P O D S T I C A J I Z A S E K T O R I N D U S T R I J E

P O D S T I C A J I Z A S E K T O R I N D U S T R I J E

20. april 2021. godine

- 2 -

SEKTOR ZA STRATEŠKE ANALIZE, ANALITIKU, USLUGE, SERVISE I PAKETE PROIZVODA

SADRŽAJ

IPRAVNI OSNOV .............................................................................................................. - 3 -

II PODSTICAJI PREMA ZAKONU O ULAGANJIMA ......................................................... - 9 -

III DRŽAVNA POMOĆ PREKO RAZVOJNE AGENCIJE SRBIJE ................................... - 15 -

IV DRŽAVNA POMOĆ PREKO FONDA ZA RAZVOJ ..................................................... - 17 -

V PODSTICAJI PREKO NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLJAVANJE ....................... - 24 -

VI DRŽAVNA POMOĆ – AUDIOVIZUELNO DELO ......................................................... - 29 -

VII DRŽAVNA POMOĆ – INOVACIJE ............................................................................ - 30 -

VIII ENERGETIKA .......................................................................................................... - 33 -

IX UPRAVLJANJE OTPADOM ....................................................................................... - 37 -

X ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE ..................................................................................... - 39 -

- 3 -


I PRAVNI OSNOV

A)Pravni akti u vezi sa podsticajima u sektoru industrije Strateški okvir razvoja industrije u Republici Srbiji definisan je Strategijom industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 35/20). Strategija u cilju podizanja konkurentnosti industrije Republike Srbije postavlja 5 posebnih ciljeva: 1-unapređena digitalizacija poslovnih modela industrijske proizvodnje; 2-razvoj industrije bazirane na inovacijama i razvoju viših faza tehnološke proizvodnje; 3-povećan ukupni obim investicija u industriju uz rast kvaliteta investicija; 4-unaprediti tehnološku strukturu izvoza; 5-transformacija industrije od linearnog ka cirkularnom modelu. Cilj je podržati investicije kojima se povećava domaća dodata vrednost, uključenje domaćih kompanija u međunarodne međusektorske lance vrednosti, investicije koje više koriste domaće faktore i investicije u oblasti visokih tehnologija, koje povećavaju dodatu vrednost u Republici Srbiji i obraćaju pažnju na zaštitu životne sredine. Podsticaji su regulisani čitavim setom pravnih akata i javnih poziva koji se raspisuju na osnovu ovih akata i sredstava predviđenih budžetom za tu godinu. Od sistemskih zakona tu spadaju Zakon o kontroli državne pomoći i Zakon o ulaganjima koji se odnose na više sektora privrede, a određeni sektori industrije imaju pored ovih i posebno definisane podsticaje posebnim zakonima koji regulišu konkretnu oblast. Dok zakon uređuje opšti okvir za dobijanje podsticaja, uredbama, pravilnicima i drugim aktima se propisuju bliži uslovi za apliciranje za podsticaje, sa tim da je za većinu programa podrške potrebno je sačekati i raspisivanje javnog poziva. U nastavku je dat pregled svih važećih pravnih akata na republičkom nivou relevantnih za podsticaje u sektoru industrije:

1. Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 35/20)

2. Akcioni plan za period 2020-2022. godine za primenu strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici srbiji za period 2020-2025. godina („Službeni glasnik RS“, broj 81/20)

3. Akcioni plan za sprovođenje strategije industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine, za period od 2021. do 2023. godine („Službeni glasnik RS“, broj 37/21)

4. Zakon o kontroli državne pomoći („Službeni glasnik RSˮ, broj 73/19)

5. Uredba o pravilima za dodelu državne pomoći („Službeni glasnik RSˮ, br. 13/10, 100/11, 91/12, 37/13, 97/13, 119/14 i 23/21 - dr. uredbe)

6. Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti regionalne državne pomoći („Službeni glasnik RSˮ, broj 23/21)

7. Uredba o pravilima i uslovima za dodelu pomoći male vrednosti (de minimis pomoći) („Službeni glasnik RSˮ, broj 23/21)

8. Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći kroz dokapitalizaciju učesnika na tržištu radi otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti COVID – 19 („Službeni glasnik RSˮ, br. 126/20 i 17/21)

9. Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja ozbilјnog poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti COVID – 19 („Službeni glasnik RSˮ, br. 54/20, 126/20 i 17/21)

- 4 -


10. Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti COVID – 19 („Službeni glasnik RSˮ, br. 54/20, 126/20 i 17/21)

11. Zakon o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID – 19 izazvane virusom SARS-COV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 153/20)

12. Zakon o ulaganjima („Službeni glasnik RS“, broj 89/15 i 95/18)

13. Uredba o utvrđivanju programa podrške unapređenja razvoja izrazito nedovolјno razvijenih opština (jedinice lokalne samouprave iz četvrte grupe) za 2021. godinu („Službeni glasnik RS“, broj 23/21)

14. Uredba o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja („Sl. glasnik RS“, broj 1/19)

15. Uredba o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u sektoru usluga hotelskog smeštaja („Službeni glasnik RSˮ, br. 33/19 i 42/19)

16. Uredba o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda („Službeni glasnik RSˮ, broj 1/19)

17. Uredba o utvrđivanju programa podrške malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme u 2021. godini („Službeni glasnik RSˮ, broj 5/21)

18. Zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, br. 36/09, 88/10, 119/12 i 5/15)

19. Program Fonda za razvoj Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, broj 4/19)

20. Uredba o utvrđivanju programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2021. godini („Službeni glasnik RSˮ, broj 5/21)

21. Uredba o utvrđivanju programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju u 2021. godini („Službeni glasnik RSˮ, broj 5/21)

22. Uredba o utvrđivanju programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žene preduzetnice i mlade u 2021. godini („Službeni glasnik RSˮ, broj 5/21)

23. Zakono o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RSˮ, br. 36/09, 88/10, 38/15 i 113/17-dr.zakon)

24. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RSˮ, br. 36/09 i 32/13)

25. Pravilnik o kriterijumima, načinu i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja („Službeni glasnik RSˮ, br: 102/15, 5/17 i 9/18)

26. Uredba o podsticajima investitoru da u Republici Srbiji proizvodi audiovizuelno delo („Službeni glasnik RSˮ, broj 3/21)

27. Zakon o inovacionoj delatnosti („Službeni glasnik RSˮ, br. 110/05, 18/10 i 55/13)

28. Pravilnik Fonda za inovacionu delatnost o pravilima za dodelu državne pomoći

29. Uredba o utvrđivanju programa podrške razvoju i promociji ženskog inovacionog preduzetništva za 2021. godinu („Službeni glasnik RSˮ, broj 6/21)

30. Uredba o utvrđivanju programa za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva za 2021. godinu („Službeni glasnik RSˮ, broj 6/21)

31. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 101/15)

32. Zakon o energetici („Službeni glasnik RSˮ, br. 145/14 i 95/18 - dr.zakon)

33. Uredba o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije („Službeni glasnik RSˮ, broj 8/19)

- 5 -


34. Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, privremenog povlašćenog proizvođača i proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RSˮ, br. 56/16 i 60/17, 44/18 - dr. zakon i 54/19)

35. Zakon o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RSˮ, broj 25/2013)

36. Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RSˮ, br. 36/09, 88/10, 14/16 i 95/18 - dr. zakon)

37.

Uredba o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava („Službeni glasnik RSˮ, br. 88/09, 67/10, 101/10, 86/11, 35/12, 41/13 - dr. pravilnik, 81/14 - dr. pravilnik, 30/15 - dr. pravilnik, 44/16 - dr. pravilnik, 43/17 - dr. pravilnik, 45/18-dr.pravilnik, 20/19-dr.pravilnik i 49/20-dr.pravilnik)

38. Pravilnik o usklađenim iznosima podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenјe određenih vrsta otpada („Službeni glasnik RSˮ, broj: 49/20)

39. Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RSˮ, br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon, 43/2011 - odluka us i 14/2016, 76/18, 95/18-dr.zakon)

40.

Uredba o bližim uslovima koje moraju da ispunjavaju korisnici sredstava, uslovima i načinu raspodele sredstava, kriterijumima i merilima za ocenjivanje zahteva za raspodelu sredstava, načinu praćenja korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i drugim pitanjima od značaja za dodeljivanje i korišćenje sredstava zelenog fonda Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, broj 25/18)

41. Pravilnik o bližim uslovima za dodelu i korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, br. 31/18)

42. Uredba o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila koja imaju isključivo električni pogon, kao i vozila koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće i električni pogon (hibridni pogon) („Službeni glasnik RSˮ, broj 156/20)

B)Državna pomoć Zakon o kontroli državne pomoći uređuje kontrolu državne pomoći u cilju zaštite konkurencije na tržištu i definiše državnu pomoć kao svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim korisnik državne pomoći stiče povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente ili se daje prednost proizvodnji određene robe i/ili usluga, kojom se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu i utiče na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije. Davalac državne pomoći je nadležni organ Republike Srbije, autonomna pokrajina ili jedinice lokalne samouprave, ili svako pravno lice koje raspolaže javnim sredstvima i dodeljuje državnu pomoć u bilo kom obliku. Državna pomoć može se dodeliti kroz sledeće instrumente: 1) subvencija (bespovratna sredstva) ili subvencionisana kamatna stopa na kredite; 2) fiskalna olakšica (umanjenje ili oslobođenje od plaćanja poreza, doprinosa, carina i drugih fiskalnih dažbina); 3) garancija države, svakog pravnog lica koje raspolaže i/ili upravlja javnim sredstvima ili drugog davaoca državne pomoći, data po uslovima povoljnijim od tržišnih; 4) odricanje od dobiti i/ili dividende države, lokalne samouprave ili pravnog lica koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima; 5) otpis duga prema državi, lokalnoj samoupravi ili pravnom licu koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima; 6) prodaja ili korišćenje imovine u javnoj svojini po ceni nižoj o tržišne; 7) kupovina ili korišćenje imovine po ceni višoj od tržišne od strane države, lokalne samouprave ili pravnog lica koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima, i

- 6 -


8) druge instrumente u skladu sa ovim zakonom. Državna pomoć se prijavljuje kao: 1) šema državne pomoći ili 2) individualna državna pomoć. Šema državne pomoći je skup svih propisa koji predstavljaju osnov za dodelu državne pomoći korisnicima koji nisu unapred određeni (poznati), a individualna državna pomoć je pomoć koja se dodeljuje na osnovu akta davaoca državne pomoći unapred određenom korisniku ili pomoć individualnom korisniku koja se dodeljuje na osnovu šeme državne pomoći, a za koju postoji obaveza prijave na osnovu ovog zakona.

U skladu sa Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći mogu se dodeliti sledeće kategorije državne pomoći: 1-horizontalna državna pomoć koja se deli prema primarnim ciljevima dodele, i to:

za male i srednje privredne subjekte,

za sanaciju i za restrukturisanje privrednog subjekta u teškoćama,

za zapošljavanje,

za zaštitu životne sredine,

za istraživanje, razvoj i inovacije,

za usavršavanje,

u obliku rizičnog kapitala,

u oblasti kulture; 2-sektorska državna pomoć koja se dodeljuje za specifične vrste sektorske državne pomoći, za koje se propisuju posebna pravila za dodelu u sektoru proizvodnje čelika, vađenja uglja i u sektoru saobraćaja. U skladu sa Uredbom o uslovima i kriterijumima usklađenosti regionalne državne pomoći koja se primenjuje na regionalnu državnu pomoć za ulaganje, kao i na pomoć za smanjenje tekućih izdataka određenog učesnika na tržištu koji obavlja delatnost u retko ili vrlo retko naseljenim područjima. Regionalna državna pomoć za ulaganje je državna pomoć koja se dodeljuje za početno ulaganje u materijalnu i nematerijalnu imovinu u vezi sa:

osnivanjem novog pravnog lica;

proširenjem postojećeg kapaciteta;

diversifikacijom postojećeg proizvodnog programa u nove proizvode i

bitnim promenama u celokupnom proizvodnom procesu postojećeg pravnog lica. Opravdani troškovi za dodelu regionalne državne pomoći za ulaganje su:

troškovi ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu;

procenjeni troškovi zarada za novootvorena radna mesta povezana sa ulaganjem u dvogodišnjem periodu;

kombinacija gore navedenih troškova. Opravdani troškovi za učesnike na tržištu koji se razvrstavaju u mikro, mala i srednja pravna lica su i troškovi pripreme studija izvodljivosti i konsultantskih usluga koji se odnose na početno ulaganje ako visina državne pomoći iznosi do 50% stvarno nastalih troškova, pri čemu moraju da budu ispunjeni i dopunski uslovi iz ove uredbe. Regionalna operativna državna pomoć je državna pomoć koja se dodeljuje za smanjenje tekućih troškova poslovanja određenog učesnika na tržištu (npr. troškovi radne snage, materijala, usluga, komunikacija, energije, održavanja, zakupa, administrativni troškovi i sl., kao i troškovi amortizacije i troškovi finansiranja ako ne predstavljaju deo opravdanih troškova ulaganja za koje se dodeljuje regionalna državna pomoć za ulaganje).

- 7 -


U skladu sa Uredbom o pravilima i uslovima za dodelu pomoći male vrednosti (de minimis pomoći) pomoć male vrednosti - de minimis je pomoć koja nema značajan uticaj na narušavanje konkurencije na tržištu i na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije. De minimis pomoć može da se dodeli jednom učesniku na tržištu u visini do 23 miliona dinara u bilo kom periodu u toku tri uzastopne fiskalne godine. Kriterijum transparentnosti ispunjavaju sledeći instrumenti (oblici) dodele de minimis pomoći:

subvencija i subvencionisana kamatna stopa na kredite;

dokapitalizacija;

mere rizičnog finansiranja u obliku vlasničkog kapitala ili u obliku kapitala sličnom vlasničkom;

drugi instrumenti, osim kredita i garancija.

Za vreme vanrednog stanja donet je set uredbi u vezi sa dodelom državne pomoći vezan za otklanjanje ozbiljnog poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti COVID-19. Uredbom o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti COVID- 19 propisano je da su opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za otklanjanje štete prouzrokovane epidemijom stvarni gubitak nastao kao direktna posledica epidemije. Državna pomoć iz ove uredbe ne kumulira se sa ostalim vrstama državne pomoći. Državna pomoć dodeljuje se najviše do iznosa kojim učesnik na tržištu pokriva opravdane troškove, odnosno do 100% opravdanih troškova, a on nastaje kao direktna posledica mera ograničavanja koje korisnika sprečavaju u obavljanju njegove delatnosti, a naročito: 1) mera kojima se nalaže potpuni prestanak obavljanja delatnosti (zatvaranje ugostiteljskih objekata ili trgovina koje nisu nužne i dr.) ili prestanak delatnosti u određenim područjima (ograničenja letova ili drugih oblika prevoza do ili od određenih polazišta ili odredišta i dr.); 2) mera kojima se u sektoru turizma isključuju određene kategorije putnika (školska putovanja i smeštaj za mlade i dr.); 3) mera ograničavanja broja posetilaca u određenim sektorima ili delatnostima (industrija zabave, specijalizovani sajmovi, sportski događaji i dr.). Zakonom o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID – 19 izazvane virusom SARS-COV-2 propisano je da Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri potraživanja banaka nastala po osnovu odobrenih kredita od strane banaka za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava za kreditiranje privrede sa ciljem ublažavanja negativnih ekonomskih i finansijskih posledica pandemije. Korisnik kredita obezbeđenog garancijom iz garantne šeme može biti lice koje je:

1) lice sa sedištem u Republici Srbiji uključujući i poljoprivredna gazdinstva, koje je registrovano u Agenciji za privredne registre i klasifikovano kao preduzetnik, ili mikro, malo i srednje privredno društvo, kao i drugo lice koje nije registrovano u Agenciji za privredne registre, a ima zvanično objavljene finansijske izveštaje i klasifikovano je kao preduzetnik, ili mikro, malo i srednje preduzeće;

2) lice kome je u skladu sa kreditnom politikom banke odobren novi ili zanavljanje postojećeg kredita za koji Republika Srbija može garantovati banci.

