Službeni glasnik RS [godina 19, broj 119; 23.11.2010]

8/6/2019 Službeni glasnik RS [godina 19, broj 119; 23.11.2010]

http://slidepdf.com/reader/full/sluzbeni-glasnik-rs-godina-19-broj-119-23112010 1/112

1883На основу члана 43. став 2. Закона о Влади Републике

Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број118/08), a у вези са чланом 3. Закона о класификаци ји дје-латности и Регистру пословних субјеката по дјелатности-ма у Републици Српској (“Службени гласник РепубликеСрпске”, број 74/10), Влада Републике Српске, на сједнициод 21. октобра 2010. године, д о н и ј е л а ј е

У Р Е Д Б У

О КЛАСИФИКАЦИЈИ ДЈЕЛАТНОСТИ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Члан 1.

Уредбом о класификаци ји дјелатности Републике Срп-ске (у даљем тексту: Уредба о класификаци ји) пропису је сесадржај класификаци је дјелатности у Републици Српској(у даљем тексту: класификаци ја), а ко ја је усклађена сапрописима о класификаци ји дјелатности донесеним на но-ву Босне и Херцеговине.

Члан 2.

Класификаци ја дјелатности примјењу је се за доноше-ње и праћење мје ра економске и соци јалне политике, у ста-тистици и евиденци ји, у прикупљању, об ради и об јављива-њу података према дјелатностима, у научноистраживачкоми аналитичком раду и за упис дјелатности у судски или по-себан регистар.

Члан 3.

Класификаци ја дјелатности састо ји се од чети ри хи је- рархијска нивоа ко ји су означени на сљедећи начин:

а) под руч је (означено једнословном абецедном ши-фром),

б) област (означено двоцифреном бројчаном шифром),

в) грана (означено троцифреном бројчаном шифром) и

г) раз ред (означено четвoроцифреном бројчаном ши-фром).

Члан 4.

Класификаци ја са хи је рархијским нивоима груписања,називима и описима дјелатности и Класификаци ја - скра-ћена листа назива дјелатности, налазе се у прилогу овеуредбе и чине њен саставни дио.

Члан 5.

Ступањем на снагу ове уредбе преста је да важи Уредбао разврставању јединица разврставања према Класифика-ци ји дјелатности (“Службени гласник Републике Српске”,бр. 13/97 и 14/05).

Члан 6.Ова уредба об јављу је се у „Службеном гласнику Репу-

блике Српске”, а ступа на снагу 1. јануара 2011. године.

Број: 04/1-012-2-2228/10 Предсједник21. октобра 2010. године Владе,Бања Лука Милорад Додик, с.р.

КЛАСИФИКАЦИЈА ДЈЕЛАТНОСТИ

ПОДРУЧЈЕ A - ПОЉОПРИВРЕДА, ШУМАРСТВОИ РИБОЛОВ

Ово под руч је обухвата иско ришћавање биљних и животињ-ских при родних ресурса. Обухвата дјелатности ко је се односе нага јење усјева, узга јање животиња, узгој и сјечу стабала, узгој ииско ришћавање осталих биљака, животиња или животињскихпроизвода на пољопривредним газдинствима или у њиховим при-

родним стаништима.01 Биљна и сточарска производња, лов и

припада јуће услужне дјелатности

Ова област обухвата дви је базичне активности, производњубиљних производа и производњу сточарских производа, исто такообухвата еколошку пољопривреду, га јење генетски модификова-них усјева и узгој генетски модификованих животиња. Обухвата ига јење усјева на отво реном, као и у заштићеном просто ру.

Грана 01.5 Мјешовита пољопривредна производња разврста-на је према уобича јеним принципима за од ређивање главне дјелат-ности. Прихваћено је да многа пољопривредна газдинства има ју рационално уравнотежену биљну и сточарску производњу, тако дасе могу произвољно разврстати у једну, односно другу катего ри ју.Ова област укључу је услужне дјелатности ко је се односе на пољо-привреду, као и на лов, хватање дивљачи у замке (траперство) иприпада јуће дјелатности. Пољопривредне дјелатности искључу јусваку даљу пре раду пољопривредних производа (разврстану уобластима 10 и 11 - Производња хране и пића, и у области 12 -Производња дуванских производа), осим оне ко ја се односи наприпрему пољопривредних производа за примарно тржиште, тј.ди ректну прода ју на пи јацама. Овдје је обухваћена примарна при-према производа за тржиште.

Област искључу је грађевинске радове на пољу (нпр. по равна-вање пољопривредног земљишта, дренажу, припрему рижинихпоља и сл.), ко ји су разврстани у под руч је F (Грађевинарство), каои удружења купаца и задружне организаци је ко је се баве марке-тингом пољопривредних производа разврстаних у под руч ју G (Тр-говина на велико и на мало; поправка моторних возила и мотоци-кала). Такође, искључено је уређење и одржавање животне среди-не, ко је је разврстано у раз ред 81.30.

01.1 Га јење једногодишњих усјева

Ова грана обухвата га јење једногодишњих усјева, тј. биљакачи ји је ви јек тра јања краћи од дви је гајне сезоне. Обухваћено је ига јење тих биљака за потребе сјеменске производње.

01.11 Га јење житарица (осим риже), махунаркии сјемења уљарица

Овај раз ред обухвата све начине га јења жита рица, махунаркии сјемења уља рица на отво реном пољу. Га јење тих усјева често секомбину је унутар пољопривредних јединица.

ЈУ Службени гласник Републике Српске,Бања Лука, Вељка Млађеновића бб

Телефон/факс: (051) 456-331, 456-341

E-mail: [email protected]@[email protected]

Уторак, 23. новембар 2010. године

БАЊА ЛУКА

Број 119 Год. XIX

www.slglasnik.org

Жиро-рачуни: НЛБ Развојна банка а.д.Бања Лука 562-099-00004292-34

Volksbank a.д. Бања Лука567-162-10000010-81

Нова бањалучка банка АД Бања Лука551-001-00029639-61

Комерцијална банка a.д. Бања Лука571-010-00001043-39

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИКРЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Језик

српског народа



Овај раз ред укључу је:

• га јење жита рица као што су:

- пшеница,

- куку руз,

- си рак,

- јечам,- раж,

- зоб,

- просо,

- хељда,

- остале жита рице на другом мјесту непоменуте(у даљем тексту: д. н.),

• га јење махунарки као што су:

- грах,

- боб,

- сланутак,

- црни грах (сточни грашак),

- сочиво,

- обрника (вуч јака, дивља кава),

- грашак,

- голуби ји грашак,- остале махунарке,

• га јење сјемења уља рица као што су:

- сјеме со је,

- сјеме кики рики ја,

- сјеме памука,

- сјеме рицинуса,

- сјеме лана

- сјеме го рушице,

- црно сјеме,

- сјеме уљане репице,

- сјеме српка (шафранике),

- сјеме сусама,

- сјеме сунцокрета,

- осталo сјемењe уља рица.

Овај раз ред искључу је:

• га јење риже (видјети: 01.12),

• га јење куку руза шећерца (видјети: 01.13),

• га јење куку руза за стоку (видјети: 01.19),

• га јење уљаних плодова (видјети: 01.26).

01.12 Га јење риже

01.13 Га јење поврћа, диња и лубеница, кор јенастоги гомољастог поврћа


• га јење лиснатог и стабљичастог поврћа као што су:

- артичока,

- шпа рога,

- купус,

- карфиол и брокула,

- зелена салата и цико ри ја,- шпинат,

- остало лиснато и стабљичасто поврће,

• га јење плодовитог поврћа као што је:

- краставац и краставци за зимницу,

- патлиџан,

- па радајз,

- лубеница,

- диња,

- остале диње и плодовито поврће,

• га јење кор јенастог, луковичастог или гомољастогповрћа као што je:

- мрква,

- репа,

- би јели лук,

- црни лук (укључу јући влашац),

- празилук и остале врсте лука,

- остало кор јенасто, луковичасто или гомољастоповрће,

• га јење гљива и тартуфа,

• га јење сјемења поврћа, укључу јући сјеме шећерне репице, искључу јући сјемењe осталих врста репице,

• га јење шећерне репице,

• га јење осталог поврћа,

• га јење кор јенастог и гомољастог поврћа као што је:- кромпир,

- слатки кромпир,

- маниока,

- јам,

- остало кор јенасто и гомољасто поврће.


• га јење фефе рона, паприке и осталих зачинскихи ароматичних усјева (видјети: 01.28),

• га јење мицели ја гљива (видјети: 01.30).

01.14 Га јење шећерне трске


• га јење шећерне репице (видјети: 01.13).

01.15 Га јење дувана


• производњу дуванских производа (видјети: 12.00).

01.16 Га јење текстилних биљака


• га јење памука,

• га јење јуте, кенафа и осталих текстилних биљака запроизводњу лико влакана,

• га јење лана и конопље,

• га јење сисала и осталих текстилних биљака запроизводњу влакана из по родице агава,

• га јење абаке, реми је и осталих повртних биљака запроизводњу текстилних влакана,

• га јење осталих биљака за производњу текстилних влакана.

01.19 Га јење осталих једногодишњих усјева

Овај раз ред обухвата га јење свих осталих једногодишњих и

двогодишњих усјева.Овај раз ред укључу је:

• га јење сточне ко рабе и репе, осталих крмнихкор јенастих усјева, дјетелине, луцерке, еспарзете,сточног куку руза и осталих трава, сточног кеља иосталих крмних биљака,

• га јење сјемена репице (искључу јући сјеме шећерне репице) и сјемења крмног биља,

• га јење цви јећа,

• производњу резаног цви јећа и цвјетних пупова,

• га јење сјемења цви јећа.


• га јење једногодишњих и вишегодишњих биљака заупотребу у фармаци ји, ароматичних, зачинских иљековитих биљака (видјети: 01.28).

01.2 Га јење вишегодишњих усјеваОва грана обухвата га јење вишегодишњих усјева, тј. биљака

ко је тра ју више од дви је гајне сезоне, било да њихови надземниди јелови одуми ру на кра ју сваке сезоне, било да константно расту.Обухваћено је и га јење тих биљака за потребе сјеменске производ-ње.

01.21 Га јење грожђа


• га јење винског и стоног грожђа у виноградима.


• производњу вина од грожђа (видјети: 11.02).

01.22 Га јење тропског и суптропског воћа


• га јење тропског и суптропског воћа као што је:

- авокадо,

- банана (стоне и за пре раду),- датула,

- смоква,

- манго,

2 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj 119 23.11.2010.



23.11.2010. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj 119 3

- папа је,

- ананас,

- остало тропско и суптропско воће.

01.23 Га јење агрума (цитруса)


• га јење агрума (цитруса) као што су:- грејп и помела,

- лимун и лимета,

- на ранџа,

- танге рин, манда рина и клементина,

- остали агруми.

01.24 Га јење језгричастог и коштуњавог воћа


• га јење језгричастог и коштуњавог воћа као што је:

- јабука,

- ма релица,

- трешња и вишња,

- бресква и некта рина,

- крушка и дуња,

- шљива и трњина,

- остало језгричасто и коштуњаво воће.

01.25 Га јење бобичастог, орашастог и осталог воћа


• га јење бобичастог воћа као што је:

- бо ровница,

- рибизла,

- огрозд,

- киви,

- малина,

- јагода,

- осталог бобичасто воће,

• га јење сјемења воћа,

• га јење орашастог воћа као што је:

- бадем,

- индијски орашчићи,- кестен,

- љешњак,

- пистаци ја,

- орах,

- остало орашасто воће,

• га јење осталог воћа као што је:

- рогач.


• га јење кокосовог ораха (видјети: 01.26).

01.26 Га јење плодова уљарица


• га јење плодова уља рица:

- кокосовог ораха,

- маслина,- уљаних палми,

- осталих плодова уља рица.


• га јење сјемена со је, кики рики ја и осталог сјемењауља рица (видјети: 01.11).

01.27 Га јење биљака за прављење напитака


• га јење биљака за прављење напитака:

- каве,

- ча ја,

- мате ча ја,

- какаoа,

- осталих биљака за прављење напитака.

01.28 Га јење биљака за употребу у фармаци ји,

ароматичних, зачинских и љековитих биљака


• га јење једногодишњих и вишегодишњих зачинских иароматичних биљака:

- бибе ра,

- фефе рона и паприке,

- мушкатног орашчића, мациса и кардамона,

- аниса, звјездастог аниса и копра (ми рођи је),

- цимета,

- мирте,

- ђумби ра,

- ванили је,

- хмеља,

- осталих зачинских и ароматичних биљака,

• га јење љековитих и опојних биљака.

01.29 Га јење осталих вишегодишњих усјева


• га јење каучуковца за доби јање латекса,

• га јење божићних и украсних јелки,

• га јење дрвенастих биљака нами јењених за доби јањебиљног сока,

• га јење биљака нами јењених за из раду плетарскихпроизвода.


• га јење цви јећа, производњу резаног цви јећа, цвјетнихпупова и га јење сјемења цви јећа (видјети: 01.19),

• прикупљање биљног сока или гуме у шумама(видјети: 02.30).

01.3 Га јење садног матери јала и украсних биљака

01.30 Га јење садног матери јала и украсних биљака

Овај раз ред обухвата производњу вегетативних биљних мате- ри јала као што су исјечци, изданци и саднице за ди ректно га јењесадног мате ри јала и украсних биљака или за производњу калема(стабала, подлога, за калемљење биљака) на ко је ће се калемитиизабране младице у циљу производње садног мате ри јала.


• га јење биљака за садњу,

• га јење украсних биљака, укључу јући утрину(бусење траве) за пресађивање,

• га јење луковица, гомоља и ко ри јења, исјечака и

младица; мицели ја гљива,• дјелатности расадника дрвећа, осим за шумско

дрвеће.


• га јење биљака за потребе производње сјемења(видјети: 01.1, 01.2),

• дјелатности расадника шумског дрвећа(видјети: 02.10).

01.4 Узгој животиња

Ова грана обухвата узгој и размножавање свих врста животи-ња, осим водених животиња.

Ова грана искључу је:

• исхрану, смјештај и бригу о домаћим животињама(видјети: 01.62),

• производњу крзна и коже у клаоницама (видјети: 10.11).

01.41 Узгој крава за производњу мли јекаОвај раз ред укључу је:

• узгој и размножавање крава за производњу мли јека,

• производњу си ровог крављег или бивољег мли јека.


• пре раду мли јека (видјети: 10.51).

01.42 Узгој осталих говеда и бивола


• узгој и размножавање говеда и бивола за производњу меса,

• производњу говеђег сјемена.

01.43 Узгој коња, магараца, мула и мазги


• узгој и размножавање коња, мага раца, мула и мазги.


• рад штала (ергела) за тркаће и јахаће коње (видјети: 93.19).01.44 Узгој дева и лама


• узгој и размножавање дева и лама.



01.45 Узгој оваца и коза


• узгој и размножавање оваца и коза,

• производњу си ровог овчи јег или кози јег мли јека,

• производњу си рове вуне.

Овај раз ред искључу је:• шишање оваца, уз наплату или на основу угово ра

(видјети: 01.62),

• производњу чупане вуне (видјети: 10.11),

• пре раду мли јека (видјети: 10.51).

01.46 Узгој свиња

01.47 Узгој перади


• узгој и размножавање пе ради:

- кокошки, ћурки, патака, гусака, бисерки (гвинејскакокош),

• производњу ја ја,

• рад пе радарника.


• производњу пер ја и папер ја (видјети: 10.12).01.49 Узгој осталих животиња


• узгој и размножавање припитомљених и осталихживотиња:

- но јева и емуа,

- осталих птица (осим пе ради),

- инсеката,

- зечева и других крзнаша,

• производња крзна и коже од узга јаних крзнаша, гмизавацаи птица,

• узгој црва, глиста, осталих земљаних мекушаца,пужева итд.,

• узгој свилене бубе и производња чаху ра (кокона) свиленебубе,

• узгој пчела, производњу меда и пчелињег воска,

• узгој и размножавање кућних љубимаца (осим рибе):

- мачака и паса,

- птица као што су папиге итд.,

- хрчака итд.,

• узгој непоменутих животиња.


• производњу си рових кожа и крзна, ко је потичу од лова итраперства (видјети: 01.70),

• узгој жаба, крокодила, морских црва (видјети: 03.21, 03.22),

• дјелатности рибњака (видјети: 03.21, 03.22),

• исхрану, смјештај и дресу ру кућних љубимаца(видјети: 96.09),

• узгој и размножавање пе ради (видјети: 01.47).

01.5 Мјешовита пољопривредна производња


Овај раз ред обухвата комбиновано га јење усјева и узгој живо-тиња, без специ јализованог га јења усјева или узго ја животиња.Величина укупне пољопривредне производње ни је детермини шу-ћи фактор. Ако у датој јединици га јење усјева или узгој животињаизноси 66% или више од стандардне бруто ври једности, мјешови-та дјелатност не би требало да буде обухваћена овдје, него развр-стана у га јење усјева или у узгој животиња.


• мјешовито га јење усјева (видјети: гране 01.1 и 01.2),

• мјешовито га јење животиња (видјети: гране 01.4).

01.6 Помоћне дјелатности у пољопривреди и дјелатностико је се обавља ју након жетве/бербе пољопривреднихпроизвода

Ова грана обухвата дјелатности ко је су повезане са пољопри-вредном производњом и дјелатностима ко је су блиске пољопри-вреди, али се не обавља ју у сврхе пољопривредне производње(нпр. жетва/берба пољопривредних производа), ко је се раде уз на-плату или на основу угово ра.

Обухваћене су и дјелатности ко је се обавља ју након же-тве/бербе с циљем припремања пољопривредних производа запримарно тржиште.

01.61 Помоћне дјелатности у га јењу усјева и засада


• пољопривредне дјелатности уз наплату или на основу

угово ра:- припрема земљишта,

- сјетва/садња усјева,

- редовна об рада усјева,

- запрашивање усјева, укључу јући и запрашивањеиз ваздуха,

- об резивање воћака и винове лозе,

- пресађивање риже, прор јеђивање репе,

- жетва/берба,

- заштита од штеточина (укључу јући зечеве) у везиса пољопривредом,

• одржавање пољопривредног земљишта у добромпољопривредном и еколошком стању,

• рад пољопривредне опреме за наводњавање,

• изнајмљивање пољопривредних машина са руковаоцем

и пољопривредним радницима.Овај раз ред искључу је:

• дјелатности ко је се обавља ју након жетве усјева(видјети: 01.63),

• дренажни радови на пољопривредном земљишту(видјети: 43.12),

• про јектовање животне средине (вртова, спортскихте рена итд.), (видјети: 71.11),

• дјелатности агронома и агроекономиста (видјети: 74.90),

• садња и уређење животне средине (вртова, паркова,зелених површина), (видјети: 81.30),

• организовање пољопривредних изложби и сајмова(видјети: 82.30).

01.62 Помоћне дјелатности у узго ју животиња


• пољопривредне дјелатности уз наплату или на основуугово ра:

- дјелатности усмје рене на унапређење сточарскепроизводње као што је расплодња, раст и обим,

- услуге тести рања стада, вођење стада, опслуживањеи припуст стоке, услуге изнајмљивања поља за испашу,копуни рање пе ради, чишћење пе радарника итд.,

- дјелатности вјештачког осјемењивања,

- дјелатности везане за бригу о ергели коња,

- шишање оваца,

- исхрана, смјештај и брига о домаћим животињама,

• дјелатности поткивања.


• изнајмљивање (давање у закуп) просто ра за исхрану исмјештај животиња (видјети: 68.20),

• вете ринарске дјелатности (видјети: 75.00),

• ци јепљење животиња (видјети: 75.00),

• изнајмљивање животиња (нпр. стада), (видјети: 77.39),

• исхрану и смјештај кућних љубимаца (видјети: 96.09).

01.63 Дјелатности ко је се обавља ју након жетве/бербепољопривредних производа (припрема запримарно тржиште)


• припремање усјева за примарно тржиште, тј. чишћење,об резивање, сорти рање, дезинфекци ја,

• чишћење памука од сјемења,

• припремање листa дувана, нпр. сушење,

• припремање зрна какаоа, нпр. љуштење (гуљење),

• премазивање воћа смолом.


• при рему пољопривредних производа од стране произвођача(видјети: одгова ра јуће раз реде у гранама 01.1, 01.2или 01.3),

• дјелатности ко је се обавља ју након жетве усјева у циљупобољшања квалитета сјемења (видјети: 01.64),




• пуштање коријења и поновно сушење дувана(видјети: 12.00),

• маркетиншке дјелатности трговачких посредника изадружних удружења (видјети: област 46),

• трговину на велико пољопривредним си ровинама(видјети: 46.2).

01.64 Дорада сјемења (за сјеменски матери јал)

Овај раз ред обухвата све дјелатности ко је се обавља ју наконжетве у циљу побољшавања квалитета сјеменског мате ри јала, каошто је одва јање примјеса, одва јање сјемења ко је ни је задовољава- јуће величине, оштећеног (механички или од инсеката) сјемења,недозрелог сјемења и снижавање влажности сјемења до нивоа ка-да је сигурно за складиштење. Ова дјелатност обухвата сушење,чишћење, сорти рање и пре раду сјемења до прода је. Овдје је обу-хваћена и пре рада генетски модификованог сјемења.


• га јење сјемења (видјети: гране 01.1 и 01.2),

• пре раду сјемења за доби јање уља (видјети: 10.41),

• истраживање у циљу разво ја нових или изми јењенихврста сјемења (видјети: 72.11).

01.7 Лов, хватање дивљачи у замке (траперство) иприпада јуће услужне дјелатности



• лов и траперство на комерци јалном основу,

• хватање животиња ради исхране, крзна, коже, научногистраживања, за зоолошке вртове или кућне љубимце,

• производњу крзна, коже од гмизаваца и птичи јих кожаод устрељених или ухваћених животиња.

Овај раз ред такође укључу је:

• улов морских сиса ра на обали, нпр. моржева и туљана.


• производњу крзна, коже од гмизаваца и птичи је коже одузга јаних животиња (видјети: 01.49),

• узгој дивљих животиња на фармама (видјети: 01.4),

• улов китова (видјети: 03.11),• производњу коже и крзна у клаоницама (видјети: 10.11),

• спортско-рекреативни лов и припада јуће услужнедјелатности (видјети: 93.19),

• услужне дјелатности везане за промоци ју лова и траперства(видјети: 94.99).

02 Шумарство и сјеча дрвета

Ова област обухвата производњу трупаца, вађење и прику-пљање некултивисаних шумских плодова, осим шумских сорти-мената. По ред производње трупаца од шумског дрвећа, шумар-ство укључу је и производе пре раде дрвета малог обима као што једрво за огрев или за индустријску употребу (нпр. јамска грађа, др-во за целулозу итд.). Ове дјелатности могу се обављати у при род-ним или плантажним шумама. Искључена је даља пре рада дрвета,ко ја почиње тесте рисањем и блањањем дрвета (видјети: област16).

02.1 Га јење шума и остале сличне дјелатности ушумарству



• га јење дрвећа: садња, расађивање, пресађивање,прор јеђивање и заштиту шума и шумских по јасева,

• га јење ниског растиња, производњу дрвета за целулозуи огревног дрвета,

• рад расадника шумског дрвећа.

Ове дјелатности могу се обављати у при родним или планта-жним шумама.


• га јење божићних и украсних јелки (видјети: 01.29),

• рад расадника дрвећа, осим за шумско дрвеће


• прикупљање гљива и осталих некултивисаних шумскихплодова и производа (видјети: 02.30),

• производњу ивер ја и дрвених остатака (видјети: 16.10).

02.2 Сјеча дрвета



• производњу трупаца за потребе индустри је ко ја се заснивана шумарству,

• производњу трупаца ко ји се ко ристе у необрађеном обликукао што су:

- јамска обловина, ТТ стубови, колци и мотке,

• прикупљање и производњу дрвета за потребе производњеенерги је,

• прикупљање и производњу шумских отпадака, насталих од рушења дрвећа, за потребе производње енерги је,

• производњу дрвеног угља у шуми (на традиционаланначин).

Излазни производ ове дјелатности може бити у облику цјепа-ница или дрвета за огрев.


• га јење божићних и украсних јелки (видјети: 01.29),

• га јење дрвећа: садња, расађивање, пресађивање,прор јеђивање и заштита шума и шумских по јасева(видјети: 02.10),

• прикупљање некултивисаних шумских плодова ипроизвода (видјети: 02.30),

• производњу ивер ја и дрвених остатака (видјети: 16.10),

• производњу дрвеног угља поступком дестилаци једрвета (видјети: 20.14).

02.3 Прикупљање некултивисаних шумских плодоваи производа, осим шумских сортимената



• прикупљање некулти висаних шумских плодова и произво-да, осим шумских сортимената:

- печурки, тартуфа,

- бобичастог воћа,

- орашастог воћа,

- балате и других гума,- плута,

- лака и смоле (шелака),

- балзама,

- разноврсне траве,

- морске траве,

- жи рева, кестена,

- маховине и лиша ја.


• производњу било кога споменутог производа у овом раз реду (осим га јења храста плутњака),(видјети: област 01),

• га јење гљива или тартуфа (видјети: 01.13),

• га јење бобичастог или орашастог воћа (видјети: 01.25),

• прикупљање дрвета за огрев (видјети: 02.20),

• производњу ивер ја (видјети: 16.10).

02.4 Помоћне услужне дјелатности у шумарству


Овај раз ред обухвата обављање помоћних услужних дјелатно-сти у шумарству уз наплату или на основу угово ра.


• услужне дјелатности у шумарству:

- инвенту ра шума,

- услуге савјетовања везане за управљање шумом,

- процјена шумског фонда,

- борба и заштита од пожа ра,

- заштита шума од штеточина,

• услужне дјелатности везане за сјечу (експлоатаци ју) шума:

- превоз трупаца унутар шуме.

Овај раз ред искључу је:• рад расадника шумског дрвећа (видјети: 02.10),

• дренажу шумског земљишта (видјети: 43.12),

• рашчишћавање градилишта (видјети: 43.12).




03 Риболов и аквакултура

Ова област обухвата риболов и аквакулту ру, ко ришћење ри-бљих ресурса из морских или слатководних вода, с циљем да сеулове или при купе рибе, љуска ри, мекушци и други морски орга-низми и производи (нпр. водене биљке, бисе ри, сунђе ри итд.).

Ту су обухваћене и дјелатности ко је су обично интегрисане у

процес производње за сопствени рачун (нпр. узгој и размножава-ње острига за производњу бисе ра). Услужне дјелатности ко је сеодносе на морски или слатководни риболов или аквакулту руукључене су у споменуте дјелатности.

Ова област не обухвата градњу и поправку бродова и чамаца(30.1, 33.15), дјелатности спортског и рекреативног риболова(93.19). Пре рада риба, љуска ра или мекушаца је искључена безобзи ра на то обавља ли се у погонима на копну или на бродови-ма фабрикама (10.20).

03.1 Риболов

Ова грана обухвата риболов, тј. дјелатности улова и прику-пљања усмје рених на вађење или прикупљање живих водених ор-ганизама (посебно риба, љуска ра и мекушаца) обухвата ју ћи оке-анске биљке, биљке обалних и унутрашњих вода за људску исхра-ну или у друге сврхе, а могу се прикупљати ручно или помоћу различитих врста рибарске опреме као што су мреже, удице, врше(стационарне замке). Такве дјелатности могу се заснивати наобалном прикупљању шкољака као што су дагње и каменице у пе- риоду између плиме и осеке или улов мрежом на обали или помо-ћу чамаца домаће из раде или, што је много чешће, помоћу комер-ци јалних бродова у обалним, приобалним или у отво реним вода-ма. Споменуте дјелатности исто тако обухвата ју риболов у по ри-бљеним воденим површинама.

03.11 Морски риболов


• риболов на комерци јалном основу у океанима и мо рима,

• улов морских љуска ра и мекушаца,

• улов китова,

• улов морских водених животиња: морских корњача,морских штрцаљки, плашташа, морских јежева итд.


• дјелатности бродова ко ји се баве морским риболовом,пре радом и конзервисањем морске рибе,

• прикупљање осталих морских организама и мате ри јала:при родних бисе ра, сунђе ра, ко рала и алги.


• улов морских сиса ра, осим китова, нпр. моржева, туљана(видјети: 01.70),

• пре раду китова на бродовима фабрикама (видјети: 10.11),

• пре раду рибе, љуска ра и мекушаца на бродовима ко ји себаве пре радом и конзервисањем рибе или у фабрикамана копну (видјети: 10.20),

• изнајмљивање бродова за разоноду са посадом за превозмо рем и приобаљем (нпр. за риболов), (видјети: 50.10),

• услуге надзо ра, заштите и патроле у вези са риболовом(видјети: 84.24),

• спортско-рекреативни риболов и припада јуће услуге(видјети: 93.19),

• рад резервата за спортски риболов (видјети: 93.19).

03.12 Слатководни риболов


• риболов на комерци јалном основу у унутрашњим водама,

• улов слатководних љуска ра и мекушаца,

• улов слатководних водених животиња.


• прикупљање слатководних водених биљака и осталих орга-низама.


• пре раду риба, љуска ра и мекушаца (видјети: 10.20),

• услуге надзо ра, заштите и патроле у вези са риболовом(видјети: 84.24),

• спортско-рекреативни риболов и припада јуће услуге(видјети: 93.19),


03.2 Аквакултура

Ова грана обухвата аквакулту ру (или водени узгој), тј. процеспроизводње ко ји укључу је култивисање или узгој, (укључу јући

излов) водених организама (риба, љуска ра, мекушаца, биљака,крокодила, алигато ра и водоземаца), ко ришћењем техника ко јомсе повећава производња организама изнад при родних капацитетаживотне средине (нпр. складиштењем хране, исхраном и зашти-том од грабежљиваца).

Узгој/култивисање се односи до стади јума млађи и/или до њи-хове од расле фазе, до услова у ко јима је допуштен излов тих орга-низама. Осим тога, аквакулту ра (или водени узгој) може бити уприватном, корпо ративном или државном власништву кроз фазеузго ја или размножавања па све до излова по јединих организама.

03.21 Морска аквакултура


• узгој риба у морској води, укључу јући узгој морскихукрасних рибица,

• производњу мри јести шкољкаша (каменице, дагње итд.),младих јастога и шкампа (након стади ја ларве) и рибљемлађи,

• узгој морских алги и осталих јестивих морских трава,

• узгој љуска ра, шкољака, мекушаца и осталих морскихживотиња.


• дјелатности аквакулту ре у сланкастим водама,

• дјелатности аквакулту ре у базенима или резервоа римаса сланом водом,

• рад морских мри јестилишта и рибњака,

• рад фарми морских црва.


• узгој жаба (видјети: 03.22),


03.22 Слатководна аквакултура


• узгој слатководних риба, укључу јући узгој слатководнихукрасних рибица,

• узгој слатководних љуска ра, шкољака, мекушаца и осталихводених животиња,

• рад слатководних мри јестилишта и рибњака,

• узгој жаба.Овај раз ред искључу је:

• дјелатности аквакулту ре у базенима или резервоа рима сасланом водом (видјети: 03.21),


ПОДРУЧЈЕ B - ВАЂЕЊЕ РУДА И КАМЕНА

Ово под руч је обухвата вађење мине рала, ко ји се у при роди на-лазе у чврстом (угаљ и руде), течном (нафта) или гасовитом стању(при родни гас). Вађење се може обављати различитим методама каошто су подземни и површински коп, бушење, подморски коп итд.

Ово под руч је обухвата и додатне дјелатности у циљу припре-ме мине ралних си ровина за транспорт и тржиште, нпр.: ломљење,дробљење, мљевење, чишћење, сушење, разврставање, концен-трисање руда, превођење при родног гаса у течно стање (утечњава-ње при родног гаса) и агломе раци је чврстих го рива. Те радове че-сто изводе јединице за вађење ресурса и/или друге ко је су смје-

штене у близини.Рударске дјелатности разврстава ју се у области, гране и раз ре-

де на основу главног произ веденог мине рала. Области 05 и 06 од-носе се на вађење фосилних го рива (угља, лигнита, нафте, гаса);области 07 и 08 односе се на вађење металних руда, различитихмине рала и производа из каменолома.

Неке техничке радове у овом под руч ју, посебно оне ко ји се од-носе на вађење угљиководоника, могу обављати специ јализоване јединице за трећа лица као индустријске услуге ко је су предста-вљене у области 09.

Ово под руч је искључу је:

• пре раду извађених си ровина [видјети: под руч је C(Пре рађивачка индустри ја)],

• ко ришћење извађених си ровина, без даље трансформаци језа потребе грађевинарства [видјети: под руч је F(Грађевинарство)],

• флаши рање при родне изворске и мине ралне воде саизво ра и врела (видјети: 11.07),

• ломљење, дробљење и другу об раду неких врста земље,камена и мине рала ко ја ни је повезана са рударством ивађењем (видјети: 23.9).




05 Вађење угља и лигнита (мрког угља)

Ова област обухвата вађење чврстих мине ралних го рива крозподземне или површинске копове и радове (нпр. разврставање, чи-шћење, пресовање и остале поступке неопходне за транспорт), ко- ји ства ра ју тржишни производ.

Ова област не укључу је коксовање (види 19.10), помоћне дје-

латности ко је се односе на вађење угља или лигнита (мрког угља),(види 09.90) или производњу брикета (види 19.20).

05.1 Вађење каменог угља



• вађење каменог угља подземним или површинскимкопом, укључу јући вађење руде методом топљења,

• чишћење, мје рење, разврставање, уситњавање, пресовањеитд. угља због сорти рања, побољшавања квалитета,олакшавања транспорта или складиштења.


• поновно доби јање каменог угља од ситнежи (ситног угља).


• вађење лигнита (мрког угља), (видјети: 05.20),

• вађење тресета (видјети: 08.92),

• помоћне дјелатности повезане са вађењем каменог угља(видјети: 09.90),

• пробно бушење за вађење лигнита (мрког угља)(видјети: 09.90),

• производњу чврстих го рива у коксним пећима(видјети: 19.10),

• производњу брикети раног каменог угља (видјети: 19.20),

• извођење радова на припреми налазишта за вађење угља(видјети: 43.12).

05.2 Вађење лигнита (мрког угља)



• вађење лигнита (мрког угља) подземним или површинскимкопом, укључу јући вађење руде методом топљења,

• прање, сушење, уситњавање и пресовање лигнита (мрког

угља) због побољшавања квалитета, олакшавањатранспорта или складиштења.


• вађење каменог угља (видјети: 05.10),

• вађење тресета (видјети: 08.92),

• помоћне дјелатности повезане са вађењем угља(видјети: 09.90),

• пробно бушење повезано са вађењем угља (видјети: 09.90),

• производњу брикети раног лигнита (мрког угља),(видјети: 19.20),

• извођење радова на припреми налазишта за вађењеугља (видјети: 43.12).

06 Вађење сирове нафте и природног гаса

Ова област обухвата производњу си рове нафте, вађење нафтеиз нафтних шкриљаца и битуменског пи јеска и производњу при-

родног гаса и обнављање (доби јање) течних угљиководоника. Оваобласт обухвата дјелатности повезане са радовима и/или разво јемнафтних и гасовитих налазишта. Такве дјелатности могу укључи-вати бушење, довршавање и опремање бушотина, оспособљавањеза рад сепа рато ра, разби јача емулзи је, опреме за десалинизаци ју,мреже цјевовода за прикупљање си рове нафте на пољу и све оста-ле дјелатности у припреми нафте и гаса до тачке отпреме са нала-зишта.

Ова област искључу је:

• услуге на нафтним и гасним пољима, уз наплату илина основу угово ра (видјети: 09.10),

• проналажење нафтних и гасних налазишта (видјети: 09.10),

• пробно бушење и сонди рање те рена (видјети: 09.10),

• рафинисање нафтних производа (видјети: 19.20),

• геофизичка, геолошка и сеизмичка истраживања(видјети: 71.12).

06.1 Вађење сирове нафте06.10 Вађење сирове нафте


• вађење си рове нафте.


• вађење битуменских шкриљаца и пи јеска,

• производњу си рове нафте из битуменских шкриљацаи пи јеска,

• поступке за доби јање си рове нафте: прели јевање,десалинизаци ју, дехидраци ју, стабилизаци ју, итд.


• помоћне дјелатности повезане са вађењем нафте ипри родног гаса (видјети: 09.10),

• проналажење нафте и гаса (видјети: 09.10),

• производњу нафтних де ривата (видјети: 19.20),

• доби јање утечњених гасова при производњи нафтнихде ривата (видјети: 19.20),

• цјевоводни транспорт (видјети: 49.50).

06.2 Вађење природног гаса

06.20 Вађење природног гаса


• производњу си ровог гасовитог угљиководоника(при родног гаса),

• вађење кондензата,

• одва јање течних фракци ја угљиководоника,• одсумпо равање (десумпо ризаци ја) гасова.


• вађење течних угљиководоника методом утечњавања илипи ролизом.


• помоћне дјелатности повезане са вађењем нафте ипри родног гаса (видјети: 09.10),

• проналажење нафте и гаса (видјети: 09.10),

• доби јање течних гасова приликом производње нафтнихде ривата (видјети: 19.20),

• производњу индустријских гасова (видјети: 20.11),

• цјевоводни транспорт (видјети: 49.50).

07 Вађење руда метала

Ова област обухвата вађење мине рала метала (руда) подзем-

ним, површинским или подморским копом. Исто тако обухвата ра-дове на припремању и обогаћивању руда као што су: ломљење,дробљење, прање, сушење, синте ровање, калцинаци ја или испи ра-ње руда, гравитацијска сепа раци ја или флотаци ја.


• пржење пи рита гвожђа (видјети: 20.13),

• производњу алумини јум оксида (глинице), (видјети: 24.42),

• дјелатности високих пећи (видјети: област 24).

07.1 Вађење руда гвожђа



• вађење руда вреднованих по садржа ју гвожђа,

• обогаћивање и агломе раци ју руда гвожђа.


• вађење и припрему пи рита и пи ротита (осим пржења),(видјети: 08.91).

07.2 Вађење руда обо јених метала

Ова грана обухвата вађење руда обо јених метала.

07.21 Вађење руда урани јума и тори јума


• вађење руда вреднованих према садржа ју урани јума ито ри јума: урани јум оксид итд.,

• концентраци ју таквих руда,

• производњу “жутог колача” (урани јум оксид).


• обогаћивање руда урани јума и то ри јума (видјети: 20.13),

• производњу метала урана из урановог смолинца идругих руда (видјети: 24.46),

• топљење и рафинисање урани јума (видјети: 24.46).

07.29 Вађење осталих руда обо јених метала


• вађење и припрему руда вреднованих углавном премасадржа ју обо јених метала:




- алумини јума (боксита), бакра, олова, цинка, коситра,мангана, хрома, никла, кобалта, молибдена, тантала,ванади јума итд.,

- племенитих метала: злата, сребра, платине.


• вађење и припрему руда урани јума и то ри јума

(видјети: 07.21),• производњу алумини јум оксида (глинице), (видјети: 24.42),

• производњу полупроизвода од бакра или никла(видјети: 24.44, 24.45).

08 Вађење осталих руда и камена

Ова област обухвата не само вађење руда и камена већ и чи-шћење земљишта од алуви јалних наноса, ломљење камена и упо-требу исушивача приликом доби јања соли. Производи се углавномупотребљава ју у грађевинарству (нпр. пи јесак, камен итд.), у про-изводњи мате ри јала (нпр. глине, гипса, калци јума итд.), приликомпроизводње хемијских производа.

Ова област не укључу је об раду извађених мине рала (осим ло-мљења, дробљења, резања, чишћења, сушења, разврставања и ми- јешања).

08.1 Вађење камена, пи јеска и глине

08.11 Вађење украсног камена и камена за грађевинарство,

кречњака, гипса, креде и шкриљаца


• вађење, грубу об раду и сјечење украсног и грађевинскогкамена као што су мермер, гранит, пјешчар итд.,

• дробљење и ломљење украсног и грађевинског камена,

• вађење, ломљење и дробљење кречњака (као нпр. туцаникаи сл.),

• вађење гипса и анхидрида,

• вађење креде и некалцинисаног доломита.


• вађење мине рала за хемикали је и ђубрива (видјети: 08.91),

• производњу калцинисаног (печеног) доломита(видјети: 23.52),

• резање, обликовање и об раду камена изван каменолома

(видјети: 23.70).08.12 Дјелатности копова шљунка и пи јеска; вађење

глине и каолина


• вађење и баге ровање индустријског пи јеска, пи јеска заграђевинарство и шљунка,

• ломљење и дробљење шљунка,

• вађење пи јеска,

• вађење глине, ватросталне глине и каолина.


• вађење битуменозног пи јеска (видјети: 06.10).

08.9 Вађење руда и камена, д. н.

08.91 Вађење минерала за хемијску производњу ипроизводњу природних минералних ђубрива


• вађење при родних фосфата и при родних соли кали јума,

• вађење при родног сумпо ра,

• вађење и припрему пи рита и пи ротита, осим пржења,

• вађење при родног ба ри јум-сулфата и карбоната (ба ритаи вите рита), при родног ба рита, при родног магнези јум-сулфата (кисе рита),

• вађење земљаних бо ја, флуо рита и других мине ралавреднованих према садржа ју хемикали ја.


• копање гуана.


• вађење соли (видјети: 08.93),

• пржење пи рита гвожђа (видјети: 20.13),

• производњу вјештачких ђубрива и азотних једињења

(видјети: 20.15).08.92 Вађење тресета


• вађење тресета,

• припрему тресета ради побољшавања квалитета, лакшегтранспорта или складиштења.


• услужне дјелатности повезане са вађењем тресета(видјети: 09.90),

• производњу брикети раног тресета (видјети: 19.20),

• производњу земље за цви јеће (мјешавине тресета,при родне земље, пи јеска, иловаче (глине), мине ралнихђубрива итд.), (видјети: 20.15),

• производњу предмета од тресета (видјети: 23.99).

08.93 Вађење соли


• вађење соли подземним копом, укључу јући отапањеи испумпавање,

• производњу соли испа равањем морске воде и другихсланих вода,

• дробљење, чишћење и рафинисање соли од странепроизвођача.


• пре раду соли у со ко ја се употребљава у прехрани,нпр. јоди рана со (видјети: 10.84),

• производњу питке воде испа равањем слане воде(видјети: 36.00).

08.99 Вађење осталих руда и камена, д. н.


• рударство и вађење различитих мине рала и мате ри јала:

- абразивних мате ри јала, азбеста, фосила, силици јума,при родног графита, талка, фелдспата итд.,

- при родног асфалта, асфалтног камена и при родногчврстог битумена,

- драгог камења, кремена, лискуна итд.

09 Помоћне услужне дјелатности у вађењу руда и камена

Ова област обухвата специ јализоване помоћне услужне дје-латности ко је се односе на вађење уз наплату или на основу уго-во ра. Обухваћене су и услуге испитивања, путем традиционалнихметода истраживања рудних лежишта, на основу узимања узорка

сти јена и геолошке анализе, као и бушењем, пробним бушењемили поновљеним бушењем/добушивањем за потребе проналаже-ња налазишта нафте и металних и неметалних мине рала. Осталеспецифичне услуге обухвата ју монтажу нафтних постро јења,уграђивање и цементи рање заштитних ци јеви, чишћење и црпље-ње нафтних и гасних налазишта, дренажу и испумпавање воде из рудника, услуге уклањања наноса из рудника итд.

09.1 Помоћне дјелатности за вађење нафте и природноггаса

09.10 Помоћне дјелатности за вађење нафте и природноггаса


• услужне дјелатности вађења нафте и гаса уз наплатуили на основу угово ра:

- услуге испитивања ко је су повезане са вађењем нафтеи гаса, нпр. традиционалне методе истраживања рудних лежишта као што су геолошка испитивања напотенци јалним налазиштима,

- усмје рено бушење и поновљено бушење/добушивање;монтажу/демонтажу постро јења за бушење наналазишту, поправљање и расклапање; уградњу ицементи рање заштитних нафтних и гасних ци јеви;црпљење бушотина; постављање чепова (затрпавање)и напуштање ликвидаци ја бушотина итд.,

- утечњавање и регасификаци ју при родног гаса запотребе транспорта, на мјесту налазишта,

- услуге дренаже и испумпавања, уз наплату или наоснову угово ра,

- пробно бушење ко је је повезано са вађењем нафтеили гаса.


• услуге заштите од пожа ра на нафтним или гасним пољима.


• услужне дјелатности ко је обавља ју машине за вађењенафте и при родног гаса (видјети: 06.10, 06.20),

• специ јализоване поправке машина за рударство(видјети: 33.12),




• утечњавање и регасификаци ја при родног гаса за потребетранспорта, даље од мјеста налазишта (видјети: 52.21),

• геофизичка, геолошка и сеизмолошка истраживања(видјети: 71.12).

09.9 Помоћне дјелатности за остало вађење руда и камена

09.90 Помоћне дјелатности за остало вађење руда и камена


• помоћне услуге уз наплату или на основу угово ра, запотребе рударских дјелатности области 05, 07 и 08:

- услуге испитивања, нпр. традиционалном методомистраживања рудних лежишта, као што су узимањеузорка сти јена и геолошке анализе на будућимналазиштима,

- услуге дренаже и испумпавања, уз наплату или наоснову угово ра,

- пробно бушење и сонди рање.


• рад рудника или каменолома уз наплату или на основуугово ра (видјети: области 05, 07 или 08),

• специ јализоване поправке машина за рударство(видјети: 33.12),

• услуге геофизичких истраживања, уз наплату или наоснову угово ра (видјети: 71.12).

ПОДРУЧЈЕ C - ПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА

Ово под руч је обухвата физичке или хемијске трансформаци јемате ри јала, супстанци или састо јака у нове производе, иако то неможе бити једини универзални крите ри јум за дефинисање пре ра-ђивачке индустри је (види напомену ко ја се односи на пре раду от-пада). Мате ри јали, супстанце или састојци ко ји се трансформишусу си ровине ко је наста ју као производи пољопривреде, шумар-ства, риболова, вађења руда и камена и других пре рађивачких дје-латности. Велике промјене, обнављање или реконструкци ја про-извода уопштено се сматра ју пре рађивачком индустри јом.

Резултат пре рађивачког процеса је производ ко ји може битиготов у смислу да је спреман за употребу или конзумаци ју, или по-лупроизвод ко ји се као улаз (инпут) даље пре рађу је. На примјер,производ рафинисаног (пре рађеног) алумини јума је полупроизвод(улаз) ко ји се ко ристи у примарној производњи алумини јума; при-марни алумини јум је полупроизвод (улаз) у погону за извлачењеалуминијске жице; док је та иста алуминијска жица инпут у про-изводњи жичаних производа.

Производња специ јализованих компоненти и њихових ди јело-ва, прибо ра и додатака машинама и опреми, у правилу разврставасе у исти раз ред као и производња машина и опреме ко јима судијелови и прибор нами јењени. Производња неспеци јализованихкомпоненти и ди јелова за машине и опрему, нпр. мото ри, клипо-ви, електрични мото ри, електрични прибор, вентили, преносници,куглични лежа јеви, разврстава ју се у одгова ра јући раз ред пре ра-ђивачке индустри је без обзи ра на машине и опрему у ко ју би се типредмети могли укључити. Међутим, производња специ јализова-них компоненти и прибо ра калупљењем или истискивањем пла-стичних мате ри јала укључена је у грану 22.2.

Пре рађивачком индустри јом се сматра састављање од састав-них ди јелова пре рађених производа. Ово обухвата састављањепре рађених производа од властито произведених компоненти илиод купљених. Такође, пре рађивачком индустри јом се сматра дје-латност на ручилаца производње ко ји посједу ју главне си ровинекао инпуте у производњи и ко ји посједу ју коначни аутпут, али тупроизводњу обавља ју други.

Рециклажа отпада, тј. пре рада отпада у секундарну си ровину разврстава се у грану 38.3 (Рециклажа мате ри јала). Ово може обу-хватати физичку или хемијску трансформаци ју и не може се сма-трати ди јелом пре рађивачке индустри је. Основна функци ја тихдјелатности је об рада или пре рада отпада и због тога се сврстава- ју у под руч је Е [Снабдијевање водом; канализаци ја, управљањеотпадом и дјелатности санаци је (ремеди јаци је) животне средине].Ипак, производња нових, финалних, производа (за разлику од про-изводње секундарних си ровина), разврстава се у пре рађивачку ин-дустри ју, па чак и ако се ти процеси ко ристе отпадом као улазом(инпутом). На примјер, производња сребра из истрошеног филмасматра се производним процесом.

Специ јализована одржавања и поправка индустријских, по-словних и сличних машина и опреме у правилу се разврстава ју уобласт 33 (Поправка и инсталaција машина и опреме). Међутим,поправка рачуна ра и предмета за личну употребу и апа рата за до-

маћинство разврстава се у област 95 (Поправка рачуна ра и пред-мета за личну употребу и домаћинство), док се поправка моторнихвозила разврстава у област 45 (Трговина на велико и на мало мо-торним возилима и мотоциклима; поправка моторних возила и мо-тоцикала).

Инсталаци ја индустријских машина и опреме, ко ја се обављакао специ јализована дјелатност, разврстава се у 33.20.

Напомена: граница између пре рађивачке индустри је и другихпод руч ја класификационог система некада може бити не јасна. Каоопште правило, пре рађивачка дјелатност бави се трансформаци- јом си ровина у нови производ. Излаз (output) је нови производ.Међутим, дефиници ја онога што чини нови производ може битиприлично субјективна.

За об јашњење, сљедеће се дјелатности сматра ју пре рађивач-ким у овој класификаци ји дјелатности:

• пре рада свјеже рибе (припрема острига, рибљих филета)ко ја се не обавља на броду (видјети: 10.20),

• пасте ризаци ја мли јека и пуњење у флаше (видјети: 10.51),

• конвертовање коже (видјети: 15.11),

• импрегнаци ја (заштита) дрвета (видјети: 16.10),

• штампање и припада јуће дјелатности (видјети: 18.1),

• протектовање гума (видјети: 22.11),

• производња готове смјесе бетона (видјети: 23.63),

• електропревлачење, превлачење и топлотна об рада метала(видјети: 25.61),

• обнављање или фабричко побољшавање машина,

нпр. аутомобилских мото ра (видјети: 29.10).Супротно томе, посто је дјелатности ко је се понекад сматра ју

пре рађивачком индустри јом, али се у овој класификаци ји дјелат-ности разврстава ју у друга под руч ја (тј. не разврстава ју се у пре- рађивачку индустри ју). Оне обухвата ју:

• сјечу дрвета (разврстано у под руч је А - Пољопривреда,шумарство и риболов),

• иско ришћавање пољопривредних производа (разврстаноу под руч је А - Пољопривреда, шумарство и риболов),

• припрему хране за непосредну потрошњу на лицу мјеста(разврстано у област 56 - Дјелатности припреме ипослуживања хране и пића),

• иско ришћавање руда и других мине рала (разврстаноу под руч је B - Вађење руда и камена),

• изградњу грађевина и радове ко је се изводе на градилишту(разврстано у под руч је F - Грађевинарство),

• дјелатности раздва јања производа велике количине ипре расподјеле у мање количине, обухвата јући паковање,препакивање или пуњење у флаше као што су лике ри ихемикали је; сорти рање отпада; ми јешање бо ја премана руџби купца; резање метала према на руџби купца;об рада чи ји резултат нису различити, односно новипроизводи, разврстава ју се у под руч је G (Трговина навелико и на мало; поправка моторних возила имотоцикала).

10 Производња прехрамбених производа

Ова област обухвата пре раду производа пољопривреде, шу-марства и риболова у храну и пиће за људе и животиње, обухвата- јући производњу разноврсних интермеди јарних производа, ко јинису непосредно производи хране. Дјелатност често гене ришепридружене производе веће или мање ври једности (нпр. коже одклања или уљани колач доби јен производњом уља).

Ова област организована је према дјелатностима ко је се баве

производњом различитих врста производа: месом, рибом, воћем иповрћем, мастима и уљима, мли јечним производима, производимамљевених жита рица, производима за исхрану животиња и осталихпрехрамбених производа. Производња се може обављати за соп-ствени рачун или за трећа лица, нпр. клање по на руџби.

Неке дјелатности сматра ју се пре рађивачким (нпр. пека ре, по-сластичарнице и продавнице за припрему меса итд. ко је прода јусво је властите производе), чак и кад има ју властиту трговину намало сво јих производа. Међутим, када је пре рада у мањим размје- рама и не води ка стварној трансформаци ји производа, јединице се разврстава ју у трговину на велико и мало - под руч је G (Трговинана велико и на мало; поправка моторних возила и мотоцикала).

Припрема хране за непосредну потрошњу на лицу мјеста разврстана је у област 56 (Дјелатности припреме и послуживањахране и пића).

Об рада остатака и отпада из клаоница за производњу сточне идруге животињске хране разврстана је у грану 10.9, док је пре ра-

да остатака и отпада хране и пића у секундарне си ровине развр-стана у грану 38.3, а збрињавање отпада хране и пића у раз ред38.21.

Ова област не укључу је припрему јела за непосредну потро-шњу, као у ресто ранима.




10.1 Прерада и конзервисање меса и производњапроизвода од меса

10.11 Прерада и конзервисање меса


• дјелатности клаоница ко је се баве клањем, припремом ипаковањем меса: говедине, свињетине, јагњетине, меса

од зечева, овчетине, меса од деве итд.,• производњу свјежег, охлађеног или замрзнутог меса,

ци јелог (не сјеченог),

• производњу свјежег, охлађеног или замрзнутог меса,сјеченог у комаде.


• клање и пре раду китова на копну или на специ јализованимбродовима,

• производњу кожа и крзна из клаоница, укључу јућиодстрањивање длаке са коже као припреме за даљупроизводњу,

• производњу свињске масти и осталих јестивих мастиживотињског по ри јекла,

• пре раду животињских изнутрица,

• производњу чупане вуне.

Овај раз ред искључу је:• производњу јестивих масти од пе ради (видјети: 10.12),

• паковање меса (видјети: 82.92).

10.12 Прерада и конзервисање меса перади


• дјелатности клаоница ко је се баве клањем пе ради,припремом или паковањем меса од пе ради,

• производњу свјежег, охлађеног или замрзнутог меса,припремљеног у облику индивидуалних порци ја,

• производњу јестивих масти од пе ради.


• производњу пер ја и папер ја.



10.13 Производња производа од меса и меса перади


• производњу сушеног, усољеног или димљеног меса,

• производњу месних пре рађевина:

- кобасица свих врста, салама, крвавица, сафаладе,паштета, хладетине, куване шунке.


• производњу припремљених замрзнутих јела од меса имеса пе ради (видјети: 10.85),

• производњу готових супа ко је садрже месо (видјети: 10.89),

• трговину на велико месом (видјети: 46.32),


10.2 Прерада и конзервисање рибе, љускара и мекушаца

10.20 Прерада и конзервисање рибе, љускара и мекушаца


• пре раду и конзервисање рибе, љуска ра и мекушаца:замрзавање, дубоко замрзавање, сушење, кување,димљење, сољење, потапање у саламу ру, стављањеу конзерве итд.,

• производњу производа од рибе, љуска ра и мекушаца: рибљих филета, рибље икре, кави ја ра, замјенекави ја ра итд.,

• производњу рибљих јела за људску употребу или каохране за животиње,

• производњу не јестивог брашна, исци јеђеног сока од рибеи осталих водених животиња за људску употребу.


• дјелатности на бродовима ко ји се баве искључивопре радом и конзервисањем рибе,

• пре раду морских трава.


• пре раду и конзервисање рибе на бродовима ко ји се баве риболовом (видјети: 03.11),

• пре раду китова на копну или неспеци јализованимбродовима (видјети: 10.11),

• производњу уља и масти од морских животиња(видјети: 10.41),

• производњу припремљених замрзнутих јела од рибе(видјети: 10.85),

• производњу рибље супе (видјети: 10.89).

10.3 Прерада и конзервисање воћа и поврћа

10.31 Прерада и конзервисање кромпира


• пре раду и конзервисање кромпи ра:

- производњу полуготовог замрзнутог кромпи ра,

- производњу сушеног пи реа од кромпи ра,

- производњу помфрита,

- производњу чипса (хрскавог кромпи ра),

- производњу кромпи ровог брашна и прекрупе.


• индустријско гуљење кромпи ра.

10.32 Производња сокова од воћа и поврћа


• производњу сока од воћа и поврћа,

• производњу концентрата свјежег воћа и поврћа.10.39 Остала прерада и конзервисање воћа и поврћа


• производњу хране ко ја се углавном састо ји од воћа илиповрћа, осим готових замрзнутих јела или јела уконзервама,

• конзервисање воћа, орашастог воћа или поврћа:замрзавање, сушење, стављање у уље или сирће,стављање у конзерве итд.,

• производњу прехрамбених производа од воћа или поврћа,

• производњу џема, мармеладе и воћног желеа,

• производњу прженог орашастог воћа,

• производњу хране и смјеса од орашастог воћа.


• производњу лако кварљиве хране од воћа или поврћа

као што су:- салате; ми јешане салате, запаковане салате,

- огуљено, ољуштено или резано поврће,

- тофу (со јин сир).


• производњу сокова од воћа и поврћа (видјети: 10.32),

• производњу брашна или прекрупе од сувог махунастогповрћа (видјети: 10.61),

• конзервисање воћа и орашастог воћа у шеће ру(видјети: 10.82),

• производњу јела припремљених од поврћа (видјети: 10.85),

• производњу вјештачких концентрата (видјети: 10.89).

10.4 Производња биљних и животињских уља и масти

Ова грана обухвата производњу си рових и рафинисаних уљаи масти биљног и животињског по ри јекла, осим топљене или ра-финисане свињске масти и осталих јестивих животињских масти.

10.41 Производња уља и масти


• производњу си рових биљних уља: маслиново, со јино,палмино, сунцокретово уље, уље од памучног сјемена,уље од репице, го рушице, уље од ланеног сјемена итд.,

• производњу неодмашћеног брашна и прекрупе мљевењемсјемења уља рица, плодова уљаних ораха и уљанихкоштица,

• производњу рафинисаних биљних уља: маслиновог,со јиног уља итд.,

• пре раду биљних уља: дувањем, кувањем, дехидратаци јом,хидрогенизаци јом итд.


• производњу не јестивих животињских уља и масти,

• производњу рибљег уља и уља морских сиса ра,

• производњу памучног линтерса (отпадно памучно влакно),погаче (колача) од уљаног сјемења и других остатака из про-изводње уља.





• топљење и рафинисање свињске масти и осталих јестивихживотињских масти (видјети: 10.11),

• производњу марга рина (видјети: 10.42),

• влажно мљевење жита рица (видјети: 10.62),

• производњу уља од куку руза (видјети: 10.62),

• производњу ете ричних уља (видјети: 20.53),

• хемијску об раду уља и масти (видјети: 20.59).

10.42 Производња маргарина и сличних јестивих масти


• производњу марга рина,

• производњу мјешавина марга рина с додацима и сличнихнамаза,

• производњу ми јешаних масноћа за кување.

10.5 Производња мли јечних производа

10.51 Производња мли јека, мли јечних производа и сира


• производњу свјежег течног мли јека, пасте ризованог,сте рилизованог, хомогенизованог и/или об рађеног на веомависоким темпе рату рама,

• производњу напитака бази раних на мли јеку,

• производњу павлаке од свјежег течног мли јекапасте ризованог, сте рилизованог, хомогенизованог,

• производњу мли јека у праху и кондензованог мли јека,заслађеног или незаслађеног,

• производњу мли јека и павлаке у чврстом стању,

• производњу путе ра,

• производњу јогурта,

• производњу си ра и урде,

• производњу су рутке,

• производњу казеина, мли јечног шеће ра (лактозе) и др.


• производњу свјеже помуженог крављег мли јека(видјети: 01.41),

• производњу свјеже помуженог мли јека (овчи је, козје,коњско, мага реће, девино итд.), (видјети: 01.43, 01.44и 01.45),

• производњу замјене (супститута) за мли јеко и сир(видјети: 10.89).

10.52 Производња сладоледа и других замрзнутих смјеса


• производњу сладоледа и других јестивих замрзнутихсмјеса, као што је шербет.


• производњу сладоледа у сладоледарским радњама(видјети: 56.10).

10.6 Производња млинских производа, скроба и производаод скроба

Ова грана обухвата мљевење брашна или прекрупе од жита ри-ца или поврћа, мљевење, чишћење и поли рање риже, као и про-

изводњу мјешавина брашна или ти јеста од тих производа. Оваграна исто тако обухвата мљевење жита рица и поврћа и производ-њу скроба и производа од скроба.

10.61 Производња млинских производа


• мљевење жита: производњу брашна, гриза, прекрупеили пелета (куглица) од пшенице, ражи, зоби (овса),куку рузног зрна или других жита рица,

• об раду риже: производњу огуљеног, мљевеног, поли раног,глази раног, дјелимично куване или конвертоване риже;производњу брашна од риже,

• мљевење поврћа: производњу брашна и прекрупе одсушеног махунастог поврћа, кор јенастог и гомољастогповрћа или јестивог орашастог воћа,

• производњу житних оброка (пахуљица),

• производњу мјешавине брашна и ти јеста припремљене

за хљеб, колаче, ситно суво пециво или палачинке.


• производњу брашна и прекрупе од кромпи ра(видјети: 10.31),

• влажно мљевење жита рица (видјети: 10.62).

10.62 Производња скроба и производа од скроба


• производњу скроба од риже, кромпи ра, куку руза итд.,

• влажно мљевење жита рица,

• производњу глукозе, си рупа од глукозе, малтозе,инулина итд.,

• производњу глутена,

• производњу тапиоке, замјена за тапиоку ко је супроизведене од скроба,

• производњу уља од куку руза.


• производњу лактозе (мли јечног шеће ра), (видјети: 10.51),

• производњу шеће ра из трске или репе (видјети: 10.81).

10.7 Производња пекарских производа, производа одбрашна и колача

Ова грана обухвата производњу пекарских производа, мака ро-на, тјестенине и сличних производа.

10.71 Производња хљеба, свјежих пецива и колача


• производњу свјежих пекарских производа:

- хљеба и пецива,

- свјежих посластица, колача, пита, воћних пита,палачинки, вафли, ролада итд.


• производњу сувих пекарских производа (видјети: 10.72),

• производњу тјестенине (видјети: 10.73),

• подгри јавање пекарских производа за тренутнуконзумаци ју (видјети: област 56).

10.72 Производња двопека и кекса; производња трајнихпецива и колача


• производњу хрскавих производа, двопека, кекса и осталихсувих пекарских производа,

• производњу трајних пецива, посластица и колача,

• производњу сланих или слатких грицкалица (штапића,креке ра, пе ретака итд.).


• производњу чипса (видјети: 10.31).

10.73 Производња макарона, резанаца, кускуса и сличнихпроизвода од брашна


• производњу тјестенина као што су мака рони и њокебез обзи ра на то да ли су кувани и пуњени или нису,

• производњу кускуса,

• производњу конзервисане или замрзнуте тјестенине.


• производњу јела од кускуса (видјети: 10.85),

• производњу супа ко је садрже тјестенину (видјети: 10.89).

10.8 Производња осталих прехрамбених производаОва грана обухвата производњу шеће ра и производа од шеће-

ра, готових јела и оброка, кафе, ча ја и зачина, као и лако кварљи-вих прехрамбених производа и специ јалитета.

10.81 Производња шећера


• производњу или рафинисање шеће ра (саха розе) и замјеназа шећер ко ји се доби ја из сока шећерне трске, репе, јаво раи палме,

• производњу шећерног си рупа,

• производњу меласе,

• производњу си рупа и шеће ра од јаво ра.


• производњу глукозе, си рупа од глукозе, малтозе(видјети: 10.62).

10.82 Производња какаоа, чоколаде и производа од шећераОвај раз ред укључу је:

• производњу какаоа, какао-путе ра, какао-масти и какао-уља,

• производњу чоколаде и чоколадних бомбона,




• производњу производа од шеће ра: ка рамела, кашуа, нугата,фондана, би јеле чоколаде,

• производњу гума за жвакање,

• конзервисање ушеће реног воћа, орашастог воћа, ко ра од во-ћа и других ди јелова биљки,

• производњу слатких драже ја и пастила (против кашља).


• производњу шеће ра (саха розе), (видјети: 10.81).

10.83 Прерада ча ја и кафе


• декофеинизовање и пржење кафе,

• производњу производа од кафе:

- мљевена кафа,

- инстант-кафа (растворљива кафа),

- екстракти и концентрати кафе,

• производњу замјена (супститута) за кафу,

• производњу мјешавине ча ја и мате ча ја,

• производњу екстраката и препа рата на бази ча ја илимате ча ја,

• паковање ча ја, укључу јући и паковање у кесице.

Овај раз ред такође укључу је:• производњу биљних смјеса (метвице, камилице итд.).


• производњу инулина (видјети: 10.62),

• производњу алкохолних пића, пива, вина и освјежава јућихпића (видјети: област 11),

• припрему биљних производа за употребу у фармаци ји(видјети: 21.20).

10.84 Производња зачина и других додатака храни


• производњу зачина, сосова и других додатака:

- ма јонезе,

- го рушице (слачице) / брашна и прекрупе,

- сенфа,

• производњу сирћета.


• пре раду (нпр. дробљење, пречишћавање и рафинисање)соли у со ко ја се ко ристи у исхрани, нпр. јоди рана со.


• узгој зачинских усјева (видјети: 01.28).

10.85 Производња готове хране и јела

Овај раз ред обухвата производњу готове (тј. спремљене, зачи-њене и куване) хране и јела. То су пре рађена јела како би се сачу-вали у замрзнутом или конзервисаном облику и обично су пакова-на и припремљена за даљу прода ју. Овај раз ред не укључу је спре-мање хране за непосредну потрошњу на лицу мјеста, као што јеслучај у ресто ранима. Да би се храна сматрала јелом, мо ра се са-сто јати из најмање два различита састојка (осим зачина итд.).


• производњу јела од меса или јела од меса пе ради,

• производњу јела од рибе, укључу јући “рибу и чипс”,

• производњу јела од поврћа,

• производњу замрзнутих или на други начин конзервисанихпица (pizza).


• производњу домаћих и националних јела.


• производњу свјеже хране или јела са мање (видјети:одгова ра јући раз ред у области 10) од два састојка,

• производњу лако кварљивих готових јела (видјети: 10.89),

• трговину на мало готовом храном и јелима у продавницама(видјети: 47.11 и 47.29),

• трговину на велико готовом храном и јелима(видјети: 46.38),

• услуге достављања хране на основу угово ра(видјети: 56.29).

10.86 Производња хомогенизованих прехрамбенихпроизвода и ди јететске хране


• производњу хране за посебну нутриционистичку употребу:

- храна за до јенчад,

- мли јечна и друга допунска храна,

- храна за бебе,

- нискокало рична храна и храна са смањеномкало ричном ври једношћу нами јењена за регулисањетјелесне тежине,

- ди јетална храна за специ јалне медицинске сврхе,- храна са смањеним садржа јем натри јума, укључу јући

и ди јеталне соли са смањеним садржа јем натри јумаили без натри јума,

- храна без глутена,

- храна за употребу при јаким физичким напо рима,посебно за спортисте,

- храна за ди јабетича ре.

10.89 Производња осталих прехрамбених производа, д. н.


• производњу супа и чорби,

• производњу вјештачког меда и ка рамела,

• производњу лако кварљивих готових јела као што су:

- сендвичи,

- свјежа (непечена) пица (pizza),

• производњу додатака храни и других производа хране итд.


• производњу квасца,

• производњу екстраката и сокова од меса, риба, љуска ра илимекушаца,

• производњу замјена (супститута) за мли јеко и сир,

• производњу производа од ја ја, албумина од ја ја,

• производњу вјештачких концентрата.


• производњу лако кварљиве готове хране од воћа и поврћа(видјети: 10.39),

• производњу замрзнутих пица (pizza), (видјети: 10.85),

• производњу алкохолних пића, пива, вина и освјежава јућихпића (видјети: област 11).

10.9 Производња готове хране за животиње

10.91 Производња готове хране за домаће животиње


• производњу готове хране за животиње, укључу јућиконцентрате и додатке хране за животиње,

• припремање неми јешане хране за животиње.


• пре раду отпада из клаоница за производњу хране заживотиње.


• производњу рибље хране за исхрану животиња(видјети: 10.20),

• производњу погаче (колача) од уљаног сјемења(видјети: 10.41),

• дјелатности чи ји су резултат нуспроизводи ко ји се безпосебне пре раде могу ко ристити за исхрану животиња,нпр. погаче (колача) од уљаног сјемења, остаци мљевенихжита рица итд. (видјети: 10.41 и 10.61).

10.92 Производња готове хране за кућне љубимце


• производњу готове хране за кућне љубимце (псе, мачке,птице, рибе итд.).


• пре раду отпада из клаоница за производњу хране заживотиње.


• производњу рибље хране за исхрану животиња(видјети: 10.20),

• производњу погаче (колача) од уљаног сјемења

(видјети: 10.41),• дјелатности чи ји су резултат нуспроизводи ко ји се без

посебне пре раде могу ко ристити за исхрану животиња,нпр. погаче (колачи) од уљаног сјемења, остаци мљевенихжита рица итд. (видјети: 10.41 и 10.61).




11 Производња пића

Ова област обухвата производњу пића као што су безалкохол-на пића и мине рална вода, производњу алкохолних пића ко ја сеуглавном доби ја ју ферментаци јом пива и вина и производњу де-стилованих алкохолних пића.


• производњу сокова од воћа и поврћа (видјети: 10.32),• производњу на мли јеку бази раних пића (видјети: 10.51),

• производњу производа од кафе, ча ја и мате ча ја(видјети: 10.83).

11.0 Производња пића

11.01 Дестиловање, пречишћавање и ми јешање алкохолнихпића


• производњу дестилованих, питких, алкохолних пића:виски ја, раки је, џина, лике ра итд.,

• производњу пића ко ја су ми јешана са дестилованималкохолним пићима,

• ми јешање дестилованог шпи рита,

• производњу неутралних шпи рита.


• производњу недестилованих алкохолних пића(видјети: 11.02, 11.06),

• производњу синтетичког етил-алкохола (видјети: 20.14),

• производњу етил-алкохола из ферментованих мате ри јала(видјети: 20.14),

• флаши рање и етикети рање [видјети: 46.34 (ако се обављау саставу трговине на велико) и 82.92 (ако се обавља узнаплату или на основу угово ра)].

11.02 Производња вина од грожђа


• производњу вина,

• производњу пјенушавих вина,

• производњу вина из концентрисане винске ши ре.


• ми јешање, пречишћавање и флаши рање вина,• производњу безалкохолног вина или вина са ниским

садржа јем алкохола.



11.03 Производња јабуковаче и вина од осталог воћа


• производњу ферментованих, али недестилованихалкохолних пића: вино од риже (саке), јабуковаче,крушковаче, медовине и других воћних вина.


• производњу медовине и ми јешаних пића ко ја садржевоћна вина.



11.04 Производња осталих недестилованих ферментованихпића


• производњу вермута, медовине, саке (вино од риже) и сл.



11.05 Производња пива


• производњу пића доби јеног врењем слада као што је пиво,енглеско би јело пиво (ale), црно пиво (porter) и јако црно

пиво (stout).


• производњу безалкохолног пива или пива са нискимсадржа јем алкохола.

11.06 Производња слада

11.07 Производња освјежава јућих пића; производњаминералне воде и других флашираних вода

Овај раз ред обухвата производњу безалкохолних пића (осимбезалкохолног пива и вина).


• производњу при родне мине ралне воде и остале флаши раневоде,

• производњу освјежава јућих пића:

- безалкохолних ароматизованих или заслађених вода:лимунада, оранжада, кола, воћних сокова, тоника итд.


• производњу сока од воћа и поврћа (видјети: 10.32),

• производњу пића заснованих на мли јеку (видјети: 10.51),

• производњу производа од кафе, ча ја и мате ча ја(видјети: 10.83),

• производњу пића ко јима је база алкохол (видјети: 11.01,11.02, 11.03, 11.04, 11.05),

• производњу безалкохолног вина (видјети: 11.02),

• производњу безалкохолног пива (видјети: 11.05),

• производњу леда (видјети: 35.30),


12 Производња дуванских производа

Ова област обухвата пре раду пољопривредног производа ду-вана у облик ко ји је одгова ра јући за крајњу потрошњу.

12.0 Производња дуванских производа



• производњу дуванских производа и замјена (супститута) задуванске производе: цига рета, дувана за цига рете, цига ра, дуваназа лулу, дувана за жвакање, бурмута,

• производњу “хомогенизованог” дувана и дуванских фоли ја(“реконституисаног” дувана).


• пуштање коријења и поновно сушење дувана,• при родну или вјештачку ферментаци ју дувана.


• га јење и примарну пре раду дувана (видјети: 01.15, 01.63).

13 Производња текстила

Ова област обухвата припремање и предење текстилних вла-кана, као и текстилних тканина, довршавање текстила и одјеће,производњу готових текстилних про извода, осим одјеће (нпр. ру-бља за домаћинство, покривача, простирки, ужади итд.). Га јењепри родних влакана припада области 01, док је производња синте-тичких влакана хемијски процес ко ји се разврстава у раз ред 20.60.Производња одјеће разврстава се у област 14.

13.1 Припрема и предење текстилних влакана


Овај раз ред обухвата припремне радње на текстилним влакни-ма и предење текстилних влакана. Ово се може вршити на разли-

читим си ровинама као што су свила или вуна, као и на другимвлакнима животињског, биљног или вјештачког по ри јекла, те па-пи ра, стакла итд.


• припремне радње на текстилним влакнима:

- намотавање и прање свиле,

- одмашћивање и карбонизовање вуне и бо јење руна,

- гребенање и чешљање свих врста влакана, биложивотињског, биљног или вјештачког по ри јекла.

• предење и производња предива и конца за ткање илишивање за прода ју или даљу производњу:

- трљање лана,

- тексту рисање, дубли рање, упредање, кабли рање инамакање предива од вјештачких или синтетичкихфиламената.


• производњу предива од папи ра.


• припремне радње ко је се обавља ју у комбинаци ји сапољопривредом (видјети: област 01),




• потапање у воду биљака ко је садрже биљна текстилнавлакна (јута, лан, кокосово влакно итд.), (видјети: 01.16),

• чишћење памука од сјемења (видјети: 01.63),

• производњу синтетичких или вјештачких влакана,производњу једноструких предива (укључу јућивисокоотпорна предива и предива за тепихе) од

вјештачких и синтетичких влакана (видјети: 20.60),• производњу стаклених влакана (видјети: 23.14).

13.2 Ткање текстила


Овај раз ред обухвата производњу текстила ко ји се може доби-ти из различитих си ровина као што су свила, вуна, остала влакнаживотињског, биљног или вјештачког по ри јекла, папи ра или ста-кла итд.


• производњу ши роких тканина од предива, памучног типа,вуненог типа, од чешљане вуне или од предива свиленог типа,укључу јући и мјешавине од вјештачког или синтетичког предива(полипропилен итд.),

• производњу осталих ши роких тканина ко ришћењем лана, рами је, конопље, јуте, лика и специ јалних предива.


• производњу танког буклеа, жанил тканина, фроти ра,газе итд.,

• производњу тканина од стаклених влакана,

• производњу конца од индиго-влакна и арамидног влакна,

• производњу имитаци је крзна ткањем.


• производњу плетених и кукичаних тканина (видјети: 13.91),

• производњу прекривача за под од текстила (видјети: 13.93),

• производњу нетканог текстила (видјети: 13.95),

• производњу уских тканина (видјети: 13.96),

• производњу филца (видјети: 13.99).

13.3 Довршавање текстила

13.30 Довршавање текстила

Овај раз ред обухвата довршавање текстила и одјеће, тј. би је-

љење, бо јење, до рађивање и сличне дјелатности.Овај раз ред укључу је:

• би јељење и бо јење текстилних влакана, предива, тканинаи текстилних производа, обухвата јући одјевне предмете,

• до рађивање, сушење, па рење, скупљање, поправљање,санфо ризовање, мерце ризаци ју текстила и текстилнихпроизвода, укључу јући одјевне предмете.


• избјељивање џинса,

• плиси рање и слични радови на текстилу,

• хидроизолаци ју, превлачење, гуми рање или импрегнаци јуна купљеној одјећи,

• штампање на текстилу и одјевним предметимаситоштампањем.


• производњу текстилних тканина импрегнисаних,превучених, прекривених или ламинисаних гумом, уко јима је гума главни састо јак (видјети: 22.19).

13.9 Производња осталог текстила

Ова група обухвата производњу производа од текстила, осимодјевних предмета, као што су готови текстилни предмети, теписии простирке, ужад, уске текстилне тканине, украси итд.

13.91 Производња плетених и кукичаних тканина


• производњу и об раду плетених и кукичаних тканина:

- буклеа и фротирних тканина,

- мрежастих тканина и тканина за постављање напрозо ре, плетених на “rachel” и сличним машинама,

- остале плетене и кукичане тканине.


• производњу вјештачког крзна, имитаци је, плетењем.


• производњу осталих мрежастих тканина и тканина одчипке за постављање на прозо ре, плетених на “rachel”и сличним машинама (видјети: 13.99),

• производњу плетене и кукичане одјеће (видјети: 14.39).

