Skripta Erm

8/11/2019 Skripta Erm

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-erm 1/41

Е Р М И Н В Т И К А

Појам и предмет ерминевтике (херменеутике)

Библија настаје пре више од 2500 година, у једном свету окојем ми не знамо какве је приче причало и шта је ту конкретношта требало да значи. Нпр. када пророк Исаија помиње

сераиме. !ада му се јавио "а#ве на престолу и сераими се тупојав$ују. %н о њима говори кроз општепознату реалност, алисе они у Библији појав$ују само на том месту и ми осталеинорма&ије морамо да &рпимо из разни# други# извора.'егову причу о сераимима не мо(емо тако једноставнос#ватити баш као, на пример, 'егоша у )орском *ијен&у, причао баби са главом пола &рном пола белом, коју ако не знамо штазначи онда ништа ни од с#ватања приче. +о исто у Библијипостоји на много места.акле, да би се у текст ушло, да би се он почео разумевати,потребна је одре-ена методологија како приступити тексту,шта радити да би се откривао смисао текста. право себиблијска ерминевтика као наука бави начелима како требаприступити, тумачити, разумевати текст. %на је у неку рукууметност тумачења. /тимолошки гледано, реч ерминевтикапотиче од грчког глагола 134,67 8 говорити, преводити,тумачити, објашњавати. Израз се први пут употреб$ава код9латона у :;аконима<. %пште у нау&и, постоји јако везивањеречи ерминевтика за бога =ермеса. 9остоје научни&и којипоказују да је то недово$но аргументовано повезивање, саилолошког аспекта. >е-утим, велики број научника сматра

ову везу оправданом, ако не из илолошки# разлога, а оноради тога што је ерминевтика од стари# времена везана за бога=ермеса. =ермес је био, изме-у осталог, гласник богова и богпутника у грчкој митологији. ? тога, ерминевтика је сте наука оначелима како се неки пут савладава, како се долази доегзегезе. !ао што су =ермесове статуе, обеле(ја стајале покрајпута, дају@и инорма&ије како пре@и тај пут, тако ерминевтикадаје инструк&ије како приступити тексту и како у@и у егзегезу.руги аспект везивања за =ермеса је тај што је он гласникбогова, онај који преноси поруку из бо(анског света. ругимречима, =ермес се до(ив$ава као тумач бо(ије во$е.

9остоји еномен у елима апостолским AB, A2, када народназива апостола 9авла =ермесом а *арнаву ;евсом. +о је затошто је 9авле причао, др(ао је проповед, што је с#ва@ено да јеон тај који тумачи во$у Бога којег проповеда. CилонDлександријски Dрона назива >ојсијевим тумачем EерминевтисF.9роро&и су тако-е тумачи речи Бо(ије. И у грчком светупроро&и су били тумачи на местима где су говорена бо(анскапророчанства.руго значење које је наведено јестеG преводити. 9реводаутоматски подразумева и неко тумачење. овом смислу се ова

реч сусре@е и у Н;G 9авле у 9ослани&и !орин@анима говори отумачењу језика Eили прево-ење језикаF.

1




Hеч се користи и у класичном смислу тумачења неки# дога-ајакоји су раније описани у Библији или нека пророштва. !од Iк2B, 2JG :И почевши од >ојсија...протумачи све што је у свим9исмима о 'ему написано.<?вето 9исмо је тако-е тумач по себи. %но дога-аје преноси,

тумачи кроз текст и просле-ује другима.9апије "ерапо$ски за >арка ка(е да је тумач 9етров. ;а >атејака(е да је, првобитно на јеврејском написано "еван-е$е,протумачио тако да га свако разуме. !од Cотија ова реч значикоментар, али и то је својеврсно тумачење. %вде сеерминевтика и егзегеза не разликују. >е-утим, у каснијој нау&иерминевтика се одваја и постаје наука о начелима какотумачити, како развити егзегезу.Настанак библијских текстова

!ада су "евреји излазили из /гипта и ишли према ?инају, њиманије било потребно да се ишта пише. ога-аје из !њигеИзласка они су просто (ивели и њима је све то било потпуно

јасно. +е дога-аје и њи#ово разумевање могли су преносити идругој генера&ији. >е-утим, временом дога-аји се почињузаборав$ати. 9отребно и# је не само преносити, ве@ и# требана неки начин и протумачити. Kта то значиL !$учну улогу игра?авез. "а#ве склапа са Израилом ?авез под ?инајом и обе@аваим зем$у у којој :тече мед и млеко<. +ај ?авез је требалоодр(авати. +и савези су се артикулисали у оквирубогослу(беног култа. !ада је Израил изишао из /гипта,

склопио ?авез и отишао у 9алестину, они су се и да$е се@али?авеза. ?е@али су се јер је тај дога-ај за њи# био (ивотворан,се@али су се на тај начин што су улазили у култ богослу(ења.

+о је значило да и они при#ватају тај ?авез. Бог је ту присутан,ако #о@еш да будеш са њим и ти сам мораш у@и у тај ?авез.Идентична логика са нашом #риш@анском. >и се се@амо тајневечере, али не само то, и ми постајемо судиони&и вечере.*ременом, како се уда$авало од синајског дога-аја, смисао?авеза и неки# дога-аја је требало додатно тумачити. Нпр.данас нема потребе да нико објашњава актуелни еномен!осова. >е-утим, 9рви и руги светски рат, доста нам је тога

јасно, али много тога и није. ;а разумевањи ти# дога-аја ве@ јепотребно одре-ено тумачење, односно сведо&и. а$е, дога-ајииз 9рвог српског устанка по себи су нам веома мало јасни.9отребно је подробно тумачење. %вај еномен је општеприсутан у историји човечанства.

+ако су и дога-аји склапања ?авеза почели да се беле(е текмо(да у другој или тре@ој генера&ији. 9рви текстови сусигурно били прилично кратки и штури јер је ве@инаинорма&ија и да$е била позната на нивоу усменог предања.ово$но је било, дакле, само неке основне ствари навести па

да изнесени дога-ај буде јасан. Dли, како је време одми&алотако се указивала потреба да се ти дога-аји додатно

2




протумаче. +ако, када настају прве збирке текстова,највероватније законске, временом се појав$ује потреба да сеони додатно тумаче, односно појашњавају. +о је тзв. еномен:редак&ион геши#т<, одре-ени текстови пролазе крозредак&ије каснији# редактора. 9остојала су мала појашњења на

маргинама текста или изме-у редова 8 глосе. *ременом чак ипоједине речи у тексту постају недово$но јасне, тако да је и сатог аспекта било потребно појаснити и дотумачити текст. +о су,заправо глосе 8 појашњавање текста.

+о је било могу@е, јер су библијски текстови по природи ствариегзегетски, они су тумачење. Библијски текстови тумаче ?авезБога и Израила, Бога и човека, у контексту његовог значења зачовека. +о је тумачење услов$ено онима који слушају тотумачење. Dко ти који слушају тумачење, те ране генера&ије,ве@ знају о чему се ради, онда су та тумачења кратка и мала.!ако време одмиче од описани# дога-аја, потребно је што вишетумачити. +о се дешава у самом тексту, то је доба када текстрасте, јер тада још не постоји канон, нити појам инспира&ије.>о(емо пову@и паралелу са настанком богослу(бенелитературе. %на настаје временом у пракси и (ивоту &ркве.Нема конкретни# поједина&а који су то могли сами да ураде,ве@ та литература настаје постепено у динамичком (ивоту&ркве.?личан про&ес присутан је и у настанку библијски# текстова. Иу 9етокњи(ју постоји једна првенствено литургијска основакоја је временом расла. ?ам излазак из /гипта је типичан

литургијски приказ EлитијаF. "едноставно, $удима који супреносили дога-аје, није било толико стало до преношењапре&изне историјске истине, што никако не спори ср( самеистинитости дога-аја. >е-утим, описи су ти који су имали једандругачији карактер, а то је литургијски карактер, карактерпрослав$ања "а#веа. Mуди који су записали дога-аје из9етокњи(ја су дубоко веровали да је "а#ве са њима у ?авез избог тога су ти текстови писани да истакну свечаност,литургичност дога-аја.акле, библијски текстови настају у оквиру заједни&е,старозаветне &ркве, где се Бог постепено открива. +ако се и

текстови постепено образују у мање литерарне једини&е које суслу(иле у разне свр#е. Iогика настанка закона у Израилу јеслична као и у Nркви. !анони настају оног тренутка када Nрквадолази у бли(и однос са др(авом, када каноне има ко даспроводи у дело. 9равила једноставно имају смисла, акопостоји апарат који @е да санк&ионише њи#ово непоштовање.акле, са једне стране развија се законска литература запотребе заједни&е и она се временом модиикује. 9очетакнастанка библијске литературе и уопште литературе Израила,везује се за &ара ?оломона. авид ствара др(аву, уједињује

&арство, ?оломон га насле-ује. ?твара се двор, #рам, др(авничиновни&и и читава администра&ија. 9ојав$ује се потреба за

3




ве@ом писменош@у. 9ојав$ује се класа $уди који су писмени икоји могу да пишу Eједан од њи# је ИсаијаF. +о су обично били$уди из свештенички# кругова или неки# виши# друштвени#слојева. +ада се озби$није почиње са писањем и сабирањемпредања.

9ре авида култ није био &ентрализован. Било је много#рамова и светилишта по Израили. сваком од њи# владала јенека локална пракса. ?ви су они веровали у "а#веа, али суимали неке карактеристичне особености. +у се виде изворивише предања. "у(ни део &арства, "уда, у коме испочетканастаје библијска литература, јесте карактеристично и у њему

је највероватније настао "а#веистички извештај из 9етокњи(ја./ло#истички је, пак највероватније настао у северним деловима&арства. И је дни и други верују у истог Бога, али задр(авајусвоје особености локалног карактера.

+ако, та разна предања се сабирају у неке ве@е збирке и тонајвероватније са појавом ве@е писмености, у доба &ара?оломона.!ада је пропало северно &арство, нису сви "евреји одведени уропство. обар део је избегао у "уду и са собом понело и својапредања. 9о#ранили су та предања у #раму и на неки начин и#унели у праксу "уде. +у се појавила потреба за ширим корпусомтекста, односно да се предања северног &арства која суизра(авала веру у "а#веа уједине са ју(ним предањем. томпериоду могла би настати једна ве@а текстуална &елина, којасе назива "/.

време "осије прона-ена је !њига закона Eсвештеник =елкијеF,највероватније средишњи део !њиге понов$ени# закона. +о једало подсти&ај новој струји коју зовемо девтерономистичка. +о

је касније уклоп$ено у три >ојсијева говора и добило новилитерарни облик.Hад на ормирању 9етокњи(ја завршава свештеничка струја,за време вавилонског ропства.Mуди који су вршили преписивање библијског текста нису билисамо преписивичи, ве@ су они истовремено вршили и редак&ију,уво-ење глоса, појашњења, мењања конструк&ије одре-ени#текстова Eнпр. прича о потопу, где је редактор уконпоновао два

предања. руги пример је два извештаја о стварању светаF.Hедактори су свој посао започели у периоду за време и послевавилонског егзила. %ни су почели да сабирају предањаEписана или усмена, не знамо тачно у ком су облику дошла доњи#F и да праве одре-ене теолошке конструк&ије, које сувид$иве. Нпр. приче о судијама који су били актуелни уразличитим племенима и деловима Израила уклапају у једнус#емуG гре# и одступање од "а#веа значи да @е се појавитинепријате$ спо$а и угро(авати Израила. !ајање и вра@ање

"а#веу значи да @е "а#ве поди@и једног од судија који @е и#

ослободити од тог истог непријате$а. ову теолошку с#ему сууклоп$ене приче и предања. Hе&имо да је !њига о судијама

4




коначно оорм$ена у вавилонском ропству. +о $удима уропству значиG буду@и да смо и ми отпали од "а#веа, зато јепослао Наву#одоносора и *авилоњане да нас освоји, али натоме се не остаје. Dко и ми тврдо узверујемо у "а#веа, опет @есе појавити неки спасила& који @е нас извести из овога зла.

%вде се види колику улогу у састав$ању текста играјуре&ипиенти, они $уди којима се писа& обра@а. +ребало јенароду улити веру и ујединити га кроз синтезу управо сви#предања, који су у себи садр(али локалне колорите, у

јединствене библијске текстове. +ако, ре&имо, у ја#веистичкомизвештају доминира идеја стран&а EDврам, Исак и "аков сустран&и у зем$и ту-ојF. +а идеја да је Израил сам, изгнан, јенешто што је управо одговарало томе периоду, јер су ве@ина

"евреја у то време били негде стран&и. +ако је требалопробудити надуG као што Бог вра@а Dврама, Исака, "акова иИзраила Eу /гиптуF из зем$е ту-е и ропства, тако @е и садавратити Израила из ропства у *авилону опет у обе@ану зем$у.

+о је још један од битни# актора у настајању библијскогтекста, током ропства у *авилону.

+ре@и моменат, који је мо(да одиграо пресудну улогу, јестееномен да Израил престаје да бива религија ритуала. ?вевише постаје религија књиге. ;бог чега се то десилоL На основуреконструк&ије библијског текста, празни&и пре вавилонскогропства славили су се јако богато. +у је био #рам, клало се пуно(ивотиња, &ар и свештенство су учествовали у ритуалу,слу(ило се данима. >е-утим, када су одведени у *авилон више

није било могу@е тако прослав$ати празнике. новимоколностима морали су на други начин да практикују својупобо(ност. а, са једне стране, не би заборавили предања, а садруге стране, да би та предања обликовали теолошки исаопштили идеју вере у "а#веа, појавила се потреба све ве@егсабирања, записивања и умно(авања свети# текстова изпрошлости. На значају добија једна нова верска институ&ијаGсинагога. +ада се и теолошки почело више размиш$ати крозпризму 9исма, кроз призму речи. овом периоду коначнонастаје 9етокњи(је.