Republika Srbija može garantovati za kredite za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, a krediti se ne mogu koristiti za refinansiranje i prevremenu otplatu nedospelih rata postojećih kredita u portfoliju banke, kao ni za refinansiranje kredita kod drugih banaka. Republika Srbija može izdati Pojedinačnu garanciju kao sredstvo obezbeđenja za potraživanje banke po ugovoru o kreditu pod sledećim uslovima:

- 8 -


1) da je kredit pušten u tečaj najkasnije do 31. jula 2021. godine; 2) da je rok otplate kredita do 36 meseci od dana puštanja u tečaj, u koji rok je uračunat i grejs-period od devet do 12 meseci od dana puštanja kredita u tečaj, osim u slučaju primene moratorijuma uvedenog propisima Narodne banke Srbije radi ublažavanja posledica pandemije COVID-19 u cilju stabilnosti finansijskog sistema, kada se rok otplate kredita produžava za period trajanja ovog moratorijuma; 3) da je kredit odobren u dinarima (RSD) ili evrima (EUR); 4) da je način otplate kredita u mesečnim anuitetima; 5) da kamatnu stopu određuje banka u skladu sa svojom kreditnom politikom, a u iznosu ne većem od jednomesečne stope BELIBOR uvećane za 2,50% (1M BELIBOR + 2,50 p.p.) za kredite odobrene u dinarima (RSD); 6) da kamatnu stopu određuje banka u skladu sa svojom kreditnom politikom, u iznosu ne većem od tromesečne stope EURIBOR uvećane za 3,00% (3M EURIBOR + 3,00 p.p.) za kredite odobrene u evrima (EUR); 7) da su kao instrument obezbeđenja kredita dostavljene najmanje menice korisnika i većinskog vlasnika korisnika, gde se pod većinskim vlasništvom podrazumeva direktno vlasništvo jednako ili veće od 25%; 8) da korisnik kredita neće isplaćivati učešće u dobiti (dividende), niti povraćaj pozajmice osnivača u prvih godinu dana nakon zaključenja ugovora o kreditu; 9) da korisnik kredita neće vršiti tokom trajanja grejs-perioda po kreditu prevremenu otplatu postojećih kredita sa istom namenom kod bilo koje druge banke, a koji nisu uključeni u osigurani portfolio.

Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti COVID – 19 propisuje da se državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu može dodeliti, između ostalog, u obliku subvencionisanih kamatnih stopa za kredite i kao državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku garancija za kredite pod uslovima povoljnijih od tržišnih. Državna pomoć za likvidnost učesnika na tržištu u obliku subvencionisanih kamatnih stopa za kredite dodeljuje se pojedinačnom učesniku na tržištu do 800.000 evra ili sa kamatnim stopama koje su: 1) najmanje jednake osnovnoj referentnoj kamatnoj stopi ili drugoj referentnoj stopi koja se primenjivala na dan 1. januar 2020. godine, uvećanoj za maržu kreditnog rizika kako sledi:

Vrsta korisnika Marža kreditnog rizika za kredite sa rokom dospeća godinu dana

Marža kreditnog rizika za kredite sa rokom dospeća 2-3 godine

Marža kreditnog rizika za kredite sa rokom dospeća 4-6 godina

Preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća

25 baznih poena 50 baznih poena 100 baznih poena

Veliki privredni subjekti

50 baznih poena 100 baznih poena 200 baznih poena

2) iznos glavnice, za kredite sa kamatom obračunatom na način sa rokom dospeća posle 31. decembra 2021. godine, ne sme preći:

(1) dvostruke godišnje rashode za plate korisnika državne pomoći (uključujući doprinose za socijalno osiguranje i trošak osoblja zaposlenog na lokaciji učesnika na tržištu, ali formalno na platnoj listi podugovarača ili drugog poslodavaca) za 2019. godinu ili za poslednju dostupnu godinu (ako je

- 9 -


učesnik na tržištu osnovan od 1. januara 2019. godine maksimalni iznos kredita ne sme biti veći od procenjenih godišnjih rashoda za plate za prve dve godine poslovanja) ili

(2) 25% ukupnog prometa korisnika ostvarenog u 2019. godini. Ugovor o kreditu ili drugi pravni osnov za dodelu državne pomoći mora biti potpisan najkasnije do 31. decembra 2021. godine i ograničen na maksimalno šest godina.

ZAKON O KONTROLI DRŽAVNE POMOĆI

REGIONALNA DRŽAVNA POMOĆ

HORIZONTALNA DRŽAVNA POMOĆ

SEKTORSKA DRŽAVNA POMOĆ

DE MINIMIS DRŽAVNA POMOĆ

II PODSTICAJI PREMA ZAKONU O ULAGANJIMA

A) Pravni osnov U skladu sa Zakonom o ulaganjima donete su: 1-Uredba o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja; 2- Uredba o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda; 3- Uredba o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u sektoru usluga hotelskog smeštaja. B)Podela investicija u skladu sa Uredbom o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja je na:

investicije od posebnog značaja

investicije koje nisu investicije od posebnog značaja Ulaganje od posebnog značaja predstavlja ulaganje čije ostvarenje bi bitno uticalo na dalji razvoj privrede Republike Srbije, unapređenje konkurentnosti privrede i Republike Srbije kao investicione lokacije i njen ravnomeran regionalni razvoj u odnosu na predmet ulaganja i teritorijalnu koncentraciju određenih privrednih grana i privrednih delatnosti i kod kojeg je ulaganje:

u osnovna sredstva veće od 5 miliona evra ili otvaranje više od 500 novih radnih mesta, ili

u osnovna sredstva veće od 2 miliona evra ili otvaranje više od 100 novih radnih mesta za treću ili četvrtu grupu opština prema stepenu razvijenosti, odnosno u devastirano područje,

ulaganje na osnovu usvojenih bilateralnih sporazuma. Međutim, u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda i hotelskog smeštaja ne pravi se podela na investicije od posebnog značaja i ostale investicije. C)Pravo na učestvovanje u postupku dodele sredstava U skladu sa prvom Uredbom sredstva se mogu dodeliti za realizaciju investicionih projekata u proizvodnom sektoru i za projekte usluga servisnih centara. Usluge servisnih centara i podrška poslovnim operacijama jesu usluge koje se pružaju putem informaciono-komunikacionih tehnologija prevashodno korisnicima van teritorije Republike Srbije. Takođe, u skladu sa drugom Uredbom, pravo na učestvovanje u postupku dodele sredstava imaju ulagači koji prijave investicione projekte u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda, a koji se pre

- 10 -


početka realizacije investicionog projekta prijave za dodelu sredstava, pri čemu proizvodnja prehrambenih proizvoda obuhvata preradu proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva radi dobijanja hrane za ljude ili životinje, a uključena je i proizvodnja različitih međufaznih proizvoda. Izuzetno, za delatnosti koje se smatraju trgovinom na malo proizvodima proizvođača koji poseduju svoje radnje (npr. one koje se obavljaju u pekarama, poslastičarnicama ili mesarama koje prodaju svoje proizvode) ne mogu se dodeliti podsticaji, u smislu ove uredbe. Dalje, sredstva se ne mogu koristiti za finansiranje investicionih projekata u sektoru saobraćaja, razvoja softvera, ugostiteljstva, igara na sreću, trgovine, proizvodnje sintetičkih vlakana, uglja i čelika, rudarstva, duvana i duvanskih prerađevina, oružja i municije, brodogradnje pomorskih trgovačkih plovila na sopstveni pogon preko 100 bruto registrovanih tona, aerodroma, komunalnom sektoru i sektoru energetike, širokopojasne mreže, ribarstva i akvakulture. U skladu sa trećom uredbom pravo na dodelu sredstava imaju investitori u sektoru hotelskog smeštaja kada je vrednost investicionog projekta minimum 2 miliona evra i kojim se zapošljava bar 70 novih zaposlenih. C) Ograničavajući uslovi: Sredstva mogu biti dodeljena samo pod sledećim uslovima: 1. da se investicija održi na istoj lokaciji u jedinici lokalne samouprave u kojoj se realizuje ulaganje,

najmanje 5 godina nakon realizacije projekta za velike privredne subjekte, odnosno najmanje 3 godine za male i srednje privredne subjekte, i

2. da se dostignuti broj zaposlenih nakon realizacije investicionog projekta ne smanjuje u periodu 5 godina za velike privredne subjekte, odnosno 3 godine za male i srednje privredne subjekte,

3. korisnik sredstava je dužan da svakom zaposlenom redovno isplaćuje osnovnu zaradu najmanje u visini 120% minimalne zarade,

4. rok za realizaciju investicionog projekta i otvaranje novih radnih mesta povezanih sa investicionim projektom, je 3 godine od dana zaključenja ugovora o dodeli sredstava podsticaja, a koji se nakon zaključenja može produžiti najviše na pet godina,

5. ukupan iznos sredstava koja se mogu dodeliti u skladu sa ovom uredbom i drugih podsticaja određuje se u apsolutnom iznosu, pri čemu ne sme da pređe gornju granicu do koje je dozvoljeno dodeliti ukupan iznos državne pomoći u skladu sa propisima kojima se uređuju pravila za dodelu državne pomoći.

D) Vrsta i visina sredstava koja mogu biti dodeljena za investicije: Korisnik sredstava dužan je da obezbedi učešće od najmanje 25% opravdanih troškova iz sopstvenih sredstava ili iz drugih izvora, koji ne sadrže državnu pomoć. Maksimalna visina sredstava koja može biti dodeljena za investicione projekte:

✧ VELIKIM privrednim subjektima do 50% opravdanih troškova, ✧ SREDNJIM privrednim subjektima do 60% opravdanih troškova, ✧ MALIM privrednim subjektima do 70% opravdanih troškova.

Visina sredstava koja može biti dodeljena za investicione projekte za velika preduzeća

za opravdane troškove ulaganja do 50 mln EUR

za deo opravdanih troškova ulaganja iznad 50 mln EUR, a

do 100 mln EUR

za deo opravdanih troškova ulaganja preko 100 mln EUR

max do 50% max do 25% max do 17%

opravdani troškovi su ulaganja u materijalna i nematerijalna sredstva ili troškovi bruto zarada u dvogodišnjem periodu nakon realizacije investicije

- 11 -


Uslovi za dodelu sredstava prikazani su u nastavku za investicione projekte u proizvodnji i usluge servisnih centara:

Nivo razvijenosti

opštine (grupa

jedinice lokalne

samouprave)

Minimalan broj novozaposlenih (novootvorenih radnih mesta)

Minimalan iznos

opravdanih troškova ulaganja

(u evrima)

Odobreni podsticaji

Savet može dodatno da odobri

Podsticaji za opravdane troškove

dvogodišnjih bruto zarada

Dodatak na visinu

ulaganja u osnovna sredstva

Dodatni podsticaji za

radno intenzivne projekte

I 50 500.000

20%, maksimum 3.000 € po

novootvorenom radnom mestu

+10% za 200 – 500

novozaposlenih + 10% od

iznosa troškova dvogodišnjih bruto plata

za 500 – 1.000 novozaposlenih

+ 15% od iznosa troškova

dvogodišnjih bruto plata

za više od

1.000 novozaposlenih

+ 20% od iznosa troškova

dvogodišnjih bruto plata

II 40 400.000



+15%

III 30 300.000



+20%

IV 20 200.000



+25%

Devastirana područja

10 100.000



+30%

Usluge servisnih centara

15 150.000 - -

Korisniku sredstava čiji investicioni projekat nije ulaganje od posebnog značaja odobrava se povećanje iznosa bespovratnih sredstava u visini od 10% iznosa opravdanih troškova ulaganja u osnovna sredstva, bez obzira na nivo razvijenosti opštine (prema skali u tabeli). Dok je za projekte od posebnog značaja moguće dodeliti (ne obavezno) ova sredstva, za ostale investicije se svakako odobravaju u navedenom procentualnom iznosu.

- 12 -


U sektoru prehrambene industrije sredstva se mogu dodeliti za investicione projekte u oblasti

proizvodnje prehrambenih proizvoda, čija je minimalna vrednost 2.000.000 evra i kojima se

obezbeđuje zapošlјavanje najmanje 30 novih zaposlenih, prema sledećoj skali:

Nivo razvijenosti

opštine Podsticaji za opravdane troškove dvogodišnjih bruto

zarada

Dodatak na visinu ulaganja u

osnovna sredstva

I 20%, maksimum 3.000 € po novootvorenom radnom mestu za ulaganja do 20 ml evra -20%

za ulaganja od 20-40 ml evra dodatnih 10%

za ulaganja preko 40 ml evra dodatnih 5%

II 25%, maksimum 4.000 € po novootvorenom radnom mestu

III 30%, maksimum 5.000 € po novootvorenom radnom mestu

IV 35%, maksimum 6.000 € po novootvorenom radnom mestu


40%, maksimum 7.000 € po novootvorenom radnom mestu

U sektoru usluga hotelskog smeštaja sredstva se mogu dodeliti za investicione projekte čija je minimalna vrednost 2 miliona evra i kojima se obezbeđuje zapošljavanje najmanje 70 novih zaposlenih na neodređeno vreme, prema sledećoj skali:

Nivo razvijenosti

opštine Podsticaji za opravdane troškove dvogodišnjih bruto zarada

Dodatak na visinu ulaganja

u osnovna sredstva

I 20%, maksimum 3.000 € po novootvorenom radnom mestu za ulaganja do 30 ml evra -20%

za ulaganja preko 30 ml evra dodatnih 10%

II 25%, maksimum 4.000 € po novootvorenom radnom mestu

III 30%, maksimum 5.000 € po novootvorenom radnom mestu

IV 35%, maksimum 6.000 € po novootvorenom radnom mestu


40%, maksimum 7.000 € po novootvorenom radnom mestu

E) Kriterijumi za stručnu analizu investicionih projekta 1) reference ulagača 2) procenat nezaposlenih lica čije kvalifikacije odgovaraju delatnosti ulagača 3) broj visokokvalifikovanih lica koji se zapošlјavaju realizacijom investicionog projekta; 4) visina i vrsta ulaganja 5) tehnološki nivo delatnosti koja je predmet ulaganja 6) prethodna saradnja sa dobavlјačima i planirani udeo domaćih dobavlјača; 7) efekti investicije na zaposlene 8) prethodni i planirani obim međunarodnog i ukupnog prometa 9) finansijsko-tržišna ocena investicionog projekta

- 13 -


F) Postupak prijave za dodelu sredstava Investitor može dostaviti RAS-u pismo o namerama o realizaciji investicionog projekta koje sadrži, između ostalog, podatke o delatnosti, planiranoj visini ulaganja i broju novih radnih mesta. Na osnovu ovih podataka, RAS dostavlja investitoru obaveštenje o mogućem nivou podsticaja. Ovo obaveštenje je pravno neobavezujuće i sadrži informaciju da o dodeli i visini sredstava odlučuje Savet nakon utvrđivanja svih uslova za dodelu sredstava. Na osnovu podataka iz Pisma o namerama, Agencija dostavlja ulagaču obaveštenje o mogućem nivou podsticaja, ostavljajući mu rok od 30 dana da se izjasni. Ako Agencija utvrdi da se radi o investicionom projektu od posebnog značaja uz dostavljanje ulagaču obaveštenja Agencija obaveštava ministarstvo nadležno za poslove privrede i Savet o postojanju projekta od posebnog značaja. Ulagač koji namerava da realizuje ulaganje treba da podnese Agenciji prijavu za dodelu sredstava na propisanom obrascu, na srpskom jeziku radi utvrđivanja ispunjenosti uslova za dodelu sredstava, bez prethodnog dostavljanja Pisma o namerama ili nakon prijema obaveštenja o mogućem nivou podsticaja. Na osnovu Prijave za dodelu sredstava Agencija vrši stručnu analizu investicionog projekta i obaveštava ulagača o visini podsticaja koje će predložiti Savetu i dostavlja mu nacrt ugovora o dodeli sredstava podsticaja. Stručna analiza investicionog projekta sadrži analizu mogućeg iznosa sredstava.