13.92 Производња готових текстилних производа, осимодјеће


• производњу готових производа од било ког текстилногмате ри јала, укључу јући и производе од плетених или

кукичаних тканина:- ћебад, направљена од свих врста мате ри јала,

укључу јући и ћебад за путовања,

- постељина, стоно, тоалетно и кухињско платнено рубље,

- покривачи, јоргани, јастуци, јастучићи, вреће заспавање итд.,

• производњу готових производа за опремање као што су:

- завјесе, засто ри, ролетне, прекривачи за кревет, навлакеза намјештај или машине итд.,

- це раде, шато ри, производи за камповање, једра,заштитници за сунце, прекривачи за аутомобиле,машине и намјештај итд.,

- заставе, бар јаци, заставице итд.,

- крпе за прашину, крпе за судове и слични производи,по јасеви за спасавање, падобрани итд.


• производњу ди јелова од текстила за електричну ћебад,

• производњу ручно тканих таписе ри ја.


• производњу текстилних производа за техничке сврхе(видјети: 13.96).

13.93 Производња тепиха и простирки за под


• производњу прекривача за под од текстила:

- теписи, простирке за под, покривачи и асу ре.


• производњу иглом рађених прекривача за под од филца.


• производњу асу ра и покривача од плетарских мате ри јала

(видјети: 16.29),• производњу прекривача за под од плута (видјети: 16.29),

• производњу еластичних прекривача за под као што сувинил, линолеум (видјети: 22.23).

13.94 Производња ужади, конопаца, плетеница и мрежа


• производњу плетеница, ужади, канапа и конопаца (каблова)од текстилних влакана, трака или сличних мате ри јала, безобзи ра на то да ли су импрегнисани, превучени, покривениили обложени гумом или пластичном масом,

• производњу чво рованих мрежа од упреденог конца, ужадиили конопца,

• производњу производа од ужади или мрежа: рибарскемреже, одбојници за бродове, јастуци за истова рање,омче за те рет, конопци и ужад опремљени металнимпрстеновима итд.


• производњу мрежица за косу (видјети: 14.19),

• производњу конопца од жице (видјети: 25.93),

• производњу мрежа за спортски риболов (видјети: 32.30).

13.95 Производња нетканог текстила и производа однетканог текстила, осим одјеће

Овај раз ред обухвата све дјелатности ко је припада ју про-изводњи текстила и текстилних производа ко је нису разврстане надругом мјесту у областима 13 и 14, а укључу ју велики број пре ра-да и разноврсних производа.

13.96 Производња осталих техничких и индустријских тек-стилних производа


• производњу уских тканина, укључу јући и тканине наоснову без потке ко је су састављене помоћу љепљивих

мате ри јала,

• производњу етикета или наљепница, значки итд.,

• производњу украсних предмета: плетенице, ресе,помпини итд.,




• производњу тканина импрегнисаних, превучених,прекривених или ламинисаних пластичном масом,

• производњу метализованог или обави јеног предива,гумених нити обави јених текстилним мате ри јалом,текстилног предива или трака прекривених,импрегнисаних, превучених или обложенихгумом или пластичном масом,

• производњу корд-тканине велике чврстине од вјештачкогпредива за аутомобилске гуме,

• производњу разних об рађених или пресвучених тканина:крутих тканина или сличних укрућених тканина, тканинапресвучених гумом или скробним састојцима,

• производњу разноврсних текстилних производа:текстилних фитиља и ватроотпорне мрежице за гас,

• производњу прекривених тканина, цри јева за шмркове,преносних и текућих (погонских) трака и по јасева (безобзи ра на то да ли су или нису по јачани металом илинеким другим мате ри јалом), тканина за сита, тканина зафилте ре,

• производњу текстилних производа за опремање моторнихвозила,

• производњу платна и одјеће за сликање.


• производњу преносних трака, преносних и текућих(погонских) каишева од текстилне тканине, предива иликорда импрегнисаних, пресвучених, прекривених илиламинисаних гумом, када је гума главни састо јак(видјети: 22.19),

• производњу плоча или фоли ја од целуларне гуме илипластичних маса у комбинаци ји са текстилом самоу циљу његовог по јачавања (видјети: 22.19, 22.21),

• производњу тканина од плетене металне жице(видјети: 25.93).

13.99 Производња осталих текстилних производа, д. н.


• производњу филца,

• производњу тила и других мрежастих тканина, чипке укомадима, тракама или са мотивима везених тканина,

• производњу текстилних трака осјетљивих на притисак,

• производњу везица за ципеле од текстила,• производњу јастучића за пуде рисање и рукавица без

прсти ју.


• производњу иглом рађених покривача за под од филца(видјети: 13.93),

• производњу текстилне вате и производа од вате: хиги јенскиулошци, тампони итд. (видјети: 17.22).

14 Производња одјеће

Ова област покрива комплетну из раду одјеће (конфекци ја илипо мје ри), од свих мате ри јала (нпр. коже, тканина, плетених иликукичаних мате ри јала) и свих врста одјеће (нпр. спољашње одјећеи рубља за мушкарце, жене и дјецу; радне одјеће, одјеће за изла-ске и свакодневне одјеће, итд.) и прибо ра. Нема разлике измеђуодјеће за од расле и одјеће за дјецу, као ни између модерне или тра-диционалне одјеће.

Област 14 обухвата индустри ју крзна (крзно и одјећа од кр-зна).

14.1 Производња одјеће, осим одјеће од крзна

Ова грана обухвата производњу одјеће. Мате ри јал ко ји се ко- ристи у производњи може бити било ко је врсте и може бити пре-свучен, импрегнисан или гуми ран.

14.11 Производња кожне одјеће


• производњу одјеће од коже или композитне коже,укључу јући индустријски радни прибор као што јекожна прегача за ва рење.


• производњу одјевних предмета од крзна (видјети: 14.20),

• производњу кожних спортских рукавица и спортскихнаглавних гарниту ра (видјети: 32.30),

• производњу противпожарне и заштитне безбједносне

одјеће (видјети: 32.99).14.12 Производња радне одјеће


• производњу обуће (видјети: 15.20),

• производњу противпожарне и заштитне безбједноснеодјеће (видјети: 32.99),

• поправку одјевних предмета (видјети: 95.29).

14.13 Производња остале спољашње одјеће


• производњу остале одјеће из рађене од мате ри јала каошто су ткане, плетене или кукичане тканине, нетканитекстил и др., за мушкарце, жене и дјецу:

- капути, оди јела, комплети, јакне, панталоне, сукњеи др.


• шивење оди јела по мје ри,

• производњу ди јелова за споменуте производе.


• производњу одјеће од крзна (осим наглавних гарниту ра),(видјети: 14.20),

• производњу одјевних предмета од гуме или пластичнихмаса ко ји нису шивени већ само сли јепљени(видјети: 22.19, 22.29),



14.14 Производња рубља


• производњу рубља из рађеног од мате ри јала као што суткане, плетене или кукичане тканине, чипке итд., замушкарце, жене и дјецу:

- кошуље, ма јице, дуге гаће, гаћице, пиџаме, спаваћице,кућни огртачи, блузе, комбинезони, грудњаци,корзети итд.



14.19 Производња остале одјеће и прибора за одјећу


• производњу одјеће за бебе и малу дјецу, тренерке, оди јелаза ски јање, костими за купање итд.,

• производњу шеши ра и капа,

• производњу осталог прибо ра за оди јевање: рукавице,по јасеви, шалови, машне, кравате, мреже за косу итд.


• производњу наглавних гарниту ра од крзна,

• производњу обуће од текстилног мате ри јала без додатнихђонова,

• производњу ди јелова за наведене производе.


• производњу спортских наглавних гарниту ра(видјети: 32.30),

• производњу безбједносних наглавних гарниту ра(осим спортских наглавних гарниту ра), (видјети: 32.99),



14.2 Производња производа од крзна



• производњу производа од крзна:

- одјеће и прибо ра од крзна,

- спа јање одсјечака од крзна у друге облике као штосу плоче, асу ре, траке итд.,

- разних производа од крзна: простирке, непуњени јастуци, индустријске крпе за поли рање.


• производњу си рових кожа са крзном (видјети: 01.4, 01.70),

• производњу си рових кожа (видјети: 10.11),

• производњу имитаци ја крзна (мате ри јал са дугом длаком

доби јен ткањем или плетењем), (видјети: 13.20, 13.91),• производњу крзнених капа (видјети: 14.19),

• производњу одјеће украшене крзном (видјети: 14.19),

• до раду и бо јење крзна (видјети: 15.11),




• производњу чизама и ципела са ди јеловима од крзна(видјети: 15.20).

14.3 Производња плетене и кукичане одјеће

14.31 Производња плетених и кукичаних чарапа


• производњу ча рапа, укључу јући и кратке ча рапе,трико-ча рапе и хула-хоп ча рапе.

14.39 Производња остале плетене и кукичане одјеће


• производњу плетене и кукичане одјеће и осталих готовихпредмета: пулове ра, јакни, жерсе ја, прслука и сличнихпредмета.


• производњу плетених и кукичаних тканина (видјети: 13.91),

• производњу хула-хоп ча рапа (видјети: 14.31).

15 Производња коже и производа од коже

Ова област обухвата об раду и бо јење крзна, пре раду крзна укожу, штављење и сушење и пре раду коже у производе финалнепотрошње.

Ова област исто тако укључу је производњу сличних произво-да од осталих мате ри јала (имитаци ју коже или замјене за кожу)

као што су обућа од гуме, кофе ри од текстила итд. Производи одзамјене за кожу су обухваћени, јер су из рађени на сличан начинкао и производи од коже (нпр. кофе ри) и често се производе уистој производној јединици.

15.1 Штављење и обрада коже; производња путних иручних торби, седларских и сарачких производа;дорада и бо јење крзна

Ова грана обухвата производњу коже, крзна и производа одкоже и крзна.

15.11 Штављење и обрада коже; дорада и бо јење крзна


• штављење, бо јење и об раду коже,

• производњу семишоване, пергаментне, лаковане илиметализоване коже,

• производњу коже од кожних остатака (композитне коже),као и производњу вјештачке коже на подлози од при родне

коже,• стругање, мекшање, штављење, би јељење, шишање и

чупање, бо јење коже са крзном и си рове коже са длакама.


• производњу си рове коже као дио узго ја животиња(видјети: 01.4),

• производњу си рове коже као дио радног процеса уклаоницама (видјети: 10.11),

• производњу кожне одјеће (видјети: 14.11),

• производњу имитаци ја коже ко је нема ју подлогу одпри родне коже (видјети: 22.19, 22.29).

15.12 Производња кофера, ручних торби и сличнихпроизвода, седларских и сарачких производа


• производњу кофе ра, ручних торби и сличних предмета

од коже, кожних остатака, вјештачке коже или било когдругог мате ри јала, као што су: пластичне фоли је, текстилнимате ри јали, вулканфибе ри и картон, ако се примјењу је истатехнологи ја као и за кожу,

• производњу седларских и са рачких производа,

• производњу неметалних каишева за сатове (нпр. платнени,кожни, пластични),

• производњу разних производа од коже или кожнихостатака: погонски каиш, заптивачи итд.,

• производњу кожних пертли за ципеле,

• производњу корбача (бичева) и штапова за јахање.


• производњу кожне одјеће (видјети: 14.11),

• производњу кожних рукавица и шеши ра (видјети: 14.19),

• производњу обуће (видјети: 15.20),

• производњу сједала за бицикле (видјети: 30.92),

• производњу каишева за сатове од племенитих мате ри јала(видјети: 32.12),

• производњу каишева за сатове од неплеменитих мате ри јала(видјети: 32.13),

• производњу линијских безбједносних по јасева и осталихпо јасева за професионалну употребу (видјети: 32.99).

15.2 Производња обуће



• производњу обуће свих намјена од свих мате ри јаланаправљених било ко јим процесом, укључу јући и ливањеу калупе,

• производњу кожних ди јелова обуће: лица (горњишта) ињихових ди јелова, спољашњих и унутрашњих ђонова,штикли и др.,

• производњу камашни, глежње рица, каљача, са ра исличних производа.


• производњу текстилне обуће без додатних ђонова(видјети: 14.19),

• производњу дрвених ди јелова обуће (нпр. штикли икалупа), (видјети: 16.29),

• производњу гумених чизама, потпетица, ђонова иосталих гумених ди јелова обуће (видјети: 22.19),

• производњу обуће од пластичних ди јелова (видјети: 22.29),

• производњу ципела за ски јање (панце рица),(видјети: 32.30),

• производњу ортопедских ципела (видјети: 32.50).

16 Прерада дрвета и производа од дрвета и плута, осимнамјешта ја; производња предмета од сламе иплетарских матери јала

Ова област обухвата производњу производа од дрвета, каошто је грађевинско дрво, шперплоче, фурнир, дрвени сандуци,дрвени подови, дрвене структу ре и монтажне куће од дрвета. Про-изводни процес обухвата тесте рисање, блањање, обликовање, ла-минисање и састављање производа од дрвета, почевши од сјече-ног дрвета ко је је резано на комаде или грађевинског дрвета ко јесе може даље резати или обликовати блањалицом или осталималатима за обликовање. Грађевинско дрво и остали трансформиса-ни облици дрвета могу такође да буду даље тесте рисани или бла-њани (глачани) и састављени у коначне производе као што су др-вени сандуци.

Подјела ове области извршена је на основу специфичних про-извода ко ји се производе пре радом дрвета са изузетком тесте риса-ња и импрегнаци је (заштите) дрвета.

Ова област искључу је производњу намјешта ја (31.0), уградњуграђевинске стола ри је и слично (43.32, 43.33, 43.39).

16.1 Тестерисање и блањање дрвета (производња резанеграђе); импрегнаци ја дрвета

16.10 Тестерисање и блањање дрвета (производња резанеграђе); импрегнаци ја дрвета


• тесте рисање, блањање и машинско об рађивање дрвета(производња дрвене грађе),

• резање, љуштење (гуљење) и ци јепање трупаца,

• производњу дрвених жељезничких прагова,

• производњу несастављеног дрвеног мате ри јала за подове(паркет, бродски под и др.),

• производњу дрвене вуне, дрвеног брашна, ивер ја, дрвенихди јелова.


• сушење дрвета,

• импрегнаци ју или хемијски поступак с дрветом, узко ришћење заштитних средстава или других мате ри јала.


• сјечење трупаца и грубу об раду дрвета (видјети: 02.20),

• производњу довољно танких фурни ра ко ји се могуко ристити за шперплоче, плоче и панеле (видјети: 16.21),

• производњу шиндре, ци јепаног (тесаног) дрвета, тока ренихпрофила, калупа и модела (видјети: 16.23),

• производњу цјепаница или пресованог дрвета(видјети: 16.29).

16.2 Производња производа од дрвета, плута, сламе иплетарских матери јала

Ова грана обухвата производњу производа од дрвета, плута,сламе или плетерског мате ри јала, обухвата јући основне облике исастављене производе.




16.21 Производња фурнира и осталих плоча од дрвета


• производњу фурни ра ко ји су довољно танки да се могуко ристити за шперплоче, плоче, панеле и за друге сврхе:

- из равнатих, сужених, превучених, импрегнисаних,ојачаних (с полеђином од папи ра или текстила),

- из рађених у облику мотива,

• производњу шперплоча, фурнирских панел плоча исличних дрвених плоча и листова обложених ламинатом,

• производњу тзв. ори јентисаних плоча од иве рице, осталихплоча од иве рице и влакнастих плоча,

• производњу влакнастих плоча средње густине и осталихвлакнастих плоча,

• производњу зби јеног дрвета,

• производњу ли јепљеног дрвета обложеног ламинатима,фурнир плоче обложене ламинатима.

16.22 Производња састављеног паркета


• производњу паркетних блокова, трака итд., састављениху панеле.


• производњу неспо јених дрвених плоча за подове(видјети: 16.10).

16.23 Производња остале грађевинске столари је иелемената


• производњу производа од дрвета првенствено нами јењенихза употребу у грађевинарству:

- греде, дрво за рогове (кров), кровни подупи рачи и др.,

- ли јепљени, ламинисани и металом повезани монтажниносачи од дрвета,

- врата, прозо ри, капци и њихови окви ри, са или безсадржа ја металних ди јелова као што су зглобови,браве итд.,

- стубиште, ограде,

- токарски профили од дрвета, шиндре и тесано дрво,

• производњу дрвених монтажних кућа и њиховихелемената, нпр. сауна,

• производњу покретних кућа,

• производњу дрвених преграда (осим слободно сто јећих).


• производњу кухињског намјешта ја, полица за књиге,орма ра за одјећу итд. (видјети: 31.01, 31.02, 31.09),

• производњу слободно сто јећих дрвених преграда(видјети: 31.01, 31.02, 31.09).

16.24 Производња амбалаже од дрвета


• производњу сандука, кути ја, гајби, добоша, и сличнеамбалаже од дрвета,

• производњу палета, бокс палета и других поставнихповршина од дрвета,

• производњу бу ради, бачви, каца и других бачварскихпроизвода од дрвета,

• производњу добоша (калемова) и друге амбалаже оддрвета.


• производњу кофе ра (видјети: 15.12),

• производњу сандука и кути ја од плетарских мате ри јала(видјети: 16.29).

16.29 Производња осталих производа од дрвета; производњапредмета од плута, сламе и плетарских матери јала


• производњу разних производа од дрвета:

- дрвене дршке и ди јелови за алат, метле, четке и др.,

- дрвени ди јелови и калупи за обућу и дрвене вјешалице,

- предмети за домаћинство од дрвета (зидни и сто јећисталци и сл.) и прибор од дрвета за кухињску употребу(подметачи и сл.),

- дрвене статуе и украси, маркета ри је и интарзи је оддрвета,

- дрвени ковчежићи и кути је за накит, прибор за јелои слични производи,

- дрвене шпуле, поклопци, бобине, калемови за конаци слични производи од струганог дрвета,

- остали дрвени производи,

• пре раду при родног плута, производњу агломе рисаног

плута,• производњу предмета од при родног или агломе рисаног

плута, укључу јући оне за покривање подова,

• производњу плетеница и производа од плетарскогмате ри јала: подметачи, прости рачи, засто ри, кути је итд.,

• производњу корпарских и плетарских предмета,

• производњу цјепаница за ватру и таблета за потпаљивањеватре ко ји су из рађени од пресованог дрвета или замјенскогмате ри јала као што су подземни ди јелови кафе или со је,

• производњу окви ра од дрвета за огледала и слике,

• производњу окви ра за сликарска платна,

• производњу дрвених ди јелова обуће (нпр. потпетица икалупа),

• производњу држача за кишобране, штапова и др.,

• производњу ди јелова за производњу лула за пушење.

Овај раз ред искључу је:• производњу простирки и стаза од текстила (видјети: 13.92),

• производњу кофе ра (видјети: 15.12),

• производњу дрвене обуће (видјети: 15.20),

• производњу шибица (видјети: 20.51),

• производњу кути ја за часовнике и сатове (видјети: 26.52),

• производњу “шпула” и бобина од дрвета ко ји су диотекстилних машина (видјети: 28.94),

• производњу намјешта ја (видјети: 31.0),

• производњу дрвених играчака (видјети: 32.40),

• производњу четки и метли (видјети: 32.91),

• производњу мртвачких сандука (видјети: 32.99),

• производњу по јасева за спасавање од плута(видјети: 32.99).

17 Производња папира и производа од папираОва област обухвата производњу целулозе, папи ра и пре рађе-

вина од папи ра. Производња тих производа разврстана је за једно јер чини се ри ју вертикално повезаних процеса. Често се само у једној јединици обавља више оваквих вертикално повезаних про-цеса.

У суштини, овдје су обухваћене три основне дјелатности.Производња целулозе бави се раздва јањем целулозних влакана одосталих нечистоћа у дрвету или у ко ришћеном папи ру, раства ра-њем и извлачењем мастила, те ми јешањем у мале количине реаге-наса и ојачавањем везивних влакана. Производња папи ра под разу-ми јева избацивање целулозе на мрежу, као и уздужно слагање и распо ређивање тих влакана у листове.

Пре рађевине од папи ра се производе об радом папи ра и оста-лих мате ри јала уз ко ришћење различитих техника резања и обли-ковања и обухвата ју дјелатности превлачења и ламинисања. Пред-мети од папи ра могу бити штампани (нпр. зидне тапете, папир зазамотавање итд.), а њихова производња разврстана у ову област

ако штампана информаци ја ни је главна сврха штампања.

Производња целулозе, папи ра и картона у слободним листови-ма обухваћена је у грани 17.1, док остали раз реди обухвата ју про-изводњу папи ра и производа од папи ра ко ји су даље пре рађени.

17.1 Производња целулозе, папира и картона

17.11 Производња целулозе


• производњу би јељене, полуби јељене и неби јељене целулозепримјеном механичког, хемијског (са раства рањем илибез раства рања) или полухемијског процеса,

• производњу целулозе памучног линте ра,

• одстрањивање штампарске бо је и производњу целулозеод ста рог и отпадног папи ра.

17.12 Производња папира и картона


• производњу папи ра и картона нами јењених за даљуиндустријску пре раду.


• даљу пре раду папи ра и картона:




- премазивање, прекривање и импрегнисање папи раи картона,

- производњу крепованог и плиси раног папи ра,

- производњу ламината и фоли ја ако су ламинисанипапи ром или картоном (ламинисање папи ра и текстила,папи ра и пластичних маса и папи ра и металне фоли је),

• производњу ручно направљеног папи ра,• производњу новинског папи ра и осталог папи ра за

штампање и писање,

• производњу целулозне вате и трака од целулозних влакана,

• производњу карбонског папи ра или папи ра са шаблонимау ролама и великим листовима.


• производњу таласастог папи ра и картона (видјети: 17.21),

• производњу даље пре рађених предмета од папи ра, картонаили целулозе (видјети: 17.22, 17.23, 17.24, 17.29),

• производњу премазаног или импрегнисаног папи ра, гдје јепремаз или импрегнат главни састо јак (видјети: раз ред уко јем је разврстана производња премаза или импрегната,

• производњу абразивног папи ра (видјети: 23.91).

17.2 Производња производа од папира и картона

17.21 Производња таласастог папира и картона и амбалажеод папира и картона


• производњу таласастог папи ра и картона,

• производњу амбалаже од таласастог папи ра и картона,

• производњу склапа јуће амбалаже од папи ра и картона,

• производњу амбалаже од тврдог картона,

• производњу остале амбалаже од папи ра и картона,

• производњу врећа и кеса од папи ра,

• производњу канцела ријских регистрато ра и сличнихпроизвода.


• производњу кове рата (видјети: 17.23),

• производњу моделованих и пресованих производа одпапирне каше (љепила), нпр. картона за паковање ја ја,моделованих подлога од папирне каше (љепила),(видјети: 17.29).

17.22 Производња производа од папира за домаћинство,хиги јену и тоалетне потребе


• производњу предмета од папи ра за домаћинства и личнуупотребу и производа од целулозне вате:

- листићи за скидање шминке,

- ма рамице, убруси и салвете,

- тоалетни папир,

- хиги јенски улошци и тампони, пелене за бебе иподметачи за пелене,

- шоље, чини је, послужавници и др.,

• производњу текстилне вате и производа од вате: хиги јенски

улошци, тампони итд.Овај раз ред искључу је:

• производњу вате од целулозе (видјети: 17.12).

17.23 Производња канцеларијског матери јала од папира


• производњу папи ра за штампање и писање, готовог заупотребу,

• производњу папи ра за рачунарско штампање, готовог заупотребу,

• производњу самокопи ра јућег папи ра, готовог за употребу,

• производњу матрица за умножавање и карбон папи ра,готовог за употребу,

• производњу гуми раног и љепљивог папи ра, готовог заупотребу,

• производњу кове рата и дописница,

• производњу школског и канцела ријског прибо ра за писање(биљежница, регистрато ра, рачуноводствених књига,пословних образаца итд.), када штампана информаци јани је главна ка ракте ристика,

• производњу кути ја, кесица и нотеса и сличних производако ји као додатак има ју неки од сортимената конфекци јеод папи ра.


• штампање на производима од папи ра (видјети: 18.1).

17.24 Производња зидних тапета


• производњу зидних тапета и сличних зидних облога,укључу јући и зидне тапете превучене винилом и зиднетапете од текстила.


• производњу неупакованог папи ра и картона (у расутомстању), (видјети: 17.12),

• производњу зидних тапета од пластичних маса(видјети: 22.29).

17.29 Производња осталих производа од папира и картона


• производњу етикета или наљепница,

• производњу филтер папи ра и картона,

• производњу бобина, шпула, копсова итд. од папи ра икартона,

• производњу кути ја за ја ја и других производа за паковањеод пресованог картона итд.,

• производњу новитета од папи ра,

• производњу картица од папи ра или картона за употребуу “Јаcquard” машинама.


• производњу ка рата за играње (видјети: 32.40),

• производњу ига ра и играчака од папи ра и картона(видјети: 32.40).

18 Штампање и умножавање снимљених записа

Ова област, дјелатност штампања, обухвата штампање про-извода као што су, на примјер новине, књиге, пе риодичне публи-каци је, пословни обрасци, честитке и други мате ри јали и припа-да јуће помоћне дјелатности као што су књиговезачки радови,израда штампарске форме и приказивање података. Помоћне дје-

латности ко је су овдје укључене чине интегрални дио штампарскедјелатности, а производ (штампарска плоча, увезана књига, CDили датотека) ко ји је интегрални дио штампарске дјелатности го-тово је уви јек доби јен из тих помоћних опе раци ја.

Процеси ко ји се ко ристе у штампарској дјелатности обухвата- ју различите методе помоћу ко јих се слика са плоче, екрана или из рачунарске датотеке преноси на неки други медиј, као што је па-пир, пластика, метал, текстилни предмет или дрво. Најистакнути- ја од тих метода је трансфер слике с плоче или екрана на други ме-диј (литографи ја, граву ра, платно, екран и флексографско штампа-ње). Често се ко ристе рачунарске датотеке да ди ректно “управља- ју” механизмима штампања како би се из радила слика или елек-тростатичка и друга врста опреме (дигитално или немеханичкоштампање).

Иако штампање и издавачку дјелатност често обавља једна теиста јединица (нпр. новине), ипак је све мање случа јева да се и те различите дјелатности обавља ју на истој локаци ји, тј. само једна

јединица.Ова област обухвата умножавање снимљених записа као што

су CD и DVD, видео записи, софтвер на диску или касети, плочеитд.

Ова област искључу је издавачке дјелатности (види под руч је Ј).

18.1 Штампање и услужне дјелатности повезане саштампањем

Ова грана обухвата штампарске производе као што су новине,књиге, пе риодичне публикаци је, пословни обрасци, честитке иостали мате ри јали и припада јуће помоћне дјелатности (књигове-зачки радови, из рада штампарске форме и приказивање података).Штампање се може вршити ко ристећи се различитим техникама ина различитим мате ри јалима.

18.11 Штампање новина


• штампање осталих пе риодичних публикаци ја ко је излазе

више од чети ри пута седмично.Овај раз ред искључу је:

• издавање штампаног мате ри јала (видјети: 58.1),

• фотокопи рање докумената (видјети: 82.19).




18.12 Остало штампање


• штампање магазина и других пе риодичних публикаци јако ји излазе мање од чети ри пута седмично,

• штампање књига и брошу ра, музичких дјела и музичких рукописа, географских ка рата, атласа, плаката, рекламних

каталога, проспеката и других штампаних реклама,поштанских и таксених ма рака, докумената о сво јини,чекова и других ври једносних папи ра, региста ра, паметнихкартица, албума, дневника, календа ра и другихкомерци јалних штампаних мате ри јала, личних трајнихдокумената од папи ра и других штампаних мате ри јала,штампаних на машинама за штампање помоћу отисака,офсет машинама, машинама за фотограви рање,флексографским машинама, машинама за ситоштампуи другим машинама за штампање, на машинама заумножавање, рачунарским штампачима, штампачима заграфику итд., укључу јући брзо штампање,

• непосредно штампање на текстилу, пластици, стаклу,металу, дрвету и ке рамици.

Штампани мате ри јали су обично заштићени ауторским пра-вом.


• штампање наљепница или етикета (литографи ја, граву ра,флексографи ја и остале).


• штампање текстила и одјевних предмета ситоштампом(видјети: 13.30),

• производњу прибо ра за писање (биљежница, регистрато ра, рачуноводствених књига, пословних образаца итд.), кадаштампана информаци ја ни је главна ка ракте ристика(видјети: 17.23),

• издавање штампаног мате ри јала (видјети: 58.1).

18.13 Услуге припреме за штампу и об јављивање


• дјелатности уноса података: припрему штампарскогоблика, подешавање изгледа текста, подешавање изгледаслике, улазних података, укључу јући скени рање ипрепознавање оптичких обиљеж ја, електронског изгледа,

• припрему датотека за апликаци је на разним меди јима(штампање на папи ру, CD-ROM, Интернет),

• услуге из раде штампарских плоча, укључу јући подешавањеслика и плоча (за процес обичног и офсет штампања),

• припреме цилиндра: грави рање цилиндра за граву ру,

• поступке са плочом “са рачуна ра на плочу” (исто такофотополимерске плоче),

• припрему плоча и калупа за печате или за штампање,

• припрему:

- умјетничких радова техничког ка ракте ра као што сулитографске плоче и дрвени блокови,

- меди ја за потребе презентаци је, нпр. позорница запро јекто ре и осталих облика дигиталне презентаци је,

- нацрта, скица, узо рака итд.,

- производњу бакро резних отисака (за ко ректу ру).


• специ јализоване дизајнерске дјелатности (видјети: 74.10).

18.14 Књиговезачке и припада јуће услужне дјелатности


• завршне радове на увезивању одштампаних листова,из ради пробних примје рака и доштампавању, нпр.увезивање књига, брошу ра, часописа, каталога итд.,слагање, резање и об резивање, спа јање, прошивање,бушење, резање и постављање наслова, ли јепљење,упо ређивање, златоштампа, спи рални увез и увезивањепластичном жицом,

• увезивање и довршавање штампаног папи ра или картона,слагање, штампање, бушење, проби јање рупа,перфо ри рање, рељефно или тродимензионалномодели рање (дизајни рање), ли јепљење, ламинисање,

• завршне радове на CD-ROM-u,

• завршне поштанске радове као што су стандардизаци ја,припрема кове рата и адреси рање,

• остале завршне дјелатности као што су стављање у калуп,утискивање или отискивање, Braille копи рање.

18.2 Умножавање (репродукци ја) снимљених записа



• умножавање (репродукци ја) са мастер-копи јаграмофонских плоча, CD, DVD и трака са музичким идругим звучним записима,

• умножавање (репродукци ја) са мастер-копи ја записа, CD,DVD и трака са филмовима и другим видео записима,

• умножавање (репродукци ја) са мастер-копи ја софтве ра иподатака на дискове и траке.


• умножавање штампаног мате ри јала (видјети: 18.11, 18.12),

• издавање софтве ра (видјети: 58.2),

• издавање и дистрибуци ју филмова, видео-трака и филмована DVD и сличним меди јима (видјети: 59.11, 59.12, 59.13),

• умножавање филмова за јавну дистрибуци ју биоскопима(видјети: 59.12),

• производњу мастер-копи ја за снимљени или аудиомате ри јал (видјети: 59.20).

19 Производња кокса и рафинисаних нафтних производа

Ова област обухвата трансформаци ју си рове нафте и угља у

употребљиве производе. Доминантан процес је рафинисање наф-те ко ји укључу је раздва јање си рове нафте у компонентне произво-де ко ришћењем таквих техника као што су крековање и дестила-ци ја.

Ова област обухвата производњу гасова као што су етан, про-пан и бутан, као и производе нафтних рафине ри ја.

Ова област покрива производњу ка ракте ристичних производаза сопствене потребе (нпр. кокс, бутан, пропан, нафта, ке розин,уља за ложење итд.), као и услуге пре раде (нпр. рафинисање за ко- риснике).

Ни је обухваћена производња таквих гасова у другим једини-цама (20.14), производња индустријских гасова (20.11), вађењепри родног гаса - метана, етана, бутана или пропана (06.20) и про-изводња гасовитих го рива, осим нафтних гасова - на примјер, гасод гасификаци је угља, водени гас, производни гас, гас из гаснихпостро јења (35.21). Производња петрохемикали ја из рафинисаненафте ко ја се разврстава у област 20.

19.1 Производња производа коксних пећи (коксовања)19.10 Производња производа коксних пећи (коксовања)


• рад коксних пећи,

• производњу кокса и полукокса,

• производњу смоле и смоластог кокса,

• производњу коксног гаса из коксних пећи,

• производњу си ровог катрана из мрког угља и лигнита,

• брикети рање (агломе раци ја) кокса.


• производњу го рива од брикета угља (видјети: 19.20).

19.2 Производња рафинисаних нафтних производа


Овај раз ред обухвата производњу течних и гасовитих го рива и

других производа од си рове нафте, битуменозних мине рала илипроизвода њихових фракци ја. Рафинисање нафте укључу је само једну или неке од сљедећих дјелатности: фракционисање, непо-средна дестилаци ја си рове нафте и креки рање.


• производњу моторних го рива: бензина, ке розина итд.,

• производњу дестилованих го рива: лаких, средњих и тешкихнафтних уља, рафинисаних гасова као што су: етан,пропан, бутан итд.,

• производњу мазивних уља и мазива на бази нафте и набази отпадног уља,

• производњу производа (битуменских мате ри јала) запетрохемијску индустри ју и потребе за изградњу путева,

• производњу различитих производа: би јели шпи рит,вазелин, па рафински восак, желе од нафте итд.,

• производњу нафтних брикета,

• ми јешање биого рива, тј. ми јешање алкохола са нафтом(нпр. гасохол).


• производњу брикета тресета,




• производњу го рива од брикета каменог угља и брикеталигнита (мрког угља).

20 Производња хемикали ја и хемијских производа

Ова област се заснива на трансформаци ји органских и анор-ганских си ровина у хемијском процесу и форми рању новог про-извода. Ова област разлику је производњу основних (базних) хе-

микали ја ко ја је разврстана у прву индустријску грану и производ-њу интермеди јарних и коначних производа произведених даљомпре радом базних хемикали ја, ко ја је разврстана у преостале раз ре-де дјелатности.

20.1 Производња основних хемикали ја, ђубрива и азотних једињења, пластике и синтетичког каучука упримарним облицима

Ова грана обухвата производњу основних хемијских произво-да, мине ралних ђубрива и азотних једињења, као и производњупластичних маса и синтетичке гуме у примарном облику.

20.11 Производња индустријских гасова


• производњу течних или компримисаних анорганскихиндустријских или медицинских гасова:

- гасовити елементи,

- течни или компримисани (кондензовани) ваздух,

- расхладни гасови,- ми јешани индустријски гасови,

- интерни гасови као што је карбон-диоксид,

- гасови за изолаци ју и др.


• вађење метана, етана, бутана или пропана (видјети: 06.20),

• производњу гасовитих го рива као што су: етан, пропанили бутан у рафине ри јама нафте (видјети: 19.20),

• производњу гасовитих го рива од угља, отпада итд.(видјети: 35.21).

20.12 Производња бо ја и пигмената


• производњу средстава за бо јење и пигмената било когпо ри јекла, у основним облицима или у облику концентрата.


• производњу производа ко ји се ко ристе као флуо ресцентиили луминосценти.


• производњу готових средстава за бо јење и пигмената(видјети: 20.30).

20.13 Производња осталих основних неорганскиххемикали ја

Овај раз ред обухвата производњу хемикали ја ко ристећи сеосновним процесима као што су термално креки рање и дестила-ци ја. Излазни производи тих процеса су обично одво јени хемијскиелементи или одво јена хемијска једињења.


• производњу хемијских елемената (осим индустријскихгасова и базних метала),

• производњу нео рганских киселина, осим азотне киселине,

• производњу база у чврстом стању (алкала), базних отопина(водених раство ра натри јум и кали јум хидроксида) идругих нео рганских база, осим амони јака,

• производњу осталих нео рганских једињења,

• пржење пи рита гвожђа,

• производњу дестиловане воде.


• обогаћивање руда урани јума и то ри јума.


• производњу индустријских гасова (видјети: 20.11),

• производњу азотних мине ралних ђубрива и азотних једињења (видјети: 20.15),

• производњу амони јака (видјети: 20.15),

• производњу амони јум-хло рида (видјети: 20.15),

• производњу нитрата и кали јум-нитрата (видјети: 20.15),• производњу амони јум-карбоната (видјети: 20.15),

• производњу ароматичне дестиловане воде (видјети: 20.53),

• производњу базних метала (видјети: област 24).

20.14 Производња осталих основних органских хемикали ја

Овај раз ред обухвата производњу хемикали ја ко ристећи се ба-зним процесима као што су термално креки рање и дестилаци ја.Излазни производи тих процеса су обично одво јени хемијски еле-менти или одво јена хемијска једињења.


• производњу базних органских хемикали ја:- засићени и незасићени ациклични угљиководоници,

- засићени и незасићени циклични угљиководоници,

- ациклични и циклични алкохоли, укључу јући исинтетички алкохол,

- монокарбонске и поликарбонске киселине, укључу јућисирћетну киселину,

- остала једињења са кисеоничком групом, укључу јућиалдехиде, кетоне, хиноне и органска једињења садвојним или поликисеоничким групама,

- синтетички глице рол,

- органска једињења са азотном групом, укључу јућиамине,

- ферментаци ју шећерне трске, репе, жита рица и сличногза производњу алкохола и есте ра (биого риво),

- остала органска једињења, укључу јући и производе

суве дестилаци је дрвета (нпр. дрвени угаљ) итд.,• производњу синтетичких ароматичних производа,

• дестилаци ју угљеног катрана.


• производњу пластичних маса у примарним облицима(видјети: 20.16),

• производњу синтетичког каучука у примарним облицима(видјети: 20.17),

• производњу си ровог глице рина (видјети: 20.41),

• производњу при родних ете ричних уља (видјети: 20.53),

• производњу салицилне и О-ацетилсалицилне киселине(видјети: 21.10).

20.15 Производња вјештачких ђубрива и азотних једињења


• производњу вјештачких ђубрива:

- проста или сложена азотна, фосфорна или кали јумовавјештачка ђубрива,

- уреа, си рови при родни фосфати и си рове при роднекали јумове соли,

• производњу азотних једињења:

- азотна киселина и сулфоазотне киселине, амони јак,амони јум-хло рид, нитрити и нитрати кали јума.


• производњу земље за цви јеће са тресетом као главнимсастојком,

• производњу земље за цви јеће, мјешавину при родне земље,пи јеска, глине (иловаче) и мине рала.


• вађење гуана (видјети: 08.91),

• производњу агрохемијских производа као што супестициди (видјети: 20.20).

20.16 Производња пластичних маса у примарним облицимаОвај раз ред обухвата производњу смоле, пластичних маса и

невулканизованих термопластичних еластоме ра, као и мјешавинаи смјеса смоле на ко рисничкој бази и производњу неко рисничкихсинтетичких смола.


• производњу пластичних маса у примарним облицима:

- полиме ри, укључу јући и полиме ре од етилена,пропилена, сти рена, винилхло рида, винилацетатаи акрилата,

- полиамиди,

- фенолне и епоксидне смоле и полиу ретани,

- алкидне и полиестерске смоле и полиетри,

- силикони,

- измјењивачи јона на бази полиме ра.


• производњу целулозе и њених хемијских де ривата.


• производњу вјештачких и синтетичких влакана,филамената и предива (видјети: 20.60),




• рециклажа (иси јецање) пластичних производа(видјети: 38.32).

20.17 Производња синтетичког каучука у примарнимоблицима


• производњу синтетичког каучука у примарним облицима

(или у облику плоча, листова и трака):

- синтетички каучук,

- фактис,

• производњу мјешавина синтетичког каучука, при родногкаучука и каучука сличног гуми (нпр. балата).

20.2 Производња пестицида и других хемијских производаза пољопривреду

20.20 Производња пестицида и других хемијских производаза пољопривреду


• производњу инсектицида, родентицида, фунгицида,хербицида, ака рицида, средстава против пужева, биоцида,

• производњу средстава против кли јања и средстава за регулисање раста биљака,

• производњу средстава за дезинфекци ју (за пољопривредне

и друге сврхе),• производњу других агрохемијских производа д. н.


• производњу вјештачких ђубрива и азотних једињења(видјети: 20.15).

20.3 Производња бо ја, лакова и сличних премаза,графичких бо ја и китова



• производњу бо ја, лакова, емајла и лак-бо ја,

• производњу припремљених пигмената и средстава забо јење, опацифи јената и коло раната,

• производњу стакластог емајла, глазу ра, енгоба (превлака)и сличних препа рата,

• производњу китова,

• производњу заптивних смјеса (смјеса за пуњење) исличних неватросталних препа рата за заптивање (пуњење)и површинско облагање (китови и др.),

• производњу сложених органских раства рача и разр јеђивача,

• производњу припремљених средстава за скидање бо ја,лакова и др.,

• производњу графичких бо ја.


• производњу бо ја и пигмената (видјети: 20.12),

• производњу тинте за писање и цртање (видјети: 20.59).

20.4 Производња сапуна и детерџената, препарата зачишћење и полирање, парфема и тоалетнихпрепарата

20.41 Производња сапуна и детерџената, препарата зачишћење и полирање


• производњу органских површински активних супстанци,

• производњу папи ра, вате, филца итд., пресвучених илипрекривених сапуном или детерџентом,

• производњу си ровог глице рина,

• производњу сапуна, осим козметичког сапуна,

• производњу површински активних препа рата:

- прашкови за прање у чврстом и течном стању идетерџенти,

- препа рати за прање посуђа,

- омекшивачи за текстил,

• производњу препа рата за чишћење и поли рање:

- препа рати за парфемисање и дезодо рисање просто ри ја,

- вјештачки воскови и препа рати на бази воскова,- политу ра и крема за кожу,

- политу ра и крема за дрво,

- политу ра за ка росе ри је, стакло и метал,

- пасте и прашкови за чишћење (уклањање масноћа),поли рање, укључу јући папир, вату итд. ко јима супресвучени или прекривени.


• производњу одво јених, хемијски дефинисаних једињења(видјети: 20.13, 20.14),

• производњу глице рина ко ји је синтетизован из нафтнихпроизвода (видјети: 20.14),

• производњу козметичког сапуна (видјети: 20.42).

20.42 Производња парфема и тоалетних препарата


• производњу парфема и тоалетних препа рата:

- парфеми и тоалетне воде,

- препа рати за уљепшавање и шминкање,

- препа рати за по јачавање пигментаци је при сунчањуи препа рати за заштиту од сунца,

- препа рати за маникир и педикир,

- шампони, лакови за косу, препа рати за коврџање иисправљање косе,

- пасте за зубе и препа рати за оралну хиги јену,укључу јући и препа рате за причвршћивање зубнихпротеза,

- препа рати за бри јање, укључу јући препа рате при јеи посли је бри јања,

- дезодо ранси и соли за купање,

- депилато ри и др.,

• производњу козметичких сапуна.


• вађење и рафинисање при родних ете ричних уља(видјети: 20.53).

20.5 Производња осталих хемијских производа

Ова грана обухвата производњу експлозивних и пи ротехнич-ких производа, љепила, ете ричних уља и других хемијских про-извода, нпр. хемијске производе ко ји се ко ристе при из ради фото-графи ја (укључу јући филмове и папир осјетљив на свјетло), жела-тине и препа рате композитне ди јагностике итд.

20.51 Производња експлозива

Овај раз ред укључу је:• производњу пропулзивног праха (ба рута),

• производњу експлозива и пи ротехничких мате ри јала,укључу јући ударне капсуле, детонато ре, сигналне ракете итд.


• производњу шибица.

20.52 Производња љепила


• производњу љепила и средстава за ли јепљење, укључу јућиљепила и средства за ли јепљење на бази каучука и гуме.


• производњу желатина и његових де ривата (видјети: 20.59).

20.53 Производња етеричних уља


• производњу екстраката из при родних ароматичнихпроизвода,

• производњу резиноида,

• производњу мјешавина ете ричних ми рисних уља заупотребу у производњи парфема или прехрамбенихпроизвода.


• производњу синтетичких ароматичних производа(видјети: 20.14),

• производњу парфема и тоалетних препа рата(видјети: 20.42).

20.59 Производња осталих хемијских производа, д. н.


• производњу фотографских плоча, филмова, папи ра идругих на свјетлост осјетљивих и неосви јетљених

мате ри јала д. н.,• производњу хемијских препа рата за фотографске сврхе,

• производњу желатина и његових производа,

• производњу различитих хемијских производа:




- пептони и њихови де ривати и друге протеинскесупстанце и њихови де ривати,

- хемијски модификована уља и масти,

- средства за довршавање текстила и коже,

- прахови и пасте за тврдо и меко лемљење, брушењеи зава ривање,

- средства за одмашћивање (чишћење) метала,- припремљени адитиви за цемент,

- активни угаљ, додаци (адитиви) уљима за подмазивање,припремљени акцеле рато ри (убрзивачи) за гуму,катализато ри и други хемијски производи за употребуу индустри ји,

- антидетонато ри, антифризпрепа рати,

- течности за хидрауличке преносе,

- сложени лабо рато ријски и ди јагностички реагенси.


• производњу мастила и туша за писање и цртање.


• производњу хемијски дефинисаних производа у великојколичини (видјети: 20.13, 20.14),

• производњу дестиловане воде (видјети: 20.13),

• производњу осталих базних органских хемикали ја(видјети: 20.14),

• производњу мастила за штампање (видјети: 20.30),

• производњу средстава за ли јепљење ко ји су бази рани наасфалту (видјети: 23.99).

20.6 Производња вјештачких влакана



• производњу синтетичких и вјештачких дугих влакана(филамената),

• производњу синтетичких и вјештачки сјечених влакана,невлачених, нечешљаних, нити на други начинприпремљених за предење,

• производњу синтетичких и вјештачких једножичаних(филамент) предива, укључу јући и предиво високечврстине и тексту рисано предиво,

• производњу синтетичких и вјештачких монофиламенатаили трака.


• предење синтетичких и вјештачких влакана(видјети: 13.10),

• производњу предива из рађених од вјештачких влакана(видјети: 13.10).

21 Производња основних фармацеутских производа ифармацеутских препарата

Ова област обухвата производњу основних фармацеутскихпроизвода и препа рата.

Исто тако, у ову област укључена је и производња хемијскихи биљних производа за медицинске сврхе.

21.1 Производња основних фармацеутских производа


Овај раз ред укључу је:• производњу медицински активних супстанци ко је се

ко ристе у производњи ли јекова због њиховихфармаколошких особина: антибиотици, основнивитамини, салицилне и О-ацетисалицилне киселине итд.,

• пре раду крви.


• производњу хемијски чистог шеће ра,

• пре раду жли језда и производњу екстракта из жли језда.

21.2 Производња фармацеутских препарата

21.20 Производња фармацеутских препарата


• производњу ли јекова:

- антисе руми и друге фракци је крви,

- вакцине,

- различити ли јекови, укључу јући хомеопатскепрепа рате,

• производњу хемијских контрацептивних средстава заспољашњу употребу и хормонских контрацептивнихпрепа рата,

• производњу медицинских ди јагностичких препа рата,укључу јући тестове за трудноћу,

• производњу радиоактивних (у живом организму)ди јагностичких супстанци,

• производњу биотехнолошких фармацеутских производа.


• производњу медицински импрегнисане вате, газе, заво ја,бандажног мате ри јала, хи руршког кетгута (цри јева) и др.,

• припрему биљних производа (дробљених, сорти раних,мљевених) за фармацеутске сврхе.


• производњу биљних екстраката (метвице, спо риша,камилице итд.), (видјети: 10.83),

• производњу пуњења за зубарство и производњустоматолошког цемента (видјети: 32.50),

• производњу цемента за реконструкци ју кости(видјети: 32.50),

• производњу хи руршких огртача (видјети: 32.50),

• трговину на велико фармацеутским производима(видјети: 46.46),

• трговину на мало фармацеутским производима

(видјети: 47.73),• истраживање и развој за потребе фармацеутских и

биотехнолошких производа (видјети: 72.1),

• паковање фармацеутских производа (видјети: 82.92).

22 Производња производа од гуме и пластичних маса

Ова област обухвата производњу производа од гуме и про-извода од пластичних маса, а ка ракте ристична је по си ровинамако је се ко ристе у производном процесу. Међутим, ни је сва про-изводња ко ја ко ристи ове си ровине разврстана у окви ру дјелатно-сти из ове области.

22.1 Производња производа од гуме

Ова грана обухвата производњу производа од гуме.

22.11 Производња спољашњих и унутрашњих гума завозила; протектовање спољашњих гума за возила


• производњу спољашњих гума за моторна возила,опрему, покретне машине, авионе, играчке, намјештаји друге потребе:

- пнеуматске гуме,

- чврсте или пуне гуме,

• производњу унутрашњих гума,

• производњу промјенљивих ди јелова за спољашње гуме,обода (штитника) гуме, профилисаних трака запротектовање спољашњих гума итд.,

• репроизводњу и протектовање спољашњих гума.


• производњу цри јева за поправку гуме (видјети: 22.19),

• поправку гума и цри јева, подешавање или ми јењање(видјети: 45.20).

22.19 Производња осталих производа од гуме


• производњу осталих производа од при родног илисинтетичког каучука, невулканизоване, вулканизованеили тврде гуме:

- гумене плоче, листови, траке, шипке, подлошци идруги профилисани облици,

- ци јеви, цри јева и шмркови,

- транспортне траке, преносни и погонски каиши(по јасеви) од гуме,

- предмети од гуме за хиги јенске сврхе као што сусредства за контрацепци ју, вјештачке груди, боце затоплу воду итд.,

- гумени одјевни предмети (само ако су зали јепљениза једно, а не сашивени),

- гумени ди јелови доње стране ципеле и остали гумениди јелови обуће,

- гумене нити и каблови,

- гуми рано предиво и тканине,- гумени прстенови, при рубнице и заптивачи,

- гумене облоге за ваљке,

- гумени душеци за надувавање,




- балони за надувавање,

• производњу гумених четки,

• производњу поклопаца од тврде гуме на парнимцјевоводима,

• производњу чешљева, укосница, уви јача за косу исличних предмета од тврде гуме.

Овај раз ред такође укључу је:• производњу гумених мате ри јала за поправку,

• производњу импрегнисаних текстилних тканина, ко је суобложене, покривене или ламинисане гумом, гдје јеглавни састав гума,

• производњу гумених душека за водене кревете,

• производњу гумених капа за купање и кецеља,

• производњу гумених костима за купање и ронилачкиходи јела,

• производњу гумених секси предмета.


• производњу корд тканина за производњу спољашњих гума(видјети: 13.96),

• производњу одјевних предмета од еластичних тканина(видјети: 14.14, 14.19),

• производњу гумене обуће (видјети: 15.20),• производњу љепила и средстава за ли јепљење на бази

каучука и гуме (видјети: 20.52),

• производњу профилисаних трака, тј. промјенљивихди јелова за протектовање спољашњих гума (видјети: 22.11),

• производњу сплавова и чамаца на надувавање (видјети:30.11, 30.12),

• производњу непресвучених мадраца од пјенасте гуме(видјети: 31.03),

• производњу гумених спортских реквизита, осим одјеће(видјети: 32.30),

• производњу гумених ига ра и играчака (укључу јући дјечи јебазене, дјечи је бродове на надувавање, гумене животињена надувавање, лопте и слично), (видјети: 32.40),

• доби јање гуме из иско ришћених спољашњих гума запроизводњу секундарних си ровина (видјети: 38.32).

22.2 Производња производа од пластичних масаОва грана обухвата пре раду нове или ста ре (тј. рецикли ране)

пластичне смоле у међупроизводе или финалне производе, ко ри-стећи се процесима као што су компресијско моделовање; екстру-зијско моделовање, моделовање убризгавањем, моделовање дува-њем и ливањем. За већину ових метода производни процес је та-кав да може послужити за производњу разноврсних производа.

22.21 Производња плоча, листова, ци јеви и профила одпластичних маса


• производњу полупроизвода од пластичних маса:

- пластичне плоче, листови, блокови, филмови, фоли је,траке итд. (самољепљиве или не),

• производњу готових производа од пластичних маса:

- пластичне ци јеви, цри јева и шмркови и прибор заци јеви и цри јева и њихово спа јање,

- целофански филмови и листови.


• производњу пластичних маса у примарним облицима(видјети: 20.16),

• производњу предмета од синтетичког или при родногкаучука и гуме (видјети: 22.1).

22.22 Производња амбалаже од пластичних маса


• производњу предмета од пластичних маса за паковање робе:

- пластичне кесе, вреће, канисте ри, кути је, сандуци,оплетене боце, боце и др.


• производњу путних предмета (кофе ра и ручних торби)од пластичних маса (видјети: 15.12).

22.23 Производња производа за грађевинарство одпластичних маса


• производњу производа за грађевинарство од пластичнихмаса:

- пластична врата, прозо ри, рамови, капци, жалузине,лајсне за под и др.,

- танкови и резервоа ри,

- подне, зидне или плафонске облоге од пластичних масау облику ролни или плочица итд.,

- санитарни предмети од пластичних маса као што су

каде, туш-каде, умиваоници, клозетске шоље,водокотлићи итд.

• производњу савитљивих подних покривача као што сувинил, линолеум итд.,

• производњу вјештачког камена (нпр. вјештачког мерме ра).

22.29 Производња осталих производа од пластичних маса


• производњу стоног и кухињског посуђа и предмета затоалет од пластичних маса,

• производњу разноврсних производа од пластичних маса:

- пластични шљемови, изолациони прибор, ди јеловиприбо ра за расвјетну опрему, канцела ријска и школскаопрема, одјевни предмети (само ако су зали јепљениза једно, а не сашивени), прибор за намјештај, статуе,преносни и погонски каиши (по јасеви), пластичниподлошци, самољепљиве пластичне траке, пластични

ди јелови обуће (потпетице), обућарски калупи,пластични држачи за цига ре и цига рете, чешљеви,пластични уви јачи за косу, пластични новитети итд.


• производњу путних предмета (кофе ра и ручних торби)од пластичних маса (видјети: 15.12),

• производњу обуће од пластичних маса (видјети: 15.20),

• производњу намјешта ја од пластичних маса(видјети: 31.01, 31.02, 31.09),

• производњу непресвучених мадраца од пјенастихпластичних маса (видјети: 31.03),

• производњу спортских реквизита од пластичних маса(видјети: 32.30),

• производњу ига ра и играчака од пластичних маса(видјети: 32.40),

• производњу медицинског и зубарског прибо ра одпластичних маса (видјети: 32.50),

• производњу оптичких елемената од пластичних маса(видјети: 32.50),

• производњу пластичних кацига и остале личнебезбједносне опреме од пластичних маса (видјети: 32.99).

23 Производња осталих производа од неметалнихминерала

Ова област обухвата производне дјелатности од ко јих се свакаодноси на по јединачну супстанцу мине ралног по ри јекла, од си ро-вина до готових производа. Ова област обухвата производњу ста-кла и производа од стакла (нпр. равно стакло, шупље стакло, влак-на, техничку робу од стакла итд.), затим производњу ке рамичкихпроизвода, плочица, производа од печене глине и производњу це-мента и печеног гипса.

Производња обликованог, готовог и об рађеног камена и оста-лих мине ралних производа обухваћена је у овој области.

23.1 Производња стакла и производа од стакла

Ова грана обухвата стакло у свим облицима, из рађено билоко јом врстом производног процеса, као и предмета од стакла.

23.11 Производња равног стакла


• производњу равног стакла, укључу јући и арми рано, обо јеноили мати рано равно стакло.

23.12 Обликовање и обрада равног стакла


• производњу каљеног или сло јевитог (ламинисаног) равног стакла,

• производњу стаклених огледала,

• производњу вишеслојних зидних елемената за изолаци јуод стакла.

23.13 Производња шупљег стакла


• производњу боца и другог амбалажног стакла иликристалног стакла,




• производњу чаша за пиће и других производа задомаћинство од стакла или кристалног стакла.


• производњу играчака од стакла (видјети: 32.40).

23.14 Производња влакана од стакла


• производњу стаклених влакана, укључу јући стакленувуну и неткане производе од стаклених влакана.


• производњу тканих тканина од стаклених предива(видјети: 13.20),

• производњу каблова од оптичких влакана за преносподатака или за пренос слика “уживо” (видјети: 27.31).

23.19 Производња и обрада осталог стакла, укључу јућитехничке производе од стакла


• производњу производа од стакла за лабо рато ријске,хиги јенске или фармацеутске сврхе,

• производњу стакла за ручне и остале сатове, оптичкогстакла и оптичких елемената ко ји нису оптички об рађени,

• производњу предмета од стакла за из раду бижуте ри је,

• производњу изолато ра и изолационог прибо ра од стакла,• производњу кугли за свјетиљке од стакла,

• производњу фигу рица од стакла,

• производњу блокова за поплочавање и облагање од стакла,

• производњу шипки и ци јеви од стакла.


• производњу оптичких до рађених елемената(видјети: 26.70),

• производњу шприца за ин јекци је и остале медицинско-лабо рато ријске опреме (видјети: 32.50).

23.2 Производња ватросталних производа


Овај раз ред обухвата међупроизводе од неметалних мине ралако ји су доби јени вађењем пи јеска, шљунка, камена или глине.


• производњу ватросталног малте ра и бетона,

• производњу ватросталних производа од ке рамике:

- термоизолациони ке рамички производи од силикатногфосилног брашна,

- ватростална опека, блокови, црепови итд.,

- ватросталне ке рамичке реторте, лонци, муфови,изливници (испусти), ци јеви, цри јева и др.,

• производњу ватросталних предмета на бази магнезита,доломита и хромита.

23.3 Производња производа од печене глине заграђевинарство

23.31 Производња плочица и подних плоча од керамике


• производњу неватросталних ке рамичких зидних плочица,мозаик коцкица и др.,

• производњу неватросталних подних плочица, те плочаи плочица за поплочавање и облагање од ке рамике.


• производњу вјештачког камена (нпр. вјештачког мерме ра),(видјети: 22.23),

• производњу ватросталних производа од ке рамике(видјети: 23.20),

• производњу опеке и кровног цри јепа од ке рамике(видјети: 23.32).

23.32 Производња опеке, цри јепа и осталих производаод печене глине за грађевинарство


• производњу неватросталног грађевинског мате ри јала одпечене глине:

- производњу ке рамичке опеке, кровног цри јепа, капаи ци јеви за димњаке, друге ци јеви, одводи и др.,

• производњу подних блокова од печене глине.



• производњу неватросталних производа од ке рамике, ко јисе не употребљава ју у грађевинарству (видјети: 23.4).

23.4 Производња осталих производа од порцeлана икерамике

Ова грана обухвата производњу финалних производа ко ји седоби ја ју вађењем неметалних мине рала као што су пи јесак, шљу-

нак или глина.23.41 Производња производа за домаћинство и украсних

предмета од керамике


• производњу стоног посуђа од ке рамике и других производаза домаћинство или тоалет од ке рамике,

• производњу статуа и других украсних предмета одке рамике.


• производњу предмета од ке рамике за из раду бижуте ри је(видјети: 32.13),

• производњу играчака од ке рамике (видјети: 32.40).

23.42 Производња санитарне опреме од керамике


• производњу санитарне опреме од ке рамике као што су

нужници, каде, бидеи, водокотлићи итд.,• производњу осталог намјешта ја од ке рамике.



• производњу грађевинских производа од ке рамике(видјети: 23.3).

23.43 Производња изолатора и прибора од керамике заизолаци ју


• производњу електричних изолато ра и прибо ра заизолаци ју од ке рамике.


• производњу ватросталних производа од ке рамике(видјети: 23.20).

23.44 Производња осталих техничких производа одкерамике


• производњу ке рамичких и фе ритних магнета,

• производњу предмета од ке рамике за лабо рато ријске,хемијске и индустријске сврхе.


• производњу вјештачког камена (нпр. вјештачког мерме ра),(видјети: 22.23),


• производњу грађевинског мате ри јала од ке рамике(видјети: 23.3).

23.49 Производња осталих производа од керамике


• производњу лонаца, судова и сличних производа одке рамике ко ји се ко ристе за преношење или паковањепроизвода,

• производњу производа од ке рамике ко ји нисукласификовани на другом мјесту.


• производњу уградне санитарне ке рамике (видјети: 23.42),

• производњу вјештачких зуба (видјети: 32.50).

23.5 Производња цемента, креча и гипса

23.51 Производња цемента


• производњу клинке ра и хидрауличног цемента, укључу јућии портланд цемент, алуминијски (топљени) цемент,цемент од шљаке и суперфосфатни цемент.


• производњу ватросталног малте ра и бетона(видјети: 23.20),

• производњу готове и суве бетонске смјесе и малте ра(видјети: 23.63, 23.64),




• производњу производа од цемента (видјети: 23.69),

• производњу цемента ко ји се употребљава у зубарству(видјети: 32.50).

23.52 Производња креча и гипса


• производњу негашеног, гашеног и хидрауличког креча,

• производњу калцинисаног (печеног) гипса иликалцинисаног (печеног) сулфата.


• производњу калцинисаног (печеног) доломита.


• производњу производа од гипса (видјети: 23.62, 23.69).

23.6 Производња производа од бетона, цемента и гипса

23.61 Производња производа од бетона за грађевинарство


• производњу ливењем обликованих производа од бетона,цемента или предмета од вјештачког камена ко ји сеупотребљава ју у грађевинарству:

- цри јеп, плоче за поплочавање, цигле, греде, плоче,панеле, ци јеви, стубове, испуне итд.,

• производњу префабрикованих монтажних грађевинскихелемената за високоградњу и нискоградњу од цемента,бетона или вјештачког камена.

23.62 Производња производа од гипса за грађевинарство


• производњу производа од гипса ко ји се употребљава јуу грађевинарству:

- блокови (табле), плоче, панели итд.

23.63 Производња готове бетонске смјесе


• производњу готове и суве бетонске смјесе и малте ра.


• производњу ватросталног цемента (видјети: 23.20).

23.64 Производња малтера


• производњу малте ра у праху.


• производњу ватросталног малте ра (видјети: 23.20),

• производњу суве бетонске смјесе и малте ра(видјети: 23.63).

23.65 Производња влакнастих зацементираних производа(фиброцемента)


• производњу грађевинског мате ри јала од биљних супстанци(дрвена вуна, слама, трстика, рогоз) ко је су агломе рисанецементом, гипсом или другим мине ралним везивима,

• производњу производа од азбестног цемента, целулозногфиброцемента и сличних влакана:

- таласасте и дуге плоче, панеле, црепове, ци јеви,цри јева, резервоа ре, олуке, ко рита, шоље, посуде,

намјештај, рамове прозо ра итд.23.69 Производња осталих производа од бетона, гипса ицемента


• производњу осталих производа од бетона, гипса, цементаили вјештачког камена:

- статуе, намјештај, предмети са плитким и високим рељефом, вазе, посуде за цви јеће итд.

23.7 Сјечење, обликовање и обрада камена

23.70 Сјечење, обликовање и обрада камена


• сјечење, обликовање и об раду камена ко ји се употребљавау грађевинарству, на гробљима, у изградњи путева, запокривање кровова итд.,

• производњу намјешта ја од камена.


• радове ко ји се обавља ју у каменоломима као што је грубаоб рада камена (видјети: 08.11),

• производњу млинског камена, брусног камена и сличнихпроизвода (видјети: 23.9).

23.9 Производња брусних производа и производа однеметалних минерала, д. н.

Ова грана обухвата производњу брусних производа и про-извода од неметалних мине рала.

23.91 Производња брусних производа


• производњу млинског камена, камена за оштрење и поли ра-ње, при родних или вјештачких абразивних производа, укључу ју-ћи и абразивне производе на мекој подлози (нпр. брусни папир).

23.99 Производња осталих производа од неметалнихминерала, д. н.


• производњу фрикционих мате ри јала и немонти раних про-извода од тих мате ри јала, на подлози од мине ралних супстанциили од целулозе,

• производњу мине ралних изолационих мате ри јала:

- вуна од шљакe, камена вуна и сличне мине ралне вуне,листасти вермикулит, експандована глина и сличнимате ри јали за топлотну и звучну изолаци ју илиапсорпци ју звука,

• производњу производа од разноврсних мине ралнихмате ри јала:

- об рађен лискун и производи од лискуна, тресета,графита (осим електричних мате ри јала) итд.,

• производњу производа од асфалта или сличног мате ри јала,на примјер љепила бази рана на асфалту, тресет одкатрана итд.,

• производњу влакана и производа од карбона и графита(осим електрода и електричних апликаци ја),

• производњу вјештачког ко рунда.


• производњу стаклене вуне и нетканих производа одстаклене вуне (видјети: 23.14),

• производњу електрода од графита (видјети: 27.90),

• производњу заптивача од карбона или графита(видјети: 28.29).

24 Производња базних метала

Ова област обухвата дјелатности топљења и/или рафинисањаметала од гвожђа и обо јених метала, а доби ја ју се из руда, комадаили остатака, при чему се ко ристе технике електрометалурги јеили друге технике металуршког процеса.

Ова област исто тако обухвата производњу металних легу ра иојачаних легу ра, суперлегу ра ко је се доби ја ју додавањем другиххемијских елемената чистим металима. Производ топљења и ра-финисања обично је у форми комада, ко ји се даље ко ристе за обра-ду ваљањем, вучењем и извлачењем како би се добили производикао што су лимови, плоче, траке, шипке, ци јеви, жица, цри јева ишупљи профили; или у растопљеној форми како би се из радилиливењем одливци и други метални производи од базних метала.

24.1 Производња сировог гвожђа, челика и феролегура

Ова грана обухвата дјелатности као што су производња, тј. ди- ректно претва рање руде гвожђа у си рово гвожђе, у растопљеномили чврстом стању, затим производњу челика од си ровог гвожђа,те производњу фе ролегу ра и производњу производа од челика.

24.10 Производња сировог гвожђа, челика и феролегураОвај раз ред укључу је:

• рад и производњу производа високих пећи, конверто раод челика и ваљаоница,

• производњу си ровог ливеног гвожђа и сјајног гвожђа укомадима, блоковима и другим примарним облицима,

• производњу фе ролегу ра,

• производњу челичних производа ди ректном редукци јомгвожђа и осталих спужвастих производа од гвожђа,

• производњу гвожђа изузетне чистоће доби јеногелектролизом или неким другим хемијским процесом,

• топљење изломљених комада од гвожђа и челика,

• производњу гранула и праха од гвожђа,

• производњу комада од челика или осталих примарнихоблика,

• производњу полуготових производа од челика,

• производњу топло, хладно и равно ваљаних производаод челика,

• производњу топло ваљаних шипки и ци јеви од челика,




• производњу топло ваљаних отво рених профила од челика,

• производњу пилинг плоча од челика и зава рених отво ренихпрофила од челика,

• производњу производа од челика за изградњу колосијека(несастављене шине).


• хладно вучење шипки (видјети: 24.31).

24.2 Производња ци јеви, цри јева, отворених профилаи припада јуће опреме од челика

24.20 Производња ци јеви, цри јева, отворених профилаи припада јуће опреме од челика


• производњу бешавних ци јеви и цри јева са кружним илинекружним попречним пресјеком и необрађених профилакружног попречног пресјека за даљу об раду врућимваљањем, континуи раним пресовањем или врућимизвлачењем или неким другим врућим поступком процесаб раде међупроизвода, као што су шипке или полуге, ко јесе могу добити врућим ваљањем или континуалнимливењем,

• производњу прецизних или непрецизних бешавних ци јевии цри јева врућим ваљањем, континуалним пресовањем или рућим извлачењем, за даљу об раду, хладним извлачењеми хладним ваљањем ци јеви и цри јева кружног попречногпрофила и хладно извлачење само ци јеви и цри јеванекружног попречног пресјека и шупљих профила,

• производњу зава рених ци јеви и цри јева, вањског пречникавећег од 406.4 mm, хладно профилисаних врућим ваљањем равних производа (плоча) и уздужно или спи ралнозава рених,

• производњу зава рених ци јеви и цри јева, вањског пречникамање или једнако 406.4 mm кружног попречног пресјеканаправљених поступком континуалног хладног или врућегобликовања, тј. врућим или хладним ваљањем иизвлачењем равних производа и уздужно или спи ралнозава рених и производњу ци јеви некружног попречногпресјека направљених врућим или хладним обликовањемод врућих или хладно ваљаних трака, уздужно зава рених,

• производњу прецизних зава рених ци јеви и цри јева вањскогпречника мањег или једнако 406.4 mm врућим или хладнимобликовањем од вруће или хладно ваљане траке и уздужнозава рене и испо ручене као зава рене ци јеви или као даљеоб рађене ци јеви или цри јева некружног попречногпресјека, хладним извлачењем или хладним ваљањемили хладним обликовањем,

• производњу равних при рубница (ламела) и при рубница(ламела) са кованим обручем ко је су произведене врућимваљањем равних производа од челика,

• производњу ци јевног прибо ра за чеоно ва рење као што сукољена и редукци је (сужења), ковањем, вруће ваљанихбешавних ци јеви од челика,

• производњу ци јевног прибо ра од челика са наво јем илидругог типа.


• производњу бешавних центрифугално ливених ци јеви ицри јева од челика (видјети: 24.52).

24.3 Производња осталих производа примарне прераде

челикаОва грана обухвата производњу осталих производа хладним

обликовањем челика.

24.31 Хладно вучење шипки


• производњу шипки или профила од челика хладнимвучењем, брушењем или стругањем.


• вучење жице (видјети: 24.34).

24.32 Хладно ваљање уских трака


• производњу равно ваљаних пресвучених или непресвуче-них производа од челика у коту ровима или у тракама, ши ринемање од 600 mm, хладним ваљањем топло ваљаних равних про-извода или челичних шипки.

24.33 Хладно обликовање или сави јање профила


• производњу отво рених профила, постепеним хладнимобликовањем у ваљаоницама или сави јањем на пресама равно ваљаних производа од челика,

• производњу хладно обликованих или хладно сави јених,набраних листова и сендвич панела пресвучених челичнимлистовима.

24.34 Хладно вучење жице


• производњу вучених жица од челика, хладним вучењем

жичаних шипки од челика.Овај раз ред искључу је:

• вучење шипки и чврстих профила од челика(видјети: 24.31),

• производњу производа од жице (видјети: 25.93).

24.4 Производња базних племенитих и осталих обо јенихметала

24.41 Производња племенитих метала


• производњу основних племенитих метала:

- производњу и рафинисање необрађених или об рађенихплеменитих метала: злато, сребро, платина итд. одковина и остатака,

• производњу легу ра од племенитих метала,

• производњу полупроизвода од племенитих метала,

• пресвлачење (патини рање) сребром базних метала,

• пресвлачење (патини рање) златом базних метала илисребра,

• пресвлачење (патини рање) платином или металимаплатинске групе злата, сребра или базних метала.


• производњу жице од тих метала вучењем,

• производњу плочастих листића од племенитих метала.


• ливење лаких и обо јених метала (видјети: 24.53, 24.54),

• производњу накита од племенитих метала (видјети: 32.12).

24.42 Производња алумини јума


• производњу алумини јума из глинице (алумини јум оксида),

• производњу алумини јума електролизом отпадака,остатака и ста рих мате ри јала од алумини јума,

• производњу легу ра алумини јума,

• примарну пре раду алумини јума.


• производњу жице од овог метала вучењем,

• производњу алумини јум оксида (глинице),

• производњу фоли ја за паковање од алумини јума,

• производњу ламината од алуминијске фоли је као главнекомпоненте.


• ливење лаких и обо јених метала (видјети: 24.53, 24.54).

24.43 Производња олова, цинка и кала ја


• производњу олова, цинка и кала ја из руда,• производњу олова, цинка и кала ја електролизом отпада,

остатака и ста рих мате ри јала од олова, цинка и кала ја,

• производњу легу ра од олова, цинка и кала ја,

• примарну пре раду олова, цинка и кала ја.


• производњу жице вучењем тих метала,

• производњу листова од кала ја.



24.44 Производња бакра


• производњу бакра из руде,

• производњу бакра електролизом отпада, остатака и ста рих

мате ри јала од бакра,• производњу легу ра бакра,

• производњу жица и трака за осигу раче од бакра,

• примарну пре раду бакра,




• производњу жица вучењем овог метала.



24.45 Производња осталих обо јених метала


• производњу хрома, мангана, никла и других обо јенихметала из руда или оксида,

• производњу хрома, мангана, никла и других обо јенихметала електролизом и алуминотермичком пре радомотпада, остатака и ста рих мате ри јала од хрома, мангана,никла и других обо јених метала,

• производњу легу ра хрома, мангана, никла итд.,

• примарну пре раду хрома, мангана, никла и другихобо јених метала,

• производњу полупроизвода од никла.


• производњу жице вучењем тих метала.



24.46 Прерада нуклеарног горива

Овај раз ред укључу је:• производњу метала урани јума из урани јум оксида или

других руда,

• топљење и рафинисање урани јума.

24.5 Ливење метала

Ова грана обухвата производњу полупроизвода и разноврсниходливака доби јених процесом топљења.


• производњу готових ливених производа као што су:

- котлови и ради јато ри (видјети: 25.21),

- ливени производи за домаћинство (видјети: 25.99).

24.51 Ливење гвожђа

Овај раз ред обухвата дјелатности ливења гвожђа.


• ливење полупроизвода од гвожђа,

• ливење одливака од сивог ливеног гвожђа,

• ливење сфе роидних (модуларних) графитних одливакаод ливеног гвожђа,

• ливење одливака од кованог (темпер) гвожђа,

• производњу ци јеви, цри јева, шупљих профила и прибо раод ливеног гвожђа.

24.52 Ливење челика

Овај раз ред обухвата дјелатности ливења челика.


• ливење полупроизвода од челика,

• ливење одливака од челика,

• производњу бешавних ци јеви и цри јева центрифугалнимливењем челика,

• производњу ци јеви, цри јева и прибо ра од ливеног челика.

24.53 Ливење лаких металаОвај раз ред укључу је:

• ливење полупроизвода од алумини јума, магнези јума,титани јума, цинка итд.,

• ливење одливака од лаких метала.

24.54 Ливење осталих обо јених метала


• ливење одливака од тешких метала,

• ливење одливака од племенитих метала,

• ливење калупа од одливака обо јених метала.

25 Производња готових металних производа, осиммашина и опреме

Област 25 обухвата производњу “чистих” металних произво-да (као што су метални ди јелови, контејне ри и конструкци је),обично оних чи ја је функци ја статична, тј. непокретних произво-

да, за разлику од области 26-30, ко је покрива ју производњу комби-нованих или састављених металних производа из области 25 (по-некад за једно са осталим мате ри јалима) у сложени је цјелине ко је раде са покретним ди јеловима, осим оних цјелина ко је су потпуноелектричне, електронске или оптичке.

Ова област исто тако обухвата производњу оруж ја и муни-ције.


• специ јализоване дјелатности поправке и одржавања(видјети: 33.1),

• специ јализоване инсталаци је производа из ове области

у зградама, као што су котлови за централно гри јање(видјети: 43.22).

25.1 Производња производа за металне конструкци је

Ова грана обухвата производњу производа за металне кон-струкци је (као што су метални косту ри или ди јелови конструкци- ја).

25.11 Производња металних конструкци ја и њиховихди јелова


• производњу металних конструкци ја и косту ра заграђевинарство и њихових ди јелова (торњеви, катарке,трасе, мостови итд.),

• производњу металних конструкци ја за индустријскуопрему (косту ри за високе пећи, опрема за подизањеи манипулаци ју итд.),

• производњу монтажних зграда од метала:

- ба раке за градилишта и други модуларни елементиза изложбе итд.


• производњу ди јелова за бродске или друге бојле ре(видјети: 25.30),

• производњу учвршћивача за састављање жељезничкихколосијека (спојно-причврсни прибор), (видјети: 25.99),

• производњу секци ја за бродове (видјети: 30.11).

25.12 Производња врата и прозора од метала


• производњу металних врата и прозо ра, окви ра за вратаи прозо ре, капака и капи ја,

• производњу металних преграда за просто ри је ко је сеучвршћу ју за под.

25.2 Производња цистерни, резервоара и посуда од металаОва грана обухвата производњу цистерни, ради јато ра и котло-

ва за централно гри јање.

25.21 Производња ради јатора и котлова за централногри јање


• производњу електричних пећи и гри јача за воду(видјети: 27.51).

25.29 Производња осталих цистерни, резервоара и посудаод метала


• производњу резервоа ра, цистерни и сличних металнихпосуда ко је се инстали ра ју као дио опреме за складиштењеили производне сврхе,

• производњу металних посуда за компримисани илитечни гас.


• производњу металних бу ради, резервоа ра, канти, чаброва,кути ја итд. ко ји се обично употребљава ју за ношење ипаковање робе, капацитета испод 300 l(видјети: 25.91, 25.92),

• производњу транспортних контејне ра (видјети: 29.20),

• производњу тенкова (војна оклопна возила),(видјети: 30.40).

25.3 Производња парних котлова, осим котлова зацентрално гри јање

Ова грана обухвата производњу парних гене рато ра.



• производњу парних котлова и других гене рато ра па ре,

• производњу помоћних постро јења за ко ришћење за једноса парним котловима:

- кондензато ри па ре, економајзе ри, прегри јачи,прикупљачи и акумулато ри па ре,




• производњу нуклеарних реакто ра, осим сепа рато раизотопа,

• производњу ди јелова за бродске или друге котлове.


• изградњу система ци јеви ко ји се састо ји од даље об радеци јеви ради осигу равања притиска у ци јевима или систему

ци јеви, за једно са пратећим про јектним и конструкционим радовима.


• производњу котлова за централно гри јање топлом водоми ради јато ра (видјети: 25.21),

• производњу сетова за котлове турбина (видјети: 28.11),

• производњу сепа рато ра изотопа (видјети: 28.99).