"евреји су у *авилону постепено заборав$али и свој језик.

;ванични језик у *авилону био је арамејски. *е@ код "ездревидимо, у Нем O, да када је донео један примераккодииковане +оре, да су свештени&и читали народу, али да супостојали тумачи јер нису све речи биле јасне. +о је временакон вавилонског ропства, када се мо(е рачунати да је9етокњи(је добило данашњи облик.>е-утим, у про&ес прераде ушла је тада друга литература.9ојавиле су се пророчке школе које су гајиле тради&ије и речиучите$а, оснивача ти# школа и да$е и# преносили,преписивали и појашњавали. %ни су се осе@али легитимним

наследни&има Eнпр. пророка ИсаијеF и било им је потпуноприродно да да$е дотумачују речи учите$а школе. +ако се, на

5




пример, појав$ује евтероPИсаија који пише нови# петнаестакпоглав$а и на неки начин уноси неко ново појашњавање ти#идеја које је Исаија некада саопштавао Израилу у некомспе&иичном историјском тренутку. ;атим се појав$ује и

+ритоPИсаија, коме припада завршетак књиге. +у се ве@

појавила потреба, када су се "евреји вратили из вавилонскогропства, извесне &ентрализа&ије, које је и извршена. "ав$а сепотреба да се различите пророчке скупине, пророчки текстови,опет уједињују. +ада опет настају збирке пророчки# књига. том периоду почиње да блиста и мудросна литература. %на јенастајала у различитим (ивотним околностимаG на двору каобонPтон, у оквиру породи&а, села и градова. >е-утим, у оводоба она добија неке нове димензије, јер се нека теолошкапитања наново отварају. %на сада за#тевају нова промиш$ања,како те књиге наново прерадити, теолошки обликовати да биимале што ве@и теолошки учинак на оне који читају и којипрактикују тако нешто. +ако, на пример, настају 9салми. +о штосу они тематски повезани Eпет &елинаF значи да је дошло допрераде ранији# псалама и прав$ења одре-ени# с#ема које суимале задатак да задово$е (ивот заједни&е. ?а друге стране,сазревањем неки# теолошки# идеја, појав$ују се извесниантагонизми у јеврејској заједни&и, појав$ују се "ездра иНемија. "едан од њи#ови# теолошки# пројеката био је јаконаглашавање на&ионалног јединства. +о је ишло до те мере дасу забрањивали бракове са ту-инкама. >е-утим, паралелноразвија се и нека друга свест код теолога. Буду@и да је ве@

пророк евтероPИсаија наглашава идеју универзализмаG Бог је један, %н је изнад сви#, %н је Бог сви# народа. +о је значило дасу неки теолози били радикално супротстав$ени идеји "ездре иНемије да се направи чиста крв. то доба настаје !њига о Hути,!њига о "они.

+о је период када се библија уједињује, када се поред9етокњи(ја појав$ују и пророчки текстови и мудросна и другалитература. +у ве@ имамо три степена списа код "еврејаG први инајзначајнији +ора, затим проро&и ранији и мла-и и списи.На основу истра(ивања данас је јасно да !њига пророкаанила не потиче од анила, као једног од јеврејски# принчева

који је (ивео за време ропства у *авилону. %на је познат,предња о њему је остало. %н је код "евреја био нека врстапарадигме како треба истрајавати у вери у "а#веа. "еврејсказаједни&а после повратка у "ерусалим није била у некимвеликим искушењима. >е-утим, негде у 2. веку пре =ристапојав$ује се једно велико искушење у лику Dнтио#а QR /пиана.%н је имао за идеолошки &и$ да наметне јелинистички систем(ивота читавом истоку. "еврејима је наметано да одба&е веру у

"а#веа, коју није трпела нова власт. ?а једне стране поди(е семакавејски устанак, а са друге стране се у круговима

побо(ни#, #асида, појав$ује се теолошка идеја како осмислитии теолошки оправдати побуну >акавеја и рат. И онда као

6




идеалан лик из прошлости слу(и анило, као парадигма. +у секомбинују две књи(евне врсте. "една је #агада, први# шестглава. %стали# шест глава је једна нова литература која сепојавила у оквиру позног јудаизма, а то је апокалиптика. ;аапокалиптичку литературу карактеристични су дога-аји

катаклизме и преобра(ај творевине. руга карактеристика јенаглашавање Бо(ије транс&еден&ије. 9ојав$ује се ан-ео тумачкоји саопштава истине. +у се појав$ују и рани о&и, нпр. /но#Eјер је узнесен БогуF који нам саопштава бо(анске истине.!њига пророка анила настаје у периоду изме-у ASJPASBгодине пре =риста. +о је ве@ период када се полако затвара

јеврејски канон.

Обликовање канона

?вети 9исмо се почело полако обликовати у вавилонскомропству, што не значи да неки# мањи# текстуални# &елина нијебило од раније, од доба ?оломона. главном, %бликовање9етокњи(ја и прав$ење збирке пророчки# текстова и други#списа је покривало период од ропства у *авилону и у поствавилонском периоду.метање законски# одредаба у наративну гра-у 9етокњи(ја је

највероватније било услов$ено из такозване TUVW U3 XYперспективе, заправо чињени&ом да су "евреји, када су севратили из ропства у *авилону и када је сагра-ен нови #рам,били једна заједни&а која није имала политичку слободуE9ерсијско &арствоF, али је имала једну унутрашњу религијскуслободу и они су свој (ивот уре-ивали на основу +оре.ме-утим, убрзо литература је почела да расте и онда се моралода временом наметнути питањеG које сад то књиге које сесабирају требају и морају да буду релевантне за (ивотзаједни&е. ва су моментна битна. "едан од њи# је арамејски

језик. ропству се почео заборав$ати стари језик и у

свакодневном (ивоту се говорило на арамејском. Zак се ичитање текстова на богослу(ењима почело полако преводитина арамејски језик. +о су тзв. таргуми. Буду@и да се ве@заборав$ао јеврејски језик, све мање јебило могу@ности данастају књиге на том језику. +о што је настало и што јеобликовано је имало и да$е унутрашњу динамику, и да$е јенегде текст растао и ширио се. обар пример за то је ставка дакумрански рукописи и ранији текстови који би се моглиреконструисати, указују на једну чињени&у да је про&еслитерарног преношења или преписивања трајао паралелно са

про&есом генезе ти# текстова. Нпр. на@и @емо одступања утексту ?ептуагинте од каснијег масоретског текста Eре&имо

7




!њига пророка "еремије, која је по обиму ве@а у ?ептуагинтиF.а$е, у !умрану је на-ено шест верзија !њиге пророка

"еремије и оне се у квантитету не сла(у. +о говори о томе да јепро&ес преписивања, преношења литерарне гра-е истовременобио повезан са про&есом генеза сами# књига.

руги моменат је чињени&а да је тада јеврејска заједни&а ве@била расута. Били су на три места у великом бројуG 9алестина,*авилон и /гипат. ;бог те дијаспоре настаје и ?ептуагинта.;начи, са једне стране имамо арамејски језик и са друге страневелику дијаспору где се све више почиње говорити грчки језик.

+ако јеврејски текстови представ$ају проблем неразумевања итада се појав$ује еномен тумачења.брзо се појавила потреба да се добри преводи на арамејски

језик записују P таргуми. Буду@и да су они ве@ били тумачење иактуализа&ија речи из ?;, они више нису могли да улазе убиблијски текст. ?а дуге стране имамо дијаспору и?ептуагинту. акле, текстови нису у истој равни (ивотни#околности. ?ве су то били разлози да се направи једаннормативан текст, канон који @е бити опште ва(е@и.Eа$е предавање на ову тему везано је за настанак канона Н; 8!аравидопулосF.Hазлози за настанак Н; канона

Почеци егзегезе у позном Јудаизму

9останак ?; текстова је био егзегетски, то је било тумачењедога-аја који су се дешавали на рела&ији БогPИзраил. +екстовису временом требовали да се све више дотумачују. 9ро&еснастанка библијски# текстова је дуго трајао и требало је доставремена да се до-е до ?;.*рло често је редакторски рад ишао и прав&у бо$ег тумачењаодре-ене тематике Eнпр. тајна стварања и уклапање два

извештаја о томеF.Брзо се, након озби$нијег сабирања текстова у *авилону икасније, појавила и потреба ормирања канона, јер "еврејивише нису били ни политички ни културно монолитни у односуна време пре ропства у *авилону. "едан добар број "евреја (ивиу *авилону, Dлександрији и најве@и део у 9алестини. +ребало јена@и некакав нормативни текст који би ва(ио за све. [ивотнеоколности у којима су (ивели "евреји нису били идентични, те

је ва$ало одредити шта је то што има прворазредни карактер. +ако се временом искристалисао један број књига који чак и у

јеврејском канону није био идентичан Eалександријски ипалестински канонF. акле, види се неслагање око питања

8




канонски# књига, што је последи&а различити# (ивотни#околности.

+екстови, који постају све више нормативни и који се више нисутако лако могли преписивати и мењати, изискују потребутумачења. 9оготово је +ора играла ва(ну улогу. %на постаје

Бо(ије упутство, постаје откривењска, њу сам Бог даје. 9олакорасте свест да се +ора као текст више не сме дирати, она јенорматив, видело у мраку. 'у више није било могу@екориговати, дописивати као некада, ве@ се она моралатумачити и та тумачења су у почетку била усмена. +ако сеполако развија >ишна Eтумачење писмаF, у неким новимормама, углавном усмено. 9отреби тумачења доприноси изаборав$ање јеврејског језика.)лавна ставка у тумачењу јесу услови у којима $уди (иве. На

један начин се тумачила +ора $удима који су (ивели уDлександрији који су углавном били тргов&и, а нештомодииковано се тумачило се$а&има из 9алестине. акле, утумачењу је ре&ипиент констутивни елеменат.Не само да настаје егзегетска литература изван Библије, негочак и неке књиге из каснијег периода, на својеврстан начинтумачење ранији# појава. +ако, нпр., \. глава !њиге ?ира#ове јекоментар четврте ;аповести, A5. глава је коментар 9остања, \.главе, итд.

+ај еномен постоји и у пророчкој књи(евности. Hанијитекстови пророка Исаије или "еремије, се у каснијим школаматумаче.

+о је сада ве@ период када се полако у оквиру јудејскезаједни&е развијају тумачења и први пут се постав$ају некиозби$нији #ерменеутички проблеми. +реба нагласити да у тодоба није постојала потреба тумачења 9исма као код насданас. 9риступ тумачењу није био научни, није постојала нека(е$а да се протумаче питања попутG како је настало9етокњи(је. 'и#ово тумачење писма је било егзистен&ијалноGкакав значај текст има за нас.

+о је период настанка литературе коју називамо >идраш.>е-утим, буду@и да су јеврејски ?; текстови по својојлитерарној орми били различити и >идраши су се почели

разликовати по тој основи. тако се појав$ује орма >идрашакоја тумачи законске текстове и она се зове =алака. 9остоји идруга орма >идраша, који тумачи наративне делове, а то је=агада. %на је стално поучна, она је једна врста данашњегомилија, проповеди на јеван-е$а.Била су два типа =агаде. "една је била тумачење кроз чврстодр(ање 9исма и била је једна слободнија =агада која јекомбиновала разна народна предања и неке елементе из9исма. На основу ње настајала су литерарно богата тумачењакоја су имала амби&ију да појасне неке еномене. 9остоји и

тре@а орма тумачења, а то је 9ешер. 'ега углавном сре@емоу кумранским текстовима. %н је заправо актуелизовање ранији#

9




пророштава у контексту у којем се налази заједни&а Eнпр. у!њизи пророка анилаF.>е-у "еврејима, који су геограски одвојени, појав$ују се иразне школе тумачења. *ременом се развија палестинскоPвавилонска школа у оквиру које су настале две орме +алмудаG

вавилонски и палестински. %ни су били негде блиски поприн&ипу и приступу тумачењу. 9остоји више историјски#периода те школе тумачења. 9рви период EB00P2J0 пре =ристаFGсоерим Eтзв. писмознана&аF којима би родоначелник требао дабуде "ездра. руги период E2J0Pпочетак #р. ереFG великиучите$и. +ре@и период EAP\ в.FG танаити Eони који понав$ају ипоучавајуF, рабини >ишни, када се >ишна почне записивати.Zетври период E\P5 в.FG амореји EтумачиF, рабини +алмуда.На основу >ишне појав$ује се и ново тумачење саме >ишне,тзв. )емара Eкао допуна, што у преводу и значиF и тада настаје

+алмуд. Настају две верзије +алмудаG вавилонски ипалестински.9осле периода амореја појав$ује се последња група&ија тумачаESP] в.FG масорети. !арактеристични су по томе што задр(авају

један теолошкоP#ерменеутички кон&епт који јекарактеристичан за ?емите у том периоду. "еврејска теолошкасвест је у том периоду дошла у контакт са "елинима, али је тоипак био мали културни ути&ај E"евреји су били у ве@иниF. Ида$е се у оквиру источне школе, палестинскоPвавилонске,инсистирало на дословном смислу. +о је из разлога што јеисторија играла јако ва(ну улогу у њи#овој свести. Dко се ти

дога-аји заиста нису десили E?инај, /гипат, ...F, они немајуникакву те(ину. +о нису поучни текстови по себи. %ни у себиносе поуку, али морају да буду историјски. На ову се школунастав$а каснија #риш@анска антио#ијска школа.Zувени Dлександров град у /гипту, Dлександрија, је временомпостала једно од средишта античког света. +амо се развилабогата књи(евна, песничка и друга тради&ија. ?а другестране, после Dлександрове смрти, Dлександрија постаје једноод главни# средишта једне династије која је владала /гиптом иделовима 9алестине. +о је династија 9толомеида. Dлександрија

је постала средиште културног, илососког и економског

(ивота. +у су се нашли и "евреји и то у све ве@ем броју. ?а једне стране они су били спе&иични, др(али су се +оре, алису са друге стране почели да (иве у једном сасвим новомсвету. *е@ негде половином \. века почиње да се преводи

јеврејско ?вето 9исмо на грчки. >е-утим, то није било обичнопрево-ење као на арамејски пре тога EтаргумиF. Dрамејски је

јако близак јеврејском и он одра(ава једну идентичну логику.%вог пута се дошло у један свет који је по менталнојконститу&ији био по много чему различит EИндоевроп$аниF.