G) Carinsko oslobođenje na uvoz opreme ulagača Carinska povlastica je oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina na uvoz opreme, a korisnik carinske povlastice je privredno društvo registrovano u Republici Srbiji za obavlјanje delatnosti za koje je dozvolјena dodela podsticaja u skladu sa propisima kojima se uređuju kriterijumi, uslovi i način privlačenja direktnih investicija, a koje je uvoznik opreme za koju se odobravaju carinske povlastice. Maksimalni dozvolјeni iznosi sredstava podsticaja: 1-za velika privredna društva može se utvrditi najviše do 50% opravdanih troškova za realizaciju investicionog projekta, 2-za srednje privredno društvo može se utvrditi najviše do 60% opravdanih troškova, 3-za mala privredna društva najviše do 70% opravdanih troškova za realizaciju investicionog projekta. Ostvarivanje prava na oslobođenje može biti:

u skladu sa pravilima za dodelu regionalne investicione državne pomoći, za privredne subjekte koji su korisnici sredstava podsticaja po ugovoru o dodeli sredstava podsticaja;

u skladu sa pravilima za dodelu de minimis državne pomoći, za privredne subjekte koji nisu korisnici sredstava po ugovoru o dodeli sredstava podsticaja.

Pravo na carinsku povlasticu se ne može ostvariti za nabavku opreme u sektorima koji su propisani Zakonom o ulaganjima, a moze se koristiti do visine upisanog nenovčanog uloga u privredno društvo. Iznos carinske povlastice može se dodeliti do iznosa koji:

1) kada se sabere sa iznosom dodelјenih sredstava podsticaja ne prelazi maksimalno dozvoljeni iznos gore naveden, za privredna društva koja su korisnici sredstava po ugovoru o dodeli sredstava podsticaja;

2) ne prelazi gornju granicu de minimis državne pomoći u iznosu od 23.000.000,00 dinara po jednom ulagaču u bilo kom periodu u toku tri uzastopne fiskalne godine, u skladu sa propisima kojima se uređuju pravila za dodelu i kontrolu državne pomoći, za privredna društva koja nisu korisnici sredstava po ugovoru o dodeli sredstava podsticaja. Rok za ostvarenje prava na oslobođenje je dve godine od dana registracije zabeležbe odluke privrednog društva o ulaganju ili registracije povećanja kapitala. Oprema se ne može otuđiti, dati drugom na upotrebu ili koristiti u druge svrhe u roku od tri godine.

- 14 -


H) Program podrške unapređenja razvoja izrazito nedovoljno razvijenih opština za 2021. godinu U skladu sa Uredbom o utvrđivanju programa podrške unapređenja razvoja izrazito nedovoljno razvijenih opština (jedinice lokalne samouprave iz četvrte grupe) za 2021. godinu utvrđen je program čija su sredstva opredeljena za realizaciju:

1- izrade projektno-tehničke, planske dokumentacije i planskih dokumenata u iznosu 70 miliona dinara, koje kabinet ministra finansira u iznosu od 100%. Ova sredstva mogu se koristiti za izradu projektno-tehničke dokumentacije, planske dokumentacije i planskih dokumenata iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave u sledećim oblastima:

izgradnja i rekonstrukcija komunalne infrastrukture;

izgradnja, rekonstrukcija i adaptacija objekata iz oblasti obrazovanja, zdravstva, turizma, socijalne zaštite, kulture, sporta i vodoprivrede;

izrada prostornih planova, planova generalne regulacije, planova detaljne regulacije i urbanističkih projekata;

izrade planova razvoja, srednjoročnih planova, strategija, programa, koncepata, politika i akcionih planova.

2 - unapređenja infrastrukturnih kapaciteta nedovoljno razvijenih u iznosu 249.804.000 dinara, koje kabinet ministra sufinansira u iznosu od 50-80% sa maksimalnim iznosom učešća do 7 miliona dinara. Ova sredstva mogu se koristiti za unapređenje infrastrukturnih kapaciteta u sledećim oblastima:

izgradnja i rekonstrukcija komunalne infrastrukture,

izgradnja, rekonstrukcija i adaptacija objekata iz oblasti obrazovanja, zdravstva, turizma, socijalne zaštite, kulture, sporta i vodoprivrede,

opremanje objekata iz oblasti obrazovanja, zdravstva, turizma, socijalne zaštite, kulture, sporta, vodoprivrede i drugih objekata u svojini jedinica lokalne samouprave.

Pravo na podnošenje prijave projekta imaju jedinice lokalne samouprave koje čine četvrtu grupu izrazito nedovoljno razvijenih jedinica lokalnih samouprava čiji je stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka - Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Bojnik, Bosilegrad, Brus, Bujanovac, Varvarin, Vladičin Han, Vlasotince, Gadžin Han, Golubac, Dimitrovgrad, Doljevac, Žabari, Žagubica, Žitorađa, Knjaževac, Krupanj, Kuršumlija, Kučevo, Lebane, Ljig, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Mionica, Nova Varoš, Opovo, Petrovac na Mlavi, Preševo, Priboj, Prijepolje, Ražanj, Raška, Rekovac, Svrljig, Sjenica, Surdulica, Trgovište, Tutin i Crna Trava. Korisnik je u obavezi da sredstva koristi namenski i da sve aktivnosti realizuje do 15. decembra 2021. godine. Kabinet ministra objaviće javni poziv u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici www.rnro.gov.rs.

- 15 -


III DRŽAVNA POMOĆ PREKO RAZVOJNE AGENCIJE SRBIJE

A) Pravni osnov

U skladu sa Zakonom o kontroli državne pomoći kao i Zakonom o ulaganjima koji uređuje poslovanje Razvojne agencije Srbije, otvoreni su sledeći programi podrške za koje se aplicira na osnovu javnih poziva koje raspisuje Razvojna agencija Srbije. Ovi oblici državne pomoći predstavljaju de minimis pomoć.

B) Program podrške malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme u 2021. godini Budžetom su odvojena sredstva u iznosu od 1.550.000.000 dinara namenjeno je za sprovođenje

Programa podrške malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme u 2021. godini. Sredstva

predstavljaju de minimis državnu pomoć. Program sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa

Razvojnom agencijom Srbije i odabranim poslovnim bankama i lizing kompanijama. Od 2015. godine

do danas beleži se konstantan trend rasta kada je reč o broju prijava za program, kao i iz godine u

godinu povećanje budžeta koji se izdvaja za ovaj program. Do sada najviše novca opredelјeno za

nabavku opreme je 2 milijarde i 200 miliona dinara, koliko je bilo obezbeđeno kroz Program u 2019.

godini. U 2020. godini Program je, usled krize izazvane pandemijom virusa COVID -19, realizovan sa

umanjenim budžetom, a potpisana su 363 ugovora vrednosti od oko 993.000.000 dinara.

Sredstva opredeljena Programom namenjena su za sufinansiranje nabavke nove proizvodne opreme direktno uključene u proces proizvodnje razmenjivih dobara i izvođenje građevinskih radova, i to:

proizvodne opreme i/ili mašina;

transportno-manipulativnih sredstava uključenih u proces proizvodnje i unutrašnjeg transporta;

delova, specijalizovanih alata za mašine;

mašina i opreme za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata proizvodnje;

građevinske mehanizacije za potrebe obavljanja građevinskih radova. Pravo da se prijave na konkurs za dodelu bespovratnih sredstava imaju:

mikro, mala ili srednja pravna lica prema finansijskim izveštajima za 2019. godinu;

preduzetnici registrovani u APR;

zadruge ukoliko su se uskladile sa zakonom koji uređuje zadruge i ako su se podvrgle zadružnoj reviziji u zadnje dve godine.

Privredni subjekti moraju biti upisani u registar APR najkasnije 31. decembra 2019. godine, da su prema evidenciji CROSO imali najmanje jednog zaposlenog na neodređeno vreme na taj dan, kao i da nisu smanjili broj zaposlenih više od 10% u odnosu na broj zaposlenih na neodređeno vreme na dan 31. decembra 2020. godine po evidenciji CROSO. Preduzeća koja se mogu prijaviti za dodelu sredstva za nabavku opreme moraju biti u jednom od sledećih sektora delatnosti: 1. Sektor C - Prerađivačka industrija: sve osim šifre 1200 - Proizvodnja duvanskih proizvoda, 1820 - Umnožavanje snimljenih zapisa, 19 - Proizvodnja koksa i derivata nafte, 2051 - Proizvodnja eksploziva, 2060 - Proizvodnja veštačkih vlakana, 2446 - Proizvodnja nuklearnog goriva, 2410 - Proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, 2540 - Proizvodnja oružja i municije, 304 - Proizvodnja borbenih vojnih vozila; 2. Sektor E - Snabdevanje vodom; upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti: dozvoljena samo šifra 3832 Ponovna upotreba razvrstanih materijala; 3. Sektor I - Usluge smeštaja i ishrane: dozvoljena samo šifra 5621 Ketering;

- 16 -


4. Sektor M - Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti: dozvoljene šifre 7112 Inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, 7120 Tehničko ispitivanje i analize. Preduzeća koja se mogu prijaviti za dodelu sredstva za nabavku opreme za izvođenje građevinskih radova su iz Sektora F- Građevinarstva osim šifre delatnosti 4110-razrada građevinskih projekata. Privredni subjekt koji se bavi građevinskom delatnošću ne može po ovom programu da nabavi proizvodnu opremu (sem ukoliko ne dokaže da se bavi i proizvodnom delatnošću). Izuzetno, privredni subjekt koji se bavi građevinskom delatnošću može po ovom programu da nabavi, pored mehanizacije, kompresor/agregat. Takođe, privredni subjekt koji se bavi proizvodnom delatnošću ne može po ovom programu da nabavi građevinsku mehanizaciju (sem ukoliko ne dokaže da se bavi i građevinskom delatnošću). Izuzetno, privredni subjekt koji se bavi proizvodnom delatnošću može po ovom programu nabaviti opremu neophodnu za ugrađivanje/montažu sopstvenih proizvoda. Oprema ne sme da bude isporučena niti plaćena delimično ili u celosti pre datuma donošenja odluke o dodeli bespovratnih sredstava. Preduzeća mogu ostvariti pravo na sufinansiranje do 25% neto vrednosti nabavke proizvodne opreme, ali su u obavezi da obezbede učešće u visini 5% neto vrednosti proizvodne opreme, dok će se preostalih 70% obezbediti iz kredita poslovnih banaka ili finansijskog lizinga lizing kompanija uključenih u sprovođenje ovog programa. Iznos odobrene bespovratne pomoći u visini do 25% od neto vrednosti proizvodne opreme ne može biti manji od 500.000 dinara, niti veći od 5 miliona dinara. U slučaju da je ukupna neto vrednost proizvodne opreme viša od 20 miliona dinara, i korisnik ima više od 6 zaposlenih, korisnik može da finansira razliku većim sopstvenim učešćem ili da za ovaj iznos uveća kreditni zahtev kod banke. Postoje ograničenja u pogledu visine bespovratnih sredstava koja se može dodeliti privrednom subjektu u odnosu na broj zaposlenih na neodređeno vreme na dan 30. decembra 2020. godine po evidenciji CROSO:

1 zaposlen - do 1 milion RSD. Maksimalna ukupna neto vrednost opreme koja se nabavlja ne može da bude veća od 4 miliona RSD.

2-5 zaposlena - do 2,5 miliona RSD. Maksimalna ukupna neto vrednost opreme koja se nabavlja ne može da bude veća od 10 miliona RSD.

6 i više zaposlenih - do 5 miliona RSD. Zahtev za dodelu bespovratnih sredstava se podnosi istovremeno sa zahtevom za kredit ili finansijski lizing u ekspozituri/filijali jedne od poslovnih banaka ili lizing kompanija koje učestvuju u realizaciji Programa. Banke koje su izabrane za učešće u ovom programu u 2021. godini su: HALK banka, Crédit agricole, Banca Intesa, Poštanska štedionica, Erste bank, Eurobank ad, Intesa leasing i Unicredit leasing. Javni poziv je otvoren do utroška sredstava, a najkasnije do 31. decembra 2021. godine. C) Program podrške digitalnoj transformaciji MMSP Ukupan budžet Programa iznosi 70.000.000 dinara. Pravo na učešće ima MMSP koje ispunjava sledeće uslove kumulativno:

1. Da je, u trenutku objavljivanja javnog poziva, registrovano u APR Republike Srbije najmanje dve godine;

2. Da je u većinskom privatnom vlasništvu; 3. Da ima izrađenu Strategiju digitalne transformacije od strane Sertifikovanog konsultanta. 4. Projektna aktivnost koja se odnosi na Implementaciju rešenja predviđenog Strategijom

digitalne transformacije ne može biti započeta pre donošenja odluke od strane RAS. 5. Sertifikovani konsultant koji je zadužen za izradu Strategije digitalne transformacije, pružanje

podrške pri izradi RAS aplikativnog formulara i verifikaciju implementiranog rešenja ne može biti angažovan u fazi implementacije rešenja predviđenog Strategijom digitalne transformacije.

- 17 -


Raspoloživa sredstva se odobravaju kao sufinansiranje u visini do 50% iznosa opravdanih troškova bez PDV, za svaku projektnu aktivnost, po principu refundacije. Maksimalan iznos odobrenih sredstava po Korisniku je 600.000 dinara. Rok za završetak projektnih aktivnosti i realizaciju plaćanja u okviru odobrenog projekta je 12 meseci od datuma potpisivanja ugovora sa RAS. Sredstva se dodeljuju kao državna pomoć male vrednosti (de minimis državna pomoć). Sredstva iz ovog programa namenjena su za sufinansiranje:

1. Implementacije rešenja predviđenog Strategijom digitalne transformacije (unapređenja/uvođenja novih: poslovnih procesa, poslovnih modela, proizvoda i usluga);

2. Usluga pruženih od strane Sertifikovanog konsultanta (izrada Strategije digitalne transformacije, podrška pri izradi RAS aplikativnog formulara i verifikacija implementiranog rešenja).

Opravdani troškovi projektnih aktivnosti su troškovi koji ispunjavaju sledeće uslove: 1. da su nastali tokom realizacije projekta; 2. da su navedeni u planiranom budžetu projekta; 3. da su direktno vezani za aktivnosti koje se podržavaju kroz ovaj program.

Troškovi koji se odnose na projektnu aktivnost koju realizuje Sertifikovani konsultant mogu biti u trajanju od najviše 10 konsultant dana, i to: izrada Strategije digitalne transformacije – do 6 konsultant dana, podrška pri izradi RAS aplikativnog formulara – do 2 konsultant dana, verifikacija implementiranog rešenja - do 2 konsultant dana. Javni poziv je otvoren 2. avgusta 2019. godine i traje do utroška sredstava.

V DRŽAVNA POMOĆ PREKO FONDA ZA RAZVOJ

A) Pravni osnov

Zakonom o fondu za razvoj Republike Srbije regulisano je poslovanje Fonda za razvoj koji obavlјa, između ostalog, i poslove odobravanja kredita za podsticanje razvoja privrednih subjekata. Krediti i garancije iz sredstava Fonda mogu se odobravati privrednim subjektima koji su u većinskom privatnom ili državnom vlasništvu, osim javnim preduzećima. U nastavku je pregled aktuelnih kredita za koje se može konkurisati preko Fonda za razvoj, a koji predstavljaju de minimis državnu pomoć. B) Program podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2021. godini U skladu sa Uredbom o utvrđivanju programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2021. godini i Zakonom o budžetu su odvojena sredstva za Programa podrške razvoju preduzetništva kroz razvojne projekte u iznosu od 200 miliona dinara. Sredstva predstavljaju de minimis državnu pomoć. Program sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije. Sredstva opredeljena Programom namenjena su za:

o kupovinu, izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, investiciono održavanje proizvodnog prostora ili poslovnog prostora koji je u sastavu proizvodnog prostora, ili prostora za skladištenje sopstvenih proizvoda, sirovina i repromaterijala. Izuzetno, za privredne subjekte koji se bave informacionom tehnologijom i visokotehnološkim uslugama, sredstva mogu biti upotrebljena za poslovni prostor koji je namenjen za potrebe obavljanja delatnosti;

o kupovinu nove ili polovne opreme i mašina (ne starije od pet godina), uključujući alate, kao i za dostavna vozila za prevoz sopstvenih proizvoda i druga transportna sredstva koja se koriste u procesu proizvodnje. Sredstva se ne mogu koristiti za nabavku ručnog alata, odnosno lakog teretnog vozila vrsta N1;

trajna obrtna sredstva, koja mogu da čine najviše 10% ukupnog investicionog ulaganja; o nabavku softvera i računarske opreme.

