Nega i ishrana odojčeda up by smrki

7/31/2019 Nega i ishrana odojeda up by smrki www.swtim.org

1/125www.SWtim.orgwww.SWtim.org

NEGA I ISHRANA

ODOJEDA

GLAVA I

ZATITA MAJKE I DETETA PRE ROENJA(ANTITELNA ZATITA)

Brzi industrijsko-tehnoloki razvoj, pored neosporne dobrobiti, stvara brojne ekoloke,zdravstvene, psiholoke, socijalne i druge probleme. U tom industrijskom haosu u opasnosti je isam materinski instikt koji odrava ceo svet. Napisana su mnoga nauna upozorenja da bi sespreile pogubne posledice takvog razvoja. Dete, aneo boanske ljubavi, je predodreeno da iviradosno u porodinoj harmoniji, u istoj prirodnoj sredini i drutvu koje e svom potmstvuobezbediti sreno detinjstvo. Jer, "nita na ovom zemaljskom aru nije vredno jedne deije suze",ree slavni Dostojevski.

Briga za dete poinje jo pre njegovog roenja, ak i pre zaea. Poto se mnoge bolesti isklonosti nasleuju, roditelji su duni da se konsultuju sa svojim lekarom i posete genetskosavetovalite. Genetika (nauka o nasleivanju) je izuzetno napredovala u poslednjem veku.Zahvaljujui njoj, mogue je jo u periodu trudnoe otkriti mane i nasledne bolesti pre roenja.

Leenjem i savetima veliki broj ovih obolenja moe da se sprei ili, bar, ublai.Dete moe naslediti bolest od jednog roditelja, moe naslediti bolest od oba roditelja, a

neke se bolesti mogu naslediti i od dalekih predaka.I kod starijih roditelja treba misliti na zdravlje deteta, jer raanje deteta u poznim

godinama je, takoe, opasnost za nastajanje izvesnih oboljenja (doun sindrom).Na kraju, ishrana i nain ivota trudnice imaju veliki uticaj na zdravlje njihovog budueg

deteta.

Ishrana i nega trudnice

Trajanje trudnoe iznosi devet kalendarskih meseci ili etrdeset nedelja. U tom periodu serazvijaju svi organi i delovi tela deteta i ono postaje sposobno za samostalniivot.

Oploeno jajace je veliko 1/10 mm. Prvih dana se hrani iz svojih rezervi, ali im seusadi u sluzokou materice, poinje da isisava hranu iz majine krvi. Svaka elija oploenog

smrki strana 1

Nega i ishrana odojeda


2/125www.SWtim.org


jajeta ima odreenu funkciju u razvijanju budueg deteta. elije na povrini stvaraju male upicekojim se privrsti za zid materice. Iz njih se razvija placenta ili posteljica.Druga grupaformira krvne sudove kojima se plod vezuje sa posteljicom i slui za donoenje hrane i odnoenjnepotrebnih materija u krv majke. To je pupana vrpca. Iz elija u unutranjosti jajeta formira seplod koji se iri u unutranjost materice i tamo se razvija zatien plodovom vodom i posteljicom.

Fetus ili plod ve

krajem treeg meseca ima formirane sve organe i jasno se mogu videti svidelovi tela, ak i pol budueg deteta.

Oko polovine trudnoe, majka osea pokrete ploda i ak se mogu uti i otkucaji srcadeteta ako se prisloni uvo na stomak majke. Obino se kae da je dete tada "oivelo", ali dete jeivo od samog zaea i ovi pokreti su samo znaci da su kosti i miii ploda toliko ojaali da ihmajka osea.

Krajem sedmog meseca trudnoe, plod je toliko razvijen da se moe odrati u ivotustrunom negom ak i kod prevremenog poroaja.

