Ouspensky- Psihologija Moguce Evolucije Covecanstva

7/30/2019 Ouspensky- Psihologija Moguce Evolucije Covecanstva

1/41

Naslov originala:P.D . Ouspensky:Psychology of the Possible Evolution of Mankind,Routledgc & Kegan Poul Ltd, London, 1957

Za Izdavaca:Slobodan Blagojcvic

CIP - Katalogizacija u publikaci jiNarodna bibliotcka Srbijc. Beograd

P. D. Ouspensky

Psihologija moguce evolucijecovecanstva

(Uvod u ucenje Gurdijeva)

Prevod: Dusica Milo jkovi c

Uspcnski Pjotr DamjanovicPsihologija moguce evolucije covecan-stva; prevod sa cnglcskog originalaDusica Milojkovic.- Beograd : Opus. 1997. - 87 sir.:Prevod dela: Psychology of thePossible Evolution of Mankind

ISBN - 86 - 7453 - 016 - 11

Grafidko i tchnicko uredenjc:Slobodan Vitkovic

Korcktura: Dusica Milojkovic

Izdavac: OPUS-VIDEO. Bcoarad

Stampa: Grafika, Mladenovac

OPUS . Beograd

1997


2/41

SADRAJ:

1. UVO D 72. PRVO PREDAVANJ E 9

3. DRUGO PREDAVANJE 27

4. TREE PREDA VANJE 45

5. ETVRTO PREDAVANJE 57

6. PETO PREDA VANJ E 71


3/41

UVOD

Pre nekoliko godina sam poeo da primam pisma oditalaca svojih knjiga. U svim tim pismima nalazilo se

jedno pitanje:ta sam radio nakon to sam napisao svojeknjige, koje su na engleskom objavljene 1920. i 1931., anapisane su 1910. i 1912.

Na ova pisma ne bih nikada mogao da odgovorim.Bile bi mi potrebne itave knjige ak i da samo probam dato uinim. Ali kada su ljudi koji su mi pisali boravili uLondonu, gde sam iveo od 1921., pozivao sam ih iorganizovao za njih niz predavanja. Na ovim predavanjimasam pokuao da odgovorim na njihova pitanja i da objas-nim ta sam otkrio nakon to sam napisao svoje dve knjigei kakav je bio pravac moga rada.

1934. sam napisao dva uvodna predavanja koja su

davala neku optu ideju o onom to sam prouavao, kao io smernicama na osnovu kojih je izvestan broj ljudi radiosa mnom. Bilo je potpuno nemogue da se sve ovo sameu jedno, pa ak i u dva ili tri predavanja: stoga sam ljudeuvek upozoravao da ne vredi uti samo jedno ili dvapredavanja, ve da predstavu o pravcu moga rada mogudati tek pet, ili jo bolje deset. Ova predavanja su se odtada nastavila, a ja sam ih esto ispravljao i iznova pisao.

U celini gledano sam itavom stvari bio zadovoljan.itano je pet predavanja, u mom prisustvu ili bez mene;sluaoci su mogli da postavljaju pitanja, a ako bi pokuali

da slede savete i nagovetaje koji su im dati i koji su seprvenstveno odnosili na samoposmatranje i na izvesnusamodisciplinu, veoma brzo bi stekli sasvim dovoljnoradno razumevanje onog im sam se bavio.

Sve vreme sam, naravno, uvidjao da pet predavanjanije dovoljno, te sam u razgovorima koji su nakon njihsledili razradio i proirio prethodne podatke, pokuavajuida ljudima pokaem njihov sopstveni poloaj u odnosu nanovo znanje.

7


4/41

Ustanovio sam da za veinu ljudi glavnu tekoupredstavlja to da uvide da su zaista uli nove stvari,

odnosno stvari koje nikada ranije nisu uli.Oni to nisu jasno formulisali, ali su zapravo u sebiuvek pokuavali da ovom protivuree i da ono to su uli

prevedu na svoj uobiajeni jezik, ma kakav on bio. A ja tosvakako nisam mogao da uzmem u obzir.

Znam da oveku nije lako da shvati da je zaista uonove stvari. Toliko smo naviknuti na stare prie i na staremotive da smo odavno prestali da se nadamo i da verujemoda moe postojati ma ta novo.

A kada nove stvari ujemo, mi ih smatramo za stareili mislimo da mogu da se objasne i protumae neimstarim. Istina je da nije lako uvideti mogunost i neophod-nost sasvim novih ideja, i da to s vremenom zahteva

preocenjivanje svih uobiajenih vrednosti.

Ne mogu da vam garantujem da ete od poetka utinove ideje, to jest ideje koje nikada ranije niste uli;ali akoste strpljivi, veoma brzo ete poeti da ih zapaate. A tadavam elim da ih ne propustite, i da ne pokuavate da ihinterpretirate na stari nain.

Njujork, 1945.

PRVO PREDAVANJE

Govoriu vam o izuavanju psihologije, ali moramda vas upozorim da je psihologija o kojoj govorim veomarazliita od svega to vam moe biti poznato pod timimenom.

Za poetak moram da kaem da psihologija prakti-no nikad u istoriji nije bila na tako niskom nivou kaodanas. Ona je izgubila svaki dodir sa svojim poreklom isvojim znaenjem, tako da je sada teko ak i definisati

pojam psihologije, odnosno rei ta je psihologija i ta onaprouava. A to je tako uprkos injenici da nikada u istorijinije bilo toliko psiholokih teorija i da se o psihologiji

nikada nije toliko pisalo.Psihologija se ponekad naziva novom naukom. To

je potpuno pogreno. Ona je moda najstarija nauka, i usvojim najsutinskijim crtama je, na nesreu, zaboravljenanauka. Da bi se razumelo kako psihologija moe da sedefinie, neophodno je shvatiti da ona, osim u savremenodoba, nikada nije postojala pod svojim sopstvenim ime-nom. Iz ovog ili onog razloga psihologija je uvek sumnji-enaza pogrene ili subverzivne tendencije, bilo verske,bilo moralne, bilo politike prirode, i morala je na razliitenaine da se preruava.

Psihologija je hiljadama godina postojala pod ime-nom filozofije. U Indiji se svi oblici joge, koja u sutinipredstavlja psihologiju, opisuju kao jedan od est sistemafilozofije. Uenja sufija, koja su opet prvenstveno psiho-loka, smatraju se delom za verska, a delom za metafizi-ka. U Evropi su ak i sasvim nedavno, tokom poslednjihdecenija devetnaestog veka, mnogi radovi iz oblasti psiho-logije smatrani filozofijom. A uprkos injenici da se goto-vo sve filozofske discipline, kao to su logika, teorijasaznanja, etika i estetika odnose na rad ljudskog uma iljudskih ula, psihologija se smatrala inferiornom u odno-su na filozofiju i neim to se odnosi samo na nie, odnosno

trivijalnije strane ljudske prirode.


5/41

Paralelno sa svojim postojanjem pod imenom filo-zofije, psihologija je jo i due postojala kao vezana za ovuil i onu relig iju. To ne znai da su religija i psihologija ikada

bile jedna te ista stvar il i da je uoavana injenica daizmedju religije i psihologije postoji veza . Nema, medju-tim, nikakve sumnje da je gotovo svaka religija - svakakoda ne mislim na savremene falsifikate religije - razvila

ovaj ili onaj oblik psiholokog uenja, esto povezan i saizvesnom praksom, tako da je prouavanje religije veomaesto ukljuivalo prouavanje psihologije.

Postoje i mnogi odlini psiholoki radovi koji senalaze u sasvim pravovernoj verskoj literaturi razliitihzemalja i epoha. U ranom hrianstvu je, na primer,postojala zbirka knjiga razl iit ih autora pod zajednikimimenom Filokalija (Philokalia), koja se u nae doba koristiu pravoslavnoj crkvi, naroito za poduavanje kaludjera.

U vreme kada je bila povezana sa filozofijom ireligijom, psihologija je takodje postojala i u obliku umet-

nosti. Poezija, drama, skulptura, ples, pa ak i arhitektura,predstavljali su sredstva za prenoenje psiholokog znanja.Gotske katedrale su, na primer, u svom osnovnom znae-nju bile psiholoka dela.

U drevna vremena, pre nego to su filozofija, reli-gija i umetnostpoprimile svoje posebne oblike u kojima sunam sada poznate, psihologija je postojala u obliku miste-rije, poput onih u Egiptu i staroj Grkoj.

Kasnije, nakon nestanka misterija, psihologija jepostojala u obliku simbolikih uenja, koja su nekad bilapovezana sa religijom toga perioda, a nekad nisu. To su,

na primer, astrologija, alhemija, magija, a od savremenijihmasonerija, okultizam i teozofija.

Ovde je neophodno napomenuti da se svi psiholokisistemi i doktrine, oni koji otvoreno postoje ili su postojalii oni koji su bili skriveni ili prerueni, mogu podeliti u dveglavne kategorije.

Prva: sistemi koji prouavaju oveka onakvog ka-kav jeste, ili onakvog kakav pretpostavljaju ili zami-ljaju da jeste. Moderna "nauna" psihologija, odnosno

10

ono to je pod ovim imenom poznato, spada u ovu katego-riju.

Druga: sistemi koji oveka ne prouavaju sa stano-vita onoga to on jeste, ve sa stanovita onoga to bimogao postati, to jest sa stanovita njegove mogue evo-lucije.

Ovi poslednji sistemi su zapravo oni prvobitni, ili usvakom sluaju stariji, i samo oni mogu da objasne zabo-ravljeno poreklo i znaenje psihologije.

Kada shvatimo vanost prouavanja oveka sa sta-novita njegove mogue evolucije, shvatiemo i da praviodgovor na pitanje: Sta je psihologija? treba da bude da je

psihologija prouavanje principa, zakona i injenica ove-kove mogue evolucije.

Ovde, u ovim predavanjima, govoriu iskljuivo satog stanovita.

Nae prvo pitanje e bit i - ta ovekova evolucijaznai, a drugo, da li su za nju neopho4ni neki specifiniuslovi?

to se tie uobiajenih savremenih stavova o ove-kovom poreklu i njegovoj prethodnoj evoluciji, odmahmoram da kaem da oni ne mogu biti prihvaeni. Moramoda shvatimo da o ovekovom poreklu ne znamo nita, i danemamo nikakvog dokaza o ovekovoj fizikoj ili mental-noj evoluciji.

Ako uzmemo istorijsko oveanstvo, odnosno ove-anstvo u proteklih deset ili petnaest hiljada godina, mo-emo nai nepogreive znake o postojanju vieg tipaoveka, ije se prisustvo moe ustanoviti na osnovu drev-

nih spomenika koje sadanje oveanstvo nije u stanju daponovi nit i da oponaa.

to se tie praistorijskog oveka, ili stvorenja poizgledu slinih oveku pa ipak veoma razliitih od njega,ije se kosti ponekad nalaze u slojevima tla iz ledenog dobaili jo starijim, mogli bismo da prihvatimo sasvim moguutezu da su ove kosti pripadale nekom biu sasvim razlii-tom od oveka koje je davno izumrlo.

11


6/41

Budui da poriemo prethodnu evoluciju oveka,moramo da poreknemo i svaku mogunost budue oveko-vemehanikeevolucije, odnosno evolucije koja se odvijasama od sebe, u skladu sa zakonima nasledjivanja i selek-cije, a bez ovekovih svesnih napora i bez razumevanja

njegovog mogueg razvoja.Naa osnovna ideja e biti ta da ovek, onakav

kakvog ga poznajemo, nije dovreno bie; da ga prirodarazvija samo do odredjene take i zatim ostavlja, bilo dase dalje razvija sopstvenimnaporima i umeem, i li da ivii da umre onakav kakav je i rodjen, odnosno da se degene-rie i da izgubi mogunost za razvoj.

U ovom sluaju e evolucija znaiti razvoj izvesnihunutranjih kvaliteta i osobina koji obino ostaju neraz-vijeni i ne mogu se razviti sami od sebe.

Iskustvo i posmatranje pokazuju da je ovaj razvoj

mogu samo u izvesnim odredjenim okolnostima, uz na-pore odredjene vrste koje ini sam ovek i uz dovoljnupomo od strane onih koji su ve ranije zapoeli slian radi koji su ve ostvarili izvestan stepen razvoja ili bar stekliizvesno poznavanje metoda.

Moramo poeti sa idejom da evolucija nije moguabez ulaganja napora; nemogueje, takodje, i bez odredjenepomo i.

Nakon toga moramo da razumemo da ovek na puturazvoja mora da postane drugaije bie, i moramo danauimo i da razumemo u kom smislu i u kom pravcu morapostati drugaije bie, to jest ta drugaije bie znai.

