o Vitaminima

8/15/2019 o Vitaminima

1/7

O VITAMINIMA

Vitamini su organski sastojci koji se nalaze u veoma malim količinama u hrani. Čoveku

su neophodni za održavanje zdravlja, rast i reprodukciju. U početku, kada su se tek počeliotkrivati, njihova hemijska struktura bila je nepoznata. Tada je dogovorno da se dodeljuju oznake

koje su bile ili samo slova abecede ili kombinacija brojki i slova. Danas se koriste prikladni

nazivi za svaki pojedini vitamin npr. tiamin !"#, ribo$lavin !%#, askorbinska kiselina ,

biotin '#, cijanokobalamin !"%# i dr.

Vitamini se moraju unositi u organizam u malim količinama isto kao (to se moraju

unositi esencijalne aminokiseline i esencijalne masne kiseline. )ale količine pojedinih vitamina

mogu se sintetisati u organizmu. Tako naprimer iz provitamina D nastaje vitamin D pod

uticajem sunčanih zraka. )anje količine vitamina * i biotina vitamina '# nastaje u organizmu

uz pomo+ crevne mikro$lore. Vitamin ! niacin# se sinteti(e iz esencijalne aminokiseline

tripto$ana, koju opet moramo uneti hranom.

-a razliku od proteina, masti i ugljenihhidrata vitamini u organizmu deluju kao

pojedinačne molekule, a ne kao makromolekule. To podrazumeva da su $ukcije vitamina u

ljudskom telu esencijalne u enzimskom sistemu metabolizma proteina, ugljenihhidrata i

masno+a.

Vitamini nisu izvori energiju ali pomažu enzimima u procesu metabolizma. /otrebe zavitaminima se mere u 0g ili mg ili u internacionalnim jedinicama 1U#. 2jihova apsorpcija u

ljudskom telu zavisi od unosa u prehrani.

Uloge vitamina u organizmu su različite, a neki od njih imaju i posebne karakteristične

speci$ičnosti delovanja. Tako su vitamini 3 i & antioksidanti, skup vitamina ! imaju često brojne

$unkcije koenzima, vitamin * ima značajnu ulogu kod koagulacija krvi, vitamin 4 ima uticaja na

pobolj(anje vida, a vitamin D na oko(tavanje. 2edostaci pojedinih vitamina mogu dovesti kako

do lak(ih tako i do težih o(te+enja u organizmu. Tako recimo nedostaci vitamina 4 uzrokuje tzv.

no+nu slepo+u, a nedostatak vitamina D rahitis, vitamina 3 mi(i+nu slabost, vitamina * usporeno

gru(anje krvi, vitamina ! pelagru, vitamina !" bolest 5beri beri6, vitamin !"% anemiju itd.

'emijski sastav vitamina je danas tačno poznat, kao i hemijski oblici i veze iz kojih

nastaju. 'emijska priroda i $izikalnohemijske osobine vitamina su raznovrsna. Ve+ina vitamina

pojavljuje se u različitim hemijskim oblicima.


2/7

Tabela 4.1.1. Hemija nekih vitamina, hemijski oblici i veze iz kojih nastaju (Jašić , 2008

Vitamin 7blik vitamina

Vitamin 7blik vitamina

Vitamin 4 8etinil acetat

/antotenskakiselina

*alcij Dpantotenat

8etinil palminat 2atrij Dpantotenat

!eta karoten Deksapantenol

8etinol

Vitamin D Vitamin D%Vitamin !"%

&ijanokobalmin

Vitamin D 'idroksokobalmin

Vitamin!"

Tiamin hidroklorid

Tiamin mononitrat !iotin Dbiotin

Vitamin!%

8ibo$lavinVitamin &

9askorbinska kiselina

2atrij 8ibo$lavin :$os$at 2atrij 9askorbat

*alcij 9askorbat

2iacin 2ikotinamid 4skorbilni palmitat

2ikotinska kiselina *alij askorbat Vitamin!;

/iridoksin hidrokloridVitamin 3

Dal$atoko$erol

/iridoksin :$os$at D9al$atoko$erol

Dal$atoko$erol acetat

pantotensku kiselinu, !? > biotin i !@ $olnu kiselinu.

