Opsta Patologija Tumora_new

8/9/2019 Opsta Patologija Tumora_new

1/35

Opšta patologija tumoraOpšta patologija tumora

Terminologija Terminologija

Kada se govori o tumorima misli se na novi nekontrolisanisani rastKada se govori o tumorima misli se na novi nekontrolisanisani rasttkiva koji se nastavlja i po prestanku delovanja faktora koji su taj rasttkiva koji se nastavlja i po prestanku delovanja faktora koji su taj rastinicirali.inicirali.Sama reč tumor (otok) je latinskog porekla. ZaSama reč tumor (otok) je latinskog porekla. Za oozznanaččavanjeavanje tumorskog izraštaja upotrebljava se izraz neoplazma (novi rasttumorskog izraštaja upotrebljava se izraz neoplazma (novi rastnovonovottvorina). !pšti naziv za maligne tumore je kancer dok se terminvorina). !pšti naziv za maligne tumore je kancer dok se termin

karcinom primenjuje na maligne tumore epitelnog tkiva.karcinom primenjuje na maligne tumore epitelnog tkiva.

Klasi"kacijaKlasi"kacija

Tumori se mogu podeliti na dva osnovna načina# Tumori se mogu podeliti na dva osnovna načina#a) po potencijalnom kliničkom ponašanjua) po potencijalnom kliničkom ponašanju## na benigne ina benigne i

malignemaligneb) po tkivu od koga potičub) po tkivu od koga potiču## na epitelne i mezen$imne.na epitelne i mezen$imne.%enigni%enigni mezen$imnimezen$imni tumori ime dobijaju generalno dodavanjemtumori ime dobijaju generalno dodavanjemsu"ksasu"ksa --oma na naziv &elija od koji$ potiču (lipoma "bromaoma na naziv &elija od koji$ potiču (lipoma "bromaleiom'oma) dok je označavanjeleiom'oma) dok je označavanje benigni$ epitelni$benigni$ epitelni$ tumora manjetumora manjeuniformno budu&i da se moe bazirati na &elijskom poreklu tumorauniformno budu&i da se moe bazirati na &elijskom poreklu tumora

makroskopskom izgledu ili mikroskopskoj grai. *pr papilomi sumakroskopskom izgledu ili mikroskopskoj grai. *pr papilomi sudobili ime na bazi makroskopskog kriterijuma pa to moe biti svakidobili ime na bazi makroskopskog kriterijuma pa to moe biti svaki


2/35

+eiom'oma


3/35

,apilloma


4/35

!značavanje maligni$ tumora znatno je jednostavnije# maligniepitelni tumori su karcinomi a mezen$imni sarkomi (sarcos gr. -

meso). z ove nazive se dodaje i ua ili šira odrednica porekla /adenokarcinomi su maligni tumori lezdanog porekla uz šta sedodaje ime organa od kojeg potiču (npr. dojka eludac). Kodmezen$imni$ tumora se obično su"ks / sarcoma dodaje na nazivtkiva porekla (liposarkoma leiom'osarcoma...) ali postoje i izuzecikod koji$ maligni tumori imaju nastavak /oma (npr. mesot$elioma)

ili je ime formirano na drugačiji način (npr. leukemije).

0ako najve&i broj tumora sadri jedan tip &elija postoje i oni koji sugraeni iz više tipova &elija. To znači da oni mogu biti poreklom od jednog klicinog lista npr pleomorfni adenom pljuvačne lezda iliod više klicini$ listova teratom a i jedni i drugi mogu biti i benigni

i maligni.

Sem benigni$ i maligni$ tumora sre&e se i kategorija tzv. granični$ (eng1borderline) ili intermedijerni$ tumora (npr u ovarijumu). 2adise o tumorima koji nemaju izraene morfološke elementemaligniteta (ne postoji invazija strome) i vrlo retko mogu

metastazirati.


5/35


6/35

+eiom'osarcoma


7/35

Pleomorfni adenom parotidne žlezde

Benigni (zreli) teratom medijastinuma sa

elementima tkiva pankreasa,mucinoznim

žlezdama, hrskavičavim, vezinim i masnim

tkivom


8/35


9/35

4raa tumora i sekundarne promene u tumorima

!snovni elementi grae tumora su paren$im i stroma.