25.4 Производња оруж ја и муници је

25.40 Производња оруж ја и муници је


• производњу тешког нао ружања (артиље ри ја, мобилнооруж је, ракете за ланси рање, торпедне ци јеви, оруж јекрупног калибра и друго тешко нао ружање),

• производњу лаког нао ружања (револве ри, пушке, оруж јемалог калибра и друго лако нао ружање),

• производњу ваздушних или гасних пиштоља и револве ра,

• производњу бо јеве муници је.


• производњу ватреног ловачког, спортског и заштитногоруж ја и одгова ра јуће муници је,

• производњу експлозивних направа као што су бомбе, минеи торпеда.


• производњу ударних капсула, детонато ра или сви јетлећих ракета (видјети: 20.51),

• производњу кратких и дугих мачева и ба јонета(видјети: 25.71),

• производњу оклопних возила за превоз новца илидрагоцјености (видјети: 29.10),

• производњу васионских летјелица (видјети: 30.30),

• производњу тенкова и осталих борбених возила(видјети: 30.40).

25.5 Ковање, пресовање, штанцовање и ваљање метала;металурги ја праха

Ова грана обухвата основне дјелатности за об раду метала, каошто су ковање и пресовање, ко је се обавља уз наплату или наоснову угово ра.



• ковање, пресовање, штанцовање и ваљање метала,

• металурги ју праха: производња металних предметанепосредно из металног праха загри јавањем(синте ровањем) или пресовањем.


• производњу ситног металног праха (видјети: 24.1, 24.2).25.6 Површинска обрада и превлачење метала; машинска

обрада метала

Ова грана обухвата основне дјелатности об раде метала каошто су превлачење, премазивање, грави рање или дубо рез, буше-ње, поли рање, варeње итд., ко је се обавља ју уз наплату или наоснову угово ра.

25.61 Површинска обрада и превлачење метала


• превлачење, анодизи рање метала итд.,

• термичку об раду метала,

• скидање опиљака, чишћење пјешчаним млазом, тумбање(ради чишћења) и чишћење метала,

• бо јење и грави рање метала,

• превлачење метала неметалним мате ри јалима:

- пластифици рање, емајли рање, лаки рање итд.,• каљење, превлачење метала кожом.


• дјелатности поткивања (видјети: 01.62),

• штампање на металу (видјети: 18.12),

• превлачење пластике металом (видјети: 22.29),

• патини рање (пресвлачење) племенитих метала, базнихили других метала (видјети: 24.41, 24.42, 24.43, 24.44),

• услуге грави рања (резба рења) “док чекате” (видјети: 95.29).

25.62 Машинска обрада металаОвај раз ред укључу је:

• бушење, стругање, глодање, ероди рање, рендисање,глетовање, развртање, равнање, тесте рисање, брушење,оштрење, поли рање, ва рење, спа јање и друге радове наметалним комадима,

• сјечење и грави рање метала помоћу ласерских зрака.


• дјелатности поткивања (видјети: 01.62).

25.7 Производња сјечива, алата и металне робе за општунамјену

Ова грана обухвата производњу сјечива, ручног алата од мета-ла и металне робе опште намјене.

25.71 Производња сјечива


• производњу прибо ра за јело: ножеви, виљушке,кашике итд.,

• производњу различитих предмета за сјечење:

- сики рице (сата ре) и машине за сјечење,

- бри јачи и ножићи за бри јање (жилети),

- маказе и прибор за шишање косе,

• производњу сабљи, мачева и ба јонета итд.


• производњу посуђа (лонци, котлови, чини је, пладњеви,тањи ри, тањи рићи итд.), (видјети: 25.99),

• производњу прибо ра за јело и посуђа од племенитихметала (видјети: 32.12).

25.72 Производња брава и окова


• производњу катанаца, брава, кључева, окова и другихметалних предмета за зграде, намјештај, возила итд.

25.73 Производња алата


• производњу ножева и листова за сјечење за машине илиза механичке апа рате,

• производњу ручног алата као што су кли јешта,одви јачи итд.,

• производњу неелектричног ручног алата за пољопривреду,

• производњу тесте ра и металних сјечива за тесте ре,укључу јући и сјечива за кружне и ланчане тесте ре,

• производњу замјењивих ди јелова (алата) за ручне алате безобзи ра на то да ли су електрични или нису или зазамјењиве ди јелове алатних машина: сврдла (бурги је),бушилице, ножеви за глодалице итд.,

• производњу алата за пресовање (преса),

• производњу ковачког алата: чекићи, наковњи итд.,

• производњу кути ја за моделовање и калупа (осим металнихблокова за моделовање),

• производњу менгела и стега (алата за учвршћивање).


• производњу ручног алата на електрични погон(видјети: 28.24),

• производњу калупа за металне комаде (видјети: 28.91).

25.9 Производња осталих готових производа од метала

Ова грана обухвата производњу различитих металних про-извода као што су конзерве и ведра; ексе ри, вијци, метални пред-мети за домаћинство, метални причвршћивачи, бродски пропеле- ри и сидра, причвршћивачи ко ји служе за састављање жељезнич-ког колосијека (спојно-причврсни прибор) итд., за разноврснуупотребу у домаћинству и индустри ји.

25.91 Производња челичних буради и сличних посуда одчелика


• производњу чаброва, канти, бачви, кути ја.





• производњу цистерни и резервоа ра (видјети: 25.2).

25.92 Производња амбалаже од лаких метала


• производњу лименки и конзерви за паковање прехрамбенихпроизвода, туба и кути ја,

• производњу металних затва рача за боце.

25.93 Производња производа од жице, ланаца и опруга


• производњу металних каблова, плетених трака и сличнихпроизвода,

• производњу неизолованих каблова од метала илиизолованих каблова ко ји се не могу ко ристити запровођење електричне енерги је,

• производњу обложене и пуњене жице,

• производњу производа од жице: бодљикава жица, жичанаограда, решетке, мреже, плетива, платна од жице итд.,

• обложене електроде за електрично ва рење у луку,

• производњу ексе ра и клинова,

• производњу опруга (осим опруга за сатове):

- лиснате опруге, спи ралне опруге и опруге саторзионом полугом,

- листићи за опруге,

• производњу ланаца, (осим ланаца за пренос енерги је).


• производњу опруга за часовнике и сатове (видјети: 26.52),

• производњу жица и каблова за пренос електричне енерги је(видјети: 27.32),

• производњу ланаца за пренос енерги је (видјети: 28.15).

25.94 Производња везаних елемената и вијчанихмашинских производа


• производњу заковица, подлошки и сличних производабез наво ја,

• производњу вијчаних машинских производа,

• производњу завртња, ша рафа, навртња и сличнихпроизвода са наво јем.

25.99 Производња осталих готових производа одметала, д. н.


• производњу металних производа за домаћинство:

- равно посуђе: тањи ри, тањи рићи итд.,

- удубљено посуђе: шерпе, котлови итд.,

- посуђа за главни оброк: чини је, пладњеви,

- шерпе за динстање, таве за печење и друго стоноили кухињско неелектрично посуђе,

- мали кухињски ручни апа рати и прибор,

- метални сунђе ри за рибање (чишћење),

• производњу уградних елемената од цинка: олуци, кровнипокривачи, каде, судопе ри, туш-кабине и сличнипроизводи,

• производњу металних производа за канцела ријске сврхе,осим намјешта ја,

• производњу сефова, орма ра и каса, оклопних врата итд.,

• производњу разних металних производа:

- пропеле ри за бродове и њихове оштрице,

- сидра,

- звона,

- причвршћивачи за састављање жељезничкихколоси јека (спојнопричврсни прибор),

- споне, копче, куке,

- металне мердевине,

- металне табле за обиљежавање, укључу јућисаобраћајне знаке,

• производњу металних кеса,

• производњу трајних металних магнета,

• производњу металних вакуумских бокала и флаша,

• производњу металних значака и војних металних симбола,

• производњу металних уви јача за косу, металних дршкиза кишобране и окви ре, чешљева.


• производњу мачева и ба јонета (видјети: 25.71),

• производњу колица за куповину (видјети: 30.99),

• производњу намјешта ја од метала (видјети: 31.01, 31.02,31.09),

• производњу спортске опреме (видјети: 32.30),• производњу ига ра и играчака (видјети: 32.40).

26 Производња рачунара, електронских и оптичкихпроизвода

Област 26 обухвата производњу рачуна ра, пе риферне и кому-никационе рачунарске опреме и сличних електронских производа,као и производњу компоненти за такве производе. Производнипроцес ка ракте рише изглед и употреба интегрисаног склопа ипримјена високо специ јализоване и мини јатурне технологи је.

Ова област исто тако обухвата производњу електронике за по-трошаче, опреме за мје рење, опреме за тести рање и навигаци ју,опреме за зрачење, електромедицинске и електроте рапеутскеопреме, оптичких инструмената и опреме, као и производњу маг-нетних и оптичких меди ја.

26.1 Производња електронских компоненти и плоча

26.11 Производња електронских компоненти

Овај раз ред обухвата производњу полупроводника и осталихкомпоненти за примјену у електроници.


• производњу електронских кондензато ра,

• производњу електронских отпорника,

• производњу микропроцесо ра,

• производњу електронских ци јеви,

• производњу електронских конекто ра,

• производњу празних плоча штампаних кола,

• производњу интегрисаних кола (аналогних, дигиталнихили хибридних),

• производњу диода, транзисто ра и посебно повезанихуређа ја,

• производњу индукто ра (нпр. “чокови”, спи рале,трансформато ри) и различитих електронских компоненти,

• производњу електронских кристала и кристалних склопова,

• производњу калемова, прекидача и мјерних претва рачаза електронску употребу,

• производњу танких коцкица или плочица, прекидача иполупроводника, готових или полуготових,

• производњу компоненти заслона (плазме, полиме ри, LCD),

• производњу диода са свјетлосном емиси јом (LED диода).


• производњу каблова за штампаче, монито ре, USB каблова,конекто ра итд.


• штампање паметних картица (видјети: 18.12),

• производњу рачунарских и телевизијских заслона(видјети: 26.20, 26.40),

• производњу модема (видјети: 26.30),• производњу рендгенских ци јеви и сличних уређа ја за

зрачење (видјети: 26.60),

• производњу оптичке опреме и инструмената(видјети: 26.70),

• производњу сличних уређа ја за електронску употребу(видјети: област 27),

• производњу флуо ресцентних баласта (видјети: 27.11),

• производњу електричних реле ја (видјети: 27.12),

• производњу електричних жичаних уређа ја (видјети: 27.33),

• производњу производа састављених из електронскихкомпоненти разврстава се према врсти коначног илифиналног производа.

26.12 Производња пуних електронских плоча


• производњу пуњених плоча штампаних кола,

• пуњење компоненти на плочу штампаних кола,

• производњу интерфејс картица (нпр. звук, видео, регулато ри, мреже, модеми).





• штампање паметних картица (видјети: 18.12),

• производњу празних плочица штампаних кола(видјети: 26.11).

26.2 Производња рачунара и периферне опреме

26.20 Производња рачунара и периферне опреме

Овај раз ред обухвата производњу и/или склапање електрон-ских рачуна ра као што су главни рачуна ри (централна јединица),стони рачуна ри, лаптопи и серве ри рачуна ра; пе риферне опремеза рачуна ре као што су уређа ји за складиштење података и ула-зно/излазни уређа ји (штампачи, монито ри, тастату ре). Рачуна римогу бити аналогни, дигитални или хибридни. Дигитални рачуна- ри, као најзаступљени ји, су уређа ји ко ји раде сљедеће: (1) смје-шта ју програме об раде или програме и податке неопходне за извр-шење програма; (2) могу се слободно програми рати у зависностиод захтјева ко рисника; (3) изводе аритметичка из рачунавања спе-цифици рана од ко рисника; (4) извршава ју без интервенци је човје-ка, об раде програма ко ји захти јева од рачуна ра да модифику је ло-гичком одлуком његово извршење, у току процеса. Аналогни ра-чуна ри способни су да истовремено изводе математичке моделе иобухвате најмање једну аналогну контролу и програмске елемен-те.


• производњу стоних рачуна ра,• производњу лаптоп рачуна ра,

• производњу главног рачуна ра (централне јединице),

• производњу ручних рачуна ра „hand-held” (нпр. PDA),

• производњу магнетних диск уређа ја, мемо ријских стикова(flash drive уређа ји) и остали уређа ји за смјештањеподатака,

• производњу уређа ја за оптичке меди је (CD-RW, CD-ROM,DVD-ROM, DVD-RW),

• производњу штампача,

• производњу монито ра,

• производњу тастату ра,

• производњу свих врста мишева, палица за игру, покретнихкугли,

• производњу рачунарских терминала за специ јалне намјене,

• производњу рачунарских серве ра,

• производњу скене ра, обухвата јући скенер бар-кода,

• производњу читача паметних картица,

• производњу кацига за виртуелну стварност,

• производњу рачунарских про јекто ра (видео-про јекто ра).


• производњу рачунарских терминала као што су банкомати,аутоматске машине за бро јање новца (АТМ`s), уређа ји нами јење-ни за електронско плаћање роба и услуга на продајном мјесту(POS терминали), ко јима се не управља,

• производњу мултифункционалне канцела ријске опремепомоћу ко је се могу направити дви је или више радњи, и то:штампање, скени рање, копи рање, факси рање итд.


• умножавање (репродукци ја) снимљених записа

(рачунарских меди ја, звука, видеа, итд.), (видјети: 18.20),

• производњу електронских компоненти и електронскихсклопова ко ји се ко ристе у рачуна рима и пе рифернимуређа јима (видјети: 26.1),

• производњу унутрашњих/спољашњих рачунарских модема(видјети: 26.12),

• производњу интерфејса картица, модула и склопова(видјети: 26.12),

• производњу модема, носеће опреме (видјети: 26.30),

• производњу дигиталних комуникационих склопки, опремеза комуникаци ју подацима (нпр. премосници, усмје ривачи,приступници итд.), (видјети: 26.30),

• производњу електронских уређа ја за ши року потрошњу каошто су CD и DVD уређа ји (видјети: 26.40),

• производњу телевизијских монито ра и заслона(видјети: 26.40),

• производњу конзола за видео-игрице (видјети: 26.40),

• производњу празних оптичких и магнетних меди ја ко ји секо ристе са рачуна рима или осталим уређа јима(видјети: 26.80).

26.3 Производња комуникационе опреме


Овај раз ред обухвата производњу телефона и опреме за пре-нос комуникационих података ко ја се употребљава за електронскипренос сигнала путем жице или кроз ваздух, као што су радијскои телевизијско емитовање и производња опреме за бежични пре-

нос података.Овај раз ред укључу је:

• производњу уређа ја за преспа јање телефонских централа,

• производњу бежичних телефона,

• производњу опреме за приватне телефонске под ручнецентрале (подцентрале), (PBX),

• производњу телефонске и телефаксне опреме, обухвата јућиаутоматску телефонску секрета рицу,

• производњу опреме за пренос података, као што супремосници, усмје ривачи, приступници,

• производњу антена одашиљача и при јемника сигнала,

• производњу каблова за телевизи ју,

• производњу пејџе ра,

• производњу мобилних телефона,

• производњу опреме за мобилну комуникаци ју,

• производњу опреме за радијски и телевизијски студио иопреме за емитовање, обухвата јући телевизијске каме ре,

• производњу модема и опреме за пренос података,

• производњу алармних система против пожа ра или противпљачке, као и слање сигнала контролној станици,

• производњу радијских и телевизијских одашиљача,

• производњу комуникационих уређа ја ко ји ко ристеинфрацрвене сигнале (нпр. за даљинско управљање).


• производњу електронских компоненти и подсклопова ко јисе ко ристе у комуникационим уређа јима, укључу јућиунутрашње/спољашње рачунарске модеме (PC-типа),(видјети: 26.1),

• производњу учитаних електронских плоча (видјети: 26.12),

• производњу рачуна ра и пе риферне опреме за рачуна ре

(видјети: 26.20),• производњу аудио и видео опреме нами јењене

потрошачима (видјети: 26.40),

• производњу GPS уређа ја (видјети: 26.51),

• производњу електронских семафо ра на ко јима се биљежи резултат на утакмицама (видјети: 27.90),

• производњу семафо ра за саобраћај (видјети: 27.90).

26.4 Производња електронских уређа ја за широкупотрошњу

26.40 Производња електронских уређа ја за широкупотрошњу

Овај раз ред обухвата производњу електронске аудио и видеоопреме за кућну забаву, моторна возила, система јавних адреса ипо јачала за музичке инструменте.


• производњу видео уређа ја и опреме за умножавање,

• производњу телевизо ра,

• производњу телевизијских монито ра и заслона,

• производњу аудио-рекорде ра и система за умножавање,

• производњу сте рео опреме,

• производњу радио-при јемника,

• производњу система звучника,

• производњу кућних видео каме ра,

• производњу музичких аутомата,

• производњу по јачала за музичке инструменте и система јавних адреса,

• производњу микрофона,

• производњу CD и DVD уређа ја,

• производњу ка раоке-уређа ја,

• производњу слушалица (нпр. радио, сте рео, рачуна ри),

• производњу конзола за видео-игре.


• умножавање снимљених записа (рачунарских меди ја,звука, видеа, итд.), (видјети: 18.2),




• производњу пе риферних уређа ја и монито ра за рачуна ре(видјети: 26.20),

• производњу телефонских секрета рица (видјети: 26.30),

• производњу пејџер опреме (видјети: 26.30),

• производњу уређа ја за даљинско управљање (радијско иинфрацрвено), (видјети: 26.30),

• производњу опреме за студијско емитовање као што суопрема за снимање, антене - одашиљачи и при јемници,комерци јалне видео каме ре (видјети: 26.30),

• производњу антена (видјети: 26.30),

• производњу дигиталних каме ра (видјети: 26.70),

• производњу електронских игрица са фиксним(незамјењивим) софтве ром (видјети: 32.40).

26.5 Производња инструмената и апарата за мјерење,испитивање и навигаци ју; производња сатова

Ова грана обухвата производњу опреме за мје рење, испитива-ње и навигаци ју у различитим индустријским и неиндустријскимпроцесима, обухвата јући уређа је ко ји се заснива ју на мје рењу вре-мена као што су сатови и припада јући уређа ји.

26.51 Производња инструмената и апарата за мјерење,испитивање и навигаци ју

Овај раз ред обухвата производњу система и инструмената заистраживање, проналажење, навигаци ју, вођење, ваздухопловствои наутику; програме и уређа је за аутоматско управљање и регули-сање као што су гри јање, климатизаци ја, хлађење; инструменте иуређа је за мје рење, приказивање, индици рање, биљежење, емито-вање и контролисање темпе рату ре, влажности, притиска, вакуума,го рења, протока, степени, вискозности, густине, киселости, кон-центраци је и ротаци је; уређа ји за суми рање (регистровање) мје ре-ња течности и уређа ји за рачунање; инструменти за мје рење ииспитивање ка ракте ристика електричне енерги је и електричнихсигнала; инструменти и систем за мје рење приликом лабо рато риј-ске анализе хемијских или физичких једињења или концентраци- ју узо рака чврстих, течних, гасовитих или сложених једињења;остала мје рења, мјерни инструменти и њихови ди јелови.

Овдје је обухваћена и производња неелектричне опреме замје рење, тести рање и навигаци ју (осим једноставних електричнихалата).


• производњу инструмената за авионске мото ре,• производњу опреме за тести рање аутомобилских издувних

гасова,

• производњу инструмената за метео рологи ју,

• производњу опреме за тести рање физичких особина иопреме за инспекци је,

• производњу полиграфских уређа ја,

• производњу инструмената за откривање и праћење ради јаци је,

• производњу геодетских инструмената,

• производњу термомета ра на бази течности у стаклу итермомета ра биметалног типа (осим медицинских),

• производњу уређа ја за мје рење влажности у ваздуху,

• производњу хидроничког контроло ра лимита (граница),

• производњу контроло ра ватре и го рионика,

• производњу спектрометра,

• производњу уређа ја за бажда рење гумених точкова,

• производњу потрошачких бро јача (нпр. воде, гаса, стру је),

• производњу мје рача протока и уређа ја за рачунање,

• производњу телебро јача,

• производњу детекто ра за мине, сигналних гене рато ра,детекто ра за метал,

• производњу опреме за истраживање, проналажење,навигаци ју, ваздухопловну и наутичку опрему,укључу јући соно-пловке,

• производњу радарске опреме,

• производњу GPS уређа ја,

• производњу апа рата за контролу заштите животне срединеи аутоматску контролу апа рата,

• производњу опреме за мје рење и биљежење(нпр. биљежење летова),

• производњу уређа ја за детектовање (регистровање)покрета,

• производњу рада ра,

• производњу инструмената за лабо рато ријске анализе(нпр. опреме за анализу крви),

• производњу лабо рато ријских мје рача, вага, инкубато ра и различитих лабо рато ријских апа рата за мје рење,испитивање итд.


• производњу телефонских аутоматских секрета рица(видјети: 26.30),

• производњу опреме за зрачење (видјети: 26.60),

• производњу опреме за оптичко позициони рање(видјети: 26.70),

• производњу диктафона (видјети: 28.23),

• производњу уређа ја за мје рење тежине (осимлабо рато ријских вага), либела, кро јачких мета ра итд.(видјети: 28.29),

• производњу медицинских топломје ра (видјети: 32.50),

• инсталаци ју индустријских машина и постро јења(видјети: 33.20),

• производњу једноставних механичких алата за мје рење(нпр. траке за мје рење, мје рачи промје ра), (видјети: раз редпре рађивачке индустри је према употреби главне си ровине).

26.52 Производња сатоваОвај раз ред обухвата производњу сатова и временских уређа-

ја и њихових ди јелова.


• производњу сатова свих врста, укључу јући сатове заинструмент-плоче,

• производњу кућишта за сатове, укључу јући и она одплеменитих метала,

• производњу опреме за биљежење времена и опреме замје рење, биљежење и оне са другачи јим приказивањемвременских интервала са сатним механизмом или сасинхронизованим мото ром, као што су:

- мје рачи времена за парки рање,

- сатови за мје рење времена,

- уређа ји за утискивање времена и датума,

- процесни тајме ри,

• производњу временских прекидача и других направа сасатним механизмом или синхронизованим мото ром:

- браве са уграђеним сатним механизмом.

• производњу ди јелова за сатове:

- механизме за све врсте сатова,

- опруге, лежа јеви за осовине, бројчаници, казаљке,плоче, мостови и други ди јелови,

- сатних кућишта и футрола од свих мате ри јала.


• производњу каишева за сатове од неметала (текстил, кожа,пластика), (видјети: 15.12),

• производњу каишева за сатове од племенитих метала(видјети: 32.12),

• производњу каишева за сатове од неплеменитих метала(видјети: 32.13).

26.6 Производња опреме за зрачење, електромедицинскеи електротерапеутске опреме

26.60 Производња опреме за зрачење, електромедицинскеи електротерапеутске опреме


• производњу апа рата и ци јеви за зрачење(нпр. индустријских, медицинско-ди јагностичких,медицинско-те рапеутских, истраживачких, научних),

• производња опрема за бета, гама, X-зрачење и друга опремаза зрачење,

• производњу CT-скене ра,

• производњу PET-скене ра,

• производњу опреме за снимање магнетном резонанцом(MRI),

• производњу медицинске опреме за ултразвук,

• производњу електрокардиографске опреме,• производњу електромедицинске ендоскопске опреме,

• производњу медицинске ласерске опреме,

• производњу пејсмејке ра,




• производњу помоћних слушних апа рата.


• производњу опреме за сте рилизаци ју мли јека и хранезрачењем.


• производњу кревета за сунчање (сола ри јума),(видјети: 28.99).

26.7 Производња оптичких инструмената и фотографскеопреме


Овај раз ред обухвата производњу оптичких инструмената исочива као што су двогледи, микроскопи (осим електрона, прото-на), телескопа, призми и сочива (осим офтамолошких); премази-вање или поли рање сочива (осим офтамолошких), уграђивање со-чива (осим офтамолошких) и производњу фотографске опремекао што су каме ре и мје рачи свјетла.


• производњу оптичких огледала,

• производњу оптичке опреме за нишањење,

• производњу оптичке позиционе опреме,

• производњу инструмената са оптичким увећавањем,• производњу оптичких уређа ја са прецизним алатима,

• производњу оптичких компа рато ра,

• производњу каме ра (оптичких и дигиталних),

• производњу про јекто ра за приказивање филмова и слајдова,

• производњу графоскопа,

• производњу мјерних оптичких и безбједносних уређа јаи инструмената (нпр. противпожарни уређа ји, фотографскимје рачи свјетла, даљински детекто ри),

• производњу сочива, оптичких микроскопа, двогледа ителескопа,

• производњу склопова за ласе ре.


• производњу про јекто ра за рачуна ре (видјети: 26.20),

• производњу комерци јалних телевизо ра и видео каме ра(видјети: 26.30),

• производњу видео каме ра за кућну употребу(видјети: 26.40),

• производњу комплетне опреме ко ја се ко ристи ласерскимкомпонентама [видјети: раз ред пре рађивачке индустри јепрема врсти машина, на примјер медицинска ласерскаопрема (видјети: 26.60)],

• производњу уређа ја за фотокопи рање (видјети: 28.23),

• производњу офтамолошких производа (видјети: 32.50).

26.8 Производња магнетних и оптичких меди ја


Овај раз ред обухвата производњу магнетних и оптичких ме-ди ја за снимање.


• производњу празних магнетних аудио и видео трака,• производњу празних магнетних аудио и видео касета,

• производњу празних дискета,

• производњу празних оптичких дискова,

• производњу hard drive меди ја (меди ја чврстог погона).


• умножавање снимљених записа (рачунарски медиј, звук,видео итд.), (видјети: 18.2).

27 Производња електричне опреме

Ова област обухвата производњу производа ко ји гене ришу,дистрибуишу и употребљава ју електричну енерги ју. Исто тако,обухвата и производњу електричне расвјете, сигналне опреме иелектричних уређа ја за домаћинство. Ова област искључу је про-изводњу електронских производа (видјети: област 26).

27.1 Производња електромотора, генератора,

трансформатора и уређа ја за дистрибуци ју иконтролу електричне енерги је

Ова грана обухвата производњу енергетских трансформато ра,дистрибуционих трансформато ра и трансформато ра за специ јалненамјене, електромото ра, гене рато ра и моторних гене рато ра.

27.11 Производња електромотора, генератора итрансформатора

Овај раз ред обухвата производњу свих електричних мото ра итрансформато ра: AC, DC и AC/DC.


• производњу електричних мото ра (осим стартних мото ра са

унутрашњим саго ри јевањем),• производњу електричних дистрибуционих трансформато ра,

• производњу електролучних трансформато ра,

• производњу флуо ресцентних баласта (тј. трансформато ра),

• производњу наизмјеничних трансформато ра задистрибуци ју електричне енерги је,

• производњу регулато ра за пренос и дистрибуци ју напона,

• производњу гене рато ра снаге (осим бате ри ја ко је пунеалтернато ре за мото ре са унутрашњим саго ри јевањем),

• производњу гене раторских сетова мото ра (осим јединицагене раторских сетова турбина),

• премотавање творничке армату ре.


• производњу електронских компоненти - врстетрансформато ра и прекидача (видјети: 26.11),

• производњу опреме за електрова рење и лемљење(видјети: 27.90),

• производњу чврстих инверте ра, исправљача и конверто ра(видјети: 27.90),

• производњу турбина гене раторских сетова (видјети: 28.11),

• производњу стартних мото ра и гене рато ра са унутрашњимсаго ри јевањем (видјети: 29.31).

27.12 Производња уређа ја за дистрибуци ју и контролуелектричне енерги је


• производњу погонских кружних (склопних) прекидача,

• производњу таласастог супресо ра (за дистрибуци јунапонског нивоа),

• производњу контролних плоча за дистрибуци јуелектричне енерги је,

• производњу електричних реле ја,

• производњу водова за електричне плоче са склопком,

• производњу електричних осигу рача,

• производњу опреме за прекидаче електричне енерги је,

• производњу прекидача на електрични погон (осим типкеза покретање механизама, завојница, пребацивача),

• производњу гене раторског сета главног покретача.


• производњу инструмената за контролу животне срединеи индустријских процеса (видјети: 26.51),

• производњу прекидача за електрично струјно коло као штосу прекидачи и склопке (видјети: 27.33).

27.2 Производња батери ја и акумулатора

27.20 Производња батери ја и акумулатора

Овај раз ред обухвата производњу непуњивих и пуњивих бате- ри ја.


• производњу примарних ћели ја и примарних бате ри ја:

- ћели је ко је садрже манган-диоксид, живин диоксид,сребрни оксид итд.,

• производњу електричних акумулато ра и њихових ди јелова:

- сепа рато ра, спремника, поклопаца,

• производњу оловних бате ри ја,

• производњу NICad бате ри ја,

• производњу NiMH бате ри ја,

• производњу лити јумских бате ри ја,

• производњу бате ри ја сувих ћели ја,

• производњу бате ри ја влажних ћели ја.

27.3 Производња жице и електроинсталационогматери јала

Ова грана обухвата производњу уређа ја од жице за стру ју иуређа ја од жице ко ји нису за стру ју, а употребљава ју се за водовеелектричних кола без обзи ра на мате ри јал.




Исто тако, ова грана обухвата изолаци ју жица и производњувлакнастих оптичких каблова.

27.31 Производња каблова од оптичких влакана


• производњу каблова од оптичких влакана за преносподатака или пренос слике уживо.


• производњу влакана или нити од стакла (видјети: 23.14),

• производњу гарниту ра оптичких каблова или склопова саконекто рима или осталим прикључцима (видјети: узависности од употребе, нпр. 26.11).

27.32 Производња осталих електронских и електричнихжица и каблова


• производњу изолованих жица и каблова из рађених одчелика, бакра, алумини јума.


• производњу (вучење) жице (видјети: 24.34, 24.41,24.42, 24.43, 24.44 и 24.45),

• производњу каблова за рачуна ре, каблова за принте ре,USB каблове и сличне кабловске сетове или склопове

(видјети: 26.11),• производњу електричних каблова са изолованим жицама

и конекто рима (видјети: 27.90),

• производњу кабловских сетова, опреме од жице и сличнихкабловских сетова или склопова за примјену у машинамана сопствени погон (видјети: 29.31).

27.33 Производња електроинсталационог матери јала

Овај раз ред обухвата производњу уређа ја на стру ју и уређа јако ји нису на стру ју од жице, а употребљава ју се за електрична ко-ла независно од врсте мате ри јала.


• производњу сабирних шипки и електричних водича(осим врста подесивача прекидача),

• производњу GFCI (прекидача за управљање прекидимаструјног кола),

• производњу држача за свјетиљке,• производњу осигу рача и завојница за расвјету,

• производњу прекидача за електричне инсталаци је(нпр. притиска, дугмета за покретање механизама,завојница, пребацивача),

• производњу електричних излаза и утичница,

• производњу кути ја за електричне жице (нпр. спојница,излаза, кути ја за прекидаче),

• производњу електричних водова и прибо ра,

• производњу трансмисијских стубова и линијских склопова,

• производњу пластичних уређа ја од жице ко ји нису настру ју, обухвата јући пластичне електричне изолационеци јеви и прибор, пластичне спојне кути је, површинскеплоче и сличну пластичну инсталациону опрему ипокриваче прекидача.


• производњу изолато ра од ке рамике (видјети: 23.43),

• производњу електронских компоненти као што суконекто ри, утичнице и прекидачи (видјети: 26.11).

27.4 Производња електричне опреме за расвјету


Овај раз ред обухвата производњу електричних си јалица, ци је-ви и њихових ди јелова и компоненти (осим стакла за електричнеси јалице), електричне расвјетне опреме и расвјетних компонентиза уградњу (осим струјних уређа ја од жице).


• производњу свјетиљки, прибо ра, си јалица са пражњењеми нити си јалице, флуо ресцентних, ултраљубичастих,инфрацрвених си јалица, лампи (свјетиљки), расвјете итд.,

• производњу плафоњерки,

• производњу лусте ра,

• производњу стоних свјетиљки (лампи),

• производњу расвјетне опреме ко ја се ко ристи забожићне јелке,

• производњу електричних камина,

• производњу ручних лампи на бате ри је,

• производњу електричних свјетиљки за хватање инсеката,

• производњу фење ра/лампи (нпр. карбидних, електричних,на гас, бензин, ке розин),

• производњу рефлекто ра,

• производњу уличне расвјете (осим саобраћајнесигнализаци је),

• производњу расвјетне опреме као ди јела транспортнеопреме (нпр. за моторна возила и авионе).


• производњу неелектричне расвјетне опреме.


• производњу стакленог посуђа и стаклених ди јелова за расвјетну опрему (видјети: 23.19),

• производњу струјних уређа ја од жице за расвјетнеинсталаци је (видјети: 27.33),

• производњу вентилато ра на стропу или у купатилу са расвјетном опремом (видјети: 27.51),

• производњу електричне сигналне опреме као што јесаобраћајна и пјешачка сигнализаци ја (видјети: 27.90),

• производњу електричних знакова (видјети: 27.90).

27.5 Производња апарата за домаћинство

Ова грана обухвата производњу малих електричних апа рата иелектричних уређа ја, вентилато ра за домаћинство, усисивача задомаћинство, електричних уређа ја за чишћење подова, уређа ја закухање, машина за веш, фрижиде ра за домаћинство, замрзивача иосталих електричних и неелектричних уређа ја за домаћинство каошто су машине за посуђе, електрични гри јачи воде и уређа ји зазбрињавање отпада. Ова грана обухвата производњу уређа ја ко јасе као погонским го ривом ко ристе стру јом, гасом и сл.

27.51 Производња електричних апарата за домаћинство


• производњу електричних уређа ја за домаћинство:

- фрижиде ри,

- замрзивачи,

- машине за посуђе,

- машине за прање и сушење,- усисивачи,

- апа рати за чишћење подова,

- уређа ји за збрињавање отпада,

- млинови за мљевење, миксе ри, соковници,

- отва рачи конзерви,

- електрични апа рати за бри јање, електричне четкице зазубе и остали лични уређа ји за његу,

- брусеви за оштрење ножева,

- напа за вентилаци ју и обнављање ваздуха,

• производњу електротермичких апа рата за домаћинство:

- електрични гри јачи воде,

- електрични покривачи,

- електрични апа рати за сушење косе, чешљеви, четке,уви јачи,

- електричне пегле,- покретне гри јалице за просто ри је и вентилато ри,

- електричне пећнице,

- микровалне пећнице,

- електрични шпо рети, кухала (решои),

- тосте ри,

- апа рати за кафу и чај,

- фритезе, роштиљи, пећнице, напе,

- електрична гри јаћа ти јела итд.


• производњу комерци јалних и индустријских фрижиде раи замрзивача, уређа ја за климатизаци ју, антенскихвентилато ра, вентилато ра за поткровља, трајно монти ранихгри јалица у просто ри јама, комерци јалних вентилато ра,издувних вентилато ра, комерци јалне опреме за кување,

комерци јалне машине за веш, машине за прање и сушење,опрему за пеглање, комерци јални, индустријски иинституционални усисивачи (видјети: област 28),

• производњу машина за шивење за домаћинство(видјети: 28.94),




• инсталаци ју централног система за усисавање(видјети: 43.29).

27.52 Производња неелектричних апарата за домаћинство


• производњу неелектричних кувала и опреме за гри јање:

- неелектричне гри јалице просто ри ја, површине закување, камини, пећи, гри јачи воде, уређа ји за кување,металне плоче за гри јање.

27.9 Производња остале електричне опреме


Овај раз ред обухвата производњу различите електричне опре-ме, осим мото ра, гене рато ра и трансформато ра, бате ри ја и акуму-лато ра, жица и уређа ја од жице, опреме за расвјету или уређа ја задомаћинство.


• производњу фиксних пуњача за бате ри је,полупроводничких компоненти (нпр. транзисто ри),

• производњу електричних уређа ја за отва рање и затва рањеврата,

• производњу електричних звона,

• производњу продужних каблова ко ји су направљени од

купљене изоловане жице,• производњу ултразвучних уређа ја за чишћење (осим

лабо рато ријских и зубарских),

• производњу инверте ра у чврстом стању, апа рата заисправљање, ћели ја за го риво, регулисаног илине регулисаног прибо ра за напа јање,

• производњу прибо ра за непрекидно напа јање (UPS),

• производњу таласастих супресо ра (осим за дистрибуци јунапонског нивоа),

• производњу каблова за уређа је, продужних каблова иосталих електричних каблова са изолованом жицом иприкључницима,

• производњу електрода од карбона и графита, спојница иосталих електричних производа од карбона и графита,

• производњу ди јелова акцеле рато ра,

• производњу електричних кондензато ра, отпорника, справа

за згушњавање, акцеле рато ра и сличних компоненти,• производњу електромагнета,

• производњу си рена,

• производњу електронских семафо ра (нпр. за биљежење резултата утакмице),

• производњу електронских знакова,

• производњу електронске сигналне опреме као што јесаобраћајна и пјешачка сигнализаци ја,

• производњу електричних изолато ра (осим стакла ипорцелана), изолованих ци јеви и опреме од неплеменитихметала,

• производњу електричне опреме за ва рење и лемљење,укључу јући ручне лемилице.


• производњу изолато ра од ке рамике (видјети: 23.43),

• производњу влакана и производа од карбона и графита(осим електрода и оних за примјену у електричне сврхе),(видјети: 23.99),

• производњу електронских компоненти за исправљаче, регулато ре напона интегрисаних кола, конверто ра(претва рача) стру је интегрисаних кола, електронскикондензато ри, електронски отпорници и слични уређа ји(видјети: 26.11),

• производњу трансформато ра, мото ра, гене рато ра,прекидача, преносника и индустријских регулато ра(видјети: 27.1),

• производњу бате ри ја (видјети: 27.20),

• производњу комуникационих и енергетских жица,струјних и неструјних уређа ја од жице (видјети: 27.3),

• производњу расвјетне опреме (видјети: 27.40),

• производњу уређа ја за примјену у домаћинству(видјети: 27.5),

• производњу неелектричне опреме за ва рење и лемљење(видјети: 28.29),

• производњу електричне опреме за моторна возила као штосу гене рато ри, алтернато ри, свјећице, каблови за паљење,

електрични системи за прозо ре и врата, регулато ри напона(видјети: 29.31).

28 Производња машина и опреме, д. н.

Ова област обухвата производњу машина и опреме ко је само-стално дјелу ју на мате ри јале, било механички, топлотно или изво-де опе раци је на мате ри јалима (као што је руковање, распршивање,

вагање или паковање), обухвата јући њихове механичке компонен-те ко је производе или примјењу ју силу и било ко је специ јалнопроизведене примарне ди јелове. Ова област укључу је фиксне, мо-билне или ручне (преносиве) уређа је, без обзи ра на то да ли сеупотребљава ју у индустри ји, грађевинарству, пољопривреди или удомаћинству. Ова област исто тако обухвата производњу специ јал-не опреме за превоз путника или те рета унутар унапри јед од ређе-ног разграничења.

Ова област разлику је производњу машина за специ јалне на-мјене, тј. машина ко је се искључиво ко ристе у пре рађивачкој ин-дустри ји ове класификаци је индустри је или малим групама инду-стри је ове класификације дјелатности и машина опште намјене, тј.ко је се ко ристе у нај различити јим индустри јама ове класифика-ције дјелатности.

Ова област исто тако обухвата остале машине за специ јалненамјене, ко је нису обухваћене нигдје у класификаци ји без обзи рана то ко ристе ли се или не у производним процесима као што сусправе за забаву на отво реном (лунапарк и сл.), опреме за аутома-

тизоване куглане итд.Ова област искључу је производњу металних производа за оп-

ште намјене (област 25), придружене контролне уређа је, рачунар-ску опрему, уређа је за мје рење и тести рање, апа рате за дистрибу-ци ју и контролу електричне енерги је (области 26 и 27) и моторнавозила опште намјене (области 29 и 30).

28.1 Производња машина за општу намјену

28.11 Производња мотора и турбина, осим мотора за авионеи моторна возила


• производњу клипних мото ра са унутрашњимсаго ри јевањем, осим мото ра за моторна возила, авионеи мотоцикле:

- мото ри за бродове,

- мото ри за жељезницу (локомотиве),

• производњу клипова, клипних прстенова, карбу рато ра и сл.

за све мото ре са унутрашњим саго ри јевањем, дизелскемото ре и сл.,

• производњу усисних и издувних вентила за мото ре саунутрашњим саго ри јевањем,

• производњу турбина и њихових ди јелова:

- турбине на водену па ру и остале парне турбине,

- хидрауличне турбине, водена кола и њихови регулато ри,

- турбине на вјетар,

- турбине на гас, осим турбомлазних итурбопропелерских за погон авиона,

• производњу комплета за котао турбина,

• производњу гене раторских комплета турбина,

• производњу мото ра за примјену у индустри ји.


• производњу електричних гене рато ра (осим, гене раторскогкомплета турбина), (видјети: 27.11),

• производњу гене раторских комплета примарних покретача(осим гене раторског комплета турбина), (видјети: 27.11),

• производњу електричне опреме и ди јелова мото ра саунутрашњим саго ри јевањем (видјети: 29.31),

• производњу мото ра за возила, авионе или мотоцикле(видјети: 29.10, 30.30, 30.91),

• производњу турбомлазних авиона и турбопропеле ра(видјети: 30.30).

28.12 Производња хидрауличних погонских уређа ја


• производњу хидрауличних и пнеуматских ди јелова (укљу-чу јући хидрауличне пумпе, хидрауличне мото ре, хидрауличне ипнеуматске цилиндре, хидрауличне и пнеуматске вентиле, хидра-уличне и пнеуматске ци јеви и опрему),

• производњу ваздушне опреме за ко ришћење у пнеуматскимсистемима,

• производњу флуидног погонског система,

• производњу хидрауличних погонских система,




• производњу хидростатичних преносних уређа ја.


• производњу компресо ра (видјети: 28.13),

• производњу пумпи ко је нису за хидрауличну употребу(видјети: 28.13),

• производњу вентила ко ји нису за хидрауличну употребу(видјети: 28.14),

• производњу механичких преносних уређа ја(видјети: 28.15).

28.13 Производња осталих пумпи и компресора


• производњу ваздушних и вакуумских пумпи, ваздушнихи других гасних компресо ра,

• производњу пумпи за течности било да су опремљенеили нису мјерним уређа јима,

• производњу пумпи дизајни раних за подешавање на мото реса унутрашњим саго ри јевањем, пумпи на нафту, воду иго риво за моторна возила итд.


• производњу ручних пумпи.


• производњу хидрауличне и пнеуматске опреме(видјети: 28.12).

28.14 Производња осталих славина и вентила


• производњу славина и вентила за индустри ју, обухвата јући регулационе вентиле и славине за доток,

• производњу славина и вентила за санитарне потребе,

• производњу славина и вентила за гри јање.


• производњу вентила од нестврднуте вулканизоване гуме,стакла или ке рамичког мате ри јала (видјети: 22.19, 23.19и 23.44),

• производњу усисних и издувних вентила за мото ре саунутрашњим саго ри јевањем (видјети: 28.11),

• производњу хидрауличних и пнеуматских вентила иприпрема ваздушне опреме ко ја се ко ристи у пнеуматскимсистемима (видјети: 28.12).

28.15 Производња лежа јева, преносника, преносних ипогонских елемената


• производњу кугличних и ваљкастих лежа јева и њиховихди јелова,

• производњу механичких погонских преносних уређа ја:

- преносних осовина и кољена: брегасте осовине,кољенасте осовине, погонске ручице итд.,

- клизни лежа јеви и њихова кућишта,

• производњу зупчаника, зупчастих преносника и преноснихкути ја за мјењаче и осталих мјењача брзине,

• производњу квачила и спо јева за вратила,

• производњу зама јаца и каишника,• производњу преносних зглобних ланаца,

• производњу преносних погонских ланаца.


• производњу осталих ланаца (видјети: 25.93),

• производњу хидрауличне преносне опреме (видјети: 28.12),

• производњу хидростатичких преносника (видјети: 28.12),

• производњу (електромагнетних) спојница (видјети: 29.31),

• производњу полусастављених погонских уређа ја ко ји семогу препознати као ди јелови возила или авиона(видјети: области 29 и 30).

28.2 Производња осталих машина за општу намјену

28.21 Производња индустријских пећи, ложишта игорионика


• производњу електричних и других индустријских илабо рато ријских ложишта и пећи, укључу јући пећиза спаљивање,

• производњу го рионика,

• производњу трајних високих гри јача просто ра,електричних гри јача за базене и за купање,

• производњу опреме за трајно високо неелектрично гри јањеза домаћинство као што је соларно гри јање, гри јање напа ру, гри јање на нафту и сличних пећи и опреме за гри јање,

• производњу електричних пећи за домаћинство

(електричних пећи за загри јавање ваздуха, пумпи загри јање итд.) и неелектричних пећи за загри јавањеваздуха за домаћинство.


• производњу механичких уређа ја за ложење, чишћењеложишта, решетки и избацивање пепела итд.


• производњу пећи за домаћинство (видјети: 27.51),

• производњу суша ра за пољопривреду (видјети: 28.93),

• производњу пећи за пека ре (видјети: 28.93),

• производњу суша ра за дрво, папирну пулпу, папир и картон(видјети: 28.99),

• производњу медицинских, хи руршких и лабо рато ријскихсте рилизато ра (видјети: 32.50),

• производњу стоматолошких лабо рато ријских пећи(видјети: 32.50).

28.22 Производња уређа ја за дизање и преношење


• производњу уређа ја на ручни или механички погон,машина за подизање, преношење, утовар и истовар:

- коту раче и дизалице, чекрци, бродски чекрци идизалице за аутомобиле,

- дизалице, кранови, покретне платформе за подизање,кружни транспорте ри итд.,

- виљушка ри са опремом или без опреме за подизањеили преношење са сопственим погоном или безсопственог погона за ко ришћење у фабрикама(укључу јући ручна колица и тачке),

- механички манипулато ри и индустријски роботиспеци јално дизајни рани за подизање, преношење,утовар или истовар,

• производњу покретних трака, жича ра,

• производњу лифтова, покретних степеница и стаза заходање,

• производњу специ јализованих ди јелова за уређа је задизање и преношење.


• производњу индустријских робота за вишеструке намјене(видјети: 28.99),

• производњу бесконачних елевато ра и покретних трака за рад под земљом (видјети: 28.92),

• производњу механичких кашика ра, копачица и утова ривача(видјети: 28.92),

• производњу пловних дизалица, жељезничких дизалицаи камиона дизалица (видјети: 30.11, 30.20),

• монтажу лифтова и покретних степеница (видјети: 43.29).

28.23 Производња канцеларијских машина и опреме

(осим производње рачунара и периферне опреме)Овај раз ред укључу је:

• производњу рачунских машина,

• производњу машина за саби рање, регистар-каса,

• производњу електронских или неелектронских калкулато ра,

• производњу машина за франковање поште, машина заоб раду поште (машина за попуњавање омотница,печати рање и адреси рање; отва рање, сорти рање,прегледање) уређа ја за разврставање,

• производњу писаћих машина,

• производњу машина за стенографи ју,

• производњу опреме за повезивање канцела ријског типа(пластичних или у облику повеза),

• производњу машина за исписивање чекова,

• производњу машина за бро јање и замотавање металног

новца,• производњу машине за оштрење оловака,

• производњу кламе рица и справа за уклањање спа јалица,

• производњу уређа ја за гласање,




• производњу сталака за самољепљиве траке,

• производњу бушача,

• производњу механичких регистар-каса,

• производњу фотокопир уређа ја,

• производњу патрона (кетриџа) за тонер,

• производњу школских табли, би јелих табли и табли заобиљежавање,

• производњу диктафона.


• производњу рачуна ра и пе риферне опреме (видјети: 26.20).

28.24 Производња ручних преносивих алата са сопственимпогоном


• производњу ручних алата, са електричним илинеелектричним мото ром или на пнеуматски погон,као што су:

- кружна машина за тесте рисање са повратним кретањем(циркулар),

- тесте ра са ланцем,

- бушилице и чекићи за бушење,

- ручни брусеви,- пнеуматски уређа ји за стављање ексе ра,

- бафе ри,

- показивачи,

- брусеви,

- хефта рице (хефт-машине),

- пнеуматски пиштољи за причвршћивање,

- рендисаљка,

- алати за гуљење и глодање,

- ударни одви јачи за одвртање и завртање,

- механички уређа ји за закуцавање ексе ра.


• производњу замјењивих алата за ручне алате(видјети: 25.73),

• производњу електричне опреме за ва рење и лемљење,

укључу јући лемилице ко је се држе ручно (видјети: 27.90).28.25 Производња расхладне и вентилационе опреме,

осим оне за домаћинство


• производњу индустријске опреме за хлађење и замрзавање,укључу јући ди јелове за главне компоненте,

• производњу уређа ја за климатизаци ју, обухвата јући онеза моторна возила,

• производњу вентилато ра, осим за домаћинство,

• производњу измјењивача топлоте,

• производњу машина за утечњавање ваздуха и гаса,

• производњу вентилато ра за таванске просто ре(нпр. забатни вентилато ри, вентилато ри за поткровље итд.).


• производњу уређа ја за хлађење и замрзавање у

домаћинству (видјети: 27.51),• производњу вентилато ра за домаћинство (видјети: 27.51).

28.29 Производња осталих машина за општу намјену, д. н.


• производњу уређа ја за мје рење тежине (осим прецизнихлабо рато ријских вага):

- ваге за домаћинство и трговину, платформске ваге, вагеза континуи рано мје рење, мостне ваге, утези итд.,

• производњу машина и апа рата за филтри рање ипречишћавање течности,

• производњу опреме за избацивање, распршивање ипрскање течности или праха:

- пиштољи за распршивање, апа рати за гашење пожа ра,машине за чишћење течности или праха пјешчаниммлазом, машине за чишћење па ром итд.,

• производњу машина за паковање и замотавање:

- машине за пуњење, затва рање, заптивање,капсули рање, етикети рање итд.,

• производњу машина за прање или сушење боца и загази рање пића,

• производњу постро јења за дестилаци ју или ректификаци јуу рафине ри јама нафте, хемијској индустри ји, индустри јипића итд.,

• производњу гасних гене рато ра,

• производњу каланде ра и других машина за ваљање ињихових цилинда ра (ваљака), (осим за метал и стакло),

• производњу центрифуга (осим машина за сепа раци јупавлаке и центрифуга за сушење веша),

• производњу заптивача и сличних спо јева од комбинованогмате ри јала или сло јева истог мате ри јала,

• производњу аутомата за прода ју готове робе,

• производњу лини ја ра, мјерних трака и сличних ручнихалата, прецизних алата за механича ре (осим оптичких),

• производњу неелектричне опреме за ва рење и лемљење,

• производњу расхладних торњева и сл. за ди ректнохлађење помоћу рециркули ра јуће воде.


• производњу прецизних (лабо рато ријских) вага(видјети: 26.51),

• производњу опреме за фрижиде ре и замрзиваче ко ји сеупотребљава ју у домаћинству (видјети: 27.51),

• производњу вентилато ра за домаћинство (видјети: 27.51),• производњу електричне опреме за ва рење и лемљење


• производњу пољопривредних машина за прскање(прскалице), (видјети: 28.30),

• производњу машина за ваљање метала или стакла ињихових ваљака (видјети: 28.91, 28.99),

• производњу суша ра за пољопривреду (видјети: 28.93),

• производњу машина за филте рисање и пречишћавање(видјети: 28.93),

• производњу сепа рато ра за павлаку (видјети: 28.93),

• производњу индустријских сушилица за одјећу(видјети: 28.94),

• производњу машина за бо јење текстила (видјети: 28.94).

28.3 Производња машина за пољопривреду и шумарство



• производњу тракто ра ко ји се ко ристе у пољопривредии шумарству,

• производњу мотокултивато ра,

• производњу косачица, обухвата јући косачице за траву,

• производњу пољопривредних самоутоварних исамоистоварних приколица и полуприколица,

• производњу пољопривредних машина за припремуземљишта, сјетву или ђубрење:

- плугови, расту рачи ђубрива, си јачице, дрљаче итд.,

• производњу машина за жетву и вршидбу:

- жетелице, вршилице, сортирке итд.,

• производњу машина за мужу,

• производњу машина за прскање (прскалице) ко је сеупотребљава ју у пољопривреди,

• производњу разноврсне пољопривредне опреме:

- машина за узгој пе ради и пчела, машина за припремусточне хране итд.,

- машина за чишћење, сорти рање и класи рање ја ја,воћа итд.


• производњу непогонских ручних алата за пољопривреду(видјети: 25.73),

• производњу покретних трака за употребу напољопривредним газдинствима (видјети: 28.22),

• производњу погонских ручних алата (видјети: 28.24),

• производњу сепа рато ра за павлаку (видјети: 28.93),

• производњу машина за чишћење, сорти рање и гуљењесјемена, зрнастог или сувог махунастог поврћа


• производњу друмских тракто ра за полуприколице(видјети: 29.10),

• производњу приколица и полуприколица (видјети: 29.20).




28.4 Производња машина за обраду метала и алатнихмашина

Ова грана обухвата производњу машина за об раду метала иалатних машина, на примјер производњу алатних машина за об ра-ду метала и осталих мате ри јала (дрво, кост, камен, тврда гума,тврда пластика, хладно стакло), обухвата јући и оне ко ји се ко ри-сте ласерским зрацима, ултразвучним таласима, млазом плазме,магнетским пулсом итд.

28.41 Производња машина за обраду метала


• производњу алатних машина за об раду метала,обухвата јући оне ко ји се ко ристе ласерским зрацима,ултразвучним таласима, млазом плазме, магнетнимпулсом итд.,

• производњу алатних машина за тока рење, бурги ја,глодалица, машина за обликовање, машина за рендисање, бушилица, брусилица итд.,

• производњу алатних машина за отискивање и пресовање,

• производњу преса за преси јецање, хидрауличних преса,хидрауличних ручица, чекића за обликовање, машиназа ковање итд.,

• производњу машина за вучу метала, ваљака за жицеили машина за об раду жице.


• производњу замјењивих алата за ручне алате(видјети: 25.73),

• производњу машина за електрично ва рење и лемљење(видјети: 27.90).

28.49 Производња осталих алатних машина


• производњу алатних машина за об раду дрвета, кости,камена, тврде гуме, тврде пластике, хладног стакла итд.,обухвата јући оне ко је се ко ристе ласерским зрацима,ултразвучним таласима, млазом плазме, магнетнимпулсом итд.,

• производњу држача за алатне машине,

• производњу раздјелних глава и других специ јалнихдодатака за алатне машине,

• производњу стационарних машина за укуцавање ексе ра,спа јање, ли јепљење и друго за састављање дрвета, плута,кости, тврде гуме или пластике итд.,

• производњу статичних ротационих или ротационихударних бушилица, машине за пуњење, причвршћивачи,машине за сјечење метала итд.,

• производњу преса, по јединачних дасака и слично,

• производњу машина за галванизаци ју.


• производњу ди јелова и прибо ра за већ поменуте алатнемашине.


• производњу промјењивих ди јелова алата за алатне машине(бушилице, кли јешта, калупи за ливење, прикључци,глодалице, машине за стругање, тесте ре, ножеви засјечење итд.), (видјети: 25.73),

• производњу електричних ручних лемилица (видјети: 27.90),

• производњу ручних алата на сопствени погон(видјети: 28.24),

• производњу машина ко је се употребљава ју у погонимаметала и ливницама (видјети: 28.91),

• производњу машина за вађење руде и камена(видјети: 28.92).

28.9 Производња осталих машина за посебну намјену

Ова грана обухвата производњу машина за посебну намјену,тј. машина ко је се искључиво ко ристе у од ређеним индустријскимили неиндустријским дјелатностима.

Иако се већина осталих машина за посебну намјену употре-бљава у производним процесима као што су производња хране итекстила, ова грана обухвата и производњу машина ко је су ка рак-те ристичне за остале неиндустријске дјелатности као што је опре-ма за покретање авиона или опрема за забавне паркове.

28.91 Производња машина за металурги ју


• производњу машина и опреме за руковање врућимметалима:

- конверто ри, калупи за инготе (металне комаде), казаниза ливење, машина за ливење,

• производњу лини ја за ваљање метала и ваљака за овелини је.


• производњу машина за вучу метала (видјети: 28.41),

• производњу кути ја и калупа за ливење [осим, калупа заинготе (металне комаде)], (видјети: 25.73),

• производњу машина за обликовање калупа у ливницама(видјети: 28.99).

28.92 Производња машина за руднике, каменоломе играђевинарство


• производњу бесконачних покретних трака и транспорте ра(преносних трака) за рад под земљом,

• производњу машина за бушење, сјечење, ископавање ипрокопавање тунела (без обзи ра на то да ли су за употребупод земљом или не),

• производњу машина за проси јавање, сорти рање,сепа раци ју, прање, дробљење итд. ко јим се об рађу јумине рали,

• производњу мјешача за бетон и малтер,

• производњу машина за земљане радове:- булдоже ри, англадозе ри (копачице), машине за равнање

земљишта (греде ри), машине за стругање и згртање(грталице), нивелирке, механичке копачице (баге ри, ровокопачи, кашика ре), утова ривачи итд.,

• производњу машина за натрпавање и вађење јамске грађе,машина за наношење површинских сло јева малте ра,битумена, бетона итд.,

• производњу тракто ра гусјенича ра и других врста тракто рако ји се употребљава ју у грађевинарству и рударству,

• производњу лопата за булдоже ре и англадозе ре (копачице),

• производњу камиона дампе ра за превоз те рета изванпутева.


• производњу опреме за дизање и преношење(видјети: 28.22),

• производњу осталих тракто ра (видјети: 28.30, 29.10),• производњу алатних машина за об раду камена,

обухвата јући машине за ци јепање или грубу об радукамена (видјети: 28.49),

• производњу камиона за ми јешање бетона (видјети: 29.10).

28.93 Производња машина за индустри ју хране, пићаи дувана


• производњу суша ра за пољопривреду,

• производњу машина за мљекарску индустри ју,

- сепа рато ри мли јека,

- машине за об раду мли јека (нпр. хомогенизато ри),

- машине за пре раду мли јека (бућкалице, машине заоб раду и обликовање путе ра),

- машине за из раду си ра (хомогенизато ри, калупи,пресе итд.),

• производњу машина за млинску индустри ју:

- машине за чишћење, сорти рање и градаци ју сјемења,зрна или сушеног махунастог поврћа (ви јачи, сита,сепа рато ри, машине за чишћење зрна итд.),

- машине за производњу брашна и прекрупе (млинскиваљци, дозе ри си ровина, сита, сепа рато ри мекиња зачишћење, мјешачи, љуштилице за рижу, махунарке),

• производњу преса и машина за гњечење итд. ко је сеупотребљава ју у производњи вина, јабуковаче, воћнихсокова итд.,

• производњу машина за пекарску индустри ју и из радумака рона, шпагета и сличних производа:

- пекарске пећи, уређа ји за ми јешање, ди јељење,обликовање и резање ти јеста, машине за слагањекекса итд.,

• производњу машина и опреме за пре раду разноврсне хране:

- машине за производњу производа од шеће ра(слаткиша), какаоа или чоколаде, за производњу шеће раи пива, за об раду и пре раду меса или меса пе ради, заприпремање воћа, ораха и поврћа, за пре раду рибе,шкољки и друге морске хране,




- машине за филте рисање и пречишћавање,

- остале машине за индустријску припрему илипроизводњу хране или пића,

• производњу машина за вађење и пре раду животињских ибиљних масти и уља,

• производњу машина за пре раду дувана и из раду цига рета,

цига ра, дувана за лулу, дувана за жвакање и шмркање,• производњу машина за припрему хране у хотелима и ресто ранима.


• производњу опреме за зрачење хране и мли јека(видјети: 26.60),

• производњу машина за паковање, замотавање и вагање(видјети: 28.29),

• производњу машина за чишћење, сорти рање или класи рање ја ја, воћа и осталих усјева (осим сјемена, зрнастог илисувог махунастог поврћа), (видјети: 28.30).

28.94 Производња машина за индустри ју текстила, одјећеи коже


• производњу машина за индустри ју текстила:

- машине за припрему, производњу, извлачење(екструди рање), вучење, тексту рисање и сјечењевјештачких или синтетичких влакана, мате ри јалаили предива,

- машине за припрему текстилних влакана: чишћењепамука од сјемења, раскидање бала, сакупљање и растресање памука, прање и карбонизаци ју вуне,чешљање, гребенање и намотавање вуне на рамове итд.,

- машине за предење,

- машине за припрему текстилног предива: занамотавање, из раду потки и други припада јућихмашина,

- ткалачки разбо ји, обухвата јући ручне разбо је,

- машине за плетење,

- машине за из раду чво рованих мрежа, тила, чипки,плетеница итд.,

• производњу помоћних машина и опреме за текстилнемашине:

- доби-машине, жакард-машине, механизми зааутоматско заустављање кретања, механизми зами јењање ткачких чунака, вретена и лептирњача завретена итд.,

• производњу машина за штампање текстила,

• производњу машина за об раду тканина:

- машине за прање, би јељење, деко рисање, финалнудо раду, премазивање или импрегнаци ју тканина,

- машине за намотавање, одмотавање, преви јање,сјечење и перфо рисање текстилних влакана,

• производњу машина за прање и машина за пеглање:

- машине за прање и машине за пеглање, обухвата јућии топле пресе,

- машине за прање и сушење пе рионичког типа,

- машине за хемијско чишћење,

• производњу шиваћих машина, глава и игала за шиваћемашине (без обзи ра на то да ли се употребљава ју удомаћинству или не),

• производњу машина за из раду или довршавање филца илинетканог текстила,

• производњу машина за индустри ју коже:

- за припрему, штављење или об раду си рових кожа,крзна или штављених кожа,

- машине за из раду и поправку обуће и других производаод крзна, си рове коже и об рађене коже.


• производњу картица од папи ра и картона за употребу нажакард-машинама (видјети: 17.29),

• производњу машина за прање и сушење у домаћинству(видјети: 27.51),

• производњу каландер-машина (видјети: 28.29),

• производњу машина ко је се употребљава ју укњиговезачким радовима (повезивање књига),(видјети: 28.99).

28.95 Производња машина за индустри ју папира и картона


• производњу машина за из раду пулпе (целулозног папи ра),

• производњу машина за из раду папи ра и картона,

• производњу машина за из раду предмета од папи ра икартона.

28.96 Производња машина за пластичне масе и гуму


• производњу машина за об раду меке гуме или пластичнемасе и машина за из раду производа од тих мате ри јала:

- екструде ра, калупа, машина за из раду пнеуматике ипротектовање гума и других машина за из радупосебних врста производа од гуме и пластичних маса.

28.99 Производња осталих машина за специ јалну намјену,д. н.

Овај раз ред обухвата производњу машина за специ јалну на-мјену ко је нису разврстане на другом мјесту.


• производњу суша ра за дрво, папирну пулпу (целулознипапир), папир или картон и друге мате ри јале (осим запољопривредне производе и текстил),

• производњу штампарских машина, књиговезачких машинаи машина за дјелатности ко је подржава ју штампање на разноврсним мате ри јалима,

• производњу машина за из раду цри јепа, цигли и опеке,обликовање ке рамичких производа, ци јеви, графитнихелектрода, креде за писање, калупа у ливницама итд.,

• производњу машина за производњу полупроводника,

• производњу индустријских робота за извођењевишенамјенских специ јалних задатака,

• производњу различитих специ јалних машина и опреме:

- машине за састављање електричних и електронскихсвјетиљки (лампи), ци јеви и расвјете,

- машине за из раду или топлу об раду стакла илистаклене робе, стаклених влакана или предива,

- машине и апа рати за сепа раци ју изотопа,

• производњу уређа ја за центри рање и баланси рање гума;опрема за баланси рање (осим баланси рања точкова),

• производњу средишњег система за подмазивање,

• производњу опреме за ланси рање авиона, опреме заланси рање катапултом на носачу авиона и припада јућеопреме,

• производњу кревета за сунчање (сола ри јума),

• производњу опреме за аутоматизоване куглане(нпр. подизач чуњева),

• производњу вртешки, љуљачки, стрељана и других уређа јаза забаву.


• производњу уређа ја за домаћинство (видјети: 27.5),

• производњу фотокопир уређа ја итд. (видјети: 28.23),

• производњу уређа ја или опреме за рад са тврдом гумом,тврдим пластичним масама или хладним стаклом(видјети: 28.49),

• производњу калупа за комаде метала (инготе),(видјети: 28.91).

29 Производња моторних возила, приколица иполуприколица

Ова област обухвата производњу моторних возила за превозпутника или робе. Овдје је разврстана производња различитихдијелова и прибо ра, као и производња приколица и полуприколи-ца. Одржавање и поправка возила произведених у овој области разврстани су у 45.20.

29.1 Производња моторних возила



• производњу путничких возила,

• производњу комерци јалних возила:

- џипови, камиони и камионети, те ретњаци, друмскитракто ри са полуприколицама итд.,

• производњу аутобуса, тролејбуса и кочи ја,

• производњу мото ра за моторна возила,

• производњу шаси ја, са уграђеним мото ром, за моторнавозила,

• производњу осталих моторних возила:




- возила конструисана за вожњу по сни јегу, специ јалнавозила за превоз путника на те ренима за голф,амфибијских возила итд.,

- ватрогасна возила, моторна возила за чишћење улица,путу јуће библиотеке, оклопна возила итд.,

- камиони за ми јешање бетона,

• аутоматска трансферна возила - АТV (мотоцикла), картинги слично, укључу јући возила за трке.


• фабричко побољшавање ка ракте ристика мото ра моторнихвозила.


• производњу електричних мото ра (осим стартних мото ра),(видјети: 27.11),

• производњу расвјетне опреме за моторна возила(видјети: 27.40),

• производњу клипова, клипних прстенова и карбу рато ра(видјети: 28.11),

• производњу тракто ра за пољопривреду (видјети: 28.30),

• производњу тракто ра ко ји се ко ристе у грађевинарствуи рударству (видјети: 28.92),

• производњу камиона за истовар (видјети: 28.92),

• производњу ка росе ри ја за моторна возила (видјети: 29.20),

• производњу електричних ди јелова за моторна возила(видјети: 29.31),

• производњу ди јелова и прибо ра за моторна возила(видјети: 29.32),

• производњу тенкова и осталих војних борбених возила(видјети: 30.40),

• одржавање и поправку моторних возила (видјети: 45.20).

29.2 Производња каросери ја за моторна возила;производња приколица и полуприколица

29.20 Производња каросери ја за моторна возила;производња приколица и полуприколица


• производњу ка росе ри ја, укључу јући и кабине за моторнавозила,

• производњу опреме за све врсте возила, приколица иполуприколица,

• производњу приколица и полуприколица:

- цистерне, приколице за селидбе итд.,

- камп-приколице итд.,

• производњу контејне ра нами јењених за један или вишеначина транспорта.


• производњу приколица и полуприколица посебнонами јењених за употебу у пољопривреди (видјети: 28.30),

• производњу ди јелова и прибо ра за ка росе ри је моторнихвозила (видјети: 29.32),

• производњу возила ко је вуку животиње (видјети: 30.99).

29.3 Производња ди јелова и прибора за моторна возила

29.31 Производња електричне и електронске опреме замоторна возила


• производњу електричне и електронске опреме за моторнавозила као што су гене рато ри, алтернато ри, свјећице, жицеза иници јално покретање возила, опреме за дизање испуштање прозо ра, отва рање и затва рање врата, мје рачисклопљени у панел-инструментну справу, регулато ринапона, електромагнетне спојнице итд.


• производњу бате ри ја за возила (видјети: 27.20),

• производњу расвјетне опреме за моторна возила(видјети: 27.40),

• производњу пумпи за моторна возила и мото ре(видјети: 28.13).

29.32 Производња осталих ди јелова и прибора за моторнавозила


• производњу различитих ди јелова и прибо ра за моторнавозила:

- кочнице, ми јењачке кути је, осовине, точкови,амортизе ри, хладњаци, пригушивачи, издувне ци јеви,

катализато ри, квачила, волани, управљачки стубови иуправљачке кути је,

• производњу ди јелова и прибо ра за ка росе ри је моторнихвозила:

- безбједносни по јасеви, ваздушни јастуци, врата,браници,

• производњу аутомобилских сједишта.Овај раз ред искључу је:

• производњу спољашњих и унутрашњих гума за возила(видјети: 22.11),

• производњу гумених ци јеви, по јасева и осталих производаод гуме (видјети: 22.19),

• производњу клипова, клипних прстенова и карбу рато ра(видјети: 28.11),

• одржавање, поправку и алтернаци ју моторних возила(видјети: 45.20).

30 Производња осталих саобраћајних средстава

Ова област обухвата производњу саобраћајних средстава каошто је изградња бродова и чамаца, производњу шинских возила илокомотива, авиона и васионских летјелица и производњу њихо-вих ди јелова.

30.1 Изградња бродова и чамаца

Ова грана обухвата изградњу бродова, чамаца и осталих плов-них објеката за потребе превоза и остале комерци јалне сврхе, каои за потребе спорта и рекреаци је.

30.11 Изградња бродова и пловних конструкци ја

Овај раз ред обухвата изградњу бродова и пловних објеката,осим пловних објеката за спорт и рекреаци ју.


• изградњу комерци јалних бродова:

- путнички бродови, тра јекти, бродови за превоз те рета,танке ри, тегљачи итд.,

• изградњу ратних бродова,

• изградњу рибарских бродова и фабрика на бродовима запре раду рибе.


• изградњу хидрокрилних бродова (глисе ри), осим глисе ра заекреаци ју,

• изградњу платформи за бушење, пловних или уроњених,

• изградњу пловних објеката:

- пловни докови, понтони, кесони, пловна пристаништа,плутаче, пловни спремници, тегленице, свјетионици,пловне дизалице, гумени чамци на надувавање ко ји сене ко ристе у рекреацијске сврхе итд.,

• производњу елемената за бродове и пловне објекте.


• производњу ди јелова за бродове ко ји не чине главнеди јелове трупа:

- производњу једа ра (видјети: 13.92),

- производњу бродских пропеле ра (видјети: 25.99),

- производњу сида ра од гвожђа и челика (видјети: 25.99),

- производњу бродских мото ра (видјети: 28.11),

• производњу навигацијских инструмената (видјети: 26.51),

• производњу свјетлосне опреме за бродове (видјети: 27.40),

• производњу амфибијских моторних возила (видјети: 29.10),

• производњу бродова и чамаца на надувавање ко ји секо ристе за рекреаци ју (видјети: 30.12),

• специ јализовани поправци и одржавање бродова ипловних објеката (видјети: 33.15),

• ломљење бродова (видјети: 38.31),

• унутрашње инсталаци је бродова (видјети: 43.3).

30.12 Изградња чамаца за разоноду и спортских чамаца


• производњу бродова и чамаца на надувавање,

• изградњу једрилица са помоћним мото ром или без њега,

• изградњу моторних чамаца,

• изградњу хидрауличних бродова (глисе ра) за разонодуи спорт,

• производњу личних скуте ра,

• производњу осталих чамаца за разоноду и спорт:




- кану, ка јак, чамци за веслање, скифови (лаки чамци).


• производњу ди јелова чамаца за разоноду и спорт:

- производњу једа ра (видјети: 13.92),

- производњу сида ра од гвожђа и челика (видјети: 25.99),

- производњу бродских мото ра (видјети: 28.11),• производњу дасака за једрење и сурфање (видјети: 32.30),

• одржавање и поправку бродова за разоноду(видјети: 33.15).

30.2 Производња жељезничких локомотива и шинскихвозила



• производњу електричних, дизел, парних и другихжељезничких локомотива,

• производњу самоходних жељезничких и трамвајскихвагона, приколица и те ретних вагона, возила за одржавањеи сервиси рање,

• производњу жељезничких и трамвајских вагона безсопственог погона:

- путнички вагони, те ретни вагони, вагони-цистерне,вагони са аутоматским истова ром, вагони-радионице,вагони-дизалице, тенде ри итд.,

• производњу специ јализованих ди јелова жељезничкихи трамвајских локомотива и (шинских) вагона:

- доњи ди јелови вагона (подвозје), осовине и точкови,кочнице и њихови ди јелови, куке и ци јевне спојницевагона, одбојници вагона и њихови ди јелови,амортизе ри, косту ри вагона и локомотива, ка росе ри ја(труп), спо јеви (платформе) за пролаз између вагонаитд.


• производњу локомотива и шинских возила за руднике,

• производњу механичке и електромеханичке опреме засигнализаци ју, опрему за безбједност и контролужељезничког, трамвајског, друмског саобраћа ја, сао браћа ја

на унутрашњим воденим путевима, у паркинг објектимаили авионским узлетиштима итд.,

• производњу сједишта за жељезничка возила.


• производњу несастављених шина (видјети: 24.10),

• производњу причвршћивача за састављање жељезничкогколоси јека (видјети: 25.99),

• производњу електромото ра (видјети: 27.11),

• производњу опреме за електричну сигнализаци ју, опреме забезбједност и контролу саобраћа ја (видјети: 27.90),

• производњу мото ра и турбина (видјети: 28.11).

30.3 Производња ваздухопловних и васионских летјелицаи припада јућих превозних средстава и опреме



• производњу авиона за превоз робе и путника за потребеодбрамбених снага, за спорт и друге сврхе,

• производњу хеликопте ра,

• производњу ваздухопловних једрилица и зма јева ко јимасе управља,

• производњу ди рижабла и балона,

• производњу ди јелова и прибо ра за авионе овог раз реда:

- главних ди јелова као што су трупови авиона, крила,врата, контролне површине, уређа ји за спуштање, резервоа ри за го риво, пилотске кабине итд.,

- елисе, рото ри и лопатице рото ра за хеликопте ре,

- мото ри и машине општег типа ко ји се ко ристе заваздухопловне летјелице,

- ди јелови турбомлазних и турбопропелерских мото ра,

• производњу уређа ја за обуку летења на земљи (тренаже ра),

• производњу васионских летјелица и лансирних возила,сателита, међупланетарних сонди, орбиталних станица,васионских бродова итд.,

• производњу интерконтиненталних балистичких про јектила(ICBM).


• сервиси рање и замјену авиона и авионских мото ра,

• производњу сједишта за авионе (ваздухопловне летјелице).


• производњу падобрана (видјети: 13.92),

• производњу уобича јеног војног оруж ја и муници је(видјети: 25.40),

• производњу телекомуникационе опреме за сателите(видјети: 26.30),

• производњу контролно-мјерних инструмената за летјелицеи авионе (видјети: 26.51),

• производњу система за ваздушну навигаци ју(видјети: 26.51),

• производњу свјетлосне опреме за авионе и друге летјелице(видјети: 27.40),

• производњу ди јелова за покретање летјелица и другихелектричних ди јелова за мото ре са унутрашњимсаго ри јевањем (видјети: 27.90),

• производњу клипова, клипних прстенова и карбу рато ра

(видјети: 28.11),• производњу уређа ја за поли јетање авиона (ваздухопловних

летјелица), ваздухопловних избацивача катапулта иприпада јуће опреме (видјети: 28.99).

30.4 Производња војних борбених возила



• производњу тенкова,

• производњу нао ружаних војних амфибијских возила,

• производњу осталих војних борбених возила.


• производњу оруж ја и муници је (видјети: 25.40).

30.9 Производња саобраћајних средстава, д. н.

Ова грана обухвата производњу других саобраћајних средста-

ва, осим моторних возила и жељезнице, водених, ваздушних и ва-сионских превозних средстава и војних возила.

30.91 Производња мотоцикала


• производњу мотоцикала, мопеда и бицикала са помоћниммото ром,

• производњу мото ра за мотоцикле,

• производњу бочних приколица за мотоцикле,

• производњу ди јелова и прибо ра за мотоцикле.


• производњу бицикала (видјети: 30.92),

• производњу инвалидских колица (видјети: 30.92).

30.92 Производња бицикала и инвалидских колица


• производњу бицикала без мото ра и осталих бицикала,обухвата јући трицикле са уградном кути јом за транспорт(достављање) робе, двоцикле, дјеч је бицикле, трицикле,

• производњу ди јелова и прибо ра за бицикле,

• производњу инвалидских колица са или без мото ра,

• производњу ди јелова и прибо ра за инвалидска колица,

• производњу дјечи јих колица.


• производњу бицикала са помоћним мото ром(видјети: 30.91),

• производњу играчака на точкове нами јењених вожњи,обухвата јући бицикле и трицикле од пластичних маса(видјети: 32.40).

30.99 Производња осталих саобраћајних средстава, д. н.


• производњу возила на ручно управљање: колица за превозпртљаге, ручних колица, санки, колица за куповину итд.,

• производњу возила ко ја вуку животиње (запрежних возила)као што су кочи је на два точка (једносјед), кочи је ко је вукумагарци, катафалк итд.





• радне камионете, независно од тога да ли су опремљениопремом за подизање и руковање, на сопствени погонили не, ко ја се ко ристе у фабрикама (обухвата јући ручнаколица и тачке), (видјети: 28.22),

• деко ративна колица за потребе ресто рана као што су колица

за десерт, јела и др. (видјети: 31.01).31 Производња намјешта ја

Ова област обухвата производњу намјешта ја и припада јућихпроизвода од било ког мате ри јала oсим камена, бетона и ке рами-ке. Процеси ко ји се ко ристе у производњи намјешта ја су стандард-не методе обликовања мате ри јала и спа јање компоненти, укључу- јући иси јецање, моделовање и ламинисање. Дизајн производа,естетски и функционални квалитет, важан су аспекат производногпроцеса.