U vitamine se često ubrajaju i inozitol 1no#, /4!4A"B, orotinska kiselina !",

panagmična kiselina !":, holin, leatril amgdalin# !"? te bio$lavonoidi poznati kao vitamin /.7ko ve+ine ovih spojeva jo( postoje kontraverze priznavanja kao vitamina.

9iposolubilni vitamini se apsorbuju, transportuju i pohranjuju na duži vremenski period

na način koji je obično veoma sličan tim procesima kod masti. 'idrosolubilni vitamini se


3/7


4/7

Poremećaji uzrokovani vitaminima

'ipovitaminoze su bolesti izazvane nedovoljnim unosom vitamina putem hrane

primarne hipovitaminoze# ili stečenim poreme+ajima digestije, apsorpcije i metabolizma

vitamina uz zadovoljavaju+i egzogeni unos sekundarne hipovitaminoze#. 'ipovitaminoze se

leče davanjem $iziolo(kih doza vitamina koji nedostaju, ali ih je u pravilu mogu+e i poželjno

prevenirati pravilnom ishranom. Uzroci nedostatak vitamina su=

• nedovoljno uno(enje

•

smanjenje apsorpcije• smanjenje iskori(+enja

• pove+anje ekskrecije

• pove+anje potreba.

Vitaminreaktivne nasljedne metaboličke bolesti nasledne vitaminske ovisnosti#

mendelski su monogenski# nasledne bolesti u kojima postoji nasledni poreme+aj u metabolizmu

vitamina. 2jihovo kliničko značenje je u tome (to se mogu lečiti ne$iziolo(ki velikim

J$armakolo(kimJ dozama odgovaraju+eg vitamina, one su "H do "HH puta ve+e od $iziolo(kih potreba tog vitamina. /ostoji vi(e načina za nastanak ovih poreme+aja, a to su=

• de$ekat transporta vitamina u stanicu

• de$ektna pretvorba vitamina u aktivni oblik koenzima

Klju č ni pojmovi

Vitamini su esencijalni nutrijenti koji se moraju unositi hranom i imaju razli č itu hemijsku strukturu.

Dijele se na hidrosolubilne i liposolubilne. %i"osolubilni vitamini se abso$buju "utem lim&otoka i "utuju u k$vi "omoću "$oteinskih nosa'a. %i"osolubilni vitamini se #e"onuju u li"#ima i a#i"oznim tkivima temou #a stva$aju toksi'ne

koncent$acije. )uhanjem i "$anjem h$ane manje se ubi li"osolubilni u o#nosu na hi#$osolubilne vitamine. Hi#$osolubilni vitamini se abso$buju #i$ektno u k$votok i "utuju slobo#no te ne t$ebaju "$oteinske

nosioce.

)uhanjem i "$anjem ubi se #io hi#$osolubilnih vitamina iz h$ane. Hi#$osolubilni vitamini se ne #e"onuju u tkivima "a se izbacuju u$inomako se unesu u "$ekomje$noj

koli'ini.

*loe vitamina u o$anizmu su $azli'ite, a naj'ešće ulaze u sastav koenzima. !itamini + i su antioksi#anti, vitamini - sku"ine imaju 'esto b$ojne &unkcije koenzima, vitamin )

ima zna'ajnu ulou ko# koaulacija k$vi, vitamin ima uticaja na "oboljšanje vi#a, a vitamin /

na okoštavanje.


5/7

• de$ekat spajanja koenzima sa apoenzimom pri stvaranju holoenzima zbog

mutacije apoenzima.

'ipervitaminoze su poreme+aji koji nastaju zbog prevelikog, unosa pojedinog vitamina,

osobito vitamina topljivih u lipidima. 1zuzetno su mogu+e i hipervitaminoze zbog preteranog

unosa hranom primer unosa vitamina 4 konzumiranjem jetre severnog medveda#. 8azličita

rastvorljivost vitamina u vodi i mastima uslovljava i razne mogu+nosti nastanka hipervitaminoza.