Moramo, zatim, da razumemo da ne mogu svi I j u d ida se razviju i da postanu drugaija bia. Evolucija

predstavlja stvar linih napora i ona je u odnosu na masuoveanstva redak izuzetak. Moe nam zvuati udno, alimoramo da shvatimo da ona ne samo da je retka, ve i dapostaje sve redja.

Iz prethodnih tvrdnji proizilaze, naravno, mnogapitanja:-

ta znai da ovek na putu evolucije mora da postanedrugaije bie?

ta znai "drugaije bie"?Kakvi unutranji kvaliteti ili osobine mogu da se

razviju u oveku i kako to moe da se uini?

Zbog ega ne mogu svi ljudi da se razviju i dapostanu drugaija bia'?

Otkuda takva nepravda?Pokuau da odgovorim na ova pitanja, i to poevi

od ovog poslednjeg.Zbog ega ne mogu svi ljudi da se razviju i da

postanu drugaija bia?Odgovor je veoma jednostavan: zbog toga to to ne

ele. Zato to za to ne znaju i to bez duge pripreme neerazumeti ta to znai, ak i ako im se kae.

Glavna ideja je u tome to ovek, da bi postaodrugaije bie, to mora veoma mnogo i vrlo dugo da eli.Prolazna elja ili nekakva bleda elja koja poiva na neza-dovoljstvu spoljnim okolnostima nee ostvariti dovoljan

podsticaj.ovekova evolucija zavisi od njegovog razumeva-

nja ta moe da dobije i ta za to mora da da.Ako ne eli, ili ako ne eli dovoljno jako i ako ne

ini neophodne napore, ovek se nikada nee razvijati.Stoga u tome nema nikakve nepravde. Zato bi neko imaoono to ne eli? Nepravda bi bila kada bi ovek bio

primoran da postane drugaije bie mada je zadovoljan

onim to jeste.Ovde moramo da se upitamo ta znai drugaije

bie?Ako razmotrimo sav materijal koji moemo nai, a

koji se odnosi na ovo pitanje, naii emo na stav da ovekpostajui drugaije bie stie mnoge nove kvalitete i moikoje sada ne poseduje. Ovo je opti stav koji nalazimo usvim sistemima koji prihvataju ideju o ovekovom psiho-lokom, odnosno unutranjem rastu.

12 13


7/41

To, medjutim, nije dovoljno. ak ni najdetaljnijiopis ovih moi nam ni na koji nain nee pomoi darazumemo kako se one javljaju i odakle dolaze.

U uobiajenim poznatim teorijama, pa ak i u onimakoje sam ve spomenuo i koje se zasnivaju na ideji omogunosti ovekove evolucije postoji karika koja nedos-

taje.Istina lei u injenici da ovek, pre nego to stekne

ma kakve nove sposobnosti ili moi za koje ne zna i kojimasada ne raspolae, najpre mora da stekne one sposobnostikoje takodje nema, ali koje sebi pripisuje, to jest za kojemisli da ih poznaje i da je u stanju da ih koristi i kontrolie.

To je karika koja nedostaje, i to je najvaniji mo-menat.

Na putu svoje evolucije, onakvom kako sam gaprethodno opisao, to jest na putu koji poiva na naporu ipomoi, ovek mora da stekne kvalitete za koje misli da ih

ve poseduje, ali u pogledu kojih se zavarava.Da bismo ovo bolje razumeli i da bismo znali kojesu ovo moi i sposobnosti koje ovek moe da stekne, kakoone nove i neoekivane, tako i one za koje zamilja da ihve ima, moramo poeti od ovekovog opteg znanja o sebisamom.

Tu odmah dolazimo do jedne veoma vane injeni-ce:

ovek sebe ne poznaje.On ne zna svoja ogranienja ni svoje sopstvene

sposobnosti. Ne zna ak ni to u kolikoj meri ne poznaje

sebe. ovek je izmislio mnoge maine i zna da su pone-kad, ako je u pitanju komplikovana maina, potrebnegodine paljivog prouavanja pre nego to je neko u stanjuda je koristi i kontrolie. On, medjutim, to znanje ne

primenjuje na sebi, mada sam predstavlja mainu znatnosloeniju od svih koje je izmislio.

On o sebi ima svakakve pogrene ideje. Pre svega,ne shvata da je zapravo maina.

14

ta znai to da je ovek maina'?Znai da nema nezavisnih pokreta, bilo unutra-

njih, bilo spoljnih. On je maina koju u pokret stavljajuspoijni uticaji i spoljni utisci. Svi njegovi pokreti, aktiv-nosti, rei, ideje, oseanja, raspoloenja i misli predstav-ljaju proizvod spoljnih uticaja. Sam po sebi, on je samo

automat sa odredjenom zalihom seanja na prethodna is-kustva i sa izvesnom koliinom rezervne energije.Moramo da razumemo da ovek nita ne moe da

uini.On to, medjutim, ne uvidja i pripisuje sebi sposob-

nost da dela. To je prva pogrena stvar koju ovek sebipripisuje.

Ovo mora veoma jasno da se razume. ovek nije ustanju da dela. Sve to ovek misli da ini, zapravo sedogadja. Dogadja se jednako kao to "grmi" ili "seva".

U engleskom jeziku nema bezlinih glagolskih ob-

lika koji bi mogli da se upotrebe za ljudskepostupke. Stogai dalje moramo da govorimo da ovek misli, ita, pie,voli, mrzi, zapodeva ratove, bori se itd. A zapravo, sve seto dogadja.

ovek nije u stanju da se kree, misli ili govori samod sebe. On je marioneta koju nevidljive niti vuku tamo-amo. Ako to shvati, moe da naui vie o sebi i mogue jeda e tada za njega stvari poeti da se menjaju. Ali ako nijeu stanju da uvidi i da razume svoju potpunu mehaninost,odnosno ako ne eli da je prihvati kao injenicu, on vienita ne moe da naui i za njega se stvari nee izmeniti.

ovek je maina, ali vrlo neobina maina. On jemaina koja u pravim okolnostima i uz pravi tretman moeda zna da je maina, i poto je to u potpunosti uvideo,moe pronai nain da to vie ne bude.

ovek, pre svega, mora znati da nije jedinstven. Onje mnotvo. On nema jedno i nepromenljivo "ja" i li ego.Uvek je drugaiji. Jednog trenutka je jedan, a drugogdrugi, treeg trei, i tako dalje, skoro bez kraja i konca.Iluziju o jedinstvu, odnosno ojednosti u oveku stvaraju

15


8/41

najpre oseaj jednog fizikog tela, ime, koje u normalnimsluajevima ostaje uvek isto, i kao tree izvestan brojmehanikih navika koje su u njega usadjene obrazovanjemili steene oponaanjem. Poto stalno ima iste telesneoseaje, poto uvek uje isto ime i poto u sebi opaa istenavike i sklonosti koje je imao i ranije, on veruje da je uvek

isti.U oveku, zapravo, nema jedinstva i nema nikakvog

kontrolnog centra, nikakvog stalnog "ja" odnosno ega.Ovo je opta slika oveka:

Svaka misao, svako oseanje, svaki oset, svakaelja, svaka sklonost ili nesklonost predstavlja jedno "ja".Ova "ja" nisu ninakojinainpovezanaiuskladjena. Svakood njih je zavisno od promene spoljnih okolnosti i od

promene utisaka.

Neka od njih mehaniki slede za nekim drugim, dokse neka uvek javljaju u pratnji drugih. U tome, medjutim,nema nikakvog reda i sistema.

Postoje izvesne grupe ovih "ja" koja su prirodnopovezana. 0 tim grupama emo govoriti kasnije. Sadamoramo pokuati da razumemo da postoje grupe ovakvih"ja" koje su povezane samo sluajnim asocijacijama, slu-ajnim seanjima, ili sasvim imaginarnim slinostima.

Svako od ovih "ja" u svakome trenutku predstavljaveoma mali deo naeg "mozga", "uma" ili "inteligencije",ali svako od njih za sebe misli da predstavlja celinu. Kadovek kae "ja", to zvui kao da misli na celog sebe, ali jeak i kada on sam misli da to znai upravo to u pitanju jezapravo samo prolazna misao, prolazno raspoloenje ili

prolazna elja. On za sat vremena moe potpuno da ihzaboravi, i da sa istim uverenjem izraava suprotno mi-ljenje, suprotan stav, suprotne interese. Najgore je to seovek toga ne sea. On u veini sluajeva veruje u ono

poslednje "ja" koje se izrazilo, sve dotle dok ono traje:drugim reima, dotle dok neko drugo "ja" - koje neki putnema ama ba nikakve veze sa prethodnim - ne izrazi svojemiljenje ili elje glasnije nego prvo.

Vratimo se sad na druga dva pitanja:ta znai razvoj? I ta znai da ovek moe da

postane drugaije bie? Odnosno, drugim reima, kakvavrsta promene je u oveku mogua, i kada i kako ova

promena zapoinje?

Ve smo rekli da e promena zapoeti sa onimmoima i sposobnostima koje oveksebi pripisuje, alikoje zapravo ne poseduje.

Ovo znai da on, pre nego to je u stanju da steknema kakve nove sposobnosti i moi, zapravo mora u sebirazviti one kvalitete za koje misli da ih ima i o kojima gajinajvee mogue iluzije.

Poetak razvoja ne moe da poiva na laganju sebeili na samozavaravanju. ovek mora da zna ta ima, a tanema. To znai da on mora da uvidi da ne poseduje ve

opisane kvalitete koje sebi pripisuje, to jest sposobnostdelanja, individualnost ili jedinstvo, stalni ego, a takodjeni svest i volju.

Neophodno je da ovo zna, jer sve dok veruje da ovekvalitete ve ima nee initi prave napore da ih stekne, bakao to niko ne bi hteo da kupi skupe stvari i da za njih

plati visoku cenu ako misli da ih ve ima.

16 17


9/41

Najvaniji od ovih kvaliteta , koj i istovremeno moei da dovede u najveu zabludu, jeste svest. A promena uoveku poinje upravo promenom u njegovom razumeva-nju znaenja svesti i postepenim sticanjem kontrole nadnjom koje zatim sledi.

ta je svest?

Re "svest" se u obinom jeziku u veini sluajevakoristi kao ekvivalent rei "inteligencija", u smislu umneaktivnosti.

A svest je, zapravo, posebna vrsta "svesnosti" uoveku, koja je nezavisna od umne aktivnosti - pre svegasvesnost o sebi, svesnost o tome ko je on, gde se nalazi,a zatim i svesnost o tome ta zna, ta ne zna i tako dalje.

Jedino sam ovek moe znati da li je u datom trenut-ku svestan ili nije. Ovo je davno dokazano u izvesnojmisaonoj tradiciji u evropskoj psihologiji,koja je shvatilada jedino sam ovek moe znati neke stvari koje se odnose

na njega samog.Primenjeno na problem svesti, ovo znai da jedinosam ovek moe znati da li njegova s vest u datome trenutku

postoji il i ne. To znai da je prisustvo il i odsustvo svesti uoveku nemogue dokazati posmatranjem njegovih spolj-nih aktivnosti. Ova injenica je, kao to sam ve rekao,davno ustanovljena, ali njena vanost nije nikada potpunoshvaena, jer je uvek povezana sa shvatanjem svesti kaornentalnog procesa, odnosno umne aktivnosti. Ako ovekshvati da do trenutka u kome je postao svestan nije biosvestan, a zatim ovaj uvid zaboravi - ili ak ako se togasea - to nije svest. To je samo seanje na jedan jak uvid.

Sada elim da vau panju skrenem na jo jednuinjenicu koju sve psiholoke kole isputaju.

injenica je da svest u oveku, ma ta to znailo,nikad ne ostaje u istom stanju. Ona je ili tu il i nije. Trenucinajvie svesti ine seanje. Drugih trenutaka se naprostone seam. Ovo vie nego ita stvara u oveku iluziju ostalnoj svesti, odnosno stalnoj svesnosti.

Neke od savremenih psiholokih kola poriu svestu celini, poriu ak i potrebu za takvim pojmom, ali ovo

je naprosto jedan ekstremni oblik nerazumevanja. Drugekole - ako mogu da se nazovu tim imenom - govore ostanjima svesti, pod kojim podrazumevaju misli, osea-nja, motorike impulse i osete. To poiva na fundamental-

noj greci brkanja sa psihikim funkcijama. O tome emokasnije govoriti.Savremena misao se, zapravo, u veini sluajeva jo

uvek oslanja na staru formulaciju da svest nema stupnje-va.

Opte, iako preutno prihvatanje ove ideje, madaona protivurei mnogim kasnijim otkriima, spreilo jemnoga mogua posmatranja razliitih oblika svesti.

injenica je da svest ima stupnjeve koje su sasvimvidljivi i koji mogu da se posmatraju, odnosno koji susvakako vidljivi i mogu da se posmatraju u samomesebi.