"евреји који су били у Dлександрији временом су све више

јелинизовани. %ни су се осе@али као "евреји, али су све више

10




временом почели да размиш$ају на начин као што размиш$ају)р&и.9рви корак на очувању идентитета био је превод ?ветог 9исма.>е-утим, сами превод није био дово$ан, библијски текстови сутада постајали још неразум$ивији. 9ред јеврејске теологе

постав$а се проблем на који начин представити "а#веа и ?авезса Богом, тако да он буде при#ват$ив неким новим $удима. +и$уди нису могли ни да с#вате многе од текстове који износереалност која је за њи#, у дословном смислу, била готовопотпуно нејасна.9аралелно је у античком свету текао један еномен који једовео до једног новог приступа текстовима. "ели ни су сеобразовали у својим школама. %сновна литература на којој сусе "елини васпитавали била је #омеријана EИлијада и %дисејаF.

+о су текстови који су одре-ивали културни ду# "елина.>е-утим, развојем илососке свести, полако се почињупостав$ати нека интересантна и шкак$ива питања. добуразвијене илососке мисли $удски ум долази до ставке да јеБог нешто што је изнад бивствовања, нешто што јетран&с&едентно, нешто што се не мо(е тако једноставнопредставити као што је представ$ено нпр. код =омера. ?ада сепојав$ује једна проблем. са једне стране =омер, =есиод идруги, су они $уди који су образовали грчки ду# и направилигрчку &ивилиза&ију, њи# се не мно(е лако одре@и. +ако се ве@у време 9латона јав$а проблем тумачења #омеријане, какос#ватити =омера. =омер је говорио о боговима и његове тврдње

нису у складу са илососким и теолошким поставкама9латоновог времена. 9латон је и имао негативан став премапесни&има, говорио је да и# треба протерати из др(аве. ;богтога је 9латон осу-иван. ?ократ је умро због спорењапрет#одни# ауторитета.брзо се појав$ује и стоичка школа. %ни су били класичнипредставни&и одр(авања тради&ије и предања. %ни почињу даоправдавају =омера и раније песнике.9остојала је једна свест да уда$авање од извора значи иуда$авање од истине. +ај еномен присутан је и у Библији, атиче се ду(ине (ивота патријара#а.

?тои&и су имали јако изра(ену етика. ?ада се еповипокушавају протумачити кроз етичке категорије, односно у томраном периоду логос је био присутан и код песника. >е-утим,песни&и који су те истине износили у сликовитом виду сузаправо причали обичном народу који је могао у томе да сезабав$а. Dли, у тим песмама постоји уткан логос који могу дапротумаче само просве@ени, учени $уди. 9есни&има се логосоткривао и они су га износили у својим делима, тако да суњегове поруке биле широване. Нпр. Илијада, по стоичкомтумачењу, јесте један текст који нас поучава чему све води

$удски аекат. Идеал разумског решавања проблема био је

11




%дисеј, он је био пандам Илијади. 9енелопа која чека %дисеја јеидеал грчкој (ени.

+о је била једна егзегеза коју су у најве@ој мери заступалистои&и. +а егзегеза је јако завладала у Dлександрији и она сепочела примењивати на тумачење грчке старине. ?ада, "евреји

који се образују у том ду#у, који тако-е читају #омеријану, имајубиблијски текст у коме има пуно антропоморизама и други#ставри који су њима у дословном читању тешке инепри#ват$иве за с#ватање. +ада се почиње полако развијатиалегоријска метода тумачења. +умачење =омера и ранији#грчки# песника и јесте алегоријско, иза исказа се нешто другокрије, нека дуб$а истина. ?ада се и библијски текстовис#ватају у дуб$ем, пренесеном значењу. %ни указују на некуистину, они нису безвредни у смислу да то слово не говориништа, али иза тога слова се крије нека дуб$а истина коју садатреба дешировати. %во тумачење је било радикалносупротстав$ено источним јеврејским школама, али сеиспоставило као једино могу@е да се библијски текст и вера у

"а#веа с#вати у једном свету који не размиш$а кроз категоријекроз које размиш$ају се$а&и у 9алестини. +о је била једнадубока потреба јеврејске заједни&е да се модиикује начинтумачења и приступ 9исму. Dлегорија је била поготовопри#ват$ива и изазовна зато што је истовремено могла даврши актуализа&ију текста. +о што је некад говорено нема самоисторијски значај, ве@ тај исти текст има те(ини и за нас.

+у се постав$а питање уласка у неки нови свет, нови

културолошки ми$е. +о је значило прилаго-авање ду#увремена које је ну(но да би се опстало. ;аправо, "евреји уDлександрији не@е да инсистирају на неким својим тврдимормама које постоје а које више никоме ништа не значе, јертада пости(у супротан еекат.%во све и нама ша$е поруку да стекнемо увиде како се Nрквакроз историјске епо#е односила спрам проблема са којима сесусретала. а би сми следили веру апостола и ота&а Nрквеморамо и# добро изучити и сагледати проблеме са којима су сесусретали и начин како су одговарали тим проблемима. )решка

је ре@иG то би ја овако или онако решио, а декларисати себе као

православног #риш@анина.

Историјскокритичка метода

9ред нама се налази ну(ност да изучавамо #риш@анскудревност, како је и због чега шта било, какви су разлозиапостоле и &рквене о&е нагонили да увод неке нове праксе. супротном, не@емо мо@и да с#ватимо теологију у правомсмислу речи. %бично, кроз ту конзервирану свест, покушавамо

да неке парадигме пренесемо на о&е, те да и# тако с#ватимокао крајње тради&ионалне, побо(не. >е-утим, није било баш

12




тако. И не само то, о&и су били неупоредиво ве@и новатори, упозитивном смислу, него што се и претпостав$а. Имамоодличан пример св. Dтанасија. %н је увео у богословску наукупојмове попутG ^61_U,`, ^a3^^6,_U^b и сл. ;бог тога је бионападан да уноси новотарије који# нема у 9исму. Zак су те

појмове користили и јерети&и у неком свом смислу. Dли,Dтанасије уводи те појмове у теологију и преко њи#богословствује о тајни тројичности.?амо академским истра(ивањем мо(емо уочити некосо&ијално предање које се не показује адекватним у садашњемвремену. инамика предања и новине су сигурно постојале и то

је врло својствено Nркви. Iеп је пример и историјски путразвоја Iитургије. ?ве то показује одговорност коју су ималитеолози, да све оно што се у Nркви радило и говорило саобразеонима који су слушали и учествовали у (ивоту Nркве. +о нам идаје за право да се бавимо академском теологијом,истра(ивају@и своју древност, јер смо тада много сигурнији да@емо на правилан начин богословствовати. Неистра(ивањесопственог предања, на неки начин значи и неува(авање тогистог предања.а би се ослободили сопствени# маштарија и идеализовани#представа, потребно је критички истра(ивати еномене који сувезани за (ивот Nркве. +аквом врстом науке се највише бавиисторијскоPкритичка метода. %на кре@е од саме текстуалнекритике, да ли одре-ени текст припада неком или која јеверзија текста најбо$а. ;атим се бави и читавим комплексом

питања која су битна за разумевање текста. ИсторијскоPкритичка метода се бави једним ширим (ивотним окру(ењем укоме настају текстови и у коме се развија Nрква. %на је ну(на инезаобилазна. +еологија се никако не мо(е издвојити изсо&ијални#, економски#, политички# и сви# други# димензија.'у пишу $уди који су услов$ени свим тим елементима.

+еологија се зато и мора изучавати у контексту који одре-ује несамо теолошки исказ као такав, јер је он управо услов$еннаведеним питањима, који ормирају човекову свест.>о(е се поставити питањеG зашто свети о&и нису користилиисторијскоPкритичку методу, а ми је данас користимоL а ли је

то онда уопште и оправданоL >е-утим, и раније су методе уNркви биле методе насле-ене из неког општег $удскогделовања и праксе. Dлегорија је настала код )рка и касније јепримењиван у #риш@анској егзегези. )раматичкоPисторијскоистра(ивање је постојало код "евреја, #риш@ани су ганаследили у свом контексту. +ипологија је најблискија#риш@анству, али и она се базира на мисаоним обрас&има којису потекли из неки# ранији# времена. +о значи да су то билеметодологије света у коме се (ивело. +о је била логичнаанти&ипа&ија у свести у којој се (ивело, да би порука које се

преноси била сваком разум$ива, а не да се успостави некипосебан језик за одре-ену скупину Eеномен сектиF. +еологији

13




често и прети опасност да се претвори у а# језик Eјезик струкекоји разумеју само $уди који се тиме бавеF.ИсторијскоPкритичка метода се развила у каснијем периоду. Ираније, као и сада мо(е се поставити питањеG да ли се мо(епри#ватити једна метода која није #риш@анскаL >е-утим, шта

је некада одра(авала алегоријаL %дра(авала је општутенден&ију $удскога ду#а тога доба. +о исто, у савременодоба, изра(ава и историјскоPкритичка метода. %не изра(ава

једно критичко испитивање било чега и неспремност да човекна прву поверује. анас се човек много више освр@е нареалности које га окру(ују, него што је то некада би случај.Некада се потпуно веровало датој речи, данас постоји писаниуговор. 9остоје и нека негативна уверења из који# се развијалатаква врста идеологије. "адна од њи# је уверењепросветите$ског човека /вропе да разумом мо(е да откријесве могу@е тајне. право та свест о мо@и разума и богатство(ивота је историјскоPкритичка истра(ивања довело у пози&ију

једне доминантне методологије истра(ивања проблема,поготово када је у питању истра(ивање древности. ?а другестране, нико до савременог човека се на такав начин нијебавио историјом. +ако-е и велики временски јаз игра ва(нуулогу. право, да би се ове баријере превазилазиле и да би себогослов$е бавило што анга(ованије, у смислу његовеувер$ивости, историјскоPкритичка метода добија просторнајвише у западној теологији, а полако све више и у источнојтеологији. %на се оправдава као један приступ проблемати&и

без којег бисмо неке ствари само могли да наслу@ујемо.

!гзегеза у Новом "авету

Има неки# питања везани# за библијску егзегезу која ми скороникада не постав$амо сами себи, а која су врло битна. "едно одти# питања јестеG зашто =ристос није говорио о својим двемаприродама, $удској и бо(анскојL ;ашто није ништа говорио о?ветој +роји&иL ;ашто то %н није све нама објасниоL

"ош нешто што је заним$иво је то да се неки текстови из

синоптички# "еван-е$а местимично не сла(у у некимдета$има. ;а претпоставити је да су "еван-елисти познавалико су били апостоли. >е-утим, ако погледамо које апостоленаводе >атеј, >арко и Iука, виде@емо да постоји разлика.

Матеј 10, 1-4:1. И дозвавши својих дванаест ученика, даде им власт над

духовима нечистим да их изгоне, и да исцјељују од свакеолести и сваке немо!и.

". # имена дванаест а$остола су ова: $%ви &имон, који се

зове 'ета%, и #нд%еј %ат (егов) *аков +еведејев и *ован %ат (егов)

14




. или$ и а%толомеј) /ома и Матеј ца%иник) *аков #лејев и Левеј прозвани Тадеј )

4. &имон ананит и *уда Иска%иотски, који га и издаде.

Ма%ко , 1-12:

1. И изи3е на го%у и дозва оне које сам хтједе, и до3оше му.14. И $остави ванаесто%ицу, да 5уду с (им, и да их шаље

да $%о$овиједају,16. И да имају власт исцјељивати 5олести и изгонити демоне)17. И надјену &имону име 'ета%)18. И *акова +еведејева и *ована 5%ата *аковљева, и надјену

им име оане%гес, што значи синови г%ома)19. И #нд%еја и или$а и а%толомеја и Матеја и /ому и

*акова #лејева и Тадеја и &имона ананита12. И *уду Иска%иотскога, који га и издаде.

ука 7, 1"-171". # догоди се у дане оне да изи3е на го%у да се моли) и

$%оведе сву но! у молитви ;огу.1. И кад 5и дан, дозва ученике своје, и иза5%а од (их

ванаесто%ицу, које и а$остолима назва:14. &имона, кога $%озва 'ет%ом, и #нд%еја 5%ата (егова,

*акова и *ована, или$а и а%толомеја,16. Матеја и /ому, *акова #лејева и &имона званога +илот,17. Јуду Јаковљева, и *уду Иска%иотскога, који и $остаде

издајник.