Zdrava, dobro negovana i dobro hranjena ena podnosi bez tekoe trudnou i poroaj.Pogreno je posmatrati trudnou kao neku bolest, jer je enin organizam stvoren za reprodukciju,ali je u ovom periodu veoma vano da nain ivota i ishrana ene budu takvi da to odgovara i njoji detetu, jer ova dva organizma u tom periodu funkcioniu kao jedan. Buduoj majci sepreporuuje da od prvih nedelja trudnoe poseuje redovno savetovalite za trudnice, gde edobiti sva uputstva o ivotu u ovom periodu i gde e se nadgledati dalji tok trudnoe.

Savetovalate za trudnice

Cilj je da se prati zdravstveno stanje trudne ene i ploda, da se na vreme identifikujetrudnoa sa visokim rizikom koja zahteva posebnu brigu za majku i plod i da se svim trudnimenama prui podrka, daju odgovarajui saveti i informacije.

Kada se postavi dijagnoza trudnoe, neophodno je:

- izmeriti telesnu teinu ene- uraditi laboratoriju: mokraa i krvna slika- odrediti krvnu grupu i rezus faktorNa prvom pregledu, lekar upoznaje trudnicu sa normalnim tokom trudnoe i fiziolokim

promenama koje prate. Tokom sledeih pregleda, daju se saveti o ishrani tokom trudnoe,pripremi za dojenje, vebama, tetnosti puenja i uzimanja alkohola i droge i o upotrebe lekova utoku trudnoe.

Neophodno je obaviti ultrazvuni pregled tri puta u toku trudnoe. Prvi izmeu 8 i 12nedelja trudnoe; drugi - izmeu 16-20 nedelja trudnoe i trei - izmeu 32. i 36. nedeljetrudnoe. Kod ena kod kojih postoji pretpostavka o riziku ili rizik, broj ultrazvunih pregledanije ogranien i obavlja se prema preporuci ginekologa.

Za normalnu trudnou su vana dva faktora: ishrana i nega.

Ishrana trudnice

O ishrani trudnice i njenom znaaju za enu i dete se mnogo pisalo i diskutovalo jo odvremena Aristotela i Hipokrata, ali do danas postoje mnoge predrasude, Jo uvek u mnogim

smrki strana 2


3/125www.SWtim.org


sredinama postoji pravilo da trudnica treba da jede za dvoje" ti joj se preporuuju ilizabranjuju neka jela. Danas se zna da nutritivne potrebe ene su poveane u trudnoi da bizadovoljile vlastite potrebe i potrebe fetusa u rastu. Trudnici je potrebna i dodatna energija zbogpojaanog bazalnog metabolizma, poveanih energentskih potreba kod fizikih aktivnosti iakumulisanja masti kao energetske rezerve. Takoe, poveavaju se potrebe za proteinima,

vitaminima i mineralima, naroito za kalcijumom, fosforom i gvo

em. Sve se ovo moe posti

iredovnom, dovoljnom i raznovrsnom ishranom majke, Vano je da trudnica zapamti: trudnoa

nijevreme za dijete. Ako majka gladuje, dete gladuje zajedno sa njom. Preobilni obroci isto nisupreporuljivi.

Na poetku trudnoe, u prvim nedeljama, obino neke trudnice imaju slab apetit, gaenje,pojaano luenje pljuvake; ishranu treba ograniiti na one vrste i koliine koje ena moe dapodnosi. U ovom periodu se ne oekuje poveanje telesne teine trudnice. Od druge polovine tru-dnoe, povraanje prestaje, apetit se poboljava, ena dobija na teini. Prosena teina koju enau toku cele trudnoe treba da dobije, direktno zavisi od stepena uhranjenosti pre trudnoe.Pothranjenim trudnicama preporuuje se prirast telesne teine u trudnoi od 12,5-18 kg;normalno uhraljenoj eni od 9 do 12,5 kg; gojaznim 7-11,5 kg, a izrazito gojaznim samo 6 kg.Prosena teina od 9-12,5 kg. Od toga 3-4 kg ide na bebu, 6-10 kg na njeno okruenje (plodovavoda, placenta, krv, poveane grudi). Porast teine je mali u toku prvog tromeseja, najvei od 4-8 meseci, a u devetom mesecu je isto mali ili nikakav. Kad trudnice ne dobijaju dovoljno nateini ili su pothranjene, este su pojave nedoneenosti, ili zastoj u razvoju deteta, dok kodgojaznih ili sa prekomernim rastom telesne teine deca se raaju krupna sa velikim faktoromrizika, a mogue su i komplnkacije u toku poroaja.