Tu je, najpre, trajanje: koliko dugo je neko biosvestan.

Kao drugo, uestalostpojavljivanja: koiiko esto jeneko bio svestan.

Kao tree, stepen i prodornost svesti: ega je nekobio svestan, to sa ovekovim rastom moe veoma mnogoda se menja.

Ako uzmemo samo prva dva pitanja, moi emo darazumemo ideju o mogunosti evolucije svesti. Ova ideja

je povezana sa najvanijom injenicom koju veoma dobropoznaju stare psiholoke kole, poput autora Filokalija na

primer, ali koja u evropskoj filozofiji i psihologiji posled-nja dva ili tri stolea potpuno nedostaje.

To je injenica da svest posebnim vebama i poseb-nim naporima moe da se uini stalnom i da se nad njomstekne kontrola.

Pokuau da objasnim kako se svest moe proua-vati. Uzmite sat i gledajte u sekundaru, pokuavajui dabudete svesni sebe i koncentriui se na misao "Ja sam

18 19


10/41

Petar Uspenski" i "Ja sam sada ovde". Pokuajte da nemislite ni na ta drugo, naprosto sledite kretanje sekundarei budite svesni sebe, svog imena, svog postojanja i mestana kome se nalazite. Odstranite sve druge misli.

Ako ste uporni, ovo ete biti u stanju da radite dvaminuta. To je granica vae svesti. A ako ubrzo nakon

toga pokuate da ponovite eksperiment, bie vam tee negoprvi put.

Ovaj eksperiment pokazuje da ovek u svom prirod-nom stanju jednog predmeta (sebe samog) moe da budesvestan dva minuta ili manje.

Najvaniji zakljuak koji nakon pravilnog izvodje-nja ovog eksperimenta moe da se izvue jeste taj da oveksebe nije svestan. Iluziju da jeste stvaraju procesi pame-nja i miljenja.

Recimo da je neko otiao u pozorite. Ako je na tonavikao, dok se tamo nalazi nije posebno svestan da je

tamo, iako je u stanju da vidi i da posmatra stvari, da uivau predstavi ili da mu se ona ne svidi, da je se sea, da sesea ljudi koje je sreo i tako dalje.

Kad dodje kui sea se da je biou pozoritu i sigurnoda misli da je za to vreme bio svestan. To znai da on nesumnja u svoju svest i da ne uvidja da njegova svest moe

biti potpuno odsutna, a da ipak moe razumno da seponaa , da posmatra, da mis li.

Uopte gledano, ovek ima mogunosti da ostvarietiri stanja svesti. To su san, budno stanje, samosvest iobjektivna svest.

Ali mada su za njega mogua ova etiri stanja svesti,ovek zapravo ivi samo u dva stanja: jedan deo ivota

provodi u snu, a drugi u onome to se naziva "budnimstanjem", mada se njegovo budno stanje zapravo veomamalo razlikuje od sna.

U obinom ivotu ovek o "objektivnoj svesti" nezna nita, i nikakvi eksperimenti u tom pravcu nisu mogu-i. Tree stanje, odnosno stanje "samosvesti" jeste netoto on sebi pripisuje; on, naime, veruje da je poseduje,

mada zapravo moe imati samo retke bljeskove svesti osebi koju verovatno ak ni tada ne prepoznaje jer ne znata bi znailo kad bi je zaista imao. Ovi bljeskovi svestidolaze u izuzetnim trenucima, u vrlo emotivnim stanjima,u trenucima opasnosti, u veoma novim i vrlo neoekivanimokolnostima i situacijama, il i pak nekad i u sasvim obinimtrenucima kada se nita naroito ne dogadja. ovek ,medjutim, u svom obinom ili "normalnom" stanju nemanad njima ama ba nikakvu kontrolu.

to se naeg pamenja, odnosno trenutaka pamenjatie, mi se zapravo seamo jedino trenutaka u kojima smosvesni, iako ne shvatamo da je to tako.

Kasnije u objasniti ta pamenje praktino znai ikoje vrste pamenja imamo. Sada naprosto elim da vam

panju usmerim na vae sopstveno posmatranje svogapamenja. Primetiete da se razliitih stvari razliito se-ate. Nekih se seate sasvim ivo, nekih veoma nejasno, anekih se uopte ne seate. Znate jedino da su se desile.

Biete veoma zapanjeni kad shvatite koliko malozapravo pamtite. A to je tako jer se seatesamotrenutakau kojima ste bili svesni.

Tako kada se radi o treem stanju svesti moemorei da ovek povremeno ima momente samosvesti, kojiostavljaju ivo seanje na okolnosti kojima su praeni, alinad kojima nema nikakvu kontrolu. Oni se javljaju i pro-laze sami od sebe, regulisani spoljnim okolnostima i tre-nutnim asocijacijama ili seanjem na seanje.

Postavlja se sledee pitanje: da li je mogue steikontrolu nad ovim prolaznim trenucima svesti, probuditi

ih ee i zadrati due, ili ih ak uiniti stalnim. Drugimreima, da li je mogue b i t i svestan?

Ovo je najvaniji momenat i od samog poetka morada se razume da je taj momenat, ak i u isto teorijskom

pogledu, u svim modernim psiholokim kolamabez izu-zetka sasvim izostavljen.

ovek, naime, uz pomo pravih metoda i uz ulaga-nje pravih napora moe da stekne kontrolu nad sveu i

20 21


11/41

moe postati svestan sebe, uz sve to to za sobom povlai.A mi u naem sadanjem stanju ne moemo ni da zamislimota to sve povlai za sobom. Ozbiljno izuavanje psiholo-gije postaje mogue tek nakon to se ovaj moment shvati.

To prouavanje poinje istraivanjem prepreka unama koje stoje na putu svesti, budui da svest moe poeti

da se uveava tek kad su barem neke od ovih preprekauklonjene.

U predavanjima koja slede govoriu o tim prepreka-ma, od kojih najveu predstavlja nae neznanje o namasamima, i nae pogreno uverenje da sebe poznajemo baru izvesnoj meri i da u sebe moemo biti sigurni, dok sezapravo uopte ne poznajemo niti moemo u sebi bitisigurni ak i u najmanjim stvarima.

Moramo shvatiti da psihologija zapravo znai sa-moprouavanje. To je druga definicija psihologije.

Psihologija se ne moe prouavati onako kako se

prouava astronomija, to jest nezavisno od nas samih.Istovremeno, ovek sebe mora da proui onako kao

to se prouava ma koja nova i sloena maina. Mora dazna delove ove maine, njene glavne funkcije, uslove zanjen pravilan rad, uzroke pogrenog rada i mnoge drugestvari koje je teko opisati ako se ne koristi specijalni jezik,koji takodje mora da se zna da bi maina mogla da se

prouava.

Ljudska maina ima sedam razliitih funkcija:Miljenje (ili intelekt)Oseanje (ili emocije)

Instinktivnu funkciju (celokupan unutranji radorganizma)

4. Motoriku funkciju (celokupni spoljni rad orga-nizma, kretanje u prostoru i tako dalje)

5. Seks (funkciju dva principa, mukog i enskog,u svim njenim manifestacijama)

Pored ovih postoje jo dve funkcije, za koje uobinom jeziku nemamo imena i koje se javljaju samo uviim stanjima svesti; prva - via emocionalna funkcija,

22

1.

2.

3.

koja se javlja u stanju samosvesti, i druga, via mentalnafunkcija, koja se javlja u stanju objektivne svesti. Poto uovim stanjima svesti nismo, ove funkcije ne moemo da

prouavamo niti da sa njima eksper ime ntiemo, te o njimasaznajemo samo indirektno, od onih koji su ih stekli iliiskusili.

U verskoj i filozofskoj literaturi razliitih narodaima puno aluzija na via stanja svesti i na vie funkcije.Ono to pri razumevanju ovih aluzija stvara dodatne te-koe jeste to to medju viim stanjima svesti nema podele.Ono to se naziva samadi (samadhi), to jest stanje ekstazei li prosvetljenje, ili u novijimradovima "kosmika svest",moe da se odnosi i na jedno i na drugo - ponekad je u

pitanju iskustvo samosvesti, a ponekad iskustvo objektivnesvesti. A udno je to to nam moe izgledati da imamo viematerijala za prouavanje najvieg stanja, odnosno ob.jek-tivne svesti, nego posrednog stanja, to jest samosvesti,mada se ono prvo moe javiti tek nakon ovog poslednjeg.

Samoprouavanje mora poeti prouavanjem etirifunkcije: miljenja, oseanja, instinktivne funkcije i moto-rike funkcije. Seksualne funkcije mogu da se prouavajutek mnogo kasnije, to jest onda kada se pomenute etirifunkcije ve dovoljno razumeju. Nasuprot nekim moder-nim teorijama, seksualna funkcija je zapravo sekundarna;to e rei da se u ivotu javlja kasnije, kada su prve etirifunkcije ve potpuno ispoljene, i da je njima uslovljena.Stoga prouavanje seksualne funkcije moe biti od koristitek kad se potpuno upoznaju prve etiri funkeije u svimnjihovim manifestacijama. Istovremeno, mora da se shvati

i da svaka ozbiljna nepravilnost ili nenormalnost seksualnefunkcije ini lini razvoj pa ak i samoprouavanje nemo-guim.

Stoga sad moramo pokuati da razumemo etiriglavne funkcije.

Poi u od toga da vam je jasno ta podrazumevampod intelektualnom, odnosno misaonom funkcijom. Tusu ukljueni svi mentalni procesi: razumevanje nekogutiska, formiranje predstava i pojmova, razmiljanje, po-

23


12/41

redjenje, potvrda, negacija, formiranje rei, govor, matai tako dalje.

Drugu funkciju predstavljaju oseanja, odnosnoemocije: radost, tuga, strah, zaprepaenje i tako dalje.ak i ako ste sigurni da vam je jasno kako i emu se emocijerazlikuju od misli, preporuio bih vam da sve svoje stavovekoji su u vezi s tim proverite. Mi u svom uobiajenomgovoru i razmiljanju brkamo misli i oseanja; za poetaksamoprouavanja je, medjutim, neophodno da se jasno znata je ta.

Za razumevanje dvaju narednih funkcija, instin-ktivne i motorike bie potrebno vie vremena, budui dani u jednom sistemu uobiajene psihologije ne postojiispravan opis i podela tih funkcija.

Rei "instinkt" i "instinktivno" se uglavnomkoristeu pogrenom smislu, a vrlo esto i bez ikakvog smisla. U

instinkte se mahom ubrajaju spoljne funkcije, koje suzapravo motorike, a ponekad i emocionalne funkcije.

Instinktivne funkcije u oveku obuhvataju etirirazliite klase funkcija:

Prva: celokupni unutranji rad organizma, takoreicelu fiziologiju: varenje i uzimanje hrane, disanje, cirku-laciju krvi, celokupni rad unutranjih organa, formiranjenovih elija, uklanjanje iskorienih materija, rad lezdasa unutranjim luenjem i tako dalje.

Druga: takozvanih pet ula-vid, sluh, miris, ukus,dodir i drugi oseti kao to su oseaj teine, temperature,

suvoe ili vlanosti i tako dalje, drugim reima svi indife-rentni oseaji, oseaji koji sami po sebi nisu ni prijatni nineprijatni.

Trea: sva fizika oseanja, to jest sve fizike ose-aje koji su bilo prijatni , bilo neprijatni - sve vrste bolail i neprijatnih oseta kao to su neprijatan ukus il i miris, kaoi sve vrste fizikog zadovoljstva, kao to su prijatan miris,

prijatan ukus itd.

etvrta: sve reflekse, ak i najkomplikovanije, kaoto su smeh i zevanje; sve vrste fizikog pamenja, kao to

su pamenje ukusa, pamenje mirisa, pomenje bola, tosu sve zapravo unutranji refleksi.

Motorika funkcija obuhvata sve spoljne pokrete,kao to su hodanje, pisanje, jedenje i pamenje ovih fun-kcija. U motorike funkcije spadaju takodje i oni pokreti

koji se u obinom govoru nazivaju "instinktivnim", kaoto je, na primer, onaj kada se bez razmiljanja uhvati neki

predmet koji pada.

Razlika izmedju instinktivnih i motorikih funkcijaje veoma jasna i lako moe da se razume ako oveknaprosto ima na umu da su sve instinktivne funkcije bezizuzetka urodjene i da nema potrebe da se ue da bi sekoristile; sa druge strane, nijedna od motorikih funkcijanije urodjena i ovek sve mora da ih naui, kao to dete uida hoda, odnosno kao to se ui pisanje ili crtanje.