;атим,

Матеј "9, 1-10

1. # $ошто мину су5ота, на освитку $%вог дана недјеље, до3оше Ма%ија Магдалина и д%уга Ма%ија да осмот%е г%о5.

". И гле, земља се зат%есе веома) је% ан3ео <ос$од(и си3е сне5а, и $%исту$ивши одвали камен од в%ата г%о5них и сје3ашена (ему.

. # лице (егово 5ијаше као му(а, и одијело (егово 5ијело

као снијег.4. И у ст%аху од (ега узд%хташе ст%а=а%и, и $остадоше као

м%тви.6. # ан3ео одгова%ају!и %ече =енама: >е 5ојте се ви) је% знам

да Исуса %ас$етога т%а=ите.7. >ије овдје) је% устаде као што је казао. ?одите да видите

мјесто гдје је ле=ао <ос$од.8. И идите 5%зо и %еците ученицима (еговим да устаде из

м%твих) и гле, он !е $%ед вама оти!и у <алилеју) тамо !ете гавидјети. @то казах вам.

9. И изишавши 5%зо из г%о5а, са ст%ахом и %адош!у великом$охиташе да јаве ученицима (еговим.

15




2. # кад и3аху да јаве ученицима (еговим, и гле, с%ете их Исус гово%е!и: Aадујте сеB # оне $%исту$ивши ухватише се заноге (егове и $оклонише му се.

10. /ада им %ече Исус: >е 5ојте се, идите те јавите 5%а!имојој нека иду у <алилеју, и тамо !е ме видјети.

Ма%ко 17, 1-9

1. И $ошто $%о3е су5ота, Ма%ија Магдалина и Ма%ија *аковљева и &аломија ку$ише ми%исе да до3у да га $ома=у.

". И в%ло %ано у $%ви дан недјеље до3оше на г%о5 окоизласка сунца.

. И гово%аху ме3у со5ом: о !е нам одвалити камен од в%атаг%о5аC

4. И $огледавши видјеше да камен 5јеше одваљен) а 5јешев%ло велики.

6. И ушавши у г%о5 видјеше млади!а о5учена у 5ијелу хаљину гдје сједи с десне ст%ане) и у$лашише се.

7. # он им %ече: >е $лашите се. Исуса т%а=ите>аза%е!анина, %ас$етога. Dстаде, није овдје) ево мјеста гдје га$оло=ише.

8. >его идите и ка=ите ученицима (еговим и 'ет%у, да !е$%ед вама оти!и у <алилеју) тамо !ете га видјети, као што вам

%ече.

9. И изишавши $о5јегоше од г%о5а, је% их ухвати ст%ах ит%е$ет, и ником ништа не казаше, је% се 5ојаху.

ука "4, 1-1"

1. # у $%ви дан недјеље до3оше в%ло %ано на г%о5, и донесоше ми%исе што $%и$%авише, а с (има и неке д%уге =ене)

". #ли на3оше камен одваљен од г%о5а.. И ушавши не на3оше тијело <ос$ода Исуса.4. И док се оне чу3аху томе, гле, два човјека стадоше $%ед

(их у 5листавим хаљинама)6. # када се оне у$лашише и о5о%ише лица земљи, %екоше

им: Eто т%а=ите =ивога ме3у м%твимаC7. >ије овдје, него устаде) сјетите се како вам каза док 5јеше

још у <алилеји,8. <ово%е!и како &ин Fовјечији т%е5а да 5уде $%едан у %уке

људи г%јешника и да 5уде %аза$ет и т%е!и дан да васк%сне.9. И сјетише се %ијечи (егових.2. 'а в%ативши се од г%о5а, јавише све ово *еданаесто%ици и

свима осталима.

10. # то 5ијаху Магдалина Ма%ија и *ована и Ма%ија *аковљеваи остале с (има које казаше ово а$остолима.

16




11. И овима се учинише (ихове %ијечи као 5унца(е, и невје%оваше им.

1". # 'ета% устаде $а от%ча на г%о5, и нагнувши се видјесамо $ок%ове гдје ле=е, и отиде чуде!и се у се5и томе што се

догодило.

!од >атеја мироноси&ама се јав$а ан-ео господњи, код >аркасу виделе млади@а када су ушле у гроб, а код Iуке два човека ублиставим #а$инама.

;атим,

Матеј "8, 9-44

9. /ада %ас$еше с (им два %аз5ојника, једнога с десне и једнога с лијеве ст%ане.

2. # који $%ола=аху хуљаху на (ега машу!и главамасвојима

40. И гово%е!и: /и који х%ам %азваљујеш и за т%и данасаг%а3ујеш, с$аси сам се5е) ако си &ин ;о=ији, си3и са к%стаB

41. # тако и $%восвештеници са к(и=евницима,ста%јешинама и а%исејима $одсмијевају!и се гово%аху:

4". %уге с$асе а се5е не мо=е да с$асе. #ко је ца%Из%аиљев, нека си3е сад с к%ста, $а !емо вје%овати у (ега.

4. Dздао се у ;ога, нека га из5ави сад, ако му је $о вољи) је%гово%аше: *а сам &ин ;о=ији.

44. /ако исто и %аз5ојници %ас$ети с (им %угаху му се.

Ма%ко 16, "8-"

"8. И с (им %ас$еше два %аз5ојника, једнога с десне, а једнога с лијеве ст%ане (ему.

"9. И ис$уни се 'исмо које гово%и: И ув%стише га ме3у 5езаконике.

"2. И $%олазници хуљаху на (ега машу!и главама својим игово%е!и: DаB /и што х%ам %азваљујеш и за т%и данасаг%а3ујеш,

0. &$аси самога се5е и си3и с к%стаB1. /ако и $%восвештеници с к(и=евницима %угаху се,

гово%е!и један д%угоме: %уге с$асе, а се5е не мо=е да с$асе.". ?%истос, ца% Из%аиљев, нека си3е сада с к%ста да

видимо, $а !емо му вје%овати. И они што 5ијаху с (им %аза$етив%ије3аху га.

ука ", 6-4

6. И на%од стајаше гледају!и. # и ста%јешине %угаху му се с

(има гово%е!и: %уге с$асе, нека с$асе и се5е, ако је он ?%истос, иза5%аник ;о=ији.

17




7. # и војници му се %угаху, $%исту$аху и даваху му оцат.8. И гово%аху: #ко си ти ца% јудејски, с$аси самог се5еB9. # 5ијаше над (им и нат$ис на$исан словима јелинским и

латинским и јев%ејским: Gво је ца% јудејски.2. # један од о5јешених злочинаца хуљаше на (ега

гово%е!и: #ко си ти ?%истос, с$аси се5е и насB40. # д%уги одгово%ивши уко%аваше га гово%е!и: +а% се ти

не 5ојиш ;ога, када си и сHм осу3ен такоC41. # ми смо $%аведно осу3ени, је% $%имамо $о својим

дјелима као што смо заслу=или) а он никаква зла не учини.4". И %ече Исусу: &јети ме се, <ос$оде, када до3еш у Iа%ству

своме.4. И %ече му Исус: +аиста ти ка=ем, данас !еш 5ити са мном

у %ају.

"едино Iука говори да се један од разбојника покајао.;аним$иво је покајање разбојника, он зна да је =ристоснеду(ан. Наиме, покајање и милоср-е и јесу битни прин&ипикоји се наглашавају у Iукином "еван-е$у.?ве ово говори да су постојали различити кон&епти. срединиу којој је ова прича о покајању код Iуке добила на те(ини, нијеушла као теолошки моменат у другим "еван-е$има. пренесена

је инорма&ија о ругању и то да$е нико није теолошкитематизовао. Iука, пак, ово тематизује у кон&епту читаве својетеологије. %н то чини свагде где има теолошку могу@ност данагласи идеју покајања и милоср-а. +о значи да нико од

јеван-елиста не износи дога-аје како су се они дословнодесили. % томе нам сведочи и 9апије "ерапо$ки, "устин>ученик Eапостолска се@ањаF. !акво је то се@ањеL +о јекреативно, теолошко се@ање, то није се@ање и изношењеконкретни# дога-аја.;бог ове чињени&е, да апостоли нису инсистирали наизношењу стриктни# историјски# чињени&а, могу@е су разликеу њи#овим извештајима. %нда морамо при#ватити чињени&у отеолошким релексијама апостола, које су засноване наодре-еној историјској основи, али теолошки јако дора-ене.руги еномен јесте како се =ристос представио учени&има.

'ега су учени&и звали учите$у, рави. акле, он се појав$ује уорми учите$а, рабина. ;аним$иво је и да =ристос честотумачи ?; и то у једном спе&иичном кон&епту, он га окре@епрема себи. >е-утим, са ормалног аспекта егзегезе, =ристосостаје потпуно у ду#у рабина тога периода. %н се кристи#агадом, #алаком, пешером на исти начин како су се, уормалном смислу, користили рабини тога доба. +ако @емона@и код >т A], S једну врсту #алаке у =ристовом тумачењу,која говори о растав$ању брака. %ва #алака се теме$и на 9ост2, 2B. Cорма тумачења је #алака, као што су је тумачили и

рабини, али је садр(ински различита. =ристос уводи неке новесадр(инске моменте у тумачење, али не и у орми.

18




9о >ојсијевом закону било је могу@е да човек из разни# разлогаостави (ену. ?ада =ристос, на основу >ојсијевог 9етокњи(ја,уводи нову #алаку и почиње да ово другачије тумачи.9ример #агаде имамо у >т 22, 2\P\2. %вде Исусу тумачи Из \, S.Исусу поново садр(ински другачије тумачи, али задр(ава

орму.акле, =ристос се појав$ује као рабин и у ормалном смислуиспуњава и ту врсту услова, тумачи текстове готово ормалноидентично као што и# тумаче рабини. >е-утим, постоји разликау садр(ају, он уводи неке нове елементе који су засновани нановој нау&и.%вај кон&епт размиш$ања ша$е нам једну битну консеквен&уGсам ?ин Бо(ији, овапло@ени Iогос, се прилаго-ава ду#увремена и проповеда $удима у орми која је њимапри#ват$ива. Iеп пример како =ристос прилаго-ава својупроповед народу су многе приче и параболе.

Основне тачке отачке егзегезе

!од нас влада једно неправилно усмерење када је у питањутумачење Библије и када се ка(е да се Библија тумачи крозо&е. D шта ако морамо тумачити и о&еL *реме ота&а јеисторијски јако далеко од нас, а самим тим и кон&епт њи#овогмиш$ења и писања, тако да је тумачење неоп#одно. %вде#ерменеутика игра веома ва(ну улогу.

*е@ од постапостолског периода, у доба апостолски# ота&а иапологета, 9исмо је добило на те(ини. %бликовао се и канон исада се постав$а питање његовог места у (ивоту Nркве.%бликовањем канона и Н; постаје 9исмо Eуз ?;F, те тако добијана те(ини, чак и у односу на ?;. ?ада Н; постаје норматив за#риш@ански (ивот у свим видовимаG богослу(беном,мисионарском, поучном, итд. Ни један богословски исказ нијебио замислив без егзегезе, без 9исма, оно је било средиштетеолошког промиш$ања.Библијски текстови су за о&е били бо(ански, тј. они супроизвод деловања у#а и у њима нема ничег случајног и

безначајног. ?вако тумачење библијског текста ну(но јеморало да претпостави ставку да је 9исмо инспирисано. +о језначило да се Бог у ?ветом 9исму открива човеку. ?ве ти о&изато сматрају да се о Богу мо(е говорити само то што Бог сам осеби ве@ говори. ?ве што се тиче Бога мора се веровати ипослушно при#ватати и само на тај начин се мо(е нештосазнати о Богу, управо онако како се он открива 8 говориИларије од 9оатјеа. Буду@и да се Бог открива кроз 9исмо,теологија је немогу@а без егзегезе. ?вако богослов$е мимо9исма било је у опасности да западне у разне теолошкоP

илососке проблеме тога доба. Бла(ени "ероним, у!оментару на Исаију, ка(еG :Не знати 9исмо значи не знати

19




=риста.< >е-утим, покушај тумачења и разумевања 9исмапретпостав$а парти&ипа&ију у у#у ?ветом, тј. (ивот у Nркви.:?ве што 9исмо говори речи су у#а ?ветога<, ка(е )ригоријеНиски, док "ероним констатујеG :?тално нам је потребно притумачењу ?9 призивати помо@ у#а ?ветога.< Hазумевање

инспирисаног текста, кога је нада#нуо у# ?вети, мо(е битипотпуно једино ако је читала& испуњен тим истим у#омEсродност читао&а и текстаF. противном тумач не мо(е даразуме текст. >ноге еномене које гледамо спо$а не мо(емода разумемо и разумевање и знање о нечем не значиразумевање нечег. На основу спо$ашњи# карактеристика минеке ствари мо(емо да зак$учујемо, али дубинско разумевањесе дешава на нивоу једног дуб$ег односа.9исмо је и извор са једна стране, али и мера нашегбогословствовања, мера која обликује исправно миш$ење иверовање у Бога, како је говорио %риген.9о )ригорију Ниском, 9исмо је водич ума и сигурни критеријумистине за свако учење. 9исмо нас, ме-утим, не учи о стваримакоје нису битне за наше спасење. 9исмо има једну другуунк&ију, а то је да нас уводи у тајну спасења. !роз 9исмоучимо да будемо #риш@ани. ово су теме$на размиш$ања јошбла(еног Dвгустина.колико се постави питање у којој мери кореспондира 9исмо саздравим разумом, о&и су углавном на становишту да поузданаразумска аргумента&ија и 9исмо не могу бити у колизији, јер9исмо води један разум који компатибилан $удском разуму.