- 18 -


Po ovom programu ne mogu se upotrebljavati sredstva radi obavljanja sledećih delatnosti:

1. primarna poljoprivredna proizvodnja; 2. proizvodnja duvanskih proizvoda;

3. izvođenje građevinskih radova od strane privrednih subjekata koji ne poseduju svoju građevinsku operativu potrebnu za izvođenje radova;

4. saobraćaj i transport; 5. svi oblici trgovinske delatnosti; 6. uslužne delatnosti (uključujući usluge smeštaa kao I konsultantske, marketinške, računovodstvene i usluge istraživanja tržišta), osim reciklaže, računarskog programiranja I drugih visoko-tehnoloških usluga; 7. štampanje i umnožavanje audio i video zapisa, osim štamparskih usluga; 8. organizovanje igara na sreću, lutrija i sličnih delatnosti; 9. proizvodnja i prodaja naoružanja i vojne opreme; 10. proizvodnja i promet nafte i derivata nafte; 11. proizvodnja čelika i sintetičkih vlakana i vađenje uglja; 12. proizvodnja i promet svih proizvoda ili aktivnosti, koje se prema domaćim propisima ili prihvaćenim međunarodnim sporazumima, smatraju zabranjenim.

Izuzetno, privredni subjekti koji obavljaju delatnost pripreme i posluživanja hrane i pića, mogu koristiti sredstva po ovom programu, ali samo za nabavku opreme za obavljanje delatnosti (isključujući sitan inventar), kao i za dostavna vozila za sopstvene potrebe (snabdevanje i distribucija sopstvenih proizvoda). Takođe, sredstva se mogu koristiti i za mašine i opremu za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata sopstvene proizvodnje. Za velika i srednja pravna lica moguće je odobriti maksimalno 40% ukupno planiranih bespovratnih sredstava po ovom programu. Pravo da se prijave na javni poziv imaju preduzetnici, mikro, mali, srednji i veliki privredni subjekti i zadruge koji dostave zvanične finansijske izveštaje za prethodne dve godine u kojima nije iskazan neto gubitak, sa tim da zadruge moraju biti usklađene sa Zakonom o zadrugama i da su se bile podvrgle zadružnoj reviziji u poslednje dve godine. Takođe je potrebno da budu registrovani u APR najkasnije do 31. decembra 2018. godine, a za privredne subjekte koji podnose zahteve u vrednosti većoj od 12.500.000 dinara najkasnije do 31. decembra 2016. godine, odnosno najkasnije do 31. decembra 2017. godine nakon dostavljanja zvaničnih redovnih finansijskih izveštaja i za 2020. godinu. Pored toga potrebno je da su na dan 31. decembar 2020. godine privredni subjekti imali najmanje jednog zaposlenog. Preduzeća koja zadovolje uslove Programa mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u iznosu do 20% bespovratnih sredstava od vrednosti investicionog ulaganja, odnosno do 30% bespovratnih sredstava za privredne subjekte koji pripadaju 4. grupi razvijenosti. Preostali iznos vrednosti projekta finansiraće se iz kredita Fonda, s tim da učešće trajnih obrtnih sredstava u iznosu ukupnih sredstava (kredit Fonda i bespovratna sredstva) može biti do 10%. Maksimalni iznos bespovratnih sredstava je 12.500.000 dinara, a minimalni 250.000 dinara, rok otplate je deset godina, a kamatna stopa je 1% uz garanciju banke i 2% uz ostala sredstva obezbeđenja. Izuzetno za preduzetnike, minimalni iznos bespovratnih sredstava je 75.000 dinara, a rok otplate 8 godina.

- 19 -


1-Kriterijumi brzorastućeg razvoja Preduzetnici, mikro, mala, srednja i velika pravna lica mogu podneti zahtev za finansiranje u ukupnoj vrednosti većoj od 12.500.000 dinara, ukoliko zadovoljavaju sledeće kriterijume za brzorastuće privredne subjekte:

1) do dostavljanja zvaničnih redovnih finansijskih izveštaja za 2020. godinu, da su na dan 31. decembar 2016. godine imali najmanje pet (za srednje pravno lice 10, za veliko 50) zaposlenih i da su u periodu od 2016. do 2019. godine ostvarili prosečan godišnji rast poslovnih prihoda ili prosečan godišnji rast zaposlenih od minimum 20%; 2) nakon dostavljanja zvaničnih redovnih finansijskih izveštaja za 2020. godinu, da su na dan 31. decembar 2017. godine imali najmanje pet (za srednje pravno lice 10, za veliko 50) i da su u periodu od 2017. do 2020. godine ostvarili prosečan godišnji rast prihoda od redovne delatnosti/poslovnih prihoda ili prosečan godišnji rast zaposlenih od minimum 20%.

Uslov za brzorastući razvoj je zadovoljen ukoliko su utvrđeni podaci za poslovni prihod ili broj zaposlenih u 2019. godini najmanje 1,728 puta veći nego u 2016. godini, odnosno ukoliko su utvrđeni podaci za prihod od redovne delatnosti/poslovni prihod ili broj zaposlenih u 2020. godini najmanje 1,728 puta veći nego u 2017. godini. Preduzetnici, mikro, mala, srednja i velika pravna lica mogu podneti zahtev za finansiranje u ukupnoj vrednosti većoj od 30 miliona dinara ukoliko, pored gore navedenog uslova, imaju najmanje 35 (za srednje pravno lice 50, za veliko 250) zaposlenih na određeno ili neodređeno vreme na dan 31. decembar 2020. godine. 2-Subjekti koji posluju stabilno Preduzetnici, mikro, mala, srednja i Velika pravna lica mogu podneti zahtev za finansiranje u ukupnoj vrednosti većoj od 12.500.000 dinara i ukoliko zadovoljavaju sledeće kriterijume:

1) do dostavljanja zvaničnih redovnih finansijskih izveštaja za 2020. godinu da su na dan 31. decembar 2016. godine imali najmanje deset (za veliko pravno lice 50) zaposlenih na određeno ili neodređeno vreme i da su u periodu od 2016. do 2019. godine, zabeležili stabilan rast prihoda od redovne delatnosti/poslovnih prihoda i broja zaposlenih; 2) nakon dostavljanja zvaničnih redovnih finansijskih izveštaja za 2020. godinu, da su na dan 31. decembar 2017. godine imali najmanje deset (za veliko pravno lice 50) zaposlenih na određeno ili neodređeno vreme i da su u periodu od 2017. do 2020. godine, zabeležili stabilan rast poslovnih prihoda i broja zaposlenih.

Preduzetnici, mikro, mala, srednja i velika pravna lica koja pripadaju četvrtoj grupi razvijenosti mogu podneti zahtev za finansiranje u ukupnoj vrednosti većoj od 30 miliona dinara ukoliko, pored gore navedenih uslova, imaju najmanje 35 deset (za srednje pravno lice 50, za veliko 250) zaposlenih na određeno ili neodređeno vreme na dan 31. decembar 2020. godine. Ukoliko privredni subjekti koji su stabilno poslovali i pripadaju četvrtoj grupi, maksimalan iznos bespovratnih sredstava koji može biti odobren iznosi 10 miliona dinara. Rok otplate kredita: - do deset godina u okviru koga je grejs period do jedne godine za pravna lica; - do osam godina u okviru koga je grejs period do jedne godine za preduzetnike; Kamatna stopa, uz primenu valutne klauzule: - 1 % godišnje uz garanciju banke; - 2% godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja.

- 20 -


Obezbeđenje kredita: - garancija ili avalirane menice poslovne banke; i/ili - menica i menično ovlašćenje jemca/pristupioca dugu (ukoliko postoji jemstvo/pristupanje dugu drugog pravnog lica ili preduzetnika), a za kredite za preduzetnike maksimalnog iznosa do 500.000,00 dinara menice i menično ovlašćenje i/ili administrativna zabrana solidarnog jemca - fizičkog lica; i/ili - menica i menično ovlašćenje osnivača/akcionara dužnika; i/ili - hipoteka prvog reda na nepokretnostima, a u slučaju da je korisnik kredita registrovano poljoprivredno gazdinstvo - hipoteka na poljoprivrednom zemljištu; i/ili - zaloga na postojećoj proizvodnoj opremi i drugim pokretnim stvarima; i/ili - zaloga na akcijama/udelima privrednog društva i - menica i menično ovlašćenje dužnika. Izuzetno, kod investicionih kredita za kupovinu opreme za iznose kredita do 10 miliona dinara, kao osnovno sredstvo obezbeđenja moguće je uzimanje zaloge na postojećoj opremi i drugim pokretnim stvarima, uz obavezno uzimanje zaloge na opremi koja je predmet kupovine. U tom slučaju rok vraćanja kredita je do pet godina u okviru koga je grejs period do šest meseci. Javni poziv je otvoren sve dok se sredstva ne utroše, a najkasnije do 31.12.2021. godine.

C) Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju u 2021. godini U skladu sa Uredbom o utvrđivanju programa podsticanja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju u 2021. godini i Zakonom o budžetu su odvojena sredstva za Program u iznosu od 150 miliona dinara. Sredstva predstavljaju de minimis državnu pomoć. Sredstva po ovom programu ne mogu se koristiti u svrhu obavljanja sledećih delatnosti: 1. primarna poljoprivredna proizvodnja koja obuhvata gajenje biljnih kultura i domaćih životinja i ostale namene u neposrednoj vezi sa gajenjem biljaka i životinja, kao i čuvanje i skladištenje, a ne obuhvata hladnjače, sušare, opremu za pakovanje, sortiranje, preradu i sl.; 2. trgovinska delatnost, osim delatnosti koje u sebi imaju određeni stepen obrade; 3. organizovanje igara na sreću, lutrija i sličnih delatnosti; 4. proizvodnja i prodaja oružja i vojne opreme; 5. promet nafte i naftnih derivata; 6. proizvodnja čelika i sintetičkih vlakana i vađenje uglja; 7. proizvodnja i promet bilo kog proizvoda ili aktivnosti, koje se prema domaćim propisima ili međunarodnim konvencijama i sporazumima, smatraju zabranjenim; 8. građevinarstvo izuzev proizvodnje građevinskih proizvoda i završnih zanatskih radova u građevinarstvu; 9. transport i saobraćaj; 10. finansijske usluge, usluge marketinga, konsultantske usluge, usluge istraživanja tržišta, ispitivanja javnog mnjenja i usluge turističkih agencija; 11. proizvodnja duvana i duvanskih proizvoda. Sredstva su namenjena novoosnovanim preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima, koji su registrovani u APR najranije dve godine u odnosu na godinu podnošenja zahteva. Osnivač privrednog subjekta može biti isključivo fizičko lice. Ulaganja koja se mogu finansirati u okviru ovog programa obuhvataju:

o tekuće održavanje poslovnog ili proizvodnog prostora do iznosa od 350.000 dinara od ukupnih sredstava za investiranje, bez obzira da li je objekat u kome se sprovode aktivnosti tekućeg održavanja u zakupu ili u vlasništvu podnosioca zahteva;

- 21 -


o kupovinu mašina i opreme i dostavnih vozila koja služe za prevoz sopstvenih proizvoda i drugih transportnih sredstava uključenih u proces proizvodnje (novih ili polovnih, ne starijih od pet godina).

opreme (nove ili polovne, ne starije od pet godina); o operativne troškove, koja mogu da učestvuju najviše do 20% u strukturi ukupnog investicionog

ulaganja, koji su definisani uputstvom o sprovođenju programa. Privredni subjekti koji zadovolje uslove Programa mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu do 30% vrednosti ulaganja, odnosno do 40% bespovratnih sredstava za privredne subjekte koji pripadaju 4. grupi razvijenosti. Preostali iznos investicionog ulaganja privrednih društava i preduzetnika finansiraće se iz kredita Fonda pod sledećim uslovima: Odnos 30% -70%

Iznos za pravna lica i preduzetnike Kredit Bespovratna sredstva Ukupno

minimalni 280.000 dinara 120.000 dinara 400.000 dinara

maksimalni 4.200.000 dinara 1.800.000 dinara 6.000.000 dinara

Odnos 40% - 60%


minimalni 240.000 dinara 160.000 dinara 400.000 dinara

maksimalni 3.600.000 dinara 2.400.000 dinara 6.000.000 dinara

Izuzetno, privrednim subjektima koji obavljaju uslužne delatnosti u okviru kojih započinjanje poslovanja ne zahteva veći iznos sredstava, mogu se odobriti sredstva (bespovratna i kredita) u ukupnom iznosu do 3 miliona dinara. Rok otplate do pet godina u okviru koga je grejs period do jedne godine. Kamatna stopa uz primenu valutne klauzule: - 1% godišnje uz garanciju banke, - 2% godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja, Obezbeđenje kredita:

1- garancija poslovne banke ili 2- hipoteka prvog reda na nepokretnostima do milion dinara na zahtev klijenta, a preko milion dinara obavezno i/ili 3- hipoteka na poljoprivrednom, šumskom zemljištu ili građevinskom zemljištu za iznos do 500.000 dinara, a deo kredita iznad ovog iznosa mora se obezbediti drugim instrumentima obezbeđenja i/ili 4- ugovorno jemstvo pravnih lica i preduzetnika i/ili 5- zaloga na postojećoj/budućoj opremi za iznos do milion dinara, s tim da pojedinačna vrednost opreme koja se zalaže ne bude manja od 50.000 dinara, a deo kredita iznad ovog iznosa mora se obezbediti drugim instrumentima obezbeđenja i/ili 6- ugovorno jemstvo fizičkog lica za iznos do 500.000 dinara, a deo kredita iznad ovog iznosa mora se obezbediti drugim instrumentima obezbeđenja i 7- menica i menično ovlašćenje dužnika.

Tržišna vrednost instrumenata obezbeđenja u odnosu na iznos kredita mora da bude 1,2 : 1. Javni poziv je otvoren dok se sredstva iz Programa ne utroše, a najkasnije do 31.12.2021. godine.

- 22 -


D) Krediti za trajna obrtna sredstva Kredit je namenjen preduzetnicima, mikro, malim, srednjim i velikim pravnim licima u većinskom privatnom vlasništvu koja su registrovana u relevantnom registru, a koji dostave finansijske izveštaje za prethodne dve godine u kojima nije iskazan gubitak. Ovim kreditom finansiraju se trajna obrtna sredstva potrebna za finansiranje tekućih obaveza koje nastaju u redovnim poslovnim aktivnostima, a odnose se na nabavku sirovina i materijala, zaliha, kao i ostale proizvodne troškove, potraživanja od kupaca, obaveza prema dobavlјačima. Sredstva po ovom programu ne mogu koristiti za: 1-organizovanje igara na sreću, lutrija i sličnih delatnosti; 2-proizvodnju i promet bilo kog proizvoda ili aktivnosti, koje se prema domaćim propisima ili međunarodnim konvencijama i sporazumima, smatraju zabranjenim; 3-promet nafte i naftnih derivate. Kamatna stopa: -1% godišnje uz garanciju banke -1,8% godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja Maksimalan iznos kredita je 250 miliona dinara ukoliko kredit nije obezbeđen bankarskom garancijom. Mora biti ispunjen uslov da imaju 50 radnika kako bi dobili maksimalan iznos kredita. Minimalni iznos kredita za pravna lica je milion dinara. Rok otplate kredita je do 4 godine u okviru koga je grejs period do devet meseci. E) Investicioni krediti Finansijska podrška je namenjena privrednim subjektima razvrstanim kao preduzetnici, mikro, mala, srednja i velika pravna lica u većinskom privatnom vlasništvu koja su registrovana u APR, a koji dostave finansijske izveštaje za prethodne dve godine u kojima nije iskazan gubitak. Ovaj kredit preporučuje se preduzećima kojima su neophodna sredstva za finansiranje nabavke opreme, mašina i postrojenja, izgradnju ili kupovinu proizvodnog ili poslovnog prostora. Moguće je refundiranje sredstava ukoliko su ulaganja vršena u periodu od šest meseci pre podnošenja zahteva za kredit, a odnose se na predmetnu investiciju. Za nabavku trajnih obrtnih sredstava može se koristiti 20% od ukupnog kredita. Sredstva po ovom program se ne mogu koristiti za: 1-organizovanje igara na sreću, lutrija i sličnih delatnosti; 2-proizvodnju i promet bilo kog proizvoda ili aktivnosti, koje se prema domaćim propisima ili međunarodnim konvencijama i sporazumima, smatraju zabranjenim; 3-promet nafte i naftnih derivata, Rok otplate: 1-do 4 godine u okviru koga je grejs period do 9 meseci za preduzetnike za trajna obrtna sredstva, 2-do 8 godina u okviru koga je grejs period do jedne godine za preduzetnike za investicone projekte, 3-do 10 godina u okviru koga je grejs period do jedne godine za pravna lica za investicone projekte. Kamatna stopa je 1 % uz garanciju banke, a 1,8% uz ostala sredstva obezbeđenja. Maksimalan iznos kredita je 250.000.000 dinara ukoliko je kredit obezbeđen hipotekom nad nepokretnošću, sa tim da za pravna lica mora biti ispunjen uslov da imaju 50 radnika kako bi dobili maksimalan iznos kredita. Minimalni iznos kredita za pravna lica je 1.000.000 dinara.