,aren$im čine proliferišu&e tumorske &elije i on odreuje biološkoponašanje tumora (benigni 5 maligni).

Stroma je potporno nutritivno tkivo tumora. Sastoji se iz vezivno1vaskularni$ elementa koji su benigni ali stvoreni pod uticajem ikontrolom &elija paren$ima pa se zato razlikuju od normalnog vezivno1vaskularnog tkiva. Tumorska stroma nema sposobnost metastaziranjaali moe značajno uticati na rast i širenje paren$imatozni$ elemenata.

*ajvanije funkcije tumorske strome su#a) rezervoar je faktora rasta koje mogu da koriste &elije paren$ima b)omogu&ava invazivni rast tumora sekrecijom matriks1metaloproteinaze koja razgrauje van&eliski matriks i i time olakšavalokalnu invaziju tumora c) moe da stimuliše migraciju &elijaparen$ima.


10/35

Stroma moe biti i meta antitumorskog dejstva imunog sistema iliantineoplastični$ lekova. ,ojedini tumori karakterišu se pove&animstvaranjem guste kolagene strome (skirozni karcinom) što moe bitislučaj kod neki$ karcinoma dojke ili pankreasa.

Tokom rasta tumora dolazi do razni$ sekundarni$ promena grae kojemogu govoriti o prognozi biti elementi u dijagnostici (ili je oteati)sluiti za procenu efekata terapije pogoršati opšte stanje pacijentaitd. zbog čega nji$ovo poznavanje ima značaj kako u kliničkoj tako i upatološkoj obradi tumora.

*ekroza i krvarenje

6ogu se javiti kao posledica smanjenog dostavljanja kiseonika ioteanog uklanjanja metabolički$ produkata pove&anja krtosti krvni$

sudova strome dejstva imunog odgovora ili antineoplastični$ lekova.0n7amacija

6oe biti nespeci"čna kao reakcija na nekrozu i krvarenje ilispeci"čna kao odraz antitumorskog imunog odgovora. Kod neki$

tumora prisustvo in7amatorni$ elemenata je u korelaciji sa prognozomi preivljavanjem.


11/35

0nvazivni duktalni karcinom dojke (skirozna forma)


12/35

*ekroza i krvarenje karcinosarkoma uterusa (68ller)


13/35


14/35

Kalci"kacije

9iaju se u poljima nekroze (distro"jske kalci"kacije) ili kao psamoznatelašca koja u sebi sadre kalcijum a koja su karakteristična za pojedine$istološke tipove tumora . %udu&i da se mogu detektovati ultrazvučnimili radiografskim snimanjima pomae u dijagnostici neki$ tumora (npr.nadbubrega ili tireoidee).

*akupljanje materija

nutar&elijsko nakupljanje materijala (glikogen lipidi) moe ponekadolakšati dijagnostiku ali je češ&e oteava zbog izmenjenog izgleda &elijakoje postaju slične &elijama drugi$ tkiva i time se razlikuju od tkiva izkoji$ potiču.

6oe do&i i do van&elijskog nakupljanja materija i tada se najčeš&e radio amiloidozi različitog porekla i sluznoj (miksomatoznoj) degeneraciji.!na je posledica pove&ane količine $ijaluronske kiseline.


15/35

,samozna telašca u karcinomububrega

Sluzna degeneracija (angiomiksom) 3miloid u medularnom :a tiroidee

6eningeom


16/35

!pšte karakteristike benigni$ i maligni$ tumora

Kriterijumi na osnovu koji$ se odreuje da li su tumori benigni ilimaligni su nji$ove morfološke karakteristike način rasta kao isposobnost nji$ovog širenja.

;iferentovanost

!vaj pojam označava stepen sličnosti paren$imski$ &elija tumora sa

tkivom od kojeg tumor potiče.;obra diferentovanost podrazumeva izraenu sličnost sa normalnimtkivom. Kod slabo diferentovani$ tumora je sličnost veoma mala iona ide čak do nemogu&nosti odreivanja porekla tumora.%enigni tumori su uvek dobro diferentovani dok maligni mogupokazivati različite stepene diferentovanosti.