Pored ovih normalnih motorikih funkcija postoje i

izvesne udne motorike funkcije koje predstavljaju neko-ristan rad ljudske maine, funkcije koje priroda nije pred-videla, ali koje u ovekovom ivotu zauzimaju veomaveliko mesto i troe veliku koliinu njegove energije. Tosu: stvaranje snova, mata, sanjarenje, razgovor sa samimsobom, razgovor razgovora radi i uopte sve pojave kojesu nekontrolisane i ne mogu se kontrolisati.

Pomenute etiri funkcije-intelektualna, emocional-na, instinktivna i motorika- moraju najpre da se shvate usvim svojim manifestacijama, a kasnije ih ovek moe

posmatrati u sebi. Takvo samoposmatranje, tojest posmat-ranje koje poiva na ispravnoj osnovi, uz prethodno razu-mevanje stanja svesti i razliitih funkcija, predstavljaosnovu samoprouavanja; drugim reima, to je poetakpsihologije.

Vrlo je vano da se zapamti da je prilikom posmat-ranja razliitih funkcija korisno da se istovremeno posmat-ra i njihov odnos prema razliitim stanjima svesti.

Uzmimotri stanja svesti-san, budno stanje i mogueproplamsaje samosvesti i etiri funkcije-misaonu, emoci-onalnu, instinktivnu i motoriku. Sve ove etiri funkcijemogu da se manifestuju u snu, ali u tom sluaju je njihova


13/41

pojava nesvrhovita i nepouzdana. One ne mogu nikako dase iskoriste, ve se odvijaju same od sebe. U stanju budnesvesti, odnosno relativne svesti, one u izvesnoj meri moguda poslue za nau orijentaciju. Njihovi rezultati se mogu

porediti, proveravati, ispravljati, i mada mogu da stvoremnoge iluzije mi u naem uobiajenom stanju ipak nemamo

nita drugo i moramo od njih da uinimo ono to moemo.Kad bismo znali koliko ima pogrenih zapaanja, pogre-nih teorija, pogrenih razmiljanja i pogrenih zakljuakauinjenih u ovom stanju, potpuno bismo prestali da veru-

jemo sebi. Lju di, medjutim, ne uvidjaju koliko njihovazapaanja i njihove teorije mogu da budu varljivi i nastav-ljaju da veruju u njih. To ih spreava da uoe one retketrenutke kada se njihove funkcije ispoljavaju zajedno sabljeskovima treeg stanja svesti, odnosno samosvesti.

Sve ovo znai da svaka od ove etiri funkcije moeda se javi u svakome od pomenuta tri stanja svesti. Rezul-tati su, medjutim, sasvim drugaiji. Kad nauimo da pos-matramo ove rezultate i razlike medju njima razumeemo

pravi odnos koji postoji izmedju funkcija i stanja svesti.Ali pre nego to ak i ponemo da razmatramo razlikemedju funkcijama s obzirom na stanje svesti, neophodno

je da se shvati da su ovekova svest i ovekove funkcijepotpuno razliite pojave, da su sasvim razliite prirode izavisni od razliitih uzroka i da jedno moe postojati bezdrugog. Funkcije mogu postojati bez svesti, a svest moepostojati bez funkcija.

DRUGO PREDAVANJE

U svom daljem prouavanju oveka sada moramodetaljnije da popriamo o razliitim stanjima svesti.

Kao to sam ve rekao, postoje etiri mogua stanja

svesti: san, "budna svest", samosvest i "objektivnasvest";ovek , medjutim, ivi samo u dva: delimino u snu, adeliminou onom tose ponekad naziva "budnomsveu".To je kao kada bi imao kuu na etiri sprata, a iveo samona dva najnia.

Prvo, odnosno najnie stanje svesti jeste san. To jestanje koje je isto subjektivno i pasivno. ovek je okruensnovima, a sve njegove psihike funkcije rade bez ikakvogsmera. U snovima nema logike, nema doslednosti, nemauzroka i posledice. Krozumprolazeisto subjektivne slike- odrazi prolih iskustava ili odrazi nejasnih trenutnihpercepcija kao to su zvuci koji dopiru do spavaa, osetikoji dolaze od tela, neznatni bolovi, oseaj miine nape-tosti - koje u seanju ostavljaju vrloslab trag, ili, jo ee,uopte ne ostavljaju trag.

Drugi stupanj svesnosti nastupa kada se ovek pro-budi. To drugo stanje, stanje u kome se trenutno nalazimoi u kom radimo, razgovaramo, zamiljamo kako smo sves-na bia i tako dalje, esto zovemo "budnom sveu" ili"istomsveu", madabi onozapravotrebaloda se nazove"budnim snom" odnosno "relativnom sveu". Ovaj po-slednji termin e biti objanjen kasnije.

Mora da se razume da prvo stanje svesti, to jest san,

ne iezava sa nastupanjem drugog, to jest ne nestaje kadase ovek probudi. San ostaje i dalje, sa svim svojimsnovima i utiscima, jedino to mu se pridruuje netokritiniji stav prema sopstvenim utiscima, povezanije mislii disciplinovanija aktivnost, te zbog ivosti ulnih utisaka,elja i oseanja, a naroito zbog oseanja protivurenosti,odnosno nemogunosti, koga u snu uopte nema snovi

postaju nevidljivi , ba kao to i mesec i zvezde postajunevidljivi pri sunevom svetlu. Oni su, medjutim, prisutni

26 27


14/41

i esto utiu na sve nae misli, oseanja i postupke- ponekad ak i vie nego ono to u tom trenutku zaistaopaamo.

U vezi s tim moram odmah da kaem da ne mislimna ono to se u savremenoj psihologiji naziva "podsvest"ili "podsvesni um". To su naprosto pogreni termini koji

nita ne znae i koji se ne odnose ni na kakve stvarneinjenice. U nama nema niega tojestalnopodsvesnoje rnema niega to je stalno svesno; nema ni "podsvesnoguma", iz prostog razloga to ne postoji "svesni um".Kasnije ete videti kako je dolo do ove greke, kako je ta

pogrena terminologija nastala i kako je postala gotovoopteprihvaena.

Vratimo se, medjutim, stanjima svesti koja stvarnopostoje. Prvo je san. Drugoje "budni san" i li "relativnasvest".

Prvo stanje je, kao to sam ve rekao, isto subjek-tivno. Drugo je manje subjektivno. ovek ve razlikuje

"ja" i "ne ja", u smislu svoga tela i predmeta koji su odnjega razliiti, i u stanju je da se u izvesnoj meri medjunjima orijentie i da zna njihov poloaj i osobine. Ne moese, medjutim, rei kako je on u ovom stanju budan, potona njega veoma jako utiu snovi i poto zapravo ivi vieu snu nego u stvarnosti. Sve besmislice i sve protivure-nosti kod ljudi, i u ljudskom ivotu uopte, nalaze svojeobjanjenje kada shvatimo da ljudi ive u snu, da sve torade rade u snu i da ne znaju da spavaju.

Korisno je da se ima na umu da u ovome leiunutranji smisao mnogih drevnih uenja. Nama je najbo-

lje poznato hrianstvo, odnosno uenje Jevandjelja, ukome ideja da ljudi ive u snu i da najpre moraju da seprobude predstavlja osnovu svih objanjenja ljudskog i-vota, mada se to veoma retko shvata onako kako treba da

bude shvaeno, odnosno u ovom sluaju bukvalno.Pitanje je, medjutim, na koji nain ovek moe da

se probudi?Uenje Jevandjelja zahteva budjenje, ali ne kae

kako se probuditi.

28

Psiholoko prouavanje svesti, medjutim, pokazujeda se tek kada ovek shvati da spava moe rei da je naputu da se probudi. Nikada se ne moe probuditi ako neuvidi da spava.

Ova dva stanja, san i budan san, jesu dva stanjasvesti u kojima se ivi . Pored njih postoje jo dva mogua

stanja, ali ona postaju pristupana tek nakon teke i dugot-rajne borbe.

Ova dva via stanja svesti zovu se "samosvest" i"objektivna svest".

Mi u principu smatramo da samosveu raspolae-mo, odnosno da smo sebe svesni ili u svakom sluaju damoemotobi ti kad godpoel imo. "Samosvest" medjutim,

predstavlja stanje koje sebi pripisu.jemo bez ikakvogprava. "Objektivna svest" je stanje o kome nita ne znamo.

Samosvest je stanje u kome ovek postaje objektivanprema samome sebi, a objektivna svest je stanje u kome

dolazi u kontakt sa stvarnim, odnosno objektivnim svetomod koga ga sada odvajaju ula, snovi i subjektivna stanjasvesti.

Druga definicija etiri stanja svesti moe se dati sastanovita mogunosti za spoznaju istine.

U prvom stanju svesti, to jest u snu, o istini nemoemo da znamo nita. Ako do nas i dopru neka stvarnaopaanja i oseanja, i ona e se izmeati sa snovima. Dokspavamo, nismo u stanju da razlikujemo san od stvarnosti.

U drugom stanju svesti, to jest u budnom snu,moemo znati samorelativnu istinu, i odatle potie izrazrelativna svest.

U treem stanju svesti, odnosno stanju samosvesti,moemo znati punu istinu o sebi samima.

U etvrtom stanju svesti, to jest u stanjuobjektivnesvesti, trebalo bi da znamo punu istinu o svemu: u mogu-nosti smo da prouavamo "stvari po sebi", "svet u svomsamobivstvu".

Ovo je od nas tako daleko da o tome ne moemo akni da razmiljamo na pravi nain, i moramo pokuati da

29


15/41

razuraemo da se ak i proplamsaji objektivne svesti mogujavi ti samo u potpuno razvijenom stanju samosvesti.

U stanju sna moemo imati proplamsaje relativnesvesti. U stanju relativne svesti moemo imati proplamsajesamosvesti. Ali ako elimo dugotrajnijeperiode, ane samobljeskove samosvesti, moramo da razumemo da oni nee

doi sami od sebe. Za to je potrebna voljna aktivnost. Ovoznai da uestalost i trajanje trenutaka samosvesti zavisi odkontrole koju ovek ima nad sobom. Stoga to znai da suvolja i svest jedna te ista stvar, il i u svakom sluaju aspekti

jedne te iste stvari.

Ovde moramo da razumemo da prvu prepreku naovekovom putu ka razvoju samosvesti predstavija njego-vo ubedjenje daje ve ima, odnosno daje u svakom sluajumoe imati kad god to poeli. Vrlo je teko nekoga ubeditida nije svestan i da to ne moe biti kad poeli. A to jenaroito teko stoga to ovde priroda izvodi jedan zanim-

ljiv trik.Ako nekoga upitate da li je svestan il i ako mu kaete

da to nije, odgovorie vam kako je svestan i da je besmi-sleno rei da nije, budui da vas uje i razume. I biesasvim u pravu, mada e istovremeno biti i u velikojzabludi. To je trik koji priroda izvodi. Bie u pravu jer suga vae pitanje, odnosno vaaprimedba, na trenutak uinili

pomalo svesnim. Ve narednog trenutka ta svest e nestati.On e, medjutim, pamtiti ta ste rekli i ta je on odgovorioi nesumnjivo je da e sebe smatrati svesnim.

Sticanje samosvesti, medjutim, predstavlja zapravoteak i dugotrajan posao. Kako neko moe da pristane nataj posao ako misli kako ve ima ba onu stvar koja mu seobeava kao rezultat tekog i dugotrajnog rada'? Naravnoda ovek ovaj posao nee zapoinjati i da ga nee smatratineophodnim dok se ne uveri da nema ni samosvest a ni sveono to je s njom povezano, a to je jedinstvenost iliindividualnost, volja i stalno "ja".

Ovo nas vodi do pitanja o kolama, budui da meto-de za razvoj samosvesti, jedinstva, stalnog ja i voljemogu da daju jedino naroite kole. To mora bit i jasno.

30

L j u d i k o j i se nalaze na nivou relativne svesti nisu u stanjuda te metode pronadju sami; a ovi se metodi ne moguopisati u knjigama ni poduavati u obinim kolama, iz

jednostavnog razloga to su za razliite ljude razliiti i tonema univerzalnog metoda koji bi bio jednako primenjivna sve.

Drugim reima, ovo znai da je onima koji eie daizmene svoje stanje svesti potrebna kola. Oni, medjutim,moraju najpre da uvide tu svoju potrebu. Sve dok misle daneto mogu sami da urade, od kole nee moi da imajunikakve koristi ak ni ako je nadju. kole postoje samo zaone kojima su potrebne i koji znaju da su im one potrebne.

Ideja o kolama - prouavanje moguih oblika kola,prouavanje kolskih principa i kolskih metoda - zauzimaveoma vano mesto u izuavanju one psihologije koja jevezana za ideju evolucije; bez kola, naime, ne moe bitinikakve evolucije. Sam ovek ne moe ak ni da pone, jer

ne zna kako bi poeo. Jo manje moe da nastavi i li da netopostigne.