- 23 -


F) Krediti za žene preduzetnice i mlade Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žene preduzetnice i mlade u 2021. godini sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije. Za ovaj program izdvojeno je 100 miliona dinara iz budžeta. Pravo da se prijave na Javni poziv imaju preduzetnici, mikro i mala privredna društva, koji su registrovani u APR-u najranije pet godina u odnosu na godinu podnošenja zahteva, a čiji je: osnivač i zakonski zastupnik žena (većinski udeo mora biti u vlasništvu jedne ili više žena i jedan

od zakonskih zastupnika mora biti žena), osnivač i zakonski zastupnik je fizičko lice starosti do 30 godina (većinski udeo mora biti u

vlasništvu jednog ili više fizičkih lica starosti do 30 godina i jedan od zakonskih zastupnika mora biti fizičko lice starosti do 30 godina).

Privredni subjekti mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu do 35% vrednosti ulaganja, odnosno do 45% vrednosti ulaganja za privredne subjekte koji pripadaju jedinicama lokalne samouprave koje su razvrstane u četvrtu grupu razvijenosti. Preostali iznos ulaganja finansiraće se iz kredita Fonda sa rokom otplate do 5 godina u okviru koga je grejs period do jedne godine, a kamatna stopa od 1% godišnje uz garanciju banke ili 2% godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja,uz primenu valutne klauzule. Iznos ukupno odobrenih sredstava po zahtevu ne može biti manji od 400.000 dinara, niti veći od 6 miliona dinara za sve privredne subjekte. Ulaganja koja se mogu finansirati u okviru ovog Programa obuhvataju: kupovinu opreme/vozila (novog ili polovnog, ne starijeg od pet godina); tekuće održavanje poslovnog ili proizvodnog prostora do iznosa od 350.000 dinara; operativne troškove, koji mogu da učestvuju najviše do 20% u strukturi ukupnog ulaganja.

Odnos 35%-65%


Minimalni 260.000,00 RSD 140.000,00 RSD 400.000,00 RSD

Maksimalni 3.900.000,00 RSD 2.100.000,00 RSD 6.000.000,00 RSD

Odnos 45%-55%


Minimalni 220.000,00 RSD 180.000,00 RSD 400.000,00 RSD

Maksimalni 3.300.000,00 RSD 2.700.000,00 RSD 6.000.000,00 RSD

Izuzetno, privrednim subjektima koji obavljaju uslužne delatnosti u okviru kojih započinjanje poslovanja ne zahteva veći iznos sredstava, mogu se odobriti sredstva u ukupnom iznosu do 3 miliona dinara. Sredstva po ovom programu ne mogu se koristiti u svrhu obavljanja sledećih delatnosti:

1. primarna poljoprivredna proizvodnja (gajenje biljnih kultura i domaćih životinja i ostale namene u neposrednoj vezi sa gajenjem biljaka i životinja, kao i čuvanje i skladištenje), a ne obuhvata hladnjače, sušare, opremu za pakovanje, sortiranje, preradu i sl.;

2. trgovinska delatnost, osim delatnosti koje u sebi imaju određeni stepen obrade. 3. organizovanje igara na sreću, lutrija i sličnih delatnosti;

4. proizvodnja i prodaja oružja i vojne opreme; 5. promet nafte i naftnih derivata; 6. proizvodnja čelika i sintetičkih vlakana i vađenje uglja;

- 24 -


7. proizvodnja i promet bilo kog proizvoda ili aktivnosti, koje se, prema domaćim propisima ili međunarodnim konvencijama i sporazumima, smatraju zabranjenim;

8. građevinarstvo, izuzev proizvodnje građevinskih proizvoda i završnih zanatskih radova u građevinarstvu;

9. transport i saobraćaj; 10. finansijske usluge, usluge marketinga, konsultantske usluge, usluge istraživanja tržišta,

ispitivanja javnog mnjenja; 11. proizvodnja duvana i duvanskih proizvoda; 12. delatnosti iznajmljivanja, rentiranja i samousluživanja, izuzev za potrebe turizma.

Javni poziv je otvoren dok se raspoloživa sredstva ne utroše, a najkasnije do 31.12.2021. godine.

V PODSTICAJI PREKO NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLJAVANJE

A) Pravni okvir Pored Uredbe o kontroli državne pomoći podsticaji za zapošljavanje (de minimis i horizontalna državna pomoć) uređeni su posebnim zakonima kojima se uređuje zapošljavanje i usvojenim nacionalnim akcionim planom zapošljavanja. Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisane su mere aktivne politike zapošljavanja. U skladu sa zakonom, jedna od mera aktivne politike zapošljavanja su subvencije za zapošljavanje koje mogu biti:

na novootvorenim radnim mestima;

na upražnjenim radnim mestima, ako se radi o licima koja pripadaju kategoriji teže zapošljivih lica;

u drugom slučaju utvrđenom Akcionim planom. Druga mera aktivne politike zapošljavanja jeste podrška samozapošljavanju, a to su sredstva i stručna pomoć koju može da ostvari nezaposleni koji osniva radnju, zadrugu, poljoprivredno gazdinstvo ili drugi oblik preduzetništva ili udruživanje sa više nezaposlenih, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos. Dalje, Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom propisane su podsticajne mere usmerene na podizanje motivacije, zapošljavanje i samozapošljavanje osoba sa invaliditetom. Poslodavac koji zaposli osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima može da ostvari pravo na refundaciju primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta za zapošljavanje tih lica, a ako zaposli na neodređeno vreme osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci koja iznosi do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade. Pravilnik o kriterijumima, načinu i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja bliže uređuje razne vrste subvencija u cilju podsticanja zapošljavanja. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za svaku godinu propisuje mere aktivne politike zapošljavanja, na osnovu kojeg se objavljuju javni pozivi za razne programe. Na osnovu zadatih kriterijuma sastavlja se rang lista onih koji mogu da dobiju subvencije, što znači da neće svi koji konkurišu automatski dobiti subvencije, nego najbolje rangirani podnosioci zahteva.

- 25 -


B) Subvencije za zapošljavanje

Sredstva dodelјena po osnovu subvencije za zapošlјavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošlјivih na novootvorenim radnim mestima su de minimis državna pomoć i mogu ih dobiti preduzetnici i pravna lica kod kojih je udeo privatnog kapitala u vlasničkoj strukturi 100%, a koja su registrovana najmanje tri meseca pre datuma podnošenja zahteva. U cilјu zaklјučivanja ugovora podnosilac zahteva je u obavezi da dostavi i odgovarajuća sredstva obezbeđenja ispunjenja ugovornih obaveza. Datum zasnivanja radnog odnosa lica koja se zapošlјavaju mora da bude nakon donete odluke o odobravanju subvencije, a najkasnije do datuma potpisivanja ugovora. Kategorije teže zapošlјivih na koje se ova subvencija odnosi su:

-mladi do 30 godina starosti - bez završenog srednjeg obrazovanja i mladi sa statusom deteta bez roditelјskog staranja ili u domskom smeštaju; - stariji od 50 godina koji imaju status viška zaposlenih; - Romi; - osobe sa invaliditetom; - radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći; - dugoročno nezaposleni (preko 12 meseci na evidenciji NSZ); - žrtve porodičnog nasilјa.

Visina subvencije je određena stepenom razvijenosti jedinice lokalne samouprave prema mestu zapošlјavanja lica i iznosi:

-200.000 dinara po licu, odnosno 240.000 dinara za osobe sa invaliditetom, radno sposobne korisnike novčane socijalne pomoći, mlade do 30 godina starosti koji su imali/imaju status deteta bez roditelјskog staranja i žrtve porodičnog nasilјa, u prvoj i drugoj grupi JLS; - 225.000 dinara po licu, odnosno 270.000,00 dinara za osobe sa invaliditetom, radno sposobne korisnike novčane socijalne pomoći, mlade do 30 godina starosti koji su imali/imaju status deteta bez roditelјskog staranja i žrtve porodičnog nasilјa, u trećoj grupi JLS; -250.000 dinara po licu, odnosno 300.000 dinara za osobe sa invaliditetom, radno sposobne korisnike novčane socijalne pomoći, u četvrtoj grupi JLS i devastiranim područjima.

Nesubvencionisane delatnosti su trgovina na veliko, taksi prevoz, brokerski poslovi s hov, trgovina električnom energijom i trgovina gasovitim gorivima preko gasovodne mreže. Javni poziv objavljen je 2. aprila 2021. godine, a konkurs je otvoren do utroška sredstava ili najkasnije do 30. novembra 2021. godine.

Pored navedene subvencije zakon još propisuje i subvencije za otvaranje novih radnih mesta je koja se odobrava poslodavcima u jednokratnom iznosu radi zapošljavanja nezaposlenih na novootvorenim radnim mestima, kao i subvencije za zapošljavanje na upražnjenim radnim mestima koja se takođe može odobriti poslodavcima u jednokratnom iznosu radi zapošljavanja nezaposlenih lica koja pripadaju kategoriji teže zapošljivih. Međutim, iako su ovakve subvencije predviđene zakonom i pravilnikom nisu raspisani javni pozivi za ovu kategoriju subvencija, pa nije moguće ni aplicirati.

C) Podrška samozapošljavanju Podrška samozapošljavanju obuhvata pružanje stručne i finansijske podrške nezaposlenom pri otpočinjanju obavljanja delatnosti, a ostvaruje se kroz:

informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima;

obuke iz preduzetništva;

subvenciju za samozapošljavanje;

mentoring i specijalističke obuke. Nesubvencionisane delatnosti su poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, trgovina električnom energijom i gasovitim gorivima preko gasovodne mreže, trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila, taksi

- 26 -


prevoz, brokerski poslovi, kockanje i klađenje, sa tim da je za invalide moguće dobiti subvenciju i za trgovinu na veliko i malo, popravku motornih vozila i trgovinu električnom energijom i gasovitim gorivima preko gasovodne mreže. Subvencija za samozapošlјavanje se dodelјuje u jednokratnom iznosu od 250.000 dinara ili 270.000 dinara za nezaposlene osobe sa invaliditetom, radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, kao i osnivanja privrednog društva, ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos. Nezaposleni koji ostvari pravo na subvenciju za samozapošlјavanje u obavezi je da obavlјa registrovanu delatnost i izmiruje obaveze po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje najmanje 12 meseci, počev od dana otpočinjanja obavlјanja delatnosti. Prednost imaju nezaposleni iz lokalnih samouprava treće, četvrte kategorije razvijenosti i devastiranih područja. Javni poziv za subvenciju za samozapošlјavanje namenjene nezaposlenima koji imaju završenu obuku za razvoj preduzetništva raspisan je 2. aprila 2021. godine i otvoren je do 17. maja 2021. godine. D) Programi stručnog usavršavanja i pripravnika U skladu sa Pravilnikom predviđene su i mere za dodatno obrazovanje i obuke koje Nacionalna služba sprovodi kroz razne programe: program pripravnika, stručne prakse, program za sticanje praktičnih znanja itd. Program pripravnika podrazumeva stručno osposobljavanje nezaposlenog radi osposobljavanja za samostalan rad u struci i polaganje pripravničkog, odnosno stručnog ispita uz zasnivanje radnog odnosa. Sredstva dodeljena po osnovu programa pripravnika su de minimis državna pomoć i koriste se za naknadu troškova zarade lica uključenih u program. Poslodavac koji ima do 5 zaposlenih ima pravo da u program pripravnika uključi 1 nezaposleno lice, a poslodavac koji ima od 6- 14 zaposlenih ima pravo da u program pripravnika uključi 2 nezaposlena lica i poslodavac sa 15 i više zaposlenih, ima pravo da u program uključi nezaposlene čiji broj ne može biti veći od 20% ukupnog broja zaposlenih. D1-Program stručne prakse za 2021. godinu Realizuje se bez zasnivanja radnog odnosa i uključuje nezaposlena lica koja se prvi put stručno osposobljavaju u struci za koju su stekla određenu vrstu i nivo kvalifikacija ili koja su se stručno osposoblјavala kraće od vremena potrebnog za polaganje pripravničkog ili stručnog ispita, za preostali period potreban za sticanje uslova za polaganje pripravničkog ili stručnog ispita. Ukoliko se program stručne prakse sprovodi u skladu sa zakonom, Nacionalna služba za zapošlјavanje može da finansira program u dužini propisanoj zakonom, a najduže 12 meseci. Kada se program stručne prakse sprovodi u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova, Nacionalna služba program finansira u trajanju:

do 6 meseci za lica sa trećim i četvrtim nivoom kvalifikacija;

do 9 meseci za lica sa šestim nivoom kvalifikacija i/ili 180 ESPB;

do 12 meseci za lica sa najmanje šestim nivoom kvalifikacija i 240 ESPB. Tokom trajanja programa stručne prakse Nacionalna služba za zapošlјavanje: 1. angažovanim licima na ime novčane pomoći i troškova prevoza isplaćuje sredstva u ukupnom mesečnom iznosu od 20.000 dinara za lica sa trećim i četvrtim nivoom kvalifikacija, 22.000 dinara za lica sa šestim nivoom kvalifikacija i/ili 180 ESPB i 25.000 dinara za lica sa najmanje šestim nivoom kvalifikacija i 240 ESPB; 2. vrši obračun i uplatu doprinosa za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u skladu sa zakonom. Uslovi koje lice treba da ispuni su:

nezaposleno lice koji se vodi na evidenciji Nacionalne službe; ima najmanje treći nivo kvalifikacije;

- 27 -


nema radnog iskustva u struci ili nema dovolјno radnog iskustva za sticanje uslova za polaganje stručnog/pripravničkog ispita.