Gojaznost kod majki predstavlja rizik za pojavu velikog broja komplikacija u tokutrudnoe, kao i razvoj hronimih oboljenja (dijabetes, povien pritisak, oboljenja srca i krvnihsudova) koja se lee do kraja ivota. Osim toga, mogu postati hronino gojazne. Zato je vanaredovna kontrola telesne teine svakog meseca u savetovalitu za trudnice. Do ovoga nee doi itrudnoa e se normalno odvijati ako je hrana kvalitetna, dobro izbalansirana, a obroci redovni ibogati namirnicama koje su neophodne i majci i njenom detetu.

Energetske potrebe su poveane. Prosek je od 2100-3000 kCal (2550 kCal dnevno). Uprva tri meseca, energetske potrebe nisu poveane.

Potrebe za belanevinama. Belanevine su neophodne kao gradivne materije i uestvujuu izgradnji svih tkiva deteta. Dnevna potreba u trudnoi je oko 80 gr - znai za 10-20 gr vie negoobino. Trudnice, koje su u ishrani vegetarijanke, mogu da imaju izvesnih problema zbognedostatka esencijalnih aminokiselina, pa se preporuuje da u ishranu dodaju i jaja i mleneproizvode.

Ugljeni hidrati zadovoljavaju oko 55% energetskih potreba trudnice. Kolae, sladolede ikremove treba izbegavati, jer prekomerna upotreba dovodi do gojaznosti, a samim tim i do teegporoaja. Najbolje je uzimati svee voe.

Masti obezbeuju oko 30% ukupnih energetskih potreba. Imaju i gradivnu i energetskuulogu. to je ishrana bogatija mastima, varenje je sporije i tee. Zato se preporuuje da se uishrani ivotinjske masti smanje na raun ribe, jer se smatra da je najmasnija riba manje masnanego najposnije meso".

Minerali su hemijski elementi neophodni za organizam u razvoju, jer su sastavni deosvake elije, tkiva i tenosti i imaju veliki znaaj zbog svoje gradivne uloge. Ne mogu sesintetisati, pa se moraju unositi hranom.

smrki strana 3


4/125www.SWtim.org


Kalcijum uestvuje u stvaranju kotanog sistema fetusa ve od 4-6 nedelje zaea kadapoinje njegovo formiranje. Zato je potreba za njim kodtrudnice udvostruena. Ako se potrebnakoliina kalcijuma ne unosi hranom, beba e ga uzimati iz kostiju majke. Najvie ga ima u mlekui mlenim preraevinama, pa se preporuuje da ga trudnica pije od 0,5 do 1 litar dnevno, a usluaju nepodnoljivosti mleka uzimati ga prema savetu lekara. Naroito velika potreba za

kalcijumom je u toku druge polovine trudnoe.Dnevne potrebe:

-Prva polovina trudnoe - 800-1200 mg- Druga polovina trudnoe -1500 mgZa resorpciju kalcijuma neophodan je vitamin D.Gvoe. Potrebe za gvoem su poveane u toku trudnoe i usled njegovog nedostatka

moe doi do anemije majke i raanja dece sa malom poroajnom teinom ili nedonesenosti.Zbog estog javljanja nedostatka gvoa, ak i kada je hrana kvalitetna, preporuuje se

trudnicama redovno praenje laboratorijskih nalaza, odnosno redovno odlaenje u savetovalite.Anemije su ee kod osoba koje koriste aj i kafu u velikim koliinama.

Kuhinjska so -preporuuje se da se upotreba kuhinjske soli svede na minimum - 1-2 grdnevno.