HIDROSOLUBILNI VITAMINI

2aučnici koji su prvi otkrili vitamin ! su verovali da je to samo jedan složen vitamin.

*ako su vi(e istraživali, otkrili su da je to ustvari skup vi(e $unkcionalno različitih vitamina.

Kaznali su da se radi o osam vitamina ! skupa. 1nicijali za razlikovanje ovih vitamina su brojevi

dodati slovu !, npr. !; i !"%. Danas, sa izuzetkom vitamina !; i !"%, obično vitamine !

kompleksa nazivamo njihovim imenima= tiamin !"#, ribo$lavin !%#, niacin !#, pantotenska

kiselina, biotin i $olna kiselina.

B vitamini deluju prvenstveno kao koenzimi ili kao delovi koenzima#, ključne stvari kojezapočinju reakciju enzima. 3nzimi reguli(u celokupan život jer podržavaju hemijske reakcije.

Vitamini ! su neophodni za konverziju ugljenihhidrata, masti i proteina u energiju kao i za

njihovo kori(+enje za izgradnju i obnavljanje telesnih tkiva. )anjak ovih vitamina može

dovesti do ozbiljnih posledica uključuju+i mi(i+nu slabost, mentalnu kon$uziju, paralizu,

poreme+aje živčanog sistema, probavne smetnje, ispucalu i ljuskavu kožu, te(ke anemije i

poreme+aj rada srca.

'idrosolubilni vitamini topljivi u vodi# > apsorbuju se direktno u krvotok, putuju slobodno, ne

trebaju proteinske nosače, ne deponuju se u tkivima, ne stvaraju toksične koncentracije, izlučuju

se urinom u ekscesnim stanjima, a kuvanjem i pranjem se gubi deo ovih vitamina.

LIPOSOLUBILNI VITAMINI


6/7

9iposolubilni vitamini topljivi u lipidima # > apsorbuju se putem lim$otoka, putuju u

krvi pomo+u proteinskih nosača, deponuju se u lipidima i masnim tkivima te zbog toga mogu da

stvaraju toksične koncentracije, a kuvanjem i pranjem se gubi manje ovih vitamina u odnosu na

hidrosolubilne.

". Vatiami 4,%. Vitamin D,. Vitamin 3,G. Vitamin *,

Dnevne potrebe liposlolubilnih vitamina 8D4#=

Vitamin 4 :HHH i.j. ili "%H Lg

Vitamin D GHH i.j. ili : Lg

Vitamin 3 ": i.j. ili "Hmg

Vitamin * ?:"HH Lg

A!L"U#A!

)ože se zaključiti da su vitamini jedinjenja koja su zaista neophodna za život, (to

potvrFuje i samo značenje njihovog imena= 5životno važan amin6. Kvakodnevno se ispostavlja da

su vitamini vi(estruko korisni= sprečavaju rak, pobolj(avaju imunitet, snižavaju krvni pritisak,

pomažu bolje iskori(+enje energije, izo(travaju pam+enje, ublažavaju artritis, jačaju kosti i jo(

mnogo toga. Uloga vitamina veoma je važna za na(e zdravlje i zato ih ne smemo zapostavljati u

ishrani.


7/7

9judski organizam ne sinteti(e vitamine. 7ni se, dakle, moraju unositi putem hrane.

Unose se gotovi vitamini, ili takozvani provitamini, koje onda organizam sam pretvara u

5aktivan oblik6 > vitamin. 2edostatak vitamina je bolestM Uzroci de$icita vitamina mogu biti

raznoliki= niskokalorična ili neraznovrsna ishrana, pove+ane energetske i biolo(ke potrebe

organizma usled stresa, pu(enja, lekova, rasta, trudno+eN 1pak, nema razloga za brigu. /rosečna

ishrana prosečnog čoveka organizmu obezbeFuje sasvim dovoljno vitamina. -a obavljanje

$unkcija od životne važnosti, organizmu je potrebna veoma mala količina vitamina

o Vitaminima

Documents

Transcript of o Vitaminima