Poslodavac treba da ima kadrovske kapacitete za stručno osposoblјavanje lica, odnosno da ima zaposlenog mentora (sa punim mesečnim fondom radnih sati) koji je najmanje istog nivoa kvalifikacije kao i nezaposleni. Javni poziv otvoren je u aprilu, a traje do 30. novembra 2021. godine. D2-Program sticanja praktičnih znanja za 2021. godinu podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština kroz obavlјanje konkretnih poslova, zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru. U program se mogu uklјučiti nezaposlena lica iz sledećih kategorija:

lica bez završene srednje škole, odnosno bez kvalifikacija, uklјučujući i lica koja su završila funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih;

lica iz kategorije viškova zaposlenih i lica koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošlјavanje duže od 12 meseci - sa najmanje srednjim obrazovanjem, bez obzira na vrstu stečenog obrazovanja i radno iskustvo, a koja nemaju adekvatna i primenlјiva znanja, veštine i kompetencije za obavlјanje specifičnih poslova. Program podrazumeva proces učenja u cilјu sticanja praktičnih znanja i veština za rad na konkretnim poslovima, u trajanju od 3 meseca, u skladu sa dostavlјenim programom poslodavca, a realizuje se kroz:

1. zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme: poslodavac ostvaruje pravo na naknadu troškova zarade za uklјučeno lice u trajanju od 3 meseca i ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još 3 meseca nakon završetka programa (ukupno trajanje 6 meseci); 2. zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme (na početku programa ili do isteka trećeg meseca,

odnosno završetka programa): poslodavac ostvaruje pravo na naknadu troškova zarade za uklјučeno lice u trajanju od 3 meseca i ima pravo na naknadu troškova zarade za još 3 meseca, odnosno u ukupnom trajanju od 6 meseci; poslodavac ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još najmanje 6 meseci nakon isteka perioda finansiranja (ukupno trajanje 12 meseci). Poslodavcu koji je zasnovao radni odnos sa nezaposlenim za vreme sticanja znanja i veština za rad, Nacionalna služba refundira na mesečnom nivou neto minimalnu zaradu (za pun fond radnih časova) i pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, u trajanju od 3 ili 6 meseci (u zavisnosti od vrste radnog odnosa). Poslodavac zapošlјava nezaposlenog sa evidencije Nacionalne službe koji nema iskustva i znanja za obavlјanje poslova za koje se organizuje sticanje praktičnih znanja i veština i nije bio u radnom odnosu kod poslodavca - podnosioca zahteva u periodu od 6 meseci pre podnošenja zahteva. Poslodavac treba da ima odgovarajuće kadrovske kapacitete, odnosno zaposlenog mentora (sa punim mesečnim fondom radnih sati) sa najmanje srednjom školom. Javni poziv za ovakav program otvoren je u aprilu, a traje do 30. novembra 2021. godine. D3-Program pripravnika sa srednjim obrazovanjem podrazumeva stručno osposoblјavanje nezaposlenog za samostalan rad u struci za koju je stečeno odgovarajuće obrazovanje - kvalifikacija, radi obavlјanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita, uz zasnivanje radnog odnosa. Program se sprovodi kod poslodavaca koji pripadaju privatnom sektoru, u trajanju do 6 meseci, a realizuje se kroz zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme - poslodavac ostvaruje pravo na naknadu troškova zarade za uklјučeno lice u trajanju od 6 meseci. Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih ima pravo da u meru pripravništva uklјuči do dva nezaposlena lica, a poslodavac koji ima 11 i više zaposlenih ima pravo da u meru pripravništva uklјuči nezaposlena lica čiji broj ne može biti veći od 20% ukupnog broja zaposlenih. Poslodavcu tokom realizacije programa pripravnika Nacionalna služba refundira na mesečnom nivou neto minimalnu zaradu i pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, u trajanju do 6 ili 12 meseci (u zavisnosti od vrste radnog odnosa). Pravo učešća može ostvariti poslodavac pod uslovom: da pripada privatnom sektoru, koji ima kadrovske kapacitete za stručno osposoblјavanje lica,

- 28 -


odnosno ima zaposlenog mentora (sa punim mesečnim fondom radnih časova). Pripravnik je lice sa završenim srednjim obrazovanjem koji pripada jednoj od navedenih kategorija lica:

mladi do 30 godina starosti koji se na evidenciji nezaposlenih lica nalaze duže od 6 meseci; nezaposlene osobe sa invaliditetom ili nezaposleni Romi; mladi do 30 godina starosti koji su imali ili imaju status mladih u domskom smeštaju,

hranitelјskim porodicama i staratelјskim. Javni poziv za ovakav program otvoren je u aprilu, a traje do 30. novembra 2021. godine. D4-Program pripravnika sa visokim obrazovanjem podrazumeva stručno osposoblјavanje nezaposlenog za samostalan rad u zanimanju za koje je stečeno visoko obrazovanje, radi obavlјanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita, uz zasnivanje radnog odnosa u trajanju od 12 meseci, odnosno 9 meseci za lica sa 180ESPB. Program se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru. Poslodavcu Nacionalna služba refundira na mesečnom nivou neto minimalna zarada uvećana za 20% i pripadajući porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, u trajanju od 9 do 12 meseci. Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih ima pravo da u meru pripravništva uklјuči do dva nezaposlena lica, a poslodavac koji ima 11 i više zaposlenih ima pravo da u meru pripravništva uklјuči nezaposlena lica čiji broj ne može biti veći od 20% ukupnog broja zaposlenih. Poslodavac mora da ima kadrovske kapacitete za stručno osposoblјavanje lica, odnosno ima zaposlenog mentora (sa punim mesečnim fondom radnih časova) koji, ima isto zanimanje, najmanje je istog nivoa obrazovanja kao i pripravnik i ima najmanje 12 meseci radnog iskustva u zanimanju. Pripravnik je nezaposleno lice koje se vodi na evidenciji Nacionalne službe duže od 6 meseci i ima najmanje šesti nivo kvalifikacije, nema radnog iskustva u zanimanju za koje je stečeno obrazovanje, ima prosečnu ocenu od najmanje 8,0 na prethodno završenim nivoima studija i ima do 30 godina starosti. Javni poziv za ovakav program otvoren je u aprilu, a traje do 30. novembra 2021. godine. E)Subvencije za osobe sa invaliditetom E1) Subvencija zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva u 2021. godini Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva, ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu, u trajanju od 12 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Subvencija zarade se odobrava u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade, pod uslovom da zapošlјava osobu sa invaliditetom prijavlјenu na evidenciju nezaposlenih koja nema radnog iskustva na poslovima na kojima se zapošlјava i da poslodavac obavlјa delatnost minimum 3 meseca pre podnošenja zahteva za subvenciju zarade, u radnom odnosu ima najmanje jedno zaposleno lice itd. Subvenciju ne mogu dobiti privredni subjekti u sektoru uglјa. Javni konkurs je objavljen 2. aprila 2021. godine, a prijave se primaju do kraja 2021. godine.

E2-Subvencija za podršku osobama sa invaliditetom u 2021. godini Poslodavac koji zaposli osobu sa invaliditetom, koja se zapošljava pod posebnim uslovima, može da ostvari pravo na refundaciju primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta za zapošljavanje tog lica, što podrazumeva tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme u skladu sa mogućnostima i potrebama osobe sa invaliditetom. Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom kojoj je potrebna stručna podrška na radnom mestu može ostvariti pravo na refundaciju troškova zarade za lice koje je angažovano na pružanju stručne podrške novozaposlenoj osobi sa invaliditetom kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije na radnom mestu, praćenje pri radu, razvoj ličnih metoda rada i ocenjivanje efikasnosti, a može se odobriti poslodavcu samo za vreme dok pruža pomoć zaposlenima sa invaliditetom, a najduže 12 meseci. U skladu sa javnim pozivom moguće je ostvariti:

- 29 -


1-Refundaciju troškova zarade licu angažovanom na pružanju podrške na radnom mestu - radna asistencija- samo za vreme dok pruža stručnu pomoć, a najduže 12 meseci, a maksimalno u visini do 50.000 dinara mesečno. Radni odnos sa licem koje pruža stručnu podršku mora biti zasnovan najkasnije do dana zapošlјavanja osobe sa invaliditetom za koju se traži stručna podrška i da lice koje pruža stručnu podršku ima najmanje srednje obrazovanje i 12 meseci profesionalnog iskustva u oblastima u kojima pruža stručnu podršku. 2-Refundacija primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta u jednokratnom iznosu što podrazumeva tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme, u skladu sa mogućnostima i potrebama zaposlene osobe sa invaliditetom, u jednokratnom iznosu do 400.000 dinara po osobi sa invaliditetom. Visina refundacije troškova podrške ne sme da bude veća od 100% opravdanih dodatnih troškova. Posebni uslovi koje treba ispuniti su da je prilagođavanje radnog mesta u skladu sa izvršenom procenom radne sposobnosti osobe sa invaliditetom. Javni konkurs objavljen je u aprilu i otvoren do kraja 2021. godine.

VI DRŽAVNA POMOĆ – AUDIOVIZUELNO DELO

Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći propisana je državna pomoć u oblasti kulture, a u skladu sa budžetom za 2021. godinu, detaljno je uređena Uredba o podsticajima investitoru da u Republici Srbiji proizvodi audiovizuelno delo. Program podrazumeva povraćaj procenta uloženih sredstava domaćeg ili stranog investitora i i to tek nakon što se investicija u potpunosti realizuje i potvrdi nezavisnom revizijom, a odnosi se isključivo na kvalifikovane troškove, to jest plaćanja koja se vrše domaćim pravnim i fizičkim licima. Korisnik podsticajnih sredstava može biti pravno ili fizičko lice za čiji se račun i čijim se sredstvima finansira, odnosno sufinansira proizvodnja audiovizuelnog dela u Republici Srbiji, a podsticajna sredstva dodeljuju se investitoru kao bespovratna, putem povraćaja dela kvalifikovanih troškova ostvarenih u Republici Srbiji u iznosu od 25% kvalifikovanih troškova. Podnosilac zahteva je dužan da dokaže da je na dan predaje zahteva obezbeđeno najmanje 30% sredstava predviđenih za troškove proizvodnje audiovizuelnog dela u Republici Srbiji. Izuzetno, pod uslovom da je u pitanju audiovizuelno delo za čiju su proizvodnju u budžetu produkcije namenjena sredstva za realizaciju projekta u Republici Srbiji u iznosu većem od 5 miliona evra, podsticajna sredstva dodeljuju se u iznosu od 30% kvalifikovanih troškova. Podsticajna sredstva koja se dodeljuju za namenski film dodeljuju se u iznosu od 20% kvalifikovanih troškova, s tim da ukupan iznos odobrenih sredstava koja se dodeljuju u toku tri uzastopne fiskalne godine ne prelazi propisani maksimalni iznos državne pomoći male vrednosti (de minimis državna pomoć). Uslov koji treba da ispuni investitor je da u svrhu proizvodnje audiovizuelnog dela u budžetu produkcije nameni sredstva za realizaciju projekta u Republici Srbiji, u iznosu većem od minimalnih sredstava za konkretan format: 1) za igrani film i TV film 300.000 evra; 2) za TV seriju 150.000 evra po epizodi; 3) za animianu seriju 150.000 evra po epizodi; 4) za animirani film, audio i/ili vizuelnu postprodukciju audiovizuelnog dela 150.000 evra; 5) za namenski film 150.000 evra; 6) za dokumentarni film i dokumentarni TV program 50.000 evra. Pravo na dodelu podsticajnih sredstava može se ostvariti za proizvodnju: 1) dugometražnog igranog filma, TV filma, dugometražnog dokumentarnog filma i dugometražnog animiranog filma namenjenog prikazivanju, koji traju najmanje 70 minuta; 2) TV serije pod uslovom da epizode traju najmanje 40 minuta; 3) dokumentarnog TV programa u trajanju od minimum 40 minuta; 4) animirane serije od najmanje 10 epizoda koje ukupno traju najmanje 40 minuta.

- 30 -


Kao kvalifikovani (prihvatljivi) troškovi, priznaju se: 1) troškovi u vezi sa izradom audiovizuelnog dela koji su nastali i isplaćeni pravnim ili fizičkim licima na teritoriji Republike Srbije, a koji su u vezi sa nabavljenom robom i pruženim uslugama, upotrebom lokacija, isplatama honorara članovima ekipe koji su državljani Republike Srbije ili strancima koji imaju boravak od najmanje godinu dana na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa propisima Republike Srbije; 2) troškovi nastali u vezi sa upotrebom dobara, odnosno iznajmljivanjem pokretnih i nepokretnih stvari mogu se priznati samo u slučaju da su dobra, odnosno pokretne stvari i nepokretnosti, u vlasništvu pravnih ili fizičkih lica, sa teritorije Republike Srbije. Troškovi koji se naročito ne priznaju kao kvalifikovani troškovi nastali u vezi sa izradom audiovizuelnog dela su: troškovi marketinga, troškovi vezani za kupovinu nepokretnosti, troškovi distribucije i troškovi poreza na dodatu vrednost. Javni poziv za 2021. godinu je objavljen, a zahtev za isplatu podsticajnih sredstava podnosi se Komisiji u roku od 45 dana nakon završetka proizvodnje audiovizuelnog dela na teritoriji Republike Srbije, preko Filmskog centra Srbije. Detaljnije informacije i obrasce za apliciranje možete naći na sajtu Filmskog centra Srbije.

VI DRŽAVNA POMOĆ – INOVACIJE

A)Pravni osnov Fond za inovacionu delatnost je posebno pravno lice osnovano Zakonom o inovacionoj delatnosti. Fond obavlјa poslove u vezi sa finansiranjem u oblasti sprovođenja inovacione politike i ostvaruje prihod iz sredstava budžeta, donacija, poklona itd. Sredstva Fonda se koriste za realizaciju i plasman tržišno orjentisanih inovacija novoosnovanih privrednih subjekata, a Fond može učestvovati u sufinansiranju programa za podsticanje inovativnosti u prioritetnim oblastima nauke, ako ih organizuju i finansiraju međunarodne organizacije, finansijske institucije ili druga pravna i fizička lica. Za finansiranje inovacione delatnosti mogu se koristiti sredstva budžeta pod sledećim uslovima:

1) da se inovaciona delatnost finansira korišćenjem bespovratnih budžetskih sredstava; 2) da sredstva budžeta Republike Srbije ne budu veća od 50% neophodnih sredstava za realizaciju pojedinih inovacionih delatnosti i projekata.

Na finansiranje inovacione delatnosti sredstvima budžeta primenjuje se zakon kojim se uređuje državna pomoć male vrednosti (de minimis), kao i podzakonski propisi doneti radi njegovog izvršavanja. Pravilnik Fonda za inovacionu delatnost o pravilima za dodelu državne pomoći reguliše detaljnije dodelu sredstava po programu ranog razvoja i programu sufinansiranja inovacija.

B) Program transfera tehnologije U okviru Fonda za inovacionu delatnost uspostavljena je centralna Kancelarija za transfer tehnologije koja organizuje ovaj program u okviru koga identifikuje istraživanja sa komercijalnim potencijalom i kojima se pruža dalјa podrška kako bi se komercijalna spremnost podigla na viši nivo. Podrška može biti u vidu stručne pomoći za definisanje strategije i povezivanja i uspostavlјanja saradnje sa zainteresovanim komercijalnim partnerima i u vidu odobravanja finansijskih sredstava za dodatni razvoj pronalaska/inovacije do 50.000 evra, pri ćemu se iznosi iznad 20.000 evra odobravaju u slučaju da postoji potrebna uspostavlјena saradnja sa privatnim preduzećem koje će sufinansirati predloženi razvoj projekta sa minimalno 30% sredstava. Javni poziv je stalno otvoren, a prijave se dostavljaju na [email protected]

- 31 -


C) Inovacioni vaučeri Podnosioci prijava mogu biti privredna društva razvrstana kao mikro, mala ili srednja u većinskom domaćem privatnom vlasništu. Podnosioci prijava podnose prijavu za dobijanje inovacionog vaučera za korišćenje usluga javnih naučnoistraživačkih institucija: univerziteta, fakulteta, instituta i inovacionih centara i drugih javnih naučnoistraživačkih organizacija u Srbiji. Mogu da se koriste za transfer naučnih, tehnoloških ili inovativnih usluga koje su nove za podnosioca prijave, odnosno za rešavanje nekog tehničkog/tehnološkog problema koje podnosilac prijave odredi. Podrška kroz inovacioni vaučer može da se odobri za sledeće usluge:

• Razvoj novih ili poboljšanje postojećih proizvoda, procesa ili usluga; • Dokaz koncepta; • Studija izvodljivosti; • Proizvodnja laboratorijskog prototipa; • Izrada demonstracionog prototipa; • Različiti vidovi ispitivanja (u laboratoriji, u pilot postrojenju); • Validacija tehnologije; • Validacija novih ili poboljšanih proizvoda, procesa ili usluga; • Savetodavne usluge u vezi sa inovacionom delatnošću; • Razvoj i uvođenje posebnog softvera za proizvod ili proces (u okviru razvoja proizvoda);

Tehno-ekonomska analiza u vez isa uslugom koja se pruža, (za ove svrhe može se koristiti najviše 20% vrednosti inovacionog vaučera);

• Specifične obuke u vezi sa razvojem tehnoloških rešenja (za ove svrhe može se koristiti najviše 20% vrednosti inovacionog vaučera).