Vitamini imaju viestruku ulogu u organizmu trudnice. Zajednika i najvanija je dauestvuju u razvoju i rastu ploda. Uravnoteena i pravilna ishrana trudnice je dovoljna za potrebei majke i ploda, tako da ne moraju da se unose putem tablete. Ima ih u ribi, mleku i mlenim proi-zvodima, jajima, vou, povru i itaricama.

Tenost. Tokom trudnoe, koliina krvi i tenosti u organizmu trudnice se uveavaju zapolovinu, pa je veoma vano da se odrava unos tenosti. Najbolja je voda, voni sokovi, mleko imleni napitci. Preporuuju se i negazirani sokovi i mineralna voda. Dnevno treba da se uneseoko 2 l tenosti.

tetni faktori u trudnoi

Na trudnicu u periodu trudnoe mogu da deluju mnogi tetni faktori koji mogu da oteteplod ili da izazovu njegovu smrt jo u utrobi majke.

Zarazne bolesti su est uzrok uroenih mana ili poremeaja u razvoju ploda, naroito uprva 3 meseca trudnoe, kada je u toku organogeneza (stvaranje organa deteta).

Rubeola esto izaziva srane mane i oteenja oka, ovije boginje mogu da izazovuslepilo deteta. Virusi, naroito virus gripa, mogu, takoe, otetiti plod. Zbog ovoga je potrebnoda se trudnica kloni bolesnnka sa zaraznim bolestnma, a ako oboli da se hitno javi ginekologu. jerje prava dijagnoza, postavljena pravovremeno, nekada spasonosna po dete.

Lekovi. Mnogi lekovi mogu u trudnoi tetno da deluju na plod. Posebno su opasna

sredstva za smirenje koja mogu da izazovu oteenja, naroito na udovima deteta. Nekiantibiotici irokog spektra, hormoni i mmogi drugi lekovi, isto tako tetno deluju.

U svakom sluaju, pre svakog uzimanja leka neophodna je konsultacija sa lekarom.Nikotin. Dokazano je tetno dejstvo na plod, ak su opisani i smrtni sluajevi dece.

Trudnica bi morala da prestane sa pueljem ili bar da smanji broj cigareta ispod 10 dnevno.Alkohol. Trudnica moe da uzima alkohol samo u malim koliinama i samo povremeno,

mada se preporuuje da ga se u trudnoi potpuno odrekne.Kafa. Crna kafa - samo 1-2 oljice na dan. Bolje je zameniti belom kafom.

smrki strana 4


5/125www.SWtim.org


Rentgensko zraenje tetno deluje na plod i koristi se u izuzetnim prilikama i toiskljuivo pod kontrolom lekara.

Iako ishrana svih trudnica nije jednoobrazna, primera radi navodimo dnevne koliinenamirnica i predlog za jelovnik za jedan dan.

Dnevne koliine:- hleb,po mogustvu crni ili polubeli, 200-250 gr dnevno

-mleko 500-1000gr-posni sir50-150 gr-jaja 1-4 kom. nedeljno-Puter, margarin ili ulje 15-30 gr- mesoposno (ivinsko, iznutrice, riba) 150-250 gr-povre sirovo i kuvano (spana, blitva, tikvice, karfiol, graak, boranija, krompir, zelena

salata, soivo, soja, paprika, paradajz) 150-250 gr- voe 50-100 gr. Vrsta voa zavisi od godinjeg doba.

Za vreme trudnoe ne treba uzimati:- masna mesa (svinjsko)- slane preraevine (unka, slanina)- konzerviranu hranu (patete, ribe)- jake zaine

Predlog jelovnika:

Jelovnik zdrave trudnice sa normalnom telesnom teinom sastoji se iz tri glavna obroka idve uine.

- 250 graj sa mlekom

- 50 gr crnog hlebaDoruak; - 15 gr maslaca- 90 gr virli

Uina; - 200 gr vonog jogurta i jedna kifla

- supa od kostijuRuak; -sarma od zelja

- 75 gr crnog hleba- 100 gr sveeg voa

Uina; - 200 gr kamamaka- 200 gr mleka ili jogurta

- varivo od povraVeera; - 120 gr teletine

- 100 gr pirina- 50 gr banana

smrki strana 5


6/125www.SWtim.org


Ovakvim nainom ishrane, trudnica bi trebalo da dobije u proseku 9-12 kg. Idealno je akodobijena teina bude poveana 20% u odnosu na uobiajenu teinu ene.