Неки процеси ко ји се употребљава ју у производњи намјешта- ја слични су процесима у осталим сегментима производње. Напримјер, иси јецање и састављање по јављу ју се у производњи др-вене грађе, ко ја је разврстана у области 16 (Пре рада дрвета и про-извода од дрвета). Ипак, вишеструким процесима разлику је сепроизводња намјешта ја од дрвета од производње производа од др-вета. Слично, у производњи намјешта ја од метала употребљава јусе технике као што су оне у производњи кружно обликованих про-

извода ко ји су класификовани у области 25 (Производња произво-да од метала). Процес обликовања намјешта ја од пластичних масасличан је обликовању осталих производа од пластичних маса. Ме-ђутим, производња намјешта ја од пластичних маса има тенденци- ју да постане специ јализована дјелатност.

31.0 Производња намјешта ја

31.01 Производња намјешта ја за пословне и продајнепросторе

Овај раз ред обухвата производњу намјешта ја било ко је врсте,од било ког мате ри јала (осим камена, бетона или ке рамике) за би-ло ко је мјесто и било ко је сврхе.


• производњу столица и сједишта за канцела ри је, радне собе,хотеле, ресто ране, јавне потребе и потребе у домаћинству,

• производњу столица и сједишта за позо ришта, кина ислично,

• производњу специ јалног намјешта ја за продавнице: тезге,изложбене полице и орма ри, сталаже итд.,

• производњу канцела ријског намјешта ја,

• производњу лабо рато ријских клупа, столица (без наслона)и осталих лабо рато ријских сједишта и лабо рато ријскогнамјешта ја (нпр. кабинета и столова),

• производњу намјешта ја за цркве, школе и ресто ране.


• деко ративна колица за потребе ресто рана као што су колицаза десерте, јела итд.


• школске табле (видјети: 28.23),

• производњу сједишта за аутомобиле (видјети: 29.32),

• производњу сједишта за возове (видјети: 30.20),

• производњу сједишта за авионе (видјети: 30.30),

• производњу медицинског, хи руршког, зубарског иливете ринарског намјешта ја (видјети: 32.50),

• уградњу и постављање придруженог намјешта ја,постављање помичних преграда, монти рањелабо рато ријског намјешта ја (видјети: 43.32).

31.02 Производња кухињског намјешта ја


• производњу кухињског намјешта ја.

31.03 Производња мадраца


• производњу мадраца:

- мадраци пуњени са опругама или изнутра опремљениносећим мате ри јалима,

- непресвучени мадраци од пјенасте гуме илипластичних маса,

• производњу носача за мадраце.


• производњу мадраца за надувавање од гуме(видјети: 22.19),

• производњу водених кревета од гуме (видјети: 22.19).

31.09 Производња осталог намјешта ја


• производњу софа, софа кревета и софа гарниту ра,

• производњу столица и сједишта за баште,

• производњу намјешта ја за спаваће собе, дневне бо равке,баште итд.,

• производњу орма рића за шиваће машине, телевизо ре итд.


• довршавање намјешта ја као што је тапаци рање столицаи сједишта,

• довршавање намјешта ја као што је прскање, бо јење,француско поли рање, тапаци рање.


• производњу јастука, јастучића, покривача и пе рина(видјети: 13.92),

• производњу намјешта ја од ке рамике, бетона или камена(видјети: 23.42, 23.69, 23.70),

• производњу свјетиљки и прибо ра за расвјету(видјети: 27.40),

• производњу сједишта за аутомобиле (видјети: 29.32),• производњу сједишта за возове (видјети: 30.20),

• производњу сједишта за ваздухопловне летјелице(видјети: 30.30),

• поновно тапеци рање и рестау рисање намјешта ја(видјети: 95.24).

32 Остала прерађивачка индустри ја

Ова област обухвата производњу различитих производа ко јинису укључени у осталим ди јеловима класификаци је. Будући да јеово резидуална област, производни процеси, улазни мате ри јали иупотреба произведених производа могу имати врло ши роке иуобича јене крите ри јуме ко ји се не могу овдје прими јенити за гру-писање раз реда у области.

32.1 Производња накита, бижутери је и припада јућихпроизвода

Ова грана обухвата произ водњу накита и бижуте ри је (имита-

ци је накита).32.11 Производња кованог новца


• производњу кованог новца, обухвата јући и новац ко ји је за-конско средство плаћања без обзи ра на то да ли је од племенитогметала или ни је.

32.12 Производња накита и припада јућих производа


• производњу об рађених бисе ра,

• производњу об рађеног драгог и полудрагог камена,обухвата јући и об раду камена индустријског квалитета,као и синтетичког и реконструисаног драгог и полудрагогкамена,

• об раду ди јаманата,

• производњу накита од племенитих метала или базних

метала пресвучених племенитим металима од драгог илиполудрагог камена, или у комбинаци ји племенитих металаи драгог и полудрагог камена или од других мате ри јала,

• производњу златарских предмета од племенитих металаили базних метала пресвучених племенитим металима:

- прибор за јело, посуђе (плитко и дубоко), предметиза тоалетну употребу, канцела ријски предмети,производи ко ји се ко ристе за религијске сврхе итд.,

• производњу техничких и лабо рато ријских предмета одплеменитих метала (осим инструмената и њиховихди јелова): лончића за таљење, шпатула,електроплатини раних анода итд.,

• производњу кaишева за сатове од племенитих метала,зглобних на руквица, обичних на руквица за сатове и кути јаза цига рете (табаке ре).


• грави рање личних предмета од племенитих и

неплеменитих метала.


• производњу каишева за сатове од неметалних мате ри јала(тканина, кожа, пластика итд.), (видјети: 15.12),




• производњу предмета од основних метала пресвученихплеменитим металима (осим имитаци је накита),(видјети: област 25),

• производњу кућишта за сатове (видјети: 26.52),

• производњу каишева за сатове од метала (неплеменитих),(видјети: 32.13),

• производњу бижуте ри је (имитаци је накита),(видјети: 32.13),

• поправку накита (видјети: 95.25).

32.13 Производња бижутери је и припада јућих производа


• производњу вјештачког накита или имитаци је накита:

- прстење, на руквице, огрлице и слични предметинаправљени од основних метала пресвучених саплеменитим металима,

- накит ко ји садржи имитаци ју драгог камена као што јеимитаци ја драгуља, имитаци ја ди јаманата и слично,

• производњу каишева за сатове од метала (осим одплеменитих метала).


• производњу накита од племенитих метала или пресвучених

племенитим металима (видјети: 32.12),• производњу накита ко ји садрже прави драги камен


• производњу каишева за сатове од племенитих метала(видјети: 32.12).

32.2 Производња музичких инструмената



• производњу инструмената са жицом,

• производњу клави јатурних инструмената са жицом,обухвата јући аутоматски клавир (пиано),

• производњу оргуља са ци јевима и типкама, обухвата јућихармони је и сличне клави јатурне инструменте саслободним металним писковима,

• производњу хармоника и сличних инструмената,обухвата јући и усне хармонике,

• производњу дувачких инструмената,

• производњу музичких инструмената као што су уда раљке,

• производњу музичких инструмената чи ји се звукелектронски производи,

• производњу музичких кути ја, оргуљица и вашарскихоргуљица, калиопа итд.,

• производњу ди јелова и прибо ра за инструменте:

- метрономи, тонске виљушке, пиштаљке за давањевисине тона пјевачима, жица, дискова и ваљака зааутоматске механичке инструменте итд.


• производњу пиштаљки, позивних труба и осталих дувачкихинструмената за звучне сигнале.


• умножавање преснимљених аудио и видео трака и дискова(видјети: 18.2),

• производњу микрофона, по јачала, звучника, слушалица исличних компоненти (видјети: 26.40),

• производњу грамофона, магнетофона и слично(видјети: 26.40),

• производњу музичких инструмената играчки(видјети: 32.40),

• рестау раци ју оргуља и других исто ријских музичкихинструмената (видјети: 33.19),

• издавање преснимљених аудио и видео трака и дискова(видјети: 59.20),

• подешавање (штимање) клави ра (видјети: 95.29).

32.3 Производња спортске опреме


Овај раз ред обухвата производњу спортске и атлетске опреме

(осим одјеће и обуће).


• производњу предмета и опреме за спорт, игре на отво реноми у затво реном просто ру, од било ког мате ри јала:

- тврдих, меких лопти и лопти на надувавање,

- рекети, батине, палице за голф,

- ски је, везови и штапови,

- ски јашке ципеле (панце рице),

- даске за једрење и сурфање,

- реквизити за спортски риболов, обухвата јући мреже,

- реквизити за лов, алпинизам итд.,

- спортске рукавице од коже и спортске наглавнегарниту ре,

- базени за пливање, дјечи ји базени (на пуњење) итд.,

- клизаљке, коту раљке итд.,

- лукови и стри јеле,

- гимнастичка опрема, опрема за фитнес центре иатлетска опрема.


• производњу једа ра за чамце (видјети: 13.92),

• производњу спортске одјеће (видјети: 14.19),

• производњу седларских и са рачких производа(видјети: 15.12),

• производњу бичева (корбача) и штапова за јахање(видјети: 15.12),

• производњу спортске обуће (видјети: 15.20),• производњу спортског оруж ја и муници је (видјети: 25.40),

• производњу металних утега ко ји се ко ристе за дизање успорту (видјети: 25.99),

• производњу спортских возила, осим тобогана и слично(видјети: области 29 и 30),

• производњу чамаца (видјети: 30.12),

• производњу столова за били јар (видјети: 32.40),

• производњу чепова за уши и нос (нпр. за пливање иза заштиту од буке), (видјети: 32.99),

• поправку спортске опреме (видјети: 95.29).

32.4 Производња игара и играчака

32.40 Производња игара и играчака

Овај раз ред обухвата производњу лутака, играчака и ига ра(укључу јући електронске игре), кути ја са прибо ром за хоби и дје-

чи ја возила (осим металних бицикала и трицикала).Овај раз ред укључу је:

• производњу лутака, одјеће и прибо ра за лутке,

• производњу акцијских играчака,

• производњу играчака са животињским ликовима,

• производњу музичких инструмената играчака,

• производњу ка рата за игру,

• производњу ига ра на плочама и сличних врста ига ра,

• производњу електронских ига ра: шаха итд.,

• производњу умањених модела (макета) и сличних моделаза забаву, електричних возова, сетова за састављање,

• производњу забавних аутомата, ига ра на аутоматима ко јисе у рад пушта ју кованицама, били ја ра, специ јалнихстолова за касино игре итд.,

• производњу предмета за луна-паркове, стоне и собне игре,

• производњу играчака са точковима за вожњу, обухвата јућипластичне бицикле и трицикле,

• производњу слагалица и сличних предмета итд.


• производњу конзола за видео-игре (видјети: 26.40),

• производњу бицикала (видјети: 30.92),

• производњу реквизита за шале и трикове (видјети: 32.99),

• писање и издавање софтве ра за рачунарске игре(видјети: 58.21, 62.01).

32.5 Производња медицинских и стоматолошкихинструмената и прибора

32.50 Производња медицинских и стоматолошкихинструмената и прибора

Овај раз ред обухвата производњу лабо рато ријских апа рата,хи руршких и медицинских инструмената, стоматолошке опреме и

помагала, ортодонтских помагала, зубала и ортодонтског прибо ра.Обухваћена је производња медицинског, стоматолошког и сличногнамјешта ја, при чему допунске функци је детерминишу сврху про-извода, нпр. зубарска столица из рађена са хидрауличним функци- јама.





• производњу хи руршких огртача, гумених рукавица(медицинских), сте рилних трака и тканина,

• производњу стоматолошког пуњења и цемента (осимстоматолошког љепила), стоматолошког воска и осталихстоматолошких препа рата од гипса,

• производњу цемента за реконструкци ју кости ју,• производњу стоматолошких лабо рато ријских пећи,

• производњу лабо рато ријских ултразвучних уређа ја зачишћење,

• производњу лабо рато ријских сте рилизато ра,

• производњу лабо рато ријских апа рата за дестилаци ју,лабо рато ријских центрифуга,

• производњу медицинског, хи руршког, стоматолошког ивете ринарског намјешта ја, као што су:

- столови за опе раци је,

- столови за преглед,

- болнички кревети са механичким подешавањима,

- зубарске столице,

• производњу плочица и ша рафа ко ји се уграђу ју у случа јупрелома кости, шприца за ин јекци је, игала, катете ра,

канила итд.,• производњу стоматолошких инструмената (обухвата јући

зубарске столице као дио зубарске опреме),

• производњу вјештачких зуба, мостова итд., из рађених узуботехничким лабо рато ри јима,

• производњу ортопедских и протетичких направа,

• производњу стаклених очи ју,

• производњу медицинских термомета ра,

• производњу офтамолошких производа, наоча ра, сунчанихнаоча ра, сочива из рађених по рецепту, контактних сочива,наоча ра за заштиту.


• производњу љепила за зубне протезе (видјети: 20.42),

• производњу медицински импрегнисане вате, газе, заво јаитд. (видјети: 21.20),

• производњу електромедицинске и електроте рапеутскеопреме (видјети: 26.60),

• производњу инвалидских колица (видјети: 30.92),

• дјелатности оптича ра (видјети: 47.78).

32.9 Прерађивачка индустри ја, д. н.

32.91 Производња метли и четки


• производњу метли и четки, обухвата јући оне ко је чине са-ставни дио машина, ручних механичких апа рата за чишћење по-дова, четки са ресама, метлице и па јалице, четке и улошци за бо- јење, ваљци за бо јење, брисачи са спужвом за прање подова идругих четки, метли итд.,

• производњу четки за обућу и одјећу.

32.99 Остала прерађивачка индустри ја, д. н.


• производњу заштитне безбједносне опреме:

- производњу ватроотпорне и заштитне безбједноснеодјеће,

- производњу безбједносних по јасева за потребе спортаи радног мјеста,

- производњу по јасева за спашавање,

- производњу заштитних кацига од пластичних маса иостале безбједносне опреме од пластике (нпр. кацига заатлетича ре),

- производњу заштитних оди јела за ватрогасце,

- производњу безбједносних кацига и остале заштитнеопреме од метала за личну безбједност,

- производњу чепова за уши и нос (за пливање и заштитуод буке),

- производњу гас-маски,

• производњу пе ра и оловака свих врста без обзи ра на то

да ли су механичке или нису,

• производњу уметака за оловке,

• производњу жигова за дати рање, печати рање илинуме рисање, ручних апа рата за отискивање натписа,

гарниту ра за ручно штампање, трака за писаће машинеи јастучиће за жигове,

• производњу глобуса,

• производњу кишобрана, сунцобрана, штапова за шетњу,ногу за столице,

• производњу дугмади, копчи (дрике ри), патентних затва рача,

нитни, великих копчи,• производњу упаљача за цига рете,

• производњу предмета за личну употребу: луле за пушење,ми рисни украси, термос-боце и друге термо посуде заличну употребу или за домаћинство, пе рике, вјештачкебраде, трепавице,

• производњу разноврсних предмета: сви јећа, воштаница ислично, вјештачког цви јећа, воћа и грана са лишћем,украса, ручних сита и решета, кро јачких лутака, мртвачкихсандука итд.,

• производњу корпи за цви јеће, букете, ви јенце и сличнихпроизвода,

• дјелатности препа ри рања.


• производњу фитиља за упаљаче (видјети: 13.96),

• производњу радних оди јела и радне одјеће(нпр. лабо рато ријских мантила, оди јела, униформи),(видјети: 14.12),

• производњу новитета од папи ра (видјети: 17.29).

33 Поправка и инсталаци ја машина и опреме

Ова област обухвата специ јализоване поправке производапроизведених у производном секто ру да би се машине, опрема идруги производи вратили у радно стање. Обухваћено је редовно и рутинско одржавање (тј. сервиси рање) да би се осигу рала ефика-сност машина и превентивно спри јечили могући ква рови.

Ова област обухвата само специ јализоване поправке и дјелат-ности одржавања. Већи дио поправки обавља ју сами произвођачимашина, опреме и осталих производа, тиме ће се класификовање јединица ко је обавља ју дјелатности производње и поправки врши-ти према принципу додате ври једности, а јединице ко је обавља јуобје дјелатности разврстаће се у производњу доба ра, односно по-друч је пре рађивачке индустри је. Исти принцип се примјењу је услуча ју када се комбину ју дјелатности трговине и поправки.

Реконструкци ја или даља из рада (производња) машина иопреме исто тако се сматра као дјелатност пре рађивачке инду-стри је, а укључена је у осталим областима овог под руч ја.

Поправка и одржавање предмета ко ји се употребљава ју каокапитална добра и они ко ји се употребљава ју као потрошачка до-бра разврстава ју се у поправку и одржавање доба ра за домаћин-ство (нпр. поправка канцела ријског намјешта ја и намјешта ја за до-маћинство (видјети: 95.24).

У овој области исто тако је обухваћена специ јализована ин-сталаци ја машина. Инсталаци ја опреме ко ја чини саставни диообјеката или сличних структу ра као што је инсталаци ја електрич-них жица, инсталаци ја покретних степеница или инсталаци ја си-стема за климатизаци ју, разврстава се у грађевинарству.


• чишћење индустријских машина (видјети: 81.22),

• поправку и одржавање рачуна ра и комуникационе опреме(видјети: 95.1),

• поправку и одржавање производа за домаћинство(видјети: 95.2).

33.1 Поправка производа од метала, машина и опреме

Ова грана укључу је специ јализоване поправке производаизрађених у производном секто ру с циљем довођења тих метал-них предмета, машина, опреме и других производа у радно стање.Овдје је обухваћено редовно и рутинско одржавање тих машина(тј. сервиси рање) како би се осигу рала ефикасност и превентивноспри јечили могући ква рови и непотребни поправци.


• реконструкци ју или даљу из раду (производњу) машина иопреме (видјети: одгова ра јући раз ред у областима 25-30),

• чишћење индустријских машина (видјети: 81.22),

• поправку и одржавање рачуна ра и комуникационе опреме(видјети: 95.1),

• поправку и одржавање предмета за домаћинство(видјети: 95.2).

33.11 Поправка готових производа од метала

Овај раз ред обухвата поправку и одржавање производа од ме-тала из области 25.





• поправку металних цистерни, резервоа ра и контејне ра,

• поправку и одржавање ци јеви и цјевовода,

• поправку мобилних уређа ја за ва рење,

• поправку челичних бродских бачви,

• поправку и одржавање парних котлова и других гене рато рапа ре,

• поправку и одржавање помоћне опреме ко ја сеупотребљава са парним гене рато рима:

- кондензато ри, економизе ри, супергри јачи, сакупљачипа ре и акумулато ри,

• поправку и одржавање нуклеарних реакто ра, осимсепа рато ра изотопа,

• поправку и одржавање ди јелова бродских или другихкотлова,

• поправку галванизаци јом котлова за централно гри јањеи ради јато ра,

• поправку и одржавање ватреног оруж ја и муници је(укључу јући поправку спортских пиштоља и пиштољаза рекреаци ју),

• поправку и одржавање колица за куповину.


• оштрење ножева и тесте ра (видјети: 33.12),

• поправку система за централно гри јање итд.(видјети: 43.22),

• поправку механичких уређа ја за закључавање, сефова итд.(видјети: 80.20).

33.12 Поправкa машина

Овај раз ред обухвата поправкe и одржавање индустријскихмашина и опреме као што су оштрење и инсталаци је комерци јал-них и индустријских машинских сјечива (лопатица) и тесте ра;обављање услуга поправка машина за ва рење и уређа ја за ва рење- лемилица (нпр. аутоматизованих, обичних); поправкa пољопри-вредних и осталих тешких и индустријских машина и опреме(нпр. виљушка ра и остале опреме за руковање мате ри јалима, алат-ним машинама, комерци јалне и индустријске опреме за расхлађи-вање, опреме за грађевинарство и рударске машине), обухвата јући

машине и опрему из области 28.Овај раз ред укључу је:

• поправку и одржавање неаутоматизованих мото ра,

• поправку и одржавање пумпи, компресо ра и припада јућеопреме,

• поправку и одржавање хидрауличних машина,

• поправку вентила,

• поправку зупчаника и ди јелова за вожњу,

• поправку и одржавање индустријских пећи ко је сеупотребљава ју за об раду,

• поправку и одржавање опреме за руковање и подизање,

• поправку и одржавање комерци јалне и индустријске опремеза расхлађивање и опреме за пречишћавање ваздуха,

• поправку и одржавање машина опште намјенекомерци јалног типа,

• поправку осталих ручних алата на електрични погон,

• поправку и одржавање машинских алата и прибо ра засјечење и обликовање метала,

• поправку и одржавање осталих машинских алата,

• поправку и одржавање пољопривредних тракто ра,

• поправку и одржавање пољопривредних машина, машиназа шумарство и сјечу дрвета,

• поправку и одржавање машина за металурги ју,

• поправку и одржавање машина за руднике, заграђевинарство, за нафтна и гасна поља,

• поправку и одржавање машина за пре раду хране, пића идувана,

• поправку и одржавање машина за производњу текстила,текстилне одјеће и коже,

• поправку и одржавање машина за производњу папи ра,

• поправку и одржавање машина за производњу пластичнихмаса и гуме,

• поправку и одржавање осталих машина за специ јалненамјене из области 28,

• поправку и одржавање опреме за вагање,

• поправку и одржавање апа рата за самопослуживање(аутомата за прода ју робе),

• поправку и одржавање регистар-благајни,

• поправку и одржавање фотокопир уређа ја,

• поправку калкулато ра, електронских или неелектронских,

• поправку писаћих машина.


• инсталаци ју, поправку и одржавање пећи и остале опремеза гри јање (видјети: 43.22),

• инсталаци ју, поправку и одржавање лифтова и покретнихстепеница (видјети: 43.29),

• поправку рачуна ра (видјети: 95.11).

33.13 Поправка електронске и оптичке опреме

Овај раз ред обухвата поправку и одржавање производа про-изведених у гранама 26.5, 26.6 и 26.7, осим оних ко ји се сматра јупроизводима за домаћинство.


• поправку и одржавање опреме за мје рење, испитивање,навигаци ју и контролу, гране 26.5 као што су:

- ваздухопловни инструменти,- опрема за тести рање аутомобилских издувних гасова,

- метео ролошки инструменти,

- опрема за тести рање и испитивање физичких,електричних и хемијских особина,

- геодетски инструменти,

- ради јацијски детекто ри и надзорни инструменти,

• поправку и одржавање уређа ја за иридаци ју,електромедицинске и електроте рапеутске опремеиз раз реда 26.60 као што су:

- опрема за снимање магнетном резонанцом,

- медицинска опрема за ултразвук,

- пејсмејке ри,

- помоћни слушни апа рати,

- електрокардиографи,

- електромедицинска ендоскопска опрема,

- апа рати за иридаци ју,

• поправку и одржавање оптичких инструмената и опреме из раз реда 26.70, ако се углавном употребљава у комерци јалнесврхе, као што су:

- двогледи,

- микроскопи (осим електронских и протонскихмикроскопа),

- телескопи,

- призме и сочива (осим офтамолошких),

- фотографска опрема.


• поправку и одржавање фотокопир уређа ја (видјети: 33.12),

• поправку и одржавање рачуна ра и пе риферне опреме(видјети: 95.11),

• поправку и одржавање рачунарских про јекто ра

(видјети: 95.11),• поправку и одржавање комуникационе опреме


• поправку и одржавање комерци јалних телевизо ра и видеокаме ра (видјети: 95.12),

• поправку видео каме ра за домаћинство (видјети: 95.21),

• поправку сатова (видјети: 95.25).

33.14 Поправка електричне опреме

Овај раз ред обухвата поправку, редовну контролу и одржава-ње производа из области 27, осим оних из раз реда гране 27.5, ко- ји се употребљава ју у домаћинству.


• поправку, редовну контролу и одржавање трансформато раза електричну енерги ју, дистрибуци ју и специ јалнихтрансформато ра,

• поправку, редовну контролу и одржавање електричнихмото ра, гене рато ра и гене раторских сетова мото ра,

• поправку, редовну контролу и одржавање команднихуређа ја (расклопних прекидача и плоча) и расклопно- разводних постро јења,




• поправку, редовну контролу и одржавање реле ја и апа ратаза индустријску контролу,

• поправку, редовну контролу и одржавање примарнихбате ри ја и акумулато ра,

• поправку, редовну контролу и одржавање електричне расвјетне опреме,

• поправку, редовну контролу и одржавање уређа ја од жицеза стру ју и уређа ја од жице ко ји нису за стру ју, аупотребљава ју се за водове електричних кола,

• поправку, редовну контролу и одржавање мреже и водоваса припада јућом електроенергетском опремом,

• поправку, редовну контролу и одржавање громобрана исистема уземљења,

• поправку, редовну контролу и одржавање осталихелектричних инсталаци ја (ниског напона).


• поправку и одржавање рачуна ра и пе риферне опреме за рачуна ре (видјети: 95.11),

• поправку и одржавање телекомуникационе опреме(видјети: 95.12),

• поправку и одржавање електронике за ши року потрошњу

(видјети: 95.21),• поправку сатова (видјети: 95.25).

33.15 Поправка и одржавање бродова и чамаца

Овај раз ред обухвата поправку и одржавање чамаца и бродо-ва. Фабричка реконструкци ја и сервис бродова разврстани су уобласт 30.


• поправку и редовно одржавање бродова,

• поправку и одржавање чамаца за разоноду.


• фабричку реконструкци ју бродова (видјети: 30.1),

• поправку мото ра бродова и чамаца (видјети: 33.12),

• иси јецање бродова на комаде, демонтажа (видјети: 38.31).

33.16 Поправка и одржавање авиона и васионскихлетјелица

Овај раз ред обухвата поправку и одржавање авиона и васион-ских летјелица.


• поправку и одржавање авиона (осим фабричких конверзи ја,фабричког сервиса, фабричке реконструкци је),

• поправку и одржавање авионских мото ра.


• фабрички преглед и реконструкци ју авиона(видјети: 30.30).

33.17 Поправка и одржавање осталих саобраћајнихсредстава

Овај раз ред обухвата поправку и одржавање остале саобраћај-не опреме из области 30, осим мотоцикала и бицикала.


• поправку и одржавање локомотива и шинских возила (осимфабричких реконструкци ја и фабричких конверзи ја),

• поправку кола и вагона ко је вуку животиње.


• фабрички преглед и реконструкци ју локомотива и шинскихвозила (видјети: 30.20),

• поправку и одржавање војних борбених возила(видјети: 30.40),

• поправку и одржавање колица за куповину (видјети: 33.11),

• поправку и одржавање мото ра за возове (видјети: 33.12),

• поправку и одржавање мотоцикала (видјети: 45.40),

• поправку бицикала (видјети: 95.29).

33.19 Поправка остале опреме

Овај раз ред обухвата поправку и одржавање опреме ко ја ни јепокривена у осталим гранама ове области.


• поправку рибарских мрежа, укључу јући крпљење,

• поправку ужади, бродског прибо ра, платна за једрење инепропусних це рада,

• поправку врећа у ко јима се чувају вјештачко ђубриво ихемикали је,

• поправку или обнављање дрвених палета, бродскихбачви или бу ради и сличне амбалаже од дрвета за утовар,

• поправку флипе ра и осталих апа рата за игру ко ји сепокрећу кованицама,

• рестау раци ју оргуља и осталих исто ријских музичкихинструмената.


• поправку намјешта ја за домаћинство и канцела ри је, рестау раци ју намјешта ја (видјети: 95.24),

• поправку бицикала (видјети: 95.29),

• поправку и промјену намјене одјеће (видјети: 95.29).

33.2 Инсталаци ја индустријских машина и опреме


Овај раз ред обухвата специ јализоване инсталаци је машина.Међутим, инсталаци ја опреме ко ја чини саставни дио зграда исличних грађевинских структу ра као што је инсталаци ја покрет-них степеница, електричних жица, алармног система против кра-ђе или климатизационих система, разврстана је у грађевинарству.


• инсталаци ју индустријских машина и постро јења, каои енергетских постро јења и опреме,

• састављање контролне опреме за индустријске процесе,

• инсталаци ју остале индустријске опреме, нпр.:

- комуникационе опреме,

- главних и сличних рачуна ра,

- иради јационе и електромедицинске опреме итд.,

• демонтажу великих машина и опреме,

• дјелатности изградње воденица,

• монтажу (постављање) машина,

• инсталаци ју опреме за куглане.


• постављање лифтова, покретних степеница, аутоматскихврата, система за централно усисавање итд.(видјети: 43.29),

• постављање врата, степеница, опреме за продавнице,намјешта ја итд. (видјети: 43.32),

• инсталаци ју (постављање) личних рачуна ра(видјети: 62.09).

ПОДРУЧЈЕ D - ПРОИЗВОДЊА И СНАБДИЈЕВАЊЕЕЛЕКТРИЧНОМ ЕНЕРГИЈОМ, ГАСОМ,

ПАРОМ И КЛИМАТИЗАЦИЈА

Ово под руч је обухвата дјелатности снабди јевања електрич-ном енерги јом, при родним гасом, па ром и топлом водом крозсталну инфраструктурну мрежу, састављењу од водова и ци јеви.Величина мреже ни је пресудна. Исто тако, обухвата снабди јевањеелектричном енерги јом, гасом, па ром и топлом водом и сличнименергентима у индустријским зонама или стамбеним блоковима.

Ово под руч је према томе обухвата и рад електричних и гасо-витих предузећа ко ји производе, контролишу и дистрибуишуелектричну енерги ју или гас.

Исто тако, обухвата услуге снабди јевања па ром и климатиза-ци ју.

Ово под руч је искључу је предузећа за прикупљање, пре раду иснабди јевање водом и уклањање отпадних вода (видјети: 36 и 37).Ово под руч је исто тако искључу је (обично код великих удаљено-сти) транспорт гаса кроз цјевовод.

35 Производња и снабди јевање електричном енерги јом,гасом, паром и климатизаци ја

35.1 Производња, пренос и дистрибуци ја електричнеенерги је

Ова грана обухвата производњу електричне енерги је високогнапона, пренос електричне енерги је од постро јења за производњудо цента ра за дистрибуци ју, као и дистрибуци ју крајњим ко рисни-цима.

35.11 Производња електричне енерги је


• рад постро јења ко ји производе електричну енерги јуукључу јући термоелектране, нуклеарне електране,хидроелектране, турбине на гас и дизел го риво и другеобновљиве енергетске изво ре.





• производњу електричне енерги је спаљивањем отпада(видјети: 38.21).

35.12 Пренос електричне енерги је


• рад преносног система ко јим се преноси електричнаенерги ја од постро јења за производњу према системудистрибуци је.

35.13 Дистрибуци ја електричне енерги је


• рад система дистрибуци је (ко ји се састо ји од лини ја,стубова, мје рача и жица) ко ји преносе електричну енерги јупримљену од постро јења за производњу или системапреноса до крајњег потрошача.

35.14 Снабди јевање и трговина електричном енерги јом


• прода ју електричнe енергијe ко рисницима,

• дјелатности посредника (броке ра) за електричну енерги ју иагената ко ји угова ра ју прода ју електричне енерги је прекосистема дистрибуци је ко јим управља ју други.

35.2 Производња гаса; дистрибуци ја гасовитих горива

цјевоводимаОва грана обухвата производњу гаса и дистрибуци ју при род-

ног и синтетичког гаса потрошачима, системом цјевовода. Обу-хваћени су трговци гасом и посредници (броке ри), ко ји угова ра јупрода ју при родног гаса преко система дистрибуци је ко јим упра-вља ју други.

Одво јен рад гасовода, типичан за велике удаљености, ко ји по-везу је произвођача са дистрибуте рима гаса или између градскихцента ра, искључен је из ове гране и разврстан у остале дјелатно-сти превоза цјевоводом.

35.21 Производња гаса


• производњу гаса карбонизаци јом угља од нуспроизводапољопривреде или из отпада, у циљу снабди јевања гасом,

• производњу гасовитих го рива од ређене кало ричневри једности чишћењем, ми јешањем или другим процесимаиз различитих врста гасова укључу јући и при родни гас.


• производњу си ровог при родног гаса (видјети: 06.20),

• рад коксних пећи (видјети: 19.10),

• производњу рафинисаних нафтних производа(видјети: 19.20),

• производњу индустријских гасова (видјети: 20.11).

35.22 Дистрибуци ја гасовитих горива цјевоводима


• дистрибуци ју и снабди јевање гасовитим го ривима свихврста кроз систем ци јеви.


• превоз гаса цјевоводима (на велике удаљености),(видјети: 49.50).

35.23 Трговина гасом цјевоводима

Овај раз ред укључу је:• прода ју гаса ко рисницима цјевовода,

• дјелатности посредника (броке ра) за гас и агената ко јиугова ра ју прода ју гаса преко дистрибутивног система ко јимуправља ју други,

• робни и транспортни капацитет размјене за гасовитаго рива.


• трговину на велико гасовитим го ривима (видјети: 46.71),

• трговину на мало гасом у боцама (видјети: 47.78),

• ди ректну прода ју го рива (видјети: 47.99).

35.3 Производња и снабди јевање паром и климатизаци ја

35.30 Производња и снабди јевање паром и климатизаци ја


• производњу, прикупљање и дистрибуци ју па ре и топле водеза гри јање, погонске и друге намјене,

• производњу и дистрибуци ју расхлађеног ваздуха,

• производњу и дистрибуци ју хладне воде ко ја је нами јењенахлађењу,

• производњу леда, ко ји је нами јењен за хлађење хране илиза друге сврхе.

ПОДРУЧЈЕ E - СНАБДИЈЕВАЊЕ ВОДОМ; КАНАЛИЗАЦИЈА,УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ И ДЈЕЛАТНОСТИ САНАЦИЈЕ

(РЕМЕДИЈАЦИЈЕ) ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ово под руч је обухвата дјелатности ко је се односе на управља-

ње различитим облицима отпада (укључу јући прикупљање, об ра-ду и одлагање отпада), као што је индустријски отпад од чврстогили неког другог мате ри јала или отпад из домаћинства, као и кон-тамини рана мјеста. Об радом отпада или отпадне, загађене водеможе се добити си ровина за даљи процес производње или об рађе-ни отпад. Дјелатности снабди јевања водом се исто тако могу гру-писати у овом под руч ју, јер се често обавља ју за једно са тим једи-ницама или су повезане са тим јединицама ко је су укључене уобраду отпадних, загађених вода.

36 Прикупљање, пречишћавање и снабди јевање водом

Ова област обухвата прикупљање, пречишћавање и снабди је-вање водом за потребе домаћинства и индустри је. Обухваћено јеприкупљање воде из разних изво ра, као и дистрибуци ја воде ра-зним средствима.

36.0 Прикупљање, пречишћавање и снабди јевање водом


Оваj раз ред обухвата прикупљање, пречишћавање и снабди је-вање водом за потребе домаћинства, индустри је, пољопривреде,шумарства, риболова, као и за остале дјелатности. Обухваћено јеприкупљање воде из разних изво ра, као и дистрибуци ја воде ра-зним средствима.

Исто тако, у овај раз ред спада и рад иригационих канала, тј.канала за наводњавање; иако не спада пружање иригационихуслуга (услуга наводњавања) путем распрскивача (прскалица) исличне помоћне услуге у пољопривреди.


• прикупљање термалних и термомине ралних подземнихвода,

• прикупљање воде из ри јека, језе ра, изво ра итд.,

• прикупљање кишнице,

• пречишћавање воде за потребе водоснабди јевања,

• пречишћавање воде за индустријске и остале потребе,

• десалинизаци ја морске воде или подземних вода за потребепроизводње воде као производа од највећег инте реса,

• дистрибуци ја воде главним цјевоводима, камионима илидругим средствима,

• рад иригационих канала (канала за наводњавање).


• рад иригационе опреме за потребе пољопривреде(видјети: 01.61),

• пречишћавање отпадних вода ради превентивногспречавања загађивања (видјети: 37.00),

• транспорт воде цјевоводима (на велике удаљености),(видјети: 49.50).

37 Канализаци ја

Ова област обухвата рад канализационих система или уређа јаза пречишћавање отпадних, загађених вода ко ји омогућава ју при-купљање, пречишћавање и испуштање отпадне, загађене воде.

37.0 Канализаци ја37.00 Канализаци ја


• рад канализационог система или уређа ја за пречишћавањеканализаци је и одводних канала отпадних, загађених, вода,

• прикупљање и транспорт отпадних вода из домаћинства,индустри је, пољопривреде, шумарства, риболова, као и изосталих дјелатности, од једног или неколико ко рисника, каои кишнице, средствима као што су: канализациона мрежа,колекто ри, цистерне или друга превозна средства(комунална возила итд.),

• пражњење и чишћење септичких јама и танкова, одвода и јама од отпадних вода, сервиси рање хемијских тоалета,

• пречишћавање отпадних вода (обухвата јући отпадне водеиз домаћинства, индустри је, пољопривреде, шумарства, риболова и осталих дјелатности, као и воде из базена)

физичким, хемијским и биолошким процесима као што су разр јеђивање, преби рање, процјеђивање, таложење итд.,

• одржавање и чишћење одводних канала и дренажнихци јеви, укључу јући деблоки рање одводних каналапровлачењем зглавкастог штапа.





• деконтаминаци ју површинских и подземних вода намјесту загађивања (видјети: 39.00),

• чишћење и одчепљавање канализационих, одводних, ци јевиу зградама (видјети: 43.22).

38 Прикупљање отпада, дјелатности обраде и одлагања

отпада; рециклажа матери јалаОва област обухвата прикупљање отпада, об раду и одлагање

отпада.

Исто тако, обухвата локални превоз отпадног мате ри јала и радуређа ја за рециклажу мате ри јала (тј. оних мате ри јала ко ји су по-годни за рециклажу, обнављање из отпадних токова).

38.1 Прикупљање отпада

Ова грана обухвата прикупљање отпада из домаћинства и по-словних објеката средствима као што су канте за смеће, канте засмеће на точковима, контејне ри итд. Обухвата прикупљање опа-сног и неопасног отпада нпр. отпада из домаћинства, иско ришће-них бате ри ја, иско ришћеног уља и масти од кувања, отпадног уљаса бродова или иско ришћеног уља из га ража, као и грађевинскоготпада и отпада од рушења.

38.11 Прикупљање неопасног отпада


• прикупљање неопасног чврстог отпада (тј. смећа) унутарлокалног под руч ја, као што је прикупљање отпада из домаћин-ства и пословних објеката средствима као што су канте за смеће,канте за смеће на точковима, контејне ри итд. Може укључиватимјешавину мате ри јала ко ји се могу рецикли рати, тј. обновити,

• прикупљање предмета за рециклажу,

• прикупљање отпада из канти за смеће на јавним мјестима.


• прикупљање грађевинског отпада и отпада од рушења,

• прикупљање и уклањање наноса као што су грање ишљунак,

• прикупљање излазног отпада из текстилних фабрика,

• рад објеката за одвожење отпада ко ји се бави неопаснимотпадом.


• прикупљање опасног отпада (видјети: 38.12),• рад депони ја за одлагање неопасног отпада (видјети: 38.21),

• рад објеката за рециклажу гдје су смјештени обновљивимате ри јали као што су папир, пластичне масе итд. ко ји се разврстава ју у одво јене катего ри је (видјети: 38.32).

38.12 Прикупљање опасног отпада

Овај раз ред обухвата прикупљање чврстог и осталог опасноготпада, тј. експлозивног, оксиди ра јућег, запаљивог, отровног, ири-ти ра јућег, канце рогеног, ко розивног, инфективног отпада илиосталих супстанци и препа рата штетних за људско здравље и жи-вотну средину. Под разуми јева идентификаци ју, об раду, паковањеи етикети рање отпада у сврху превоза.


• прикупљање опасног отпада као што су:

- иско ришћена уља са бродова или из га ража,

- биоопасни отпад,

- нуклеарни отпад,

- иско ришћене бате ри је итд.,

• рад рециклажних дво ришта за прикупљање опасног отпада.


• санаци ју (ремеди јаци ју) и чишћење контамини ранихобјеката, рудника, земљишта, подземних вода,нпр. уклањање азбеста (видјети: 39.00).

38.2 Обрада и одлагање отпада

Ова грана обухвата одлагање и об раду отпада, при је одлагањаотпада, разних облика различитим средствима, као што је об радаорганског отпада са циљем одлагања; об рада и одлагање отровнихживих или мртвих животиња и другог контамини раног отпада;обрада и одлагање прелазног радиоактивног отпада из болница,итд.; избацивање смећа на земљи или у води; укопавање и зао ра-вање смећа; одлагање дотра јалих производа као што су фрижиде- ри, како би се елиминисао штетни утицај отпада; одлагање отпада

спаљивањем или саго ри јевањем. Ова грана укључу је и обнављањеенерги је ко ја наста је у поступку спаљивања отпада.


• об раду и уклањање отпадних вода (видјети: раз ред 37.00),

• рециклажу мате ри јала (видјети: 38.3).

38.21 Обрада и одлагање неопасног отпада

Овај раз ред обухвата одлагања и об раду отпада при је одлага-ње чврстог и другог неопасног отпада.


• рад депони ја за одлагање неопасног отпада,

• одлагање неопасног отпада спаљивањем, саго ри јевањемили неком другом методом, у ко јој је резултат, или ни је,производња електричне енерги је или па ре, ђубриво(компост), замјенско го риво, биогас, пепео или некидруги облик нуспроизвода за даљу употребу итд.,

• об раду органског отпада за одлагање.


• спаљивање и саго ри јевање опасног отпада (видјети: 38.22),

• рад објеката за рециклажу гдје су смјештени обновљивимате ри јали као што су папир, пластичне масе,употри јебљене конзерве од пића и метали ко ји се разврстава ју у одво јене катего ри је (видјети: 38.32),

• деконтаминаци ју, чишћење земље и водене површине;смањивање отровних мате ри јала (видјети: 39.00).

38.22 Обрада и одлагање опасног отпада

Овај раз ред обухвата одлагање и об раду чврстог или осталогопасног отпада при је одлагања, на примјер експлозивног, оксиди- ра јућег, запаљивог, отровног, ирити ра јућег, канце рогеног, ко розив-ног, инфективног отпада или осталих супстанци и препа раташтетних за људско здравље и животну средину.


• рад уређа ја за об раду опасног отпада,

• об раду и одлагање отровних живих или мртвих животињаи другог контамини раног отпада,

• спаљивање опасног отпада,

• одлагање иско ришћених производа као што су фрижиде рида би се елиминисао штетни отпад,

• об раду, одлагање и складиштење радиоактивногнуклеарног отпада обухвата јући:

- об раду и одлагање прелазног радиоактивног отпада,тј. радиоактивни отпад ко ји се распада у пе риоду

транспорта из болница,- енкапсулаци ју, припремање и осталу об раду

нуклеарног отпада за складиштење.


• поновну пре раду нуклеарног го рива (видјети: 20.13),

• спаљивање неопасног отпада (видјети: 38.21),

• деконтаминаци ју, чишћење земље и воде; смањивањеотровних мате ри јала (видјети: 39.00).

38.3 Рециклажа (прерада) матери јала

38.31 Растављање олупина

Овај раз ред обухвата растављање олупина било ко је врсте(аутомобила, бродова, рачуна ра, телевизо ра и остале опреме) ради рециклаже обновљивог мате ри јала.


• одлагање иско ришћених производа као што су фрижиде ри

да би се елиминисао штетни отпад (видјети: 38.22),• растављање аутомобила, бродова, рачуна ра, телевизо ра и

друге опреме да би се добили употребљиви ди јелови ко јисе могу поново продавати (видјети: под руч је G).

38.32 Рециклажа (прерада) разврстаних матери јала

Овај раз ред обухвата пре раду металног и неметалног отпада,остатака и предмета у секундарне си ровине, обухвата јући меха-ничке или хемијске трансформационе процесе.

У овај раз ред спада и рециклажа мате ри јала из отпадног токау облику (1) издва јања и сорти рања обновљивих мате ри јала изнеопасних отпадних токова (нпр. смећа) или (2) издва јања и сор-ти рања изми јешаних обновљивих мате ри јала у одво јене катего ри- је као што су папир, пластичне масе, употребљене конзерве од пи-ћа и метали.

Примје ри механичких или хемијских трансформационих про-цеса ко ји се предузима ју наведени су у опису.


• механичко дробљење металног отпада као што суиско ришћена возила, машине за прање веша, бицикала итд.,

• механичку редукци ју великих комада гвожђа као што сужељезнички вагони,




• иси јецање металног отпада, ста рих возила итд.,

• остале методе механичке об раде, нпр. сјечење и пресовањекако би се умањио обим,

• доби јање метала из фотографског отпада,нпр. фикси ротопине, фотографски филмови и папир,

• доби јање гуме из иско ришћених спољашњих гума за

производњу секундарних си ровина,• сорти рање и пресовање пластичних маса за производњу

секундарних си ровина за ци јеви, тегле за цви јеће,палете и слично,

• пре раду (чишћење, отапање, мљевење) отпада одпластичних маса или гума у грануле,

• дробљење, чишћење и сорти рање стакла,

• дробљење, чишћење и сорти рање осталог отпада,нпр. остатака од рушења за доби јање секундарнихси ровина,

• пре раду иско ришћених уља и масти за кување усекундарне си ровине,

• пре раду осталог отпада од хране, пића и дувана и резидуалних супстанци у секундарне си ровине.


• производњу нових, готових, производа из секундарних

си ровина (било да су или нису производи из сопственепроизводње), нпр. предење влакана од отпада предива,производња папи ра од ста рог папи ра, протектовање гумеили производња метала од отпада метала;(видјети: одгова ра јуће раз реде у под руч ју C(Пре рађивачка индустри ја),

• поновну пре раду нуклеарног го рива (видјети: 20.13),

• топљење отпада и остатака од гвожђа (видјети: 24.10),

• обнављање мате ри јала у току саго ри јевања отпада илитоком процеса спаљивања (видјети: 38.2),

• об раду и одлагање неопасног отпада (видјети: 38.21),

• об раду органског отпада за одлагање, обухвата јућипроизводњу ђубрива (видјети: 38.21),

• обнављање енерги је у току процеса спаљивања неопасноготпада (видјети: 38.21),

• об раду и одлагање прелазног радиоактивног отпада из

болница итд. (видјети: 38.22),• об раду и одлагање отровног, контамини раног отпада


• трговину на велико обновљивим мате ри јалима(видјети: 46.77).

39 Дјелатности санаци је (ремеди јаци је) животне срединеи остале услуге управљања отпадом

Ова област обухвата пружање услуга санаци је (ремеди јаци је)животне средине, на примјер чишћење контамини раних, зграда имјеста, земљишта, површинских или подземних вода.

39.0 Дјелатности санаци је (ремеди јаци је) животнесредине и остале услуге управљања отпадом



• деконтаминаци ју земљишта и подземних вода на мјесту

загађења или изван њега, употребом нпр. механичких,хемијских или биолошких метода,

• деконтаминаци ју индустријских постро јења или мјестаукључу јући нуклеарна постро јења и мјеста,

• деконтаминаци ју и чишћење површинских вода наконзагађења ко је је изазвано несрећом, тј. саби рањемзагађивача на једно мјесто или примјеном хемикали ја,

• чишћење нафтних мрља и других нечистоћа на земљишту,на површинским водама, у океанима и мо рима,обухвата јући приобално под руч је,

• смањивање азбеста, бо ја и осталих отровних мате ри јала,

• остале специ јализоване дјелатности у вези са контроломзагађења.


• контролу штеточина у пољопривреди (видјети: 01.61),

• пречишћавање вода у циљу водоснабди јевања

(видјети: 36.00),• об раду и одлагање неопасног отпада (видјети: 38.21),

• об раду и одлагање опасног отпада (видјети: 38.22),

• чишћење и прање улица (видјети: 81.29).

ПОДРУЧЈЕ F - ГРАЂЕВИНАРСТВО

Ово под руч је обухвата опште и специ јализоване грађевинске радове на изградњи објеката високоградње и објеката нискоград-ње. Обухвата радове на новим грађевинама, поправке, доградњу ипреправке, подизање монтажних објеката на градилишту или дру-гих објеката од претходно из рађених ди јелова и изградњу привре-мених објеката.

Опште грађевинске дјелатности укључу ју изградњу стамбе-них и пословних зграда, продавница, комуналних и осталих јав-них објеката и објеката опште намјене, пољопривредних објекатаитд., или радове на изградњи објеката нискоградње, као што суаутопутеви, улице, мостови, тунели, жељезничке пруге, аеродром-ске стазе, поморске и друге луке, системи за наводњавање и оста-ли хидрограђевински објекти, канализациони системи, индустриј-ски објекти, цјевоводи и електрични водови, спортски објекти итд.

Ови се радови могу обављати на сопствени рачун, уз наплатуили на основу угово ра за рачун других. Дио радова, а понекад ицјелокупни радови, могу се дати на извођење подугова рачима. По-словни субјекат ко ји преузима одговорност за цјелокупни грађе-вински про јекат разврстава се у под руч је грађевинарства.

Овдје је исто тако обухваћена поправка и одржавање објекатависокоградње и објеката нискоградње.

Ово под руч је обухвата комплетну изградњу објеката високо-

градње (област 41), објеката нискоградње (област 42), као и специ- јализоване грађевинске дјелатности, ако се обавља ју само као диограђевинског процеса (област 43).

Изнајмљивање грађевинске опреме са извођачем се разврста-ва према грађевинској дјелатности ко ја се обавља уз помоћ теопреме.

Oво под руч је исто тако обухвата орга низаци ју извођења гра-ђевинских про јеката за објекте високоградње или објекте ниско-градње окупљањем финансијских, техничких и физичких средста-ва за реализаци ју грађевинских про јеката у циљу касни је прода јеобјеката. Ако се организаци ја извођења грађевинског про јекта необавља ради касни је прода је неког објекта, него за потребе соп-ственог пословања (тј. за изнајмљивање просто ра у таквим објек-тима, за обављање производне дјелатности у изграђеној фабрици),онда се пословни субјекат ко ји је организовао извођење грађевин-ског про јекта не разврстава у грађевинску дјелатност, него премадјелатности ко ју стварно обавља, на примјер изнајмљивање не-кретнина, пре рађивачка индустри ја итд.

41 Изградња објеката високоградње

Ова област обухвата изградњу свих врста објеката као што сустамбене и пословне зграде, продавнице, комунални и други јав-ни објекти и објекти опште намјене, пољопривредни објекти итд.

Обухвата радове на новим грађевинама, поправке, доградњу,надоградњу и преправке, подизање монтажних објеката на гради-лишту од претходно из рађених ди јелова и исто тако изградњупривремених објеката.

41.1 Организаци ја извођења про јеката за зграде



• организаци ју извођења про јеката за стамбене и нестамбенезграде прикупљањем финансијских, техничких и физичкихсредстава за реализаци ју про јеката у циљу касни је прода јеграђевина.

Овај раз ред искључу је:• изградњу зграда високоградње (видјети: 41.20),

• архитектонске и инжењерске дјелатности (просторноплани рање, урбанистичко плани рање, про јектовањеобјеката и др.), (видјети: 71.1),

• услуге вођења и стручни надзор у току изградње објекта,тј. извођења грађевинских про јеката (видјети: 71.1).

41.2 Изградња стамбених и нестамбених зграда

Ова грана обухвата изградњу стамбених и нестамбених згра-да, за сопствени рачун у циљу касни је прода је, уз наплату или наоснову угово ра за рачун других. Дио изградње или чак цјелокуп-на изградња може се дати на извођење другим извођачима. Ако сеизводе само специ јализовани радови грађевинског процеса, ова-ква дјелатност се разврстава у област 43.



• изградњу свих врста стамбених зграда:- по родичних (индивидуалних) кућа,

- више стамбених зграда, укључу јући небоде ре,

• изградњу свих врста нестамбених зграда:




- зграде за индустријску производњу, као што су:фабрике, радионице, монтажне производне хале итд.,

- болнице, школе, пословне зграде,

- хотели, продавнице, трговачки (тржни) центри, ресто рани,

- аеродромске зграде,

- спортске дво ране,- га раже за парки рање, обухвата јући надземне и

подземне га раже,

- складишта,

- зграде за вјерске об реде,

• састављање и подизање монтажних објеката на градилиштуод претходно из рађених ди јелова.


• преграђивање или ренови рање посто јећих стамбенихобјеката.


• изградњу индустријских постро јења осим зграда(видјети: 42.99),

• архитектонске и инжењерске услуге (просторно плани рање,урбанистичко плани рање, про јектовање објеката и др.),

(видјети: 71.1),• услуге вођења и стручног надзо ра у току изградње

објеката, тј. извођења грађевинских про јеката(видјети: 71.1).

42 Изградња објеката нискоградње

Ова област обухвата опште радове на објектима нискоградње.Обухвата изградњу нових грађевина, тј. радове на новим грађеви-нама, поправке, доградњу и преправке, изградњу објеката ниско-градње од претходно из рађених ди јелова и изградњу привременихобјеката нискоградње.

Обухваћена је изградња масивних грађевина, тј. инфраструк-ту ре као што су: аутопутеви, улице, мостови, тунели, жељезничкепруге, аеродромске стазе, поморске и друге луке, системи за на-водњавање и остали хидрограђевински објекти, канализационисистеми, индустријске грађевине (објекти), цјевоводи и електрич-ни водови, спортски објекти итд. Ови се радови могу обављати насопствени рачун или уз наплату на основу угово ра за рачун дру-

гих. Дио радова, а понекад и цјелокупни радови, могу се дати наизвођење подизвођачима.

42.1 Изградња путева и жељезничких пруга

42.11 Изградња путева и аутопутева


• изградњу аутопутева, улица, путева и осталихсаобраћајница, бициклистичких и пјешачких стаза,

• радове на изградњи површинског сло ја улица, путева,аутопутева, мостова и тунела:

- асфалти рање тротоа ра на путевима,

- бо јење и остало означавање путева,

- постављање заштитних ограда, саобраћајних знаковаи слично,

• изградњу аеродромских стаза (узлетишта).


• постављање (инсталаци ју) уличне расвјете и електричнесигнализаци је (видјети: 43.21),

• архитектонске и инжењерске услуге (просторно плани рање,урбанистичко плани рање, про јектовање објеката и др.),(видјети: 71.1),

• услуге вођења и стручног надзо ра у току изградњеобјеката, тј. извођења грађевинских про јеката(видјети: 71.1).

42.12 Изградња жељезничких пруга и подземних жељезница


• изградњу жељезничких пруга и подземних жељезница.


• постављање (инсталаци ју) расвјете и електричнесигнализаци је (видјети: 43.21),

• архитектонске и инжењерске услуге (просторно плани рање,

урбанистичко плани рање, про јектовање објеката и др.),(видјети: 71.1),


42.13 Изградња мостова и тунела


• изградњу мостова, укључу јући ви јадукте и уздигнутеаутопутеве (на стубовима),

• изградњу тунела.


• постављање (инсталаци ју) расвјете и електричнесигнализаци је (видјети: 43.21),

• архитектонске и инжењерске услуге (просторно плани рање,урбанистичко плани рање, про јектовање објеката и др.),(видјети: 71.1),


42.2 Изградња цјевовода, водова за електричну стру ју ителекомуникаци је

42.21 Изградња цјевовода за течности и гасове

Овај раз ред обухвата изградњу дистрибуционе мреже за тран-спорт течности и гасова и припада јућих објеката и других грађе-вина ко је су саставни дио ових система.


• изградњу објеката нискоградње:- међуградских цјевовода (цјевовода на велике

удаљености) и градских цјевовода,

- водовода,

- система за наводњавање (канала), (иригационисистеми),

- резервоа ра,

• изградњу:

- канализацијских (одводних) система, укључу јућипоправљање објеката за одлагање и пречишћавањеотпадних вода,

- пумпних и мјерних станица,

• бушење изво ра (налазишта) воде.


• услуге вођења и стручног надзо ра у току изградњеобјеката, тј. извођења грађевинских про јеката ко ји

припада ју радовима изградње објеката нискоградње(видјети: 71.12).

42.22 Изградња водова за електричну стру ју ителекомуникаци је

Овај раз ред обухвата изградњу водова за дистрибуци ју елек-тричне стру је и телекомуникаци је и припада јућих објеката и дру-гих грађевина ко је су саставни дио ових система.


• изградњу објеката нискоградње:

- међуградских комуникаци ја (комуникаци ја на великеудаљености), градских комуникаци ја иелектроенергетских водова - електрана.


• услуге вођења и стручног надзо ра у току изградњеобјеката, тј. извођења грађевинских про јеката ко јиприпада ју радовима изградње објеката нискоградње(видјети: 71.12).

42.9 Изградња осталих објеката нискоградње

42.91 Изградња хидрограђевинских објеката


• изградњу:

- пловних канала, лука, тј. опе ративних обала ихидрограђевинских објеката за осигу рање обала улукама и пристаништима, лука за наутички ту ризам(ма рина), хидрограђевинских објеката за регулаци јусаобраћа ја на ри јекама, устава итд.,

- брана и насипа,

• чишћење земље из пловних канала (ја ружање).


• услуге вођења и стручног надзо ра у току изградњеобјеката, тј. извођења грађевинских про јеката ко јиприпада ју радовима изградње објеката нискоградње

(видјети: 71.12).42.99 Изградња осталих објеката нискоградње, д. н.


• изградњу индустријских објеката, осим зграда, као што су:




- рафине ри је,

- хемијска постро јења,

• грађевинске радове на изградњи других објеката каошто су:

- објекти за спортове ко ји се одржава ју на отво реномпросто ру.

Овај раз ред такође укључу је:• парцелизаци ју земљишта и опремање земљишта потребном

инфраструкту ром (нпр. изградња прилазних путева,комунална инфраструкту ра итд.).


• инсталаци ју индустријских машина и опреме(видјети: 33.20),

• парцелизаци ју земљишта без опремања земљиштапотребном инфраструкту ром (видјети: 68.10),

• услуге вођења и стручног надзо ра у току изградњеобјеката, тј. извођења грађевинских про јеката ко јиприпада ју радовима изградње објеката нискоградње(видјети: 71.12).

43 Специ јализоване грађевинске дјелатности

Ова област обухвата специ јализоване грађевинске дјелатно-сти, тј. изградњу ди јелова објеката и објеката нискоградње или

припремне радове у ту сврху. Ради се о специ јализованим радови-ма ко ји се могу обављати на различитим врстама грађевинскихконструкци ја, а захти јева ју специ јалистичке стручне вјештине илиопрему, као што су заби јање стубова (шипова), рад на из ради те-меља грађевине, постављање носећих грађевинских конструкци ја,бетонски радови, зида ње, поплочавање каменом, поста вљање ске-ла, покривање кровова итд. Обухваћена је монтажа (постављање)конструкци ја од челика под условом да ди јелове конструкци је ни- је произвео исти пословни субјекат (пословна јединица) ко ји их имонти ра. Специ јализоване грађевинске дјелатности углавном сеобавља ју на основу подугово ра, али се посебно у случа јевима по-правке грађевинских објеката радови обавља ју ди ректно за вла-сника објекта.

Ова област, такође, обухвата инсталационе и завршне радовена грађевинама.

Инсталациони радови обухвата ју увођење инсталаци ја свихврста ко је омогућава ју несметано функционисање грађевинског

објекта. Те се дјелатности већином изводе на градилишту, мададио припремних радова може да се обави и у радионици. У овуобласт спада ју и дјелатности као што су: увођење инсталаци ја заводу, канализаци ју и гас; инсталаци ју система гри јања и системаза климатизаци ју ваздуха; антена; алармних система и осталиелектрични радови; инсталаци ја аутоматских система за гашењепожа ра (тзв. спринклер системи); монтажа лифтова и покретнихстепеница итд. Такође су обухваћени изолациони радови (заштитаод воде, топлоте, звука), лимарски радови, инсталаци ја комерци- јалних расхладних система, постављање расвјете и сигналних си-стема на путевима, жељезници, аеродромима, пристаништима, лу-кама итд. У ову област спада ју и послови поправки ко је су везанеза наведене дјелатности.

Завршни грађевински радови доприносе потпуном заврша ва-њу грађевина као што су: стакларски, фасадни и штукатурни; мо-лерски и деко ративни радови; постављање подних и зидних пло-чица или других облога (паркети, таписони, тапете итд.); бруше-ње (пјеска рење) подова; завршни тесарски радови; акустични ра-дови; спољашње чишћење грађевинских објеката итд. У овуобласт спада ју и послови поправки ко је су везане за наведене дје-латности.

Изнајмљивање опреме са руковаоцем се разврстава у ону гра-ђевинску дјелатност ко ја се обавља помоћу те опреме.

43.1 Уклањање објеката и припремни радови наградилишту

Ова грана обухвата дјелатности припреме градилишта за ка-сни ју изградњу објеката, обухвата јући уклањање посто јећих обје-ката.

43.11 Уклањање објеката


• рушење или демонтажу зграда и осталих грађевина.

43.12 Припремни радови на градилишту


• чишћење (крчење) градилишта,

• земљане радове: ископавање, насипање, равнање те рена(нивелаци ја), градаци ја, тј. катего ризаци ја градилишта,прокопавање канала, уклањање сти јена, мини рање итд.,

• припрему земљишта за вађење руда:

- уклањање ископина, земљани и други радови напри реми мине ралних налазишта и градилишта,осим налазишта нафте и гаса.


• дренажне радове на градилишту,

• дренажне радове на пољопривредном или шумском

земљишту.Овај раз ред искључу је:

• бушење (експлоатаци ја) налазишта нафте или гаса(видјети: 06.10, 06.20),

• деконтаминаци ју земљишта (видјети: 39.00),

• бушење изво ришта воде (видјети: 42.21),

• јамско копање (окновско копање), (видјети: 43.99).

43.13 Испитивање терена за градњу бушењем и сондирањем


• испитивање те рена бушењем, сонди рањем и узимањемузорка за грађевинске, геофизичке, геолошке илисличне намјене.


• бушење, експлоатаци ју, налазишта нафте или гаса(видјети: 06.10, 06.20),

• испитивање те рена бушењем и сонди рањем каопомоћне услуге у току дјелатности вађења руда(видјети: 09.90),

• бушење изво ришта воде (видјети: 42.21),

• јамско копање (окновско копање), (видјети: 43.99),

• истраживање нафте и гаса, геофизичко, геолошко исеизмичко истраживање (видјети: 71.12).

43.2 Електроинсталациони радови, увођење инсталаци јаводовода, канализаци је, гаса и остали грађевинскиинсталациони радови

Ова грана обухвата инсталационе радове ко ји омогућавају не-сметану употребу грађевина, обухвата јући увођење електричнихинсталаци ја, инсталаци ја водовода, канализаци је и гаса, системаза гри јање и климатизаци ју, постављање лифтова, покретних сте-пеница итд.

43.21 Електроинсталациони радови

Овај раз ред обухвата увођење електричних инсталаци ја усвим врстама објеката високоградње и објеката нискоградње.


• постављање (инсталаци ју):

- електричних водова и опреме,

- телекомуникационих водова,

- водова за рачунарско умрежавање и кабловскутелевизи ју, укључу јући оптичке каблове,

- сателитских антена,

- система расвјете,

- противпожарних аларма,

- аларма и система заштите против провала,

- уличне расвјете и електричне сигнализаци је,

- расвјете на аеродромским пистама (узлетиштима),

- електричних колекто ра за соларну енерги ју.


• прикључивање електричних апа рата и опреме задомаћинство, укључу јући подно гри јање.


• изградњу комуникационих и електроенергетскихдистрибуционих водова (видјети: 42.22),

• постављање (инсталаци ју), одржавање и надзор,обухвата јући даљински надзор, електронскихбезбједносних система, као што су аларми противпровала и пожа ра (видјети: 80.20).

43.22 Увођење инсталаци ја водовода, канализаци је, гасаи инсталаци ја за гри јање и климатизаци ју

Овај раз ред обухвата увођење инсталаци ја водовода, канали-заци је и гаса, система за гри јање и климатизаци ју, обухвата јућидоградњу, преправке, одржавање и поправку.


• постављање инсталаци ја у зградама или другим објектима.

- система за гри јање (на стру ју, гас или нафту),

- пећи за производњу топлоте (нпр. котловнице, високепећи у индустри ји), уређа ји за хлађење воде(тзв. расхладни торњеви у индустри ји),




тј. прода ји робе за трећа лица или компани је. Ка ракте ристични тр-говци на велико су они ко ји полажу право на робу ко ју прода ју, каошто су: дистрибуте ри индустријских производа, извозници, уво-зници, трговачке задруге, трговачке подружнице и пословнице(али не малопродајне продавнице) ко јима управља ју производнеили рударске јединице издво јене од фабрика или рудника радипласи рања сво јих производа и ко је не преузима ју само оне на руџ-

бе ко је се извршава ју ди ректним испо рукама из фабрика или руд-ника. Исто тако су обухваћене дјелатности разних посредника затрговачку робу и производе, агената и задружних организаци ја,купаца и коопе рацијских друштава ко ји су ангажовани за пласи ра-ње пољопривредних производа.

Трговци на велико често сами прикупља ју, сорти ра ју и распо- ређу ју робу у велике количине, препаку ју и ди јеле робу у мање ко-личине (нпр. у фармаци ји), обавља ју дјелатности складиштења,хлађења, испо руке и инсталаци је робе и дјелатности у вези са уна-пређењем прода је за сво је купце и дизајном наљепница (етикета).

Трговина на мало је препрода ја (прода ја без пре раде) нових ико ришћених предмета претежно становништву за личну потро-шњу или употребу у домаћинству, у продавницама, робним кућа-ма, на штандовима, преко поште и Интернета, уличних продавача,трговачких путника, потрошачких задруга, аукцијских кућа итд.Већина трговаца на мало полаже право на робу ко ју прода је, алинеки дјелу ју као посредници у име власника робе и обавља ју про-да ју на основу консигнаци је или провизи је.

45 Трговина на велико и на мало моторним возилимаи мотоциклима; поправка моторних возила имотоцикала

Ова област обухвата све дјелатности (осим производње и из-најмљивања) повезане са моторним возилима и мотоциклима,обухвата јући камионе и те ретњаке, као што су трговина на великои на мало новим и половним возилима, поправка и одржавање во-зила и трговина на велико и на мало ди јеловима и прибо ром за мо-торна возила и мотоцикле. Исто тако, у ову област спада ју и дје-латности посредовања, тј. посредника у трговини на велико и намало возилима.

Ова област исто тако обухвата дјелатности као што су прањеи поли рање возила итд.

Ова област искључу је трговину на мало моторним го ривима,мазивима или производима за хлађење и изнајмљивање моторнихвозила или мотоцикала.

45.1 Трговина моторним возилима45.11 Трговина аутомобилима и моторним возилима лаке

категори је


• трговину на велико и на мало новим и половним(ко ришћеним) возилима:

- путничким моторним возилима, обухвата јућиспеци јализована путничка моторна возила као што сувозила хитне медицинске помоћи, минибуси итд.(носивости мање од 3,5 тона).


• трговину на велико и на мало те ренским моторнимвозилима као што су џипови (носивости мање од 3,5 тона),

• трговина на велико и мало аутомобилима и моторнимвозилима лаке катего ри је преко посредника.


• трговину на велико и на мало ди јеловима и прибо ром замоторна возила (видјети: 45.3),

• изнајмљивање моторних возила са возачем (видјети: 49.3),

• изнајмљивање моторних возила без возача (видјети: 77.1).

45.19 Трговина осталим моторним возилима


• трговину на велико и на мало новим и половним возилима:

- камиони, приколице и полуприколице,

- возила за камповање како што су камп-приколице,“мото-куће” и др.


• трговину на велико и на мало те ренским моторнимвозилима као што су џипови (носивости веће од 3,5 тона),

• трговину на велико и мало осталим моторним возилимапреко посредника.


• трговину на велико и на мало ди јеловима и прибо ром замоторна возила (видјети: 45.3),

• изнајмљивање камиона са возачем (видјети: 49.41),

• изнајмљивање камиона без возача (видјети: 77.12).

45.2 Одржавање и поправка моторних возила



• одржавање и поправку моторних возила:

- механичке поправке,- електричне поправке,

- поправке електронских система, убризгавања,

- редовно сервиси рање,

- поправке ка росе ри је,

- поправке ди јелова моторних возила,

- прање, поли рање итд.,

- прскање и бо јење,

- поправке вјетробрана и прозо ра,

- поправке сједишта моторних возила,

• поправку спољашњих и унутрашњих гума, подешавање изамјену гума,

• заштиту од ко рози је,

• уграђивање ди јелова и прибо ра (ко ји нису дио процесапроизводње).

Овај раз ред искључу је:• протектовање и репроизводњу гума (видјети: 22.11).

45.3 Трговина ди јеловима и прибором за моторна возила

Ова грана обухвата трговину на велико и на мало свим врста-ма ди јелова, компоненти, прибо ра, алата и опреме за моторна во-зила, као што су:

• спољашње и унутрашње гуме,

• свјећице, бате ри је, расвјетна опрема и електричниди јелови.

45.31 Трговина на велико ди јеловима и прибором замоторна возила


• посредовање у трговини на велико ди јеловима и прибо ромза моторна возила.

45.32 Трговина на мало ди јеловима и прибором за моторна

возилаОвај раз ред укључу је:

• посредовање у трговини на мало ди јеловима и прибо ромза моторна возила.


• трговину на мало го ривом за мото ре (видјети: 47.30).

45.4 Трговина, одржавање и поправка мотоцикала,ди јелова и прибора за мотоцикле

45.40 Трговина, одржавање и поправка мотоцикала,ди јелова и прибора за мотоцикле


• трговину на велико и на мало мотоциклима, укључу јућимопеде,

• трговину на велико и на мало ди јеловима и прибо ром замотоцикле (обухвата јући трговину преко посредника илипоштом),

• одржавање и поправку мотоцикала.


• трговину на велико бициклима и њиховим ди јеловима иприбо ром (видјети: 46.49),

• трговину на мало бициклима и њиховим ди јеловима иприбо ром (видјети: 47.64),

• изнајмљивање мотоцикала (видјети: 77.39),

• поправку и одржавање бицикала (видјети: 95.29).

46 Трговина на велико, осим трговине моторнимвозилима и мотоциклима

Ова област обухвата трговину на велико за сопствени рачунили уз наплату или на основу угово ра (посредовање), а односи сена трговину на велико на домаћем тржишту, као и на међуна род-ну трговину на велико (увоз/извоз).


• трговину на велико моторним возилима, камп-приколицамаи мотоциклима (видјети: 45.1, 45.4),

• трговину на велико прибо ром за моторна возила имотоцикле (видјети: 45.31, 45.40),




• изнајмљивање и давање робе у закуп (лизинг),(видјети: област 77),

• паковање чврсте робе и пуњење течности или гасовите робе у боце, укључу јући ми јешање и филтри рање за трећалица (видјети: 82.92).

46.1 Трговина на велико уз наплату или на основу уговора

Ова грана обухвата:• дјелатности трговачких агената, посредника и свих других

трговаца на велико ко ји тргу ју у име или за рачун других,

• дјелатности оних ко ји су укључени у повезивање продавачаса купцима или предузима ју трговачке трансакци је у имевласника робе, укључу јући Интернет.

Овај раз ред исто тако обухвата:

• дјелатности аукцијских кућа у вези са трговином на велико,укључу јући и аукци је преко Интернета.

46.11 Посредовање у трговини пољопривреднимсировинама, живим животињама, текстилнимсировинама и полупроизводима


• трговину на велико за сопствени рачун(видјети: 46.2 до 46.9),

• трговину на мало преко посредника (видјети: 47.99).

46.12 Посредовање у трговини горивима, рудама, металимаи индустријским хемикали јама


• посредовање агената (посредника) у трговини:

- го ривима, рудама, металима и индустријским хемиј-ским производима, обухвата јући вјештачка ђубрива.



• трговину на мало преко посредника (агената),(видјети: 47.99).

46.13 Посредовање у трговини дрвеном грађом играђевинским матери јалом



• трговину на мало преко посредника (видјети: 47.99).

46.14 Посредовање у трговини машинама, опремом заиндустри ју, бродовима и авионима


• посредовање агената (посредника) у трговини:

- машинама, обухвата јући машине и рачуна ре заканцела ри је, опрему за индустри ју, бродове и авионе.


• дјелатности посредовања агената (посредника) у трговинимоторним возилима (видјети: 45.1),

• аукци је моторних возила (видјети: 45.1),



46.15 Посредовање у трговини намјешта јем, робом задомаћинство и робом oд метала и гвожђа


• трговину на велико за сопствени рачун (видјети: 46.2до 46.9),


46.16 Посредовање у трговини текстилом, одјећом, крзном,обућом и производима од коже



• трговину на мало преко посредника(агената),(видјети: 47.99).

46.17 Посредовање у трговини храном, пићима и дуваном




46.18 Посредовање у трговини специ јализованој заодређене производе или групе осталих производа



• трговину на мало преко посредника (агената),

(видјети: 47.99),• дјелатности агената осигу рања (видјети: 66.22),

• дјелатности агената за некретнине (видјети: 68.31).

46.19 Посредовање у трговини разноврсним производима




46.2 Трговина на велико пољопривредним сировинама иживим животињама

46.21 Трговина на велико житарицама, сировим дуваном,сјемењем и храном за животиње


• трговину на велико жита рицама и сјемењем,

• трговину на велико уљаним плодовима,

• трговину на велико си ровим дуваном,

• трговину на велико храном за животиње ипољопривредним си ровинама, д. н.


• трговину на велико текстилним влакнима (видјети: 46.76).

46.22 Трговина на велико цви јећем и садницама(растињем)


• трговину на велико цви јећем, садницама (растињем) илуковицама.

46.23 Трговина на велико живим животињама

46.24 Трговина на велико сировом, недовршеном идовршеном кожом

46.3 Трговина на велико храном, пићима и дуваном

46.31 Трговина на велико воћем и поврћем


• трговину на велико свјежим воћем и поврћем,

• трговину на велико конзервисаним воћем и поврћем.

46.32 Трговина на велико месом и производима од меса

46.33 Трговина на велико мли јеком, мли јечнимпроизводима, ја јима, јестивим уљима и мастима


• трговину на велико мли јечним производима,

• трговину на велико ја јима и производима од ја ја,

• трговину на велико јестивим уљима и масноћамаживотињског или биљног по ри јекла.

46.34 Трговина на велико пићима


• трговину на велико алкохолним пићима,

• трговину на велико безалкохолним пићима,

• куповину вина без амбалаже (у ринфузи) и пуњење уфлаше без претходне до раде.


• ми јешање вина или дестилованих алкохолних пића(видјети: 11.01 и 11.02).

46.35 Трговина на велико дуванским производима

46.36 Трговина на велико шећером, чоколадом ипроизводима од шећера


• трговину на велико шеће ром, чоколадом и бомбонима,

• трговину на велико пекарским производима.

46.37 Трговина на велико кафом, ча јем, какаом и зачинима

46.38 Трговина на велико осталом храном обухвата јућирибе, љускаре и мекушце


• трговину на велико храном за кућне љубимце.




46.39 Неспеци јализована трговина на велико храном,пићима и дуваном

46.4 Трговина на велико производима за домаћинство

Ова грана обухвата трговину на велико производима за дома-ћинство, обухвата јући текстил.

46.41 Трговина на велико текстилом


• трговину на велико предивом,

• трговину на велико тканинама,

• трговину на велико платном за домаћинство итд.,

• трговину на велико позаманте ри јом и прибо ром: иглама,концима за шивање итд.


• трговину на велико текстилним влакнима (видјети: 46.76).

46.42 Трговина на велико одјећом и обућом


• трговину на велико одјећом, обухвата јући спортску одјећу,

• трговину на велико прибо ром за одјећу као што су рукавице, кравате и на раменице за хлаче,

• трговину на велико обућом,• трговину на велико производима од крзна,

• трговину на велико кишобранима.


• трговину на велико накитом (видјети: 46.48),

• трговину на велико производима од коже (видјети: 46.49),

• трговину на велико специ јалном спортском обућом као штосу ски јашке ципеле (панце рице), (видјети: 46.49).

46.43 Трговина на велико електричним апаратима задомаћинство


• трговину на велико електричним апа ратима задомаћинство,

• трговину на велико радио и телевизијском опремом,

• трговину на велико фотографским и оптичкимпроизводима,

• трговину на велико електричним уређа јима за гри јање,

• трговину на велико снимљеним аудио и видео тракама,CD-има, DVD-има.


• трговину на велико празним аудио и видео тракама,CD-има, DVD-има (видјети: 46.52),

• трговину на велико машинама за шивење (видјети: 46.64).

46.44 Трговина на велико порцеланом, стаклари јом исредствима за чишћење


• трговину на велико порцеланом и стаклом,

• трговину на велико средствима за чишћење.

46.45 Трговина на велико парфимеријским и козметичким

производима


• трговину на велико парфемима, козметиком и сапунима.

46.46 Трговина на велико фармацеутским производима


• трговину на велико ортопедским помагалима,

• трговину на велико фармацеутским и медицинским произ-водима.

46.47 Трговина на велико намјешта јем, теписима иопремом за расвјету


• трговину на велико намјешта јем за домаћинство,

• трговину на велико теписима и другим поднимпростиркама,

• трговину на велико опремом за расвјету.Овај раз ред искључу је:

• трговину на велико намјешта јем за канцела ри је(видјети: 46.65).

46.48 Трговина на велико сатовима и накитом

46.49 Трговина на велико осталом робом за домаћинство


• трговину на велико дрвеним, плетарским и плутенимпроизводима итд.,

• трговину на велико бициклима и њиховим ди јеловимаи прибо ром,

• трговину на велико производима од папи ра, књигама,часописима и новинама,

• трговину на велико производима од коже и прибо ром запутовање,

• трговину на велико музичким инструментима,

• трговину на велико играма и играчкама,

• трговину на велико спортском опремом, обухвата јућиспеци јалну спортску обућу као што су ски јашке ципеле(панце рице).