Inovacionim vaučerom se pokriva 60% ukupnih troškova usluga, maksimalno do 800.000 dinara, ne uključujući porez na dodatu vrednost (PDV). Podnosioci prijava su u obavezi da sufinansiraju preostali iznos ukupnih troškova usluga. Jednom podnosiocu prijave u toku ovog javnog poziva mogu biti odobrena najviše dva (2) inovaciona vaučera, u maksimalnom iznosu od 1.200.000 dinara. Odobreni inovacioni vaučer mora biti iskorišćen u periodu od najviše šest meseci. Finansiranje kroz Program inovacionih vaučera je usklađeno sa Strategijom pametne specijalizacije koja se fokusira na četiri prioritetne oblasti: Hrana budućnosti; Informacione i komunikacione tehnologije; Mašine i proizvodni procesi budućnosti; Kreativne industrije. Minimum 70% dostupnog budžeta Fonda za pojedinačni javni poziv biće opredelјeno za projekte koji spadaju u gorepomenute oblasti, dok će preostalih maksimum 30% biti dodelјeno projektima iz svih ostalih oblasti. Javni poziv je otvoren dok opredeljena sredstava ne budu utrošena. D)Program ranog razvoja-de minimis državna pomoć

Fond za inovacionu delatnost objavio je Javni poziv za Program ranog razvoja. Podnosilac prijave

može biti mikro i malo privredno društvo registrovano u APR, sa najmanje 51% u privatnom srpskom vlasništvu i ne starije od pet godina u trenutku prijavljivanja. Namenjen je mladim preduzećima koja razvijaju tehnološku inovaciju za kojom postoji potreba na tržištu. Projekat može doći iz bilo koje oblasti nauke i tehnologije i bilo kog industrijskog sektora. Projekat se procenjuje na osnovu inovativne tehnologije, proizvoda ili usluge sa jasno određenim I nespornim pravima intelektualne svojine, jasnom tržišnom potražnjom I njihovom komercijalizacijom. Finansiranje iznosi maksimalno 70% od ukupno odobrenog budžeta projekta, s tim da finansiranje ne može biti veće od EUR 80,000 po projektu. Trajanje projekta može biti najviše do 12 meseci.

https://pametnaspecijalizacija.mpn.gov.rs/

https://pametnaspecijalizacija.mpn.gov.rs/

- 32 -


Krajnji rok za podnošenje prijava je 29. april 2021. godine, a više informacija imate na sajtu Fonda za inovacionu delatnost http://www.inovacionifond.rs/program/program-ranog-razvoja. E)Program saradnje nauke i privrede Kroz ovaj Program Fond za inovacionu delatnost pruža finansijsku podršku inovativnim tehnološkim projektima sa jasnom vizijom razvoja i definisanim poslovnim modelom i strategijom komercijalizacije. Visina iznosa finansiranja je do 300.000 evra, odnosno do 70% ukupno odobrenog budžeta projekta za projekte predložene od strane mikro i malih kompanija, odnosno do 60% ukupno odobrenog budžeta projekta za projekte predložene od strane srednjih kompanija. Uslovi za konkurisanje su da konzorcijum ne moze imati više od pet članica I da je sačinjen od najmanje jednog mikro, malog ili srednjeg privrednog društva i najmanje jedne javne naučno-istraživačke institucije koje ispunjavaju uslove propisane Priručnikom Programa saradnje nauke i privrede. Projekat može doći iz bilo koje oblasti nauke i tehnologije i bilo kog industrijskog sektora i mora biti realizovan u roku od 24 meseca. Prijave se podnose putem Fondovog internet portala i na engleskom jeziku, a javni poziv je otvoren do 29. aprila 2021. godine.

F) Program za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva U skladu sa Uredbom o utvrđivanju programa za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva za 2021. godinu pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju organizacije koje konkurišu zajedno sa jedinicom lokalne samouprave koja ima više od 150.000 stanovnika, a koje svojim iskustvom u predmetnoj oblasti, kao i tehničkim, kadrovskim i ekspertskim kapacitetima, mogu da obezbede uspešnu realizaciju mera za čije sprovođenje su namenjena sredstva iz ovog programa Sredstva se mogu koristiti za sledeće namene: 1. Do 23 miliona dinara po projektu za izradu i sprovođenje kampanje za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništvana nacionalnom i lokalnom nivou (izrada kreativnih rešenja, produkcija TV emisija, oglašavanje u elektronskim i štampanim medijima...); 2. Do 20 miliona dinara po projektu za organizaciju manifestacija sa cilјem promocije i popularizacije inovacija i inovacionog preduzetništva na nacionalnom i lokalnom nivou (organizacija konferencija, okruglih stolova, radionica, predavanja i sl.); 3. Do 5 miliona dinara po projektu zaIzradu i sprovođenje programa mentorstva i obuka čiji je cilј promocija inovacija u funkciji podizanja efikasnosti i unapređenja procesa rada u preduzećima i drugim subjektima u Republici Srbiji; 4. Do 5 miliona dinara po projektu za izradu i sprovođenje istraživanja o stanju, problemima i perspektivama inovacionog ekosistema u Republici Srbiji (sprovođenje terenskih i telefonskih istraživanja, fokus grupa i sl.); 5. Do 10 miliona dinara po projektu za izradu multimedijalnih i štampanih publikacija kojima se promovišu inovacije i inovaciono preduzetništvo u široj populaciji (izrada plakata, brošura, letaka, video materijala i sl.); 6. Do 5 miliona dinara po projektu za osmišlјavanje i sprovođenje projekata čiji je cilј digitalizacija uživanja kulturnog, umetničkog i duhovnog nasleđa Srbije i srpskog naroda (izrada platformi za virtualizaciju istorijskih događaja i objekata, digitalizacija kulturne, umetničke i naučne baštine i njeno približavanje mladim generacijama koji su aktivni korisnici tehnologija i sl.). Program sprovodi Kabinet ministra bez portfelјa zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, a prijave se podnose do utroška sredstava. G) Program podrške razvoju i promociji ženskog inovacionog preduzetništva Sredstva u maksimalnom iznosu po projektu od 23 miliona dinarasu opredelјena za sledeće mere: 1. za programe promocije ženskog inovacinog preduzetništva na nacionalnom i lokalnom nivou 2. za programe razvoja i promocije ženskog inovacionog preduzetništva na lokalnom nivou.

http://www.inovacionifond.rs/prijava

- 33 -


Sve aktivnosti koje su predviđene Programom moraju biti sprovedene do kraja 2021. godine. Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava u okviru realizacije prve mere imaju organizacije koje ispunjavaju uslove propisane ovim programom i poseduju iskustvo u predmetnoj oblasti, kao i tehničke i kadrovske kapacitete kojima mogu da obezbede uspešnu realizaciju navedene mere. Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava u okviru realizacije druge mere imaju jedinice lokalne samouprave koje imaju više od 150.000 stanovnika, ispunjavaju uslove propisane programom i poseduju iskustvo u realizaciji istih ili srodnih projekata i dostave indikatore na osnovu kojih će pratiti kako realizacija projekta doprinosi razvoju ženskog inovacionog preduzetništva na teritoriji jedinice lokalne samouprave. Sredstva namenjena za podršku razvoju i promociji ženskog inovacionog preduzetništva koriste se za sledeće namene:

U okviru realizacije prve mere sredstva se mogu koristiti za planiranje, izradu i sprovođenje promotivne kampanje o značaju razvoja ženskog inovacionog preduzetništva na nacionalnom i lokalnom nivou, organizaciju manifestacija koje doprinose promociji i popularizaciji ženskog inovacionog preduzetništva, kao i za izradu štampanih i multimedijalnih publikacija koje doprinose promociji ženskog inovacionog preduzetništva u široj populaciji.

U okviru realizacije druge mere sredstva se mogu koristiti za izradu i sprovođenje programa mentorstva i obuka čiji je cilј razvoj inovacionih preduzetničkih veština među ženama, za realizaciju programa dodele podsticaja ženama preduzetnicama u cilјu unapređenja i razvoja njihovih poslovnih inovacionih kapaciteta, kao i za druge projekte kojima se razvija žensko inovaciono preduzetništvo na lokalnom nivou.

Program sprovodi Kabinet ministra bez portfelјa zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, a prijave se podnose do utroška sredstava.

VIII ENERGETIKA

A) Pravni osnov Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine energetska efikasnost i veće korišćenje obnovljivih izvora energije svrstani su među prioritete. Unapređenje energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i u sektorima potrošnje energije doprinosi smanjenju uvozne zavisnosti i smanjenju negativnih efekata sektora energetike na životnu sredinu, a naročito emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Zakon o energetici propisuje mere podsticaja za proizvođače električne energije. Podsticajne mere za povlašćene proizvođače električne energije obuhvataju:

1) obavezu otkupa električne energije od povlašćenog proizvođača; 2) cene po kojima se ta energija otkupljuje; 3) period važenja obaveze otkupa električne energije; 4) preuzimanje balansne odgovornosti; 5) i druge podsticajne mere propisane aktom donetim na osnovu ovog zakona, kao i drugim zakonima i propisima kojima se uređuju porezi, carine i druge dažbine, zaštita životne sredine i energetska efikasnost.

Podsticajne mere može koristiti energetski subjekt koji je stekao status povlašćenog proizvođača. Povlašćeni proizvođač električne energije je energetski subjekt koji proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora energije ili visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, koji ostvaruje pravo na podsticajne mere zaključenjem ugovora o otkupu električne energije sa garantovanim snabdevačem. Povlašćeni proizvođač dužan je da:

1) svu proizvedenu električnu energiju prodaje isključivo garantovanom snabdevaču; 2) vodi evidenciju o utrošenim energentima; 3) dostavlja planove rada garantovanom snabdevaču;

- 34 -


4) ispunjava i druge obaveze propisane ovim zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona. Svi krajnji kupci električne energije dužni su da plaćaju naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije. Operator prenosnog sistema proračunava i javno objavljuje udele svih vrsta izvora energije u prodatoj električnoj energiji krajnjim kupcima u Republici Srbiji. Pored Zakona o energetici ova oblast uređena je i Zakonom o efikasnom korišćenju energije kojim su propisani poslovi u oblasti efikasnog korišćenja energije koji se finansiraju ili sufinansiraju u skladu sa ovim zakonom, a odnose se na izradu projekata i programa za: 1) primenu tehničkih mera u cilju efikasnog korišćenja energije u sektorima proizvodnje, prenosa, distribucije i potrošnje energije; 2) podsticanje razvoja sistema energetskog menadžmenta za subjekte koji nisu obveznici sistema; 3) promovisanje i sprovođenje energetskih pregleda objekata, proizvodnih procesa i usluga; 4) izgradnju sistema za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije ako su ispunjeni zahtevi u pogledu energetske efikasnosti postrojenja, propisani u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, a investitor toplotnu i električnu energiju koristi isključivo za sopstvene potrebe; 5) podsticanje razvoja energetskih usluga na tržištu Republike Srbije; 6) podsticanje upotrebe obnovljivih izvora energije za proizvodnju električne i toplotne energije za sopstvene potrebe; 7) ostale aktivnosti koje za cilj imaju efikasnije korišćenje energije. Sredstva za finansiranje navedenih poslova obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, fondova Evropske unije, drugih međunarodnih fondova itd. Vlada donosi godišnji program finansiranja aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti putem Uredbe. Nadležni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave svojim aktom može utvrditi posebne finansijske i druge podsticaje, osnivanje budžetskih fondova kao i korišćenje sredstava iz postojećih sopstvenih fondova za realizaciju projekata i drugih aktivnosti za efikasno korišćenje energije na svojoj teritoriji. Merom efikasnog korišćenja energije, u smislu ovog zakona, smatra se i proizvodnja električne odnosno toplotne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije, pod uslovom da se proizvedena električna, odnosno toplotna energija koristi za sopstvene potrebe objekta. B)Podsticaji za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplote energije

Prema Uredbi o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije privremenog povlašćenog proizvođača i proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije elektrana sa visokoefikasnom kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije je elektrana koja istovremeno proizvodi električnu i toplotnu energiju sa visokim stepenom korisnog dejstva koristeći prirodni gas kao osnovno gorivo. Podsticajne mere su:

podsticajni period koji traje 12 godina;

podsticajna otkupna cena;

preuzimanje balansne odgovornosti za mesta primopredaje električne energije povlašćenog proizvođača električne energije tokom podsticajnog perioda, a od strane garantovanog snabdevača;

preuzimanje troškova balansiranja povlašćenog proizvođača električne energije tokom podsticajnog perioda od strane garantovanog snabdevača;

besplatan pristup prenosnom, odnosno distributivnom sistemu električne energije. Podsticajna otkupna cena za proizvedenu električnu energiju utvrđuje se u zavisnosti od vrste i instalisane snage elektrane, kao i maksimalnog efektivnog vremena rada za odgovarajuću vrstu elektrane. Visina podsticajne otkupne cene i maksimalno efektivno vreme rada elektrane prikazani su u sledećoj tabeli.

- 35 -


Redni broj

Vrsta elektrane povlašćenog proizvođača

električne energije

Instalisana snaga P (MW)

Podsticajna otkupna cena

(c€/kWh)

Maksimalno efektivno vreme rada

(h)

1. Hidroelektrana

5000 u godini podsticajnog perioda

1.1 do 0,2 12,60

1.2 0,2-0,5 13,933-6,667*P

1.3 0,5-1 10,60

1.4 1-10 10,944-0,344*P

1.5 10-30 7,50

1.6 Na postojećoj infrastrukturi

do 30 6,00 5000 u godini

podsticajnog perioda

2. Elektrane na biomasu


2.1 do 1 13,26

2.2 1-10 13,82-0,56*P

2.3 preko 10 8,22

3. Elektrane na biogas


3.1 0-2 18,333-1,111*P

3.2 2-5 16,85-0,370*P

3.3 preko 5 15

4.

Elektrane na deponijski gas i gas iz

postrojenja za tretman komunalnih

otpadnih voda

8,44 8600 u godini


5. Elektrane na vetar 9,2 9000 u kvartalu


6. Solarne elektrane


6.1 na objektu do 0,03

14,60-80*P

6.2 na objektu 0,03-0,5

12,404-6,809*P

6.3 na zemlji 9

7. Geotermalne

elektrane 8,2


8.

Elektrane sa visokoefikasnom kombinovanom proizvodnjom

električne i toplotne energije na prirodni

gas


8.1 do 0,5 8,20

8.2 0,5-2 8,447-0,493*P

8.3 2-10 7,46

9. Elektrana na otpad 8,57 8600 u godini


- 36 -


Svake godine podsticajnog perioda, odnosno svakog kvartala podsticajnog perioda za elektrane na vetar, proizvedena električna energija u elektrani, odnosno delu elektrane otkupljuje se po podsticajnoj otkupnoj ceni do dostizanja maksimalne proizvedene električne energije koja odgovara maksimalnom efektivnom vremenu rada elektrane. Do isteka svake godine podsticajnog perioda, odnosno svakog kvartala podsticajnog perioda za elektrane na vetar, dodatnu proizvedenu električnu energiju u odnosu na maksimalnu proizvedenu električnu energiju, garantovani snabdevač kupuje po otkupnoj ceni koja iznosi 35% podsticajne otkupne cene. Povlašćeni proizvođači električne energije za rekonstruisane elektrane ostvaruju pravo na podsticajnu otkupnu cenu u iznosu od 70% vrednosti cene, a privremeni povlašćeni proizvođač do početka podsticajnog perioda ostvaruje pravo na podsticajnu otkupnu cenu u iznosu od 50% vrednosti cene iz tabele. U toku fazne izgradnje elektrane pravo na podsticajne mere ostvaruje se za svaki deo elektrane koji se samostalno izgradi, ako je za taj deo elektrane posebno stečen status povlašćenog proizvođača električne energije u roku važenja statusa privremenog povlašćenog proizvođača električne energije za elektranu kojoj taj deo pripada. Pravo na podsticajne mere povlašćeni proizvođač električne energije i privremeni povlašćeni proizvođač ostvaruje zaključenjem ugovora o otkupu električne energije sa garantovanim snabdevačem. Povlašćeni proizvođač električne energije dostavlja garantovanom snabdevaču rešenje o sticanju statusa povlašćenog proizvođača, a privremeni povlašćeni proizvođač rešenje o sticanju statusa privremenog povlašćenog proizvođača, kao i druge isprave predviđene ugovorom o otkupu električne energije. Pravo na podsticajne mere prestaje otkazom ili raskidom ugovora o otkupu električne energije pod uslovima i na način određen ugovorom o otkupu električne energije i ugovorom o stupanju u projekat. Pravo na podsticajnu meru u toku podsticajnog perioda povlašćeni proizvođač električne energije ostvaruje zaključenjem ugovora o pristupu sistemu sa operatorom prenosnog, odnosno distributivnog sistema električne energije. Ugovor o pristupu sistemu sadrži:

obavezu operatora da najkasnije do petog u mesecu dostavlja očitane podatke za prethodni mesec garantovanom snabdevaču, povlašćenom proizvođaču električne energije i privremenom povlašćenom proizvođaču;

pravo na pristup prenosnom, odnosno distributivnom sistemu električne energije bez naknade, za povlašćenog proizvođača električne energije u toku podsticajnog perioda, a za privremenog povlašćenog proizvođača od puštanja elektrane, odnosno dela elektrane u rad do početka podsticajnog perioda.