Sem na ishranu, trudnica mora da obrati panju na higijenu i negu, isto tako vanu u tomperiodu.

Higijena i nega trudnice

Odevanje. Odea treba da bude od prirodnih materijala i da nigde ne stee. Preporuujese da za izvestan period trudnice ostave modu po strani, a da obrate panju na negovanost iistou.

Leti treba nositi laganu odeu od prirodnih materijala koja se lako pere, zimi je potrebnoda se utopljava. Preporuuje se dobar prsluk (grudnjak) od vrste tkanine koji ne sme da budetesan. Noenje tzv. "trudnikog pojasa" nije preporuljivo.

Obua. Naroito pred kraj trudnoe izbegavati uske i cipele sa visokom potpeticom.

Obua mora da bude udobna i od prirodnih materijala, sa niskom i irokom potpeticom od 2-3cm. Izbegavati izme zbog stvaranja proirenih vena. arape su dozvoljene. Na poetkuuobiajene hulahop koje su rastegljive, a pri kraju trudnoe (preporuka jednog amerikogginekologa) kupiti vei broj od uobiajenog, okrenuti napred onaj deo koji doe pozadi, tako daima mesta za uvean trbuh. Postoje i specijalne arape namenjeie trudnicama.

Zbog opasnosti od stvaranja strija, svakodnevno mazati kou trbuha i dojki parafinskim,bademovim ili maslinovim uljem. Ostale promene koje se javljaju su prolaznog karaktera - presvega, pigmentacija bradavica dojki koje dobijaju mrku boju, a polovinom trudnoe javlja se bra-zda koja ide od pupka do stidne kosti (linea fusca).

Svakodnevni ivot i rad nebi trebalo bitno menjati. Domai poslovi su preporuljivi poduslovom da se ne diu i nose veliki tereti. Potreban je svakodnevni odmor, ali prekomerno

mirovanje i leanje moe isto da kodi kao i naporan rad. ena postaje troma i teka, a uslednaslaga potkonog sala miii oslabe, to usporava poroaj. Preporuene su svakodnevne etnjena istom vazduhu. Noni, odmor je veoma vaan i ne moe se zameniti dnevnim odmaranjem.

Vano je svakodnevno pranje zuba i odravanje higijene usne duplje. Obavezan jeredovan odlazak stomatologu.

Odravanje higijene je veoma vano zbog pojaanog luenja lezda. Svakodnevnokupanje, najbolje tuiranje odrava kou n genitalije i titi ih od infekcije. Vaginalna sekrecija jenormalno pojaana i protiv toga ne treba nita preduzimati.

Izbegavati boravak u prepunjenim, zaguljivim prostorijama. Ne obilaziti bolesnike niti ihnegovati, naroito ne one sa zaraznim bolestima. Kloniti se stresnih situacija i uzrujavanja.

Trudnica treba da bude vedra i optimistiki raspoloena.

smrki strana 6


7/125www.SWtim.org


GLAVA II

NEONATALNA ZATITA

Normalna trudnoa traje 280 dana (40 nedelja ili 9 kalendarskih meseci ili 10 lunarnihmeseci). Prema svetskom udruenju ginekologa i opstretiara, svaki prekid trudnoe sa vitalnimplodom teine preko 500 gr smatra se poroajem.