To znai da on poto se oslobodio prve iluzije, onekako ve ima sve to se moe imati, mora da se oslobodi idruge, to jest one da ma ta moe da stekne sam; ovek,naime, nije u stanju da sam postigne bilo ta.

Ova predavanja ne predstavljaju kolu - ne predstav-ljaju ak ni poetak kole. kola zahteva mnogo vei

pritisak kada je re o radu. U ovim predavanjima, medju-tim, mogu onima koji ele da sluaju da dam neku predsta-vu o tome kako kole rade i kako ih je mogue nai.

Najpre sam rekao da psihologija predstavlja proua-vanje ovekove mogue evolucije, a zatim da je psihologijaprouavanje sebe.

Time sam eleo da kaem da se isplati prouavatijedino onu psihologiju koja ispituje ovekovu evoluciju,njegov razvoj, i da psihologija koja se bavi samo jednomfazom ovog razvoja, a o drugim fazama ne zna nitaoigledno nije kompletna i da ne moe imati nikakvuvrednost ak ni u naunom smislu, to jest sa gleditaeksperimenta i posmatranja. Sadanja faza, naime, onakva

31


16/41

kakvu je uobiajena psihologija prouava, zapravo nepostoji kao neto posebno i sastoji se od puno podnivoakoji vode od niih do viih faza. Stavie, upravo eksperi-ment i posmatranje pokazuju da psihologija ne moe cia se

prouava kao bilo koja druga nauka koja nije direktno

povezana sa nama samima. Prouavanje psihologije morada zapone prouavanjem sebe.Kad poveemo najpre ono to moramo znati o na-

rednoj fazi ovekove evolucije, to jestda ona znai sticanjesvesti, unutranjeg jedinstva, stalnoga ja i volje sa onimmaterijalom do koga moemo doi samoposmatranjem, to

jest sa uvidjanjem da u nama nema mnogih moi i sposob-nosti koje sebi pripisujemo, dolazimo do nove tekoe urazumevanju znaenja psihologije i do potrebe za novomdefinicijom.

Dve definicije date u prethodnim predavanjima nisudovoljne, budui da sam ovek ne zna kakva je evolucijaza njega mogua, da ne vidi gde se trenutno nalazi i da sebipripisuje osobine koje pripadaju viim stupnjevima evolu-cije. On, zapravo, ne moe da prouava sebe, poto nije ustanju da u sebi razlikuje izmiljeno od stvarnog.

ta je Iaganje?Onako kako se u obinom jeziku shvata, laganje

znai iskrivljavanje, ili u nekim sluajevima prikrivanjeistine, odnosno onoga za ta ljudi veruju da je istina. Ovolaganje igra veoma vanu ulogu u ivotu, ali postoje imnogo gori oblici laganja, takvi kada ljudi uopte ne znajuda lau. U prethodnom predavanju sam rekao da u svome

sadanjem stanju ne moemo da znamo istinu i da istinumoemo da znamo samo u stanju objektivne svesti. Kakosmo onda u stanju da laemo? Ovo izgleda protivureno,ali zapravo nije. Istinu ne moemo znati, ali se pretvaramoda je znamo. A to je laganje. Laganje ispunjava itav naivot. Ljudi se prave kao da znaju sve mogue: o Bogu, obuduem ivo tu, o svemiru, o poreklu ivo ta, o evolucij ii uopte o svemu. A u stvari ne znaju nita, ak ni o sebisamima. I svaki put kada o neemu to ne znaju govore kao

da znaju, oni lau. Stoga prouavanje lai ima prvorazred-ni znaaj i psihologiju.

To nas moe dovesti ak i do tree definicije psiho-logije, koja glasi prouavanje lai.

Psihologiju naroito zanimaju lai koje ovek govo-

ri i misli o sebi samom. Ove lai ine njegovo prouavanjeveoma tekim. Onakav kakav jeste, ovek nije originalan

proizvod. On je imitacija neega, i to veoma loa imitac ija.Zamislite naunika na nekoj udaljenoj planeti koji

je sa Zemlje dobio primerke vet akog cvea, a ne znanita o pravom cveu. Njemu e biti veoma teko da ove

primerke defin ie - da objasni njihov oblik, njihovu boju,materijal od kog su nainjeni, a to je ica, pamuk i hartijau boji, i uopte da ih ma kako klasifikuje.

Psihologija se u odnosu na oveka nalazi u vrloslinom poloaju. Ona mora da prouava vetakog ove-

ka, a da pri tom ne poznaje pravog.Oigledno da ne moe da bude lako prouavati biekao to je ovek, koje ni samo ne zna ta je u njemuizmiljeno, a ta pravo. Stoga psihologija mora da pone

podelom na ono to je u oveku izmil jeno i ono to je unjemu pravo.

oveka nije mogue prouavati kao celinu, buduida je podeljen na dva dela: jedan koji u nekim sluajevimamoe biti gotovo ceo stvaran i drugi koji u nekim sluaje-vima moe biti gotovo ceo nestvaran. U veini obinihljudi ova dva dela su medjusobno izmeana i ne mogu selako razlikovati, mada su oba prisutna i oba imaju svoje

naroito znaenje i dejstvo.U sistemu koji prouavamo ova dva dela se nazivaju

sutina i linost.Sutina je ono to je oveku urodjeno. Linostje ono

to je s teeno. Sut ina je ono to je njegovo sopstveno.Sutina ne moe da se izgubi, ne moe biti tako lakoizmenjena ili oteena kao linost. Linost promenomokolnosti moe gotovo potpuno da se izmeni; ona se moeizgubiti, odnosno moe se lako otetiti.

32 33


17/41

Ako pokuam da opiem ta je sutina, najpre mo-ram da kaem da je to osnova ovekovog fizikog i men-talnog sklopa. Neko je, recimo, po prirodi dobar mornar,drugi je lo mornar. Jedan je muzikalan, drugi nije, jedanima smisla za jezike, drugi ga nema. To je sutina.

Linost je sve to je naueno, na ovaj ili onaj nain,

"svesno" i li "nesvesno" u uobiajenom znaenju ovihpoj-mova. U veini sluajeva "nesvesno" znai oponaanjem,koje zapravo igra veoma vanu ulogu u formiranju linosti.Cak i u instinktivnim funkcijama, koje bi po prirodi trebaloda budu slobodne od linosti, obino postoji puno takoz-vanih "steenih ukusa", to jest svih vrsta sklonosti ilinesklonosti steenih oponaanjem i fantazijom Ove veta-ke sklonosti i nesklonosti igraju veoma vanu i vrlo pogub-nu ulogu u Ijudskomivotu. Covekpoprirodi trebada voliono to je za njega dobro, a da ne voli ono to je za njegaloe. To je, medjutim, tako samo dok sutina dominira nadlinou, kako i treba da bude, odnosno, drugim reima,dok je ovek zdrav i normalan. Kada linost pone dadominira nad sutinom i kada ovek postane manje zdrav,on poinje da voli ono to mu kodi, a da ne voli ono to

je za njega dobro. Ovo je povezano sa glavnim poremea-jem koji moe da nastupi u medjusobnom odnosu sutinei linosti.

Sutina normalno mora da dominira nad linou, iu tom sluaju linost moe da bude veoma korisna. Ali akolinost dominira nad sutinom, to dovodi do mnogih po-grenih rezultata.

Mora da se shvati da je oveku neophodna i linost;

bez lin ost i, samo sa su tinom, ne moe da se iv i. Nji hdve, medjutim, moraju da rastu paralelno i ni jedna ne smeda rastom nadmai onu drugu.

Sluajevi u kojima sutina rastom nadmauje linostrtiobu:'~ "'i*2.y? medju neobrazovanim ljudima. Ovi takoz-vani prosti ljudi mogu biti veoma dobri, pa ak i pametni,ali nisu u stanju da se razvijaju kao ljudi kod kojih jerazvijenija linost.

34

Sluajevi u kojima linost nadrasta sutinu esto semogu nai medju kulturnijim ljudima, i u tim sluajevimasutina ostaje u napola odraslom, odnosno napola razvije-nom stanju.

To znai da se brzim i ranim rastom linosti rastsutine moe praktino da prekine u vrlo ranom uzrastu i

da kao rezultat vidimo ljude koji su spolja potpuno odrasli,ali ija je sutina ostala u uzrastu od deset ili dvanaestgodina.

Mnogi uslovi savremenog ivota u velikoj meripodstiu ovo zaostajanje u rastu sutine. Zaludjenost spor-tom, a naroito sportskim igrama moe, recimo, veomaefikasno da zaustavi rast sutine, ponekad i u tako ranomuzrastu da sutina kasnije nikada nije u stanju da se potpunooporavi.

Ovo pokazuje da sutina ne moe da se smatra zaneto to je vezano samo za fiziku konstituciju u jednos-

tavnom znaenju ovog pojma. Da bih bolje objasnio tasutina znai, moram ponovo da se vratim prouavanjufunkcija.

U prethodnom predavanju sam rekao da prouava-nje oveka poinje prouavanjem etiri funkcije: inelektu-alne, emocionalne, motorike i instinktivne. Izuobiajene

psihologije i na osnovu uobiajenog miljenja znamo daintelektualne funkcije, misli i ostalo, kontrolie i proizvodiizvestan centar, koji zovemo "um", "intelekt" ili "mo-zak". I to je sasvim ispravno. A li , da bi nae znanje bilopotpuno tano, moramo da razumemo da i druge funkcijetakodje kontroliu njihov sopstveni um, odnosno centar.Stoga sa gledita sistema postoje etiri uma, odnosnocentra, koji kontroliu nae uobiajene aktivnosti: intelek-tualni um, emocionalni um, motoriki um i instinktivnium. Ubudue emo ih nazivati centrima. Svaki centar jepotpuno nezavisan od ostalih i ima svoju sopstvenu sferudelovanja, svoje sopstvene snage i svoje sopstvene nainena koje moe da se razvija.

Centri, odnosno njihova struktura, kapaciteti, jakestrane i nedostaci pripadaju sutini. Njihov sadraj, od-

35


18/41

nosno sve ono to neki centar obavlja, pripada linosti.Ovo o sadraju centara e biti objanjeno kasnije.

Kao to sam ve rekao, linost je za ovekov razvojpotrebna jednako kao i sutina, samo to pri tom mora dazauzima svoje pravo mesto. To je teko ostvarivo, buduida je linost prepuna pogrenih ideja o sebi samoj. Ona ne

eli da zauzima svoje pravo mesto, jer je to mesto drugo-razredno i podredjeno; a ne eli ni da zna istinu o sebi, jer

bi znati istinu znailo i napustiti svoj lani vladajui polo-aj i zauzeti nii poloaj koji joj po pravu pripada.

Pogrean odnos poloaja sutine i linosti jeste onoime je odredjeno sadanje disharmonino stanje. Jedininain da se iz ovog stanja izadje jeste samospoznaja.

Upoznaj samog sebe - to je bio prvi princip i prvizahtev starih psiholokih kola. Ove rei jo uvek pamti-mo, ali smo njihovo znaenje izgubili. Mislimo da pozna-vati sebe znai poznavati svoje specifinosti, svoje elje,

svoje ukuse, svoje sposobnosti i svoje namere, dok tozapravo znai upoznati sebe kao mainu, to jest poznavatistrukturu svoje maine, njene delove funkciju razliitihdelova, uslove koji upravljaju njihovim radom i takodalje.U principu razumemo da nijednu mainu ne moemo poz-navati ako je nismo prouil i. To moramo da imamo na umui kad se radi o nama samima, i moramo i svoje sopstvenemaine da prouavamo kao maine. Prouavanje se vrisamoposmatranjem. Drugog naina nema i niko drugi nemoe da za nas obavi ovaj posao. Moramo da ga obavimosami. Pre toga moramo, medjutim, nauiti kako da pos-matramo. Hou da kaem da moramo da razumemo teh-

niku stranu samoposmatranja. Moramo znati da jeneophodno da se posmatraju razliite funkcije i da semedju njima pravi razlika, istovremeno imajui na umurazliita stanja svesti, na sanimnoga "ja"koja u nama

postoje. Takvo posmatranje e veoma brzo dati rezultate.Najpre emo primetiti kako nismo u stanju da sve tonadjemo u sebi posmatramo nepristrasno. Neto nammoe priiniti zadovoljstvo, neto nas moe uznemiriti,razdraiti, pa ak i uplaiti. Drugaije ni ne moe da bude.