46.5 Трговина на велико информационом икомуникационом опремом

Ова грана обухвата трговину на велико опремом информаци-оне и комуникационе технологи је (ICT), тј. рачуна рима, телекому-никационом опремом и ди јеловима.

46.51 Трговина на велико рачунарима, периферномопремом и софтвером


• трговину на велико рачуна рима и рачунарском пе риферномопремом,

• трговину на велико софтве ром.


• трговину на велико електричним ди јеловима(видјети: 46.52),

• трговину на велико машинама и опремом за канцела ри је(осим рачуна ра и пе риферне опреме) (видјети: 46.66).

46.52 Трговина на велико електронским ителекомуникационим ди јеловима и опремом


• трговину на велико електронским ци јевима,

• трговину на велико полупроводничким елементима,• трговину на велико микрочиповима и интегрисаним

колима,

• трговину на велико штампарским колима,

• трговину на велико празним аудио и видео тракама идискетама, магнетним и оптичким дисковима (CD-и,DVD-и),

• трговину на велико телефонима и комуникациономопремом.


• трговину на велико снимљеним аудио и видео тракама,CD-има, DVD-има (видјети: 46.43),

• трговину на велико рачуна рима и рачунарском пе риферномопремом (видјети: 46.51).

46.6 Трговина на велико осталим машинама, опремоми прибором

Ова грана обухвата трговину на велико специ јализованим ма-шинама, опремом и прибо ром за све врсте индустри је и машинаопште намјене.

46.61 Трговина на велико пољопривредним машинама,опремом и прибором


• трговину на велико пољопривредним машинама и опремом:

- плугови, расипачи ђубрива, си јачице,

- жетелице,

- вршилице,

- стро јеви за мужу,

- опрема за узгој пе ради, опрема за узгој пчела,

- тракто ри ко ји се употребљава ју у пољопривреди ишумарству,

• трговину на велико косачицама за траву.

46.62 Трговина на велико алатним машинама


• трговину на велико разноврсним алатним машинама заоб раду свих врста мате ри јала,




• трговину на велико алатним машинама ко јима управља ју рачуна ри.

46.63 Трговина на велико машинама за рударство играђевинарство

46.64 Трговина на велико машинама за индустри јутекстила и машинама за шивење и плетење


• трговину на велико машинама ко јима управља ју рачуна риза индустри ју текстила и машинама ко јима управља ју рачуна ри за шивење и плетење.

46.65 Трговина на велико намјешта јем за канцелари је


• услуге трговине на велико производима разврстаним у раз ред 31.01 (Производња намјешта ја за канцела ри је ипродајне просто ре).

46.66 Трговина на велико осталим канцеларијскиммашинама и опремом


• трговину на велико машинама и опремом за канцела ри је,осим рачуна ра и рачунарске пе риферне опреме.


• трговину на велико рачуна рима и пе риферном опремом(видјети: 46.51),

• трговину на велико електронским ди јеловима, телефонимаи комуникационом опремом (видјети: 46.52).

46.69 Трговина на велико осталим машинама и опремом


• трговину на велико превозном опремом, осим моторнимвозилима, мотоциклима и бициклима,

• трговину на велико аутоматизованим производнимлини јама (роботима),

• трговину на велико жицом, прекидачима и другиминсталационим мате ри јалом (опремом) ко ји сеупотребљава у индустри ји,

• трговину на велико осталим електромате ри јалом као штосу електромото ри, трансформато ри,

• трговину на велико осталим машинама, д. н., ко је сеупотребљава ју у индустри ји (осим за руднике,грађевинарство и текстилну индустри ју), трговини,навигаци ји и другим услужним дјелатностима.


• трговину на велико мјерним инструментима и опремом.


• трговину на велико моторним возилима, приколицама икамп-приколицама (видјети: 45.1),

• трговину на велико ди јеловима за моторна возила(видјети: 45.31),

• трговину на велико мотоциклима (видјети: 45.40),

• трговину на велико бициклима (видјети: 46.49).

46.7 Остала специ јализована трговина на велико

Ова грана обухвата дјелатности остале специ јализоване трго-

вине на велико ко је нису разврстане у осталим гранама ове обла-сти. Обухвата трговину на велико полупроизводима, осим пољо-привредним, ко ји се у правилу не употребљава ју за домаћинство.

46.71 Трговина на велико чврстим, течним и гасовитимгоривима и сличним производима


• трговину на велико го ривима, мазивима, уљима као што су:

- дрвени угаљ, камени угаљ, кокс, дрво за огрев, нафта,

- си рова нафта, си рово уље, дизел го риво, газолин,погонско го риво, лож-уље, уље за гри јање, ке розин,

- течни гас, бутан и пропан,

- уље за подмазивање и мазиво, де ривати нафте(рафинисани производи нафте).

46.72 Трговина на велико металима и металним рудама


• трговину на велико рудом гвожђа и обо јеним металима,

• трговину на велико примарним пре рађевинама од гвожђаи обо јених метала,

• трговину на велико полупроизводима од гвожђа и обо јенихметала, д. н.,

• трговину на велико златом и осталим племенитимметалима.


• трговину на велико металним отпадом (видјети: 46.77).

46.73 Трговина на велико дрветом, грађевинскимматери јалом и санитарном опремом


• трговину на велико необрађеним дрветом,

• трговину на велико производима примарне пре раде дрвета,

• трговину на велико бо јама и лаковима,

• трговину на велико грађевинским мате ри јалом:

- пи јеском, шљунком,

- стола ри јом од свих врста мате ри јала,

• трговину на велико зидним тапетама и поднимпокривачима,

• трговину на велико равним стаклом,

• трговину на велико санитарном опремом:

- каде, умиваоници, WC шкољке и остала санитарнаке рамика,

• трговину на велико монтажним кућама.

46.74 Трговина на велико робом од метала, инсталационимматери јалом, уређа јима и опремом за водовод игри јање


• трговину на велико робом од метала и бравама,

• трговину на велико инсталационим мате ри јалом,

• трговину на велико гри јачима за топлу воду,

• трговину на велико санитарном инсталационом опремом:

- ци јеви, цри јева, фитинзи, славине, Т-ди јелови, спо јеви,гумене ци јеви итд.,

• трговину на велико алатима као што су чекићи, тесте ре,одви јачи и остали ручни алати итд.

46.75 Трговина на велико хемијским производима


• трговину на велико индустријским хемикали јама:

- анилином, штампарским бо јама, ете ричним уљима,

индустријским гасовима, хемијским љепилима, бо јама,синтетичком смолом, метанолом, па рафином, ми рисимаи аромама, содом, индустријском соли, киселинама исумпорним спо јевима, де риватима скроба итд.,

• трговину на велико ђубривима и агрохемијскимпроизводима.

46.76 Трговина на велико осталим полупроизводима


• трговину на велико примарним пре рађевинама одпластичних мате ри јала,

• трговину на велико гумом,

• трговину на велико текстилним влакнима итд.,

• трговину на велико папи ром у великим количинама,тј. “неупакованом” (неконфенционисаном),

• трговину на велико драгим камењем.

46.77 Трговина на велико отпадом и остацима


• трговину на велико металним и неметалним остацима иотпадом и мате ри јалом за рециклажу, обухвата јућиприкупљање, сорти рање, одва јање, растављање половнихпредмета, на примјер аутомобила, ради издва јања ди јеловако ји се могу поново употребљавати, паковање ипрепакивање, складиштење и испо руку, али безтрансформационог процеса, при чему купљени ипродати отпад задржава преосталу ври једност.


• растављање аутомобила, рачуна ра, телевизо ра и осталеопреме како би се добили употребљиви ди јелови погодни за по-новну прода ју.


• прикупљање кућног и индустријског отпада (видјети: 38.1),

• пре раду отпада, ко ји ни је за даљу употебу у пре рађивачкој

индустри ји, у циљу одлагања (видјети: 38.2),• пре раду остатака и отпада у секундарну си ровину ко ја

захти јева стварни трансформациони процес (секундарнаси ровина погодна је за ди ректну употребу у индустријскомпроцесу, а не ради се о готовом производу), (видјети: 38.3),




• растављање аутомобила, рачуна ра, телевизо ра и осталеопреме у циљу рециклаже обновљивог мате ри јала(видјети: 38.31),

• растављање бродова (видјети: 38.31),

• иси јецање аутомобила механичким процесом(видјети: 38.32),

• трговину на мало половним производима (видјети: 47.79).46.9 Неспеци јализована трговина на велико

46.90 Неспеци јализована трговина на велико


• трговину на велико различитим производима без посебнеспеци јализаци је.

47 Трговина на мало, осим трговине моторним возилимаи мотоциклима

Ова област обухвата трговину на мало (прода ја без пре раде)новим и половним предметима претежно за личну потрошњу ста-новништва или употребу у домаћинству ко ја се обавља у прода-вницама, робним кућама, на штандовима, путем поште и Интер-нета, уличних продавача, трговачких путника, путем потрошачкихзадруга итд.

Трговина на мало прво се разврстава према врсти продајногмјеста (трговина на мало у продавницама: гране: 47.1 до 47.7; тр-

говина на мало изван продавница: гране 47.8 и 47.9). Трговина намало у продавницама обухвата и трговину на мало половнимпредметима (раз ред 47.79). Код трговине на мало у продавницамапосто ји даља разлика између специ јализоване трговине на мало(грана 47.2 до 47.7) и неспеци јализоване трговине на мало (грана47.1). Наведене гране даље су поди јељене према врсти (асортима-ну) продајних производа. Прода ја изван продавница разлику је сепрема начину на ко ји се обавља, на примјер трговина на мало наштандовима и тржницама (грана 47.8) и остала трговина на малоизван продавница, на примјер на руџбе поштом, достава купцу накућну адресу, прода ја помоћу апа рата за самопослуживање итд.(грана 47.9).

Роба ко ја се прода је у овој области ограничена је и у правилусе односи на робу ши роке потрошње или трговине на мало. Пре-ма томе, роба ко ја се иначе не прода је у трговини на мало искљу-чена је из ове области (нпр. жита рице, руде, индустријске машинеи опрема, итд.).

Ова област исто тако обухвата јединице, пословне субјекте,

ко ји се баве претежно прода јом производа становништву као штосу лични рачуна ри, производи од папи ра и писаћи прибо ри, бо јеили дрво, иако се ови производи не мо ра ју употребљавати за лич-ну потрошњу или употребу у домаћинству. Руковање производи-ма, ко је је уобича јено у трговини, не утиче на основне ка ракте ри-стике производа (робе) и може укључити, на примјер, сорти рање,одва јање, ми јешање и паковање.

Ова област исто тако обухвата трговину на мало преко посред-ника и дјелатности аукцијских кућа у вези са трговином на мало.


• прода ју пољопривредних производа од стране пољопри-вредника (видјети: област 01),

• производњу и прода ју производа из сопствене производње,ко ја се уопштено разврстава у под руч је пре рађивачкеиндустри је области 10-32,

• трговину моторним возилима, мотоциклима и њиховимди јеловима (видјети: област 45),

• трговину жита рицама, рудама, си ровом нафтом,индустријским хемикали јама, гвожђем и челиком,индустријским машинама и опремом (видјети: област 46),

• прода ју хране и пића за конзуми рање у локалима (на “лицумјеста”) и прода ју хране ко ја се износи ван(видјети: област 56),

• изнајмљивање становништву производа за личну потрошњуили употребу у домаћинству (видјети: 77.2).

47.1 Трговина на мало у неспеци јализованимпродавницама

Ова грана обухвата трговину на мало разноврсном робом уистој јединици (неспеци јализоване продавнице) као што су супер-маркети или робне куће.

Ова грана исто тако обухвата трговину на мало преко заступ -ника (посредника).

47.11 Трговина на мало у неспеци јализованимпродавницама претежно прехрамбеним производима,пићима и дуванским производима


• трговину на мало мјешовитом робом, међу ко јомпреовлађу је храна, пића и дувански производи:

- дјелатности продавница мјешовитом робом, у ко јимасе, осим хране, пића и дуванских производа, прода ју и разни други производи, као што су одјећа, намјештај,апа рати, метална роба, козметика итд.

47.19 Остала трговина на мало у неспеци јализованимпродавницама

Овај раз ред укључу је:• трговину на мало мјешовитим производима, у ко јој не

преовлађу ју храна, пића и дувански производи,

• дјелатности робних кућа ко је се баве прода јом разноврсне робе, укључу јући одјећу, намјештај, апа рате, металну робу,козметику, накит, играчке, спортску опрему итд.

47.2 Трговина на мало храном, пићима и дуванскимпроизводима у специ јализованим продавницама

Ова грана исто тако обухвата трговину на мало преко заступ-ника (посредника).

47.21 Трговина на мало воћем и поврћем успеци јализованим продавницама


• трговину на мало свјежим воћем и поврћем,

• трговину на мало припремљеним и конзервисаним воћем и

поврћем.47.22 Трговина на мало месом и производима од меса у

специ јализованим продавницама


• трговину на мало месом и производима од меса(укључу јући месо пе ради).

47.23 Трговина на мало рибом, љускарима и мекушцимау специ јализованим продавницама


• трговину на мало рибом, морским плодовима и њиховимпроизводима.

47.24 Трговина на мало хљебом, колачима, производимаод брашна и производима од шећера успеци јализованим продавницама

47.25 Трговина на мало пићима у специ јализованим

продавницамаОвај раз ред укључу је:

• трговину на мало пићима (не за конзуми рање на “лицумјеста”)

- алкохолним пићима,

- безалкохолним пићима.

47.26 Трговина на мало производима од дувана успеци јализованим продавницама


• трговину на мало дуваном,

• трговину на мало производима од дувана.

47.29 Остала трговина на мало прехрамбеним производимау специ јализованим продавницама


• трговину на мало мли јечним производима и ја јима,• трговину на мало осталим прехрамбеним производима,

д. н.

47.3 Трговина на мало моторним горивима успеци јализованим продавницама


47.30 Трговина на мало моторним горивима успеци јализованим продавницама


• трговину на мало го ривима за моторна возила и мотоцикле.


• трговину на мало мазивима и производима за хлађење замоторна возила.

Овај раз ред искључу је:• трговину на велико го ривима (видјети: 46.71),

• трговину на мало гасом у боцама за домаћинство(за кување и гри јање), (видјети: 47.78).




47.4 Трговина на мало информационом икомуникационом опремом у специ јализованимпродавницама

Ова грана обухвата трговину на мало опремом информационеи комуникационе технологи је (ICT) као што су рачуна ри и пе ри-ферна опрема, телекомуникациона опрема и електронски уређа јиза ши року потрошњу у специ јализованим продавницама.


47.41 Трговина на мало рачунарима, периферним јединицама и софтвером у специ јализованимпродавницама


• трговину на мало рачуна рима,

• трговину на мало рачунарском пе риферном опремом,

• трговину на мало конзолама за видео-игре,

• трговину на мало стандардним софтве ром, укључу јућивидео-игре.


• трговину на мало празним тракама и дисковима(видјети: 47.63).

47.42 Трговина на мало телекомуникационом опремому специ јализованим продавницама


• трговину на мало мобилним телефонима.

47.43 Трговина на мало аудио и видео опремом успеци јализованим продавницама


• трговину на мало радио и телевизијском опремом,

• трговину на мало аудио и видео опремом,

• трговину на мало CD и DVD уређа јима.

47.5 Трговина на мало осталом опремом за домаћинствоу специ јализованим продавницама

Ова грана обухвата трговину на мало опремом за домаћинствокао што су текстил, роба од гвожђа, теписи, електрични апа рати задомаћинство или намјештај, у специ јализованим продавницама.


47.51 Трговина на мало текстилом у специ јализованимпродавницама


• трговину на мало тканинама,

• трговину на мало концем за плетење,

• трговину на мало основним мате ри јалом (подлогом) заиз раду тепиха, гоблена или за везење,

• трговину на мало текстилом,

• трговину на мало позаманте ри јом и прибо ром: иглама,концима за шивење итд.


• трговину на мало одјећом (видјети: 47.71).

47.52 Трговина на мало робом од метала, бо јама и стаклом

у специ јализованим продавницама


• трговину на мало робом од метала,

• трговину на мало бо јама, премазима и лаковима,

• трговину на мало равним стаклом,

• трговину на мало осталим грађевинским мате ри јалом каошто су цигле, дрво, санитарна опрема, стола ри ја од свихврста мате ри јала,

• трговину на мало мате ри јалом и опремом “уради сам”.


• трговину на мало косачицама за траву,

• трговину на мало саунама.

47.53 Трговина на мало теписима и простирачима за под,зидним и подним облогама у

специ јализованим продавницамаОвај раз ред укључу је:

• трговину на мало теписима и прости рачима за под,

• трговину на мало засто рима и завјесама,

• трговину на мало зидним тапетама и подним облогама.


• трговину на мало плутеним плочама за облагање подова(видјети: 47.52).

47.54 Трговина на мало електричним апаратима задомаћинство у специ јализованим продавницама


• трговину на мало аудио и видео опремом (видјети: 47.43).

47.59 Трговина на мало намјешта јем, опремом за расвјетуи осталим производима за домаћинство, успеци јализованим продавницама


• трговину на мало намјешта јем за домаћинство,

• трговину на мало опремом за расвјету,

• трговину на мало кухињским посуђем, прибо ром за јело,предметима од глине, стакла, порцелана и ке рамике,

• трговину на мало производима од дрвета, плута и прућа,

• трговину на мало неелектричним апа ратима задомаћинство,

• трговину на мало музичким инструментима и музикали јама

(нотним записима),• трговину на мало безбједносним алармним системима као

што су кључаонице, сефови и безбједносни претинци(трезо ри), без услуге уградње или одржавања,

• трговину на мало предметима и опремом за домаћинство,д. н.


• трговину на мало антиквитетима (видјети: 47.79).

47.6 Трговина на мало производима за културу ирекреаци ју у специ јализованим продавницама

Ова грана обухвата трговину на мало производима за култу руи рекреаци ју, као што су књиге, новине, музички и видео записи,спортске опреме, игре и играчке у специ јализованим продавница-ма.


47.61 Трговина на мало књигама у специ јализованимпродавницама


• трговину на мало књигама свих врста.


• трговину на мало половним и антиквитетним књигама(видјети: 47.79).

47.62 Трговина на мало новинама, папиром и писаћимприбором у специ јализованим продавницама


• трговину на мало прибо ром за канцела ри је као што суоловке, хемијске оловке, папир итд.

47.63 Трговина на мало музичким и видео записима успеци јализованим продавницама


• трговину на мало музичким записима, аудио-тракама,CD-има и аудио-касетама,

• трговину на мало видео-тракама и DVD-има.


• трговину на мало празним тракама и дисковима.

47.64 Трговина на мало спортском опремом успеци јализованим продавницама


• трговину на мало спортском опремом, прибо ром за риболов, опремом за камповање, чамцима и бициклима.

47.65 Трговина на мало играма и играчкама успеци јализованим продавницама


• трговину на мало играма и играчкама (из рађене од свихмате ри јала).


• трговину на мало конзолама за видео-игре (видјети: 47.41),




• трговину на мало стандардним софтве ром, укључу јућивидео-игре (видјети: 47.41).

47.7 Трговина на мало осталом робом у специ јализованимпродавницама

Ова грана обухвата дјелатности специ јализованих продавницако је се баве прода јом од ређених група производа ко ји нису обу-

хваћени у другим ди јеловима класификаци је, као што су: одјећа,обућа и производи од коже; фармацеутски производи и медицин-ски препа рати; сатови; сувени ри; средства за чишћење; оруж је;цви јеће; кућни љубимци и остало. Исто тако, у ову грану се укљу-чу је трговина на мало половном робом у специ јализованим про-давницама.


47.71 Трговина на мало одјећом у специ јализованимпродавницама


• трговину на мало одјећом,

• трговину на мало производима од крзна,

• трговину на мало прибо ром за одјећу као што су рукавице,кравате, на раменице итд.


• трговину на мало текстилом (видјети: 47.51).

47.72 Трговина на мало обућом и робом од коже успеци јализованим продавницама


• трговину на мало обућом,

• трговину на мало производима од коже,

• трговину на мало прибо ром за путовање од коже ивјештачке коже.


• трговину на мало специ јалном спортском обућом као штосу ски јашке ципеле (панце рице), (видјети: 47.64).

47.73 Апотеке


• трговину на мало фармацеутским производима.

47.74 Трговина на мало медицинском робом и ортопедскимпомагалима у специ јализованим продавницама

47.75 Трговина на мало козметичким и тоалетнимпрепаратима у специ јализованим продавницама


• трговину на мало парфемима, козметичким и тоалетнимпроизводима.

47.76 Трговина на мало цви јећем, садницама, сјемењем,ђубривом, кућним љубимцима и храном за кућнељубимце у специ јализованим продавницама

47.77 Трговина на мало сатовима и накитом успеци јализованим продавницама

47.78 Остала трговина на мало новом робом успеци јализованим продавницама


• трговину на мало фотографском, оптичком и прецизномопремом,

• дјелатности оптича ра,

• трговину на мало сувени рима, рукотво ринама и религијским производима,

• дјелатности продајних умјетничких гале ри ја,

• трговину на мало лож-уљем за домаћинство, гасом убоцама, угљем и огревним дрветом,

• трговину на мало оруж јем и муници јом,

• трговину на мало филателистичким маркама и кованицама,

• трговину на мало услугама продајних умјетничкихгале ри ја (умјетнинама),

• трговину на мало непрехрамбеним производима, д. н.

47.79 Трговина на мало половном робом успеци јализованим продавницама

Овај раз ред укључу је:• трговину на мало половним књигама,

• трговину на мало осталим половним производима,

• трговину на мало антиквитетима,

• дјелатности аукцијских кућа ко је се односе на трговинуна мало.


• трговину на мало половним моторним возилима(видјети: 45.1),

• дјелатности аукци ја путем Интернета и остале аукци је

изван продајног просто ра (у вези са трговином на мало),(видјети: 47.91, 47.99),

• дјелатности залагаоница (видјети: 64.92).

47.8 Трговина на мало на тезгама и пи јацама

Ова грана обухвата трговину на мало било ко јом врстом новихили половних производа већином на покретним тезгама дуж јав-них саобраћајница или на сталном мјесту на пи јацама.


47.81 Трговина на мало храном, пићима и дуванскимпроизводима на тезгама и пи јацама


• трговину на мало припремљеном храном за конзумаци јуна “лицу мјеста” (видјети: 56.10).

47.82 Трговина на мало текстилом, одјећом и обућом на

тезгама и пи јацама47.89 Трговина на мало осталом робом на тезгама и

пи јацама


• трговину на мало осталом робом на тезгама и пи јацама каошто су:

- теписи и простирке,

- књиге,

- игре и играчке,

- апа рати за домаћинство и електронски уређа ји заши року потрошњу,

- музички и видео записи.

47.9 Трговина на мало изван продавница, тезги и пи јаца

Ова грана обухвата дјелатности трговине на мало преко по-ште, Интернета, прода јом од врата до врата, тј. дјелатност трго-

вачких путника, помоћу апа рата за самопослуживање (аутомата)итд.


47.91 Трговина на мало преко поште или Интернета

Овај раз ред обухвата дјелатности трговине на мало преко по-ште или Интернета, тј. дјелатности трговине на мало када купацдоноси одлуку о куповини на основу огласа, каталога, информа-ци је доби јене са интернетских страница или неких других обликаоглашавања. Купац на ручу је производе поштом, телефоном илипреко Интернета (обично помоћу посебних метода на ручивањако је се налазе на интернетским страницама). Купљени производисе могу преузети ди ректно са Интернета или се физички допрема- ју купцу (на ручиоцу).


• трговину на мало било ко јом врстом производа прекопоште,

• трговину на мало било ко јом врстом производа прекоИнтернета.


• ди ректну прода ју преко телевизи је, ради ја и телефона,

• аукцијску прода ју преко Инетрнета у вези са трговиномна мало.


• трговину на мало моторним возилима, ди јеловима иприбо ром за моторна возила преко Интернета(видјети: гране 45.1, 45.3),

• трговину на мало мотоциклима, ди јеловима и прибо ромза мотоцикле преко Интернета (видјети: 45.40).

47.99 Остала трговина на мало изван продавница,тезги и пи јаца


• трговину на мало било ко јом врстом производа ко ја ни јеукључена у претходним раз редима:

- ди ректну прода ју или прода ју преко трговачкихпутника,




- прода ју помоћу апа рата за самопослуживање(аутомата),

• ди ректну прода ју го рива (лож-уља, дрвета за ложење, итд.),уз доставу купцу,

• аукци ју изван продавница (у вези са трговином на мало,осим Интернета),

• трговину на мало преко посредника (агената),(изван продавница).

ПОДРУЧЈЕ H - САОБРАЋАЈ И СКЛАДИШТЕЊЕ

Ово под руч је обухвата дјелатности у вези са обављањем пут-ничког или робног превоза, било редовног или ван редног, жеље-зницом, цјевоводом, путевима, водом или ваздухом и прате ће дје-латности на терминалима и парки ралиштима, претовар те рета,складиштење итд. Ово под руч је обухвата изнајмљивање прево-зних средстава и опреме са возачем или превозником. Исто тако јеобухваћена поштанска и ку рирска дјелатност.

Ово под руч је искључу је:

• гене рални ремонт или поправку превозних средстава, осиммоторних возила (видјети: грану 33.1),

• изградњу, одржавање и поправку путева, жељезничкихпруга, лука, аеродрома (видјети: област 42),

• одржавање и поправку моторних возила (видјети: 45.20),• изнајмљивање превозних средстава или опреме без возача

или превозника (видјети: 77.1, 77.3).

49 Копнени саобраћај и цјевоводни транспорт

Ова област обухвата превоз путника или робе друмским и же-љезничким саобраћа јем, као и превоз робе цјевоводима.

49.1 Превоз путника жељезницом, међуградски



• жељезнички превоз путника главном жељезничком мрежом, размјештеном већим географским под руч јем,

• жељезнички превоз путника међуградском жељезницом,

• дјелатности кола за спавање или кола за ручавање каоинтегрисане дјелатности жељезничких предузећа.


• превоз путника градским и приградским превознимсистемима (видјети: 49.31),

• дјелатности путничког терминала (видјети: 52.21),

• рад жељезничке инфраструкту ре; припада јуће дјелатностико ја се односи на укључивање и маневрисање(видјети: 52.21),

• дјелатности кола за спавање или кола за ручавање кадаих обавља ју самосталне јединице (видјети: 55.90, 56.10).

49.2 Превоз робе жељезницом



• превоз робе главном жељезничком мрежом, као и превоз робе на кратким релаци јама.


• складиштење (видјети: 52.10),• дјелатност робних терминала (видјети: 52.21),

• рад жељезничке инфраструкту ре; припада јуће дјелатностико је се односе на прикључивање (прекопчавање) иманеврисање (видјети: 52.21),

• дјелатност претова ра те рета (видјети: 52.24).

49.3 Остали копнени превоз путника

Ова грана обухвата све дјелатности копненог превоза путни-ка, осим жељезничког. Исто тако је обухваћен жељезнички превозкао дио градског и приградског превозног система.

49.31 Градски и приградски копнени превоз путника


• копнени превоз путника градским и приградским прево-зним системима. Овдје се могу укључити различити облици коп-неног превоза, као што су: аутобуси, трамва ји, улична возила,тролејбуси, подземна жељезница, надземна жељезница итд. Сао-браћајна дјелатност обично се обавља на редовним лини јамасли једећи утврђени возни ред, преузима ју и превозе путнике наутврђеним станицама.


• лини је од града до аеродрома или од града до станице, же-љезничке или аутобуске станице,

• дјелатности успињача, жича ра итд. ако су дио градског иприградског копненог транзитног система.


• превоз путника међуградском жељезницом (видјети: 49.10).

49.32 Такси превоз


• остало изнајмљивање личних аутомобила са возачем.

49.39 Остали копнени превоз путника, д. н.


• остали копнени превоз путника:

- редовни аутобуски превоз на дуге дистанце,тј. међуградски,

- чартерске вожње, излети и друге повремене превознеуслуге,

- превозна средства унутар аеродрома,

• рад жича ра, успињача, ски јашких жича ра и ски-лифтоваако нису дио градског или приградског транзитног система.


• превоз школским аутобусима и аутобусима за превоз радника на посао,

• превоз путника возилима помоћу људске или животињскеснаге (рикше или запрежна кола).


• превоз возилима хитне медицинске помоћи(видјети: 86.90).

49.4 Друмски превоз робе и услуге пресељења

Ова грана обухвата цјелокупни копнени превоз робе осим же-љезничког.

49.41 Друмски превоз робе


• цјелокупни друмски превоз:

- превоз балвана,

- превоз стоке,

- превоз замрзнутих производа,- превоз тешких те рета,

- превоз расутог те рета, обухвата јући превоз цистернамаи прикупљање мли јека на фармама,

- превоз аутомобила,

- превоз отпада и отпадног мате ри јала, без прикупљањаили одлагања.


• изнајмљивање камиона са возачем,

• превоз робе возилима помоћу људске или животињскеснаге (рикше или запрежна кола).


• превоз трупаца унутар шуме, као дио услуге у вези сасјечом дрвета (видјети: 02.40),

• дистрибуци ју воде камионима (видјети: 36.00),

• рад уређа ја за претовар робе на терминалима(видјети: 52.21),

• дјелатности амбалажи рања и паковања за превоз(видјети: 52.29),

• поштанске и ку рирске дјелатности (видјети: 53.10 и 53.20),

• превоз отпада, као саставни дио дјелатности прикупљањаотпада ко ју обавља ју специ јализована предузећа(видјети: 38.11, 38.12).

49.42 Услуге пресељења


• услуге пресељења пословних субјеката или домаћинставакопненим (друмским) превозом.

49.5 Цјевоводни транспорт



• транспорт гаса, течности, воде, емулзи је и другихпроизвода преко цјевовода.


• рад пумпних станица.





• дистрибуци ју при родног или произведеног гаса, па ре иливоде (видјети: 35.22, 35.30 и 36.00),

• транспорт течности камионима (видјети: 49.41).

50 Водени саобраћај

Ова област обухвата превоз путника или робе водом, било дасе ради о редовном или ван редном превозу. Исто тако, у овуобласт спада и вуча или гу рање бродова, излети, кружна путовањаи разгледање бродом, превоз тра јектима, такси јима итд. Иако јемјесто индикатор за раздва јање морског од слатководног превоза,одлучу јући фактор заправо је врста пловног објекта ко ји се упо-требљава. Превоз пловним објектом на мо ру разврстава се у гра-не 50.1 и 50.2, док се превоз ко ји се одви ја другим врстама плов-них објеката разврстава у гране 50.3 и 50.4.

Ова област искључу је дјелатности ресто рана и ба рова на па-лубама брода (видјети: раз реде 56.10 и 56.30), ако их обавља јуодво јене јединице (пословни субјекти).

50.1 Поморски и приобални превоз путника

Ова грана обухвата превоз путника пловним објектима ко ји сунами јењени за превоз мо рем или приобаљем. Исто тако, у ову гра-ну спада превоз путника на великим језе рима итд. када се употре-бљава ју исте врсте пловних објеката.



• превоз путника мо рем и приобаљем, редовно или ван редно:

- превоз бродовима или чамцима за излете, кружнапутовања или разгледања (крста рења),

- превоз тра јектима, такси јима на води итд.


• изнајмљивање бродова за разоноду са посадом за превозмо рем и приобаљем (нпр. за риболов).


• дјелатности ресто рана и ба рова на бродовима, кадаобавља ју одво јене јединице (пословни субјекти)(видјети: 56.10 и 56.30),

• изнајмљивање чамаца и једрилица за разоноду, без посаде(видјети: 77.21),

• изнајмљивање комерци јалних бродова или чамаца, безпосаде (видјети: 77.34),

• дјелатност “коцкарница на води” (видјети: 92.00).

50.2 Поморски и приобални превоз робе

Ова грана обухвата поморски превоз робе пловним објектимако ји су нами јењени за превоз мо рем или приобаљем. Исто тако, уову грану спада превоз робе на великим језе рима итд. када се упо-требљава ју исте врсте пловних објеката.



• превоз робе мо рем или приобаљем, редовно или ван редно,

• превоз вучом (теглењем) или гу рањем баржи, морскеплатформе за бушење и експлоатаци ју нафте.


• изнајмљивање пловних објеката са посадом за морски иобалски превоз робе.


• складиштење робе (видјети: 52.10),

• рад лука и друге помоћне дјелатности као што су: везивањеброда (приста јање), лучко пилоти рање, превоз те ретапомоћу тегљача, спасавање пловних објеката(видјети: 52.22),

• претовар те рета (видјети: 52.24),

• изнајмљивање комерци јалних бродова или чамаца,без посаде (видјети: 77.34).

50.3 Превоз путника унутрашњим воденим путевима

Ова грана обухвата превоз путника унутрашњим воденим пу-тевима, обухвата јући пловне објекте ко ји нису погодни за превозмо рем.

50.30 Превоз путника унутрашњим воденим путевима


• превоз путника ри јекама, каналима, језе рима и осталимунутрашњим воденим путевима, укључу јући превоз унутарлука и докова (пристаништа).


• изнајмљивање бродова за разоноду са посадом за превозна унутрашњим воденим путевима.


• изнајмљивање чамаца и једрилица за разоноду, без посаде(видјети: 77.21).

50.4 Превоз робе унутрашњим воденим путевима

Ова грана обухва та превоз робе унутрашњим воденим путе ви-ма, обухвата јући пловне објекте ко ји нису погодни за превоз мо-

рем.50.40 Превоз робе унутрашњим воденим путевима


• превоз робе ри јекама, каналима, језе рима и другимунутрашњим воденим путевима, обухвата јући превозунутар лука и докова (пристаништа).


• изнајмљивање пловних објеката са посадом за превоз робеунутрашњим воденим путевима.



• изнајмљивање комерци јалних бродова или чамаца, безпосаде (видјети: 77.34).

51 Ваздухопловни саобраћај

Ова област обухвата превоз путника или робе ваздухом или

свеми ром.Oва област искључу је:

• запрашивање усјева (видјети: 01.61),

• ремонт авиона и авионских мото ра (видјети: 33.16),

• рад аеродрома (ваздухопловних лука), (видјети: 52.23),

• реклами рање из ваздуха (видјети: 73.11),

• снимање из ваздуха (аерофото снимање), (видјети: 74.20).

51.1 Ваздухопловни превоз путника



• ваздухопловни превоз путника на редовним лини јама ипрема редовном реду летења,

• чартер-летове за путнике,

• пано рамско разгледање из ваздуха.

Овај раз ред такође укључу је:• изнајмљивање опреме и ваздушних превозних средстава

са руковаоцем за потребе превоза путника,

• остале дјелатности ваздушног превоза као што су:

- превоз путника ко ји обавља ју аероклубови у циљуобуке или разоноде.


• изнајмљивање опреме и ваздушних превозних средставаза ваздушни превоз без руковаоца (видјети: 77.35).

51.2 Ваздухопловни превоз робе и васионски саобраћај

51.21 Ваздухопловни превоз робе


• ваздухопловни превоз робе редовним лини јама и према редовном реду летења,

• ван редни ваздухопловни превоз робе.

Овај раз ред такође укључу је:• изнајмљивање опреме и ваздухопловних превознихсредстава са руковаоцем за потребе ваздухопловногпревоза робе.

51.22 Васионски превоз


• ланси рање сателита и васионских летјелица,

• васионски превоз робе и путника.

52 Складиштење и помоћне дјелатности у саобраћа ју

Ова област обухвата складиштење и помоћне дјелатности запревоз као што су дјелатност превозне инфраструкту ре (нпр. аеро-дроми, морске луке, тунели, мостови итд.) и дјелатности агенци јаза превоз и претовар те рета.

52.1 Складиштење робе



• рад складишта и складишних објеката за све врсте робе:

- силоса за жита рице, складишта за мјешовиту робу, расхладних складишта, складишта цистерни(танкова) итд.





• складиштење роба у спољнотрговинским (слободним)зонама,

• комо ре за нагло замрзавање.


• парки ралишта (видјети: 52.21),

• дјелатности просто ра опремљеног за сопственоскладиштење (видјети: 68.20),

• изнајмљивање празних просто ра (видјети: 68.20).

52.2 Помоћне дјелатности у саобраћа ју

Ова грана обухвата пратеће дјелатности у превозу путникаили роба као што је рад ди јелова превозне инфраструкту ре илидјелатности ко је се односе на руковање те ретима при је, посли јеили између по јединих превозних сегмената. Обухваћени су рад иодржавање цјелокупне превозне опреме.

52.21 Услужне дјелатности у копненом саобраћа ју


• дјелатности ко је се односе на копнени превоз путника,животиња или робе:

- рад терминала као што су жељезничке станице,аутобуске станице и станице за распо ређивање робе,

- услуге жељезничке инфраструкту ре,- услужне дјелатности на путевима, мостовима,

тунелима, парки ралиштима или јавним га ражама,парки ралиштима за бицикле, у складиштима закамп-кућице током зиме,

• прикључивање (прекопчавање) и маневрисање,

• вучу возила и помоћ на путевима,

• вучу вагона (возова).


• утечњавање гаса за потребе превоза.


• претовар те рета (видјети: 52.24).

52.22 Услужне дјелатности у воденом саобраћа ју


• дјелатности у вези са воденим превозом путника,

животиња или робе:- рад терминала као што су луке и пристаништа,

- рад устава (преводница) на воденим токовима итд.,

- дјелатности навигаци је, лучко пилоти рање иприста јање бродова,

- дјелатности превоза те рета тегљачима (баржама),дјелатности спасавања бродова,

- дјелатности свјетионика.



• рад ма рина (видјети: 93.29).

52.23 Услужне дјелатности у ваздухопловном саобраћа ју


• дјелатности ко је се односе на ваздухопловни превозпутника, животиња или робе:

- рад терминала као што су терминали авионскихсаобраћајних лини ја итд.,

- дјелатности аеродрома и контроле лета,

- услужне дјелатности на узлетиштима аеродрома(на земљи) итд.


• услуге гашења пожа ра и противпожарне заштите нааеродромима.



• рад школа за летење (видјети: 85.32, 85.53).

52.24 Претовар терета


• утовар и истовар те рета или путничке пртљаге без обзи рана врсту превоза ко ји се употребљава,

• утовар у потпалубље,• утовар и истовар те рета са жељезничких вагона.


• рад терминала (видјети: 52.21, 52.22 и 52.23).

52.29 Остале помоћне дјелатности у превозу


• отпремање те рета, укључу јући шпедицијске дјелатности,

• организаци ју превоза жељезницом, путевима, мо рем иливаздухом,

• организаци ју групних и индивидуалних испо рука(укључу јући подизање и испо руку робе и групнуиспо руку),

• издавање и добављање транспортне документаци је итоварних листова,

• дјелатности ца ринских заступника,

• дјелатности прекоморских шпедици ја и агенци ја заваздушни утовар те рета (авио шпедици ја),

• посредовање просто рима за одлагање те рета у бродскими ваздухопловним лукама,

• дјелатности руковања робом, нпр. привремено паковање робе искључиво ради заштите робе у пе риоду транзита,препаковање, узимање узорка, вагање робе.


• ку рирске дјелатности (видјети: 53.20),

• пружање услуга осигу рања за друмски, поморски и авиосаобраћај (видјети: 65.12),

• дјелатности путничких агенци ја (видјети: 79.11),

• дјелатности тур-опе рато ра (видјети: 79.12),

• помоћне дјелатности у ту ризму (видјети: 79.90).

53 Поштанске и курирске дјелатности

Ова област обухвата поштанске и ку рирске дјелатности каошто су при јем, превоз и испо рука поште и пакета у складу са ра-зличитим угово рима.

Локална испо рука и услуге ку ри ра исто тако су укључене.

53.1 Дјелатности пружања универзалних поштанскихуслуга

53.10 Дјелатности пружања универзалних поштанскихуслуга

Овај раз ред обухвата дјелатности пружања универзалних по-штанских услуга од стране једног или више даваоца универзалнихпоштанских услуга. Услуге обухвата ју употребу јединствене по-

штанске мреже, обухвата јући мјеста за при јем поштанских по-шиљки, простор са опремом за сорти рање и об раду пошиљки, до-стављање пошиљки поштом канцела ри јама за прихватање и испо- руку поште. Испо рука може обухватати писмене пошиљке, напримјер писма, разгледнице, штампу (новине, часописе, огласе,итд.), мале пакете, робу или документе. Исто тако су обухваћенедруге услуге неопходне да подрже пренос универзалних поштан-ских услуга.


• прихватање, сорти рање, превоз и испо рука (домаћих илимеђуна родних) писмених пошиљки и пакета ко је обавља ју давао-ци универзалних поштанских услуга, транспорт се може обавитиса једном или више врста превоза ко ришћењем сопственог (при-ватног) или јавног превоза,

• прикупљање писмених пошиљки и пакета из јавнихсандучића за грађане или из поштанске канцела ри је,

• резервисане поштанске услуге (врсте универзалнихпоштанских услуга ко је може пружити само јавни

поштански опе ратер).


• послове поштанских жи ро-рачуна, штедних рачуна иостале финансијске послове ко је обавља ју поштанскеканцела ри је (видјети: 64.19).

53.2 Дјелатности пружања осталих поштанских икурирских услуга

53.20 Дјелатности пружања осталих поштанских икурирских услуга


• прихватање, сорти рање, превоз и испо руку (домаћих и ме-ђуна родних) писмених пошиљки и пакета од предузећа ко ја нисудаваоци универзалних поштанских услуга, транспорт се можеобавити са једним или више врста превоза ко ришћењем сопстве-ног (приватног) или јавног превоза.


• услуге испо руке на кућну адресу.


• превоз робе [видјети: (према врсти превозногсредства) 49.20, 49.41, 50.20, 50.40, 51.21 и 51.22].




ПОДРУЧЈЕ I - ДЈЕЛАТНОСТИ ПРУЖАЊА СМЈЕШТАЈА,ПРИПРЕМЕ И ПОСЛУЖИВАЊА ХРАНЕ; ХОТЕЛИЈЕРСТВО

И УГОСТИТЕЉСТВО

Ово под руч је обухвата пружање услуга смјешта ја за краћи бо- равак за посјетиоце и остале путнике и пружање услуга припрема-ња оброка хране и пића ко ји се могу одмах конзуми рати. Количи-

на и врста допунских услуга ко је се пружа ју унутар овог под руч- ја доста ва ри ра.

Ово под руч је искључу је пружање услуга смјешата ја за дужибо равак, ко ји се сматра главним бо равиштем и разврстава се подпод руч је L (Пословање некретнинама). Исто тако је искљученаприпрема оброка, хране и пића ко ји се не могу одмах конзуми ра-ти или се прода ју преко независних дистрибуционих канала, тј.дјелатности трговине на велико или трговине на мало. Припрематих оброка хране разврстава се под под руч је C (Пре рађивачка ин-дустри ја).

55 Смјештај

Ова област обухвата пружање услуга смјешта ја за краћи бо ра-вак за посјетиоце и остале путнике. Исто тако су обухваћене услу-ге пружања смјешта ја за дужи бо равак за студенте, раднике исличне по јединце. Неке јединице могу пружати само услуге смје-шта ја, док друге могу пружати комбинаци ју услуга смјешта ја,припремања оброка и/или опрему за рекреаци ју.

Ова област искључу је дјелатности ко је се односе на пружањеуслуга дужег бо равка, ко је се сматра ју главним бо равиштем уобјектима као што су апартмани ко ји се изнајмљу ју мјесечно илигодишње и разврстава ју се под под руч је L (Пословање некретни-нама).

55.1 Хотели и сличан смјештај


Овај раз ред обухвата пружање услуга смјешта ја у правилу надневној или седмичном основу, углавном за краћи бо равак посје-тилаца. Јединице ко је су овдје разврстане, пружа ју смјештај у на-мјештеним собама и апартманима. Услуга обухвата дневно чишће-ње и спремање кревета. Гостима се пружа ју допунске услуге, каошто су: услуге хране и пића; парки рања; услуге прања веша; базе-ни за пливање и дво ране за вјежбање; опрема за рекреаци ју; опре-ма за конфе ренци је и састанке.


• смјештај у хотелима са или без ресто рана,

• смјештај у хотелским насељима,

• смјештај у апартманским хотелима са или без ресто рана,

• смјештај у апартманским насељима,

• смјештај у мотелима са или без ресто рана,

• смјештај у ту ристичким насељима.


• пружање услуга смјешта ја у кућама и намјештеним или не-намјештеним становима или апартманима за стални бо равак, ко- ји се изнајмљу је по правилу мјесечно или годишње (видјети:област 68).

55.2 Одмаралишта и остали смјештај за краћи одмор

55.20 Одмаралишта и остали смјештај за краћи одмор

Овај раз ред обухвата пружање услуга смјешта ја у правилу надневној или седмичном основу, углавном за краћи бо равак посјети-лаца, у просто рима ко ји се састо је од намјештених соба или просто-

ра за бо равак / ручавање и спавање, са опремом за кување или сапотпуно опремљеним кухињама. Могу изгледати као апартманиили станови у малим самосто јећим, вишеспратним зградама илигрупама зграда, једноспратним бунгаловима, сеоским кућама, коли-бама и брвна рама. У просто ри јама за овакав смјештај обично се непружа ју никакве додатне услуге, или је број тих услуга ограничен.


• смјештај у дјеч јим и осталим одма ралиштима,

• смјештај у становима, апартманима за посјетиоце и собамаза изнајмљивање, као и у бунгаловима,

• смјештај у сеоским кућама, колибама и брвна рама безуслуга одржавања,

• смјештај у омладинским хотелима - хостелима ипланинарским домовима,

• смјештај у преноћиштима,

• смјештај у угоститељском објекту “bad and breakfast”.


• пружање услуга смјешта ја за краћи бо равак са дневнимчишћењем, спремањем кревета, услугама хране и пића(видјети: 55.10),

• пружање услуга смјешта ја у кућама и намјештеним илиненамјештеним становима или апартманима за сталнибо равак, у правилу на мјесечној или годишњем основу(видјети: област 68).

55.3 Кампови и простори за камповање

55.30 Кампови и простори за камповање

Овај раз ред укључу је:• пружање услуга смјешта ја у просто рима за камповање и

лого ровање, у камп-кућама или камп-приколицама, у камповимаза рекреаци ју, лов или риболов, за посјетиоце са краћим бо рав-ком,

• пружање услуга ко ришћења просто ра и опреме за ауто-куће(камп-приколице).


• смјештај у заштићеним склоништима или празнимобјектима за постављање шато ра и/или врећама заспавање (бивацима).


• планинарске домове, колибе и хостеле (видјети: 55.20).

55.9 Остали смјештај


Овај раз ред обухвата пружање услуга смјешта ја за привреме-ни или дужи бо равак у једнокреветним или вишекреветним соба-ма или домовима за студенте, сезонске раднике (мигранте) и оста-ле по јединце.


• студентске домове,

• школске домове,

• радничке хостеле (смјештај),

• пансионе,

• кола за спавање у возовима (на жељезници).

56 Дјелатност припреме и послуживања хране и пића

Ова област обухвата дјелатности послуживања хране и пића,обухвата јући комплетне оброке или пића за ди ректну потрошњубез обзи ра на то да ли је ри јеч о традиционалним ресто ранима, ре-сто ранима са самопослуживањем или брзим ресто ранима, у обли -

ку трајних или привремених штандова са или без сједишта. Важна је чињеница да се нуде оброци, нами јењени ди ректној потрошњи(конзумаци ји на лицу мјеста) без обзи ра на начин пружања услу-га.

Искључена је производња оброка ко ја ни је нами јењена ди- ректној потрошњи, тј. неће бити конзуми рана непосредно и при-премљена храна ко ја се не сматра оброком (види област 10 - Про-изводња прехрамбених производа и област 11 - Производња пића).Искључена је исто тако прода ја хране ко ја ни је произведена соп-ственом производњом, хране ко ја се не сматра оброком или онихоброка ко ји нису нами јењени ди ректној потрошњи (види под руч- је G: Трговина на велико и на мало; поправка моторних возила имотоцикла).

56.1 Дјелатности ресторана и услуге доставе хране

56.10 Дјелатности ресторана и услуге доставе хране

Овај раз ред обухвата дјелатности достављања припремљенехране потрошачима, било да им је припремљени оброк серви ран

док су на мјесту или свако себи серви ра изложене припремљенеоброке, било да потрошачи конзуми ра ју припремљене оброке налицу мјеста, односе их са собом или су им достављени. Ово обу-хвата припрему и серви рање оброка за ди ректну потрошњу са мо-то ризованог возила или колица за серви рање оброка.


• ресто ране (ресто ран, здрављак, мли јечни ресто ран, експрес ресто ран, ресто ран финих пецива, пекотека, гостионица,

роштиљница/ћевабџиница, бу регџиница, пице ри ја, печења ра, на-ционална кућа, домаћа и јавна кухиња и сл.),

• кафете ри је,

• ресто ране брзе хране,

• мјеста за припрему оброка за конзуми рање изван објекaтаприпреме,

• камионе за прода ју сладоледа,

• покретна колица са храном,

• припрему хране на тезгама на тржницама.


• дјелатности ресто рана и ба рова везаних за транспорт, кадасе обавља ју помоћу издво јених јединица




• покретне угоститељске објекте (возила и прикључна возилако ја се крећу по путевима, кола за ручавање на жељезници, плов-ни и плута јући објекти).


• трговину на мало храном путем апа рата за самопослужива-ње (аутомата), (видјети: 47.99),

• дјелатности доставе хране на основу концеси је (видјети:56.29).

56.2 Дјелатности кетеринга и остале дјелатности припремеи послуживања хране

Ова грана обухвата дјелатности достављања хране за по једи-начне догађа је или за угово рено временско раздобље и дјелатно-сти доставе хране на бази концеси је, као што је достављање хра-не за спортске и сличне догађа је.

56.21 Дјелатности кетеринга

Овај раз ред обухвата услуге снабди јевања храном ко је се за-снива ју на угово ру са купцима, на локаци ји ко ју је од редио купацза од ређени догађај.


• производњу лако кварљиве хране за препрода ју(видјети: 10.89),

• трговину на мало лако кварљивом храном (видјети:област 47).

56.29 Остале дјелатности припреме и послуживања(доставе) хране

Oвај раз ред обухвата индустријски кете ринг, тј. услуге доста-ве хране ко је су засноване на угово ру са купцем за од ређени пе ри-од. Исто тако, у овај раз ред спада ју дјелатности достављања хра-не ко је су засноване на концеси ји за ври јеме спортских и сличнихдогађа ја. Храна се обично припрема у централној јединици.


• услуге доставе хране на основу угово ра (нпр. за превознапредузећа),

• дјелатности доставе хране на основу концеси је за спортскеи сличне догађа је,

• дјелатности кантина и мензи (нпр. за фабрике, канцела ри је,

болнице или школе) на основу концеси је.Овај раз ред искључу је:

• производњу лако кварљиве хране за препрода ју(видјети: 10.89),

• трговину на мало лако кварљиве хране (видјети: област 47).

56.3 Дјелатности припреме и послуживања пића


Овај раз ред обухвата дјелатности послуживања пића за непо-средну потрошњу на лицу мјеста.


• ба рове (бар, снек-бар, ноћни бар, клуб-бар и сл.),

• конобе (таверне),

• коктел-ба рове,

• дискотеке (у ко јима се првенствено послужу ју пића),као нпр. диско-бар, диско-клуб и сл.,

• бифеи (пивнице, бифе, вина ри ја, крчма, бистро и сл.),

• кафане (кафана, кафе-бар, кафе-посластичарница,интернет-кафе, кафете ри ја, чоколате ри ја, чајџиница,отво рени бар и сл.),

• ба рове за припрему воћних напитака,

• мобилна возила за прода ју пића.


• препрода ју пакованог/припремљеног пића(видјети: област 47),

• трговину на мало пићима путем апа рата засамопослуживање (аутомата), (видјети: 47.99),

• дјелатности дискотека и плесних дво рана ко је непослужу ју пића (видјети: 93.29).

ПОДРУЧЈЕ J - ИНФОРМАЦИЈЕ И КОМУНИКАЦИЈЕ

Ово под руч је обухвата производњу и дистрибуци ју информа-ци ја и културних садржа ја, начине преноса или дистрибуци је тихсадржа ја, као и пренос података, дјелатности у вези са информа-ционом технологи јом, об раду података и остале информационеуслужне дјелатности.

Главне компоненте овог под руч ја су издавачке дјелатности(област 58), обухвата јући издавање софтве ра; затим производњуфилмова, видео филмова и телевизијског програма, дјелатностиснимања звучних записа и издавање музичких записа (област 59);емитовање радио и телевизијског програма (област 60), телекому-никаци је (област 61), рачунарско програми рање, савјетовање иприпада јуће дјелатности (област 62) и информационе услужне

дјелатности (област 63).Издавање обухвата преузимање ауторских права на садржај

(информационих производа) и омогућавање доступности тих са-држа ја ши рој јавности укључивањем или припремом за репродук-ци ју и дистрибуци ју тих садржа ја у различитим облицима. Свимогући облици издавања (штампани, електронски или у аудио об-лику, на Интернету, као мултимедијски производи попут CD-ROMпри ручника итд.) обухваћени су у овом под руч ју.

Дјелатности ко је се односе на производњу и дистрибуци ју те-левизијског програма обухваћене су у области 59, 60 и 61, ко јеодржава ју различите фазе у овом процесу. Индивидуалне компо-ненте, као што су филмови, телевизијске се ри је итд. резултат судјелатности из области 59, док је ства рање цјелокупног телевизиј-ског програма, из компоненти ко је се производе у области 59 илиосталих компоненти (као што су ви јести уживо), обухваћени су уобласт 60. Област 60исто тако обухвата емитовање тог програмаод стране произвођача. Дистрибуци ја комплетног телевизијскогпрограма од стране трећих лица, тј. без икаквих промјена садржа- ја, обухваћена је у област 61. Дистрибуци ја у области 61 може сеспровести емитовањем, сателитским или кабловским системима.

58 Издавачке дјелатности

Ова област обухвата издавање књига, брошу ра, летака, рјеч-ника, енциклопеди ја, атласа, ка рата (мапа) и графикона; издавањеновина и часописа; листа датотека и листа адреса ко рисника, оста-ло издаваштво, као и издавање софтве ра.

Издавање обухвата преузимање ауторских права на садржа је(информационих производа) и омогућавање доступности тих са-држа ја ши рој јавности обухватањем у (или припремом за) репро-дукци ју и дистрибуци ју тих садржа ја у различитим облицима. Свимогући облици издавања (штампани, електронски или аудио об-лик, на Интернету, као мултимедијски производи попут CD-ROMпри ручника итд.), осим издавања филмова, укључени су у овуобласт.

Ова област искључу је дјелатност издавања филмова, видео-трака и филмова на DVD-у или сличним записима (област 59),производњу мастер-копи ја за снимке или аудио мате ри јале (област59). Исто тако је искључено штампање (види 18.11, 18.12) и ма-совно умножавање снимљених записа (види 18.20).

58.1 Издавање књига, периодичних публикаци ја и осталеиздавачке дјелатности

Ова грана обухвата дјелатности издавања књига, новина, ма-газина и осталих часописа, именика, листа адреса ко рисника иосталих радова, као што су: фотографи је, граву ре, разгледнице,возни редови, формула ри, посте ри и репродукци је умјетничкихди јела. Ове радове ка ракте рише интелектуална креативност ко ја је неопходна приликом њиховог ства рања и обично је заштићенаауторским правима.

58.11 Издавање књига

Овај раз ред обухвата дјелатности издавања књига у штампа-ном, електронском (CD, електронска приказивања итд.) или аудиооблику или на Интернету.

Овај раз ред укључу је:• издавање књига, брошу ра, летака и сличних публикаци ја,

обухвата јући издавање рјечника и енциклопеди ја,

• издавање атласа, мапа (ка рата) и графикона,

• издавање звучних (аудио) књига,

• издавање енциклопеди ја итд. на CD-ROM-у.


• производњу глобуса (видјети: 32.99),

• издавање рекламног мате ри јала (видјети: 58.19),

• издавање музичких записа и књига (видјети: 59.20),

• дјелатности самосталних ауто ра (видјети: 90.03).

58.12 Издавање именика и листа поштанских адресакорисника

Овај раз ред обухвата издавање листе података/информаци ја(базе података), ко ји су заштићени у свом облику, али не и у садр-

жа ју. Те се листе могу издати у штампаном или електронскомоблику.


• издавање листа поштанских адреса ко рисника,




• издавање телефонских именика,

• издавање осталих адреса и компилаци ја као што су правнипрописи, преглед фармацеутских производа (листа ли јекова) итд.

58.13 Издавање новина

Овај раз ред обухвата дјелатности издавања новина, укључу ју-ћи огласе ко ји излазе најмање чети ри пута седмично. Могу се

издавати у штампаном или електронском облику, укључу јући и наИнтернету.


• дјелатности новинских агенци ја (видјети: 63.91).

58.14 Издавање часописа и периодичних публикаци ја

Овај раз ред обухвата дјелатности издавања часописа и оста-лих пе риодичних публикаци ја ко је излазе мање од чети ри путаседмично. Могу се издавати у штампаном или електронском обли-ку, укључу јући и на Интернету. Овај раз ред исто тако обухватаиздавање распо реда радијског и телевизијског програма.

58.19 Остала издавачка дјелатност


• издавање (укључу јући и на Интернету):

- каталога,

- фотографи ја, граву ра и разгледница,

- честитки,- формула ра,

- посте ра, репродукци је умјетничких дјела,

- рекламних мате ри јала,

- осталог штампаног мате ри јала,

• об јављивање статистичких података и осталихинформаци ја на Интернету.


• издавање огласа (видјети: 58.13),

• пружање услуга софтве ра на Интернету (хостингапликаци ја и пружање апликацијских услуга),(видјети: 63.11).

58.2 Издавање софтвера

58.21 Издавање рачунарских игара


• издавање рачунарских ига ра за све платформе.58.29 Издавање осталог софтвера


• издавање стандардног софтве ра, спремног за употребу,укључу јући превод или прилагођавање стандардногсофтве ра за од ређено тржиште, на сопствени рачун:

- опе ративни системи,

- пословне и друге апликаци је.


• умножавање софтве ра (видјети: 18.20),

• трговину на мало стандардним софтве ром (видјети: 47.41),

• из раду софтве ра, ко ја ни је повезана са издавањем,укључу јући превод или прилагођавање стандардногсофтве ра за од ређено тржиште, уз накнаду или наоснову угово ра (видјети: 62.01),

• пружање услуга софтве ра на Интернету (хостинг

апликаци ја и пружање апликацијских услуга),(видјети: 63.11).

59 Производња филмова, видео филмова и телевизијскогпрограма, дјелатности снимања звучних записа ииздавања музичких записа

Ова област обухвата производњу играних и документарнихфилмова на филмској траци, видео-траци или диску за ди ректноприказивање у биоскопима или на телевизи ји; помоћне дјелатно-сти као што су монтажа филмова, иси јецање, синхронизаци ја итд.;дистрибуци ју филмова и других филмских производа осталим ин-дустри јама; приказивање филмова или других филмских произво-да. Обухвата куповину и прода ју права на дистрибуци ју филмоваили других филмских производа.

Ова област исто тако обухвата дјелатности снимања звука, тј.производњу оригиналних звучних мастер-записа, издавање, промо-ци ју и њихову дистрибуци ју, издавање музичких записа, као и дје-латности снимања звучних записа у студи ју или на другом мјесту.

59.1 Производња и дистрибуци ја филмова, видео филмоваи телевизијског програма

Ова грана обухвата снимање играних и документарних филмо-ва на филмској траци, видео-траци, DVD-у или неком другом запи-су, обухвата јући дигиталну дистрбуци ју за ди ректно приказивање у

биоскопима или емитовање на телевизи ји; помоћне дјелатности каошто су монтажа филмова, иси јецање, синхронизаци ја итд.; дистри-буци ју филмова или других филмских производа (видео-траке,DVD-а итд.) осталим индустри јама; приказивање филмова.

Исто тако обухвата куповину и прода ју права на дистрибуци- ју филмова или других филмских производа.

59.11 Производња филмова, видео филмова и телевизијскогпрограма


• производњу играних филмова, видео филмова,телевизијских емиси ја (телевизијских се ри ја,документарних филмова итд.) или телевизијских рекламних по рука.


• умножавање филмова (осим умножавања играних филмоваза дистрибуци ју биоскопима), као и умножавање аудио ивидео трака, CD-a или DVD-а са мастер-копи ја(видјети: 18.20),

• трговину на велико снимљеним видео-тракама, CD-имаи DVD-има (видјети: 46.43),

• трговину на велико празним видео-тракама и CD-има(видјети: 46.52),

• трговину на мало видео-тракама, CD-има и DVD-има

(видјети: 47.63),• дјелатности ко је сли једе након производње филмова,

видео филмова и телевизијског програма (видјети: 59.12),

• снимање звучних записа и снимање књига на тракама(видјети: 59.20),

• емитовање телевизијског програма (видјети: 60.2),

• из раду комплетног телевизијског програма (видјети: 60.2),

• об раду филма, осим за филмску индустри ју(видјети: 74.20),

• дјелатности личних позо ришних или умјетничких агенатаили агенци ја (видјети: 74.90),

• изнајмљивање видео-трака и DVD-а грађанима(видјети: 77.22),

• ди ректно (тј. симултано) титловање телевизијских преносауживо, састанака, конфе ренци ја итд. (видјети: 82.99),

• дјелатности независних (самосталних) глумаца, анимато ра, редитеља, сценографа и техничких стручњака(видјети: 90.0).

59.12 Дјелатности ко је сли једе након производње филмова,видео филмова и телевизијског програма

Овај раз ред обухвата дјелатности ко је сли једе након про-изводње филмова, видео филмова и телевизијског програма каошто су: монтажа, пребацивање филмова/трака, додавање насловаи поднаслова, као и превода, давање у закуп, из рада од јавних шпи-ца, рачунарске графике, анимаци је и специ јални ефекти, разви ја-ње и об раду филмских трака, као и дјелатности филмских лабо ра-то ри ја и специ јалних лабо рато ри ја за аними ране филмове.


• дјелатности филмских архива итд.


• умножавање филмова (осим умножавања играних филмоваза дистрибуци ју биоскопима), као и умножавање аудио и

видео трака, CD-a или DVD-a са мастер-копи ја(видјети: 18.20),

• трговину на велико снимљеним видео-тракама, CD-имаи DVD-има (видјети: 46.43),

• трговину на велико празним видео-тракама и CD-има(видјети: 46.52),

• трговину на мало видео-тракама, CD-има и DVD-има(видјети: 47.63),

• об раду филма, осим за филмску индустри ју(видјети: 74.20),

• изнајмљивање видео-трака и DVD-а грађанима(видјети: 77.22),

• дјелатности независних (самосталних) глумаца, анимато ра, редитеља, сценографа и техничких стручњака(видјети: 90.0).

59.13 Дистрибуци ја филмова, видео филмова ителевизијског програма


• дистрибуци ју филмова, видео-трака, DVD-a и сличнихпроизвода биоскопима, телевизијским мрежама,станицама и осталим приказивачима.





• стицање права на дистрибуци ју филмова, видео-тракаи DVD-а.


• умножавање филмова, као и умножавање аудио и видеотрака, CD-a или DVD-а са мастер-копи ја (видјети: 18.20),

• трговину на велико снимљеним видео-тракама и DVD-има(видјети: 46.43),

• трговину на мало снимљеним видео-тракама и DVD-има(видјети: 47.63).

59.14 Дјелатности приказивања филмова


• дјелатности приказивања играних или видео филмова убиоскопима, на отво реном или у другим објектима заприказивање филмова,

• дјелатности кино-клубова.

59.2 Дјелатности снимања звучних записа и издавањемузичких записа

59.20 Дјелатности снимања звучних записа и издавањемузичких записа

Овај раз ред обухвата дјелатности снимања оригиналних звуч-

них записа (мастер-копи ја), као што су траке или CD-и; издавања реклама и дистрибуци ју звучних записа трговцима на велико, тр-говцима на мало или ди ректно грађанима. Те дјелатности могу ине мо ра ју бити повезане са снимањем оригиналних записа у истој јединици, тј. у истом пословном субјекту. Ако нису повезане, једи-ница ко ја обавља те дјелатности мо ра стећи право на умножавањеи дистрибуци ју оригиналних записа.

Овај раз ред исто тако обухвата дјелатности снимања звучнихзаписа у студи ју или на другом мјесту, обухвата јући снимање натраку радио програма (тј. ко ји ни је уживо).

Овај раз ред исто тако обухвата дјелатности издавања музич-ких записа, тј. дјелатности стицања и регистраци је ауторских пра-ва за музичке композици је, промоци ју, давање одобрења и употре-бу тих композици ја за снимање, на ради ју и телевизи ји, у филмо-вима, извођењу уживо, у штампи или другим меди јима. Јединицеко је обавља ју ове дјелатности могу посједовати ауторска праваили наступа ју као заступници за ауторска права на звучне и музич-ке записе у име власника ауторских права. Овдје је обухваћено

издавање музичких записа.60 Емитовање програма

Ова област обухвата дјелатности ства рања садржа ја или сти-цања права на дистрибуци ју садржа ја и затим емитовања тог садр-жа ја као што су радијски и телевизијски забавни програми, расправе о од ређеној теми (talk-show), ви јести и сл. Исто тако, уову област је укључено емитовање података, ко је је обично пове-зано са емитовањем радијског или телевизијског програма. Емито-вање се може спроводити примјеном различитих технологи ја, бе-жичним путем, сателитом, кабловском мрежом или путем Интер-нета.

Ова област исто тако обухвата емитовање специ јалних про-грама (ограниченог формата, као што су ви јести, спортски про-грам, образовни програм, програм за дјецу и омладину) уз прет-плату или уз накнаду трећем лицу за накнадно емитовање грађа-нима.


• дистрибуци ју кабловског или осталог претплатничкогпрограма (видјети: област 61).

60.1 Емитовање радијског програма



• дјелатности емитовања звучног сигнала преко радио-станица и опреме за пренос радијског програма грађанима,придруженим радио-станицама или претплатницима.


• дјелатности радијских мрежа, тј. састављање и пренос радијског програма придруженим радијским станицамаили претплатницима бежичним емитовањем, кабловскоммрежом или сателитом,

• дјелатности емитовања радијског програма путемИнтернета (интернетске радио-станице),

• емитовање података ко је је повезано са емитовањем радијског програма.


• производњу снимљеног радијског програма(видјети: 59.20).

60.2 Емитовање телевизијског програма


Овај раз ред обухвата дјелатности из раде цјелокупног телеви-зијског програма састављеног од купљених програмских емиси ја(нпр. филмова, документа раца итд.), производњу сопствених про-грамских емиси ја (нпр. локалне ви јести, јављање уживо) или њи-

ховом комбинаци јом.Овакав телевизијски програм могу емитовати јединице ко је га

производе или може бити произведен за пренос преко дистрибуте- ра као што су кабловска предузећа или пружаоци услуга сателит-ске телевизи је.

Програм може бити опште при роде или специ јализован (нпр.ограниченог формата, као што су ви јести, спортски програм,образовни програм или програм за омладину). Овај раз ред обухва-та из раду програма ко ји су ко рисницима доступни бесплатно, каои из раду програма за ко је се плаћа претплата. Овдје се убра ја ју ивидео програми ко ји се емиту ју на захтјев ко рисника.

Овај раз ред исто тако обухвата емитовање података повезанихса емитовањем телевизијског програма.


• производњу телевизијских емиси ја (играних идокументарних филмова, емиси ја уживо, рекламних

по рука итд.) без њиховог емитовања(видјети: раз ред 59.11),

• састављање пакета програма и дистрибуци ју тих пакета,без из раде програма (видјети: област 61).

61 Телекомуникаци је

Ова област обухвата дјелатности пружања телекомуникацио-не и повезане услужне дјелатности, тј. пренос гласа, података, тек-ста, звука и слике. Уређа ји и опрема за пренос помоћу ко јих сеобавља ју ове дјелатности могу се заснивати на једној или вишетехнологи ја. За једничка ка ракте ристика дјелатности разврстаниху овој области је пренос садржа ја, без учествовања у његовомства рању. Рашчлањивање ове области се заснива на врсти ко ри-шћене инфраструкту ре.

У случа ју преноса телевизијског сигнала то може обухватитиповезивање цјелокупног телевизијског програма (произведеног уобласти 60) у пакете програма за дистрибуци ју.

61.1 Дјелатности жичане телекомуникаци је



• дјелатности рада, одржавања или обезбјеђивања приступаопреми потребној за пренос гласа, података, текста, звукаи слике ко ришћењем жичане телекомуникационеинфраструкту ре:

- рад и одржавање уређа ја за спа јање и пренос, ко јиомогућава ју комуникаци ју од тачке до тачке земаљскимлини јама, микроталасима или комбинаци јом земаљскихлини ја и сателитских веза,

- рад кабловског система дистрибуци је (нпр. задистрибуци ју информаци ја и телевизијских сигнала),

- телеграфске и остале беззвучне комуникационе услугеко ришћењем сопствених уређа ја.

Уређа ји и опрема за пренос помоћу ко јих се обавља ју ове дје-латности могу бити засновани на једној или више технологи ја.


• куповину приступа и мрежног капацитета од власника имрежних опе рате ра и пружање телекомуникационих услугапредузећима и домаћинствима ко ришћењем тих капацитета,

• пружање приступа Интернету од стране опе рате ра жичанеинфраструкту ре.


• препрода ју телекомуникационог капацитета(видјети: 61.90).

61.2 Дјелатности бежичне телекомуникаци је



• дјелатности рада, одржавања или обезбјеђивања приступаопреми потребној за пренос гласа, података, текста, звука и

слике ко ришћењем бежичне телекомуникационеинфраструкту ре,

• дјелатности одржавања и рада јавног система заповезивање лица (paging), као и мобилних мрежаи осталих бежичних телекомуникационих мрежа.




Уређа ји и опрема ко ји обезбјеђу ју пренос са одашиљача ра-дио-таласа могу бити засновани на једној или више технологи ја.


• куповину приступа и мрежног капацитета од власника имрежних опе рате ра и пружање бежичнихтелекомуникационих услуга (осим сателитских)

предузећима и домаћинствима ко ришћењем тих капацитета,• пружање приступа Интернету од стране опе рате ра бежичне

инфраструкту ре.


• препрода ју телекомуникационих капацитета(видјети: 61.90).

61.3 Дјелатности сателитске телекомуникаци је



• дјелатности рада, одржавања или обезбјеђивања приступаопреми потребној за пренос гласа, података, текста, звукаи слике ко ришћењем сателитске телекомуникационеинфраструкту ре,

• испо руку визуелног, звучног или текстуалног програмапримљеног путем кабловске мреже, локалних

телевизијских станица или радијских мрежа ди ректнопотрошачима путем сателитских система. (Јединице ко јесе овдје разврстава ју у правилу не производе програмскимате ри јал.)


• пружање приступа Интернету од стране опе рате расателитске инфраструкту ре.


• препрода ју телекомуникационих капацитета(видјети: 61.90).

61.9 Остале телекомуникационе дјелатности



• пружање специ јализованих телекомуникационих услуга,као што су сателитско праћење, телеметри ја (даљинскомје рење) и рад радарских станица,

• рад сателитских, крајњих станица и припада јуће опремеповезаних са једним или више земаљских комуникационихсистема ко ји могу преносити телекомуникаци је насателитске системе и примати телекомуникаци јеса сателитских система,

• пружање приступа Интернету преко мреже измеђуко рисника и давалаца услуге ко ји ни је у власништву ISPили га не контролише давалац услуга ISP, нпр. приступИнтернету би рањем бро ја (dial-up) итд.,

• пружање телефонског и интернетског приступа помоћууређа ја ко ји су отво рени за јавност,

• пружање телекомуникационих услуга преко посто јећихтелекомуникационих веза:

- пружање услуга VOIP-a (Voice Over Internet Protocol -интернетска телефони ја),

• препрода ју телекомуникационих капацитета (тј. куповинаи препрода ја мрежног капацитета без пружања додатнихуслуга).


• пружање приступа Интернету од стране опе рате рателекомуникационе инфраструкту ре(видјети: 61.10, 61.20, 61.30).

62 Рачунарско програмирање, савјетовање и припада јућедјелатности

Ова област обухвата сљедеће дјелатности ко је обезбјеђу јустручност у под руч ју информационих технологи ја: разви јање, ми- јењање, тести рање и одржавање софтве ра; плани рање и из раду ра-чунарских система ко ји повезу ју рачунарски хардвер, софтвер икомуникационе технологи је; управљање и рад са рачунарским си-стемима ко рисника и/или опремом за об раду података и осталестручне и техничке дјелатности повезане са рачуна рима.

62.0 Рачунарско програмирање, савјетовање и припада јуће

дјелатности

62.01 Рачунарско програмирање

Овај раз ред обухвата дјелатности разви јања (писања), ми јења-ња, тести рања и одржавања софтве ра.


• из раду структу ре и садржа ја и/или писање рачунарског ко-да неопходног за креи рање и примјену:

- системског софтве ра (укључу јући ажу ри рање идопуне),

- апликацијског софтве ра (укључу јући ажу ри рање

и допуне),- базе података,

- интернетске (web) странице,

• прилагођавање софтве ра потребама ко рисника,тј. ми јењање и обликовање посто јеће апликаци јетако да је функционална унутар система информационеоколине ко рисника.


• издавање софтверских пакета (видјети: 58.29),

• превод или прилагођавање стандардног софтве ра заод ређено тржиште на сопствени рачун (видјети: 58.29),

• плани рање и из раду рачунарских система ко ји повезу ју рачунарски хардвер, софтвер и комуникационе технологи је,чак и обезбјеђење софтве ра може бити саставни дио оведјелатности (видјети: 62.02).

62.02 Дјелатности савјетовања о рачунарима, тј.

о рачунарским системимаОвај раз ред обухвата плани рање и из раду рачунарских систе-

ма ко ји повезу ју рачунарски хардвер, софтвер и комуникационетехнологи је. Услуге могу обухватати са тим повезану обуку ко ри-сника.


• прода ју рачунарског хардве ра или софтве ра(видјети: 46.51, 47.41),

• инсталаци ју главног и сличних рачуна ра (видјети: 33.20),

• инсталаци ју (постављање) личних рачуна ра(видјети: 62.09),

• инсталаци ју софтве ра, услуге опо рављања података наконпада рачунарског система (видјети: 62.09).

62.03 Управљање рачунарском опремом и системом

Овај раз ред обухвата дјелатности управљања и рада са рачу-нарским системом ко рисника и/или опремом за об раду података,као и припада јуће услуге подршке.

62.09 Остале услужне дјелатности ко је се односе наинформационе технологи је и рачунаре

Овај раз ред обухвата остале дјелатности повезане са инфор-мационом технологи јом и рачуна рима, ко је нису на другом мјесту разврстане.


• услуге инсталаци је софтве ра,

• услуге опо рављања података након пада рачунарскогсистема,

• услуге инсталаци је (постављања) личних рачуна ра.


• инсталаци ју главног и сличних рачуна ра (видјети: 33.20),

• рачунарско програми рање (видјети: 62.01),

• савјетовање о рачуна рима (видјети: 62.02),• управљање рачунарском опремом и системом


• об раду података и хостинг (видјети: 63.11).

63 Информационе услужне дјелатности

Ова област обухвата дјелатности претраживача интернетскихпортала, об раде података и хостинга, као и остале дјелатности ко- је при је свега обезбјеђу ју информаци је.

63.1 Обрада података, хостинг и припада јуће дјелатности;интернетски портали

Ова грана обухвата обезбјеђивање инфраструкту ре потребнеза хостинг, услуге об раде података и припада јуће дјелатности, каои обезбјеђивање алата за претраживање и осталих портала за Ин-тернет.

63.11 Обрада података, хостинг и припада јуће дјелатности


• обезбјеђивање инфраструкту ре потребне за хостинг, об радуподатака и припада јуће дјелатности,

• специ јализоване дјелатности хостинга као што су:

- хостинг интернетских страница,




- услуге континуи раног тока података,

- хостинг апликаци ја,

• пружање апликацијских услуга,

• омогућавање истовремене употребе главног рачуна рако рисницима,

• дјелатности об раде података:

- комплетна об рада података ко је доставља ко рисник,

- из рада специ јализованих извјешта ја из података ко једоставља ко рисник,

• пружање услуга уноса података.


• дјелатности, у ко јима испо ручилац ко ристи рачунар самокао алат, разврстава ју се према при роди обављене(направљене) услуге.

63.12 Интернетски портали


• рад интернетских страница ко је се ко ристе претраживачемкако би се гене рисале и одржавале свеобухватне базеподатака интернет адреса и садржа ја у једноставномформату за претраживање,

• рад осталих интернетских страница ко ји дјелу ју каопортали на Интернету, као што су медијске страницеко је пе риодично обезбјеђу ју ажу ри рани садржај.


• издавање књига, новина, часописа итд. путем Интернета(видјети: област 58),

• емитовање преко Интернета (видјети: област 60).

63.9 Остале информационе услужне дјелатности

Ова грана обухвата дјелатности новинских агенци ја и све дру-ге преостале информационе услужне дјелатности.


• дјелатности библиотека и архива (видјети: 91.01).

63.91 Дјелатности новинских агенци ја


• дјелатности новинских синдиката (конзорци ја) и новинскихагенци ја ко је снабди јева ју меди је ви јестима, фотографи јамаи репортажама.


• дјелатности независних (самосталних) фото-репорте ра(видјети: 74.20),

• дјелатности независних (самосталних) новина ра(видјети: 90.03).

63.99 Остале информационе услужне дјелатности, д. н.

Овај раз ред обухвата остале дјелатности информационихуслуга ко је нису разврстане на другом мјесту.


