 3.7 4.8 0 0 0 0 0
10. Investiciona klauzula 23.07 11.53 7.4 0 0 0
Ukupno opštinsko finansiranje 482.41 554.05 579.74 546.80 567.5 595.7 624.8
Tabela 29. Izvori finansiranja i struktura rashoda za 2022-2024
Opstinski nivoTroskovi za 2020
godina 2021 godina 2022 godina
2023 godina
procenjeno
2024 godina
procenjeno
Total 515,687,568 546,801,281 567,529,451 595,696,678 624,741,164
Broj zapostenih 44,349 44,415 44,480 44,480 44,480
Platei dnevnice 274,808,370 278,388,425 282,707,782 284,121,321 285,541,928
Robe i usluge 81,001,981 79,976,834 87,976,834 90,900,000 92,000,000
Opstinski rashodi 9,984,403 11,814,249 12,100,000 12,500,000 13,000,000
Subvencije I transferi 19,836,538 15,942,585 19,924,835 21,500,000 23,000,000
Kapitalni investicije 130,056,275 147,025,254 164,820,000 186,675,357 211,199,236
Rezerva 13,653,934
Izvori finansiranja 505,533,260 546,801,281 567,529,451 595,696,678 624,741,164
Vladibi Grantovi 460,642,659 461,419,508 480,127,795 503,160,821 528,233,139
Prihodi od KAP
Sopstveni prihodi 40,079,951 78,000,000 87,401,656 92,535,857 96,508,025
Finansiranje od zaduzenje 4,810,650 - - -
Finansiranje sa budzetskog deficita (2%) - 04
Financiranje iz investicione klauzule - 06 10,154,308 7,381,773