>е-утим, тумачење 9исма је егзистен&ијални дога-ај, ту сеогледа суштинско разумевање. 9исмо је инструмент у коме сеБог открива и обра@а човеку. +ако, бла(ени "ероним ка(еG:!ада се молиш разговараш са својим (еником =ристом. !адачиташ 9исмо тада ти он говори.<акле, истинско разумевање 9исма се не ис&рп$ује у познањуаката, _c^d^,b 9исма је сусрет читао&а са =ристом. 9остав$асе питањеG на који начинL +умачење 9исма и светоотачкаегзегеза није била тек тако растресена, утешноPпоучнамедита&ија. ;а#тев отачке егзегезе састојао се у разумевањудубинске интен&ије бо(ански# откривења. Бла(ени "ероним

ка(еG :>и те(имо ка истини 9исма и разумевању његовогду#а<, тј. 9исмо се мора сагледавати у његовој теолошкојинтен&ији, шта #о@е да ка(е.%вде се постав$а разлика изме-у модерне историјскоPкритичкеметоде и отачког тумачења 9исма. %&и нису полазили од тогада се библијски текст разуме као $удска реч у њенојисторијској услов$ености, него као реч Бо(ија која верују@имтреба да буде с#ват$ива. >е-утим, о&и су (ивели у једномдруштвеном ми$еу који је био јако близак библијским пис&има,изме-у њи# не постоје велике културолошке разлике. %&има

зато није ни требала историјскоPкритичка метода, јер су они тествари разумевали по себи. сваком случају, и патристичка

20




егзегеза полази од историчности текста, али га из поменути#разлога не третира као савремена егзегеза.%&и, имају@и тај ми$е разумевања ствари бо$и него што га миимамо данас, више су те(или томе о чему текст говориконкретно, у смислу шта он значи за нас. ога-аји и личности

нису третирани иктивно у прошлости и није истра(иванњи#ов спе&иичан ми$е, него се сагледавала реч Бо(ија уконтексту да треба да буде разум$ива за верују@е тога доба.?ви моменти који су за#тевали изузетни егзегетскиинструментаријум, а ти&али су се библијског пис&а, повода,адресата, били подре-ени управо садашњем разумевањутекста. 9итања класичног типа се нису постав$ала, јер су о&ии време у којем су (ивели парти&ипирали ми$еу и културибиблијски# писа&а и њи#овог времена.

+еолошка егзегеза имала је за претпоставку учење Nркве,сагласност вере коју сведоче проро&и, јеван-елисти иапостоли. +ако да се врло често у теолошким освртима непојав$ују класични коментари које занима проблематикатекста уопште, него је теолошка егзегеза усмерена премапитањима која се појав$ују у библијском тексту и у њима сетра(и одговор. +о је више осврт на одре-ене перикопе илитекстове који у себи садр(е неку јачу теолошку идеју.)енерални приступ, који у основи подразумева тра(ењеодговора, је негде ве@ био у интен&ији мисаоно обра-ен, ве@ јепостојало извесно предразумевање. ;ато такав приступ нијеимао неку посебну #еуристичку унк&ију, у смислу да се неке

верске истине изводе из непосредног ишчитавања 9исма, причему би 9исмо требало да буде основни извор вере Eеноменпротестантске егзегезеF. 9оред 9исма постој (ивот Nркве.9исмо се тумачи из једног општег теолошког ми$еа који семо(е звати предање или (ивот Nркве. +ако да само 9исмо нијебило предмет истра(ивања у класичном, савременијем,протестантском смислу, него се ве@ 9исму приступало на тајначин да се истина вере налази у Nркви и њеном (ивоту. ?9 и

јесте уношење и теолошко осмиш$авање (ивота Nркве утекст. >е-утим, текст не обу#вата све. %н је средишна тачка,али није све Eкао код протестанатаF.

%&и су се у својим расправама, било унутар или ван Nркве,стално позивали на 9исмо. +о позивање на 9исмо негде остајемало загонетно и на та питања треба давати одговоре. На9исмо су се позивали и јерети&и, неки од њи# су били сјајнипознавао&и 9исма. +ако се, на пример, аријан&и позивају на9рем O, 22 или на "н A0, \0, као на доказ да је ?ин створен. богословској аргумента&ији, позивају@и се на 9исмо, Dтанасије*елики тра(и неке друге топосе који говоре супротно.;аступају@и учење о преегзистен&ији, нестворености Iогоса, онсе позива на 9с AA0, \, 9с 2, J и "н AB, 2O. *идимо да је

тумачење текста било јако теолошки итен&ирано.

21




верење да је сам Бог аутор 9исма, отварало је питањебо(анског 9исма и $удског језика. 9итање спознаје до коједолази читала& ти&ало се методски# дискурса античкеилососке егзегезе. +ако, док су граматичари приликомтумачења текста тра(или да с#вате намеру аутора P дјејаније,

у илосоској егзегези античког доба инсистирало се напитању истинеe шта је то истина, да ли у намери пишчевој ве@постоји истина, да ли је писа& способан језички да у#ватиистину. Cилососка егзегеза је те(ила у првом кораку дадокучи значење текста, да би га потом проверила покритеријуму истине, да ли је истина у#ва@ена у тексту или није.Hазлика изме-у дјејанија и алитиа, преузето је и у #еиш@анскојегзегези. Наравно, није се доводило у сумњу поклапање исклад бо(анске истине и намере пис&а. 9итање у контексту#риш@анске егзегезе постав$ало се у прав&у у којој је мериписа& те истине доводио до израза и колико и# је и сам могаобити свестан. Dко се по-е од претпоставке да писа& није могаода буде свестан сви# реалности и сви# истина које се налазе у9исму, то је могло да значи да изучавање 9исма мо(е дадоведе до неког истинског сазнања који# мо(да ни сам ауторније био свестан. !оначан &и$ изучавања 9исма јесте сазнањебо(анске истине ишчитавањем текста, али да ли се та истинамо(е обу#ватити текстомL !од ота&а то није било тако. Истинаиако је овапло@ена у тексту није била разум$ива до краја ионим $удима који су га писали, управо зато што човек не мо(еда сагледа све могу@ности које један текст нуди. %вај прин&ип

ва(и и за нас данас.%вај еномен је обра-ивао Dвгустин. 9о њему, :9риступитиречима твога 9исма и у њима тра(ити своје намере преконамера твога слуге Eпис&аF кроз чије си перо учинио познатимоне речи.< 9ример је Исаијино пророштво о >есији. %н јеговорио о месији који @е наследити &ара и избавити Израила иније могао да зна да говори и о буду@ем >есији &елогчовечанства.акле, егзегеза ота&а се не задр(ава само на намери и идејипис&а, она излази из ти# оквира и више се усмерава на самуистину. Битно је #ватати интен&ију ауторове мисли, а не

спо$ашње изразе којима се мисао изра(ава. +ако, тумачење 9ост A, код Dвгустина је производ ис&рпнетеолошке релексије о стваралачком чину на почетку и очитавој лепоти творевине. %н је уверен да на такав начинтра(и истину и да истина стварања није у потпуностисадр(ана у опису стварања у 9ост A. %на говори о томе да јеБог створио свет од почетка и да је он господар, али се иза тогтекста крију још многе истине које треба истра(ивати.%вде се долази до чињени&е да се намера пис&а ипак поклапаса бо(анском истином, само што та намера и $удски језик не

мо(е у потпуности да обу#вати ту истину. >е-утим, она иде управ&у истине, није мимо ње.

22




"начај предразумевања у светоотачкој егзегези

Cеномен предразумевања се појавио у новијој илосоији,

поготово преко )адамера. 9редразумевање значи, усавременијем изразу, читав комплекс $удски# размиш$ања,осе@ања, орми миш$ења, које човек уноси приликомтумачења текста. ок су се просветите$и, поготовопозитивисти, ослањали иск$учиво на $удски разум, дају@и мунеприкосновену мо@ просу-ивања, требало се по таквомкон&епту ослободити свега онога што доноси предање,поготово религија, да би се ствари могле разумети. !ретало сеиз перспективе да је дово$но било који текст аналитичкирашчланити, саставити и с#ватити о чему се ради, јер човекприликом читања текста не уноси ништа са собом, он би требаода буде један неутрални, компјутерски ум. )адамер и другиилосои су били против таквог кон&епта пренаглашавањара&ионалног, сматрају@и да смо ми необично услов$ени, да јесам тумач услов$ен оним предањем из кога излази, својимпредразумевањем ствари и да се оне морају зарачунати усвакој могу@ој егзегези.9римерG приликом сваког читање Н; текста у коме се говори о=ристу или апостолима, ми ве@ имамо неку одре-ену представуо њима и она је услов$ена нашим предањем. =ристазамиш$амо са иконе, богослу(ење и иконе су условиле наше

ви-ење ствари, ви-ење света. 9ротестант би могао замислитиИсуса као најобичнијег човека, рокер као суперстара, итд.Zитаво разумевање историјског про&еса које нас услов$ава, нанеки начин се ну(но мора одразити на само тумачење. +у ле(иразлика у приступу одре-еном тексту. отачком кон&епту 9исмо је играло к$учну улогу у тумачењу.?ваки богословски исказ се морао теме$ити на егзегези. 9исмо

је било мера и коректив сваког богословствовања. >е-утим,9исмо није било једини извор откривења. у# ?вети је у Nрквии истине вере су присутне у Nркви. 9исмо је само један аспекатписаног предања, док је истина нешто што је шире. Истина

јесте у тексту, али га превазилази. ?личан кон&епт је постојаои у античкој егзегези. =риш@анска #ерменеутика је, као ипаганска, полазила од претпоставке да је тумачу текста наодре-ени начин истина ве@ позната. /гзегеза се није састојалапре свега у томе да се непозната истина изведе из текста, негосе ве@ постоје@ој, свесној истини тра(е трагови у тексту.

+екстови су заправо једна транспарентна потврда те истине.>е-утим, постав$а се питањеG шта је то истинаL ?тавкаилососке егзегезе да текстове треба читати и тумачити усветлости ве@ дате истине, у доба позне антике, када су и о&и

тумачили текст, била је присутна и код неоплатониста. ;а њи# је истина била идентична са учењем 9латона. /гзегетски напор

23




састојао се у томе да оправда и да отпрва знану истинуишчитава из текстова. +у су се јав$але извесне напетости,поготову у случају несагласности изме-у ве@ познате истине иисказа самога текста. 9остав$ало се питањеG или су одре-енадела и паса(и тумачени, ако се не би слагали са истином,

нетачно или су се потчињавала миш$ењу самог аутора који јеиз педагошки# разлога, свесно нејасно говорио, да би тимепроверио способност своји# ученика. Dко би 9латон или неко одранији# писа&а неке текстове говорили недово$но јасно, моглосе тумачити на тај начин да у тексту нема те истине, што јебило ретко, или да је учите$ намерно нешто говорио на другиначин, алегоријски. +о све управо да би, с једне стране,проверио способност ученика, а са друге, затворио путевеистини онима који нису били посве@ени. И у /ван-е$у имамоисказG :Не ба&ајте бисере пред свиње<, дакле, истина се нанеки начин чувала.кидање несагласности се састојало у томе што се ауторуприписивало да је он свесно користио увијени начин говора,алегорију, што значи да аутор заправо говори о нечем другом,користе@и одре-ени предочени смисао речи који слу(и каонеки вео иза кога се скрива дуб$а истина. ;адатак егзегезе, тј.алегорезе ако опште ду#овне методе тумачења у античкомсвету, био је дешировање текста да би се иза њега откриоскривени смисао. +аква метода алегоријског тумачења почињенегде од SP5 века пре =риста и појав$ује се као одбрана=омера од критичара Dмита. 9остојала је различита

методологија у тумачењу текста. Cилолошка школа уDлександрији, која је била активна у \. и 2. веку пре =риста,ограничавала се на утвр-ивању дословног текста и литерарногсмисла, бране@и =омера од преба&ивања за моралну и језичкунепристојност, на тај начин што су дискутабилне паса(еобјашњавали као нетачне и погрешне, те су и# означавалидиакритичким зна&има.Насупрот александрина&а, школа у 9ергаму, под јакимстоичким ути&ајем, покушавала је да ре#абилитује ауторитетвеликог песника тумаче@и #омеровске епове као текстове којиимају дуб$и смисао, односно садр(е увијену истину, која се у

овом контексту слагала са стоичком етиком. ?тои&и су училида Илијада Eпуна аекатаF представ$а како један )рк не требада се понаша, док се %дисеја слу(и се разумом, када треба онисуче мач, али на крају долази до &и$а. %н је био моделпонашања једног просве@еног )рка.