• услуге телефонских информаци ја путем рачуна ра,

• услуге тражења информаци ја уз наплату или на основуугово ра,

• услуге прикупљања новинских исјечака, тј. новинскихиз резака (press clipping) итд.


• дјелатности позивних цента ра (видјети: 82.20).

ПОДРУЧЈЕ K - ФИНАНСИЈСКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ ИДЈЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА

Ово под руч је обухвата финансијске услужне дјелатности, обу-хвата јући осигу рање, реосигу рање, дјелатности пензионих фон-дова и помоћне дјелатности код финансијских услуга.

Ово под руч је исто тако обухвата дјелатности посједовања имо-вине, као што су дјелатности финансијских холдинг друштава и дје-латности трустова, фондова и сличних финансијских субјеката.

64 Финансијске услужне дјелатности, осим осигурањаи пензионих фондова

Ова област обухвата дјелатности прикупљања и пре расподје-ле финансијских средстава, осим за осигу рање, пензионе фондовеи обавезно соци јално осигу рање.

Напомена: уређење и организаци ја националних институци јаима ју врло важну улогу код разврставања јединица унутар овеобласти.

64.1 Новчано пословање

Ова грана обухвата прикупљање финансијских средстава уоблику преносивих депозита, тј. средстава ко ја су непромјењива у

новчаном смислу и прикупља ју се свакодневно, посебно из Цен-тралне банке и из нефинансијских изво ра.

64.11 Дјелатност Централне банке


• издавање и управљање државним новцем,

• надзор и контролу понуде (испо руке),

• узимање депозита ко ји се ко ристе за по равнавање рачунаизмеђу финансијских институци ја,

• надзор (надгледање) пословања банака,

• управљање међуна родним резервама државе,

• обављање банкарских послова за државу.

Дјелатности централних банака ће се разликовати из институ-ционалних разлога.

64.19 Остало новчано пословање

Овај раз ред обухвата прикупљање депозита и/или блискихсупститута депозита и одобравање кредитних или за јамских сред-става. Одобравање кредита може бити у различитим облицима каошто су зајмови, хипотекарни кредити, кредитне картице итд. Уоп-штено, те дјелатности спроводе монетарне институци је ко је нисуцентралне банке.


• банке,• штедионице,

• кредитне организаци је.


• дјелатности поштанских жи ро банака и поштанскихштедионица,

• одобравање стамбених кредита од специ јализованихдепозитних институци ја,

• дјелатности об раде новчаних налога.


• одобравање стамбених кредита од специ јализованихнедепозитних институци ја (видјети: 64.92),

• дјелатности об раде и извршења трансакци ја кредитнихкартица (видјети: 66.19).

64.2 Дјелатности финансијских холдинг друштава


Овај раз ред обухвата дјелатности финансијских холдинг дру-штава, тј. јединица ко је посједу ју имовину (контролни удио вла-сничког капитала) групе корпо рацијских подружница чи ја је главнадјелатност власништво над групом. Финансијска холдинг друштвау овом раз реду не обезбјеђу ју никакву другу услугу, оcим финансиј-ских, предузећима у ко јима има ју већински удио у власничком ка-питалу, тј. не руководе или не управља ју другим јединицама.


• активно управљање друштвима и предузећима, стратешкоплани рање и доношење одлука у вези са друштвом(видјети: 70.10).

64.3 Трустови, остали фондови и слични финансијскисубјекти

64.30 Трустови, фондови и слични финансијски субјекти

Овај раз ред обухвата правна лица ко ја су организована ради

удруживања ври једносних папи ра или осталих финансијскихсредстава, без управљања, у име акциона ра или ко рисника. Порт-фељи су прилагођени купцу како би се постигле од ређене инве-стиционе ка ракте ристике као што су диверзификаци ја, ризик, сто-па поврата и промјењивост ци јена. Ти субјекти оства ру ју добит накаматама, дивидендама и осталим приходима од имовине, алиима ју мало запослених или нема ју запослених и нема ју приход одпрода је услуга. Обухвата доле наведене и друге облике инвести-ционих фондова.


• отво рене инвестиционе фондове,

• затво рене инвестиционе фондове,

• инвестиционе труст фондове на удјеле (фондовиповје рења), (“unit investment trust funds”),

• трустове, посједовне или заступничке рачуне, ко ји послу јуу име ко рисника према условима трустовског угово ра илиспо разума о заступању.


• уза јамне фондове, трустове и остале фондове ко јиоства ру ју приход од прода је производа или услуге(видјети: раз ред КД-а према њиховој главној дјелатности,




• дјелатности финансијских холдинг друштава(видјети: 64.20),

• пензионе фондове (видјети: 65.30),

• управљање фондовима (видјети: 66.30).

64.9 Остале финансијске услужне дјелатности, осимосигурања и пензионих фондова

Ова грана обухвата финансијске услужне дјелатности, осимоних ко је обавља ју монетарне институци је.


• осигу рање и пензионе фондове (видјети: област 65).

64.91 Финансијски закуп (лизинг)


• лизинг, при чему рок закупа приближно покрива очекиваниви јек тра јања средстава, а закупац стиче све ко ристи при њихо-вој употеби и преузима сав ризик повезан са њиховим власни-штвом. Власништво се може и не мо ра на кра ју прени јети на за-купца. Такав лизинг покрива све или готово све трошкове укљу-чу јући камате.


• опе ративни лизинг (видјети: област 77, према врстипроизвода ко ји се да је у закуп.

64.92 Остало одобравање кредитаОвај раз ред укључу је финансијске услужне дјелатности ко је

се при је свега односе на давање зајмова од институци ја ко је нисуукључене у монетарно посредовање, гдје одобравање кредита мо-же бити у различитим облицима као што су зајмови, хипотекарникредити, кредитне картице итд.

Укључу је сљедеће врсте услуга:

- одобравање потрошачких кредита,

- финанси рање међуна родне трговине,

- дуго рочно финанси рање индустри је путеминдустријских банака,

- позајмљивање новца изван банкарског система,

- одобравање стамбених кредита од специ јализованихнедепозитних институци ја,

- дјелатности залагаоница и залагаонича ра.


• одобравање стамбених кредита од специ јализованихинституци ја, ко је исто тако узима ју депозит(видјети: 64.19),

• опе ративни лизинг, према врсти робе ко ја се да је узакуп (видјети: област 77),

• дјелатности давања новчане помоћи (донаци ја) одстране чланских организаци ја (видјети: 94.99).

64.99 Остале финансијске услужне дјелатности осимосигурања и пензионих фондова, д. н.


• остале финансијске услужне дјелатности ко је се при јесвега односе на расподјелу средстава различитих оддавања зајмова:

- дјелатности факто ринга (наплатна потраживања инаплатно-кредитно пословање),

- угова рање каматних и девизних конверзи ја (“swap”аранжмана), опци ја и других инструмената запревазилажење (покривање) ризика,

- дјелатности трговине полисама животног осигу рањадругих лица,

• дјелатности улагања за сопствени рачун путем предузећа закапитална улагања, инвестиционих удружења итд.


• финансијски лизинг (видјети: 64.91),

• посредовање у пословању ври једносним харти јама за туђи рачун (видјети: 66.12),

• трговину, закуп, изнајмљивање и посредовање у пословањуса некретнинама (видјети: област 68),

• наплату мјеница без преузимања дуга (видјети: 82.91),

• дјелатности давања новчане помоћи (донаци ја) од странечланских организаци ја (видјети: 94.99).

65 Осигурање, реосигурање и пензиони фондови, осимобавезног соци јалног осигурања

Ова област обухвата преузимање ризика за рентно осигу рање,за полисе осигу рања и улагање преми ја осигу рања ради јачања

портфеља финанцијске имовине ко ја ће се моћи употребљавати услуча ју будућих захти јева за надокнаду штете. Обухваћено је ди- ректно осигу рање и реосигу рање.

65.1 Осигурање

Ова грана обухвата животно осигу рање, са или без значајни- јег елемента штедње и остала осигу рања.

65.11 Животно осигурање


• преузимање ризика за полисе рентног осигу рања и полисеживотног осигу рања, полисе осигу рања прихода збогнеспособности за рад, полисе осигу рања за случај смрти иинвалидитета од посљедица несретног случа ја (са или беззначајни јег елемента штедње).

65.12 Остало осигурање


• услуге осигу рања, осим животног осигу рања:

- осигу рање од несрећа и пожа ра,

- здравствено осигу рање,

- осигу рање путовања,

- осигу рање имовине,

- осигу рање друмског, поморског и авио саобраћа ја,

- осигу рање од финансијских губитака и осигу рањеодговорности.


• дјелатности обавезног соци јалног осигу рања(видјети: 84.30),

• дјелатност реосигу рања (видјети: 65.20).

65.2 Реосигурање

65.20 Реосигурање


• дјелатности преузимања свих или ди јела ризика повезанихса посто јећим полисама осигу рања ко је су изворносклопљене са другим осигу рава јућим друштвима

65.3 Пензиони фондови


Овај раз ред обухвата правне субјекте (тј. фондове, плановеи/или програме) ко ји су организовани како би осигу рали пензи јеискључиво за запослене или чланове. Овдје су обухваћени пензи-они планови са дефинисаним приходима, као и индивидуалнипланови у ко јима је приход једноставно дефинисан доприносимачланова.


• планове прихода за запослене,

• пензионе фондове и планове,

• планове пензионисања,


• управљање пензионим фондовима (видјети: 66.30),

• програме обавезног соци јалног осигу рања (видјети: 84.30).

66 Помоћне дјелатности у финансијским услугама идјелатности осигурања

Ова област обухвата пружање услуга ко је су обухваћене у илису уско повезане са финансијским услужним дјелатностима, алионе саме нису финансијске услуге. Основна подјела ове областиизвршена је према врсти финансијске трансакци је или врсти фи-нанси рања.

66.1 Помоћне дјелатности у финансијским услугама, осимосигурања и пензионих фондова

Ова грана обухвата припремање физичких или електронскихтржишта за потребе куповине или прода је акци ја, опци ја на акци- је, обвезница или робних угово ра.

66.11 Пословање финансијског тржишта

Овај раз ред обухвата пословање и надзор финансијских тржи-шта осим оних ко је обавља ју државни органи.


• берзе робних угово ра (робе),

• терминске берзе робних угово ра (робе),• берзе ври једносних харти ја,

• берзе акци ја,

• берзе опци ја на акци је или робних опци ја.




66.12 Посредовања у пословима са харти јама одври једности и робним уговорима


• пословање на финансијским тржиштима у име других(нпр. посредовање у пословима са акци јама - берзанскопосредовање) и припада јуће дјелатности,

• посредовање харти јама од ври једности,

• посредовање робним угово рима,

• дјелатности мјењачница итд.


• пословање на финансијском тржишту за сопствени рачун(видјети: 64.99),

• управљање портфељом, уз наплату или на основу угово ра(видјети: 66.30).

66.19 Остале помоћне дјелатности у финансијскимуслугама, осим осигурања и пензионих фондова

Овај раз ред обухвата остале помоћне дјелатности у финансиј-ском посредовању ко је нису на другом мјесту класификоване.


• дјелатности об раде и извршења финансијских трансакци ја,укључу јући и трансакци је кредитним картицама,

• об рачун и по равнање послова са харти јама од ври једности,

• услуге инвестиционих савјетника,

• дјелатности савјетника и посредника у пословањухипотекама.


• услуге повје реника и чувања (надзо ра) харти ја одври једности, уз наплату или на основу угово ра.


• дјелатности заступника (агената) и посредника осигу рања(видјети: 66.22),

• управљање фондовима (видјети: 66.30).

66.2 Помоћне дјелатности у осигурању и пензионимфондовима

Ова грана обухвата дјелатности заступника (агената), посред-

ника (броке ра) у прода ји ренте и полиса осигу рања или услуга по-везаних са накнадама запослених, осигу рањем и пензи јама, каошто су рјешавање жалби и управљање за трећа лица.

66.21 Процјена ризика и штете

Овај раз ред обухвата пружање административних услуга оси-гу рања, као што су процјена и подми рење потраживања од осигу- рања.


• процјену потраживања од осигу рања:

- процјену одштете,

- процјену ризика,

- об рачун ризика и штете,

- процјену хава ри је и губитка,

• подми рење потраживања од осигу рања.


• процјену некретнина (видјети: 68.31),• процјену за остале сврхе (видјети: 74.90),

• дјелатности истраживања (видјети: 80.30).

66.22 Дјелатности заступника и посредника у осигурању


• дјелатности заступника (агената) и посредника (броке ра)у осигу рању приликом прода је или прегова рања о рентамаи о полисама осигу рања и реосигу рања.

66.29 Остале помоћне дјелатности у осигурању и пензионимфондовима


• дјелатности ко је су укључене у или су уско повезане саосигу рањем и пензионим фондовима (осим финансијског посре-довања, процјене одштете и дјелатности агената осигу рања):

- административне услуге у вези са спашавањем

имовине у случа ју несреће,- актуарске услуге (услуге процјењивача ризика).


• дјелатности поморског спашавања (видјети: 52.22).

66.3 Дјелатности управљања фондовима


Овај раз ред обухвата дјелатности управљања портфељом ифондовима, уз наплату или на основу угово ра, за по јединце, пре-дузећа и остале. То под разуми јева намјенско трошење и дистрибу-ци ју новчаних средстава у складу са намјеном организаци је фон-

да и извршењем буџета.Овај раз ред укључу је:

• управљање уза јамним фондовима,

• управљање осталим инвестиционим фондовима,

• управљање пензионим фондовима.

ПОДРУЧЈЕ L - ПОСЛОВАЊЕ НЕКРЕТНИНАМА

Ово под руч је обухвата дјелатности закуподавца, заступника(агента) и/или посредника (броке ра) у једној или више сљедећихдјелатности: прода ја или куповина некретнина, изнајмљивање не-кретнина, пружање осталих услуга везаних за пословање некрет-нинама као што су процјена некретнина или услуге посредника(заступника) у вези са уложеним некретнинама. Дјелатности уовом под руч ју могу се обављати са сопственим или закупљенимнекретнинама, уз наплату или на основу угово ра. Исто тако, у овопод руч је спада и изградња грађевина у комбинаци ји са задржава-њем власништва над некретнином или изнајмљивањем (давањему закуп) такве некретнине.

Ово под руч је обухвата и управљање некретнинама.

68 Пословање некретнинама

68.1 Куповина и прода ја сопствених некретнина



• куповину и прода ју сопствених некретнина:

- стамбених зграда и станова,

- нестамбених зграда, обухвата јући просто ре (хале) заизложбе, складишта, игралишта и трговачке (тржне)центре,

- земљиште.


• парцелизаци ју земљишта без опремања земљиштапотребном инфраструкту ром.


• организаци ју извођења про јеката за зграде у циљу касни јепрода је грађевина (видјети: 41.10),

• парцелизаци ју земљишта и опремање земљишта потребноминфраструкту ром (видјети: 42.99).

68.2 Изнајмљивање и пословање сопственимнекретнинама или некретнинама узетим у закуп(лизинг)



• изнајмљивање и управљање сопственим некретнинама илинекретнинама узетим у закуп (лизинг):

- стамбеним зградама и становима,

- нестамбеним зградама, укључу јући просто ре (хале) заизложбе, складишта,

- земљиштем,• изнајмљивање кућа, намјештених или ненамјештених

станова или апартмана на дуже коришћење, у правилу намјесечној или годишњем основу.


• организаци ју извођења про јекта за зграде ради личногпословања,

• изнајмљивање просто ра за стaмбене покретне куће.


• пружање краткотрајни јих услуга смјешта ја у хотелима,викендицама, собама за изнајмљивање, камповима идругим нестамбеним просто рима (видјети: област 55).

68.3 Пословање некретнинама уз наплату или на основууговора

68.31 Агенци је за некретнине

Овај раз ред обухвата дјелатности пословања некретнинамако је обавља ју агенци је за некретнине.


• посредовање у куповини, прода ји и изнајмљивањунекретнина, уз наплату или на основу угово ра,




• савјетовање и услуге процјене при куповини, прода ји иизнајмљивању некретнина, уз наплату или на основуугово ра,

• дјелатности посредника (eskrow агената) ко је су у везиса чувањем некретнина датих као залог.


• правне дјелатности (видјети: 69.10).68.32 Управљање некретнинама уз наплату или на основу

уговора


• агенци је за наплату изнајмљених некретнина.


• правне дјелатности (видјети: 69.10),

• помоћне дјелатности у зградама (комбинаци ја услуга каошто су унутрашње чишћење, одржавање и мање поправке,одлагање отпада, надзор и обезбјеђење), (видјети: 81.10),

• управљање касарнама, затво рима и другим објектима ињиховом опремом (осим управљања рачунарском опремоми системом), (видјети: 81.10).

ПОДРУЧЈЕ M - СТРУЧНЕ, НАУЧНЕ И ТЕХНИЧКЕДЈЕЛАТНОСТИ

Ово под руч је обухвата специ јализоване стручне, научне и тех-ничке дјелатности. Те дјелатности захти јева ју висок степен усавр-шавања и пружа ју ко рисницима стручно знање и вјештине.

69 Правне и рачуноводствене дјелатности

Ова област обухвата правно заступање инте реса једне странкепротив инте реса друге странке, пред судом или пред другим прав-ним органима, од стране или под надзо ром лица ко ји су члановиадвокатске комо ре, а баве се савјетовањем и заступањем у грађан-ским спо ровима, савјетовањем и заступањем у кривичним спо ро-вима, као и савјетовањем и заступањем у спо ровима везаним за радне односе.

Исто тако, ова област обухвата из раду правних докумената каошто су угово ри о оснивању пословних субјеката, угово ри о парт-нерству или слични документи у вези са оснивањем пословних су-бјеката, патената и ауторских права, припрему угово ра (нпр. угово- ра о поклону), тестамената, угово ра о ста ратељству итд., као и оста-ле дјелатности јавних нота ра, нота ра грађанског права, ми ровнихсуди ја и судских службеника, арбита ра, ревизо ра и вјештака.

Исто тако, ова област обухвата рачуноводствене и књиговод-ствене услуге као што су ревизи ја рачуноводствених евиденци ја,из рада финансијских извјешта ја и вођење пословних књига.

69.1 Правне дјелатности



• правно заступање инте реса једне странке против инте ресадруге странке пред судом или пред другим правниморганима од стране или под надзо ром лица ко ји сучланови адвокатске комо ре:

- савјетовање и заступање у грађанским спо ровима,

- савјетовање и заступање у кривичним спо ровима,

- савјетовање и заступање у спо ровима везаним за раднеодносе,

• правно савјетовање и из раду правних докумената:

- угово ра о оснивању пословних субјеката, угово ра опартнерству или сличних докумената у вези саоснивањем пословних субјеката,

- патената и ауторских права,

- припрему угово ра (нпр. угово ра о поклону),тестамената, угово ра о ста ратељству итд.,

• остале дјелатности јавних нота ра, нота ра грађанског права,ми ровних суди ја и судских службеника, арбита ра, ревизо раи вјештака.


• рад судова (видјети: 84.23).

69.2 Рачуноводствене, књиговодствене и ревизорскедјелатности; дјелатности савјетовања ко ји се односена порез

69.20 Рачуноводствене, књиговодствене и ревизорскедјелатности; дјелатности савјетовања ко ји се односена порез


• евиденти рање комерци јалних трансакци ја пословних илидругих јединица,

• припрему или ревизи ју финансијских извјешта ја,

• контролу, тј. преглед и ве рификаци ју исправностифинансијских извјешта ја,

• припремање личних и пословних при јава за плаћањепо реза,

• дјелатности савјетовања и заступања кли јената предпо реским органима.

Овај раз ред искључу је:• дјелатности об раде података и табели рање (видјети: 63.11),

• пословно савјетовање ко је се односи на рачуноводственисистем и поступке контроле буџета (видјети: 70.22),

• наплату рачуна (видјети: 82.91).

70 Управљачке дјелатности; савјетовање ко је се односина управљање

Ова област обухвата савјетовање и пружање помоћи предузе-ћима и другим организаци јама о питањима ко ја се односе на упра-вљање као што су стратешко и организационо плани рање; финан-сијско плани рање и плани рање буџета; маркетиншки циљеви иполитика; политика, пракса и плани рање ко је се односи на људскепотенци јале; из рада планова производње; контрола плани рања.

Исто тако, ова област обухвата надзор и управљање другим је-диницама истог друштва или предузећа, тј. дјелатности управе(главне канцела ри је).

70.1 Дјелатности управљања


Овај раз ред обухвата надзор и управљање другим јединицамаисте компани је или предузећа; предузимање стратешких или орга-низационих планова и доношење одлука везано за друштво илипредузеће; обављање опе ративне контроле и вођења свакодневнихпослова њихових припада јућих јединица.


• дјелатности главне канцела ри је,

• дјелатности централизоване административне канцела ри је,

• дјелатности корпо ративне канцела ри је,

• дјелатности под ручних и регионалних канцела ри ја,

• дјелатности управљања подружним канцела ри јама(јединицама).


• дјелатности финансијских холдинг друштава, ко ја се небаве управљањем (видјети: 64.20).

70.2 Дјелатности савјетовања ко је се односи на управљање

70.21 Односи са јавношћу и дјелатности саопштавања

Овај раз ред обухвата савјетовање, усмје равање и пружањеопе ративне помоћи, обухвата јући дјелатности лоби рања, предузе-ћима и другим организаци јама у односима са јавношћу и дјелат-ностима саопштавања.


• дјелатности агенци ја за рекламу и пропаганду и услугеоглашавања преко меди ја (видјети: 73.1),

• истраживање тржишта и испитивање јавног мњења(видјети: 73.20).

70.22 Савјетовање ко је се односи на пословање и осталоуправљање

Овај раз ред обухвата савјетовање, усмје равање и пружањеопе ративне помоћи предузећима и другим организаци јама о пита-њима ко ја се односе на управаљање, као што је стратешко и орга-низационо плани рање, пословни реинжење ринг, промјена системауправљања, смањење трошкова и остала финансијска питања;маркетиншки циљеви и политика; политика, пракса и плани рањеко ји се односе на људске потенци јале; стратеги ја накнада и пензи-онисања; из рада планова производње и контрола плани рања.

Пословне услуге могу обухватати савјетовање, усмје равањеили пружање опе ративне помоћи предузећима, пословним и јав-ним службама.


• из раду рачуноводствених система (метода или процеду ра),програма за књиговодство трошкова, поступака буџетскеконтроле,

• савјете и помоћ пословним и јавним службама уплани рању, организаци ји, ефикасности и контроли,

информисању управе итд.


• из раду рачунарских софтве ра за рачуноводствене системе(видјети: 62.01),




• правно савјетовање и заступање (видјети: 69.10),

• рачуноводствене, књиговодствене и ревизијске дјелатности,савјетовање о по резу (видјети: 69.20),

• савјетовање повезано са архитектонским и инжeњерскимдјелатностима (видјети: 71.11 и 71.12),

• савјетовање у области заштите животне средине,

пољопривреде, безбједности и сличне дјелатностисавјетовања (видјети: 74.90),

• савјетовање ко је се односи на савјетовање руководилаца ињихово запошљавање (видјети: 78.10),

• дјелатности савјетовања у под руч ју образовања(видјети: 85.60).

71 Архитектонске и инжeњерске дјелатности; техничкоиспитивање и анализа

Ова област обухвата архитектонске услуге, инжeњерске услу-ге, услуге из раде нацрта (про јектовање), услуге грађевинског над-зо ра, премје равања земљишта (геометарско мје рење) и картограф-ске услуге.

Ова област обухвата и услуге извођења физичких, хемијскихи других аналитичких испитивања.

71.1 Архитектонске и инжeњерске дјелатности и с њимаповезано техничко савјетовање

Ова грана обухвата архитектонске и инжeњерске услуге, услу-ге из раде нацрта (про јектовања), услуге грађевинског надзо ра,премје равања (геометарско мје рење), картографске услуге и слич-не услуге.

71.11 Архитектонске дјелатности


• дјелатности архитектонског савјетовања:

- из раду нацрта (про јектовање) зграда,

- просторно плани рање, урбанистичко плани рање ипро јектовање пред јела.


• дјелатности савјетника за рачуна ре (видјети: 62.02 и 62.09),

• уређење интери је ра (видјети: 74.10).

71.12 Инжeњерске дјелатности и с њима повезано техничкосавјетовање

Овај раз ред укључу је:• техничко про јектовање (тј. примјена закона физике и прин-

ципа инжeњерства код про јектовања машина, мате ри јала, ин-струмената, структу ра, процеса и система) и дјелатности савјето-вање за:

- про јекте из раде машина, индустријских процеса ипостро јења,

- про јекте из области нискоградње, хидроградње,саобраћа ја,

- про јекте из под руч ја управљања водама,

- из раду и реализаци ју про јеката (елабо рата),обухвата јући надзор као фазу реализаци је про јеката,из под руч ја енергетике, електрике, електронике, рударства, геологи је, хеми је, технологи је, машинства,индустри је, систем инжeњеринга и безбједносногинжeњеринга,

• из раду про јеката климатизаци је, хлађења, про јеката за

санитарну контролу, контролу загађења и про јектеакустичности итд.,

• геофизичка, геолошка и сеизмичка истраживања и мје рења,

• дјелатности геодетског истраживања:

- премје равање земљишта и граница,

- хидролошко мје рење,

- истраживање подземних површина,

- картографско и просторно снимање.


• пробно бушење ко је се односи на рударство(видјети: 09.10 и 09.90),

• развој или издавање повезаних софтве ра(видјети: 58.29 и 62.01),

• дјелатности савјетника за рачуна ре (видјети: 62.02 и 62.09),

• техничко испитивање (видјети: 71.20),

• дјелатности истраживања и разво ја ко је се односе наинжeњерство (видјети: 72.19),

• индустријски дизајн (видјети: 74.10),

• фотографисање из ваздуха (видјети: 74.20).

71.2 Техничко испитивање и анализа



• акустичко и вибрацијско испитивање,

• извођење физичких, хемијских и осталих аналитичкихиспитивања свих врста мате ри јала и производа, као што су:

- акустичка и вибрацијска испитивања,

- испитивање састава и чистоће мине рала, руда, нафте инафтних де ривата итд.,

- испитивање хиги јене хране, обухвата јући вете ринарскоиспитивање и контролу ко ја се односи на производњухране,

- испитивање физичких ка ракте ристика свих врстамате ри јала као што су снага, тврдоћа, трајност, радиоактивност итд.,

- испитивање квалитета, квантитета и поузданости,

- испитивање ка ракте ристика готових машина и опреме:мото ра, аутомобила, електронске опреме итд.,

- радиографско испитивање ва ра и спо јева,

- анализа недостатака,

- испитивање и мје рење еколошких показатеља: загађењаваздуха и воде итд.,

- испитивање и контрола уређа ја за мје рења темпе рату реи притиска,

- испитивања и мје рења електроенергетских и другихенергетских постро јења, уређа ја, опреме и инсталаци ја,

• издавање сертификата за производе, обухвата јућипотрошачку робу, моторна возила, авионе, контејне репод притиском, нуклерна постро јења итд.,

• редовни технички преглед моторних возила у циљубезбједности на путу,

• испитивање употребом модела (нпр. авиона, бродова,брана итд.),

• рад полицијских лабо рато ри ја.


• испитивање животињских узо рака (видјети: 75.00),

• ди јагностику, испитивање и анализу медицинских и

стоматолошких узо рака (видјети: 86).72 Научно истраживање и развој

Ова област укључу је три врсте дјелатности на под руч ју истра-живања и разво ја:

1) основно истраживање: експе риментални и тео ријски раднами јењен првенствено стицању нових знања о темељним основа-ма по јава и уоченим чињеницама, независно о конкретној примје-ни или употреби;

2) прими јењено истраживање: изворно истраживање нами је-њено стицању новог знања, првенствено усмје рено на оства рива-ње од ређеног практичног циља;

3) експе риментални развој: системски рад, уз ко ришћење по-сто јећих знања стечених истраживањем и/или практичним иску-ством, усмје рен на производњу нових мате ри јала, производа иуређа ја, увођењем нових поступака, система и услуга и битно уна-пређење оних ко ји се већ производе или су већ уведени.

Дјелатности на под руч ју истраживања и разво ја из ове обла-сти поди јељене су у дви је катего ри је: при родне науке, техничке итехнолошке науке, као и друштвене и хуманистичке науке.


• истраживање тржишта (видјети: 73.20).

72.1 Истраживање и експериментални развој у природним,техничким и технолошким наукама

Ова грана обухвата основна истраживања, прими јењена ис-траживања и експе риментални развој у при родним, техничким итехнолошким наукама.

72.11 Истраживање и експериментални развој убиотехнологи ји

Овај раз ред укључу је истраживање и експе риментални развоју биотехнологи ји:

• DNK/RNK: геномика, фармакогеномика, генетске пробе,генетски инжење ринг, секвенциониcање/синтеза/

умножавање (амплификаци ја) DNK и RNK, профили рањеекспреси је гена и употребa антисенс технологи је,

• протеини и остале молекуле: секвенционисање/синтеза/инжење ринг протеина и пептида (обухвата јући великемолекуле хормона); побољшање методе преноса великих




молекула ли јека; протеомика, изолаци ја и прочишћавањепротеина, станична сигнализаци ја, идентификаци јастаничних рецепто ра,

• култу ра станица, ткива и инжење ринг: рад са станичнимкулту рама и култу рама ткива, ткивни инжење ринг(обухвата јући елементе ткива и биомедицинскиинжење ринг), ћелијска фузи ја, стимуланти за вакцине/подизање имунитета, култивисање ембри ја,

• биотехнолошке технике: ферментаци ја употребомбио реакто ра, биолошка об рада, биолошка екстракци ја,биолошко би јељење, биолошко одсумпо равање,био ремеди јаци ја, биофилтраци ја, фито ремеди јаци ја,

• генетски и RNK векто ри: генетска те рапи ја, ви руснивекто ри,

• биоинформатика: из рада базе података о геономима ипротеинским секвенцама; моделовање сложенихбиолошких процеса, обухвата јући биолошке системе,

• нанобиотехнологи ја: примјењу је алате и процесе нано имикротехнологи је за из раду уређа ја за истраживањебиолошких система и примјену у фармаци ји,ди јагностици итд.

72.19 Остало истраживање и експериментални развој уприродним, техничким и технолошким наукама


• истраживање и експе риментални развој у при родним,техничким и технолошким наукама, осим истраживањаи експе рименталног разво ја у биотехнологи ји:

- истраживању и разво ју у при родним наукама,

- истраживању и разво ју у техничким и технолошкимнаукама,

- истраживању и разво ју у медицинским наукама,

- истраживању и разво ју у пољопривредним наукама,

- мултидисциплинарном истраживању и разво јупретежно у при родним, техничким и технолошкимнаукама.

72.2 Истраживање и експериментални развој удруштвеним и хуманистичким наукама

72.20 Истраживање и експериментални развој удруштвеним и хуманистичким наукама


• истраживање и развој у друштвеним наукама,

• истраживање и развој у хуманистичким наукама,

• мултидисциплинарно истраживање и развој претежноу друштвеним и хуманистичким наукама.


• истраживање тржишта (видјети: 73.20).

73 Реклама, пропаганда и истраживање тржишта

Ова област обухвата осмишљавање рекламних кампања и њи-хово пласи рање у часописима, новинама, на ради ју и телевизи јиили другим меди јима, као и креи рање и постављање реклама наотво реном просто ру.

73.1 Реклама и пропаганда

73.11 Агенци је за рекламу и пропаганду

Овај раз ред обухвата ци јели спектар услуга реклами рања ипропаганде (путем сопственог капацитета предузећа или на осно-ву подугово ра), обухвата јући савјетовање, креативне услуге, из ра-ду рекламног и пропагандног мате ри јала и куповине.


• креи рање и спровођење рекламне и пропагандне кампање:

- креи рање и постављање реклама у новинама,часописима, на ради ју, телевизи ји, Интернетуи осталим меди јама,

- креи рање и постављање реклама на отво реномпросто ру, нпр. огласних плоча, паноа, саопштења,излога, осликавање аутомобила и аутобуса уизложбеним дво ранама итд.,

- реклами рање из ваздуха,

- дистрибуци ју рекламног и пропагандног мате ри јалаили узо рака,

- уређивање штандова и осталих изложбених објеката ипросто ра,

• вођење маркетиншких кампања и остале услугепредстављања (оглашавања) ко ји има за циљ привлачењеи задржавање купаца:

- промоци ју производа,

- маркетинг на мјесту прода је,

- представљање (оглашавање) ди ректно поштом,

- маркетиншко савјетовање.


• издавање рекламног и пропагандног мате ри јала(видјети: 58.19),

• снимање рекламних и пропагандних по рука за телевизи јуи филм (видјети: 59.11),

• снимање рекламних и пропагандних по рука за радио(видјети: 59.20),

• истраживање тржишта (видјети: 73.20),

• из раду рекламних фотографи ја (видјети: 74.20),

• организаци ју састанака и пословних сајмова(видјети: 82.30),

• поштанске услуге као што су разврставање, адреси рањеитд. (видјети: 82.19).

73.12 Услуге оглашавања (представљања) преко меди ја


• оглашавање (представљање) преко меди ја, тј. прода јувремена и просто ра за различите врсте медијског

представљања (оглашавања).Овај раз ред искључу је:

• прода ју времена или просто ра за оглашавање(представљање) ди ректно од стране власника(издавача итд.), (видјети: одгова ра јући раз ред дјелатности),

• односе са јавношћу и дјелатности саопштавања(видјети: 70.21).

73.2 Истраживање тржишта и испитивање јавног мњења



• истраживање тржишног потенци јала, обави јештеност,прихваћеност и препознатљивост производа и услуга,куповинске навике потрошача у циљу унапређења прода јеи разво ја нових производа и услуга, обухвата јућистатистичке анализе резултата,

• испитивање јавног мњења о политичким, економским идруштвеним питањима, као и статистичку анализуиспитивања.

74 Остале стручне, научне и техничке дјелатности

Ова област обухвата пружање стручних, научних и техничкихуслуга (осим правних и рачуноводствених дјелатности; архитек-тонских и инжењерских дјелатности; техничког испитивања ианализе, управљања и савјетовања ко је се односи на управљање;истраживање, развој, рекламне и пропагандне дјелатности).

74.1 Специ јализоване дизајнерске дјелатности



• модни дизајн тканина, одјеће, обуће, накита, намјешта јаи других предмета (опреме) за интери је ре, осталих моднихпроизвода, као и других производа за личну потрошњуили домаћинство,

• индустријски дизајн, тј. из раду и развој нацрта испецификаци ја ко ји оптимализу ју употребу, ври једност

и изглед производа, укључу јући избор мате ри јала,механизма, облика, бо је и начина површинске об радепроизвода, а узима јући у обзир људске особине и потребе,безбједност, тржишну занимљивост код дистрибуци је,употребе и одржавање производа,

• услуге графичког дизајна,

• дјелатности уређења интери је ра.


• из раду и програми рање интернетских страница(видјети: 62.01),

• архитектонско про јектовање (видјети: 71.11),

• техничко про јектовање тј. примјену закона физике ипринципе инжењерског про јектовања машина, мате ри јала,инструмената, структу ре, процеса и система(видјети: 71.12).

74.2 Фотографске дјелатности

74.20 Фотографске дјелатностиОвај раз ред укључу је:

• из раду фотографи ја у комерци јалне сврхе и за потрошаче:

- из раду фотографи ја за пасош, школу, вјенчања итд.,




- из раду фотографи ја за комерци јалне сврхе, за потребеиздаваштва, модне, ту ристичке сврхе и пословањеса некретнинама,

- снимање из ваздуха (аерофото снимање),

- видео снимање важних догађа ја: вјенчања,састанци итд.,

• об раду филмова:- разви јање, из раду и повећавање фотографи ја са

негатива или филмова преузетих од кли јената,

- дјелатности лабо рато ри је за разви јање филмова ииз раду фотографи ја,

- дјелатности фото-студи ја за из раду фотографи ја(ко ји нису дио продавница фотографске опреме),

- монти рање ди јапозитива,

- копи рање и рестау раци ја или ретуши рање фотографи ја,

• дјелатности фото-репорте ра.


• микрофилмисање докумената.


• об раду играних филмова ко ји се односе на филмску ителевизијску индустри ју (видјети: 59.12),

• дјелатности картографског и просторног информисања(видјети: 71.12),

• рад фото-аутомата на кованице (самоуслуживање),(видјети: 96.09).

74.3 Дјелатности преводилаца и тумача

74.30 Дјелатности преводилаца и тумача

74.9 Остале стручне, научне и техничке дјелатности, д. н.


Овај раз ред обухвата разне услужне дјелатности ко је се обич-но пружа ју комерци јалним потрошачима. Обухвата јући дјелатно-сти ко је захти јева ју веће стручне, научне и техничке вјештине, ме-ђутим, не обухвата јући текуће, рутинске послове ко ји су обичнократкотрајни.


• дјелатности пословног посредовања, тј. организаци јукуповине и прода је малих и средњих пословних субјеката,

обухвата јући и приватне праксе, осим посредовања упословању некретнинама,

• дјелатности посредовања у вези са патентима(организовање куповине и прода је патената),

• дјелатности процјене, осим за некретнине или осигу рање(нпр. за антиквитете, накит итд.),

• ревизи ју рачуна и информаци је о накнадама за превоз робе,

• дјелатност временске прогнозе,

• савјетовање у под руч ју заштите и безбједности,

• савјетовање у под руч ју пољопривреде,

• савјетовање у под руч ју заштите животне средине,

• остало техничко савјетовање,

• дјелатности савјетника, осим у под руч ју архитектонскихдјелатности, инжењерства и пословног управљања,

• дјелатности квантитативних процјењивача.


• дјелатности агената и агенци ја ко ји заступа ју лица у циљудоби јања ангажмана у филмским, позо ришним или другимпредставама или у спорту и пласи рању књига, игроказа,умјетничких ди јела, фотографи је итд., издавачима, редитељима итд.


• трговину на велико половним моторним возилима путемаукци је (видјети: 45.1),

• аукци је преко Интернета (у вези са трговином на мало),(видјети: 47.91),

• дјелатности аукцијских кућа у вези са трговином на мало(видјети: 47.79),

• дјелатности посредника у пословању некретнинама(видјети: 68.31),

• књиговодствене дјелатности (видјети: 69.20),

• савјетовање у вези са пословањем и осталим управљањем(видјети: 70.22),

• архитектонске дјелатности, инжењерство и техничкосавјетовање (видјети: 71.1).

• из раду нацрта за машине и индустријски дизајн(видјети: 71.12 и 74.10),

• вете ринарско испитивање и контролу производње хране(видјети: 71.20),

• креи рање и постављање реклама у меди јима и наотво реним просто рима (видјети: 73.11),

• уређивање штандова и осталих изложбених објеката ипросто ра (видјети: 73.11),

• организовање састанака и пословних сајмова(видјети: 82.30),

• дјелатности независних (самосталних) аукциона ра(видјети: 82.99),

• управљање програмима ло јалности (видјети: 82.99),

• савјетовање ко је се односи на кредити рање и дуговања(видјети: 88.99).

75 Ветеринарске дјелатности

Ова област обухвата дјелатности вете ринарско-здравственезаштите и контроле стоке, пе ради и осталих животиња или кућнихљубимаца. Ове дјелатности обавља ју дипломи рани вете рина ри увете ринарским станицама и болницама, као и приликом посјетапољопривредним газдинствима, штена рама, домовима, у приват-ним вете ринарским ординаци јама и опе рационим салама или на

другом мјесту.Ова област исто тако обухвата и дјелатности превоза обоље-

лих животиња.

75.0 Ветеринарске дјелатности

75.00 Ветеринарске дјелатности


• дјелатности вете ринарско-здравствене заштите и контролестоке, пе ради и осталих животиња,

• дјелатности вете ринарско-здравствене заштите и контролекућних љубимаца.

Ове дјелатности обавља ју дипломи рани вете рина ри у вете ри-нарским станицама и болницама као и приликом посјете пољо-привредним газдинствима, штена рама, кућама, у приватним вете- ринарским ординаци јама и опе рационим салама или на другоммјесту.


• дјелатности вете ринарских асистената или помоћногвете ринарског особља,

• клиничко-патолошке и друге ди јагностичке дјелатностико је се односе на животиње,

• дјелатности превоза обољелих животиња.


• исхрану и смјештај стоке, пе ради и осталих животињабез здравствене заштите (видјети: 01.62),

• шишање оваца (видјети: 01.62),

• услуге тести рања стада, вођења стада, услугеизнајмљивања поља за испашу, кастри рање пе ради(видјети: 01.62),

• дјелатности ко је се односе на вјештачко осјемењивање(видјети: 01.62),

• дјелатности смјешта ја и исхране кућних љубимаца

без здравствене заштите (видјети: 96.09).ПОДРУЧЈЕ N - АДМИНИСТРАТИВНЕ И ПОМОЋНЕ

УСЛУЖНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

Ово под руч је обухвата различите дјелатности ко је подупи руопште послове. Те дјелатности се разлику ју од оних у под руч ју Мс обзи ром на то да њихова главна намјена ни је пренос специ јали-зованог знања.

77 Дјелатности изнајмљивања и давања у закуп (лизинг)

Ова област обухвата дјелатност изнајмљивања и давања у за-куп (лизинг) мате ри јалних аката и нефинансијских, немате ри јал-них аката, тј. средстава, обухвата јући разноврсне групе мате ри јал-них доба ра, као што су: аутомобили, рачуна ри, роба ши роке по-трошње и индустријске машине и опреме потрошачима у замјенуза пе риодичо плаћање на јамнине или закупнине.

Поди јељен је на: (1) изнајмљивање моторних возила, (2) из-најмљивање опреме за рекреаци ју, спорт и предмете за личну упо-

требу и домаћинство, (3) давање у закуп (лизинг) осталих машинаи опреме ко ји се често употребљава ју у пословању, обухвата јућиостала превозна средства и (4) давање у закуп (лизинг) права наупотребу интелектуалне сво јине и сличних производа.

Ова област обухвата само опе ративни закуп (лизинг).





• финансијски закуп (лизинг), (видјети: 64.91),

• изнајмљивање некретнина (видјети: под руч је L),

• изнајмљивање опреме са руковаоцем [видјети: одгова ра јући раз ред према дјелатности ко ја се обавља уз помоћ теопреме, нпр. грађевинарство (под руч је F), саобраћај

(под руч је H)].77.1 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) моторних

возила

77.11 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) аутомобилаи моторних возила лаке категори је


• изнајмљивање и опе ративни закуп (лизинг) сљедећих врставозила:

- путнички аутомобили и остала моторна возила лакекатего ри је (носивости мање од 3,5 тоне) без возача.


• изнајмљивање или давање у закуп (лизинг) аутомобила илимоторних возила лаке катего ри је са возачем(видјети: 49.32 и 49.39).

77.12 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) камиона


• изнајмљивање и опе ративни закуп (лизинг) сљедећих врставозила:

- камиона, тегљача и тешких моторних возила(носивости веће од 3,5 тоне) без возача,

- возила за рекреаци ју (камп приколице итд.).


• изнајмљивање или давање у закуп тешких возила иликамиона са возачем (видјети: 49.41).

77.2 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) предмета заличну употребу и домаћинство

Ова грана обухвата изнајмљивање предмета за личну употре-бу и домаћинство, као и изнајмљивање опреме за рекреаци ју,спорт и видео-траке. Дјелатности уопштено укључу ју кратко роч-но изнајмљивање робе и ако се у неким случа јевима роба може да-ти у закуп на дужи временски пе риод.

77.21 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) опреме за

рекреаци ју и спортОвај раз ред укључу је:

• чамце за разоноду, кануе, једрилице,

• бицикле,

• лежаљке и сунцобране,

• ски је,

• осталу спортску опрему.


• изнајмљивање бродова за разоноду и једрилица са посадом(видјети: 50.10 и 50.30),

• изнајмљивање видео-трака и дискова (видјети: 77.22),

• изнајмљивање осталих предмета за личну употребу идомаћинство, д. н. (видјети: 77.29),

• изнајмљивање опреме за одмор и разоноду као саставнидио рада рекреационих објеката (видјети: 93.29).

77.22 Изнајмљивање видео-трака и дискова


• изнајмљивање видео-трака, записа, CD-а, DVD-а, итд.

77.29 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) осталихпредмета за личну употребу и домаћинство


• изнајмљивање разноврсних предмета за личну употребуили домаћинство (осим опреме за спорт или рекреаци ју),домаћинствима или предузећима:

- текстила, одјеће и обуће,

- намјешта ја, производа од ке рамике и стакла, кухињскоги стоног посуђа, електричних апа рата за домаћинство икућне потрепштине,

- накита, музичких инструмената, сценских реквизита икостима,

- књига, новина и часописа,- машина и опреме ко ју употребљава ју амате ри или сеупотребљава ју из хоби ја, нпр. алати за поправку удомаћинству,

- цви јећа и биљака,

- електронске опреме за употребу у домаћинству.


• изнајмљивање аутомобила, камиона, приколица и возилаза рекреаци ју без возача (видјети: 77.1),

• изнајмљивање опреме за рекреаци ју и спорт(видјети: 77.21),

• изнајмљивање видео-трака и дискова (видјети: 77.22),

• изнајмљивање намјешта ја за канцела ри је (видјети: 77.33),

• изнајмљивање мотоцикала и камп приколица без возача(видјети: 77.39),

• изнајмљивање постељине, радних оди јела и сличнихпредмета у пе рионицама (видјети: 96.01).

77.3 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) осталихмашина, опреме и матери јалних добара

77.31 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) машинаи опреме за пољопривреду


• изнајмљивање и опе ративни закуп (лизинг) машина иопреме за пољопривреду и шумарство без руковаоца:

- изнајмљивање произведених производа из раз реда28.30, као што су пољопривредни тракто ри и сл.

Овај раз ред искључу је:• изнајмљивање машина и опреме за пољопривреду и

шумарство са руковаоцем (видјети: 01.61 и 02.40).

77.32 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) машинаи опреме за грађевинарство


• изнајмљивање и опе ративни закуп (лизинг) машина иопреме за грађевинарство без руковаоца:

- кранова,

- скела и радних платформи, без услуга монтаже идемонтаже.


• изнајмљивање машина и опреме за грађевинарство са руковаоцем (видјети: област 43).

77.33 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) машинаи опреме за канцелари је, обухвата јући рачунаре


• изнајмљивање и опе ративни закуп (лизинг) машина иопреме за канцела ри је без руковаоца:

- рачуна ри и пе риферна опрема за рачуна ре,

- машине за умножавање, писаће машине и машине заоб раду текста,

- рачуноводствене машине и опрема: регистар-благајни,електронских калкулато ра итд.,

- намјештај за канцела ри је.

77.34 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг)саобраћајних средстава за пловидбу


• изнајмљивање и опе ративни закуп (лизинг) саобраћајнихсредстава за пловидбу без руковаоца:

- комерци јални чамци и бродови.

Овај раз ред искључу је:• изнајмљивање превозних средстава за пловидбу са руковаоцем (видјети: област 50),

• изнајмљивање чамаца за разоноду (видјети: 77.21).

77.35 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг)ваздухопловних саобраћајних средстава


• изнајмљивање и опе ративни закуп (лизинг) ваздухопловнихсаобраћајних средстава без руковаоца:

- авиони,

- балони на топли ваздух.


• изнајмљивање ваздухопловних саобраћајних средстава са руковаоцем (видјети: област 51).

77.39 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) осталихмашина, опреме и матери јалних добара, д. н.


• изнајмљивање и опе ративни закуп (лизинг) осталихмашина и опреме без руковаоца ко ји се уопштеноупотребљава ју као капитална добра у индустри ји:




- погонске машине и турбине,

- алатне машине,

- опрема за руднике и нафтна поља,

- професионалне радијске, телевизијске и комуникационеопреме,

- опреме за снимање филмова,

- мјерне и контролне опреме,- остале научне, комерци јалне и индустријске машине и

опрема,

• изнајмљивање и опе ративни закуп (лизинг) копненихсаобраћајних средстава (осим моторних возила) без руковаоца:

- мотоцикли, камп-приколице итд.,

- возила за жељезнички саобраћај.


• изнајмљивање контејне ра за смјештај или канцела ри ју,

• изнајмљивање животиња (нпр. стада, тркаћих коња),

• изнајмљивање осталих контејне ра,

• изнајмљивање палета.


• изнајмљивање бицикала (видјети: 77.21),

• изнајмљивање машина и опреме за пољопривреду ишумарство (видјети: 77.31),

• изнајмљивање машина и опреме за грађевинарство(видјети: 77.32),

• изнајмљивање машина и опреме за канцела ри је,обухвата јући рачуна ре (видјети: 77.33).

77.4 Давање у закуп (лизинг) права на употребуинтелектуалне сво јине и сличних производа,осим радова ко ји су заштићени ауторским правима

77.40 Давање у закуп (лизинг) права на употребуинтелектуалне сво јине и сличних производа, осимрадова ко ји су заштићени ауторским правима

Овај раз ред обухвата дјелатности ко је омогућава ју другим упо-требу интелектуалне сво јине и сличних производа за ко ју плаћа јулиценцну накнаду власнику имовине, односно производа. Закуп(лизинг) ових производа може бити у различитим облицима, као до-

звола за репродукци ју, употреба патената за касни је производе илипроцесе, пословање под франшизом итд. Садашњи власници не мо- ра ју бити творци ових производа, односно имовине.


• давање у закуп (лизинг) права на употребу интелектуалнесво јине (осим радова ко ји су заштићени ауторскимправима, као што су књиге или софтвер),

• примање лиценцних накнада за употребу:

- патенти,

- заштитни трговачки и услужни знаци,

- марка производа,

- право на вађење мине рала,

- франшизни угово ри.


• куповину ауторских права и издаваштво(видјети: област 58 и 59),

• производњу, репродукци ју и дистрибуци ју радова ко ји сузаштићени ауторским правима (књиге, софтве ри, филмови),(видјети: област 58 и 59),

• давање у закуп (лизинг) некретнина (видјети: 68.20),

• давање у закуп (лизинг) мате ри јалне имовине(видјети: гране 77.1, 77.2 и 77.3).

78 Дјелатности посредовања у запошљавању

Oва област обухвата састављање понуда о слободним радниммјестима, упућивање или запошљавање кандидата, а при томекандидати за посао нису запослени у агенци ји за запошљавање,затим запошљавање радника на од ређено ври јеме код кли јенатако ји има ју потребу за додатном радном снагом и остало уступањељудских ресурса.

Ова област обухвата:

- дјелатности тражења и запошљавања руководиоца,

- дјелатности агенци је за посредовање при доди јелипозо ришних или филмских улога (“casting” агенци је).


- дјелатности личних позо ришних или умјетничкихагената или агенци ја (видјети: 74.90).

78.1 Дјелатности агенци ја за запошљавање

78.10 Дјелатности агенци ја за запошљавање

Овај раз ред обухвата састављање понуда о слободним радниммјестима и упућивање или запошљавање кандидата, а при томекандидати за посао нису запослени у агенци ји за запошљавање.


• дјелатности тражења, избо ра, упућивања и запошљавањакандидата, обухвата јући проналажења стручних кадрова ињихово запошљавање (руководиоца),

• дјелатности агенци је за посредовање при доди јелипозо ришних или филмских улога (“casting” агенци је),

• дјелатност агенци ја за запошљавање преко Интернета.


• дјелатности личних позо ришних или умјетнички агенатаили агенци ја (видјети: 74.90).

78.2 Дјелатности агенци ја за привремено запошљавање


Овај раз ред обухвата дјелатности запошљавања радника наод ређено ври јеме ради привремене замјене неког радника илиусљед потребе за додатном радном снагом, на примјер сезонскипослови, посебни про јекти итд. Запослени по јединци су запосле-ни преко агенци је за привремено запошљавање, ко ја не обезбјеђу- је ди ректан надзор запослених на радном мјесту кли јената.

78.3 Остало уступање људских ресурса


Овај раз ред обухвата остало уступање људских ресурса кли- јентима. Јединице ко је су овдје разврстане представља ју посло-давца за запослене по питањима ко ја се односе на плату, по рез, до-приносе и остала кадровска питања, међутим, нису одговорна застручно вођење или надзор запослених.

Уступање људских ресурса обично је дуго рочно или стално(на неод ређено ври јеме), а јединице ко је су овдје разврстане оба-вља ју велики број задатака ко ји се односе на управљање људскимпотенци јалима, а повезане су са овим уступањем.


• уступање људских ресурса за једно са надзо ром иливођењем пословања (видјети: раз ред ко ји се односина економску дјелатност тог предузећа),

• уступање људских ресурса ради привремене замјене илипотребе за додатном радном снагом кли јената(видјети: 78.20).

79 Путничке агенци је, тур-оператори, осталерезервацијске услуге и припада јуће дјелатности

Ова област обухвата дјелатности путничких агенци ја ко је сепрвенствено баве прода јом путовања, пакет-аранжмана, услугапревоза и смјешта ја индивидуалним ко рисницима и пословнимстранкама. Обухваћена је и дјелатност сопственог организовањапутовања и састављања пакет аранжмана ко ји се прода ју прекопутничких агенци ја или ди ректно преко агената, као што су суба-генти или тур-опе рато ри, и остале услуге повезане са путовањи-ма, обухвата јући резервацијске услуге. Ова област обухвата и дје-латности ту ристичких водича и ту ристичке промоци је.

79.1 Дјелатности путничких агенци ја и тур-оператора

Ова грана обухвата дјелатности путничких агенци ја ко је сепрвенствено баве организаци јом и прода јом путовања, пакет-аранжмана, услуга пре воза и смјешта ја индивидуалним ко рисни-цима и пословним странкама. Ова грана обухвата и дјелатностсопственог организовања путовања и састављања пакет-аранжма-на ко ји се прода ју преко путничких агенци ја или ди ректно прекоагената као што су тур-опе рато ри.

79.11 Дјелатности путничких агенци ја


• дјелатности агенци ја, посредника у организаци ји путовања(субагенти), ко је се првенствено баве прода јом ту ристичкихаранжмана организато ра путовања (тур-опе рате ра),пакет-аранжмана, услуга превоза и смјешта ја, на великоили на мало, индивидуалним ко рисницима и пословнимстранкама организато ра путовања (тур-опе рате ра), односнопосреду је између организато ра путовања и ко рисникауслуга.

79.12 Дјелатности тур-оператора

Овај раз ред укључу је:• дјелатности организато ра путовања ко ји се баве

организовањем и састављањем пакет-аранжмана ко ји сепрода ју преко путничких агенци ја, ко ји посреду ју измеђуорганизато ра путовања и ко рисника услуга, или ди ректно




преко агената као што су тур-опе рато ри. Путовања могуобухватати било ко ју или све наведене услуге:

- превоз,

- смјештај,

- исхрана,

- посјете музе јима, исто ријским или културним

споменицима, позо ришним представама, музичкимили спортским догађа јима.

79.9 Остале резервацијске услуге и припада јућедјелатности



• остале резервацијске услуге повезане са путовањима:

- резерваци је превоза, хотела, ресто рана, изнајмљивањевозила, резерваци је за забаву, спорт итд.,

• услуге издавања станова (апартмана), за употребу уод ређеном пе риоду током године (“time sharing”),

• дјелатности прода је ка рата за позо ришне представе,спортске и остале забавне догађа је,

• услуге пружања помоћи ту ристима:

- давање ту ристичких информаци ја посјетиоцима,- дјелатност ту ристичких водича,

• дјелатности ту ристичке промоци је.


• дјелатности путничких агенци ја и тур-опе рато ра(видјети: 79.11 и 79.12),

• организаци ја и вођење различитих догађа ја као што сусастанци, конгреси и конфе ренци је (видјети: 82.30).

80 Заштитне и истражне дјелатности

Ова област обухвата услуге ко је припада ју заштити као штосу: истражне и детективске услуге; услуге чувања и патроле; по-дизање и достављање новца или других ври једности са персона-лом и опремом за заштиту такве врсте имовине док је у транзиту; руковање електронским безбједносним алармним системима каошто су противпровални и противпожарни аларми, гдје се ради одаљинском надзо ру таквих система. Међутим, често су обухваће-

не и услуге прода је, постављања и поправки. Ако се услуге прода- је, постављања и поправки пружа ју одво јено, искључу ју се из овеобласти и разврстава ју у трговину на мало, грађевинарство итд.

80.1 Дјелатности приватне заштите


Овај раз ред обухвата пружање једне или више сљедећих услу-га: услуге чувања и патроле; подизања и достављања новца, при-мање новца или других драгоцјености са персоналом и опремомза заштиту таквих врста имовине док је у транзиту.


• услуге заштите блинди раним возилима,

• услуге тјелесне заштите,

• полиграфске услуге,

• услуге узимања отисака прсти ју,

• услуге безбједносног чувања и патрола,

• безбједносно давање информаци ја за пренос путем билоког меди ја.


• дјелатности јавне безбједности и чувања јавног реда и ми ра(видјети: 84.24).

80.2 Услуге заштите уз помоћ безбједносних система



• надзор или даљински надзор електронских безбједноснихалармних система као што су противпровални ипротивпожарни аларми, обухвата јући њиховопостављање и одржавање,

• постављање, поправку, поновну изградњу и прилагођавањемеханичких или електронских уређа ја за закључавање,сефова и безбједносних претинаца (трезо ра), ко ји суповезани са касни јим надзо ром и даљинским надзо ром.

Јединице ко је обавља ју ове дјелатности могу се исто тако ба-вити и прода јом таквих безбједносних система, механичких илиелектронских уређа ја за закључавање, сефова и безбједноснихпретинаца (трезо ра).


• постављање безбједносних система као што супротивпровални и противпожарни аларми, бездаљинског надзо ра (видјети: 43.21),

• трговину на мало електричним безбједносним системима,механичким или електронским уређа јима за закључавање,

сефовима и безбједносним претинцима (трезо рима) успеци јализованим продавницама, без услуга надзо ра,постављања или одржавања (видјети: 47.59),

• савјетовање у под руч ју заштите и безбједности(видјети: 74.90),

• дјелатности јавне безбједности и чувања јавног реда ими ра (видјети: 84.24),

• услуге умножавања кључева (видјети: 95.29).

80.3 Истражне дјелатности



• истражне и детективске услужне дјелатности,

• дјелатности свих приватних истраживача, без обзи ра наврсту кли јената или сврху истраге.

81 Услуге управљања и одржавања зграда и дјелатностиуређења и одржавања зелених површина

Ова област обухвата пружање великог бро ја општих помоћ-них услужних дјелатности као што су: пружање комбинаци је по-моћних услуга унутар објеката ко рисника услуге, унутрашње испољашње чишћење свих врста зграда, чишћење индустријскихмашина, чишћење возова, аутобуса, авиона, итд., чишћење уну-трашњости цистерни и танке ра, дјелатности дезинфекци је и за-штите од штеточина у зградама, бродовима, возовима итд., чишће-ње боца, улица, уклањање сни јега и леда, уређење зелених повр-шина и услуге одржавања, као и пружање тих услуга за једно сапро јектовањем зелених површина и/или градњом стаза за шетњу,потпорних зидова, дрвених подова, кровова, ограда, вјештачких језе раца или рибњака и сличних грађевинских радова.

81.1 Помоћне дјелатности управљања зградама


Овај раз ред обухвата пружање комбинаци је помоћних услугаунутар зграде, ко рисника, услуге. Те услуге укључу ју унутрашњечишћење, одржавање, одлагање отпада, надзор и заштиту, распо-дјелу поште, примање, прање веша и сличне услуге ко је омогућа-

ва ју рад унутар зграде. Ове помоћне дјелатности обавља помоћноособље ко је ни је укључено или одговорно за обављање главне дје-латности ко рисника услуга.


• пружање само једне помоћне услуге (нпр. само услугеунутрашњег чишћења) или само једне функци је(нпр. гри јање), (видјети: одгова ра јући раз ред премаврсти пружене услуге),

• пружање услуга руководећег и радног особља радипотпуног пословања предузећа у власништву ко рисникауслуге, као нпр. хотела, ресто рана, рудника или болнице(видјети: раз ред дјелатности ко ју обавља предузеће),

• управљање и рад рачунарских система ко рисника и/илиопреме за об раду података (видјети: 62.03),

• дјелатности поправних установа уз наплату или на основуугово ра (видјети: 84.23).

81.2 Дјелатности чишћења

Ова грана обухвата дјелатности општег унутрашњег чишћењасвих врста зграда, спољашње чишћење зграда, дјелатности специ- јализованог чишћења зграда или осталог специ јализованог чи-шћења, чишћење индустријских машина, чишћење унутрашњихцистерни и танке ра, дезинфекци ју и заштиту од штеточина у згра-дама и за индустријске машине, чишћење боца, чишћење улица,уклањање сни јега и леда.


• заштиту од штеточина у пољопривреди (видјети: 01.61),

• чишћење нових зграда непосредно након завршетка градње(видјети: 43.39),

• чишћење па ром, пјешчаним млазом и сличне радове наспољашњим ди јеловима зграде (видјети: 43.99),

• прање тепиха и простирки, чишћење завјеса и засто ра(видјети: 96.01).

81.21 Основно чишћење зграда


• опште (неспеци јализовано) чишћење свих врста зграда каошто су:

- канцела ри је,




- куће или станови,

- фабрике,

- продавнице,

- установе,

• опште (неспеци јализовано) чишћење других пословнихпросто ра, стамбених зграда са више станова.

Ове се дјелатности углавном односе на унутрашње чишћењезграда, иако могу обухватати и чишћење повезаних спољашњихди јелова као што су прозо ри или пролази.


• дјелатности специ јализованог чишћења као што јечишћење прозо ра, димњака, камина, разних врста пећи,обухвата јући и чишћење котловница, пећи за спаљивање,котлова, вентилационих ци јеви, издувних јединица(видјети: 81.22).

81.22 Остале дјелатности чишћења зграда и објеката


• спољашње чишћење свих врста зграда, укључу јућиканцела ри је, фабрике, продавнице, установе и другепословне просто ре и стамбене зграде са више станова -специ јализовано чишћење зграда као што је прање прозо ра,чишћење димњака и камина, разних врста пећи,

обухвата јући и чишћење котловница, пећи за спаљивање,котлова, вентилационих ци јеви и издувних јединица,

• чишћење индустријских машина,

• остало чишћење зграда и индустријских објеката, д. н.


• чишћење па ром, пјешчаним млазом и сличне радове наспољашњим ди јеловима зграде (видјети: 43.99).

81.29 Остале дјелатности чишћења


• дјелатности чишћења и одржавања базена за пливање,

• чишћење возова, аутобуса, авиона итд.,

• чишћење унутрашњости цистерни и танке ра итд.,

• дјелатности дезинфекци је и заштите од штеточина,

• чишћење флаша,

• чишћење улица и уклањање сни јега и леда,• остале дјелатности чишћења, д. н.


• заштиту од штеточина у пољопривреди (видјети: 01.61),

• чишћење и прање аутомобила (видјети: 45.20).

81.3 Услужне дјелатности уређења и одржавања зеленихповршина



• садњу, уређење и одржавање паркова и башти за:

- приватне куће и стамбене зграде,

- зграде јавне и полу јавне намјене (школе, болнице,административне зграде, црквене зграде итд.),

- градске површине (паркови, зелене површине,гробља итд.),

- зеленило уз саобраћајнице (путеве, жељезничке итрамвајске пруге, водене путеве, луке),

- индустријске и комерци јалне зграде,

• зеленило за:

- зграде (кровни вртови, фасадно зеленило, унутрашњивртови итд.),

- спортски те рени (те рени за фудбал и голф те рени),дјечи ја игралишта, травнате површине за сунчање иостали рекреативни паркови,

- ста јаће и текуће воде (базени, промјењива влажнапод руч ја, вјештачка језе ра, базени за пливање, канали,водени токови, системи за пречишћавањеканализационе воде),

• садња и одржавање биљака за заштиту од буке, вјетра,ерози је, видљивости и бљештавила.


• комерци јална производња и садња за комерци јалнупроизводњу украсних биљака и дрвећа(видјети: области 01 и 02),

• расаднике дрвећа, обухвата јући и расаднике шумскогдрвећа (видјети: 01.30 и 02.10),

• одржавање земљишта у добром еколошком стању заупотребу у пољопривреди (видјети: 01.61),

• грађевинске радове за потребе уређења и одржавањапред јела (видјети: под руч је F),

• про јектовање пред јела и архитектонске дјелатности(видјети: 71.11).

82 Канцеларијскo-административне, помоћнеканцеларијске дјелатности и остале пословнепомоћне дјелатности

Ова област обухвата пружање великог бро ја свакодневнихканцела ријско-административних услуга, као и обављање рутин-ских послова за друге, уз наплату или на основу угово ра.

Ова област исто тако обухвата све помоћне услужне дјелатно-сти ко је се у правилу пружа ју предузећима, а ко ја нису на другоммјесту разврстана.

Јединице разврстане у овој области не обезбјеђу ју особље ко- је ће обављати све послове предузећа.

82.1 Канцеларијско-административне и помоћнедјелатности

Ова грана обухвата пружање великог бро ја свакодневних кан-

цела ријско-административних услуга као што су финансијско пла-ни рање, издавање рачуна и вођење евиденци је, распо ређивањеособља, набавка и логистика за друге, уз наплату или на основуугово ра.

Ова грана исто тако обухвата помоћне дјелатности, уз напла-ту или на основу угово ра, тј. обављање рутинских послова ко јепредузеће и организаци ја обично обавља ју за себе.

Јединице разврстане у овој грани не обезбјеђу ју особље ко јеће обављати све послове предузећа. Јединице ко је обавља ју само једну од ових дјелатности разврстава ју се према тој од ређеној дје-латности.

82.11 Комбиноване канцеларијско-административнеуслужне дјелатности

Овај раз ред обухвата пружање свакодневних канцела ријско-административних услуга, као и комбинаци ју тих услуга, као што је при јем, финансијско плани рање, издавање рачуна и вођење еви-денци је, кадровске и поштанске услуге итд. за друге уз наплату

или на основу угово ра.Овај раз ред искључу је:

• обављање само једног од ређеног вида ових дјелатности(видјети: раз ред према од ређеној дјелатности),

• уступање персонала без надзо ра (видјети: 78).

82.19 Фотокопирање, припрема докумената и осталеспеци јализоване канцеларијске помоћне дјелатности

Овај раз ред обухвата разноврсне дјелатности као што су копи- рање и припрема докумената и остале специ јализоване канцела- ријске помоћне дјелатности. Дјелатности копи рања/штампања до-кумената ко је су овдје обухваћене покрива ју само дјелатностикраткотрајног типа штампања.


• припрему докумената,

• уређивање докумената или исправљање (ко ректу ра),

• куцање и об раду текста,• секретарске помоћне услуге,

• препис докумената и друге секретарске услуге,

• писање писама или сажетака,

• услуге изнајмљивања поштанских сандучића и осталепоштанске услуге као што су претходно разврставање,адреси рање итд.,

• фотокопи рање,

• умножавање,

• из раду нацрта,

• остале услуге копи рања докумената (без пружања услугаштампања као што су офсет штампање, брзо штампање,дигитално штампање, услуге припреме за штампу).


• штампање докумената (офсет штампање, брзо

штампање итд.), (видјети: 18.12),

• услуге припреме за штампу (видјети: 18.13),

• креи рање и организовање рекламних кампања путемпоште (видјети: 73.11),




• специ јализоване стенографске услуге као што јестенографско биљежење судских расправа (видјети: 82.99),

• јавне стенографске услуге (видјети: 82.99).

82.2 Дјелатности позивних центара

82.20 Дјелатности позивних центара


• позивне центре за долазне позиве (“inbound”) гдје напозиве ко рисника одгова ра опе ратер или се ко ристиаутоматска дистрибуци ја позива, интегрисани рачунарско-телефонски системи, интерактивни говорнисистеми или сличне методе за примање на руџби, пружањеинформаци ја о производима, одгова рање на захтјеве купацаили рјешавања жалби,

• позивне центре за одлазне позиве (“outbound”) гдје секо ристе сличне методе за прода ју или рекламу производаили услуга потенци јалним купцима, спроводи истраживањатржишта или испитивање јавног мњења и сличнедјелатности ко је се обавља ју за ко риснике.

82.3 Организаци ја састанака и пословних сајмова


Овај раз ред обухвата организаци ју, промоци ју и/или вођењедогађа ја као што су пословни и трговачки сајмови, конгреси, кон-фе ренци је и састанци, са или без услуга управљања и уступања

персонала за спровођење и опремање просто ра у ко јим се одржа-ва ју ови догађа ји.

82.9 Пословне помоћне услужне дјелатности, д. н.

Ова грана обухвата дјелатности агенци је за прикупљање и на-плату рачуна, кредитних канцела ри ја и све помоћне дјелатностико је се у правилу пружа ју у послу, а ко је нису разврстане на дру-гом мјесту.

82.91 Дјелатности агенци ја за прикупљање и наплатурачуна и кредитних канцелари ја


• наплату потраживања и дознаке наплаћених потраживањако рисницима (на ручиоцима), као што су услуге наплатемјеница или дугова,

• прикупљање информаци ја као што су подаци о кредитима,запослености по јединаца, подаци о кредитима предузећаи давање информаци ја финансијским установама,трговцима на мало и осталим ради процјене кредитне

способности тих лица и предузећа.82.92 Дјелатности паковања


• дјелатности паковања, уз наплату или на основу угово рабез обзи ра на то да ли обухвата аутоматизовани процесили не:

- пуњење течности у боце, укључу јући пиће и храну,

- паковање чврстих предмета (водоотпорно паковање,омотавање фоли јом, итд.),

- безбједносно паковање фармацеутских препа рата,

- етикети рање, печаћење, означавање,

- паковање пакета и замотавање поклона.


• производњу освјежава јућих напитака и мине ралне воде(видјети: 11.07),

• дјелатности паковања ко је је повезано са транспортом(видјети: 52.29).

82.99 Остале пословне помоћне услужне дјелатности, д. н.


• обезбјеђивање дословног извјештавања и стенографскобиљежење правних поступака уживо и касни ји преписснимљених мате ри јала као што су:

- стенографско биљежење судских расправа,

- јавне стенографске услуге,

• ди ректно (симултано) титловање телевизијских преносауживо, састанака, конфе ренци ја,

• услуге адреси рања линијских (бар) кодова,

• услуге уштампавања линијских (бар) кодова,

• организовање прикупљања новчаних средстава уз наплатуили на основу угово ра,

• услуге одузимања имовине ради присилне наплате

(нпр. код извршења судских налога),• услуге прикупљања кованица из паркинг-метра,

• дјелатности независних аукциона ра,

• управљање програмима ло јалности,

• остале помоћне дјелатности ко је се у правилу пружа јупредузећима, а ко је нису на другом мјесту разврстане.


• услуге обезбјеђивања преписа докумената (видјети: 82.19),

• услуге додавања текста (наслова) или титловања филмоваили видео-трака (видјети: 59.12).

ПОДРУЧЈЕ O - ЈАВНА УПРАВА И ОДБРАНА; ОБАВЕЗНОСОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

Ово под руч је обухвата дјелатности, државне при роде, ко јеобично спроводи јавна управа. Обухвата доношење захтјева иправно тумачење закона и њихових сагласних уредаба, као и упра-вљање програмима ко ји су засновани на њима, законодавне дје-латности, по реску политику, националну одбрану, послове јавнебезбједности, чување јавног реда и ми ра, имиграционе политике,иностране (спољне) послове и управљање владиним (државним)програмима.

Правни или институционални статус ни је сам по себи одлучу- јући фактор за разврставање дјелатности у ово под руч је, већ пре-ма дјелатностима ко је су наведене у претходном па раграфу. Тозначи да дјелатности разврстане у другим под руч јима ове класи-фикације дјелатности не припада ју овом под руч ју, чак и ако ихобавља ју јавна ти јела, нпр. управљање школским системом (из ра-да правилника, провје ре, дефинисања наставних програма) припа-

да овом под руч ју, међутим, подучавање само по себи не (видипод руч је P), као и затворске и војне болнице ко је су разврстанепод здравствену заштиту (види под руч је Q). Слично, неке дјелат-ности описане у овом под руч ју могу обављати невладине једини-це.

Ово под руч је исто тако обухвата дјелатности обавезног соци- јалног осигу рања.

84 Јавна управа и одбрана; обавезно соци јалноосигурање

84.1 Јавна управа, економска и соци јална политиказа једнице

Ова грана обухвата опште дјелатности јавне управе (нпр. из-вршне, законодавне, финансијско-административне дјелатностиитд. на свим нивоима јавне управе) и надзор у под руч ју друштве-ног и економског живота.

84.11 Опште дјелатности јавне управе

Овај раз ред укључу је:• извршне и законодавне административне дјелатности

централних, регионалних и локалних органа,

• вођење и надзор фискалних послова:

- примјену по реског система,

- прикупљање ца рина и по реза на производе и услуге,истрага ца ринских и по реских прекрша ја,

- ца ринску управу,

• извршавање буџета и управљање јавним фондовимаи јавним дугом:

- прикупљање и примање новца и контролу његовогтрошења,

• управљање цјелокупном истраживачком и развојномполитиком и повезаним фондовима,

• управљање и примјену општег економског и соци јалногплани рања и статистичких услуга на различитим нивоима

власти.Овај раз ред искључу је:

• управљање зградама ко је су у власништву државе илису изнајмљене (видјети: 68.2 и 68.3),

• управљање истраживачком и развојном политиком санамје ром повећања личне добробити, као и с тимповезаних фондова (видјети: 84.12),

• управљање истраживачком и развојном политиком радипобољшања економских резултата и конку рентности(видјети: 84.13),

• управљање истраживачком и развојном политиком иповезаним фондовима у под руч ју одбране (видјети: 84.22),

• дјелатности државних архива (видјети: 91.01).

84.12 Регулисање дјелатности јавних установа ко јеобезбјеђу ју здравствену заштиту, образовање,културне услуге и друге друштвене услуге, осим

обавезног соци јалног осигурања


• јавно управљање програмима нами јењеним повећањуличне добробити:




- здравље,

- образовање,

- култу ра,

- спорт,

• рекреаци ја,

• јавно управљање истраживачком и развојном политикоми повезаним фондовима за та под руч ја,

- заштита околине,

- становање,

- соци јалне услуге.


• спонзо рисање рекреативних и културних дјелатности,

• додјелу јавних субвенци ја умјетницима,

• управљање програмима за снабди јевање питком водом,

• управљање радовима за прикупљање и одлагање отпада,

• управљање програмима заштите животне средине,

• управљање програмима становања.


• уклањање отпадних вода, одлагање отпада и дјелатностисанаци је (ремеди јаци је) животне средине (видјети: области

37, 38 и 39),• дјелатности обавезног соци јалног осигу рања


• дјелатности образовања (видјети: под руч је P),

• дјелатности здравствене заштите (видјети: област 86),

• дјелатности музе ја и осталих установа за култу ру(видјети: област 91),

• дјелатности књижа ра и државних архива (видјети: 91.01),

• спортске или друге рекреативне дјелатности(видјети: област 93).

84.13 Регулисање и допринос успи јешни јем пословањупривреде


• јавно управљање и регулисање разних економскихпод руч ја, обухвата јући додјељивање субвенци ја:

- пољопривреда,- ко ришћење земљишта,

- изво ри енерги је и рударства,

- инфраструкту ра,

- саобраћај,

- комуникаци ја,

- хотели и ту ризам,

- трговина на велико и на мало,

• управљање истраживачком и развојном политиком иповезаним фондовима ради побољшања економских резултата,

• управљање општим пословима у под руч ју рада(радне снаге),

• примјену мје ра политике регионалног разво ја,нпр. у циљу смањења незапослености.

Овај раз ред искључу је:• дјелатности истраживања и експе риментални развој

(видјети: област 72).

84.2 Дјелатности везане за обезбјеђивање услуга заза једницу у цјелини

Ова грана обухвата иностране (спољне) послове, пословеодбране и послове јавне безбједности, чувања јавног реда и ми ра.

84.21 Инострани (спољни) послови


• управљање и вођење спољних послова, дипломатских иконзуларних представништaва у иностранству или приканцела ри јама међуна родних организаци ја,

• управљање, пословање и подршку информативних службии служби за култу ру нами јењеним ши рењу изваннационалних граница,

• помоћ страним земљама без обзи ра на то да ли је усмје рена

преко међуна родних организаци ја или ни је,

• пружање војне помоћи другим државама,

• управљање спољном трговином, међуна роднимфинанси јама и иностраним техничким пословима.


• услуге међуна родне помоћи за жртве великих несрећаили избјеглица (видјети: 88.99).

84.22 Послови одбране


• управљање, надзор и вођење војних одбрамбених пословакопнених, морских, ваздушних и васионских одбрамбенихснага као што су:

- борбене снаге копнене војске, морна рице и ваздушнихснага,

- инжењерске, саобраћајне, комуникационе,обавјештајне, мате ри јалне, људске и друге неборбенеснаге и команда,

- резервне и помоћне снаге одбрамбеног система,

- војна логистика (обезбјеђивање опреме, зграда,прибо ра итд.),

- здравствена заштита војног особља на те рену,

• управљање, вођење и подршку цивилних одбрамбенихснага,

• подршку у раз ради планова за непредвиђене ситуаци јеи извођење вјежби у ко је су укључене цивилне институци јеи грађани,

• управљање истраживачком и развојном политиком иповезаним фондовима у под руч ју одбране.


• дјелатности истраживања и експе риментални развој(видјети: област 72),

• пружање војне помоћи другим државама (видјети: 84.21),

• дјелатности војних судова (видјети: 84.23),

• обезбјеђивање снабди јевања за домаће потребе у случа јумирнодопских несрећа (видјети: 84.24),

• образовне дјелатности војних школа, колеџа и академи ја(видјети: 85.4),

• дјелатности војних болница (видјети: 86.10).