36

ovek sebe ne moe da prouava kaodaleku zvezdu il i kaozanimljiv fosil. Sasvim je prirodno da e mu se u njemudopasti ono to potpomae njegov razvoj. a da mu se neesvideti ono to taj razvoj oteava, ili ak onemoguava.Ovo znai da e veoma brzo poto je poeo da se posmatrau sebi zapoeti da razlikuje korisne i tetne crte, to jest ono

to je korisno, odnosno tetno sa gledita mogunostinjegove samospoznaje, njegovog budjenja i njegovog raz-voja. Videe one svoje strane koje mogu da postanu sves-ne, i strane koje ne mogu postati svesne i koje moraju dabudu uklonjene. Prilikom samoposmatranja mora uvek daima na umu da prouavanje sebe predstavlja prvi korak na

putu ka njegovoj moguoj evoluci ji.

Sada moramo pogledati koja su to tetna svojstvakoja ovek u sebi nalazi.

Uopte govorei, to su sve mehanike manifestaci-je. Prva je, kao to sam ve rekao, laganje. U mehanikom

ivotu je laganje neizbeno. Niko mu ne moe izmai, iukoliko neko vie smatra da ga je oslobodjen, utoliko jevie u njemu. Onakav kakav jeste, ivot ne bi mogao

postojati bez laganja. Ali , sa psiholoke strane laganje imadrugaije znaenje. Tu ono znai to da neko o stvarimakoje ne zna, i ak ih ni ne moe znati, govori kao da ihzna i da ih moe znati.

Morate da razumete da ovo ne govorim ni sa kakvogmoralnog gledita. Jo uvek nismo doli do pitanja o tometa je samo po sebi dobro, a ta loe. Govorim samo sa

praktinog gledita, s gledita onoga to je korisno il itetno za prouavanje sebe i lini razvoj.

Onaj ko pone na ovaj nain vrlo brzo e nauiti daotkriva znake po kojima u sebi moe da prepozna tetne

pojave. On otkriva da neka pojava utoliko manje moe damu nakod i ukoliko je on vie u stanju da je kontr oli e, ida ukoliko je manje u stanju da je kontrolie, to jest ukoliko

je ona vie mehanika, takva pojava moe postati tetnija.Kada ovo razume, ovek poinje da se plai laganja,

ponovo ne iz moralnih razloga, ve zato to svoje laganje

37


19/41

nije u stanju da kontrolie i to ono upravlja njime, to jestnjegovim drugim funkcijama.

Druga opasna osobina koju u sebi nalazi jeste fanta-zija. Ubrzo nakon to je zapoeo samoposmatranje doi edo zakljuka da glavnu prepreku posmatranju predstavljafantazija. On eli neto da posmatra, ali umesto toga

poinje da mata o istom ovom predmetu i zaboravlja naposmatranje. Uskoro shvata da ljudi rei fantazija, odnos-no imaginacija, pripisuju jedno sasvim neprirodno i neza-slueno znaenje, smatrajui je kreativnom, to jestselektivnom funkcijom. On shvata da je mata destruktiv-na funkcija, da je nikada ne moe kontrolisati i da ga onauvek odvodi od njegovih svesnijih odluka u pravcu u komenije nameravao da krene. Fantazija je gotovo jednako loakao i laganje, odnosno ona u stvari predstavlja laganjesamome sebi. ovekpoinje netodazamil ja kako bi sebezadovoljio, a zatim veoma brzo poinje da veruje u ono to

je sam izmislio, il i bar u neto od toga.

Zatim, a moda i pre toga, otkriva mnoge loeposledice izraavanja negativnih oseanja. Pojam "ne-gativna oseanja" oznaava sva nasilna oseanja i svadepresivna oseanja: samosaaljenje, gnev, sumnju, strah,zlovolju, dosadu, nepoverenje, ljubomoru itd. Ovo izraa-vanje negativnih oseanja se obino prihvata kao sasvim

prirodno, pa ak i neophodno. Veoma esto ga nazivaju"iskrenou". Naravno da to sa iskrenou nema nikakveveze. Ono naprosto predstavlja znak ovekove slabosti,znak loe naravi i nesposobnosti da svoje nevolje zadri zasebe. To uvidjamo kada probamo da mu se suprotstavimo.

Odatle moemo da nauimo jo jednu lekciju. Uimo damehanike manifestacije nije dovoljno posmatrati, ve damoramo da im se suprotstavljamo, jer ako im se ne sup-rotstavljamo nismo u stanju da ih posmatramo. One sezbivaju tako brzo, tako glatko i tako neprimetno da onajko ne ini napor da ih sprei ne moe ak ni da ih zapazi.

Nakon izraavanja negativnih oseanja ovek kodsebe i kod drugih ljudi zapoinje da zapaa jo jednuzanimljivu mehaniku osobinu. To jeprianje.U samom

prianju nema niega loeg. Al i kod nekih I judi, a naroitokod onih koji to najmanje primeuju, ovo postaje pravi

porok. Oni priaju sve vreme, ma gde bi li , na poslu, naputu, ak i u snu. Nikad ne prestaju da govore nekome,ako nekoga ima, a ako nema nikoga, oni govore sami sasobom.

I ovo mora ne samo da se posmatra, ve i da mu seopire koliko je god mogue. Onaj ko se ne opire prianjune moe nita da posmatra, a svi rezultati njegovog pos-matranja e odmah ispariti u prianju.

Tekoe koje ima prilikom posmatfanja ove etirimanifestacije - laganja, matanja, izraavanja negativnihoseanja i nepotrebnog prianja - pokazae oveku njegovu

potpunu mehan inost i nemogunost da se prot iv ovemehaninosti ak i bori ako nema pomo, to jest bez novogznanja i bez konkretne pomoi sa strane. On, naime, ak ikada je dobio izvestan materijal, zaboravlja da taj materijalkorist i, zaboravlja da se posmatra; drugim reima, ponovo

pada u san i neophodno je da ga neko stalno budi.Ovo "padanje u san" ima izvesna sopstvena svojstva

koja su u uobiajenoj psihologiji nepoznata, ili bar nisuzabeleena i imenovana. Ta svojstva moraju posebno da se

prouava ju.

Ima ih ukupno dva. Prvo se naziva identifikacijom."Identifikovanje", odnosno "identifikacija", predstavljainteresantno stanje u kome ovek provodi vie od polovinesvoga ivota. On se identifikuje sa svime: s onim togovori, s onim to osea, sa onim u ta veruje i onim tone veruje, onim to eli i to ne eli, to ga privlai i odbija.

Sve ga to potpuno zaokuplja i on nije u stanju da sebeodvoji od ideje, oseanja ili predmeta koji ga zaokuplja.Ovo znai da onaj ko se nalazi u stanju identifikacije nijeu stanju da na predmet svoje identifikacije gleda nepris-trasno. Teko je nai ak i najmanju stvar sa kojom ovekne bi bio u stanju da se "identifikuje". Istovremeno, on ustanju identifikacije ima jo manju kontrolu nad svojimmehanikim reakcijama nego inae. Za takve pojave kaoto su laganje, matanje, izraavanje negativnih oseanja i

38 39


20/41

neprestano prianje neophodna je identifikacija. One bezidentifikacije ne mogu da postoje. Kada bi mogao da seoslobodi identifikacije, ovek bi mogao da se oslobodi imnogih besmislenih i beskorisnih pojava.

Identifikacija, njeno znaenje, uzroci i poslediceizuzetno su dobro opisani u Filokaliji, koja se spominje u

prvom predavanju. U savremenoj psihologiji se, medju-tim, ne moe nai ni traga razumevanju ove pojave. To je

jedno sasvim zaboravljeno "psiholoko otkrie".

Drugo stanje koje izaziva san, srodno sa identifika-cijom, jeste "pridavanje znaaja". "Pridavanje znaaja"zapravopredstavlja identifikovanje saljudima. Tojestanjeu kome neko stalno brine o tome ta drugi ljudi o njemumisle; da li mu daju ono to mu pripada, da li mu sedovoljno dive, i tako dalje, i tako dalje. "Pridavanje zna-aja" igra veoma vanu ulogu u svaijem ivotu, ali kodnekih ljudi to postaje opsesija. Njima je itav ivot ispu-

njen pridavanjem znaaja, odnosno brigom, sumnjom inedoumicom, i u njima ne ostaje mesta ni za ta drugo.

Mit o "kompleksu nie vrednosti" i drugim"kompleksima" stvorile su nejasno opaene, ali ne i shva-ene pojave "identifikacije" i "pridavanja znaaja".

I "identifikacija" i "pridavanje znaaja" se morajunajozbiljnije posmatrati. Jedino je potpuno znanje o njimau stanju da ih umanji. Ako ne moe da ih uoi u sebi, svakoih lako moe videti u drugim ljudima. Mora, medjutim, dase ima na umu i to da se niko ne razlikuje od drugih. Uovom smislu su svi ljudi jednaki.

Ako se sada vratimo na ono to je ranije ve reeno,moramo pokuati da jasnije razumemo kako ovekov raz-voj mora da pone i na koji nain prouavanje sebe moeda potpomogne taj poetak.

Od samog poetka nailazimo na tekoe jezikeprirode. Recimo da elimo da govorimo o oveku sagledita evolucije. Re "ovek" u uobiajenom smislu nedoputa, medjutim, nikakve varijacije niti gradacije. o-vek koji nikada nije svestan i nikad ne sumnja da je tako,ovek koji se bori da postane svestan - u naem jeziku je

40

sve to isto. U svakom sluaju je re o "oveku". Kako bise ova tekoa izbegla i kako bi se ueniku pomoglo daklasifikuje nove ideje koje je stekao, sistem ljude deli usedam kategorija.

Prve tri kategorije su praktino na istom nivou.ovek br. 1 je ovek u kome motoriki, odnosno

instinktivni centar dominira nad intelektualnim i emocio-nalnim. To je fiziki ovek.

ovek br. 2 je ovek u kome emocionalni centarpreovladjuje nad intelektualnim, motori kim i inst inktiv-nim. To je emocionalni ovek.

ovek br. 3 je ovek u kome intelektualni centardominira nad emocionalnim motorikim i instinktivnim.To je intelektualni ovek.

U obinom ivotu se sreemo samo sa ove tri kate-gorije ljudi . Svako od nas i svako koga poznajemo je br.1, br. 2 ili br. 3. Postoje i vie kategorije, ali ljudi se u

njima ne radjaju. Svi se radjaju kao br. 1, 2 i li 3 i u viekategorije mogu prei jedino kroz kolu.

ovek br. 4 se ne radja kao takav. On predstavljaproizvod kol ske kulture. On se od oveka br. 1, br. 2 ibr. 3 razlikuje svojim znanjem o sebi, svojim razumeva-njem svoga poloaja i, da se tehniki izrazimo, time to jestekao stalno teite. Ovo poslednje znai da je ideja osticanju jedinstva, svesti, stalnog "ja" i volje, to jest idejao njegovom razvoju, za njega ve postala vanija od drugihnjegovih interesovanja.

Karakteristikama oveka br. 4 mora da se doda i to

da su njegove funkcije i centri uravnoteeniji na nain nakakav ne bi mogli postati bez rada na sebi, to jest u skladusa kolskim principima i metodama.

ovek br. 5 je ovek koji je stekao jedinstvo isamosvest. On se od obinog oveka razlikuje po tome tou njemu ve radi jedan od viih centara i to ima mnogefunkcije i sposobnosti koje obian ovek, to jest ovek br.1, 2 i 3 ne poseduje.

41


21/41

ovek br. 6 je ovek koji je stekao objektivnusvest. U.njemu radi jo jedan vii centar. On ima mnogovie novih osobina i sposobnosti koje prevazilaze razume-vanje obinog oveka.

ovek br. 7 je ovek koji je stekao sve to ovekmoe stei. On ima stalno "ja" i "slobodnu volju". U

stanju je da u sebi kontrolie sva stanja svesti i ne moe daizgubi nita od onoga to je stekao. Prema jednom drugomopisu, on je besmrtan u granicama Sunevog sistema.

Razumevanje ove podele ljudi na sedam kategorijaje veoma vano, budui da ta podela ima veoma mnogoprimena u svim moguim vidovima prouavanja ljudskihaktivnosti. Ona onome ko je shvata daje u ruke veomamoan i vrlo precizan instrument, odnosno alat za defini-sanje pojava koje bez nje nije mogue definisati.