+акав порив, егзегетски или #ерменеутички, теме$ио се надвоструком аксиому. :?тари<, нарочито песни&и, били су упосебној близини логоса, основног прин&ипа сви# ствари, а окоме се знање поступно изгубило код $уди каснијег доба. +акода се доказ тра(ио код логосом испуњени стари# весника

богова, тзв. митолога. *елики песник је своје учење намерноувио, да би оне ситног ду#а пода$е др(ао од изворног знања,

24




које би они могли да упропасте. Истина је до(ив$авана каосакрална.?тои&и су сматрали својим задатком да свуда у семенуприсутни логос, који се налази како у природи тако и улитератури, прона-у и истакну поготово у поезији где је

присутан у загонетно увијеном облику.9оред стоика #омеријану су ува(авали и неоплатонисти. %нису били уверени да је истина била увијена и да је садр(ана утекстовима њи#обог учите$а. %ни имају задатак да је поновооткрију, али та се истина преноси предањски, кроз школу,текстови су само један израз у којем се она крије. 9лотин тоовако деинишеG :%во учење, дакле, није ново, није тек одсада, него ве@ одавно, премда није било јасно и наглашено.Наше садашње учење је само тумачење оног старог. Dчињени&а да је ово учење старо поткреп$ено је изсведочанства 9латонови# дела< E/неаде 5, AF.%вакво тумачење позноантички# илосоа представ$ало јеизраз прет#одног разумевања света, према коме није било безвезног стања него се сваки дета$ односио на неко општесредиште. *а(ило је теме$но правило да се појединачно мо(ес#ватити једино у општем у коме он има свој смисао. !о јепознавао опште, или тоталитет, био је у стању да открије иуспостави сваки смисао, тако да је доминантна мисао античке#ерменеутике гласилаG са ве@ постоје@им знањем ствари требаприступити тексту и одатле тумачити и налазити потврдуистине.

%ва ментална структура је била наглашена и код ота&а, они субили де&а свога времена. +умачење није имало само за &и$ даоткрије намеравани смисао #агиограа или светога пис&а, негоамби&ија је била ве@а. тексту 9исма требало је допрети дозак$учне бо(анске истине која се мо(е отк$учати само уоквиру Nркве, просвет$ењем у#а ?ветог и у складу саправилом вере. ?амо они који парти&ипирају у истом у#у укоме су парти&ипирали и свети пис&и, могу да разумеју те истепис&е. +о је еномен сродности читао&а и текста. +о значи дапро&ес тумачења није ишао од 9исма ка истини вере, негообрнуто. %д Nркве при#ва@ена истина посезала је натраг 9исму

и у његовим речима опет откривала ту исту истину.9остав$а се питање да ли је тумачење текстова само извор засопствено миш$ење, које се нарочито могло протурати прекоалегоријског тумачења, штите@и старе ауторитете, да ли сеовај кон&епт могао односити и на #риш@анску егзегезу. >огласе појавити произво$ност тумачења. +аква логика могла једовести до непоштовања и одба&ивања неки# делова текста.

+ај еномен је познат код јеретика Eнпр. >аркионF. :колико сечињени&е не поклапају са мојим миш$ењем, тешкочињени&ама< 8 =егел. 9остав$а се питање ко постав$а

критеријум правилног предразумевања. ;латоусти сматра да сути критеријуми изнад $удског ума, констатују@и да нема

25




ништа горе него $удским умним промиш$ањем одре-иватимере бо(анског. %во сведоче и многи други о&и.>аркионово читање ?; списа услов$ено је његовимдуалистичким с#ватањем Бога ?тарог и Новог ;авета. Буду@ида је Бога ?; с#ватао као емијурга, Бога судију, он је саме ?;

текстове ве@ дисквалииковао.)ности&и су гледали на 9исмо кроз призму сопственетеологије. %ни су се ослањали на стоичке илососке премисео незмењивости изикалног закона према коме све стварину(но вра@ају у супстан&у из које потичу, материја у материју аду# у ду#. 9рема том кон&епти сам Бог је био роб таквену(ности, те није био у могу@ности да смртним подарибесмртност или пролазном непролазност.=риш@анство и гности&изам су се поделили на два теме$норазличита става. ок су гности&и реч 9исма подвргавалира&ионалним прин&ипима, &рквена егзегеза је заступалакон&епт који наглашава свети ИларијеG :? верују@ом иотвореном спремнош@у за учењем.<?ве контраверзе изме-у ортодоксије и #етеродоксије у који сетумачило 9исмо и на основу њега се изводила аргумента&ија,заснивале су се на теме$ној разли&и на теме$у питањаправилног предразумевања. Iа(но учење засновало се на томеда се читано уједначавало са сопственим разумевањем, :јану(но уносим у текст своје разумевање и у тексту тра(имистину, текст се мери по правилу мог с#ватања ствари<. 9оИларију, правилан кон&епт би био :да се сопствено разумевање

подре-ује читаном, да то што се чита треба да буде модел илогика теолошког промиш$ања<. DвгустинG :Не смемо дате(имо да исказ 9исма одговара нашем с#ватању, него данаше с#ватање одговара исказу 9исма.<? једне стране у коме се кретала отачка егзегеза био је близакосновним античким методама тумачења, у ормалном смислуто је било јако слично. ?а друге стране #риш@анска#ерменеутика је избегла основне илососке прин&ипе,поготово у погледу преваге ра&ионални# премиса. +еолозиране Nркве подр(авали су #ерменеутику вере, за разлику од#еременеутике разума, која се огледала у спремности да се

чује реч Бо(ија која је проширивала грани&е $удскогразумевања уводе@и га у нову спознају коју је Бог од самогпочетка историје омогу@ио али се она није могла извести изсвега ве@ постоје@ег. +о би значило да у природи, у $удскомприродном уму, постоје потен&ијали да се промиш$а илегитимно је промиш$ати, али то није дово$но. Не мо(е сепромиш$ати на основу датога и то је мера до које је дошлагрчка илосоија. +о би смо могли назвати природномтеологијом, теологијом до које допире $удски ум безоткривења. Dли она није још била дово$на, потребно је

откривење.

26




Nрквени о&и су те(или #ерменеути&и вере која је својлегитимитет доказивала преко способности тумачења које неврши наси$е над изворима, него се дати библијски моделува(ава и прати као нека логика, унутрашња у самом 9исму,она треба да буде образа& нашој логи&и. :9ри#ватање

смерни&а истине од саме истине<, ка(е !лимент у ?троматама.Dли, каква се то истина објав$ује у 9исмуL 9исму се тра(иегзистен&ијална истина, која покушава да да смисао $удскогпостојања. 9исму се истина открива у лику Богочовека=риста.акле, за о&е #оризонт разумевања теолошке егзегезе нијебила прет#одна слика света као илососки аксиом заснованна ванвременској идеји, ве@ личност овапло@еног Iогоса крозкоју се вечна истина пројав$ује контекстуално. 9ревазилази сеистина става карактеристична за античку илосоију итеолошко промиш$ање се моделује спрам истине као дога-аја.акле, истина је дога-ај. !о таква она измиче истиникон&ипираној на ра&ионалним прин&ипима, јер је истинаконкретан дога-ај који ра&ионална логика мо(е да превиди. тој истини као дога-ају, Бог се показује онако како он #о@еE!њига о "овуF. +ако да реч Бо(ија објашњава саму себе, шточовеку даје могу@ност надра&ионалног увида. очовеченој Hечи Бо(ијој о&и су нашли к$уч за разумевање9исма. Излазна пози&ија такве теологије садр(ана је на#ерменеутичком прин&ипуG не размиш$ати и не говорити оБогу ништа више него што је он сам о себи рекао.

?ами мисаони оквир заснован је на откривењским чињени&амаи то је саобра(авање $удског ума бо(анском. +е чињени&епостају премисе за неко ново логичко теолошко промиш$ање.

#ипологија

*е@ од почетака је развој патристички усмерене библијске#ерменеутике стајао у тесној вези са развојем #ристологије.

+ајна овапло@ења је теолошки релектована кроз учење о двеприроде Исуса =риста и нудила је к$уч за разумевање 9исма.

%&и су открили аналогију изме-у овапло@ења Библије, тј.изме-у очовечене Hечи Бо(ије и пописмењене, оне која сепојав$ује у 9исму. +ако је 9исмо заправо :тело истине<, подеини&ији Иринеја Iионског. Iично у светотајинској комунијипостоји нека врста неке ду#овне комуније са Iогосом прекоречи 9исма, којој треба приступити са поштовањем и светимстра#ом, слично као и ев#аристијском +елу =ристовом. !ао што

је невид$иви бо(ански Iогос очовечењем добио вид$ив облик,тако кроз описмњење, ослов$ење, Iогос постаје вид$ив иопип$ив. *е@ 9исмо ?; на известан начин представ$а

предовапло@ење.

27




слову се овапло@ује Hеч Бо(ија, јер као што је у +ајниовапло@ења копрена тело, тако је овде Hеч Бо(ија обавијенасловом. ?лово се посматра као тело у коме се налази дуб$исмисао, али се истовремено разумева као бо(анско. !ао што сеБог овапло@ењем прилаго-ава сазнајним мо@има човека, исто

се описмњењем човеку пру(а могу@ност комуника&ије саБогом. 9оред своје опште приступачности, библијска речпоседује дубок и богат садр(ај. !ао што се Iогос настанио у$удској природи =риста, не зак$учавши се у њу, тако исто HечБо(ија ве@а је од речи човечије која се налази у 9исму. Истина

јесте у 9исму али надилази 9исмо. +о значи да се иза словакрије неки дуб$и смисао, у ду#у. !ао што су у =ристу бо(анскаи $удска природа несливено и неразлучно повезане, такобиблијска реч садр(и $удску и бо(анску страну, спрам словастоји ду#, спрам историје мистерија.!омплементарна опречност, као што су површност $удска и

језгро, тело и душа, само делом предочавају двострукудимензију 9исма. MудскоPисторијској страни 9исма одговараграматичкоPисторијска метода, то је истра(ивање дословногсмисла, док се бо(анска димензија слова сагледава и тумачитеолошки. !ао што природе =ристове не мо(емо делити, такоисто не мо(емо делити ни оба два аспекта 9исма, мо(емо самоправити разлику.

+у се више ради о динамичном јединству, тако да литерарнисмисао води ду#овном. Iитерни смисао је основа ду#овномсмислу и од њега се увек кре@е. Zак и изразити заступни&и

ду#овног и алегоријског тумачења наглашавали су даегзегетско ис#одиште мора бити литерарни смисао. ?вакиизлазак изван слова водио је претераној алегороји, коју је*асилије *елики називао бапским причама.*исоко вредновање дословног смисла теме$и се набогословском сагледавању +ајне утелов$еног Iогоса. +у сеотвара простор за критичко истра(ивање 9исма, његове$удске димензије, ту на те(ини добија историјскоPкритичкаметода. +име се избегавао егзегетски докетизам.у#овна егзегеза је пак те(ила превазила(ењу пукогакти&итета историсјки# дога-аја. Иза историјски# дога-аја

крије се нека дуб$а истина. На то указује )ригорије НискиG :?вешто је у /ван-е$има речено и учињено има један вишибо(ански смисао. Ништа се не мо(е на@и што коначно не биуказивало на везу бо(анског и $удског. Hеш и дело прате@и$удску логику откривају бо(ански смисао.< %вде сада долази уобзир алегоријско тумачење, а појав$ује се метода која је билакарактеристична за #риш@анску егзегезу, то је типолошкаметода. +ипологија постаје главан егзегетска метода у отачкојегзегези.

+иполошка метода је доминирала у обе школе, с тим што је у

антио#ијској школи она била крајње редукована на само

28




одре-ене елементе који јасно указују на =риста, док је уDлександрији био мало слободнији приступ.

"едана констата&ија коју износи апостол 9авле у Hим A5, BгласиG :?ве што ја раније написано за нашу је поуку написано.<акле, све што стоји у ?; има неки дуб$и смисао и &и$, оно је

нас ради писано. +о подсе@а на егземпларне поуке античкеисториограије, која је имала за &и$ да дога-аје из прошлостипредстави као поучне 8 историја је учите$и&а (ивота.>е-утим, Н; егзегеза се битно разликовала од античке збогнаглашености типолошког карактера. Hе&имо да су егзегети#омеријани, било да су полазили од %дисеја као историјскеличности па у њему тра(или пример издр($ивости иразборитости, или су заступали више неки алегоријскиприн&ип, па су %дисејев повратак сматрали за повратак душеиз притешњености материјалног света у истинску постојбину,%дисеј је ва(ио као узор кога треба следовати. Dли он није биотип или праобраз неке буду@е реалности. )рчкој мисли сунедостајале историјске координате које успостав$ају каузалнувезу изме-у прошли# и буду@и# дога-аја. ;а њу јекарактеристично невредновање историје као дога-аја, јелинскиум је те(ио нечем стабилном, непромен$ивом.?пе&иикум #риш@анске вере састојао се управо у њенојисторичности. ;ато је историјско промишање и #ватање везаизме-у историјски# дога-аја ну(на претпоставка #риш@анскетеологије. ога-аји који су се десили ну(но @е се одразити ина оно што следи. Бог је главни актер ти# дога-аја, он

руководи смисаоним кретањем историје од почетка ка крају. таквом с#ватању историје постоји дубока узрочна веза, не самоу смислу да прет#одни дога-аји узрокују потоње, него и то дасу прет#одни дога-аји промиш$ени и слу(е као анти&ипа&ијебуду@и#. Библијски ум се у овом контексту кретао у#оризонталној линији, не мо(е се изи@и из историје, него семисао пру(а у прав&у историјског тока. +акав ум је мисаоноусмеравао неколико теолошки# аксиома. 9рво, сам Бог водисмисаоно историју. руго, није могу@е изи@и из историје ите(ити свету непролазни# идеја који се у ограниченој ормиманиестује ве@а сада и овде, него је смисао уперен ка крају

историје. +ре@е, сви историјски дога-аји су у унк&ији спасењачовека. +о занчи, ако Бог руководи историјом и ако се смисаоне налази изван историје него на њеном крају, те ако јеисторија у унк&ији човековог спасења, постаје јасно због чегасе успостав$а битна веза изме-у прошли# и буду@и# дога-аја.9рошли дога-аји имају своје коначно осмиш$ење у буду@ностии они се с тога легитимно посматрају кроз призму буду@ег уконтексту неки# нови# откривењски# чињени&а. +о је заправо#риш@ански #ерменеутички к$уч, који налази дубоки смисаоодноса старог и новог ?авеза, односно обе@ања и испуњења.