,rimera radi dobro diferentovani tumori skvamoznog epitelakeratinizuju a lezdanog stvaraju tubulske strukture dok slabodiferentovani ne produkuju keratin odnosno imaju solidnu grau bezlezdani$ formacija.,otpuno nediferentovani tumori nazivaju se anaplastični kod nji$ ustvari dolazi do zastoja u sazrevanju na nivou primitivni$ &elija pa se

samo na osnovu morfološke grae ne moe odrediti poreklo tumora.


17/35

;obro i slabo diferentovan karcinom skvamoznog epitela

;obro i slabo diferentovan karcinom lezdanog epitela


18/35

3tipija i pleomor"zam

3tipija podrazumeva odstupanje od normalne grae i moe biti#

Tkivna atipija via se kod benigni$ tumora i odnosi se na poreme&ajnormalne ar$itektonike tkiva kada tkivne strukture dobijajuiregularne oblik (formiranje nodulusa zbijenost itd).,leomor"zam je &elijska atipija koja je prisutna kod maligni$tumora i podrazumeva varijacije u veličini i obliku &elija i jedara. Zarazliku od &elija normalni$ tkiva koje su uniformne maligni tumorisu sastavljeni od &elija koje su različiti$ oblika (vretenaste okrugleovalne. 0td.).


19/35

Brojne mitoze u Wilmsovom tumoru

(nephroblastoma)

tipična (tripolarna) mitoza


20/35

+okalni rast

%enigni tumori obično rastu sporije od maligni$ ali pojedini mogupokazati i veoma brzi rast (leomiomi ili cistadenomi jajnika). S drugestrane neki maligni tumori rastu sporo ali ipak mogu dati metastaze ibiti letalni.

9e&ina benigni$ tumora raste ekspanzivno zbog čega okolnonormalno tkivo formira kapsulu koja obezbeuje nji$ovu jasnuograničenost.

6aligni tumori in"ltrišu okoliku i vrše destrukciju tkiva ili organanejasno su ograničeni što oteava $irurško odklanjanje i dovode dokomplikacija.

0vazija i metastaziranje

0nvazija je najznačajniji kriterijum maligmiteta. ,očetni znaci invazijese mogu mnogo lakše uočiti kod epitelni$ nego kod mezen$imno$tumora.

6etastaze su sekundarni tumorski depoziti koji rastu nezavisno od

primarnog tumora. ;a bi se nešto proglasilo za metastazu nijepotrebno da postoji udaljenost od primarnog tumora ve& odsustvotkivnog kontakta.

Svi maligni tumori imaju sposobnost metastaziranja ali je onaponekad vrlo slabo izraena npr kod bazocelularnog karcinoma koekoji moe da metastazira od >>?1>?@ slučajeva ali je lokalno vrlo

invazivan.


21/35

,utevi metastaziranja

,ostoje tri osnovna načina kojima se maligni tumori šire da bi stvorili

metastaze.+imfogeni put metastaziranja Tumori mogu prodreti u limfne sudove i rasti unutar nji$ovog lumenaodakle &elije ili agregati &elija dospevaju u limfotok (procespermeacije) ili se prodor u limfotok odvija bez rasta unutar lumena

limfni$ sudova (embolizacija).


22/35

:arcinoma planocellulare invasivum metastaticum in limp$onodi


23/35

Transcelomski put metastaziranja

!vaj način metastaziranja podrazumeva širenje tumora po telesnimšupljinama i seroznim opnama koje i$ oblau. *ajčeš&e se via kodabdominalni$ tumora sa diseminacijom po peritoneumu. Tumori semogu širiti i podrugim opnama kao što su pleura perikard zglobniprostor itd.

6ogu&e je i jatrgeno prenošenje tumora du drenova punkcione igle ilitokom šivenja rane ali ova pojava je izuzetno retka gotovo nateoretskom nivou.

Kod mucinozni$ adenokarcinoma (jajnika ree apendiksa) ukolikodoe makar i do minimalni$ ošte&enja nji$ovog zida i izlivanja sadrajapo peritoneumu stvori&e se sluzava elatinozna masa koja prekrivaperitoneum i u kojoj se mikroskopski identi"kuju &elije tumora 1pseudom'Boma peritonei.


24/35

,seudom'Boma peritonei


25/35

0ako generalno karcinomi metastaziraju češ&e limfogeno a sarkomi$ematogeno oba tipa maligni$ tumora mogu koristiti i jedan i drugi tipmetastaziranja. slučaju limfogenog širenja najpre su na udaru

regionalni limfni nodusi a kod $ematogenog organi kojima gravitirajunajve&a drenana područja a to su jetra i plu&a.