Uzmimo, recimo, opti pojam religije, umetnosti ilifilozofije. Tu, ako podjemo od religije, odmah moemo da

uoimo da mora postojati religija oveka br. 1, to jest svioblici fetiizma bez obzira na njihov naziv; religija ovekabr. 2, to jest emocionalna, sentimentalna reljgija kojaponeki put prelazi u fanatizam, najgrublje oblike netole-rancije, progone jeretika i slino; religija oveka br. 3,koja je teorijska sholastika religija, puna rasprava o rei-ma, formama i ritualima, koji postaju vaniji od svegadrugog; religija oveka br. 4, tj. religija oveka koji radina svome razvoju; religija oveka br. 5, tj. religija ovekakoji je stekao jedinstvo i koji moe da vidi i da zna mnogestvari koje ljudi. br. 1, 2 i 3 ne znaju i ne vide; postoji,zatim, i religija oveka br. 6 i religija oveka br. 7, o

kojima ne moemo da znamo nita.Ista podela vai i za umetnost, nauku i filozofiju,

Mora postojati umetnost oveka br. 1, oveka br. 2 ioveka br. 3; nauka ovekabr. 1, oveka br. 2, oveka br.3 , br. 4 i tako dalje. Za to morate sami pokuati da

pronadjete primere.

Ovo proirivanje pojmova u velikoj meri poveavanau sposobnost da nadjemo reenje za mnoge od svojih

problema.

42

A to znai da nam sistem daje mogunost da prou-avamo nov jezik, to jest jezik koji je nov za nas i koji enam medjusobno povezati ideje razliitih kategorija kojesu zapravo jedinstvene, a razdvojiti ideje prividno istihkategorija koje su zapravo razliite. Podela rei "ovek"na sedam rei: ovek br. 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 7, sa svim to iz

nje sledi, predstavlja primer tog novog jezika.Ovo nam daje etvrtu definiciju psihologije kaoprouavanja novog jezika. Taj novi jezik je univerzalni

jezik, koji ljudi ponekad pokuavaju da pronadju ili daizmisle. Izraz "univerzalni jezik" ili "filozofski jezik" nesme da se shvati metaforiki. Ovaj jezik je univerzalan uistom smislu u kom su univerzalni i matematiki simboli.On, sem toga, obuhvata sve to je ljudima moglo pastinapamet. ak i samo nekoliko rei ovog jezika koje su vamve objanjene daju mogunost da mislite i govorite pre-ciznije nego to je to mogue u obinom jeziku, uz kori-enje ma koje postojee naune ili filozofske terminologije

i nomenklature.

43


22/41

TREE PREDAVANJE

Ideja da je ovek maina nije nova. To je zaistajedino mogue nauno gled ite, odnosno gledi te zasnova-no na eksperimentu i posmatranju. Veoma dobru definicijuovekove mehaninosti dala je takozvana "psihofiziologi-

ja" u drugoj polovini devetnaestog veka. U njoj se smatrada ovek nije sposoban ni za kakav pokret ukoliko ne primaspoljne utiske. Naunici ovoga vremena su tvrdili da o-vek, ukoliko bi ga od rodjenja bilo mogue liiti svihspoljnih i unutranjih utisaka, a da se pri tom ipak odri uivotu, ne bi bio u stanju da uini ni najmanji pokret.

Takav eksperiment je, naravno, nemogue izvestiak i sa ivotinjom, jer e proces odranja ivota, disanja,ishrane i tako dalje proizvesti mnogobrojne utiske koji enajpre pokrenuti razne refleksne pokrete, a zatim probuditii motoriki centar.

Ova ideja je, medjutim, zanimljiva stoga to jasno

pokazuje da aktivnost maine zavisi od spoljnih utisaka ida poinje odgovorima na ove utiske.

Svaki od centara u maini je savreno prilagodjen dapr imi svoju vrstu utisaka i da na ove utiske na odgovarajuinain odgovori. A kada centri ispravno rade, mogue je dase rad maine prorauna i da se mnogi budui dogadjaji ireakcije maine predvide i predskau, da se proue, pa aki da se njima upravlja.

Centri, na nesreu, veoma retko rade onako kako bitrebalo, ak i kad je re o onom to se naziva zdravim inormalnim ovekom.

Uzrok ove pojave lei u tome to su centri nainjenitako da na izvestan nain mogu da zamene jedan drugog.U prvobitnom planu prirode to je nesumnjivo imalo za ciljda se rad centra uini stalnim i da se stvori zatita odmoguih prekida u radu maine, budui da bi prekid unekim sluajevima mogao da bude fetalan.

Ali sposobnost centra da rade jedni za druge uneuvebanoj i nerazvijenoj maini - kakve su sve nae

45


23/41

maine - postaje preterana, a rezultat je taj da maina samoretko radi tako dasvaki centar obavlja svoj posao. Goto-vo svakog trenutka ovaj ili onaj centar ostavlja svoj sops-tveni posao i pokuava da obavi posao drugog centra, kojisa svoje strane opet pokuava da radi umesto treeg centra.

Ve sam rekao da centri mogu jedan drugog da

zamene u izvesnoj meri, ali ne i potpuno, te stoga oni utakvim sluajevima rade mnogo manje efikasno. Motorikicentar moe, recimo, da u izvesnoj meri oponaa radintelektualnog centra, ali on je u stanju da proizvede samoveoma nejasne i nepovezane misli, kao to su, na primer,one u snu il i one kad sanjarimo. Intelektualni centar moe,zauzvrat, da obavlja posao motorikog centra. Pokuajte,na primer, da piete tako to ete razmiljati o svakomslovu koje hoete da napiete i o tome kako ete ga napisati.Moete da eksperimentiete na ovaj nain i da pokuate daupotrebite svoj mozak da bi uradili neto to vae ruke inoge mogu da urade bez njegove pomoi.Moete, recimo, .

ii niz stepenice i pri tom beleiti svaki pokret, ili moeteraditi neki uobiajeni posao koji obavljate rukama i pritom, umom planirati i proraunavati svaki sitan pokret.Odmah ete primetiti koliko e vam rad postati tei i koliko

je intelektualni centar sporiji i nespretniji od motorikog.To moete da zapazite i kad uite neki novi pokret-recimokada uite da kucate na pisaoj maini ili da obavljate makoji fiziki posao - ili ako posmatrate vojnika koji izvodivebu sa pukom. Neko vreme e svi vai (odnosno njego-vi) pokreti zavisiti od intelektualnog centra i tek e posleizvesnog perioda poeti da prelaze na motoriki.

Svakom je poznato ono olakanje kada pokreti pos-tanu automatski, kada prilagodjavanje postane auto-matsko, i kada vie nema potrebe da se sve vreme misli osvakom pokretu i da se svaki pokret proraunava. To znaida je pokret preao na motoriki centar, gde mu je normal-no i mesto.

Instinktivni centar moe da radi umesto emocional-nog, a emocionalni centar moe povremeno da obavlja

posao svih drugih centara. U nekim sluajevima intelektu-

46

alni centar mora da radi i za instinktivni, mada moe daobavi samo mali deo njegovog posla, onaj koji je vezan zavidljive pokrete, kao to su na primer pokreti grudnog koa

prilikom disanja. Vrlo je opasno meati se u normalnefunkcije instinktivnog centra, kao to je, na primer, sluaj

prilikom usiljenog disanja koje se ponekad naziva joga

disanjem i koje nikada ne sme da se preduzima bez savetai kontrole kompetentnog i iskusnog uitelja.to se pogrenog rada centra tie, moram da kaem

da on ispunjavapraktinoitav na ivot. Nai bledi utisci,nai nejasni utisci, na nedostatak utisaka, nae spororazumevanje mnogih stvari, veoma esto nae indentifiko-vanje i pridavanje znaaja, pa ak i nae laganje, sve to

predstavlja posledicu pogrenog rada centara.Ideja o pogrenom radu centara ne predstavlja sas-

tavni deo uobiajenog miljenja i uobiajenog znanja, i mine shvatamo koliko nam on tete nanosi, koliko energijenepotrebno troimo na taj nain i u kakve nas tekoe ovaj

pogrean rad centara baca.Nedovoljno razumevanje pogrenog rada nae ma-

ine obino stoji u vezi sa pogrenim opaanjem naegjedinstva. Kada shvatimo u kojoj meri smo u sebi podelje-ni, poinjemo da shvatamo opasnost koja se moe kriti uinjenici da jedan na deo radi protiv drugoga, a da mi toni ne znamo.

Na putu samoposmatranja i samoprouavanja neop-hodno je da se posmatra ne samo ispravan, ve i pogreanrad centra. Neophodno je poznavati sve vrste pogrenograda, a naroito pogrean rad svojstven konkretnim poje-

dincima. Nemogue je poznavati sebe ako se ne upoznajusvoji nedostaci i greke. A svako od nas, pored optihnedostataka kakve svi poseduju, ima i svoje posebne koji

pripadaju samo njemu i koji takodje moraju da se proueu pravo vreme.

Na poetku sam ukazao na to da je ideja da je ovekmaina koju pokreu spoljni utisci prava nauna ideja.

47


24/41

Ono to nauka ne zna je sledee:Kao prvo, da ljudska maina ne radi u skladu sa

svojim mogunostima i da zapravo radi znatno ispod svojihnormalnih mogunosti, to jest da ne radi punom snagom ida ne rade svi njeni delovi.

Drugo, da je ona uprkos mnogim pogrekama spo-

sobna da se razvija i da sebi stvara sasvim nove mogunostiza primanje utisaka i delovanja.Sada emo govoriti o uslovima koji su neophodni za

razvoj, budui da na umu mora da se ima da je razvoj, madaje mogu, istovremeno i vrlo redak i da zahteva veliki brojspoljnih i unutranjih uslova.

Koji su to uslovi'?Prvi je taj da ovek mora da razume svoj poloaj,

tekoe svoga poloaja i mogunosti koje ima, i da moraili da ima veoma jaku elju da iz svog sadanjeg stanjaizadje, i li da bude veoma zainteresovan za novo, za nepoz-nato stanjekojesa promenom moradanastupi. Ukratkoreeno, mora ga veoma jako odbijati njegovo sadanjestanje il i ga mora veoma jako privlaiti budue stanje koje

bi mogao da postigne.

Mora se , osim toga, imati i izvesna priprema.ovek mora biti u stanju da razume ono to mu se kae.

I spolja se, takodje, mora nalaziti u pravim uslovi-ma, mora imati dovoljno vremena za uenje i mora ivetiu okolnostima koje uenje ini moguim.

Ne mogu se pobrojati svi neophodni uslovi. U njih ,medjutim, izmedju ostalog spada i kola. A kola podra-zumeva takve drutvene i politike uslove u odredjenoj

zemlji u kojima je njeno postojanje mogue, budui dakola ne moe da postoji u ma kakvim okolnostima; za

postojanje kole su neophodne manje il i vie sredjeneivotne prilike i odredjeni nivo kulture i line slobode.Nae vreme je u tom pogledu posebno teko. kole naistoku veoma brzo iezavaju. U mnogim zemljama jenjihovopostojanje apsolutno nemogue. Nikakva kola ne

bi , recimo, mogla da postoji u boljevikoj Rusi ji, u

Hitlerovoj Nemakoj, u Musolinijevoj Italiji ili u Kemalo-voj Turskoj.

U svojoj knjizi "Novi model svemira" citirao samneke stihove koji se odnose na ovu temu iz "Manuovogzakonika".

Iz pravila za Snataku (domaina)

61. Ne sme iveti u zemlji kojom vladaju Sudre, niu onoj koju nastanjuju bezboni Ijudi, niti u onoj koju suosvojili bezboni jeretici, ni u zemlji u kojoj ima previeljudi niih kasta.

79. Ne sme se druiti sa otpadnicima, ni sa Kanda-lama, najniima od ljudi, ni sa Pukasama, ni sa budalama,ni sa nadmenim ljudima, niti s.ljudima nieg reda, niti saAntravasajinima (kopaima grobova).

Poglavlje VIII22. Kraljevstvo naseljeno prevashodno sudrama,

ispunjeno bezbonim ljudima i lieno dvaput rodjenih

stanovnika, ubrzo e sasvim nestati, pogodjeno gladju ibolestima.Ove ideje iz Manuovog zakonika su vrlo zanimljive,

jer nam daju osnovu koja nam omoguava da razl iit edrutvene i politike prilike procenjujemo sa gleditakolskog rada, i da vidimo koji su uslovi zaista progresiv-ni, a koji donose samo unitenje svih stvarnih vrednosti,mada se njihovi nosioci pretvaraju da su ove prilike nap-redne i ak i uspevaju da obmanu izvestan broj ljudi kojimaum nije jaa strana.

Spoljne prilike, medjutim, ne zavise od nas. Mi uizvesnoj meri, mada ponekad uz vrlo velike tekoe, mo-emo da biramo zemlju u kojoj elimo da ivimo, ali nemoemo da biramo vremenski period i moramo da poku-amo da u periodu u koji nas je sudbina smestila pronadje-mo ono to elimo.

Moramo, stoga, da razumemo da je ak i za poetakpriprema za razvoj potrebna kombinacija spoljnih i unut-ranjih uslova, koji se svi stiu samo u retkim prilikama.