%ваква теолошка кон&еп&ија одразила се на егзегезу у ормипси#олошког тумачења. 9атристичка егзегеза, ме-утим, често

29




Dнтио#ијска школа је тврдила да се типолгија мора базирати насредишњим и битним тачкама, а не на сваком дета$у.>ора се успоставти правилан однос изме-у типа и антитипа.

+ип мора да указује на антитип, они морају имати ме-усобнемисаоне и логичке сличности, морају имати јасну структуралну

везу, антитип не сме да одудара од свог типа. ? друге стране,тип указује на истину антитипа, али он сам не садр(и потпунуистину, пуно@а је управо у антитипу. +ако је у Dнтио#ијиразвијен кон&епт који се звао теорија и она се теме$ила наинтерпрета&ијској претпостав&и по којој се на литерарноPисторијском смислу текста надгра-ује дуб$е значење.

$етвороструки смисао Писма

%дба&ују@и идолопоклоничке и многобо(ачке кон&ептеантичког света, о&и истовремено покушавају да сачувају тајсвет у свим његовим достигну@има и да за Nркву наследе свешто је употреб$иво. +ипичан пример за то је Dтанасије *еликиEкориш@ење илососке терминологијеF.

!атегорички #риш@ански императив о потреби проповедања=риста свету је ве@ у QR веку наглашен у једној орми високетеологије. %на се са једне стране базира управо на (е$и иидеји ота&а, да се то велико културно насле-е антишке )рчкеинкорпорира (ивот Nркве, односно да се Nрква инкултурише уто друштво и постане читава #риш@анска империја. ?а другестране, о&и су с#ватали ко су носио&и друштва. то доба нијебило демократије у данашњем смислу. %ни $уди који су водилидр(аву били су углавном образовани и о&и се често обра@ајуњима. 9римерG у Hусији је #риш@анство први примио кнез, послењега ко то није учинио није баш најбо$е пролазио. %ваква

логика је постојала и у античком свету.;аним$ив је и моменат грчке паидеје. )рчки ду# се оормио утом грчком прин&ипу још од =омера па на да$е. >е-утим, о&и,поготово )ригорије Ниски, праве један заним$ив кон&епт.)ригорије Ниски Библију постав$а на место некадашње#омеријане. Библија постаје #риш@анска паидеја, књига којаобразује $уде. +о је ве@ доба када се у #риш@анској егзегезисве више употреб$ава један кон&епт разумевања 9исма којеима више смислова. 9оготово је био чувен четворострукисмисао 9исмаG дословни, алегоријски, трополошки EморалниF и

анагошки.

31




ословни, или поетскиG слово учи шта се догодилоe алегоријаGшта треба вероватиe троплошкиG морални смисао или штачинитиe анагошкиG чему се надати. ?ве је ово један комплексни,свеобу#ватнији приступ 9исму који негде мо(е разумевати изранијег приступа #омеријани. /пови могли су бити јако забавни

за читање, јако поучни, могли су се тумачити алегоријски.>е-утим, сада Библија постаје једина књига која нуди читавобразовни оквир. +о је повезано и са политичким околностима.!онстантин постаје #риш@анин, римска империја постаје#риш@анска империја, +еодосије #риш@анство проглашавадр(авном религијом. овом периоду настаје и канонско право.?ада се 9исму приступа на један спе&иичан начин. лази се у

један мирнији историјски ток и на 9исмо се гледа као на читавобогатство, из њега је било могу@е изву@и разна значења. 9исму се гледају четири смисла.ословни смисао се односи на историју. Dлегоријски смисао сеодноси на догматику, теологију. +рополошки се односи наморал, а анагошки на ес#атологију. +ако, алегоријскоPдогматски смисао тумачи Библију у односу према вериeтрополошкоPморални смисао у односу према $убавиe анагошкоPес#атолошки у односу према нади. %вај приступ није вишетолико набијен догматским (аром ве@ је више у једномомилитичкоPпасторалном контексту. %вај кон&епт није имао усеби јаки богословскоPегзегетску &рту, јер није било изазоваспо$а. Dлегоријски смисао у овом контексту се препли@е сатипологијом, а тиче се једног озби$нијег теолошког

промиш$ања, поготово у контексту односа два ;авета. +рополошки смисао је моралноPтрополошки. ок алегоријскисмисао ?; сагледава кроз призму Н;, трополошки смисаосагледава тако да су ти елементи заправо узори за понашањенас сада. +ропологија се састоји у томе да се уз помо@ акатауказује на оно шта треба чинити. Dнагошки смисао јееса#атолошки и најјачи смисао јер се на њему теме$и оно чемусе надамо, смисао наше вере.

"едно од заним$иви# тумачења, када сагледамо све овеаспекте, је авидова победа над )олијатом. дословномсмислу то је дога-ај који се десиоe алегоријски се с#вата као

=ристова победа над демонима, над смр@уe у трополошкомсмислу значи праведникову победу на д искушењима и уанагошком смислу значи коначну победу =риста и последњи?уд.%вакав кон&епт је дуго владао, све до појаве новији#ерминевтички# приступа тексту и читавом разумевањупроблема.

%ерменеутички процес у савременој православној

теологији

32




Буду@и да нестаје изазов јереси, у RQ веку по себи су ве@ многатеолошка учења заокру(ена а и јерети&и се другачијетретирају. Dко се 9равославна Nрква ве@инска и ако онаодлучује могу да постоје проблеми унутар ње, правни,канонски, али све мање идејно теолошки. +о је истовремено

значило да Библија и опште теологија полако губе димензију јаки# теолошкоPдогматски# спорова. ?ада је требало свет, који је очиш@ен од паганске илососке тради&ије, др(ати у једном ду#овном јединству. +у се Библија постав$а као новапаидеја.?а друге стране, почињу да превладавају извесне тенден&иједа се то што су о&и говорили узима као потпуно релевантно инеупитно. %&и постају учите$и чији се ауторитет не доводипод знак сумње, док је раније однос према о&имапрет#одни&има био доста критичан.>е-утим, у RQ веку нема неког ве@ег развоја и напреткатеологије јер нема ни изазова. %&и се полако систематизују. погледу егзегезе појав$ује се еномен катена иликомпила&ијски# коментара. +о је саfирање ранији# отачки#коментара на једно место.

"ош један разлог, кога је тешко дешировати зfог чега сепојавио, условио је овако нешто. Наиме, 9етоPшести саfор једонео једну од одлука у A]. канону, да се не уводи другаписана реч осим оне коју су мудра&и протумачили и у познатимзfиркама ве@ изло(или.

+о је сада једна тенден&ија и пракса која постаје уоfичајена.

Буду@и да се у 9исму не тра(и више ништа посеfно, утеолошком смислу речи, више су у питању омилитички осврти,нема неки# велики# потреfа, просто се традирају старијамиш$ења знаменити# ота&а. +о је ве@ у неку руку створиломалу врсту проfлема у приступу 9исму. 9исмо се почињепосматрати иск$учиво кроз призму ранији# ота&а. +ако да fисе могло ре@и да Биfлија полако гуfи ту теолошку димензију,9исмо се издваја из теологије.*ременом, поготово са појавом протестантизма ипренаглашавањем 9исма, створила се једна врста ози$неодfојности према Биfлији. Из AJ2\. постоји ен&иклика у којој се

заfрањује читање Биfлије.9исмо се све више користи на тај начин да fи се потврдила ве@нека постоје@а теолошка становишта, док се раније из 9исмаизводило учење. оfзир треfа узети и историјске чињени&е. *изанија је палапод +урке и неког fогословског развоја није ни fило. 9очетке#уманизма и ренесансе мо(емо пре свега на@и у *изантији. +уидеју су византијски мислио&и и однели на запад. властитојзем$и то нису могли да негују јер су ту сада fили +ур&и.

+ек негде у периоду ослоfа-ања православни# зема$а од

+урака и развојем Hусије, појав$ују се неке нове fогословскетенден&ије.

33




На западу се, за то време, ве@ увелико теолошки промиш$ало јер су западња&и за то имали пово$није историјске услове.Источни теолози који су отишли на запад, пре сви# )еоргијеCлоровски, срели су се са читавим fогатством отачки#текстова и fогатством доfри# радова на те теме. +ада се

појав$ује једна нова тенден&ије у православној теологији којасе и данас назива неопатристичка синтеза. 'ен званичнизачетник fио је ота& )еоргије Cлоровски са својом чувеномизреком на првој конерен&ији fогословски# школа A]\S.године, :напред о&и<.

"едан је ду(и период робовања, о коме је говорио Cлоровски,источне теологије западној теологији.

"едан од разлога преовла-ивања руске богослу(бенелитературе код нас јесте тај да су руски и српски тргов&инаправили добар дил па су слали руске богослу(бене књигекоје су српски тргов&и продавали. Нјвероватније је такоза(ивела руска богослу(бена литература код нас.

+ако је доста уплива у источну теологију дошло са запада,поготово од gRQQ века. !од нас га још увек има много, поготовоу неким fогословским школама.?ада источни православни теолози уви-ају отачке fисере, којису углавном fили )р&и. "едан од аспеката је да је Биfлија ида$е остала по страни. :напред о&има< негде у прин&ипу јемогао да подразумева повратак и Биfлији у неком теолошкијемсмислу, јер су се појавили нови теолошки изазови. >е-утим,стиче се утисак да је Биfлија ипак мало остала по страни. !од

ве@ине теолога овог периода приме@ује се велики деи&ит уfиfлијским истра(ивањима. И да$е се fиfлијски текстовиупотреf$авају у поткреп$ивању одре-ене теолошке идеје, ида$е fиfлијски текст није полазна теолошка тачка. "едназаним$ива #ерменеутичка оп&ија, али питање је коликоисправна.тек негде у новијем периоду се све више појав$ују теолозиfиfлисти или егзегети који се на критички начин освр@у на овајаспекат неопатристичке синтезе.9остав$а се питање како сада приступити 9исму. а липриступити 9исму преко ота&а и како. 9оготово што је у

великом делу теолошки# православни# круговараспрострањена идеја да су о&и пар екселанс тумачи Биfлије ида њи#ове моделе морамо преузимати. Dли, постав$а сепитање како преузети те моделе. а ли дословно тумачењекоји су они изводили или неL Или, кога од ота&а узетиLНаравно, Cлоровски је свестан посеfног места које 9исмо има уNркви и он је сам писао да је ?вето 9исмо књига која јесастав$ена у заједни&и и њен првоfитни &и$ fио је даоfразује исту ту заједни&у. Немогу@е је раздвојити Биfлију одNркве. ?ве то стоји, али како при@и БиfлијиL Наме@е се питање,

поготово једног православног учења о присуству у#а ?ветог уNркви. ;начи ли то ако је у# ?вети у Nркви и ако учи и води

34




Nркву, да је он исти у#L ;начи ли то да постоји некасуштинска разлика изме-у "ована ;латоустог и апостола 9авлаL9остав$а се питање како тумачити Биfлију кад имамо једнутакву теолошку праксу.Dугуридис уводи један нови појам, једну нову #ерменеутичку

конструк&ију где ка(е да ми треfа да fудемо у ду#у ота&а. %нсматра да @е fуду@ност православног fогослов$а зависити одисправног с#ватања смисла отачког и византијског егзегетскогнасле-а.Има мислила&а који су мало радикалнији од Dугуридиса. Нпр.?тилијанопулос на више места тврди да је православнотумачење Биfлије извод$иво и fез ота&а. 9остоје и ставови,који ово потвр-ују, да fи смо тумачили Биfлију преко нпр.

"устина >ученика, нам је потреfно прво протумачити самогтумача. акле, заступа се директан приступ Биfлијском тексту.?лаfа развијенсот fогослов$а на истоку је историјскиуслов$ена. Највише рада по том питању има ме-у грчкимтеолозима.Dко fи смо пратили моделе ота&а и #тели да fудемо у ду#уота&а, морамо учинити много више. >одел ота&а је fионепосредни приступ 9исму, из 9исма се изводи теологија. Богсе открива човеку крот 9исмо у мери у којој %н #о@е. +о је једнаод ундаментални# кон&еп&ија ота&а. +о значи да нашеfогословствовање данас мора fити доведено у раван отачкогfогословствовања, а то опет значи непосредан приступ 9исму.?а 9исмом се мора са(ивети. +о је еномен апроприја&ије који

је код ота&а потпуно присутан, смтрају@и да се 9исмо не мо(еразумети fез дуfинског са(ив$авања са њим. Интелек, иакону(ан, није дово$ан за тумачење ?9.Неоfично је ва(но и fитно за данашњу теологију да у свомтеолошком промиш$ању изнад свега приступа 9исму,ува(авају@и у потпуности велико и fогато отачко предање.Iогика ота&а је fила да је свет наша шанса и ми морамопроповедати томе свету.

&мисао библијског текста

?авременија истра(ивања, заснована на кон&ептима који су серазвили пре свега у протестантској библијској нау&и, почела суда иду у прав&у истра(ивања првобитног или дословногсмисла. %дносно, смисла који је аутор имао на уму да изрази, аон је сам био услов$ен околностима у којима је текст настајао.