,otvrda prisustva metastaza se vrši od strane patologa. ve&ani limfninodusi u drenanom području tumora ne moraju uvek biti posledicaprisustva metastaza ve& i reaktivne $iperplazije limfnog tkiva. S drugestrane reaktivne promene u limfnom nodusu mogu ukazivati na

postojanje tumora koji još nije dijagnostikovan budu&i da limfno tkivoreaguje i na prisustvo tumorski$ antigena.


26/35

Sinusna $istiocitoza


27/35

!pšte karakteristike epitelni$ i mezen$imni$ tumora

Tumori epitelnog porekla To su svi tumori koji potiču od epitela koe i sluznice višeslojni$ epitela(urinarni i respiratorni) kao i različiti tipovi lezdanog epitela. !ni gradeparen$im tumora.

,rekacerozne lezije (displazija) podrazumevaju sve izmene morfološkegrae epitela a time predstavlja i fazu u razvoju maligniteta. ,onekad

se displazija teškog stepena izjednačava sa in situ karcinomomodnosno tumorom koji još nije probio bazalnu membranu epitela pa nemoe da metastazira.

Tumori mezen$imnog porekla ovu grupu spadaju svi tumori vezivnog masnog i miši&nog tkiva

sinovije $rskavice kosti endotela mezotela $ematopoeznog i limfnogtkiva kao i nervni$ omotača. %udu&i da elementi strome mogu biti istioni od koji$ tumor potiče često nema jasno de"nisanog paren$ima istrome.Kliničko ponašanje i prognoza maligni$ mezen$imni$ tumora mogu seodrediti na osnovu pleomor"zma maligni$ &elija i broja mitoza.6etastaziraju $ematogeno. ,rosečna starost pacijenata sa sarkomima

je manja od oni$ sa karcinomima. 4eneralno sarkomi su rei odkarcinoma.


28/35

,rekanceroze

+ipoma


29/35

+okalno i sistemsko štetno dejstvo tumora

Svi tumori mogu proizvesti neko štetno dejstvo po pacijenta pa čak ibenigni tumori lokalizivani na mestu koje vitalno ne ugroavapacijenta. Cfekti dejstva tumora na organizam doma&ina mogu bitilokalni (na mestu dejstva rasta) i sistemski koji se javljaju kaoposledica razvoja metastaza funkcionalni$ poreme&aja za$va&eni$organa itd.

+okalni efekti

Kompresija 5 opstrukcija

Svi tumori mogu tokom rasta vršiti pritisak na okolne strukture iliopstruirati lumen šuplji$ organa. ,ritisak na arterijske krvne sudove

izaziva atro"ju tkiva ako nastaje lagano ili infarkt ukoliko je rast bri iopseniji. Kompresija venski$ sudova izaziva edeme duim trajanjemi "brozu. ;ejstvom na nerve dovodi do motorni$ i senzorni$ ispada ibolova. respiratornom traktu mogu nastati em"zem atekeltaza iliinfekcija u digestivnom traktu poreme&aj varenja u :*S pove&anjeintrakranijalnog pritisaka.


30/35

0nvazija 5 destrukcija

2azaranje zidova krvni$ sudova izaziva krvarenje koje ako jeopseno i pra&eno probojem u neku šupljinu moe biti letalni zbog

iskrvarenja ili kompresije vitalni$ struktura (tamponada perikarda)dok mala i dugotrajna krvarenja dovode do anemije. ,roboj tumorakroz zid šupljeg organa izaziva perforaciju u telesnu šupljinu (nprperitonealnu) ili drugi šuplji organ sa stvararanjem "stule. 6ogu&e je i urastanje tumora (penetracija) tumora u neki solidni organ.

Sistemski efekti

6etastaze

6etastatski izraštaji mogu proizvesti iste posledice kao i primarni

tumor.Dunkcionalni poreme&aji

!bično su posledice ekcsesivne sekrecije $ormona od strane tumoraendokrini$ lezda (npr endokrinog pankreasa / $ipoglikemija) ree

dolazi do $ipofunkcije zbog zamene normalnog tkiva nesekretornimtumorskim tkivom.