84.23 Судске и правосудне дјелатности


• управљање и рад грађанских и казнених судова, војнихсудова и правосудних система, обухвата јући савјетовањеи заступање у име државних органа или када их пружа јудржавни органи, у облику исплате у новцу или услуге ко јефинанси ра држава,

• доношење пресуда и тумачења закона,

• арбитражу у грађанским спо ровима,

• управљање затво рима и поправним домовима, обухвата јући рехабилитационе услуге без обзи ра на то да ли обавља ју тедјелатности државни органи или приватне јединице уз наплату или на основу угово ра.


• савјетовање и заступање у грађанским, казненим и осталимспо ровима (видјети: 69.10),

• дјелатности школа у затво рима (видјети: област 85),

• дјелатности болница у затво рима (видјети: 86.10).

84.24 Послови јавне безбједности, чување јавног реда имира


• управљање и вођење редовних и помоћних полицијскихснага, ко је финанси ра јавна управа, лучких, граничних,обалских стража и осталих специ јалних полицијских снага,обухвата јући регулисање саобраћа ја, регистраци ју странацаи вођење регистра ухапшених,

• обезбјеђивање снабди јевања за домаће потребе у земљи услуча ју мирнодопских несрећа.


• рад полицијских лабо рато ри ја (видјети: 71.20),

• управљање и вођење војних оружаних снага(видјети: 84.22).

84.25 Дјелатности ватрогасних јединица


• гашење и спречавање пожа ра:

- управљање и вођење редовних и помоћних ватрогаснихбригада у спречавању и гашењу пожа ра, спашавању




људи и стоке, помоћи у цивилним несрећама,поплавама, саобраћајним несрећама итд.


• дјелатност спречавања и гашења пожа ра у шумарству(видјети: 02.40),

• гашење пожа ра на гасним и нафтним пољима

(видјети: 09.10),• дјелатности гашења и спречавања пожа ра на аеродромима

ко је пружа ју неспеци јализоване јединице (видјети: 52.23).

84.3 Дјелатности обавезног соци јалног осигурања

84.30 Дјелатности обавезног соци јалног осигурања


• финанси рање и управљање владиним програмимасоци јалног осигу рања:

- осигу рање за случај болести, несрећа на раду инезапослености,

- пензијско осигу рање,

- програме ко ји покрива ју губитак прихода збогмате ринства, привремене неспособности,удовиштва итд.


• необавезно соци јално осигу рање (видјети: 65.30),• дјелатности соци јалне службе и соци јалног рада

(без смјешта ја), (видјети: 88.10 и 88.99).

ПОДРУЧЈЕ P - ОБРАЗОВАЊЕ

Ово под руч је обухвата образовање на свим нивоима и за свеструке. Настава се може спроводити усмено или писмено путем ради ја, телевизи је, Интернета или дописним путем.

Обухваћено је образовање при свим установама редовногшколског система, на свим нивоима, као и образовање од раслих,програми за описмењавање итд. Исто тако су обухваћене војнешколе и академи је, школе у затво рима итд., на одгова ра јућим ни-воима. Ово под руч је обухвата државно и приватно образовање.

На сваком нивоу образовања раз реди обухвата ју образовањеза дјецу са посебним потребама.

Подјела катего ри ја у овом под руч ју заснована је на нивоимаобразовања дефинисаним према нивоима ISCED-a 1997. Дјелат-

ности образовних установа ко ји спроводе наставу на нивоу 0 IS-CED-a разврстава ју се у раз ред 85.10, а на нивоу 1 и 2 ISCED-а у раз ред 85.20 и 3 ISCED-а у грану 85.3, на нивоу 4 ISCED-а у раз- ред 85.41 и на нивоима 5 и 6 ISCED-а у раз ред 85.42.

Ово под руч је исто тако обухвата обуку ко ја се првенствено од-носи на спортске и рекреативне дјелатности као што су тенис илиголф и помоћне дјелатности у образовању.

85 Образовање

85.1 Предшколско образовање



• предшколско образовање (претходи образовању на првомнивоу). Предшколско образовање је дефинисано каопочетна фаза организованог образовања, првенственоорганизовано како би се мала дјеца упознала са амби јентомшколског типа, тј. како би се обезби једио прелаз из кућне ушколску средину.


• дјелатности дневне бриге о дјеци (видјети: 88.91).

85.2 Основно образовање


Овај раз ред обухвата основно образовање (образовање на пр-вом нивоу) опремљено школским програмом и удруженим про-грамским радом, ко ји пружа ученицима основно знање из читања,писања, математике и основно разуми јевање других предмета каошто су исто ри ја, географи ја, при родне и друштвене науке, умјет-ност и музика.

Овакво се образовање у правилу организу је за дјецу, међутим,програми описмењавања унутар или изван школског система, ко- ји су по садржа ју слични програмима основног образовања, али сунами јењени онима ко ји су преста ри да би похађали основну шко-лу (тј. програми описмењавања од раслих) исто тако су овдје обу-хваћени.


• образовање од раслих дефинисано у грани 85.5,

• дјелатности дневне бриге о дјеци, обухвата јући дневнубригу за ученике (видјети: 88.91).

85.3 Средње образовање

Ова грана обухвата опште средње образовање, техничко истручно средње образовање.


• образовање од раслих као што је дефинисано у 85.5.

85.31 Опште средње образовање

Овај раз ред обухвата образовање ко је поставља основу за уче-ње и људски развој за ци јели живот и омогућава даље ши рењеобразовних могућности. Такве јединице пружа ју настване програ-ме ко ји су више предметно усмје рени, а ко је преда је стручно на-ставно особље и често запошљава ју неколико наставника ко јипреда ју предмете, сваки из свог под руч ја специ јализаци је.

Предметна специ јализаци ја на овом нивоу често има утицај ина образовна искуства оних ко ји похађа ју општи програм. Таквипрограми обликовани су како би оспособили ученике за техничкои стручно образовање или за приступање високом образовању, безпосебних додатних услова.


• ниже опште средње образовање, ко је више или мањеодгова ра пе риоду обавезног школовања,

• више опште средње образовање, ко је у принципуомогућу је приступ високом образовању.

85.32 Техничко и стручно средње образовање

Овај раз ред обухвата образовање ко је обично наглашава ускуспеци јализаци ју, како тео ретску тако и практичну обуку, углавномповезану са садашњим или будућим занимањем. Сврха програмаможе ва ри рати од опште припреме за запослење до припреме заврло специфичан посао.


• техничко и стручно образовање испод нивоа високогобразовања као што је дефинисано у грани 85.4.


• обуку ту ристичких водича,

• обуку кува ра, хотели је ра и угоститеља,

• школе за козметича ре, фризе ре и бербе ре,

• обуку за поправку рачуна ра,

• возачке школе за професионалне возаче нпр. камиона,

аутобуса, трамва ја, школа за професионалне пилоте.Овај раз ред искључу је:

• техничко и стручно високо образовање (видјети: 85.4),

• обуку у под руч ју извођачке умјетности у циљу рекреаци је,хоби ја или за потребе личног разво ја (видјети: 85.52),

• возачке школе ко је нису нами јењене професионалнимвозачима (видјети: 85.53),

• пословно усавршавање као дио дјелатности соци јалног рада без смјешта ја (видјети: 88.10, 88.99).

85.4 Високо образовање

Ова грана обухвата стицања образовања након средњег ко јени је високо и високо, академско, образовање, те доби јање дипло-ме на најнижем академском степену, на дипломском и постди-пломском нивоу. Услов за приступ овом нивоу образовања је нај-мање диплома (свједочанство) нивоа вишег средњег образовања.


• образовање од раслих дефинисано у грани 85.5.

85.41 Образовање након средњег ко је ни је високо

Овај раз ред обухвата образовање након средњег, ко је се не мо-же сматрати високим образовањем, на примјер образовање ко јесли једи након средњег као припрема за високо образовање илиусавршавање у струци након стеченог трогодишњег или четво ро-годишњег техничког и стручног средњег образовања.



• први, други и трећи степен високог образовања, тј. свестепене високог образовања.


• умјетничке школе ко је пружа ју високо образовање.

85.5 Остало образовање

Ова грана обухвата даље опште или стручно образовање и уса-вршавање за сва занимања, као хоби или у сврху личног разво ја.

Искључу је образовне дјелатности наведене у гранама 85.1 до85.4, тј. предшколско образовање, основно образовање, средњеобразовање и високо образовање. Обухвата кампове и школе ко је




пружа ју групама или по јединцима обуку из спортских дисципли-на, обуку из страних језика, обуку из ликовне, драмске или музич-ке умјетности и остало образовање или специ јализовано усаврша-вање ко је се не може упо редити са образовањем у гранама 85.1 до85.4.

85.51 Образовање у области спорта и рекреаци је

Овај раз ред обухвата пружање обуке из спортских дисципли-на за групе или по јединце, нпр. у камповима и школама. Исто та-ко су обухваћени спортски кампови без обзи ра на то да ли укљу-чу ју ноћење или не. Не обухвата спортске гимнази је и високе шко-ле. Обука се може организовати у различитој средини, на примјеру дво ранама или на спортским те ренима организато ра обуке или упросто ри јама странака, у образовним установама или на неки дру-ги начин. Обука ко ја се пружа у овом раз реду је формално органи-зована.


• обуку из спорта (бејзбол, кошарка, крикет, фудбал, итд.),

• дјелатности спортских кампова,

• обуку из гимнастике,

• обуку из јахања (дјелатности академи је за јахање и школеза јахање),

• обуку из пливања,

• дјелатности професионалних спортских инструкто ра,учитеља и трене ра,

• обуку из бо рилачких вјештина,

• обуку из карташких ига ра (као што је бриџ),

• обуку из јоге.


• образовање у под руч ју култу ре (видјети: 85.52).

85.52 Образовање у области културе

Овај раз ред обухвата пружање обуке из ликовне, драмске имузичке умјетности. Јединице ко је пружа ју овакву врсту обуке мо-гу се звати “школе”, “студи је”, “курсеви” итд. Оне пружа ју фор-мално организовану обуку, углавном за сврхе хоби ја, рекреаци јеили личног разво ја. Исто тако, таква врста обуке не води стицањупрофесионалне дипломе или академског нивоа.


• дјелатности учитеља клави ра и другу обуку из музике,

• обука из умјетности (нпр. мода и сл.),

• обуку из плеса и дјелатности плесних студи ја,

• дјелатности глумачких школа (осим академи је),

• дјелатности школа ликовне умјетности (осим академи је),

• дјелатности школа за извођачку умјетност (осимакадеми ја),

• дјелатности школа за фотографи ју (осим комерци јалних).


• обуку из страних језика (видјети: 85.59).

85.53 Дјелатности возачких школа


• дјелатности школа летења, једрења, школа за управљањепловним објектима ко је не изда ју професионална

свједочанства (сертификате) и дозволе.Овај раз ред искључу је:

• возачке школе за професионалне возаче (видјети: 85.32).

85.59 Остало образовање, д. н.


• образовање ко је ни је дефинисано нивоима,

• приватна обука за ученике и студенте,

• дјелатности цента ра за обуку (учење) ко ји нуде помоћ приучењу путем разних курсева,

• припремне курсеве за полагање испита ради стицањапрофесионалних диплома или свједочанства,

• обуку из језика и конверзационих вјештина,

• обуку из рачуна ра,

• религијску обуку.


• обуку за спасиоце,

• курсеве ко ји полазнике оспособљава ју за преживљавањеу при роди,

• курсеве за јавно говорништво (оспособљавање полазниказа наступање у јавности),

• обуке у брзом читању.


• програме описмењавања од раслих (видјети: 85.20),

• опште средње образовање (видјети: 85.31),

• техничко и стручно средње образовање (видјети: 85.32),

• високо образовање (видјети: 85.4).

85.6 Помоћне услужне дјелатности у образовању



• пружање услуга ко је помажу образовне процесе илисистеме:

- савјетовање у области образовања,

- услуге савјетовања ко је се односи на професионалнуори јентаци ју,

- дјелатности испитне процјене нивоа образовања,

- дјелатности провје ре напредовања у образовању,

- организаци ју програма размјене ученика и студената,

- дјелатности спровођења испита и тести рања.

Овај раз ред искључу је:• истраживање и експе риментални развој у друштвеним и

хуманистичким наукама (видјети: 72.20).

ПОДРУЧЈЕ Q - ДЈЕЛАТНОСТИ ЗДРАВСТВЕНЕЗАШТИТЕ И СОЦИЈАЛНОГ РАДА

Ово под руч је обухвата пружање услуга здравствене заштите исоци јалног рада. Обухвата ши року лепезу дјелатности, почевшиод здравствене заштите ко ју пружа ју стручно медицинско особљеу болницама и другим здравственим установама, преко дјелатно-сти соци јалног рада са смјешта јем ко ја обухвата од ређени степенздравствене бриге, до соци јалног рада без икаквог ангажовањастручних здравствених радника.

86 Дјелатности здравствене заштите

Ова област обухвата дјелатности краткотрајног или дуготрај-ног хоспитализовања паци јената у општим и специ јалистичкимболницама, хи рурги јама, психи јатријским болницама и болница-

ма за ли јечење зависноти од алкохола, дроге и др. опојних сред-става, санато ри јумима, центрима превентивне медицине, ста рач-ким домовима са медицинским особљем, уточиштима, центримаза ментално здравље, центрима за рехабилитаци ју, лепроза ри ју-мима и другим здравственим установама ко је има ју смјештајне ка-пацитете и пружа ју ди јагностичке и медицинске услуге болнич-ким паци јентима ко ји су различитог здравственог стања.

Исто тако обухвата медицинско савјетовање и ли јечење уобласти опште и специ јалистичке медицине ко ју пружа ју докто риопште праксе, докто ри специ јалисти и хи рурзи. Обухвата дјелат-ности опште и специ јалистичке стоматолошке праксе и ортодонт-ске дјелатности. Осим тога ова област обухвата дјелатности здрав-ствене заштите ко ју не пружа ју болнице или докто ри медицине,већ па рамедицински радници ко јима је легално признато право нали јечење паци јената.

86.1 Дјелатности болница


Дјелатности су углавном нами јењене болничким паци јентимаи обавља ју се под ди ректним надзо ром докто ра медицине.


• дјелатности краткотрајног или дуготрајног ли јечењапаци јената тј. медицинске дјелатности, ди јагностичкедјелатности и дјелатности ли јечења у општим болницама(нпр. државне и регионалне болнице, болнице непрофитнихорганизаци ја, универзитетске болнице, војне и затворскеболнице) и специ јализоване болнице (нпр. психи јатријскеболнице и болнице за ли јечење зависноти од алкохола,дроге и др. опојних средстава, болнице за инфективнеболести, по родилишта, специ јализовани санато ри јуми),

- услуге медицинског и па рамедицинског особља,

- услуге лабо рато ри ја и техничке помоћи, обухвата јући радиолошке и анестезиолошке услуге,

- услуге хитне службе,

- обављање опе ративних захвата, услуге болничких

апотека, услуге исхране болничких паци јената и осталеболничке услуге,

- услуге цента ра за плани рање по родице ко ји пружа јумедицинске услуге као што су сте рилизаци ја илипрекид трудноће са смјешта јем.





• лабо рато ријско испитивање и контролу свих врстамате ри јала и производа, осим медицинских(видјети: 71.20),


• здравствену заштиту војног особља на те рену

(видјети: 84.22),• дјелатности опште и специ јалистичке стоматолошке праксе,

нпр. ли јечење болести зуба, ендодонци ја и педодонци ја;орална патологи ја, ортодонтске дјелатности(видјети: 86.23),

• приватне савјетодавне услуге за болничке паци јенте(видјети: 86.2),

• дјелатности медицинских лабо рато ри ја (видјети: 86.90),

• дјелатности транспорта болесника возилима хитнемедицинске помоћи (видјети: 86.90).

86.2 Дјелатности медицинске и стоматолошке праксе

Ова грана обухвата медицинско савјетовање и ли јечење ко јеобавља ју ли јечници опште праксе и докто ри специ јалисти, обу-хвата јући хи рурге, стоматологе итд.

Те дјелатности могу се обављати у приватним ординаци јама,домовима здравља и болничким амбулантама за спољне паци јен-

те, амбулантама при предузећима, школама, ста рачким домовима, радним организаци јама, као и у домовима самих паци јената.

Ова грана обухвата:

• приватне савјетодавне услуге за болничке паци јенте.

86.21 Дјелатности опште медицинске праксе


• медицинско савјетовање и ли јечење, укључу јућипревентивну медицинску заштиту у области општемедицине ко ју обавља ју докто ри опште праксе.


• дјелатности болнице (видјети: 86.10),

• дјелатности па рамедицинског особља као што су бабице,медицинске сестре, физиоте рапеути (видјети: 86.90).

86.22 Дјелатности специ јалистичке медицинске праксе


• медицинско савјетовање и ли јечење, укључу јућипревентивну медицинску заштиту, у областиспеци јалистичке медицине ко је обавља ју докто риспеци јалисти и хи рурзи.


• услуге цента ра за плани рање по родице, ко ји пружа јумедицинске услуге као што су сте рилизаци ја или прекидтрудноће, без смјешта ја.


• дјелатности болнице (видјети: 86.10),

• дјелатности па рамедицинског особља као што су бабице,физиоте рапеути и остало па рамедицинско особље(видјети: 86.90).

86.23 Дјелатности стоматолошке праксе


• дјелатности опште и специ јалистичке стоматолошке праксе,нпр. ли јечење болести зуба, ендодонци је и педодонци је;орална патологи ја,

• ортодонтске дјелатности.


• оралну хи рурги ју.


• из раду вјештачких зуба, зубала и зубних протеза узуботехничким лабо рато ри јама (видјети: 32.50),

• дјелатности болница (видјети: 86.10),

• дјелатности па рамедицинског особља као што су зубнихиги јенича ри (видјети: 86.90).

86.9 Остале дјелатности здравствене заштите



• дјелатности здравствене заштите ко је се не обавља ју у бол-ницама или их не обавља ју докто ри медицине или стоматолози:

- дјелатности медицинских сеста ра, бабица,физиоте рапеута и осталог па рамедицинског особља уобласти оптометри је, хидроте рапи је, медицинске

масаже, радне те рапи је, говорне те рапи је, педи јатри је,хомеопати је, ки ропрактике, акупункту ре итд.

Те се дјелатности могу обављати у здравственим амбулантамапри предузећима, школама, ста рачким домовима, радним организа-ци јама, у домовима здравља и поликлиникама (осим болница), при-ватним ординаци јама, у домовима паци јената и на другом мјесту.


• дјелатности стоматолошког па рамедицинског особља каошто су зубни те рапеути, зубни асистенти и зубнихиги јенича ри у школским амбулантама, ко ји могу радитисамостално, али чи ји рад редовно надзи ру стоматолози,

• дјелатности медицинских лабо рато ри ја као што су:

- радиолошке лабо рато ри је и остали ди јагностичкицентри,

- лабо рато ри је за анализу крви,

• дјелатности банака крви, сперме, трансплатацијскихоргана итд.,

• транспорт болесника возилима хитне медицинске помоћи идругим специ јалним превозним средствима, укључу јућиавионе. Те услуге су често повезане са пружањем хитнемедицинске помоћи.


• производњу вјештачких зуба, зубала и зубних протеза у

зуботехничким лабо рато ри јама (видјети: 32.50),• превоз болесника превозним средствима без опреме за

спашавање живота и медицинског особља(видјети: области 49, 50 и 51),

• дјелатности немедицинских лабо рато ри ја за техничкоиспитивање и анализу (видјети: 71.20),

• дјелатности испитивања у области хиги јене хране(видјети: 71.20),

• дјелатности болница (видјети: 86.10),

• дјелатности медицинске и стоматолошке праксе(видјети: 86.2),

• дјелатности домова са услугама здравствене заштите(видјети: 87.10).

87 Дјелатности соци јалне заштите у установама сасмјешта јем

Ова област обухвата дјелатности соци јалне заштите са смје-

шта јем у комбинаци ји са бригом, надзо ром или осталим облици-ма здравствене заштите, зависно од потреба лица ко је су смјеште-не у таквим установама. Те установе су важан дио производногпроцеса, а пружена заштита мјешавина је здравствених и соци јал-них услуга, гдје се здравствене услуге углавном односе на неке об-лике услуга заштите.

87.1 Дјелатности соци јалних установа са смјешта јемко је обухвата ју одређени степен здравствене заштите

87.10 Дјелатности соци јалних установа са смјешта јемко је обухвата ју одређени степен здравствене заштите


• дјелатности:

- домова за ста ри ја и немоћна лица, са услугамаздравствене заштите,

- домова за опо равак/рехабилитаци ју,

- домова за одмор, са услугама здравствене заштите,

- цента ра здраствене заштите,

- ста рачких домова.


• здравствене услуге у домовима ко је пружа ју стручниздравствени радници (видјети: област 86),

• домове за ста ри ја и немоћна лица, без услуга здравственезаштите или са минималном заштитом (видјети: 87.30),

• дјелатности соци јалног рада у установама са смјешта јемкао што су си ротишта, домови за дјецу, привременасклоништа за бескућнике (видјети: 87.90).

87.2 Дјелатности соци јалне заштите у установама сасмјешта јем за лица ометена у разво ју, душевноболесна и лица зависна од алкохола, дроге и другихопојних средстава ко је обухвата ју одређени степенздравствене бриге

87.20 Дјелатности соци јалне заштите у установама сасмјешта јем за лица ометена у разво ју, душевно

болесна и лица зависна од алкохола, дроге и другихопојних средстава ко је обухвата ју одређени степенздравствене бриге

Овај раз ред обухвата дјелатности у домовима и другим уста-нова ко је пружа ју услуге цјелодневне заштите (али не и болничке




бриге) за лица ометена у разво ју, душевним обољењима и пробле-мима са алкохолом, дрогом или другим опојним средствима. Теустанове пружа ју услуге смјешта ја, прехране, надзо ра у смислузаштите, савјетовања и минималне здравствене бриге. Овај раз редобухвата и пружање услуга цјелодневне заштите и ли јечења за бо-леснике са душевним обољењима и болеснике зависне о алкохолу,дрогама или другим опојним средствима.



- домова за лица зависна од алкохола, дроге или другихопојних средстава,

- домова за психички болесна лица,

- те рапијских за једница за лица са емоционалнимпо ремећа јима (психички нестабилна лица),

- домова за лица ометена у разво ју (лица са менталнимоштећењима),

- установа за ресоци јализаци ју душевно болесних лица(“halfway house”).


• психи јатријске болнице (видјети: 86.10),

• дјелатности соци јалног рада са смјешта јем, као што супривремена склоништа за бескућнике (видјети: 87.90).

87.3 Дјелатности соци јалне заштите у установама сасмјешта јем за стари ја лица и лица са инвалидитетомбез или са минималном здравственом бригом

87.30 Дјелатности соци јалне заштите у установама сасмјешта јем за стари ја лица и лица са инвалидитетомбез или са минималном здравственом бригом

Овај раз ред обухвата дјелатности домова и других установако је пружа ју услуге цјелодневне бриге за ста ри ја лица и лица саинвалидитетом, ко ја нису способна у потпуности да се брину о се-би и/или ко ја не желе да живе самостално. Заштита у правилу обу-хвата смјештај, исхрану, надзор и помоћ у свакодневном животукао што су услуге одржавања домаћинства. У неким случа јевимаове јединице пружа ју услуге стручне бриге сво јим ко рисницама уиздво јеним просто рима ко ји се налазе у окви ру самог објекта.



- домова за смјештај лица са инвалидитетом (лица сафизичким оштећењима),

- удружења пензионе ра у ко јима има ју континуи ранупомоћ и бригу,

- домова за ста ри ја, болесна и немоћна лица, без услугаздравствене заштите или уз минималну здравственузаштиту,

- установа за одмор без медицинске заштите.


• домове за ста ри ја и немоћна лица са здравстеном заштитом(видјети: 87.10),

• дјелатности соци јалног рада са смјешта јем, при чему нили јечење ни образовање нису важни елементи(видјети: 87.90).

87.9 Остале дјелатности соци јалне заштите у установамаса смјешта јем


Овај раз ред обухвата дјелатности цјелодневне заштите за ли-ца којa нису способна у потпуности да се брину о себи или ко ја нежеле да живе самостално, осим за од расла и немоћна лица.


• дјелатности ко је се пружа ју непрекидно 24 часа како би сеобезби једила соци јална помоћ дјеци, од раслим и лицима саограниченом способношћу да се сама брину о себи, а причему ни ли јечење ни образовање нису важни елементи:

- си ротишта,

- домови за дјецу (за дјецу без родитеља или безодгова ра јуће родитељске бриге),

- привремена склоништа за бескућнике,

- установе ко је се брину о самохраним незапослениммајкама и њиховој дјеци.

Дјелатности могу спроводити владине канцела ри је или при-ватне организаци је.



- установа за ресоци јализаци ју за лица са соци јалнимили личним проблемима,

- установа за ресоци јализаци ју за починиоце кривичнихд јела и прекрша ја,

- васпитних домова за малољетнике.


• финанси рање и управљање програмима обавезногсоци јалног осигу рања (видјети: 84.30),

• дјелатности установа за соци јалну заштиту (видјети: 87.10),

• дјелатности соци јалне заштите са смјешта јем за од раслалица и лица са инвалидитетом (видјети: 87.30),

• дјелатности ко је се односе на усва јање дјеце(видјети: 88.99),

• дјелатности привременог смјешта ја за жртве великихнесрећа (видјети: 88.99).

88 Дјелатности соци јалног рада без смјешта ја

Ова област обухвата различите услуге соци јалне помоћи ко јесе пружа ју ди ректно ко рисницима. Дјелатности у овој области необухвата ју услуге смјешта ја, осим привременог.

88.1 Дјелатности соци јалног рада без смјешта ја за стари јалица и лица са инвалидитетом

88.10 Дјелатности соци јалног рада без смјешта ја за стари ја

лица и лица са инвалидитетомОвај раз ред укључу је:

• соци јалне, савјетодавне, добротворне и сличне услуге ко јесе пружа ју ста ри јим лицима и лицима са инвалидитетом уњиховим домовима или на другом мјесту, а спроводе ихвладине канцела ри је или приватне организаци је,националне и локалне хуманитарне организаци је истручњаци ко ји пружа ју савјетодавне услуге:

- посјећивање ста ри јих, болесних лица и лица саинвалидитетом,

- дјелатности дневне бриге за ста ри ја лица и од раслалица са инвалидитетом,

- дјелатности стручне рехабилитаци је и хабилитаци је залица са инвалидитетом, под условом да је образовнакомпонента ограничена.


• финанси рање и управљање програмима обавезног

соци јалног осигу рања (видјети: 84.30),• дјелатности сличне онима ко је су описане у овом раз реду,

али обухвата ју смјештај (видјети: 87.30),

• дјелатности дневне бриге за дјецу са инвалидитетом(видјети: 88.91).

88.9 Остале дјелатности соци јалног рада без смјешта ја

88.91 Дјелатности дневне бриге о дјеци


• дјелатности дневне бриге за предшколску дјецу (обдаништаи сл.) и дневне бриге за ученике обухвата јући дневну бригуза дјецу са посебним потребама.

88.99 Остале дјелатности соци јалног рада без смјешта ја,д. н.


• соци јалне, савјетодавне и добротворне услуге, услуге ко јесе односе на избјеглице и прогнане и сличне услуге ко је се

пружа ју по јединцима и по родицама, у њиховим домовимаили на другом мјесту, а спроводе их владине канцела ри јеили приватне организаци је, организаци је за ублажавањепосљедица великих несрећа, националне и локалнехуманитарне организаци је и стручњаци ко ји пружа јусавјетодавне услуге:

- дјелатности соци јалне помоћи, усмје равање исавјетовање дјеце и омладине,

- дјелатности ко је се односе на усва јање дјеце идјелатности спречавања злостављања дјеце и осталих,

- услуге савјетовања о кућном буџету, услуге савјетовањао браку и по родици, услуге савјетовања о кредитимаи дуговањима,

- дјелатности за једнице и сусједства,

- дјелатности помагања жртвама великих несрећа,избјеглицама и прогнаним, имигрантима итд.,обухвата јући привремени или дужи смјештај за њих,

- дјелатности стручне рехабилитаци је и хабилитаци је занезапослена лица, под условом да је образовнакомпонента ограничена,

- утврђивање права на додјелу соци јалне помоћи,накнаде за стана рину или бонове за исхрану,




- дневну помоћ за бескућнике и остале соци јалноугрожене групе,

- добротворне дјелатности као што су прикупљањеновчаних средстава и друге помоћне дјелатности ко јесе односе на соци јални рад.


• финанси рање и управљање програмима обавезногсоци јалног осигу рања (видјети: 84.30),

• дјелатности сличне онима ко је су описане у овом раз реду,али обухвата ју смјештај (видјети: 87.90).

ПОДРУЧЈЕ R - УМЈЕТНОСТ, ЗАБАВА И РЕКРЕАЦИЈА

Ово под руч је обухвата ши роки распон дјелатности како би сезадовољили различити културни, забавни и рекреативни инте реси јавности, обухвата јући извођења уживо, рад музе ја, дјелатностикоцкања, спортске и рекреативне дјелатности.

90 Креативне, умјетничке и забавне дјелатности

Ова област обухвата рад објеката и пружање услуга у сврхузадовољавања културних и забавних инте реса њихових ко рисни-ка. То об ухвата припрему и промоци ју у извођењу уживо, при ред -би или изложби нами јењених јавности, као и учествовање у њима,односно пружање умјетничких, креативних или техничких вје-штина за ства рање умјетничких дјела и извођења уживо.

Ова област искључу је:• рад музе ја свих врста, ботаничких и зоолошких вртова;

чување исто ријских знаменитости; дјелатности при родних резервата, (видјети: област 91),

• дјелатности коцкања и клађења (видјети: област 92),

• спортске, забавне и рекреативне дјелатности (видјети:област 93).

Неке јединице ко је обезбјеђу ју културне, забавне или рекреа-тивне садржа је и услуге разврстане су у другим раз редима и гра-нама као што су:

• производња и дистрибуци ја филмова и видео филмова(видјети: 59.11, 59.12, 59.13),

• приказивање филмова (видјети: 59.14),

• емитовање радијског и телевизијског програма(видјети: 60.1, 60.2).

90.0 Креативне, умјетничке и забавне дјелатности

Ова грана обухвата извођачку умјетност, умјетничко ства рала-штво и припада јуће дјелатности.

90.01 Извођачка умјетност


• припремање и извођење позо ришних представа, конце рата,опе ра, плесних и других врста сценске умјетности:

- дјелатности позо ришних и плесних група илиансамбала, циркуских друштава, оркеста ра илимузичких бендова,

- дјелатности слободних умјетника као што су глумци,плесачи, музича ри, предавачи или говорници.


• дјелатности личних позо ришних, умјетничких агената илиагенци ја (видјети: 74.90),

• дјелатности ко је се односе на додјелу позо ришних илифилмских улога (видјети: 78.10).

90.02 Помоћне дјелатности у извођачкој умјетностиОвај раз ред укључу је:

• помоћне дјелатности у извођачкој умјетности потребне заизвођење позо ришних представа, конце рата и опе ра илиплесних и других врста сценске умјетности:

- дјелатности режисе ра, продуцената, сценографа,костимографа, мајсто ра расвјете итд.


• дјелатности продуцената или организато ра умјетничкихдогађа ја уживо, са или без сценске опреме.


• дјелатности личних позо ришних или умјетнички агенатаили агенци ја (видјети: 74.90),

• дјелатности ко је се односе на додјелу позо ришних илифилмских улога (видјети: 78.10).

90.03 Умјетничко стваралаштво


• дјелатности слободних умјетника као што су скулпто ри,слика ри, цртачи цртаног филма или ка рикату ристи,граве ри, бакро ресци итд.,

• дјелатности слободних ауто ра (писаца), за различитапод руч ја, обухвата јући белетристику, техничке текстовеитд.,

• дјелатност назависних (самосталних) новина ра,

• рестау раци ју умјетничких дјела као што су умјетничкеслике итд.

Овај раз ред искључу је:• производњу статуа, осим умјетничких оригинала


• рестау раци ју оргуља и других исто ријских музичкихинструмената (видјети: 33.19),

• производњу филмова и видео филмова(видјети: 59.11, 59.12),

• рестау раци ју намјешта ја (осим рестау раци је предметамузејских збирки), (видјети: 95.24).

90.04 Рад умјетничких објеката


• рад концертних дво рана, позо ришних дво рана и осталихумјетничких објеката.


• рад биоскопа (видјети: 59.14),

• дјелатности агенци ја за прода ју ка рата (видјети: 79.90),

• рад музе ја свих врста (видјети: 91.02).

91 Библиотеке, архиви, музе ји и остале културнедјелатности

Ова област обухвата дјелатности библиотека, архива, рад му-зе ја свих врста, ботаничких и зоолошких вртова; рад исто ријскихмјеста и дјелатности при родних резервата.

Ова област обухвата и чување и излагање предмета, знамени-тости и при родних чуда исто ријског, културног или образовногзнача ја (нпр. знаменитости свјетске баштине итд.).


• спортске, забавне и рекреативне дјелатности као што је радкупалишта и рекреативних паркова (видјети: област 93).

91.0 Библиотеке, архиви, музе ји и остале културнедјелатности

91.01 Дјелатности библиотека и архиваОвај раз ред укључу је:

• документационе и информационе дјелатности библиотекасвих врста, читаоница, слушаоница и просто ри ја за гледањеи јавних архива, ко је пружа ју услуге јавности илиспеци јалним ко рисницима као што су студенти, научници,персонал, чланови итд., као и рад државног архива:

- организаци ја збирки, специ јализованих илинеспеци јализованих,

- из рада каталога (каталогизаци ја збирки),

- позајмљивање и чување књига, географских ка рата,часописа, филмова, плоча, трака, умјетничкихдјела итд.,

- проналажење мате ри јала према захтјевимако рисника итд.,

• дјелатности фототека и филмотека.

91.02 Дјелатности музе јаОвај раз ред укључу је:

• рад музе ја свих врста:

- умјетнички музе ји, музе ји накита, намјешта ја, костима,ке рамике, сребрнине,

- при родно исто ријски, научни и технички музе ји,исто ријски музе ји, обухвата јући војне музе је,

- остали специ јализовани музе ји,

- музе ји на отво реном.


• дјелатности продајних умјетничких гале ри ја(видјети: 47.78),

• рестау раци ју умјетничких дјела и предмета музејскихзбирки (видјети: 90.03),

• дјелатности библиотека и архива (видјети: 91.01).

91.03 Рад историјских мјеста, грађевина и сличнихзнаменитости за посјетиоце


• рад и заштиту исто ријских мјеста и грађевина.





• ренови рање и рестау раци ју исто ријских мјеста и грађевина(видјети: под руч је F - Грађевинарство).

91.04 Дјелатности ботаничких и зоолошких вртова иприродних резервата


• рад ботаничких и зоолошких вртова, обухвата јући дјечи језоолошке вртове,

• рад при родних резервата, обухвата јући заштиту дивљихи угрожених животињских врста итд.


• дјелатности уређења и одржавања зелених површина ибашта (видјети: 81.30),

• рад ловишта и резервата за спортски риболов(видјети: 93.19).

92 Дјелатности коцкања и клађења

Ова област обухвата рад објеката у ко јима се одржава ју игрена срећу као што су коцкарнице, аутомат-клубови, кладионице иуслуге одржавања ига ра на срећу као што су лутријске игре и по- једине врсте клађења.

92.0 Дјелатности коцкања и клађења

92.00 Дјелатности коцкања и клађењаОвај раз ред укључу је:

• прода ју лутријских листића,

• рад аутомата на кованице за коцкање,

• рад виртуалних интернетских страница за коцкање,

• клађење на резултате спортских и осталих такмичења,

• клађење на коњским тркама и изван мјеста одржавања трке,

• рад коцкарница, обухвата јући и “пловеће коцкарнице”.

93 Спортске, забавне и рекреативне дјелатности

Oва област обухвата спортске, забавне и рекреативне дјелат-ности (осим дјелатности музе ја, чувања исто ријских мјеста, бота-ничких и зоолошких вртова и при родних резервата и дјелатностикоцкања и клађења).

Из ове су области искључене дјелатности драмске умјетности,музичке умјетности и остале умјетничке и забавне дјелатности

као што су припремање и извођење позо ришних представа, конце- рата, опе ра, плесних при редби и других врста сценске умјетности(видјети: област 90).

93.1 Спортске дјелатности

Ова грана обухвата рад спортских објеката; дјелатностиспортских тимова или клубова ко ји углавном учеству ју у спорт-ским такмичењима уживо пред публиком; дјелатности самостал-них спортиста ко ји учеству ју у спортским дисциплинама или тр-кама уживо пред публиком; дјелатности власника учесника тркекао што су аутомобили, пси, коњи итд. ко ји се, при је свега, бавењиховим при јављивањем на трке и друге облике спортских дисци-плина; дјелатности спортских трене ра ко ји пружа ју стручне услу-ге учесницима на спортским догађа јима или такмичењима, радарена и стадиона; остале дјелатности организовања, промовисањаи управљања спортским догађа јима, д. н.

93.11 Рад спортских објеката


• рад објеката за спортска такмичења на отво реном или узатво реном просто ру (објекти могу бити отво реног типа,затво реног типа, ограђени, наткривени и са или безсједишта за гледаоце):

- стадиони за фудбал, хокеј, крикет, рагби,

- тркаће стазе за аутомобилске трке, трке паса, коњскетрке,

- пливачки базени и стадиони,

- стадиони за атлетику,

- арене и стадиони за зимске спортове,

- арене за бокс,

- игралишта за голф,

- те рени за куглање,

• организовање и вођење спортских такмичења на отво реномили у затво реном просто ру, за професионалце или амате ре,у сопственим спортским објектима.

Овај раз ред обухвата управљање спортским објектима и обе-збјеђивање потребног особља за рад тих објеката.


• рад ски јашких лифтова (видјети: 49.39),

• изнајмљивање опреме за рекреаци ју и спорт(видјети: 77.21),

• дјелатности фитнес цента ра (видјети: 93.13),

• дјелатности рекреационих паркова и плажа (видјети: 93.29).

93.12 Дјелатности спортских клубова

Овај раз ред обухвата дјелатности спортских клубова, профе-сионалних, полупрофесионалних или аматерских, ко ји да ју сво- јим члановима прилику учестовања у спорту.


• рад спортских клубова:

- фудбалски клубови,

- куглачки клубови,

- пливачки клубови,

- голф клубови,

- боксерски клубови,

- клубови за зимске спортове,

- шаховски клубови,

- атлетски клубови,

- стрељачки клубови итд.


• обуку из спорта ко ју пружа ју самостални спортскиучитељи, трене ри (видјети: 85.51),

• рад спортских објеката (видјети: 93.11),

• организаци ју и вођење спортских такмичења на отво реномили у затво реном просто ру за професионалце или амате ре,од стране спортских клубова у њиховим сопственимспортским објектима (видјети: 93.11).

93.13 Фитнес центри


• рад фитнес и боди-билдинг клубова.


• обуку из спорта ко ју пружа ју самостални спортскиучитељи, трене ри (видјети: 85.51).

93.19 Остале спортске дјелатности

Овај раз ред укључу је:• дјелатности припреме, извођења и промовисања спортских

догађа ја, са или без спортских објеката,

• дјелатности самосталних спортиста, атлетича ра, арбита ра,суди ја, мје рача времена (штопе ра) итд.,

• дјелатности спортских лига и спортских савеза,

• дјелатности повезане са промовисањем спортскихтакмичења,

• дјелатности штала за тркаће коње, штена ра за псе испортских (рели) га ража,

• рад ловишта и резервата за спортски риболов,

• дјелатности планинских водича,

• помоћне дјелатности у спортском или рекреативном ловуи риболову.


• изнајмљивање спортске опреме (видјети: 77.21),

• дјелатности школа за разне спортове и игре(видјети: 85.51),

• дјелатности спортских инструкто ра, учитеља, трене ра(видјети: 85.51),

• организовање и вођење спортских такмичења на отво реномили у затво реном просто ру, за професионалце или амате ре,од стране спортских клубова у сопственим спортскимобјектима или изван њих (видјети: 93.11 и 93.12),

• дјелатности рекреативних паркова и плажа (видјети: 93.29).

93.2 Забавне и рекреативне дјелатности

Ова грана обухвата велики број јединица ко је управља јуобјектима или обезбјеђу ју услуге како би задовољиле различитеинте ресе сво јих ко рисника у области забаве и ре креаци је. Обухва-та рад разноврсних атрактивних садржа ја као што су јахање на ме-ханичким животињама, јахање на води, забавне представе, изло-жбе са задатом темом и просто ри за излет (пикник).

Ова грана обухвата спортске дјелатности, дјелатности драм-ске умјетности, музичке умјетности и остале умјетничке и забав-не дјелатности.




93.21 Дјелатности забавних и тематских паркова

Овај раз ред обухвата дјелатности забавних и тематских парко-ва. Обухвата дјелатности мјеста са различитим атрактивним садр-жа јима као што су јахање на механичким животињама, јахање наводи, забавне представе, изложбе са задатом темом и просто ри заизлет (пикник).

93.29 Остале забавне и рекреативне дјелатности

Овај раз ред обухвата дјелатности ко је се односе на забаву и рекреаци ју (осим забавних и тематских паркова) ко је нису на дру-гом мјесту разврстане.


• рад аутомата за игру на кованице,

• дјелатности рекреативних паркова (без смјешта ја),

• рад рекреативних саобраћајних објеката, нпр. ма рина,

• рад ски јалишта,

• изнајмљивање опреме за одмор и разоноду као саставнидио рада рекреативних објеката,

• сајмове и при редбе забавне при роде,

• дјелатности плажа, обухвата јући изнајмљивање објекатаили опреме као што су кабине за пресвлачење, орма рићи,

лежаљке итд.,• дјелатности дискотека и плесних дво рана, без услуге

послуживања пића.

Овај раз ред обу хвата и дјелатности продуцената или органи-зато ра музичких при редби уживо, осим умјетничких и спортскихпри редби, у објектима или изван њих.


• дјелатности жича ра, сједала, ски-лифтова и кабловскихлифтова (видјети: 49.39),

• крста рења повезана са риболовом (видјети: 50.10 и 50.30),

• просто ре и објекте за краћи бо равак посјетилаца у рекреативним парковима, шумама и камповима(видјети: 55.30),

• кампове за ауто-приколице, кампове за разоноду, камповеза лов и риболов и просто ре за камповање (видјети: 55.30),

• дјелатности дискотека (са услугом послуживања пића),(видјети: 56.30),

• дјелатности позо ришних и циркуских група(видјети: 90.01).

ПОДРУЧЈЕ S - ОСТАЛЕ УСЛУЖНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

Ово под руч је (као резидуална катего ри ја) обухвата дјелатно-сти чланских организаци ја, поправку рачуна ра и предмета за лич-ну употребу и домаћинство и различите личне услужне дјелатно-сти ко је нису разврстане на другом мјесту у Класификаци ји.

94 Дјелатности организаци ја на бази учлањења

Ова област обухвата дјелатности организаци ја ко је заступа јуинте ресе посеб них група или промовишу иде је јавности. Те орга-низаци је у правилу има ју чланове и у њихове се дјелатности могуукључивати лица ко ја нису чланови односно могу имати ко ристиод њих. Основна подјела ове области од ређена је према сврси тихорганизаци ја, тј. инте ресу послодаваца, самозапослених по једина-

ца и научних за једница (грана 94.1), инте ресу запослених (грана94.2) или промовисању вје ре, политике, култу ре, образовања или рекреативних иде ја и дјелатности (грана 94.9).

94.1 Дјелатности пословних и струковних удружења иудружења послодаваца

Ова грана обухвата дјелатности јединица ко је промовишу ин-те ресе чланова пословних субјеката и организаци ја послодаваца.У случа ју стручних чланских организаци ја обухвата и дјелатностипромовисања стручних инте реса чланова од ређене струке.

94.11 Дјелатности пословних удружења и удружењапослодаваца


• дјелатности организаци ја у ко јима је инте рес члановаусмје рен на развој и напредак предузећа у од ређеномпословном под руч ју, у под руч ју трговине, пољопривредеили на економски раст од ређене географске реги је илиполитичко-те рито ри јалне јединице без обзи ра на врсту

пословне дјелатности,

• дјелатности савеза таквих удружења,

• дјелатности трговачких комо ра, цехова и сличнихорганизаци ја,

• ши рење информаци ја, представљање пред владинимагенци јама, односе са јавношћу и прегово ре о радупословних организаци ја и организаци ја послодаваца.


• дјелатности синдиката (видјети: 94.20).

94.12 Дјелатности струковних удружења


• дјелатности организаци ја у ко јима је инте рес члановауглавном усмје рен на једно школско, професионално илитехничко под руч је као што су удружења докто ра, правника, рачуновођа, инжење ра, архитеката итд.,

• дјелатности удружења специ јалиста ангажованих унаучним, академским или културним дјелатностима каошто су удружења писаца, слика ра, умјетника разних врста,новина ра итд.,

• ши рење информаци ја, од ређивање и надзор стандардапраксе, представљање пред владиним органима, агенци јамаи односима са јавношћу струковних организаци ја.


• дјелатности научних друштава.


• образовну дјелатност таквих организаци ја(видјети: област 85).

94.2 Дјелатности синдиката



• промовисање инте реса запослених ко ји су организованипреко организаци ја радника и савеза запослених,тј. синдиката.


• дјелатности удружења чи ји су запослени чланови углавномзаинте ресовани за представљање сво јих ставова у вези саплатама и условима рада и за за једничко дјеловање прекоорганизаци ја,

• дјелатности по јединачно основаних синдиката, синдикатасастављених од удружених подружница и организаци ја радника састављених од удружених синдиката на основу

струке, реги је, организационе структу ре или другихкрите ри ја.


• образовну дјелатност таквих организаци ја(видјети: област 85).

94.9 Дјелатности осталих организаци ја на бази учлањења

Ова грана обухвата дјелатности једи ница (осим пословних ор-ганизаци ја и организаци ја послодаваца, струковних организаци ја,синдиката) ко је промовишу инте ресе сво јих чланова.

94.91 Дјелатности вјерских организаци ја


• дјелатности вјерских организаци ја или по јединаца ко ји ди- ректно обезбјеђу ју услуге вјерницима у црквама, џами јама, хра-мовима, синагогама или другим мјестима,

• дјелатности манасти ра и самостана,

• дјелатности вјерских уточишта.Овај раз ред такође укључу је:

• вјерске погребне услуге.


• образовну дјелатност таквих организаци ја(видјети: област 85),

• здравствену дјелатност таквих организаци ја(видјети: област 86),

• дјелатности соци јалног рада ко ју обавља ју таквеорганизаци је (видјети: област 87 и 88).

94.92 Дјелатности политичких организаци ја


• дјелатности политичких организаци ја и помоћнихорганизаци ја као што су организаци је омладинепридружене политичким странкама. Те се организаци је

углавном баве утица јем на доношење одлука у владиниморганима, ставља јући чланове странке или њенесимпатизе ре у службу политике и укључу јући их у ши рењеинформаци ја, односе са јавношћу, прикупљањесредстава итд.




94.99 Дјелатности осталих организаци ја на бази учлањења,д. н.


• дјелатности организаци ја ко је нису ди ректно придруженеполитичкој странци, а промовишу инте ресе јавности илиупозо рава ју на проблеме образовања јавности, политичког

утица ја, прикупљања средстава итд.:- иници јативу грађана или протестне покрете,

- покрете за заштиту животне средине и екологи је,

- организаци је за подржавање за једнице и образовнихкапацитета д. н.,

- организаци је за заштиту и побољшање положа јапосебних група, нпр. етничких или мањинских група,

- удружење патриота, укључу јући удружења ратнихвете рана,

• удружење потрошача,

• ауто-мото удружења,

• удружење са сврхом друштвеног зближавања као што су рота ри јански клубови, масонске ложе(“слободни зида ри”) итд.,

• удружења младих, омладинска удружења, студентскаудружења, клубове и братства итд.,

• удружења за бављење културним или рекреативнимдјелатностима или хоби јима (осим спортова и ига ра),нпр. пјеснички и књижевни клубови, исто ријски клубови,баштовански клубови, клубови за филм и фотографи ју,музички и умјетнички клубови, клубови занатли ја иколекциона ра, друштвени клубови, карневалскиклубови итд.


• дјелатности давања новчане помоћи (донаци ја) од странеорганизаци ја на бази учлањења и других организаци ја.


• добротворне дјелатности као што је прикупљање новчанихсредстава повезаних са соци јалним радом (видјети: 88.99),

• дјелатности професионалних умјетничких група илиорганизаци ја (видјети: 90.0),

• дјелатности спортских клубова (видјети: 93.12),

• дјелатности струковних организаци ја (видјети: 94.12).

95 Поправка рачунара и предмета за личну употребуи домаћинство

Ова област обухвата поправку и одржавање рачуна ра и пе ри-ферне опреме као што су стони рачуна ри, лаптопи, рачунарскитерминали, уређа ји за одлагање података и штампачи.

Исто тако обухвата поправку комуникационе опреме као штосу телефаксни уређа ји, двосмјерни радио-уређа ји и потрошачкиелектронски уређа ји као што су радио-уређа ји и телевизо ри, по-правку опреме за кућу и башту као што су косачице за травњаке иуређа ји за чишћење сни јега и лишћа, кожне обуће и одјеће, намје-шта ја и покућства, одјевних предмета и прибо ра, спортске опре-ме, музичких инструмената, производа за хоби и осталих предме-та за личну употребу и домаћинство.

Из ове области је искључена поправка медицинске и ди јагно-стичке опреме, мјерних инструмената и уређа ја за премје равањеземљишта, лабо рато ријских инструмената, радарске и сонарне

опреме (видјети: 33.13).

95.1 Поправка рачунара и комуникационе опреме

Ова грана обухвата поправку и одржавање рачуна ра, пе рифер-не опреме и комуникационе опреме.

95.11 Поправка рачунара и периферне опреме

Овај раз ред обухвата поправку и одржавање електронскеопреме као што су рачуна ри, рачунарске машине и пе рифернаопрема.


• поправку и одржавање стоних рачуна ра,

• поправку и одржавање лаптопа,

• поправку и одржавање магнетних диск уређа ја,мемо ријских стикова (flash drive уређа ји) и осталихуређа ја за одлагање података,

• поправку и одржавање оптичких диск уређа ја (CD-RW,

CD-ROM, DVD-ROM, DVD-RW),• поправку и одржавање штампача,

• поправку и одржавање монито ра,

• поправку и одржавање тастату ре,

• поправку и одржавање мишева, палица за игру (joystick)и покретних куглица (trackball),

• поправку и одржавање унутрашњих и спољашњих модемаза рачуна ре,

• поправку и одржавање рачунарских терминала за посебненамјене,

• поправку и одржавање рачунарских серве ра,• поправку и одржавање скене ра, обухвата јући скене ре

бар-кода,

• поправку и одржавање читача паметних картица,

• поправку и одржавање кацига за виртуелну стварност,

• поправку и одржавање рачунарских про јекто ра(видео-про јекто ра).


• поправку и одржавање рачунарских терминала као штосу аутоматске машине за бро јање новца (АТМ`s), уређа јинами јењени електронском плаћању производа и услуга напродајном мјесту (POS терминали), ко јима се механичкине управља,

• поправку и одржавање ручних рачуна ра (PDA`s).


• поправку и одржавање модема (видјети: 95.12).95.12 Поправка комуникационе опреме

Овај раз ред обухвата поправку и одржавање комуникационеопреме.


• бежичне телефоне,

• мобилне телефоне,

• модеме,

• телефаксне уређа је,

• комуникационо-преносну опрему (нпр. руте ри,премосници, модеми),

• двосмјерне радио-уређа је,

• професионалне телевизијске каме ре и видео каме ре.

95.2 Поправка предмета за личну употребу и домаћинство

Ова грана обухвата поправку и одржавање предмета за личнуупотребу и домаћинство.

95.21 Поправка електронских уређа ја за широку потрошњу


• поправку и одржавање електронских уређа ја за ши рокупотрошњу као што су:

- телевизо ри и радио-при јемници,

- видео уређа ји,

- CD уређа ји,

- кућне видео каме ре.

95.22 Поправка апарата за домаћинство и опреме за кућуи башту


• поправку и одржавање апа рата за домаћинство:

- фрижиде ри, пећи, веш-машине, сушилице за веш,

собни климатизациони уређа ји итд.• поправку и одржавање опреме за кућу и баште:

- косачице за травњаке, маказе за живицу, уређа ји зачишћење сни јега и лишћа, шишачи траве(триме ри) итд.


• поправку ручног алата на електрични погон(видјети: 33.12),

• поправку система за климатизаци ју (видјети: 43.22).

95.23 Поправка обуће и производа од коже

Овај раз ред укључу је поправку и одржавање обуће и произво-да од коже:

• поправку чизама, ципела, путничке пртљаге и сличнихпредмета,

• поправку потпетица на ципелама.

95.24 Поправка намјешта ја и покућства


• поновно тапаци рање, поправку и рестау раци ју намјешта јаи покућства, обухвата јући канцела ријски намјештај.




95.25 Поправка сатова и накита


• поправку сатова и њихових ди јелова као што су кућиштасатова од свих врста мате ри јала; поправка механизамаза сатове, хрономета ра итд.,

• поправку накита.


• поправку уређа ја за мје рење времена као што су сатови замје рење времена, уређа ји за отискивање времена и датума,браве са уграђеним сатним механизмом и слични уређа јимје рења времена (видјети: 33.13).

95.29 Поправка осталих предмета за личну употребу идомаћинство

Овај раз ред обухвата поправку предмета за личну употребу идомаћинство.


• поправку бицикала,

• крпљење и преправљање одјеће,

• поправку предмета за спорт (осим спортских пиштоља)и опреме за камповање,

• поправку књига,

• поправку музичких инструмената (осим оргуља иисто ријских музичких инструмената),

• поправку играчака и сличних производа,

• поправку осталих предмета за личну употребу идомаћинство,

• подешавање (штимање) клави ра,

• умножавање кључева.


• индустријско грави рање метала (видјети: 25.61),

• поправку спортских пиштоља и пиштоља за рекреаци ју(видјети: 33.11),

• поправку ручног алата на електрични погон(видјети: 33.12).

96 Остале личне услужне дјелатности

Ова област обухвата све услужне дјелатности ко је нису надругом мјесту споменуте у Класификаци ји. Посебно обухватауслуге као што су прање и хемијско чишћење производа од тексти-ла и крзна, дјелатности фризерских салона и салона за уљепшава-ње, погребне дјелатности и припада јуће дјелатности.

96.0 Остале личне услужне дјелатности

96.01 Прање и хемијско чишћење производа од текстилаи крзна


• прање и хемијско чишћење, пеглање итд. oдјеће свих врста(обухвата јући и одјећу од крзна) и осталог текстила, ко је сеобавља механички, ручно или прање одјеће апа ратима засамопослуживање на кованице, било за грађане,индустријске или комерци јалне ко риснике,

• прикупљање и испо руку веша,

• чишћење тепиха и прости рача, прање завјеса и засто ра,

у просто ри јама или на другом мјесту,• изнајмљивање постељине, радних оди јела и сличних

предмета у пе рионицама веша,

• услуге прања пелена.


• изнајмљивање одјеће, осим радних оди јела, чак и ако јечишћење тих предмета саставни дио дјелатности(видјети: 77.29),

• крпљење и преправљање одјеће итд., као самосталнедјелатности (видјети: 95.29).

96.02 Фризерски и други третмани за уљепшавање


• прање, под резивање и шишање косе, фризи рање, бо јење,ни јанси рање, ондули рање, равнање косе и сличнедјелатности за мушкарце и жене,

• бри јање и под резивање браде,• масажу лица, маники рање и педики рање, шминкање итд.


• производњу пе рика (видјети: 32.99).

96.03 Погребне и припада јуће дјелатности


• сахрањивање (покопавање) и спаљивање људских илиживотињских лешева и припада јуће дјелатности:

- припремање мртваца за сахрањивање или спаљивање,услуге балзамовања,

- услуге мртвачница и кремато ри ја,

- изнајмљивање опремљеног просто ра у мртвачници,

• изнајмљивање или прода ју гробова,

• одржавање гробова и маузоле ја.


• уређење гробља (видјети: 81.30),

• вјерске погребне услуге (видјети: 94.91).

96.04 Дјелатности за његу и одржавање ти јела


• дјелатности турских купатила, сауна, парних купатила,сола ри јума, салона за мршављење, салона за масажу итд.


• медицинску масажу и те рапи ју (видјети: 86.90),

• дјелатности фитнес клубова и боди-билдинг клубова

(видјети: 93.13).96.09 Остале личне услужне дјелатности, д. н.


• астролошке и спи ритуалистичке дјелатности,

• друштвене дјелатности као што су услуге пратње, услугезаказивања састанака, услуге матича ра,

• услуге бриге о кућним љубимцима као што су исхрана,смјештај, тима рење и трени рање кућних љубимаца,

• дјелатности родословних организаци ја,

• дјелатности студи ја за из раду тетоважа и “piercinga”,

• услуге чистача ципела, носача, чува ра парки ранихаутомобила итд.,

• рад, на основу концеси је, апа рата за самопослуживањена кованице за личне услуге (кабине за фотографисање,машине за вагање, мје рење крвног притиска, аутоматских

орма рића на кованице за чување ства ри итд.).Овај раз ред искључу је:


• рад аутомата на кованице за коцкање (видјети: 92.00),

• рад аутомата за самопослуживање на кованице за прањевеша (видјети: 96.01).

ПОДРУЧЈЕ T - ДЈЕЛАТНОСТИ ДОМАЋИНСТАВА КАОПОСЛОДАВАЦА; ДЈЕЛАТНОСТИ ДОМАЋИНСТАВА КОЈАПРОИЗВОДЕ РАЗЛИ ЧИТУ РОБУ И ОБАВЉАЈУ РАЗЛИ ЧИТЕ

УСЛУГЕ ЗА СОПСТВЕНУ УПОТРЕБУ

97 Дјелатности домаћинстава као послодаваца особљу заодржавање домаћинства

97.0 Дјелатности домаћинстава као послодаваца особљу заодржавање домаћинства

97.00 Дјелатности домаћинстава као послодаваца особљу за

одржавање домаћинстваОвај раз ред обухвата дјелатности домаћинстава као послода-

ваца ко ја запошљава ју послугу као што су кућне помоћнице, кува- ри, коноба ри, соба ри, слуге, праље, баштовани, врата ри, коњуша- ри, возачи, чува ри, васпитачи, лица ко ја чува ју дјецу, учитељи, се-крета рице итд.

То омогућава запосленој послузи да се из јасни за дјелатностидомаћинства као послодавца у пописима становништва, тј. истра-живањима, иако је ри јеч о послодавцу као по јединцу. Услуге илипроизводе ове дјелатности ко ристи домаћинство ко је запошљавапослугу.


• пружање услуга као што су кување, баштованство итд.од стране независних давалаца услуга (предузећа илипо јединаца), (видјети: према врсти услуга).

98 Дјелатности приватних домаћинстава ко ја производе

различиту робу и обавља ју различите услуге засопствену употребу

Ова област обухвата дјелатности домаћинстава ко ја произво-де различиту робу и обавља ју различите услуге за сопствену упо-требу.




Домаћинства се разврстава ју у ову област само онда када ни- је могуће од редити главну дјелатност ко ју обавља ју ради задово-љавања сво јих основних потреба. Ако је домаћинство ангажованоу тржишној дјелатности, онда се разврстава према главној тржи-шној дјелатности ко ју обавља.

98.1 Дјелатности приватних домаћинстава ко ја производеразличиту робу за сопствену употребу

98.10 Дјелатности приватних домаћинстава ко ја производеразличиту робу за сопствену употребу

Овај раз ред обухвата дјелатности домаћинстава ко ја произво-де различиту робу за сопствену употребу, односно ко ја обавља ју различите дјелатности ко јима производе робу за задовољавањесво јих основних потреба. Те дјелатности обухвата ју лов и прику-пљање, га јење усјева и узгој стоке, из раду склоништа и одјеће иостале робе ко ју домаћинства производе за сопствену употребу.

Ако домаћинства осим производње робе за сопствену употре-бу исто тако производе робу за тржиште, разврстава ју се у одгова- ра јући раз ред дјелатности пре рађивачке индустри је ове класифи-кације дјелатности. Исто тако, ако се углавном баве производњомод ређене робе, разврстава ју се у одгова ра јући раз ред дјелатностипре рађивачке индустри је ове класификације дјелатности.

98.2 Дјелатности приватних домаћинстава ко ја производеразличите услуге за сопствену употребу

98.20 Дјелатности приватних домаћинстава ко ја производеразличите услуге за сопствену употребу

Овај раз ред обухвата дјелатности домаћинстава ко ја обавља ју различите услуге. Те услуге обухвата ју кување, подучавање, бри-гу за чланове домаћинства и остале услуге ко је домаћинство оба-вља за сопствене потребе.

Ако је домаћинство ангажовано у производњи разноврсне ро-бе, они су класификовани у дјелатности домаћинстава ко ја про-изводе различиту робу за сопствену употребу.

Ако домаћинства, осим производње робе за сопствену употре-бу исто тако производе робу за тржиште, разврстава ју се у одгова- ра јући раз ред дјелатности пре рађивачке индустри је ове класифи-кације дјелатности. Исто тако, ако се углавном баве производњомод ређене робе, разврстава ју се у одгова ра јући раз ред дјелатностипре рађивачке индустри је ове класификације дјелатности.

ПОДРУЧЈЕ U - ДЈЕЛАТНОСТИ ЕКСТЕРИТОРИЈАЛНИХОРГАНИЗАЦИЈА И OРГАНА

99 Дјелатности екстеритори јалних организаци јаи органа

99.0 Дјелатности екстеритори јалних организаци јаи органа

99.00 Дјелатности екстеритори јалних организаци јаи органа


• дјелатности међуна родних организаци ја као што су:Уједињене наци је (UN) и специ јализоване агенци је системаУједињених наци ја, регионални органи итд., Међуна роднимонетарни фонд, Свјетска банка (WB), Свјетска ца ринскаорганизаци ја (WCO), Организаци ја за економску са радњуи развој (OECD), Организаци ја земаља произвођача иизвозника нафте (OPEC), Европска уни ја (EУ), Европскоудружење за слободну трговину (EFTA).


• дјелатности страних дипломатских и конзуларнихпредставништава и миси ја, ко ја су од ређена према мјестугдје се налазе, а не према земљи ко ју представља ју.


• дјелатности властитих дипломатских и конзуларнихмиси ја смјештених у иностранству или примеђуна родним канцела ри јама (видјети: 84.21).

КЛАСИФИКАЦИЈА -СКРАЋЕНА ЛИСТА НАЗИВА ДЈЕЛАТНОСТИ

Под руч је A - ПOЉОПРИВРЕДА, ШУМАРСТВО И РИБОЛОВ

Биљна и сточарска производња, лов и припада јуће услужнедјелатности

Га јење једногодишњих усјева

01.11 Га јење жита рица (oсим риже), махунарки и сјемењауља рица

01.12 Га јење риже

01.13 Га јење поврћа, диња и лубеница, кор јенастог игомољастог поврћа

01.14 Га јење шећерне трске

01.15 Га јење дувана

01.16 Га јење текстилних биљака

01.19 Га јење осталих једногодишњих усјева

Га јење вишегодишњих усјева

01.21 Га јење грожђа01.22 Га јење тропског и суптропског воћа

01.23 Га јење агрума (цитруса)

01.24 Га јење језгричастог и коштуњавог воћа

01.25 Га јење бобичастог, орашастог и осталог воћа

01.26 Га јење плодова уља рица

01.27 Га јење биљака за прављење напитака

01.28 Га јење биљака за употребу у фармаци ји,ароматичних, зачинских и љековитих биљака

01.29 Га јење осталих вишегодишњих усјева

Га јење садног матери јала и украсних биљака

01.30 Га јење садног мате ри јала и украсних биљака

Узгој животиња

01.41 Узгој крава за производњу мли јека

01.42 Узгој осталих говеда и бивола

01.43 Узгој коња, мага раца, мула и мазги

01.44 Узгој дева и лама

01.45 Узгој оваца и коза

01.46 Узгој свиња

01.47 Узгој пе ради

01.49 Узгој осталих животиња

Мјешовита пољопривредна производња


Помоћне дјелатности у пољопривреди и дјелатностико је се обавља ју након жетве / бербе пољопривреднихпроизвода

01.61 Помоћне дјелатности у га јењу усјева и засада

01.62 Помоћне дјелатности у узго ју животиња

01.63 Дјелатности ко је се обавља ју након жетве/бербепољопривредних производа (припрема запримарно тржиште)

01.64 До рада сјемења (за сјеменски мате ри јал)

Лов, хватање дивљачи у замке (траперство) иприпада јуће услужне дјелатности


Шумарство и сјеча дрвета

Га јење шума и остале сличне дјелатности у шумарству


Сјеча дрвета


Прикупљање некултивисаних шумских плодова ипроизвода, осим шумских сортимената


Помоћне услужне дјелатности у шумарству


Риболов и аквакултура

Риболов

03.11 Морски риболов

03.12 Слатководни риболов

Аквакултура

03.21 Морска аквакулту ра

03.22 Слатководна аквакулту ра

Под руч је B - ВАЂЕЊЕ РУДА И КАМЕНА

Вађење угља и лигнита (мрког угља)

Вађење каменог угља





Вађење сирове нафте и природног гаса

Вађење лигнита (мрког угља)


Вађење сирове нафте

06.10 Вађење си рове нафте

Вађење природног гаса

06.20 Вађење при родног гаса

Вађење руда метала

Вађење руда гвожђа


Вађење руда обо јених метала

07.21 Вађење руда урани јума и то ри јума

07.29 Вађење осталих руда обо јених метала

Вађење осталих руда и камена

Вађење камена, пи јеска и глине

08.11 Вађење украсног камена и камена за грађевинарство,кречњака, гипса, креде и шкриљаца

08.12 Дјелатности копова шљунка и пи јеска; вађење

глине и каолинаВађење руда и камена, на другом мјесту непоменуто(у даљем тексту: д. н.)

08.91 Вађење мине рала за хемијску производњу ипроизводњу при родних мине ралних ђубрива

08.92 Вађење тресета

08.93 Вађење соли

08.99 Вађење осталих руда и камена, д. н.

Помоћне услужне дјелатности у вађењу руда и камена

Помоћне дјелатности за вађење нафте и природног гаса

09.10 Помоћне дјелатности за вађење нафте и при родноггаса

Помоћне дјелатности за остало вађење руда и камена

09.90 Помоћне дјелатности за остало вађење руда и каменаПод руч је C - ПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА

Производња прехрамбених производа

Прерада и конзервисање меса и производња производаод меса

10.11 Пре рада и конзервисање меса

10.12 Пре рада и конзервисање меса пе ради

10.13 Производња производа од меса и меса пе ради

Прерада и конзервисање рибе, љускара и мекушаца

10.20 Пре рада и конзервисање рибе, љуска ра и мекушаца

Прерада и конзервисање воћа и поврћа

10.31 Пре рада и конзервисање кромпи ра

10.32 Производња сокова од воћа и поврћа

10.39 Остала пре рада и конзервисање воћа и поврћаПроизводња биљних и животињских уља и масти

10.41 Производња уља и масти

10.42 Производња марга рина и сличних јестивих масти

Производња мли јечних производа

10.51 Производња мли јека, мли јечних производа и си ра

10.52 Производња сладоледа и других замрзнутих смјеса

Производња млинских производа, скроба и произоводаод скроба

10.61 Производња млинских производа

10.62 Производња скроба и производа од скроба

Производња пекарских производа, производа од брашнаи колача

10.71 Производња хљеба; свјежих пецива и колача

10.72 Производња двопека и кекса; производња трајнихпецива и колача

10.73 Производња мака рона, резанаца, кускуса и сличнихпроизвода од брашна

Производња осталих прехрамбених производа

10.81 Производња шеће ра

10.82 Производња какаоа, чоколаде и производа од шеће ра

10.83 Пре рада ча ја и кафе

10.84 Производња зачина и других додатака храни

10.85 Производња готове хране и јела10.86 Производња хомогенизованих прехрамбених про-

извода и ди јететске хране

10.89 Производња осталих прехрамбених производа, д. н.

Производња готове хране за животиње

10.91 Производња готове хране за домаће животиње

10.92 Производња готове хране за кућне љубимце

Производња пића

Производња пића

11.01 Дестиловање, прeчишћавање и ми јешањеалкохолних пића

11.02 Производња вина од грожђа

11.03 Производња јабуковаче и вина од осталог воћа

11.04 Производња осталих недестилованих ферментованих

пића11.05 Производња пива

11.06 Производња слада

11.07 Производња освјежава јућих пића; производњамине ралне воде и других флаши раних вода

Производња дуванских производа

Производња дуванских производа


Производња текстила

Припрема и предење текстилних влакана


Ткање текстила


Довршавање текстила13.30 Довршавање текстила

Производња осталог текстила

13.91 Производња плетених и кукичаних тканина

13.92 Производња готових текстилних производа, осимодјеће

13.93 Производња тепиха и простирки за под

13.94 Производња ужади, конопаца, плетеница и мрежа

13.95 Производња нетканог текстила и производа однетканог текстила, осим одјеће

13.96 Производња осталих техничких и индустријскихтекстилних производа

13.99 Производња осталих текстилних производа, д. н.

Производња одјеће

Производња одјеће, осим одјеће од крзна14.11 Производња кожне одјеће

14.12 Производња радне одјеће

14.13 Производња остале спољашње одјеће

14.14 Производња рубља

14.19 Производња остале одјеће и прибо ра за одјећу

Производња производа од крзна


Производња плетене и кукичане одјеће

14.31 Производња плетених и кукичаних ча рапа

14.39 Производња остале плетене и кукичане одјеће

Производња коже и производа од коже

Штављење и обрада коже; производња путних и ручнихторби, седларских и сарачких производа; дорада и бо јење

крзна

15.11 Штављење и об рада коже; до рада и бо јење крзна

15.12 Производња кофе ра, ручних торби и сличнихпроизвода, седларских и са рачких производа




Производња обуће


Прерада дрвета и производа од дрвета и плута, осимнамјешта ја; производња предмета од сламе и плетарскихматери јала

Тестерисање и блањање дрвета (производња резанеграђе); импрегнаци ја дрвета

16.10 Тесте рисање и блањање дрвета (производња резанеграђе); импрегнаци ја дрвета

Производња производа од дрвета, плута, сламе иплетарских матери јала

16.21 Производња фурни ра и осталих плоча од дрвета

16.22 Производња састављеног паркета

16.23 Производња остале грађевинске стола ри је иелемената

16.24 Производња амбалаже од дрвета

16.29 Производња осталих производа од дрвета,производња предмета од плута, сламе и плетарскихмате ри јала

Производња папира и производа од папира

Производња целулозе, папира и картона17.11 Производња целулозе

17.12 Производња папи ра и картона

Производња производа од папира и картона

17.21 Производња таласастог папи ра и картона и амбалажеод папи ра и картона

17.22 Производња производа од папи ра за домаћинство,хиги јену и тоалетне потребе

17.23 Производња канцела ријског мате ри јала од папи ра

17.24 Производња зидних тапета

17.29 Производња осталих производа од папи ра и картона

Штампање и умножавање снимљених записа

Штампање и услужне дјелатности повезане саштампањем

18.11 Штампање новина18.12 Остало штампање

18.13 Услуге припреме за штампу и об јављивање

18.14 Књиговезачке и припада јуће услужне дјелатности

Умножавање (репродукци ја) снимљених записа


Производња кокса и рафинисаних нафтних производа

Производња производа коксних пећи (коксовања)

19.10 Производња производа коксних пећи (коксовања)

Производња рафинисаних нафтних производа


Производња хемикали ја и хемијских производа

Производња основних хемикали ја, ђубрива и азотних једињења, пластике и синтетичког каучука у примарнимоблицима

20.11 Производња индустријских гасова

20.12 Производња бо ја и пигмената

20.13 Производња осталих основних нео рганскиххемикали ја

20.14 Производња осталих основних органских хемикали ја

20.15 Производња вјештачких ђубрива и азотних једињења

20.16 Производња пластичних маса у примарнимоблицима

20.17 Производња синтетичког каучука у примарнимоблицима

Производња пестицида и других хемијских производаза пољопривреду

20.20 Производња пестицида и других хемијскихпроизвода за пољопривреду

Производња бо ја, лакова и сличних премаза, графичкихбо ја и китова


Производња сапуна и детерџената, препарата зачишћење и полирање, парфема и тоалетних препарата

20.41 Производња сапуна и детерџената, препа рата зачишћење и поли рање

20.42 Производња парфема и тоалетних препа рата

Производња осталих хемијских производа

20.51 Производња експлозива

20.52 Производња љепила

20.53 Производња ете ричних уља

20.59 Производња осталих хемијских производа, д. н.

Производња вјештачких влакана


Производња основних фармацеутских производа ифармацеутских препарата

Производња основних фармацеутских производа


Производња фармацеутских препарата

21.20 Производња фармацеутских препа рата

Производња производа од гуме и пластичних маса

Производња производа од гуме22.11 Производња спољашњих и унутрашњих гума за

возила; протектовање спољашњих гума за возила

22.19 Производња осталих производа од гуме

Производња производа од пластичних маса

22.21 Производња плоча, листова, ци јеви и профилаод пластичних маса

22.22 Производња амбалаже од пластичних маса

22.23 Производња производа за грађевинарство одпластичних маса

22.29 Производња осталих производа од пластичних маса

Производња осталих производа од неметалних минерала

Производња стакла и производа од стакла

23.11 Производња равног стакла

23.12 Обликовање и об рада равног стакла23.13 Производња шупљег стакла

23.14 Производња влакана од стакла

23.19 Производња и об рада осталог стакла укључу јућитехничке производе од стакла

Производња ватросталних производа


Производња производа од печене глине заграђевинарство

23.31 Производња плочица и подних плоча од ке рамике

23.32 Производња опеке, цри јепа и осталих производаод печене глине за грађевинарство

Производња осталих производа од порцелана и керамике

23.41 Производња производа за домаћинство и украснихпредмета од ке рамике

23.42 Производња санитарне опреме од ке рамике

23.43 Производња изолато ра и прибо ра од ке рамике заизолаци ју

23.44 Производња осталих техничких производа одке рамике

23.49 Производња осталих производа од ке рамике

Производња цемента, креча и гипса

23.51 Производња цемента

23.52 Производња креча и гипса

Производња производа од бетона, цемента и гипса

23.61 Производња производа од бетона за грађевинарство

23.62 Производња производа од гипса за грађевинарство

23.63 Производња готове бетонске смјесе

23.64 Производња малте ра

23.65 Производња влакнастих зацементи раних производа(фиброцемента)

23.69 Производња осталих производа од бетона, цементаи гипса




Сјечење, обликовање и обрада камена

23.70 Сјечење, обликовање и об рада камена

Производња брусних производа и производа однеметалних минерала, д. н.

23.91 Производња брусних производа

23.99 Производња осталих производа од неметалнихмине рала, д. н.

Производња базних метала

Производња сировог гвожђа, челика и феролегура

24.10 Производња си ровог гвожђа, челика и фе ролегу ра

Производња ци јеви, цри јева, отворених профила иприпада јуће опреме од челика

24.20 Производња ци јеви, цри јева, отво рених профилаи припада јуће опреме од челика

Производња осталих производа примарне прерадечелика

24.31 Хладно вучење шипки

24.32 Хладно ваљање уских трака

24.33 Хладно обликовање или сави јање профила

24.34 Хладно вучење жице

Производња базних племенитих и осталих обо јенихметала

24.41 Производња племенитих метала

24.42 Производња алумини јума

24.43 Производња олова, цинка и кала ја

24.44 Производња бакра

24.45 Производња осталих обо јених метала

24.46 Пре рада нуклеарног го рива

Ливење метала

24.51 Ливење гвожђа

24.52 Ливење челика

24.53 Ливење лаких метала

24.54 Ливење осталих обо јених метала

Производња готових металних производа, осим машинаи опреме

Производња производа за металне конструкци је

25.11 Производња металних конструкци ја и њиховихди јелова

25.12 Производња врата и прозо ра од метала

Производња цистерни, резервоара и посуда од метала

25.21 Производња ради јато ра и котлова за централногри јање

25.29 Производња осталих цистерни, резервоа ра и посудаод метала

Производња парних котлова, осим котлова за централногри јање


Производња оруж ја и муници је25.40 Производња оруж ја и муници је

Ковање, пресовање, штанцовање и ваљање метала;металурги ја праха


Површинска обрада и превлачење метала; машинскаобрада метала

25.61 Површинска об рада и превлачење метала

25.62 Машинска об рада метала

Производња сјечива, алата и металне робе за општунамјену

25.71 Производња сјечива

25.72 Производња брава и окова

25.73 Производња алата

Производња осталих готових производа од метала

25.91 Производња челичних бу ради и сличних посудаод челика

25.92 Производња амбалаже од лаких метала

25.93 Производња производа од жице, ланаца и опруга

25.94 Производња везаних елемената и вијчанихмашинских производа

25.99 Производња осталих готових производа од метала,д. н.