Uredbom o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača energije propisuje se način obračuna, plaćanja i prikupljanja sredstava po osnovu naknade za podsticajne mere, kao i način raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticajne mere. Naknada za podsticaj je ukupan iznos naknade koju plaća krajnji kupac za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije. Operator sistema je operator prenosnog, odnosno distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema električne energije. Naknada za podsticaj obračunava se tako što se iznos jedinične naknade množi sa izmerenom količinom potrošnje aktivne električne energije krajnjeg kupca u obračunskom periodu. Subjekti naplate naknade za podsticaj od krajnjih kupaca su:

operator sistema za krajnje kupce koji nemaju ugovor o potpunom snabdevanju;

odabrani snabdevač za krajnje kupce koji imaju ugovor o potpunom snabdevanju, a nisu na garantovanom snabdevanju;

garantovani snabdevač za krajnje kupce na garantovanom snabdevanju. Operator sistema i odabrani snabdevač su dužni da prenesu garantovanom snabdevaču sredstva koja odgovaraju iznosu naknade za podsticaj koji su fakturisali krajnjim kupcima za prethodni mesec, najkasnije do 23. dana u tekućem mesecu. Operator sistema i odabrani snabdevač do desetog u

- 37 -


mesecu za prethodni mesec, dostavljaju garantovanom snabdevaču podatke o količini preuzete, odnosno prodate električne energije, na osnovu kojih garantovani snabdevač obračunava i ispostavlja račun za uplatu sredstava po osnovu naknade za podsticaj. Operator sistema, snabdevač, odnosno garantovani snabdevač je dužan da u računu koji dostavlja krajnjem kupcu za pristup sistemu, odnosno isporučenu električnu energiju, kao posebnu stavku naznači iznos ukupne naknade za podsticaj. Nakon sticanja statusa povlašćenog proizvođača, odnosno statusa privremenog povlašćenog proizvođača, proizvođač električne energije ima pravo na potpisivanje Ugovora o otkupu ukupnog iznosa proizvedene električne energije po povlašćenim cenama sa javnim snabdevačem. Maksimalan period na koji može biti potpisan ugovor je 12 godina, a metodologija obračuna perioda je propisana Uredbom o uslovima i postupku sticanja statusa povlešćenog proizvođača električne energije. U najavi je usvajanje čitavog seta izmena zakona iz oblasti energetike.

IX UPRAVLJANJE OTPADOM

A) Pravni osnov Zakon o upravljanju otpadom propisuje da se upravljanje otpadom vrši na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine, kontrolom i merama smanjenja:

1) zagađenja voda, vazduha i zemljišta; 2) opasnosti po biljni i životinjski svet; 3) opasnosti od nastajanja udesa, eksplozija ili požara; 4) negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti; 5) nivoa buke i neprijatnih mirisa.

Uredbom o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstva utvrđuje se visina i uslovi za dodelu podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije i za proizvodnju kesa - tregerica za višekratnu upotrebu. Pravilnik o usklađenim iznosima podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenјe određenih vrsta otpada propisuje iznose podsticaja koji su propisani u Uredbi za svaku godinu, čime se vrši usklađivanje iznosa u Uredbi. B) Podsticaji Vrste otpada su komunalni otpad (kućni otpad), komercijalni i industrijski otpad, a u zavisnosti od opasnih karakteristika može biti inertni, neopasan i opasan. Sredstva za finansiranje upravljanja otpadom obezbeđuju se iz budžeta (Republike Srbije, AP, JLS), međunarodnih fondova i sličnih izvora za upravljanje otpadom. Ova sredstva se koriste za investicione i operativne troškove upravljanja otpadom, podsticanje odvojenog sakupljanja otpada, podsticanje tržišta recikliranih materijala i izvoz otpada za koji nema mogućnosti tretmana u Republici Srbiji. Podsticajna sredstva utvrđuju se u sledećim iznosima, i to:

za ponovnu upotrebu i korišćenje otpadne gume kao sekundarne sirovine - 18.390 din po toni;

za tretman otpadnih guma radi dobijanja energije - 3.606 dinara po toni;

za proizvodnju kesa-tregerica za višekratnu upotrebu debljine preko 20 mikrona - 6.010 din po toni;

za proizvodnju kesa-tregerica za višekratnu upotrebu debljine preko 20 mikrona koje sadrže biorazgradive aditive - 8.414 dinara po toni.

Podsticajna sredstva isplaćuju se operateru postrojenja za ponovno iskorišćenje, odnosno tretman otpadnih guma, odnosno proizvođaču plastičnih kesa - tregerica za višekratnu upotrebu. Podsticajna sredstva utvrđuju se za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje otpadne električne i elektronske opreme kao sekundarne sirovine u sledećim iznosima, i to:

- 38 -


Otpadna električna i elektronska oprema: 2019.godina razred 1 (veliki kućni aparati) osim: 43 din./kg - rashladnih uređaja i klime 108 din./kg - uređaja za grejanje 13 din./kg razred 2 (mali kućni aparati) 58 din./kg

razred 3 (oprema informatičke tehnologije i telekomunikacije) osim: 58 din./kg - monitora CRT 86 din./kg - ostalih monitora 38 din./kg

razred 4 (oprema široke potrošnje za razonodu) osim: 27 din./kg - televizijskih aparata CRT 86 din./kg - ostalih televizijskih aparata 38 din./kg

razred 5 (oprema za osvetljenje) 32 din./kg podrazred 5a (fluorescentne, kompaktne, ostale svetiljke) 129 din./kg

razred 6 (električni i elektronski alat) 48,5 din./kg

razred 7 (igračke, oprema za rekreaciju i sport) 27 din./kg

razred 8 (medicinski pomoćni uređaji) 48,5 din./kg

razred 9 (instrumenti za praćenje i nadzor) 97 din./kg

razred 10 (automati) 97 din./kg

Visina podsticajnih sredstava za tretiranu otpadnu električnu i elektronsku opremu za količine tretirane u 2010. godini iznosi 55 din/kg za svih 10 razreda otpadne električne i elektronske opreme. Podsticajna sredstva isplaćuju se operateru postrojenja za tretman otpadne električne i elektronske opreme, odnosno kolektivnom operateru za upravljanje otpadnom električnom i elektronskom opremom. Podsticajna sredstva utvrđuju se za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje otpadnih ulja kao sekundarne sirovine u iznosu 10 din/kg, za tretman otpadnih ulja radi dobijanja energije u iznosu od 5 din/kg. Podsticajna sredstva isplaćuju se operateru postrojenja za tretman otpadnih ulja. Podsticajna sredstva isplaćuju se operateru postrojenja za tretman otpadnih akumulatora i baterija i utvrđuju se u sledećim iznosima:

za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje otpadnih startera, akumulatora, industrijskih baterija i akumulatora - 14,50 din/kg;

za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje otpadnih prenosnih akumulatora ili startera - 145,50 din/kg.

Visina podsticajnih sredstava usklađuje se godišnje sa indeksom potrošačkih cena, a ministar propisuje usklađene iznose podsticajnih sredstava do 28. februara tekuće godine putem Pravilnika. Podsticajna sredstva dodeljuje Fond za zaštitu životne sredine na osnovu javnog konkursa na koji se mogu prijaviti samo operateri postrojenja za ponovno iskorišćenje, odnosno tretman otpada, koji imaju dozvolu. Na javni konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za proizvodnju kesa - tregerica za višekratnu upotrebu mogu se prijaviti samo proizvođači plastičnih kesa. Na javni konkurs za dodelu sredstava za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje otpadne električne i elektronske opreme može se prijaviti kolektivni operater za upravljanje otpadnom električnom i elektronskom opremom, a podsticajna sredstva se mogu dodeliti za investiciju u nova postrojenja za upravljanje otpadnom električnom i elektronskom opremom, i to:

1) u prvoj godini investicije u visini 70% vrednosti investicije za male privredne subjekte, 60% vrednosti investicije za srednje privredne subjekte, odnosno 50% vrednosti investicije za velike privredne subjekte, ali ne više od 75% od iznosa koje su na ime naknade za proizvode koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada uplatile članice kolektivnog operatera za isti period;

- 39 -


2) u drugoj godini investicije u visini 35% vrednosti investicije za male privredne subjekte, 30% vrednosti investicije za srednje privredne subjekte, odnosno 25% vrednosti investicije za velike privredne subjekte, ali ne više od 37,5% od iznosa koje su na ime naknade za proizvode koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada uplatile članice kolektivnog operatera za isti period.

Kolektivnom operateru za upravljanje otpadnom električnom i elektronskom opremom podsticajna sredstva se mogu dodeliti za investiciju u nova postrojenja za upravljanje otpadnom električnom i elektronskom opremom koje ne može biti manjeg kapaciteta na godišnjem nivou od količine proizvoda koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada a koju članice kolektivnog operatera stavljaju godišnje na tržište Republike Srbije.

X ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

A)Pravni osnov Zakon o zaštiti životne sredine uređuje rad Zelenog fonda koji se osniva kao budžetski fond radi evidentiranja sredstava namenjenih finansiranju pripreme, sprovođenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređivanja životne sredine. Budžetskim fondom upravlja Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Sva pitanja od značaja za dodeljivanje i korišćenje sredstava Zelenog fonda uređena su Uredbom o bližim uslovima koje moraju da ispunjavaju korisnici sredstava, uslovima i načinu raspodele sredstava, kriterijumima i merilima za ocenjivanje zahteva za raspodelu sredstava, načinu praćenja korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i drugim pitanjima od značaja za dodeljivanje i korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije. Pravilnik o pravilnik o bližim uslovima za dodelu i korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije propisuje bliže uslove za dodelu i korišćenje sredstava Zelenog fonda.

B) Zeleni fond Sredstva za finansiranje aktivnosti obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije za tekuću godinu, donacija, kredita i drugih javnih prihoda, a dodeljuju se korisnicima sredstava u svrhu finansiranja zaštite i unapređivanja životne sredine, a na osnovu javnog konkursa koji objavljuje Ministarstvo. Ugovor o dodeli sredstava zaključuje Ministarstvo sa korisnicima sredstava I dalje prati, analizira i vrši nadzor nad realizacijom projekata i korišćenjem sredstava. Vlada propisuje bliže uslove koje moraju da ispunjavaju korisnici sredstava, uslove i način raspodele sredstava, kriterijume i merila za ocenjivanje zahteva za raspodelu sredstava, način praćenja korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i druga pitanja od značaja za dodeljivanje i korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije. Korisnici sredstava Zelenog fonda mogu biti pravna i fizička lica koja kroz svoje aktivnosti razvijaju i sprovode projekte, programe i druge aktivnosti u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređivanja stanja životne sredine, pri čemu moraju da imaju sedište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije i da su registrovani u Agenciji za privredne registre, odnosno drugom odgovarajućem registru. Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine raspisuje javni konkurs za dodelu sredstava Zelenog fonda koji se raspisuje najmanje jednom godišnje za finansiranje projekata iz različitih oblasti ili pojedinačno za određenu oblast i objavljuje se na internet stranici Ministarstva i Portalu e-Uprave. Prema zakonu, sredstva za izabrane projekte se utvrđuju u toku procesa procene projekta u rasponu u visini od 10% do 80% opravdanih troškova, u skladu sa propisom kojim se uređuje dodela državne pomoći. Iz sredstava Zelenog fonda bez javnog konkursa finansiraju se interventne mere u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine, rekultivacija i sanacija zagađenog prostora, za finansiranje nabavki bioloških, biotehničkih i hemijskih sredstava i preparata, potrebnih radi suzbijanja štetnih

- 40 -


organizama, za pripremu i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći Evropske unije kao i nepredviđenih troškova vezanih za realizaciju tih projekata. Sredstva za projekte sanacije kontaminiranih lokacija mogu se odobriti u visini do 100% opravdanih troškova, a koji ne može biti veći od stvarnih troškova koje snosi podnosilac zahteva, u skladu sa propisom kojim se uređuje dodela državne pomoći. C) Subvencije za kupovinu novih vozila Prema Uredbi o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila koja imaju isključivo električni pogon, kao i vozila koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće i električni pogon (hibridni pogon) koja je na snazi od januara 2021. godine pravo na subvencionisanu kupovinu vozila propisuje za pravna lica, preduzetnike i fizička lica. Pod vozilima podrazumevaju se sledeće vrste vozila: 1. vozila L - mopedi, motocikli, tricikli, četvorocikli: 2. vozila M - vozila za prevoz lica - vrsta M1- putničko vozilo vrste M koje ima najviše devet (9) mesta za sedenje uključujući i sedište vozača; 3. vozila N - teretna vozila - vrsta N1 - vozilo vrste N čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3,5 t. Subvencionisana kupovina vozila sprovodi se isplatom sledećih iznosa: 1. za vozila vrste L1 i L2, 250 evra; 2. za vozila vrste L3 - L7, 500 evra; 3. za vozila vrste M1 i N1 isključivo na električni pogon, 5.000 evra; 4. za vozila vrste M1 i N1 koja pokreće, uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem i električni pogon tako da vozilo može bez aktiviranja motora sa unutrašnjim sagorevanjem određeno vreme samostalno da se kreće isključivo na električni pogon, uz obavezu da poseduje spoljni priključak za struju odnosno da se punjenje baterija može ostvariti i iz spoljnog izvora električne energije (PHEV Plug In Hybrid Electric Vehicle), kao i za električna vozila sa ugrađenim sastavom za produženje autonomije kretanja (range extender) sa emisijama CO2/km do najviše 50 g/km, 3.500 evra; 5. za vozila vrste M1 i N1 koja pokreće hibridni pogon koji uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem ima barem jedan električni motor i može da se bez aktiviranja motora sa unutrašnjim sagorevanjem određeno vreme samostalno kreće isključivo na električni pogon, pri čemu se proizvodnja električne energije za dopunu baterija obavlja unutar samog vozila, sa emisijama CO2 do najviše 100 g/km, 2.500 evra. Subvencionisana kupovina vozila sprovodi se isplatom na ime: - učešća za finansijski lizing za kupovinu novog vozila, - plaćanja dela kupoprodajne cene novog vozila. Pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja kupuju vozilo na rate, dužni su da pre isplate subvencije zaključe ugovor o finansijskom lizingu i isplate iznos u visini od najmanje 15% kupoprodajne cene novog vozila davaocu finansijskog lizinga na ime dela učešća za odobrenje ugovora o finansijskom lizingu vozila, a subvencija se isplaćuje nakon zaključenja ugovora o finansijskom lizingu. Ako pravna lica, preduzetnici i fizička lica kupuju novo vozilo sopstvenim sredstvima subvencija isplaćuje se nakon što dostave dokaz da su u celosti isplatili deo kupoprodajne cene koji se ne finansira iz sredstava za odobravanje subvencija. Zahtevi za dodelu subvencija podnose se do 1. novembra 2021. godine Ministarstvu zaštite životne sredine. U slučaju da su sredstva subvencija iskorišćena pre isteka kalendarske godine, Ministarstvo će na svojoj internet stranici o tome obavestiti zainteresovane strane, u kom slučaju se postupak dodele subvencija prekida.

P O D S T I C A J I Z A S E K T O R I N D U S T R I J E

Documents

Transcript of P O D S T I C A J I Z A S E K T O R I N D U S T R I J E