31/35

,araneoplastični sindrom (,*S)

,redstavlja kompleks simptoma koji se ne mogu objasniti sekrecijom$ormona od strane tumora (npr insulina) ali nastaje lučenjem nekog

sličnog faktora (npr isulin sličan faktor rasta / 04D) izretroperitonealni$ "bro ili leiomiosarkoma. Takoe anemija nastalakao posledica krvarenja zbog destrukcije zida krvnog suda tumoromili in"ltracije kostne sri metastatskim depozitima nije ,*S a jeste akose javlja zbog smanjene sinteze eritropoetina ili oteanogmetabolizma gvoa pod uticajem citokina (0+1?) iz tumora.

Kancerska ka$eksija

Klinički sindrom gubitka telesne teine uz smanjenje masnog tkivaatro"ju miši&a i izraenu malaksalost. ,atogeneza je multifaktorijalnaprevas$odno povezana sa sekrecijom različiti$ citokina iz tumora ili&elija imunog sistema koji indukuju lipolizu i ubrzavaju metabolizam

proteina oteavaju&i unos glukoze u &eliju. 2azvoju ka$eksijedoprinose i $ronični gubitak krvi (mikrokrvarenja) opstrukcija unosa$rane i td.

Kancerski bol

0zmeu E> i F>@ pacijenata sa uznapredovalim malignitetom ima

stalan ili periodičan bol koji moe biti# somatski (fraktura) visceralniili neuro atski.


32/35


33/35

Cpidemiologija tumora

:ilj epidemiologije je da analizira distribuciju maligni$ bolesti iukae na uzroke koji dovode do nji$ovog nastanka kao i da

identi"kuje populaciju pod pove&anim rizikom.

čestalost i mortalitetčestalost odreeni$ tumora razlikuje se u zavisnosti od geografskelokalizacije# karcinom eluca je osam puta češ&i u =apanu nego uS3; kutani melanom je šest puta češ&i na *ovom Zelandu u

odnosu na 0sland što ide u prilog dominantnog uticaja faktoraokoline. svetu godišnje od maligni$ tumora oboli ?> miliona ljudi a umreoko G miliona.*ajčeš&i tumori kod muškaraca su karcinomi plu&a eluca i debelogcreva i prostate a kod ena dojke grli&a materice plu&a debelog

creva. Karcinom plu&a postaje vode&i uzrok smrti kod muškaracaposle HI. godine ivota (kod mlai$ je to leukenija). Kod ena ve& uperiodu izmeu ?I i HJ godine ivota najučestaliji je karcinomdojke što postaje izraajnije izmeu HI i IJg a u tim godinama se javlja i karcinom grli&a materice.6ortalitet u Srbiji ene češ&e obolevaju od maligni$ tumora (ali imanje umiru od nji$) pa je odnos 6#-?#?H dok u razvijenim


34/35

Daktori rizika za maligne tumore

;ve osnovne grupe faktora rizika su genetski ($ereditarni) i faktoriokoline meu kojima se izdvajaju#

;uvan se povezuje ne samo sa karcinomom plu&a ve& i sa drugimtumorima poput tumorima gornji$ disajni$ puteva jednjakamokra&ne bešike pankreasa bubrega. 2izik se pove&ava sa brojemcigareta pa je tako sedam puta ve&i uz manje od ?I cigaretadnevno LI puta ve&i uz preko LI cigareta dnevno. ,asivno udisanjeduvanskog dima pove&ava rizik za ?H/?I puta od pojave karcinoma

plu&a kod nepušača.3lko$ol je povezan sa tumorima digestivnog trakta disajni$ puteva idojke.

0s$rana naročito količina i sastav $rane se povezuje sa karcinomimadojke debelog creva jajnika prostate pankreasa.

!ralni kontraceptivi pove&avaju rizik pojave karcinoma dojke aliprotektivno deluje na karcinom jajnika i endometrijuma.

=onizuju&e zračenje potencijalno kancerogenim smatra se svakoizlaganje pa ga treba ograničiti na neop$odno (dijagnostičko1terapijsko) uz sve mere zaštite.

9 zračenje pove&ava rizik za maligne tumore koe# plano ibazocelularni karcinom i maligni melanom.


35/35

Opsta Patologija Tumora_new

Documents

Transcript of Opsta Patologija Tumora_new