Производња рачунара, електронских и оптичких производаПроизводња електронских компоненти и плоча

26.11 Производња електронских компоненти

26.12 Производња пуних електронских плоча

Производња рачунара и периферне опреме

26.20 Производња рачуна ра и пе риферне опреме

Производња комуникационе опреме


Производња електронских уређа ја за широку потрошњу

26.40 Производња електронских уређа ја за ши рокупотрошњу

Производња инструмената и апарата за мјерење,испитивање и навигаци ју; производња сатова

26.51 Производња инструмената и апа рата за мје рење,испитивање и навигаци ју

26.52 Производња сатова

Производња опреме за зрачење, електромедицинскеи електротерапеутске опреме

26.60 Производња опреме за зрачење, електромедицинскеи електроте рапеутске опреме

Производња оптичких инструмената и фотографскеопреме


Производња магнетних и оптичких меди ја


Производња електричне опреме

Производња електромотора, генератора, трансформатораи уређа ја за дистрибуци ју и контролу електричне

енерги је27.11 Производња електромото ра, гене рато ра и

трансформато ра

27.12 Производња уређа ја за дистрибуци ју и контролуелектричне енерги је

Производња батери ја и акумулатора

27.20 Производња бате ри ја и акумулато ра

Производња жице и електроинсталационог матери јала

27.31 Производња каблова од оптичких влакана

27.32 Производња осталих електронских и електричнихжица и каблова

27.33 Производња електроинсталационог мате ри јала

Производња електричне опреме за расвјету


Производња апарата за домаћинство27.51 Производња електричних апа рата за домаћинство

27.52 Производња неелектричних апа рата за домаћинство

Производња остале електричне опреме


Производња машина и опреме, д. н.

Производња машина за општу намјену

28.11 Производња мото ра и турбина, осим мото ра заавионе и моторна возила

28.12 Производња хидрауличних погонских уређа ја

28.13 Производња осталих пумпи и компресо ра

28.14 Производња осталих славина и вентила

28.15 Производња лежа јева, преносника, преносних ипогонских елемената

Производња осталих машина за општу намјену

28.21 Производња индустријских пећи, ложишта иго рионика

28.22 Производња уређа ја за дизање и преношење




28.23 Производња канцела ријских машина и опреме(осим производње рачуна ра и пе риферне опреме)

28.24 Производња ручних преносивих алата са сопственимпогоном

28.25 Производња расхладне и вентилационе опреме, осимоне за домаћинство

28.29 Производња осталих машина за општу намјену, д. н.

Производња машина за пољопривреду и шумарство


Производња машина за обраду метала и алатних машина

28.41 Производња машина за об раду метала

28.49 Производња осталих алатних машина

Производња осталих машина за посебну намјену

28.91 Производња машина за металурги ју

28.92 Производња машина за руднике, каменоломе играђевинарство

28.93 Производња машина за индустри ју хране, пића идувана

28.94 Производња машина за индустри ју текстила, одјећеи коже

28.95 Производња машина за индустри ју папи ра и картона28.96 Производња машина за пластичне масе и гуму

28.99 Производња осталих машина за специ јалнунамјену, д. н.

Производња моторних возила, приколица и полуприколица

Производња моторних возила


Производња каросери ја за моторна возила; производњаприколица и полуприколица

29.20 Производња ка росе ри ја за моторна возила;производња приколица и полуприколица

Производња ди јелова и прибора за моторна возила

29.31 Производња електричне и електронске опреме замоторна возила

29.32 Производња осталих ди јелова и прибо ра за моторнавозила

Производња осталих саобраћајних средстава

Изградња бродова и чамаца

30.11 Изградња бродова и пловних конструкци ја

30.12 Изградња чамаца за разоноду и спортских чамаца

Производња жељезничких локомотива и шинских возила


Производња ваздухопловних и васионских летјелицаи припада јућих превозних средстава и опреме


Производња војних борбених возила


Производња саобраћајних средстава, д. н.

30.91 Производња мотоцикала

30.92 Производња бицикала и инвалидских колица

30.99 Производња осталих саобраћајних средстава, д. н.

Производња намјешта ја

Производња намјешта ја

31.01 Производња намјешта ја за пословне и продајнепросто ре

31.02 Производња кухињског намјешта ја

31.03 Производња мадраца

31.09 Производња осталог намјешта ја

Остала прерађивачка индустри ја

Производња накита, бижутери је и припада јућих

производа32.11 Производња кованог новца

32.12 Производња накита и припада јућих производа

32.13 Производња бижуте ри је и припада јућих производа

Производња музичких инструмената


Производња спортске опреме


Производња игара и играчака

32.40 Производња ига ра и играчакаПроизводња медицинских и стоматолошкихинструмената и прибора

32.50 Производња медицинских и стоматолошкихинструмената и прибо ра

Прерађивачка индустри ја, д. н.

32.91 Производња метли и четки

32.99 Остала пре рађивачка индустри ја, д. н.

Поправка и инсталаци ја машина и опреме

Поправка производа од метала, машина и опреме

33.11 Поправка готових производа од метала

33.12 Поправка машина

33.13 Поправка електронске и оптичке опреме

33.14 Поправка електричне опреме

33.15 Поправка и одржавање бродова и чамаца33.16 Поправка и одржавање авиона и васионских

летјелица

33.17 Поправка и одржавање осталих саобраћајнихсредстава

33.19 Поправка остале опреме

Инсталаци ја индустријских машина и опреме


Под руч је D - ПРОИЗВОДЊА И СНАБДИЈЕВАЊЕЕЛЕКТРИЧНОМ ЕНЕРГИЈОМ, ГАСОМ, ПАРОМ

И КЛИМАТИЗАЦИЈА

Производња и снабди јевање електричном енерги јом, гасом,паром и климатизаци ја

Производња, пренос и дистрибуци ја електричне енерги је

35.11 Производња електричне енерги је35.12 Пренос електричне енерги је

35.13 Дистрибуци ја електричне енерги је

35.14 Снабди јевање и трговина електричном енерги јом

Производња гаса; дистрибуци ја гасовитих горивацјевоводима

35.21 Производња гаса

35.22 Дистрибуци ја гасовитих го рива цјевоводима

35.23 Трговина гасом цјевоводима

Производња и снабди јевање паром и климатизаци ја

35.30 Производња и снабди јевање па ром и климатизаци ја

Под руч је Е - СНАБДИЈЕВАЊЕ ВОДОМ; КАНАЛИЗАЦИЈА,УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ И ДЈЕЛАТНОСТИ САНАЦИЈЕ

(РЕМЕДИЈАЦИЈЕ) ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Прикупљање, пречишћавање и снабди јевање водом

Прикупљање, пречишћавање и снабди јевање водом


Канализаци ја

Канализаци ја

37.00 Канализаци ја

Прикупљање отпада, дјелатности обраде и одлагања отпада;рециклажа матери јала

Прикупљање отпада

38.11 Прикупљање неопасног отпада

38.12 Прикупљање опасног отпада

Обрада и одлагање отпада

38.21 Об рада и одлагање неопасног отпада

38.22 Об рада и одлагање опасног отпадаРециклажа (прерада) матери јала

38.31 Растављање олупина

38.32 Рециклажа (пре рада) разврстаних мате ри јала




Дјелатности санаци је (ремеди јаци је) животне средине иостале услуге управљања отпадом

Дјелатности санаци је (ремеди јаци је) животне срединеи остале услуге управљања отпадом


Под руч је F - ГРАЂЕВИНАРСТВО

Изградња објеката високоградње

Организаци ја извођења про јеката за зграде


Изградња стамбених и нестамбених зграда


Изградња објеката нискоградње

Изградња путева и жељезничких пруга

42.11 Изградња путева и аутопутева

42.12 Изградња жељезничких пруга и подземнихжељезница

42.13 Изградња мостова и тунела

Изградња цјевовода, водова за електричну стру ју ителекомуникаци је

42.21 Изградња цјевовода за течности и гасове

42.22 Изградња водова за електричну стру ју ителекомуникаци је

Изградња осталих објеката нискоградње

42.91 Изградња хидрограђевинских објеката

42.99 Изградња осталих објеката нискоградње, д. н.

Специ јализоване грађевинске дјелатности

Уклањање објеката и припремни радови на градилишту

43.11 Уклањање објеката

43.12 Припремни радови на градилишту

43.13 Испитивање те рена за градњу бушењем исонди рањем

Електроинсталациони радови, увођење инсталаци јаводовода, канализаци је, гаса и остали грађевинскиинсталациони радови

43.21 Електроинсталациони радови

43.22 Увођење инсталаци ја водовода, канализаци је, гасаи инсталаци ја за гри јање и климатизаци ју

43.29 Остали грађевински инсталациони радови

Завршни грађевински радови

43.31 Фасадни и штукатурни радови

43.32 Уградња стола ри је

43.33 Постављање подних и зидних облога

43.34 Фарбарски и стакларски радови

43.39 Остали завршни грађевински радови

Остале специ јализоване грађевинске дјелатности

43.91 Подизање кровних конструкци ја и покривањекровова

43.99 Остале специ јализоване грађевинске дјелатности,д. н.

Под руч је G - ТРГОВИНА НА ВЕЛИКО И НА МАЛО;ПОПРАВКА МОТОРНИХ ВОЗИЛА И МОТОЦИКАЛА

Трговина на велико и на мало моторним возилима имотоциклима; поправка моторних возила и мотоцикала

Трговина моторним возилима

45.11 Трговина аутомобилима и моторним возилима лакекатего ри је

45.19 Трговина осталим моторним возилима

Одржавање и поправкa моторних возила


Трговина ди јеловима и прибором за моторна возила

45.31 Трговина на велико ди јеловима и прибо ром замоторна возила

45.32 Трговина на мало ди јеловима и прибо ром за моторнавозила

Трговина, одржавање и поправка мотоцикала, ди јелова иприбора за мотоцикле

45.40 Трговина, одржавање и поправка мотоцикала,ди јелова и прибо ра за мотоцикле

Трговина на велико, осим трговине моторним возилима имотоциклима

Трговина на велико уз наплату или на основу уговора

46.11 Посредовање у трговини пољопривреднимси ровинама, живим животињама, текстилнимси ровинама и полупроизводима

46.12 Посредовање у трговини го ривима, рудама,металима и индустријским хемикали јама

46.13 Посредовање у трговини дрвеном грађом играђевинским мате ри јалом

46.14 Посредовање у трговини машинама, опремом заиндустри ју, бродовима и авионима

46.15 Посредовање у трговини намјешта јем, робом задомаћинство и робом од метала и гвожђа

46.16 Посредовање у трговини текстилом, одјећом, крзном,обућом и производима од коже

46.17 Посредовање у трговини храном, пићима и дуваном

46.18 Посредовање у трговини специ јализованој заод ређене производе или групе осталих производа

46.19 Посредовање у трговини разноврсним производима

Трговина на велико пољопривредним сировинама иживим животињама

46.21 Трговина на велико жита рицама, си ровим дуваном,сјемењем и храном за животиње

46.22 Трговина на велико цви јећем и садницама(растињем)

46.23 Трговина на велико живим животињама

46.24 Трговина на велико си ровом, недовршеном идовршеном кожом

Трговина на велико храном, пићима и дуваном

46.31 Трговина на велико воћем и поврћем

46.32 Трговина на велико месом и производима од меса

46.33 Трговина на велико мли јеком, мли јечним

производима, ја јима, јестивим уљима и мастима46.34 Трговина на велико пићима

46.35 Трговина на велико дуванским производима

46.36 Трговина на велико шеће ром, чоколадом ипроизводима од шеће ра

46.37 Трговина на велико кафом, ча јем, какаом и зачинима

46.38 Трговина на велико осталом храном обухвата јући рибе, љуска ре и мекушце

46.39 Неспеци јализована трговина на велико храном,пићима и дуваном

Трговина на велико производима за домаћинство

46.41 Трговина на велико текстилом

46.42 Трговина на велико одјећом и обућом

46.43 Трговина на велико електричним апа ратима задомаћинство

46.44 Трговина на велико порцеланом, стакла ри јом исредствима за чишћење

46.45 Трговина на велико парфиме ријским и козметичкимпроизводима

46.46 Трговина на велико фармацеутским производима

46.47 Трговина на велико намјешта јем, теписима иопремом за расвјету

46.48 Трговина на велико сатовима и накитом

46.49 Трговина на велико осталом робом за домаћинство

Трговина на велико информационом и комуникациономопремом

46.51 Трговина на велико рачуна рима, пе риферномопремом и софтве ром

46.52 Трговина на велико електронским ителекомуникационим ди јеловима и опремом

Трговина на велико осталим машинама, опремом иприбором

46.61 Трговина на велико пољопривредним машинама,опремом и прибо ром

46.62 Трговина на велико алатним машинама




46.63 Трговина на велико машинама за рударство играђевинарство

46.64 Трговина на велико машинама за индустри јутекстила и машинама за шивање и плетење

46.65 Трговина на велико намјешта јем за канцела ри је

46.66 Трговина на велико осталим канцела ријским

машинама и опремом46.69 Трговина на велико осталим машинама и опремом

Остала специ јализована трговина на велико

46.71 Трговина на велико чврстим, течним и гасовитимго ривима и сличним производима

46.72 Трговина на велико металима и металним рудама

46.73 Трговина на велико дрветом, грађевинскиммате ри јалом и санитарном опремом

46.74 Трговина на велико робом од метала, инсталациониммате ри јалом, уређа јима и опремом за водовод игри јање

46.75 Трговина на велико хемијским производима

46.76 Трговина на велико осталим полупроизводима

46.77 Трговина на велико отпадом и остацима

Неспеци јализована трговина на велико

46.90 Неспеци јализована трговина на велико

Трговина на мало, осим трговине моторним возилима имотоциклима

Трговина на мало у неспеци јализованим продавницама

47.11 Трговина на мало у неспеци јализованимпродавницама претежно прехрамбеним производима,пићима и дуванским производима

47.19 Остала трговина на мало у неспеци јализованимпродавницама

Трговина на мало храном, пићима и дуванскимпроизводима у специ јализованим продавницама

47.21 Трговина на мало воћем и поврћем успеци јализованим продавницама

47.22 Трговина на мало месом и производима од месау специ јализованим продавницама

47.23 Трговина на мало рибом, љуска рима и мекушцима

у специ јализованим продавницама

47.24 Трговина на мало хљебом, колачима, производима одбрашна и производима од шеће ра успеци јализованим продавницама

47.25 Трговина на мало пићима у специ јализованимпродавницама

47.26 Трговина на мало производима од дувана успеци јализованим продавницама

47.29 Остала трговина на мало прехрамбеним производимау специ јализованим продавницама

Трговина на мало моторним горивима успеци јализованим продавницама

47.30 Трговина на мало моторним го ривима успеци јализованим продавницама

Трговина на мало информационом и комуникациономопремом у специ јализованим продавницама

47.41 Трговина на мало рачуна рима, пе риферним јединицама и софтве ром у специ јализованимпродавницама

47.42 Трговина на мало телекомуникационом опремому специ јализованим продавницама

47.43 Трговина на мало аудио и видео опремом успеци јализованим продавницама

Трговина на мало осталом опремом за домаћинство успеци јализованим продавницама

47.51 Трговина на мало текстилом у специ јализованимпродавницама

47.52 Трговина на мало робом од метала, бо јама и стаклому специ јализованим продавницама

47.53 Трговина на мало теписима и прости рачима за под,зидним и подним облогама у специ јализованимпродавницама

47.54 Трговина на мало електричним апа ратима задомаћинство у специ јализованим продавницама

47.59 Трговина на мало намјешта јем, опремом за расвјетуи осталим производима за домаћинство успеци јализованим продавницама

Трговина на мало производима за културу и рекреаци ју успеци јализованим продавницама

47.61 Трговина на мало књигама у специ јализованимпродавницама

47.62 Трговина на мало новинама, папи ром и писаћимприбо ром у специ јализованим продавницама

47.63 Трговина на мало музичким и видео записима успеци јализованим продавницама

47.64 Трговина на мало спортском опремом успеци јализованим продавницама

47.65 Трговина на мало играма и играчкама успеци јализованим продавницама

Трговина на мало осталом робом у специ јализованимпродавницама

47.71 Трговина на мало одјећом у специ јализованимпродавницама

47.72 Трговина на мало обућом и робом од коже успеци јализованим продавницама

47.73 Апотеке

47.74 Трговина на мало медицинском робом иортопедским помагалима у специ јализованимпродавницама

47.75 Трговина на мало козметичким и тоалетнимпрепа ратима у специ јализованим продавницама

47.76 Трговина на мало цви јећем, садницама, сјемењем,ђубривом, кућним љубимцима и храном за кућнељубимце у специ јализованим продавницама

47.77 Трговина на мало сатовима и накитом успеци јализованим продавницама

47.78 Остала трговина на мало новом робом успеци јализованим продавницама

47.79 Трговина на мало половном робом успеци јализованим продавницама

Трговина на мало на тезгама и пи јацама

47.81 Трговина на мало храном, пићима и дуванскимпроизводима на тезгама и пи јацама

47.82 Трговина на мало текстилом, одјећом и обућом на

тезгама и пи јацама47.89 Трговина на мало осталом робом на тезгама и

пи јацама

Трговина на мало изван продавница, тезги и пи јаца

47.91 Трговина на мало преко поште или Интернета

47.99 Остала трговина на мало изван продавница, тезгии пи јаца

Под руч је H - САОБРАЋАЈ И СКЛАДИШТЕЊЕ

Копнени саобраћај и цјевоводни транспорт

Превоз путника жељезницом, међуградски


Превоз робе жељезницом


Остали копнени превоз путника

49.31 Градски и приградски копнени превоз путника

49.32 Такси превоз

49.39 Остали копнени превоз путника, д. н.

Друмски превоз робе и услуге пресељења

49.41 Друмски превоз робе

49.42 Услуге пресељења

Цјевоводни транспорт


Водени саобраћај

Поморски и приобални превоз путника


Поморски и приобални превоз робе


Превоз путника унутрашњим воденим путевима50.30 Превоз путника унутрашњим воденим путевима

Превоз робе унутрашњим воденим путевима

50.40 Превоз робе унутрашњим воденим путевима




Ваздухопловни саобраћај

Ваздухопловни превоз путника


Ваздухопловни превоз робе и васионски саобраћај

51.21 Ваздухопловни превоз робе

51.22 Васионски превоз

Складиштење и помоћне дјелатности у саобраћа ју

Складиштење робе


Помоћне дјелатности у саобраћа ју

52.21 Услужне дјелатности у копненом саобраћа ју

52.22 Услужне дјелатности у воденом саобраћа ју

52.23 Услужне дјелатности у ваздухопловном саобраћа ју

52.24 Претовар те рета

52.29 Остале помоћне дјелатности у превозу

Поштанске и курирске дјелатности

Дјелатности пружања универзалних поштанских услуга

53.10 Дјелатности пружања универзалних поштанских

услугаДјелатности пружања осталих поштанских и курирских

услуга

53.20 Дјелатности пружања осталих поштанских ику рирских услуга

Под руч је I - ДЈЕЛАТНОСТИ ПРУЖАЊА СМЈЕШТАЈА,ПРИПРЕМЕ И ПОСЛУЖИВАЊА ХРАНЕ; ХОТЕЛИЈЕРСТВО

И УГОСТИТЕЉСТВО

Смјештај

Хотели и сличан смјештај


Одмаралишта и остали смјештај за краћи одмор

55.20 Одма ралишта и остали смјештај за краћи одмор

Кампови и простори за камповање

55.30 Кампови и просто ри за камповање

Остали смјештај


Дјелатности припреме и послуживања хране и пића

Дјелатности ресторана и услуге доставе хране

56.10 Дјелатности ресто рана и услуге доставе хране

Дјелатности кетеринга и остале дјелатности припремеи послуживања хране

56.21 Дјелатности кете ринга

56.29 Остале дјелатности припреме и послуживања(доставе) хране

Дјелатности припреме и послуживања пића


Под руч је Ј - ИНФОРМАЦИЈЕ И КОМУНИКАЦИЈЕ

Издавачке дјелатностиИздавање књига, периодичних публикаци ја и осталеиздавачке дјелатности

58.11 Издавање књига

58.12 Издавање именика и листа поштанских адресако рисника

58.13 Издавање новина

58.14 Издавање часописа и пе риодичних публикаци ја

58.19 Остала издавачка дјелатност

Издавање софтвера

58.21 Издавање рачунарских ига ра

58.29 Издавање осталог софтве ра

Производња филмова, видео филмова и телевизијскогпрограма, дјелатности снимања звучних записа и издавањамузичких записа

Производња и дистрибуци ја филмова, видео филмова ителевизијског програма

59.11 Производња филмова, видео филмова ителевизијског програма

59.12 Дјелатности ко је сли једе након производње филмова,видео филмова и телевизијског програма

59.13 Дистрибуци ја филмова, видео филмова ителевизијског програма

59.14 Дјелатности приказивања филмова

Дјелатности снимања звучних записа и издавање

музичких записа59.20 Дјелатности снимања звучних записа и издавање

музичких записа

Емитовање програма

Емитовање радијског програма


Емитовање телевизијског програма


Телекомуникаци је

Дјелатности жичане телекомуникаци је


Дјелатности бежичне телекомуникаци је


Дјелатности сателитске телекомуникаци је


Остале телекомуникационе дјелатности


Рачунарско програмирање, савјетовање и припада јућедјелатности

Рачунарско програмирање, савјетовање и припада јућедјелатности

62.01 Рачунарско програми рање

62.02 Дјелатности савјетовања о рачуна рима, тј. о рачунарским системима

62.03 Управљање рачунарском опремом и системом

62.09 Остале услужне дјелатности ко је се односе наинформационе технологи је и рачуна ре

Информационе услужне дјелатности

Обрада података, хостинг и припада јуће дјелатности;интернетски портали

63.11 Об рада података, хостинг и припада јуће дјелатности

63.12 Интернетски портали

Остале информационе услужне дјелатности

63.91 Дјелатности новинских агенци ја

63.99 Остале информационе услужне дјелатности, д. н.

Под руч је К - ФИНАНСИЈСКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ ИДЈЕЛАТНОСТИ ОСИГУРАЊА

Финансијске услужне дјелатности, осим осигурања ипензионих фондова

Новчано пословање

64.11 Дјелатност Централне банке

64.19 Остало новчано пословање

Дјелатности финансијских холдинг друштава


Трустови, остали фондови и слични финансијскисубјекти

64.30 Трустови, фондови и слични финансијски субјекти

Остале финансијске услужне дјелатности, осимосигурања и пензионих фондова

64.91 Финансијски закуп (лизинг)

64.92 Остало одобравање кредита

64.99 Остале финансијске услужне дјелатности, осимосигу рања и пензионих фондова, д. н.

Осигурање, реосигурање и пензиони фондови, осимобавезног соци јалног осигурања

Осигурање

65.11 Животно осигу рање65.12 Остало осигу рање

Реосигурање

65.20 Реосигу рање




Пензиони фондови


Помоћне дјелатности у финансијским услугама и дјелатностиосигурања

Помоћне дјелатности у финансијским услугама, осим

осигурања и пензионих фондова66.11 Пословање финансијског тржишта

66.12 Посредовање у пословима са харти јама одври једности и робним угово рима

66.19 Остале помоћне дјелатности у финансијскимуслугама, осим осигу рања и пензионих фондова

Помоћне дјелатности у осигурању и пензионимфондовима

66.21 Процјена ризика и штете

66.22 Дјелатности заступника и посредника у осигу рању

66.29 Остале помоћне дјелатности у осигу рању ипензионим фондовима

Дјелатности управљања фондовима


Под руч је L - ПОСЛОВАЊЕ НЕКРЕТНИНАМА

Пословање некретнинама

Куповина и прода ја сопствених некретнина


Изнајмљивање и пословање сопственим некретнинамаили некретнинама узетим у закуп (лизинг)


Пословање некретнинама уз наплату или на основууговора

68.31 Агенци је за некретнине

68.32 Управљање некретнинама уз наплату или на основуугово ра

Под руч је М - СТРУЧНЕ, НАУЧНЕ И ТЕХНИЧКЕДЈЕЛАТНОСТИ

Правне и рачуноводствене дјелатности

Правне дјелатности


Рачуноводствене, књиговодствене и ревизорскедјелатности; дјелатности савјетовања ко је се односена порез

69.20 Рачуноводствене, књиговодствене и ревизорскедјелатности; дјелатности савјетовања ко је се односена по рез

Управљачке дјелатности; савјетовање ко је се односи науправљање

Дјелатности управљања


Дјелатности савјетовања ко је се односи на управљање

70.21 Односи с јавношћу и дјелатности саопштавања

70.22 Савјетовање ко је се односи на пословање и осталоуправљање

Архитектонске и инжењерске дјелатности; техничкоиспитивање и анализа

Архитектонске и инжењерске дјелатности и с њимаповезано техничко савјетовање

71.11 Архитектонске дјелатности

71.12 Инжењерске дјелатности и с њима повезанотехничко савјетовање

Техничко испитивање и анализа


Научно истраживање и развој

Истраживање и експериментални развој у природним,техничким и технолошким наукама

72.11 Истраживање и експе риментални развој убиотехнологи ји

72.19 Остало истраживање и експе риментални развој упри родним, техничким и технолошким наукама

Истраживање и експериментални развој у друштвеними хуманистичким наукама

72.20 Истраживање и експе риментални развој удруштвеним и хуманистичким наукама

Реклама, пропаганда и истраживање тржишта

Реклама и пропаганда

73.11 Агенци је за рекламу и пропаганду

73.12 Услуге оглашавања (представљања) преко меди ја

Истраживање тржишта и испитивање јавног мњења


Остале стручне, научне и техничке дјелатности

Специ јализоване дизајнерске дјелатности


Фотографске дјелатности

74.20 Фотографске дјелатности

Дјелатности преводилаца и тумача

74.30 Дјелатности преводилаца и тумачаОстале стручне, научне и техничке дјелатности, д. н.


Ветеринарске дјелатности

Ветеринарске дјелатности

75.00 Вете ринарске дјелатности

Под руч је N - АДМИНИСТРАТИВНЕ И ПОМОЋНЕУСЛУЖНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

Дјелатности изнајмљивања и давања у закуп (лизинг)

Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) моторнихвозила

77.11 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) аутомобилаи моторних возила лаке катего ри је

77.12 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) камионаИзнајмљивање и давање у закуп (лизинг) предметаза личну употребу и домаћинство

77.21 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) опреме за рекреаци ју и спорт

77.22 Изнајмљивање видео-трака и дискова

77.29 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) осталихпредмета за личну употребу и домаћинство

Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) осталихмашина, опреме и матери јалних добара

77.31 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) машина иопреме за пољопривреду

77.32 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) машина иопреме за грађевинарство

77.33 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) машина и

опреме за канцела ри је, обухвата јући рачуна ре

77.34 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг)саобраћајних средстава за пловидбу

77.35 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг)ваздухопловних саобраћајних средстава

77.39 Изнајмљивање и давање у закуп (лизинг) осталихмашина, опреме и мате ри јалних доба ра, д. н.

Давање у закуп (лизинг) права на употребуинтелектуалне сво јине и сличних производа, осимрадова ко ји су заштићени ауторским правима

77.40 Давање у закуп (лизинг) права на употребуинтелектуалне сво јине и сличних производа,осим радова ко ји су заштићени ауторским правима

Дјелатности посредовања у запошљавању

Дјелатности агенци ја за запошљавање78.10 Дјелатности агенци ја за запошљавање

Дјелатности агенци ја за привремено запошљавање





Остало уступање људских ресурса


Путничке агенци је, тур-оператори, остале резервацијскеуслуге и припада јуће дјелатности

Дјелатности путничких агенци ја и тур-оператора

79.11 Дјелатности путничких агенци ја

79.12 Дјелатности тур-опе рато ра

Остале резервацијске услуге и припада јуће дјелатности


Заштитне и истражне дјелатности

Дјелатности приватне заштите


Услуге заштите уз помоћ безбједносних система


Истражне дјелатности


Услуге управљања и одржавања зграда и дјелатности

уређења и одржавања зелених површина

Помоћне дјелатности управљања зградама


Дјелатности чишћења

81.21 Основно чишћење зграда

81.22 Остале дјелатности чишћења зграда и објеката

81.29 Остале дјелатности чишћења

Услужне дјелатности уређења и одржавања зеленихповршина


Канцеларијско-административне, помоћне канцеларијскедјелатности и остале пословне помоћне дјелатности

Канцеларијско-административне и помоћне дјелатности

82.11 Комбиноване канцела ријско-административнеуслужне дјелатности

82.19 Фотокопи рање, припрема докумената и осталеспеци јализоване канцела ријске помоћне дјелатности

Дјелатности позивних центара

82.20 Дјелатности позивних цента ра

Организаци ја састанака и пословних сајмова


Пословне помоћне услужне дјелатности, д. н.

82.91 Дјелатности агенци ја за прикупљање и наплату рачуна и кредитних канцела ри ја

82.92 Дјелатности паковања

82.99 Остале пословне помоћне услужне дјелатности, д. н.

Под руч је О - ЈАВНА УПРАВА И ОДБРАНА; ОБАВЕЗНОСОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

Јавна управа и одбрана; обавезно соци јално осигурање

Јавна управа, економска и соци јална политика за једнице

84.11 Опште дјелатности јавне управе

84.12 Регулисање дјелатности јавних установа ко јеобезбјеђу ју здравствену заштиту, образовање,културне услуге и друге друштвене услуге,осим обавезног соци јалног осигу рања

84.13 Регулисање и допринос успјешни јем пословањупривреде

Дјелатности везане за обезбјеђивање услуга за за једницуу цјелини

84.21 Инострани (спољни) послови

84.22 Послови одбране

84.23 Судске и правосудне дјелатности

84.24 Послови јавне безбједности, чување јавног редаи ми ра

84.25 Дјелатности ватрогасних јединица

Дјелатности обавезног соци јалног осигурања

84.30 Дјелатности обавезног соци јалног осигу рања

Под руч је P - ОБРАЗОВАЊЕ

Образовање

Предшколско образовање


Основно образовање


Средње образовање

85.31 Опште средње образовање

85.32 Техничко и стручно средње образовање

Високо образовање

85.41 Образовање након средњег ко је ни је високо


Остало образовање

85.51 Образовање у области спорта и рекреаци је

85.52 Образовање у области култу ре

85.53 Дјелатности возачких школа

85.59 Остало образовање, д. н.Помоћне услужне дјелатности у образовању


Под руч је Q - ДЈЕЛАТНОСТИ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕИ СОЦИЈАЛНОГ РАДА

Дјелатности здравствене заштите

Дјелатности болница


Дјелатности медицинске и стоматолошке праксе

86.21 Дјелатности опште медицинске праксе

86.22 Дјелатности специ јалистичке медицинске праксе

86.23 Дјелатности стоматолошке праксе

Остале дјелатности здравствене заштите


Дјелатности соци јалне заштите у установама са смјешта јем

Дјелатности соци јалних установа са смјешта јем ко јеобухвата ју одређени степен здравствене заштите

87.10 Дјелатности соци јалних установа са смјешта јем ко јеобухвата ју од ређени степен здравствене заштите

Дјелатности соци јалне заштите у установама сасмјешта јем за лица ометена у разво ју, душевно болесна илица зависна од алкохола, дроге и других опојнихсредстава ко је обухвата ју одређени степенздравствене бриге

87.20 Дјелатности соци јалне заштите у установама сасмјешта јем за лица ометена у разво ју, душевноболесна и лица зависна од алкохола, дроге и другихопојних средстава ко је обухвата ју од ређени степенздравствене бриге

Дјелатности соци јалне заштите у установама сасмјешта јем за стари ја лица и лица са инвалидитетомбез или са минималном здравственом бригом

87.30 Дјелатности соци јалне заштите у установама сасмјешта јем за ста ри ја лица и лица са инвалидитетомбез или са минималном здравственом бригом

Остале дјелатности соци јалне заштите у установамаса смјешта јем


Дјелатности соци јалног рада без смјешта ја

Дјелатности соци јалног рада без смјешта ја за стари јалица и лица са инвалидитетом

88.10 Дјелатности соци јалног рада без смјешта ја за ста ри јалица и лица са инвалидитетом

Остале дјелатности соци јалног рада без смјешта ја

88.91 Дјелатности дневне бриге о дјеци

88.99 Остале дјелатности соци јалног рада безсмјешта ја, д. н.




Под руч је R - УМЈЕТНОСТ, ЗАБАВА И РЕКРЕАЦИЈА

Креативне, умјетничке и забавне дјелатности

Креативне, умјетничке и забавне дјелатности

90.01 Извођачка умјетност

90.02 Помоћне дјелатности у извођачкој умјетности

90.03 Умјетничко ства ралаштво

90.04 Рад умјетничких објеката

Библиотеке, архиви, музе ји и остале културне дјелатности

Библиотеке, архиви, музе ји и остале културнедјелатности

91.01 Дјелатности библиотека и архива

91.02 Дјелатности музе ја

91.03 Рад исто ријских мјеста, грађевина и сличнихзнаменитости за посјетиоце

91.04 Дјелатности ботаничких и зоолошких вртова ипри родних резервата

Дјелатности коцкања и клађења

Дјелатности коцкања и клађења

92.00 Дјелатности коцкања и клађењаСпортске, забавне и рекреативне дјелатности

Спортске дјелатности

93.11 Рад спортских објеката

93.12 Дјелатности спортских клубова

93.13 Фитнес центри

93.19 Остале спортске дјелатности

Забавне и рекреативне дјелатности

93.21 Дјелатности забавних и тематских паркова

93.29 Остале забавне и рекреативне дјелатности

Дјелатности организаци ја на бази учлањења

Дјелатности пословних и струковних удружења иудружења послодаваца

94.11 Дјелатности пословних удружења и удружењапослодаваца

94.12 Дјелатности струковних удружења

Дјелатности синдиката


Дјелатности осталих организаци ја на бази учлањења

94.91 Дјелатности вјерских организаци ја

94.92 Дјелатности политичких организаци ја

94.99 Дјелатности осталих организаци ја на базиучлањења, д. н.

Поправка рачунара и предмета за личну употребу идомаћинство

Поправка рачунара и комуникационе опреме

95.11 Поправка рачуна ра и пе риферне опреме

95.12 Поправка комуникационе опремеПоправка предмета за личну употребу и домаћинство

95.21 Поправка електронских уређа ја за ши року потрошњу

95.22 Поправка апа рата за домаћинство и опреме за кућуи башту

95.23 Поправка обуће и производа од коже

95.24 Поправка намјешта ја и покућства

95.25 Поправка сатова и накита

95.29 Поправка осталих предмета за личну употребу идомаћинство

Остале личне услужне дјелатности

Остале личне услужне дјелатности

96.01 Прање и хемијско чишћење производа од текстилаи крзна

96.02 Фризерски и други третмани за уљепшавање96.03 Погребне и припада јуће дјелатности

96.04 Дјелатности за његу и одржавање ти јела

96.09 Остале личне услужне дјелатности, д. н.

Под руч је Т - ДЈЕЛАТНОСТИ ДОМАЋИНСТАВА КАОПОСЛОДАВАЦА; ДЈЕЛАТНОСТИ ДОМАЋИНСТАВА КОЈАПРОИЗВОДЕ РАЗЛИ ЧИТУ РОБУ И ОБАВЉАЈУ РАЗЛИ ЧИТЕ

УСЛУГЕ ЗА СОПСТВЕНУ УПОТРЕБУ

Дјелатности домаћинстава као послодаваца особљу заодржавање домаћинства

Дјелатности домаћинстава као послодаваца особљу заодржавање домаћинства

97.00 Дјелатности домаћинстава као послодаваца особљуза одржавање домаћинства

Дјелатности приватних домаћинстава ко ја производеразличиту робу и обавља ју различите услуге за сопственуупотребу

Дјелатности приватних домаћинстава ко ја производеразличиту робу за сопствену употребу

98.10 Дјелатности приватних домаћинстава ко ја производе различиту робу за сопствену употребу

Дјелатности приватних домаћинстава ко ја производеразличите услуге за сопствену употребу

98.20 Дјелатности приватних домаћинстава ко ја производе различите услуге за сопствену употребу

Под руч је U - ДЈЕЛАТНОСТИ ЕКСТЕРИТОРИЈАЛНИХОРГАНИЗАЦИЈА И ОРГАНА

Дјелатности екстеритори јалних организаци ја и органа

Дјелатности екстеритори јалних организаци ја и органа

99.00 Дјелатности ексте рито ри јалних организаци ја иоргана

Републички завод за статистикуРепублике Српске

На основу члана 88. став 3. Закона о републичкој упра-ви (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08,11/09, 74/10 и 86/10), а у вези са чланом 16. став 4. Законао класификаци ји дјелатности и Регистру пословних субје-ката по дјелатностима у Републици Српској (“Службени

гласник Републике Српске”, број 74/10), ди ректор Репу-бличког завода за статистику, уз сагласност министра фи-нанси ја, д он о с и

П РА В И Л Н И К

О РАЗВРСТАВАЊУ ПОСЛОВНИХ СУБЈЕКАТАИ ВОЂЕЊУ РЕГИСТРА ПОСЛОВНИХ СУБЈЕКАТА

ПО ДЈЕЛАТНОСТИМА

Члан 1.

Овим правилником пропису је се поступак разврстава-ња по дјелатностима привредних друштава и других обли-ка организовања и удруживања ко ји, по закону или наоснову одлуке законом овлашћеног органа, има ју својствоправног лица, органа управе и органа јединица локалне са-моуправе, политичких, синдикалних и других организаци- ја (у даљем тексту: пословни субјекти) и пословних једи-ница у њиховом саставу, као и садржај и начин подношењапри јава за разврставање, начин издавања Обавјештења о разврставању и садржај и начин вођења Регистра послов-них субјеката по дјелатностима.

Члан 2.

Републички завод за статистику (у даљем тексту: За-вод) разврстава пословне субјекте и пословне јединице уњиховом саставу из члана 1. овог правилника у одгова ра ју-ће раз реде Класификаци је дјелатности Републике Српске(у даљем тексту: Класификаци ја) према дјелатностима ко- је обавља ју, а у складу са крите ри јумима утврђеним овимправилником.

Члан 3.

(1) Ако пословни субјекат обавља више дjелатности, разврстава се у одгова ра јући раз ред Класификаци је премаосновној (претежној) дјелатности, односно дјелатности уко јој оства ру је највећи дио укупних прихода или запошља-ва највећи број радника.




(2) Дјелатност пословних јединица у саставу послов-ног субјекта од ређу је се према врсти производа ко је по-словна јединица производи, односно према врсти услугако је врши, независно од основне (претежне) дјелатностипословног субјекта.

Члан 4.Пословни субјекат да је при једлог за прво разврставање

у одгова ра јући раз ред Класификаци је, а уколико, према рјешењу о упису у судски регистар или рјешењу органа ко- ји води посебан регистар, може да обавља више дјелатно-сти, тада да је при једлог основне (претежне) дјелатности,према крите ри јумима наведеним у члану 3. овог правилни-ка.

Члан 5.

(1) Промјена основне (претежне) дјелатности послов-них субјеката врши се на основу Захтјева зa промјену дје-латности, у ко јем је потребно да се образложе разлози про-мјене основне (претежне) дјелатности.

(2) Уз захтјев из става 1. овог члана пословни субјекти

су дужни да доставе одгова ра јућу документаци ју ко јом сеова промјена потврђу је.

(3) На основу захтјева из става 1. овог члана врши се ипромјена дјелатности пословне јединице у саставу послов-ног субјекта.

Члан 6.

(1) Уколико пословни субјекат обавља више дјелатно-сти ради оства ривања добити, а поднесе захтјев из члана 5.став 1. овог правилника, основна (претежна) дјелатност јеона ко ја оства ру је највеће учешће у укупном приходу.

(2) За пословне субјекте ко ји обавља ју више дјелатно-сти ко јима не оства ру ју добит, а поднесу захтјев из члана5. став 1. овог правилника, основна (претежна) дјелатност је она ко ја запошљава највећи број радника.

(3) За утврђивање показатеља из ст. 1. и 2. овог чланако ристе се подаци о финансијском пословању исказани уизвјешта ју за посљедњи об рачунски пе риод.

Члан 7.

(1) Разврставање пословних субјеката, по дјелатности-ма, врши се на основу података садржаних у при јавама за разврставање, и то:

а) за пословне субјекте на Обрасцу РПС-1 (у даљемтексту: При јава РПС-1) и

б) за пословну јединицу у саставу, на Обрасцу РПС-1а(у даљем тексту: При јава РПС-1а).

(2) Пословни субјекат подноси при јаве за разврставање(При јава РПС-1 и При јава РПС-1а) и уз Захтјев за промје-ну дјелатности.

Члан 8.(1) Пословни субјекат подноси При јаву РПС-1а када у

свом саставу има пословну јединицу ко ја је уписана у суд-ски регистар или код органа ко ји води посебан регистар.

(2) Пословни субјекат поступа у складу са ставом 1.овог члана и када пословна јединица ни је уписана у реги-стар код надлежног органа, а налази се на различитој адре-си у односу на сједиште пословног субјекта или има разли-читу дјелатност у односу на основну (претежну) дјелат-ност пословног субјекта.

Члан 9.

(1) При јаве за разврставање са пратећом документаци- јом могу бити поднесене непосредно, путем поште илиелектронским путем, уколико посто ји могућност провје ре

електронског потписа.(2) Пословни субјекат треба да приликом подношења

при јава за разврставање поднесе и доказ о уплаћеној адми-

нистративној такси, у складу са прописом ко ји регулишеобласт административних такси и накнада.

Члан 10.

(1) Након при јема при јава за разврставање из члана 7.став 1. овог правилника, Завод утврђу је да ли су при јаве за

разврставање потпуне, да ли су подаци ко ји се наводе упри јавама за разврставање тачни, односно да ли одгова ра- ју подацима у документаци ји ко ја се прилаже уз при јаве за разврставање.

(2) У року од 15 дана од дана подношења уредних ипотпуних при јава за разврставање, Завод изда је пословномсубјекту, у два примјерка, Обавјештење о разврставању по-словног субјекта по дјелатности (у даљем тексту: Обавје-штење о разврставању).

Члан 11.

Када је пословном субјекту потребан већи број примје- рака Обавјештења о разврставању или му је потребно из-дати Обавјештење о разврставању са посљедњим при ја-вљеним промјенама, Заводу се од стране пословног субјек-та лично или путем овлашћеног представника, уз при јавеза разврставање, подноси и Захтјев за издавање Обавјеште-ња о разврставању.

Члан 12.

(1) Регистар пословних субјеката по дјелатностима (удаљем тексту: Регистар) је евиденци ја у ко јој је извршено разврставање пословних субјеката по дјелатностима премаКласификаци ји, а састо ји се од базе података и картотеке.

(2) База података садржи све податке о пословном су-бјекту и пословној јединици у његовом саставу ко ји се на-лазе у при јавама за разврставање (При јава РПС-1 и При ја-ва РПС-1а).

Члан 13.

(1) Картотека Регистра састо ји се од доси јеа пословнихсубјеката.

(2) Доси је пословног субјекта из става 1. овог члана са-држи све поднесене при јаве за разврставање и приложенудокументаци ју.

(3) Картотека Регистра се чува трајно, у складу са про-писима ко јима се регулише област архивске дјелатности.

Члан 14.

Приликом уписа у Регистар, пословном субјекту сеодређу је осмоцифрени матични број као јединствена иден-тификациона нуме ричка ознака пословног субјекта у Реги-стру, а за пословну јединицу у саставу пословног субјектаи четво роцифрени редни број.

Члан 15.

При јаве РПС-1 и РПС-1а из члана 7. овог правилникаса упутствима за попуњавање, као и захтјев за издавање

обавјештења из члана 11. овог правилника и захтјев за про-мјену дјелатности из члана 5. овог правилника налазе се уПрилогу овог правилника и чине његов саставни дио.

Члан 16.

Ступањем на снагу овог правилника преста је да важиПравилник о методологи ји за разврставање јединица ра-зврставања према Класификаци ји дјелатности и о методо-логи ји за вођење Регистра јединица разврставања (“Слу-жбени гласник Републике Српске”, број 97/05).

Члан 17.

Овај правилник об јављу је се у “Службеном гласникуРепублике Српске”, а ступа на снагу 1. јануара 2011. годи-не.

Број: 06.3.05/060.1.70-2654/1014. октобра 2010. године Ди ректор,Бања Лука Др Радмила Чичковић, с.р.





-1

I -

1. ()

1.1 ()

1.2 (a)

2.

3.

4.

5.

6. -1 -2

II -

1.

2.

3. /

4. /

5. /

6.

7. E-MAIL

8. /

8.1

8.2 - 1 - 2

III -

1.

1.1




IV - 1.

________ _______ _________

¹ ²

¹

(“ ”, 74/10)

²

2.

2.1

( )

2.2

3.

V -

1. ()

2.

3.

4. /

5.

VI -

1. ( )

1.1

11-

12-

13-

14-

15-

16-

12 16 /




11 16 ( )

¹

¹

(“ ”, 74/10)

1.2

21-

22-

23-

24-

25-

26-

29-

24 / /

1.3 ( )

31- 62-

32- 63-

33- 64-

51- 69-

52- 90-

59- 91-

61- () 92-

:

.. ( )

/

/

-1

“ ” .

, , , , , , .

-1 :

-1 , -1 , -1 , .

I -

1. “ ()”:

1.1. , .

1.2. , .

2. “O ” :




.......................................................................................................................... .................................... 01

......................................................................................................................... ................................. 02

...................................................................................................................................... ............. 03

............................................................................................................... ..... 04 .................................................................................................................................... ................ 05

................................................................................................................ ........................................... 06

/ .......................................................................................................... 07

...................................................................................................................................... ................. 09

................................................................................................................................................................ 21

.............................................................................................................................................. 22

.......................................................................................................................... .................................... 23

................................................................................................................................................................................. 31

............................................................................................................................................................. 41

.................................................................................................................................. 42

................................................................................................................................................................................ 43

........................................................................................................................................ 44

.................................................................................................................................................................... 45

..................................................................................................................................... ..................................... 51

......................................................................................................................... 61

........................................................................................................................................... 62

...................................................................................................................................................... ................. 71

................................................................................................................................... .................................... 72

/ ............................................................................................................................ ........ 73 .................................................................................................................................... 74

..................................................................................................................................... 75

................................................................................................................................. ........ 90

3. “ ” :

....................................................................................................................................................... ... 0

........................................................................................................................................................................... 1

.......................................................................................................................................................................... 2

.......................................................................................................................................................................... 3

........................................................................................................................................ 4

4. “ ” :

...................................................................................................................................... 0

............................................................................................................................................................................. 1

.............................................................................................................................................................................. 2

..................................................................................................................................... ................................. 3 5. “ ” , ,

, , , , , , , , , /, , , :

......................................................................................................................................... ................. 1

........................................................................................................................... ............................................. 2

............................................................................................................................................. ................................... 3

.................................................................................................................. ........................................................ 4

....................................................................................................................................... ................................. 5




........................................................................................................................................... ......... 6

. .............................................................................................................................. ............................... 7

6. “ ” ( ), - .

II -

, , /, -/, , e-mail. , .

/ .

III -

1. “ ” () .

IV -

1. “ ” - () . : . : , , .

, , .

2. “ ”:

2.1. , , , . - . - .

2.2. .

3. “ ”, , - .

V -

( -

, , ) - . .

VI -

1. “ ” -1 .

1.1.

11

12

13

14

15

16

1.2. 21

22

23

24

25

26

29

1.3.

31 62 32 63 33 64 51 69 52 90

59 91 61 () 92




1.1. 12 16, . , () . ( 11 16) , .

1.2. 24 . , () .

1.3. . 69 “ ” .

-1

I -

1. ()

2.

3.

II - 3.

4.

5. /

6. /

7. /

8.

9. E-MAIL

10. /

10.1

10.2 - 1 - 2

III -

1.

1.1

IV -

1. ( )

2.




3.

V -

1. ()

2.

3.

4. /

5.

VI -

1.

(11 - , 29 - , 59 - , 61 - ,

62 - , 63 - , 69 - , 90 - )

2. ( 69)

( )

..

/

/

-1

“ ” .

( -1), - . , , .

- .

. : , , , , , , ,, , , , , , , , .

-1 :

I -

() , .

- , .

II -

, , , /, /, , , e-mail -

/ .III -

1. “ ” () .

IV -

1. “ ” - - .

2. “ ” -.

3. .

V -

( -

, , ) - . .




VI -

1 “ ” :

11

29

59

61

62

63

69

90

2 “ ”, “ ” – 69, - .

____________________________________________________

()

___________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________

()

|__|__|__|__|__|__|__|__| _______________________________________________

o/

_________________________________________________________________________

_______________________________________ .

/

_______________________________________________ /

|__|__|__|__|__|__|__|__|__|__|__|__|__|

1.

2.

.. ( )

/

/



Уставни суд Босне и Херцеговине

Уставни суд Босне и Херцеговине у Ви јећу од пет суди ја, упредмету број АП 722/08, рјешава јући апелаци ју Г. Б., на основучлана VI/3.б) Устава Босне и Херцеговине, члана 59. став 2. али-не ја 2, члана 61. ст. 1. и 2. и члана 64. став 2. Правила Уставног су-да Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцегови-не”, бр. 60/05, 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

- Миодраг Симовић, предсједник,

- Вале ри ја Галић, потпредсједница,

- Сеада Палаврић, потпредсједница,- Мато Тадић, суди ја и

- Мирсад Ћеман, суди ја,

на сједници одржаној 29. јуна 2010. године, до н и о ј е

ОД Л У К У

О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ

Усва ја се апелаци ја Г. Б.

Утврђу је се повреда права на правично суђење из члана II/3.е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6. став 1. Европске конвенци- је за заштиту људских права и основних слобода.

Укида се Пресуда Врховног суда Републике Српске број Увл-100/05 од 12. децембра 2007. године.

Оставља се на снази Пресуда Окружног суда у Бањој Луци

број У-14/05 од 8. ма ја 2005. године.Ова одлука се доставља Фонду за пензионо и инвалидско оси-

гу рање Републике Српске Би јељина – Одјељење за рјешавање оправима из ПИО у другом степену у Бањој Луци ради обезбјеђива-ња уставних права подносиоцу апелаци је ко ја су му поври јеђена.

Налаже се Фонду за пензионо и инвалидско осигу рање Репу-блике Српске Би јељина – Одјељење за рјешавање о правима изПИО у другом степену у Бањој Луци да, у складу с чланом 74. став5. Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року од 90 данаод дана достављања ове одлуке обави јести Уставни суд Босне иХерцеговине о мје рама ко је су предузете с циљем да се извршиова одлука.

Одлуку об јавити у “Службеном гласнику Босне и Херцегови-не”, “Службеним новинама Феде раци је Босне и Херцеговине”,“Службеном гласнику Републике Српске” и “Службеном гласникуБрчко Дистрикта Босне и Херцеговине”.

О б р а з л о ж е њ е

I - Увод

1. Г. Б. (у даљем тексту: апеланткиња) из При једо ра подни је-ла је 29. фебруа ра 2008. године апелаци ју Уставном суду Босне иХерцеговине (у даљем тексту: Уставни суд) против Пресуде Вр-ховног суда Републике Српске (у даљем тексту: Врховни суд) бројУвл-100/05 од 12. децембра 2007. године.

II - Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 22. ст. 1. и 2. Правила Уставног суда, од Вр-ховног суда Републике Српске (у даљем тексту: Врховни суд),Окружног суда у Бањој Луци (у даљем тексту: Окружни суд), теФонда за пензионо и инвалидско осигу рање - Одјељење за рјеша-вање о правима из пензионог и инвалидског осигу рања у другомстепену у Бањој Луци (у даљем тексту: Фонд ПИО) затражено је13. марта 2008. године да доставе одговор на апелаци ју.

3. Врховни суд је доставио фото-копи ју доставнице о уручењупресуде апеланткињи 16. јуна 2008. године, а одговор на апелаци- ју 19. јануа ра 2009. године. Окружни суд је одговор на апелаци јудоставио 28. марта 2008. године. Фонд ПИО је одговор на апела-ци ју доставио 16. ма ја 2008. године.


:

1. ()

2.

()__________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________

|__|__|__|__|__|__|__|__| (

|__|__|__|__|), ____________________________________ _________________________.

/

:

_______________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________

.. ( )

/

/



4. На основу члана 26. став 2. Правила Уставног суда, одговорОкружног суда и Фонда ПИО достављен је апеланткињи 20. јуна2008. године. Одговор Врховног суда достављен је апеланткињи28. ма ја 2010. године.

III - Чињенично стање

5. Чињенице пред мета ко је произлазе из апеланткињиних на-

вода и докумената ко ји су предочени Уставном суду могу да се су-ми ра ју на сљедећи начин.

6. Фонд ПИО – Фили јала При једор Рјешењем број 1044512323од 12. ма ја 2004. године признао је апеланткињи право на ста роснупензи ју почев од 10. ма ја 2004. године у износу ко ји је означен у из- реци рјешења. У поступку ко ји је проведен утврђено је да је апе-ланткиња подни јела захтјев за оства ривање права на ста росну пен-зи ју 7. јула 2003. године, да је оства рила укупни пензиони стаж од35 година и 15 дана, те да пензиони основ треба да се од реди сход-но чл. 48. до 58. Закона о пензионом и инвалидском осигу рању – пречишћени текст (“Службени гласник РС”, број 32/00, 40/00 и37/00 – у даљем тексту: Закон о ПИО), односно да се висина пензи- је од ређу је према члану 59. наведеног закона. Као датум стицањаправа на пензи ју и почетак исплате пензи је одређен је, сходно чла-ну 135. Закона о ПИО, 10. мај 2004. године, ко ји представља датумкада су апеланткињи коначно уплаћени заостали доприноси по-требни за укупан стаж ради одласка у пензи ју.

7. Фонд ПИО је Рјешењем број 1044512323 од 14. јула 2004.

године одбио као неосновану апеланткињину жалбу на првостепе-но рјешење, ко јом је оспо равала датум признавања и почетакисплате ста росне пензи је. У образложењу рјешења је истакнуто да је првостепени орган правилно прими јенио члан 135. Закона оПИО када је као датум стицања права на ста росну пензи ју и поче-так њене исплате од редио датум када је извршена уплата доприно-са из пензионог и инвалидског осигу рања.

8. Окружни суд је Пресудом број У-14/05 од 8. септембра2005. године уважио апеланткињину тужбу и поништио другосте-пено рјешење. У образложењу пресуде је, по ред осталог, истакну-то да је у поступку утврђено да се апеланткиња налазила у радномодносу 35 година и 15 дана, па да је, у ври јеме подношења захтје-ва за оства ривање права на пензи ју, испуњавала услове из члана46. став 5. Закона о ПИО за оства ривање права на ста росну пензи- ју. Даље, истакнуто је да се, у складу с чланом 6. Закона о измје-нама и допунама Закона о ПИО (“Службени гласник РС”, број67/05), ври јеме проведено на раду рачуна у стаж осигу рања упи-су је у радну књижицу ко јом се овај стаж доказу је (члан 143. став

2. Закона о раду). Чињеница да је дио доприноса из пензионог иинвалидског осигу рања за апеланткињу уплаћен након подноше-ња захтјева за оства ривање права на пензи ју, по оцјени Окружногсуда ни је могла да утиче на од ређивање 10. ма ја 2004. године каодатума од ког је апеланткиња могла да оства ру је право на пензи ју,односно од ког јој требало да јој се исплаћу је пензи ја. У прилоговог става истакнуто је да је апеланткиња за све ври јеме тра јања радног односа била обавезно осигу рано лице у смислу члана 11.Закона о пензионом и инвалидском осигу рању, да је послодавац, ускладу с чланом 22. тог закона, обвезник уплате доприноса. Собзи ром да се уплата доприноса врши у ко рист Фонда ПИО, каоко рисника, чланом 25. Закона о ПИО Фонду ПИО је дата могућ-ност да врши контролу об рачуна и уплате доприноса, да од ређу је рокове у ко јим мо ра ју да се изврше пропуштене уплате, као и мо-гућност да путем По реске управе изврши принудну наплату дуго-ваног по основу неуплаћених доприноса, те да предузима и другемје ре у смислу члана 187. Закона о ПИО (прекршајне при јаве, на-плата камата и сл.). На основу наведеног закључено је да апелант-киња, ко ја је била обавезно осигу рана али не и обвезник уплате

доприноса, не може да трпи посљедице због пропуста ФондаПИО да предузме мје ре с циљем да наплати доприносе. Уколикоби Фонд ПИО толе рисао овакве пропусте, по оцјени Окружног су-да, резултат би био немогућност радника да оства ре основна пра-ва из радног односа, као што је и право на пензи ју.

9. У вези с тим указано је на став Уставног суда у Одлуци бројАП 311/04 од 22. ма ја 2005. године, сходно ко јем право на пензи- ју за од ређени пе риод представља право на имовину у смислу чла-на 1. Протокола број 1 уз Европску конвенци ју о заштити људскихправа и основних слобода (у даљем тексту: Европска конвенци ја).С обзи ром на наведено, Окружни суд је закључио да је Фонд ПИОпогрешно закључио да апеланткињи право на пензи ју припада оддана када је извршена уплата неуплаћених доприноса за пензионои инвалидско осигу рање. Такође је указано да је чланом 135. Зако-на о ПИО (ко ји је важио у ври јеме доношења оспо реног акта) ре-гулисано да се право на личну и по родичну пензи ју стиче од данакада су испуњени услови за стицање права на пензи ју прописанизаконом, те да, кад је захтјев за оства ривање права на пензи ју под-несен након испуњења прописаних услова, право на исплату пен-

зи је припада највише за шест мјесеци уназад од дана подношењазахтјева. С обзи ром да је апеланткиња 31. марта 2003. годинеоства рила стаж од 35 година и 15 дана, а да је захтјев подни јела 7. јула 2003. године, Окружни суд је закључио да јој право на испла-ту пензи је припада од 1. априла 2003. године, јер од дана подно-

шења захтјева па до дана престанка радног односа (односно данаиспуњења услова за ста росну пензи ју) ни је протекло шест мјесе-ци. Најзад, Окружни суд је указао и да је чланом 1. став 2. Законао измјенама и допунама Закона о ПИО (“Службени гласник РС”,број 110/03, ступио на снагу 28. децембра 2003. године) прописа-но да обвезник уплате доприноса може да уплати допринос за јед-ног или више радника за од ређени пе риод уназад, ако тиме радни-

ци стичу право на дио стажа осигу рања ко ји им недоста је заоства ривање права на пензи ју. Позива јући се на наведену од редбу,Окружни суд је закључио да се у конкретном случа ју ради о ретро-активној уплати доприноса, са законском затезном каматом што,уз све већ наведено, указу је да датум по јединачне уплате доприно-са не може да утиче на почетак оства ривања права на ста роснупензи ју и почетак њене исплате. На основу наведеног утврђено једа су испуњени услови из члана 10. став 1. тач. 1. и 3. Закона оуправним спо ровима за поништење оспо реног управног акта ко ји је и поништен сходно члану 38. став 2, а у вези с чланом 41. став2. тог закона. Фонду ПИО је наложено да у поновном поступкупоступи по наведеним упутствима и примједбама овог суда.

10. Врховни суд је, одлучу јући о захтјеву Фонда ПИО да севан редно преиспита пресуда Окружног суда, Пресудом број Увл-100/05 од 12. децембра 2007. године захтјев уважио и преиначиопресуду Окружног суда тако да је апеланткињину тужбу одбио каонеосновану. У образложењу пресуде је истакнуто да је сходно Рје-шењу број 1044512323 од 12. ма ја 2004. године апеланткињи при-знато право на ста росну пензи ју у означеном износу почев од 10.

ма ја 2004. године, на основу захтјева ко ји је подни јела 7. јула 2003.године; да је апеланткиња, након уплате доприноса, оства рилаукупан пензиони стаж у тра јању од 35 година и 15 дана. Даље, ис-такнуто је да је неспорна чињеница да је за апеланткињу допри-нос уплаћен тек 10. ма ја 2004. године. С обзи ром на ову чињени-цу, по мишљењу Врховног суда апеланткиња је услове за ста роснупензи ју стекла тек са даном уплате доприноса ко јим је коначнопокривено њено пензионо осигу рање за пе риод од 35 година усмислу члана 135. став 1. Закона о ПИО. У вези с тим указано једа је чланом 41. Закона о ПИО регулисано да стаж осигу рања чи-ни стаж за ко ји је плаћен допринос за пензионо и инвалидско оси-гу рање, као и да овакво становиште произилази из Одлуке Устав-ног суда број 311/04 од 22. ма ја 2005. године. Врховни суд је иста-као да накнадна уплата доприноса за пензионо и инвалидско оси-гу рање по од редбама члана 24а. став 2. Закона о ПИО не значи ипримјену ове од редбе у другачи јем смислу од оног ко ји је пропи-сан чланом 135. став 1. тог закона. Даље, истакнуто је и да је чла-ном 145. став 2. Закона о раду (“Службени гласник РС”, бр. 38/00,40/00, 47/02 и 38/03) регулисано да је радна књижица јавна испра-

ва ко јом се доказу је стаж осигу рања и други видови пензионогстажа. По мишљењу Врховног суда, ова од редба треба да се тума-чи тако да се ври јеме проведено на раду призна је у стаж осигу ра-ња под условима из члана 41. Закона о ПИО, као закона ко ји је lexspecialis за област пензионог и инвалидског осигу рања. Најзад,истакнуто је да Фонд ПИО нема на располагању непосреднихсредстава за принудну наплату неуплаћених доприноса, с обзи ромда је принудна наплата, у складу с чланом 16. Закона о доприно-сима (“Службени гласник РС”, број 51/01), у вези с чланом 4. За-кона о По реској управи (“Службени гласник РС”, бр. 51/01) у над-лежности По реске управе. При том, указано је да ни осигу раникнема таквих средстава, али да му припада право на накнаду ште-те од правног или физичког лица ко је је било у обавези да благо-времено уплати доприносе у смислу члана 154. став 1. и члана155. Закона о облигационим односима. Најзад, Врховни суд је за-кључио да је пресуда Окружног суда заснована на повреди мате- ри јалног права, чиме је оства рен разлог из члана 19. став 2. Зако-на о управним спо ровима, па је оспо рену пресуду преиначио такода је апеланткињину тужбу одбио као неосновану на основу чла-

на 49. став 2. Закона о управним спо ровима.IV - Апелаци ја

а) Наводи из апелаци је

11. Апеланткиња сматра да јој је оспо реном пресудом Врхов-ног суда поври јеђено право на правично суђење из члана II/3.е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6. став 1. Европске конвенци- је за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту:Европска конвенци ја), право на имовину из члана II/3к) Устава Бо-сне и Херцеговине и члана 1. Протокола број 1 уз Европску кон-венци ју. Такође, апеланткиња се позвала и на повреду права на радбез из ричитог позивања на домаћи или међуна родни акт ко јим је регулисано ово право. Апеланткиња истиче да је допринос за цје-локупно осигу рање уплаћен за једно с припада јућим каматама, чи-ме су отклоњене посљедице неу редног плаћања доприноса за пен-зионо и инвалидско осигу рање, на основу чега закључу је да по-сто ји основ да јој се, у складу с чланом 133. односно чланом 135.Закона о ПИО, призна право на исплату пензи је од дана подноше-ња захтјева за оства ривање права на пензи ју. Даље, апеланткиња

се позива на ставове Уставног суда заузете у Одлуци број АП1330/06. од 16. јула 2007. године при одлучивању у сличној прав-ној ситуаци ји, по ко јим ретроактивна уплата доприноса не можеда утиче на почетак оства ривања права на пензи ју и од ређивањедана почетка исплате пензи је, да лице ко је је испунило услове за




оства ривање права на пензи ју не може да сноси посљедице посло-давчевог неу редног плаћања доприноса, као и неизвршавања за-конске оба везе Фонда ПИО да изврши контролу уплате доприно-са код послодавца, као обвезника уплате доприноса, те у складу стим предузме одгова ра јуће мје ре.

b) Одговор на апелаци ју

12. Врховни суд је у одгово ру на апелаци ју истакао да чиње-нично стање утврђено у проведеном поступку, ко је је садржано уобразложењу оспо рене пресуде, оправдава разлоге на основу ко- јих је одлука другостепеног суда преиначена и то тако што је ту-жба против оспо реног управног акта одби јена као неоснована. Наоснову наведеног, Врховни суд је закључио да нису поври јеђенаправа на ко ја се у апелаци ји указу је.

13. Окружни суд је у одгово ру истакао да се не слаже са ста-новиштем Врховног суда да се у стаж осигу рања у смислу члана41. Закона о ПИО рачуна само оно ври јеме за ко је су плаћени до-приноси за пензионо и инвалидско осигу рање. Разлог овоме јешто је чланом 135. став 1. Закона о ПИО прописано да право наличну и по родичну пензи ју припада од дана када су испуњениуслови за стицање права ко ји су прописани овим законом, ко је јеапеланткиња испунила даном престанка радног односа, односноподношењем захтјева за оства ривање права на пензи ју, а не нак-надном уплатом доприноса. Даље, истакнуто је да је чланом 1.став 2. Закона о измјенама и допунама Закона о ПИО (“Службени

гласник РС”, број 110/03), ко ји је ступио на снагу 28. децембра2003. године, предвиђено да накнадна ретроактивна уплата допри-носа под разуми јева и уплату припада јуће законске затезне камате,па као таква не може да утиче на почетак оства ривања права наисплату ста росне пензи је.

14. Фонд ПИО је у одгово ру истакао да је у Рјешењу број1044512323 од 14. јула 2004. године правилно прими јењено мате- ри јално право те, сходно томе, и правилно од ређен датум призна-вања права и почетак исплате ста росне пензи је. Даље, поновљен је став да право на ста росну пензи ју припада од дана испуњењауслова за оства ривање права, тј. од дана извршене уплате допри-носа из пензионог и инвалидског осигу рања.

V - Релевантни прописи

15. Закон о пензионом и инвалидском осигу рању (“Службенигласник Републике Српске”, бр. 32/00, 40/00, 37/01, 32/02, 40/02,47/02, 110/03 и 67/05) у релевантном ди јелу гласи:

Члан 11.

Осигу раницима, у смислу овог закона, сматра ју се лица ко јасу обавезно осигу рана на пензионо и инвалидско осигу рање уФонду и лица ко јима је, у складу са овим законом, признато свој-ство осигу раника.

Обавезно су осигу рани на пензионо и инвалидско осигу рање:

1) лице у радном односу;

Члан 24.

Обвезник уплате доприноса ко ји не уплати допринос у рокудоспјелости обавезан је да уз доспјели износ доприноса плати ка-мату по каматној стопи прописаној важећим прописима.

Члан 24а.

Обвезник је дужан да допринос за пензионо и инвалидскоосигу рање уплати за све запослене раднике-осигу ранике, прили-ком исплате плата и других примања по основу рада на ко ја се, ускладу са законом, плаћа допринос. Ако послодавац запосленим

радницима у од ређе ном мјесецу ни је исплатио плату и друга при-мања по основу рада, дужан је да уплати допринос до 15. у мјесе-цу за претходни мјесец, према основици ко ју представља износплате на ко ју радник има право за тај мјесец, према закону и ко-лективном угово ру.

Изузетно, послодавац ко ји до дана ступања на снагу овог за-кона ни је уплатио допринос у смислу става 1. овог члана, може дауплати допринос за једног или више радника за од ређени пе риодуназад, ако тим радници стичу право на дио стажа осигу рања ко- ји им недоста је за оства ривање права на пензи ју. Уколико не по-сто ји послодавац, допринос може да уплати правни сли једник по-слодавца или сам радник.

Члан 25.

Фонд води евиденци ју и врши контролу об рачунавања и пла-ћања доприноса за пензионо и инвалидско осигу рање.

Ако обвезник уплате доприноса не уплати утврђени износ ду-

говања у року од ређеном записником о извршеној контроли, Фонддоставља записник По реској управи ради принудне наплате утвр-ђеног износа дуговања.

Принудна наплата из става 4. овог члана, прио ритетно сеизвршава.

Члан 41

Стаж осигу рања у смислу члана 26. до 34. овог закона рачунасе осигу ранику за ври јеме за ко је је плаћен допринос за пензионои инвалидско осигу рање.

Члан 133.

Поступак за оства ривање права на ста росну и инвалидскупензи ју покреће се на захтјев осигу раника. Захтјев за оства ривањеправа на ста росну пензи ју може да се поднесе након престанкаосигу рања.

Члан 135.

Право на личну и по родичну пензи ју припада од дана када суиспуњени услови за стицање права ко ји су прописани овим зако-ном.

Ако је захтјев за оства ривање права на ста росну и по родичнупензи ју поднесен након испуњења услова за оства ривање права,право на исплату пензи је припада уназад од дана подношењазахтјева, ако је подносилац испуњавао услове за стицање права ина тај дан.

VI - Допустивост

16. У складу с чланом VI/3.б) Устава Босне и Херцеговине,Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима ко јасу садржана у овом уставу када она постану предмет спо ра збогпресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

17. У складу с чланом 16. став 1. Правила Уставног суда,Уставни суд може да разматра апелаци ју само ако су против пре-суде, односно одлуке ко ја се њоме оспо рава, исцрпљени сви дјело-творни правни ли јекови могући сходно закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелаци је примио од-луку о посљедњем дјелотворном правном ли јеку ко ји је ко ристио.

18. У конкретном случа ју предмет оспо равања апелаци јом јеПресуда Врховног суда број Увл-100/05 од 12. децембра 2007. го-дине, ко јом је усво јен захтјев Фонда ПИО за ван редно преиспити-вање Пресуде Окружног суда број У-14/05 од 8. септембра 2005.године, тако што је апеланткињина тужба одби јена као неоснова-на. Против наведене пресуде нема других дјелотворних правнихли јекова могућих сходно закону. Оспо рену пресуду апеланткиња је примила 3. јануа ра 2008. године, а апелаци ја је поднесена 29.фебруа ра 2008. године, тј. у року од 60 дана, како је прописаночланом 16. став 1. Правила Уставног суда. На кра ју, апелаци ја

испуњава и услове из члана 16. ст. 2. и 4. Правила Уставног суда, јер ни је очигледно (prima facie) неоснована нити посто ји неки дру-ги формални разлог због ког апелаци ја ни је допустива.

19. Има јући у виду од редбе члана VI/3.б) Устава Босне и Хер-цеговине, те члана 16. ст. 1, 2. и 4. Правила Уставног суда, Устав-ни суд је утврдио да предметна апелаци ја испуњава услове у по-гледу допустивости.

VII - Ме ритум

20. Апеланткиња тврди да јој је оспо реном пресудом Врхов-ног суда поври јеђено право на правично суђење из члана II/3.е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6. став 1. Европске конвенци- је, те право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцегови-не и члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенци ју. Из наводаиз апелаци је произилази да апеланткиња сматра да је погрешноприми јењен мате ри јални пропис приликом од ређивања датумаоства ривања права на ста росну пензи ју, односно почетка исплатеста росне пензи је.

Право на правично суђење

21. Члан II/3.е) Устава Босне и Херцеговине у релевантномди јелу гласи:

Сва лица на те рито ри ји Босне и Херцеговине ужива ју људскаправа и основне слободе из става 2. овог члана, а она обухвата ју:

(…)

е) Право на правично саслушање у грађанским и кривичнимства рима и друга права у вези са кривичним поступком.

Члан 6. став 1. Европске конвенци је у релевантном ди јелу гла-си:

1. Приликом утврђивања грађанских права и обавеза илиоснованости било какве кривичне оптужбе против њега свако имаправо на правично суђење и јавну расправу у разумном року преднезависним и непристрасним, законом установљеним судом.

22. Уставни суд сматра да је у конкретном случа ју члан 6. став

1. Европске конвенци је примјенљив јер се у предметном поступкуодлучивало о апеланткињином праву на оства ривање права на ста- росну пензи ју, што представља њено грађанско право. Стога,Уставни суд мо ра да испита да ли је поступак био правичан, она-ко како захти јева члан 6. став 1. Европске конвенци је.




23. Уставни суд даље подсјећа да је питање идентично овоме,тј. питање утврђивања датума оства ривања права на пензи ју, одно-сно датума почетка исплате пензи је у ситуаци ји када је извршена ретроактивна уплата заосталих доприно са за пензионо и инвалид-ско осигу рање, већ разматрао у Одлуци број АП 1330/06 од 16. ју-ла 2007. године об јављеној у “Службеном гласнику БиХ”, број79/07, па се умјесто посебног образложења ме ритума ове одлуке,

у погледу апеланткињиних жалбених навода, Уставни суд позивана образложење и разлоге наведене у тој одлуци.

24. Наиме, Уставни суд је у наведеној одлуци у тачки 28. кон -статовао да: “(…) право на ста росну пензи ју у смислу члана 46.Закона о ПИО осигу рано лице стиче када наврши од ређене годи-не живота комбиновано са навршеним од ређеним годинама стажаосигу рања, односно пензионог стажа. У стаж осигу рања у смислучлана 41. овог закона рачуна се оно ври јеме за ко је су плаћени до-приноси за ПИО. На основу наведеног произилази да неуплаће-ност доприноса искључу је могућност да се осигу раном лицувријеме за ко је нису уплаћени доприноси урачуна у стаж осигу ра-ња, а што има за посљедицу да осигу рано лице не може да оства- ри услове за оства ривање права на ста росну пензи ју. Међутим,Уставни суд налази да је од редбом члана 24а. Закона о ПИО датамогућност обвезнику уплате доприноса односно послодавцу да ретроактивно изврши плаћање доприноса ако тиме радници стичуправо на дио стажа осигу рања ко ји им недоста је за оства ривањеправа на пензи ју. Наведеном од редбом ни је експлицитно прописа-

но да од момента накнадне уплате доприноса почиње и исплатаста росне пензи је. Наиме, по мишљењу Уставног суда, ретроактив-ном уплатом доприноса послодавца као обвезника осигу рања, узплаћање затезне камате Фонду као ко риснику осигу рања, откла-ња ју се само посљедице неу редног испуњавања законске обавезепослодавца, а у ко рист радника како би стекао услове за оства ри-вање права на ста росну пензи ју. Стога, по мишљењу Уставног су-да, наведена ретроактивна уплата доприноса не може да утиче напочетак оства ривања права на пензи ју и од ређивање дана почеткаисплате пензи је на рочито ако се узме у обзир да се накнадна упла-та доприноса врши уз плаћање затезне камате Фонду. По мишље-њу Уставног суда, све супротно би представљало превелик те ретза апеланта ко ји би био у ситуаци ји да због неизвршавања закон-ске обавезе послодавца као обвезника осигу рања према Фонду каоко риснику осигу рања, а ко ји такође има законску обавезу контро-ле обвезника осигу рања и предузимања одгова ра јућих законскихмје ра у случа ју неплаћања доприноса, сноси посљедице послодав-чевог неу редног плаћања доприноса.” На основу наведеног, Устав-

ни суд је закључио у тачки 29. наведене одлуке да се: “(…) поче-так оства ривања права на пензи ју, односно почетак исплате пензи - је, од ређу је у смислу од редби члана 133. Закона о ПИО, а у везиса чланом 135. Закона о ПИО (…)”. Најзад, на основу свега наве-деног, Уставни суд је закључио да је Врховни суд произвољно при-

ми јенио релевантне од редбе Закона о ПИО, те утврдио да је до-шло до повреде апеланткињиног уставног права на правично су-ђење из члана II/3.е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6. став1. Европске конвенци је.

25. С обзи ром да се разлози наведени у Одлуци број АП1330/06 од 16. јула 2007. године у погледу од ређивања датума сти-цања права на ста росну пензи ју и почетка њене исплате, у ситуа-ци ји када је извршена ретроактивна уплата заосталих доприносаза пензионо и инвалидско осигу рање у ци јелости односе и на овуодлуку, Уставни суд је из истих разлога закључио да је поври јеђе-но апеланткињино право на правично суђење из члана II/3.е) Уста-ва Босне и Херцеговине и члана 6. став 1. Европске конвенци је.

Остали наводи

26. Уставни суд сматра да, с обзи ром на закључке у вези с чла-ном II/3.е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6. став 1. Европ-ске конвенци је, ни је потребно да посебно разматра и апелантки-њине наводе о повреди права на имовину из члана II/3к) УставаБосне и Херцеговине и члана 1. Протокола број 1 уз Европску кон-венци ју.

27. На кра ју, Уставни суд је оставио на снази Пресуду Окру-жног суда број У-14/05 од 8. ма ја 2005. године с обзи ром да задо-вољава крите ри јуме члана II/3.е) Устава Босне и Херцеговине ичлана 6. став 1. Европске конвенци је. Уставни суд је закључио дапресуда Врховног суда не задовољава крите ри јуме члана II/3.е)

Устава Босне и Херцеговине и члана 6. став 1. Европске конвенци- је. Из наведених разлога, те, додатно, има јући у виду чињеницу да је апеланткиња поступак за оства ривање права на ста росну пензи- ју покренула 2003. године и да је до данас ускраћена у уживањуовог права у складу са законом, Уставни суд сматра да ни је по-требно да предмет враћа редовним судовима ради новог поступкаи одлуке.

VIII - Закључак

28. Уставни суд закључу је да посто ји повреда права на пра-вично суђење из члана II/3.е) Устава Босне и Херцеговине и члана6. став 1. Европске конвенци је када је редовни суд, одлучу јући оапеланткињином грађанском праву, произвољно прими јениоодредбе релевантног мате ри јалног прописа.

29. На основу члана 61. ст. 1. и 2. и члана 64. став 2. ПравилаУставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлу-ке.

30. Сходно члану VI/5. Устава Босне и Херцеговине, одлуке

Уставног суда су коначне и обавезу јуће.

ПредсједникУставног суда БиХ,

Др Миодраг Симовић, с.р.


С А Д Р Ж А Ј

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Službeni glasnik RS [godina 19, broj 119; 23.11.2010]

Documents

Transcript of Službeni glasnik RS [godina 19, broj 119; 23.11.2010]