48 49


25/41

Istovremeno moramo da razumemo i to da ovek,bar kad je re o unutarnjim uslovima, nije potpuno prepu-ten zakonu sluaja. Postavljena su mu mnoga svetla kojamoe da sledi kako bi naao svoj put, ako mu je do toga

stalo i ako ima sree. Mogunost da ga nadje je tako malada element sree ne moe da se iskljui.Pokuajmo sada da odgovorimo na sledee pitanje:

ta navodi oveka da poeli da stekne novo znanje i da semenja?

ovek je u ivotu okruen uticajima dveju vrsta.To mora veoma dobro da se razume i razlika izmedju tedve vrsie uticaja mora da bude potpuno jasna.

Prvu vrstu uticaja predstavljaju uticaji i privlaenjakoje je stvorio sam ivot: interesovanje za svoje zdravlje,

bezbednost, blagostanje, zadovoljstvo, zabavu, sigurnost,

tatinu, ponos, slavu, itd.Druga se vrsta sastoji od uticaja drugaijeg reda,pokrenutih idejama koje nisu stvorene u ivotu, ve prvo-bitno dolaze od kola. Ovi uticaji do oveka ne dopirudirektno. Oni su baeni u opti mete ivota, prolaze krozmnoge razliite umove i do oveka dolaze kroz filozofiju,nauku, religiju i umetnost, pri emu su uvek pomeani sauticajima prve vrste i u principu veoma malo podseaju naono ta su bili na svom poetku.

Ljudi najee ne uvidjaju razliito poreklo uticajadruge vrste, i esto ih objanjavaju tako kao da imaju isto

poreklo kao i prva vrsta uticaja.Iako neko ne zna za postojanje dve vrste uticaja, oni

na njega deluju i on na ovaj il i onaj nain reaguje na njih.Moe manje il i vie da se identifikuje, odnosno poistovetisa nekim uticajima prve vrste i da uopte ne osea uticajedruge vrste, ili ga pak moe privui ovaj ili onaj uticajdruge vrste. Rezultat je u svakom sluaju drugaiji.

Prvu vrstu uticaja emo nazvati uticajima A, a druguvrstu uticajima B.

Ukloliko je neko sasvim u vlasti uticaja A, i li nekogkonkretnog uticaja A, a sasvim nezainteresovan za uticaj

B, nita mu se ne dogadja i njegova se mogunost za razvojsa svakom godinom njegovog ivota smanjuje, da bi uizvesnim godinama, ponekad i vrlo rano, potpuno iezla.Ovo znai da ovek umire dok je fiziki i dalje iv, kao

zrno koje nije u stanju da klija i da izraste u biljku.Ali ako se ovek, s druge strane, ne nalazi u potpu-

nosti u vlasti uticaja A, i ako ga uticaji B privlae i navodeda osea i da misli, rezultati utisaka koje oni proizvodeese skupijati u njemu,privlaie druge uticaje iste vrstei rae, zauzimajui sve vanije mesto u njegovom umu iu njegovom ivotu.

Ako rezultati do kojih dovode uticaji B postanudovoljno jaki, oni se spajaju i u oveku formiraju ono tose naziva magnetskim centrom. Odmah mora da bude jasnoda re "centar" u ovom sluaju ne znai isto ono to znai

kada je re o "intelektualnom", il i "motorikom" centru,to jest o centrima koji su u sutini. Magnetski centar senalazi u linosti i to je naprosto grupa interesovanja koja,kada postanu dovoljno jaka, slue u izvesnoj meri kaovodei i kontrolni faktor. Magnetski centar usmerava ne-ija interesovanja u odredjenom pravcu i pomae da se tousmerenje i odri. Istovremeno, on sam ne moe mnogoda uini. Neophodna je kola. Magnetski centar ne moeda zameni kolu, ali moe pomoi da se uvidi potreba zakolom; moe pomoi da neko kolu pone da trai, ili da

je prepozna ako je sretne i da je ne izgubi. Jer nita nijelake izgubiti nego kolu.

Posedovanje magnetskog centra predstavlja prvi,mada preutni zahtev koji kola postavlja. Ako ovek bezmagnetskog centra, ili ovek sa malim, odnosno slabimmagnetskim centrom il i onaj sa nekoliko magnetskih cen-tara, tojest takav koga istovremenozanima vie nespojivihstvari, dodje u kontakt sa kolom, on za nju nee bitizainteresovan, ili e odmah postati kritian, pre nego to

je ita mogao da sazna, ili e njegovo interesovanje brzonestati im se suoi sa prvim tekoama kolskog rada. To

je glavna zatita kola. Bez nje bi se kole napunile sasvimpogre nom vrstom Ijudi, koj i bi odmah iskr ivil i ko lsk o

50 51


26/41

uenje. Pravi magnetski centar ne samo da oveku pomaeda prepozna kolu, ve mu takodje pomae i da usvojikolsko uenje koje je razliito i od uticaja A i od uticajaB i koje moemo da nazovemo uticajem C.

Uticaj C se moe preneti samo usmenim putem,direktnim poduavanjem, objanjenjem i primerom.

Kad neko dodje u kontakt sa uticajem C i ako je ustanju da ga usvoji, za njega se kae da se u jednoj svojojtaci , to jest u magnetskom centru, oslobadja od zakonasluaja. Od tog trenutka magnetski centar je zapravo ispu-nio svoj zadatak. Doveo je oveka do kole ili mu je

pomogao pri njegovim prvim koracima u njoj. Od tada panadalje ideje i uenja kole zauzimaju mesto magnetskogcentra i lagano poinju da prodiru u razliite delove linos-t i , a s vremenom i u sutinu.

O kolama, o njihovoj organizaciji, njihovim aktiv-nostima moe puno da se naui na uobiajen nain, ita-njem i prouavanjem istorijskog perioda kada su kole bileuoljivije i pristupanije.

Ima, medjutim, i nekih stvari vezanih za kole kojemogu da se natie jedino u njima samima. Objanjavanjekolskih pravila i principa zauzima vrlo znaajno mesto ukolskom uenju.

Jedan od najvanijih principa koji se na ovakavnain naue jeste taj da pravi kolski rad mora istovremenoda se odvija u tri pravca. Rad koji tee u jednom ili u dva

pravca ne bi mogao da se nazove pravim "kolskim ra-dom".

Koja su ova tri pravca?

U prvom predavanju sam rekao da ova predavanjane predstavljaju kolu. Sad u moi i da objasnim zbogega ona nisu kola.

Jednom mi je na predavanjima neko postavio pita-nje: da li ljudi koji prouavaju ovaj sistem rade samo zasebe ili i za druge ljude? Sad u odgovoriti i na ovo pitanje.

52

Prvi pravac predstavlja prouavanje sebe i proua-vanje sistema, odnosno "jezika". Rad u ovom pravcu jenesumnjivo rad za sebe.

Drugi pravac predstavlja rad sa drugim ljudima ukoli,i ovek radei sa njima ne radi samo sa njima, ve iza njih. Tako on radei u drugom pravcu ui da radi saljudima i za ljude. Zbog toga je za neke ljude drugi pravacnaroito teak.

Trei pravac je rad za kolu. U njemu se radi zakolu. Da bi neko radio za kolu, najpre mora da razumerad konkretne kole, njene ciljeve i njene potrebe. A zaovo je potrebno vreme, osim ako je neko zaista dobro

pripremljen. Neki ljudi mogu, naime, i da ponu od treegpravca, odnosno mogu veoma lako da ga nadju.

Kada sam rekao da ova predavanja ne predstavljajukolu, mislio sam na to da ona omoguavaju rad samo u

jednom pravcu, odnosno prouavanje sistema i samopro-uavanje.

Istina je da ljudi i kad ue zajedno izuavaju poetakrada u drugom pravcu, ili bar ue da se medjusobnopodnose, a ako dovoljno iroko razmiljaju i ako dovoljno

brzo opaaju, mogue je ak i da shvate neto o radu udrugom i treem pravcu. Pa ipak se od samih predavanjane moe mnogo oekivati.

Prilikom rada u drugom pravcu u kompletnojkolskoj organizaciji ljudi moraju ne samo darazgovara-

j u , ve i da rade zajedno, a taj rad moe biti veoma razliit.On, medjutim, uvek mora da bude, na ovaj ili onaj nain,koristanzakolu. Ovoznaida ljudiradeiuprvompravcu

prouavaju drugi, a da radei u drugom pravcu prouava jutrei. Kasnije ete nauiti zato su neophodna tri pravca izbog ega jedino rad u tri pravca moe da se odvija uspenoi da vodi odredjenom cilju.

ak i sad moete da razumete glavni razlog zbogkoga je neophodan rad u tri pravca, ako shvatite da ovekspava i da u svakom poslu koji zapone ubrzo gubi intere-sovanje i nastavlja ga mehaniki. Rad u tri pravca jeneophodan pre svega zato to jedan pravac budi onoga ko

53


27/41

je zaspao na nekom drugom. Ako neko zaista radi u tripravca, on vie nikad ne moe potpuno da se uspava; usvakom sluaju, ne moe vie da spava onako blaeno kaoranije; uvek e se probuditi i uvideti da je njegov radprestao.

Mogu da vam pokaem jo jednu veoma karakteris-

tinu razliku izmedju triju pravaca.Radei u prvom pravcu ovek prvenstveno radi naprouavanju sistema i na samoprouavanju i samoposmat-ranju i mora u svom radu da pokae izvesnu inicijativu uodnosu na sebe samog.

Onaj ko radi u drugom pravcu povezan je sa izves-nim organizovanim radom i mora da ini samo ono to muse kae. U radu na drugom pravcu nije potreban i nijedoputena nikakva inicijativa, a glavnu stvar u njemu

predstavlja disciplina i tano pridravanje onoga to jereeno, bez unoenja ikakvih sopstvenih ideja, ak i akoizgledaju bolje od onih koje se nude.

Prilikom rada u treem pravcu ovek ponovo moeda pokae inicijativu, ali uvek mora sebe da proveri i nesme sebi da dopusti da donosi odluke koje se kose sapravilima i principima il i sa onim to mu je ree no.

Ve sam rekao da rad poinje prouavanjem jezika.Bie veoma korisno ako sada shvatite da ve znate izvestan

broj rei tog novog jezika i ako pokuate da ove nove reiizbrojite i da ih sve zapiete. Morate ih, medjutim, zapisati

bez komentara, to jest bez tumaenja - komentari i inter-pretacije, odnosno objanjenja, moraju biti sadrani uvaem razumevanju. Ne moete ih staviti na papir. Da je

to mogue, prouavanje psiholokih uenja bi bilo veomajednostavno. Bilo bi dovoljno da se odtampa neka vrstarenika i ljudi bi iz njega saznali sve to treba znati. To je,medjutim, na sreu ili na nesreu nemogue i svako morada ui i da radi za sebe.

Sada moramo ponovo da se vratimo centrima i davidimo zbog ega nismo u stanju da se razvijamo bre, bez

potrebe za dugotrajnim kolskim radom.

Znamo da uvek kada neto uimo u svom pamenjuakumuliramo novi materijal. Ali ta je nae pamenje? Da

bi smo ovo razumeli, moramo da nauimo da svaki centarsmatramo posebnom i nezavisnom mainom koja se sastojiod osetljive materije nalik na masu kojom je prevuenfonografski valjak. Sve to nam se deava, sve to vidimo,sve to oseamo, sve to ujemo i sve to nauimo beleise na ovim valjcima. To znai da svi spoljni i unutranjidogadjaji na valjcima ostavljaju izvesne "utiske". Re"utisci" je veoma dobra, budui da se ovde zaista radi outisku, to jest o otisku. Utisak moe da bude dubok il iveoma povran, ili pak moe da bude samo bljesak kojiveoma brzo nestaje i za sobom ne ostavlja nikakav trag.Ali, bilo da su duboki ili povrni, to su utisci. A ovi utiscina valjcima jesu sve to imamo, sav na imetak. Sve toznamo, sve to smo nauili i sve to smo doiveli nalazi sena naim valjcima. Svi nai misaoni procesi, raunice,spekulacije, sastoje se takodje samo od poredjenja zapisa

na valjcima, od toga to se oni stalno iznova iitavaju upokuaju da se kroz medjusobno povezivanje shvate, i takodalje. Nismo u stanju da razmiljamo ni o emu novom, nio emu to se na naim valjcima ne nalazi. Ne moemo nida kaemo ni da uinimo nita to ne odgovara nekom odzapisa na naim valjcima. Ne moemo da izmislimo novumisao, ba kao to nismo u stanju da izmislimo ni novuivotinju,

Ouspensky- Psihologija Moguce Evolucije Covecanstva

Documents

Transcript of Ouspensky- Psihologija Moguce Evolucije Covecanstva