+име се и бави историјскоPкритичка метода, која има за &и$деинисање пре&изног значења библијског текста уоколностима у којима је настао, истра(ивају@и литерарни,дословни, буквални или првобитни смисао.

>е-утим, постав$а се питање првобитног или дословногсмисла, дали је он јединствен, дали постоји само један

35




дослован смисао или и# има више. ?авремена #ерменеутика иопште теорија језика су склоније да тврде да постоје вишезначења библијског текста, чак и у његовој првобитној орми.9рвобитни смисао ?9 EhлитерарниhдословниhбуквалнисмисаоF је онај смисао који су директно изразили нада#нути

$удски пис&и, односно агиограи. 9оруку и смисао требатра(ити у речима текста, шта сам текст ка(е. +о значи да јепотребно усресредити се на истра(ивање самога текста.Hаније се у библијској нау&и говорило о намери аутора EUVVU^`6iV^U_F, док у последње време са правом преовладавамиш$ење, блиско кон&епту раније отачке #ерменеутике, даве@у па(њу треба усмерити ка самом тексту, шта текст ка(еEjd_U `6iV^U_F. Истовремено, ово не умањује интен&ијепис&а. +о што је изразио негде излази из његове (е$е иразумевања Eнада#нутостF.9исмо није својина поједин&а, ве@ &рквена књига. Буду@и да јебиблијски текст дело више $уди, онда је истра(ивањепрвобитне интен&ије пис&а бо$е заменити једном тезом да јесами текст инспирисан и у њему се налази намера Бо(ија којуми откривамо.Dутор се мо(е представити као родите$ који ра-а дете, текст.!асније то дете, текст настав$а сопствени (ивот. +екст јестенастао од једног или више аутора, али он сада почиње да (иви

један независтан (ивот. %н је заправо својина Nркве. 9остоји исклоност тумача ка субјективизму, те је и то један од разлога загоре наведену тезу.

Zовек с#вата неке сере значења текста, уви-а неке бо(анскеелементе, али ве@ина му остаје нејасна. акле, писа& немаапсолутну власт над текстом. %н је на тексту оставио својпечат, али је текст ипак нешто што је изишло и нешто што @е у(ивоту Nркве добити нове елементе значења. ;бог тога текстпотребује комуника&ију са читао&има, јер текст без читања итумачења је мртав.а би се ипак открио првобитни смисао текста потребна суистра(ивања на његовој реконструк&ији. +у долази доизра(аја историјскоPкритичка метода. %вакав приступ тексту јепотребан због великог временског и културолошког раздоб$а

изме-у нас и библијски# писа&а. ;ато се мора установити како је то и шта било у првобитном смислу. +о је веома битно ипарадигматично за нашу данашњу теологију. "ако је опаснопаушално читати и тумачити библијски текст.

+реба разликовати дословни и метаорички смисао. +ако-е,поједини делови текста добијају значење тек у контексту&елине. Буду@и да је лингивстичка &елина носила& значења,онда је јасно да су дословни и метаорички смисловипрвобитни смислови.Истра(ивање првобитног смисла мора да се базира на

истра(ивању и с#ватању литерарни# врста.

36




9оред дословног постоји и ду#овни Eтиполошки, алегоријскиFсмисао. о њега се долази на основу нови# откривењски#чињени&а. ?ами библијски текстови имају динамички аспекат.

+о значи да су они пророчки. %ни теолошку смисао упу@ују уодре-еном прав&у који су ве@ задали библијски пис&и. +о је

дуб$и, икономијски смисао, који мора да остане у оквируинтен&ије првобитног смисла. акле, он мора да будепредвидив из перспективе првобитног смисла.9остоји проблем у разликовању смисла и значења текста.?мисао текста одре-ују лингвистички знакови у тексту и то што

је изра(ено у тексту, оно што је аутор #тео да ка(е. ;начењетекста је везано за читао&а, тумача. Zитала& или тумачуспостав$а везу изме-у смисла одре-еног текста и преосталестварности. Zитала& изводи значење текста, али за себе.?мисао се односи на поруку коју текст преноси, а значење сеодноси на ва(ност коју тај смисао има за читао&а.

+ако, првобитно значење текста би се могло назвати смисломтекста, док би његов динамички, икономијски смисао биозначење тог првобитног текста.

Приступ библијском тексту

9остоји пет приступа библијском текстуG канонски, догматски,културолошки Eсо&иолошкоPантрополошкиF, контекстуални ипси#олошкоPаналитички.

Канонски приступ тумачи поједине светописамске текстове уњи#овом односу према &елини. %вај приступ је био присутан икод свети# ота&а. ?9 је књига која сведочи о једном,

јединственом Бо(ијем плану спасења. Не тумаче се одвојенопоједине перикопе, намере поједини# аутора, развој поједини#теолошки# идеја, ве@ се тексту приступа као таквом. +екст сепокушава протумачити управо у светлу #ерменеутичкогкон&епта да је текст Библије један, јединствен, да он изра(аваБо(ији план спасења и да поједине делове тога текста требатумачити у светлу остали#. ?личност са теоријом#ерменеутичког круга, односно да се појединачни делови не

могу разумевати без познавања општег.!анонски приступ не подразумева само библијски макротекстве@ он ува(ава и улогу Nркве која препознаје 9исмо, у којојнастаје 9исмо и која га ка постав$а нормативним. акле, заразлику од историјскоPкритичке методе Eдиа#рони приступF,канонски приступ гледа на текст као такав. +екст је прошаокроз разне редак&ије и обликовања и ми га данас имамооваквог, а Nрква га управо као таквог признаје за нормативEсин#рони приступF.9остоје два карактеристична канонска приступа. "едан сву

па(њу усмерава ка коначном облику текста Eканонски текстF ињега је заступао Zајлд.

37




руги приступ, кога наглашава ?андерс, па(њу усмерава наканонски про&ес, наглашава контекст заједни&е у смислупро&еса настанка текста. %вај кон&епт више ува(ава диа#ронемоменте којима са бави историјскоPкритичка метода.Контекстуални приступ не подразумева контекст у коме

настаје текст него контекст у коме се тумачи текст. +о јеконтекст који тумач заузима у односу на текст, а који јеуслов$ен његовим предразумевањем и др. E9римерG различитиконтексти тумачења приче о милостивом ?амарјанинуF.Културолошки (социолошко-антрополошки) приступ.Библијски текстови нису само имали само нормативни карактеру смислу да су образовали $уде у разним (ивотнимситуа&ијама. *е@, (ивотне околности у којима су насталибиблијски текстови могу се видети у самим текстовима, оне суи условиле у многим стварима библијски израз.Историја орми се бави истра(ивањем литерарни# врста, наоснову који# се тра(и (ивотна ситуа&ија у којој је текстнастао. +о је веома ва(но, јер су $уди који су писали библијскетекстове, уносили и своју визију света и вере у Бога.*а(ност овог приступа се огледа у томе што показује шта се одбиблијског текста мо(е узети као ва(но и нормативно заданас, а шта је са друге стране опис одре-ене временскеситуа&ије које није толико ва(на. E9римерG !ор O, апостол9авле говори о неједењу меса, да се не би саблазнили они којису слабиe !ор AA, о ношењу марамеF.

Догматски приступ. Библијски текстови имају карактер

учења, што је некада и значила реч догма. 9роблем постоји утоме када се из перспективе касније теологије и касниједогматске свести библијски текст почиње интрепретирати крозту призму. 9остоје два догматска приступаG позитиван инегативан.огматски приступ у смислу ува(авања библијски текстовакоји носе теолошку идеју и који дају богати потен&ијал закаснију теологију, треба при#ватити као легитиман. Негативанприступ библијском тексту подразумева својево$но чупање изконтекста делова библијског текста, ради исти&ања одре-еногверовања и догме Eеномен сектиF.

Историја учинка текста 9очев од 50.Pти# година прошлог века, све више се па(њапоклања односу читао&а и текста. +екст се не гледа као некавеличина по себи, мада он то у прин&ипу јесте, него јесредиште #ерменеутичке па(ње усмерено управо наме-уоднос, шта се дешава на рела&ији текст 8 читала&. +о јеве@ период постмодерне, читала& сам конституише смисао

текста који чита. акле, те(и се разумевању који сеуспостав$а изме-у текста и читао&а. Настаје једна врста

38




смислу да ува(ава читав тај пут деловања библијског текста. +ај пут се у православном предању мо(е назвати самимпредањем.>и смо у једној великој мери одре-ени прошлош@у, предањем.

+ај еномен предкон&еп&ија, личносни# проила који су

услов$ени разним еноменима, поготово спо$а, из тради&ије,културе, језика, обичаја, се у #ерменеути&и зове еноменпредразумевања. %вај еномен је јако ва(ан у савременој#ерменеути&и, за разлику од ранијег просветите$ског ипозитивистичког приступа (ивоту и нау&и Eтабула расаF.

+ако, текстове који су нас некада настали и који се одра(авајуна историју и на нас ми мо(емо разумети из једне новеперспективе, а то је перспектива сродности читао&а и текста.%ва перспектива се конституише управо на еномену да смоми библијском тексту, силом прилика, по ну(ности сродни иблиски, ми њега негде осе@амо не само у равни ра&ионалногразумевања, ве@ смо на један спе&иичан начин везани забиблијску поруку.акле, разумевање текста не дешава се не само нара&ионалном нивоу. "ер, ако смо при#ватили чињени&у дачитала& уноси себе у текст онда , не одба&ују@и ра&ионалноразумевање, текст се разумева суштински, дубински. На овоме

је јако инсистирао )адамер. +о је еномен унутрашњегразумевања, где појам разумевања иде да$е од пукогобјективног, спо$ашњег разумевања, него долази до једногунутрашњег разумевања кога мо(емо назвати емпатија,

саосе@ање, сродност.?аморазумевање је један други еномен који би се вишеодносио на једну унутрашњу перспективу човека, која је опет увеликој мери обликована оним спо$а. >е-утим, поред тогаипак постоји и нешто унутар самога човека што га одре-ује каотаквог. руги аспект саморазумевања односи се насаморазумевање личности у свету и друштву у којем (иви, штосе историјски мења E&ивилиза&ијски менталитетF.?аморазумевање мо(е да буде једна врста коректива предањаи предразумевања. ?амуразумевање је битан #ерменеутичкимоменат за разумевање текста у смислу његове примене,

аплика&ије на сопствени (ивот. Hикер је то звао апроприја&ија. +екст се не мо(е разумети ако се не одрази на човека, ако непро-е кроз њега као кроз личност.

'ктуализација и инкултурација

Библијски текстови су записивани и чувани зато што су требалида имају те(ину и у буду@ности, они нису једновременитекстови типа новински# чланака. Библија је од почетка

претендовала да је њена порука универзална порука и да ва(иза буду@а поко$ења.

40




>е-утим, појав$ује се проблем. Буду@а поко$ења за проблемимају језик и разумевање. ;ато је текст потребно тумачити такошто се он актуализује. +екст просто мора да буде актуелан у(ивоту заједни&е. Dктуализа&ије се кроз историју библијскогтекста вршила у оквиру Nркве.

Dктуализа&ија се мо(е повезати са еноменом поновногчитања, пречитавања. +екстови који су некада написани, читајусе сада у неком новом светлу и актуализују на тај начин што сеувек негде егзистен&ијално дотичу (ивота $уди којима сетумаче. ?а тог аспекта актуализа&ија подразумева временскудимензију, Библија је свевремена књига и она се мо(е и требаактуелизовати у свакој (ивотној ситуа&ији, у сваком временубез обзира на изазове. %ваква врста актуализа&ије се крозисторија врши у Nркви и то је питање изношења смислабиблијског текста. Библијски текстови и богослу(ења у Nрквису јако преплетени, Библија је послу(ила за много тога у#имнограији, молитвама. ?а друге стране, многи текстови уБиблији су настали у богослу(беном контексту E%че наш,#ристолошке #имне, ев#аристијски сти#овиF. >е-утим, има јошнешто што и# још бли(е доводи у везу и што и# теолошки још

јаче осмиш$ава, а то је њи#ова унк&ионалност. ?аунк&ионалног аспекта библијски и богослу(бени текстови суидентични. 9реко изговорене речи Бог се оприсутњује, Бог се9исмом оприсутњује поготово у контексту читања заједни&е.Исту унк&ију имају и литургијски текстови.;а разлику од актуализа&ије, инкултура&ија се више тиче

просторни# категорија. +о је еномен који је ве@ присутан уБиблији, да је Бог Бог читавог света и да су сви призвани даверују у Бога. *ременом су се, наравно, појавиле разлике укултури. +о је имало за логичну последи&у настајањеразличити# културни# образа&а у различитим срединама.Библија као књига је карактеристична за једну семитскукултуру, која је у једном тренутку дошла у додир са

јелинизмом. 9оставило се питање на који начин да се сада#риш@анство инкултурише, оваплоти у једној новој култури. +упостоји неколико степени&а. 9рва степени&а је превод. Библијасе први пут преводи EXggF. руги степеник је тра(ење неки#

одговарају@и# појмова који би одговарали ду#у "еван-е$а. +о јепокушај да се #риш@анске истине изговоре у једном новомк$учу, да се мало преосмисле. +ре@и степеник је када сама такултура почиње да даје своје плодове E*изантија као#риш@анска култураF.обар појам инкултура&ије који се код нас појави је:о&рков$ење<, :о#ристов$ење<, :#ристијаниза&ија<.

Skripta Erm

Documents

Transcript of Skripta Erm