Prema vremenu koje protekne od poslednje menstruacije do dana poroaja i prema teininovoroeneta moemo ih svrstati u 4 grupe :

1. Zrelo ili doneseno novoroene se raa izmeu 37. i 40. nedelje trudnoe. Teko je od3000 do 3500 gr i dugako preko 49 cm.

2. Nedoneeno ilinezrelo odnosno prevremeno roeno dete (nedonoe) je dete roenood 29. do 37. nedelje trudnoe bez obzira na teinu deteta. Ovakve dece ima, prema nekimstatistikama, 5-6%. Nedonoe je dete koje nije zavrilo svoj razvoj odnosno nezrelo je i samimtim njegova nega e biti tea. Prognoza razvoja deteta zavisi od dana trajanja trudnoe, jer to jedete ranije roeno nedonesenost je tea. Ova deca moraju redovno poseivati savetovalite.

3.Preneseno dete je novoroene roeno posle 40. nedelje trudnoe.

4.Hipotrofino dete je novoroene ija je teina po roenju ispod 2,5 kg bez obzira natrajanje trudnoe. Ovakvo dete obino ima problema sa ishranom, manje dobija na teini, mada jeoporavak bri i problem manji nego kod nedonoeta. Do male telesne teine na roenju dolazizbog razliitih faktora: patoloka stanja majke (naroito anemija), puenje majke u toku trudnoe,nepravilna ishrana majke u toku trudnoe (gladovanje), antenatalna zatita i socioekonomskiuslovi. Nekada je od znaaja visina, telesna masa roditelja (naroito majke) i genetski faktor.

Hipotrofina i nedoneena deca spadaju u grupu novoroenadi sa visokim rizikom. Oko10% sve novoroene dece pripada ovoj grupi. Ovoj deci je potrebna posebna nega i intezivannadzor odmah posle roenja, a zatim im blagovremeno treba obezbediti odgovarajui nivo zdra-vstvene zatite i redovne kontrole u deijem dispanzeru, a po potrebi i u pojedinimspecijalizovanim ustanovama.

Apgar scor

Procenu vitalnosti novoroeneta vre neopatolog i akuer u prvom i petom minutu poroenju. Odreuju se: srana frekvencija, respiratorni pokreti, tonus miia, reakcija na kateter iboja koe. Procena ovih parametara vri se po metodi Virdinije Apgar. Metoda je uvedena 1952.

smrki strana 7


8/125www.SWtim.org


godine i u upotrebi je u svim porodilitima i danas. Po ovoj metodi, vitalne funkcije obeleene subrojevima 0,1 i 2. Skor manji od 3 ukazuje na znatnu depresiju vitalnih funkcija pri emu je ivotdeteta ugroen i zahteva hitnu reanimaciju. Apgar scor od 4-7 ukazuje na manju depresiju vita-lnih funkcija, a Apgar scor od 8-10 ukazuje da su vitalne funkcije dobre - puls deteta je preko100, disanje je dobro, beba snano plae, tonus muskulature je dobar, a kod nadraaja dete kalje

i kija. Ako je Apgar scor i posle 5 minuta manji od 7, procenjuje se svaklh 5 minuta dok dvauzastopna skora ne budu vea od 7 najdalje do 20 minuta. Nii Apgar scor imaju prevremenoroene bebe ili bebe sa nekim komplikacijama tokom poroaja. Vrednost apgar scor-a upisuje seu poroajni list, list za novoroene i u knjiicu za trudnicu i novoroene.

Novoroene - opta zapaanja

Posle roenja, novoroene zadrava poloaj koje je imalo u trbuhu majke. Telo jesavijeno unapred, glava nagnuta prema grudnom kou, ruke savijene u laktovima, a nogeskupljene uz trbuh.

Glava novoro

eneta je relativno velika, lice okruglo. avovi su meki, neokotani irazmaknuti, to tokom poroaja omoguava menjanje konfiguracije glave kroz poroajne puteve.

Iznad eone kosti pipa se malo udubljenje rombastog oblika veliine jagodice prsta koje jemekano i nalazi se u ravni okolnih kostiju. Naziva se velika fontanela i najvea je od 6 fontanelasa kojima se beba raa. Za razliku od velike fontanele, male fontanele se zatvaraju u prvimmesecima ivota.

Velika fontanela ima dijagnostiku vrednost. Normalno je u ravni koe, elastina je ipulsira. Ako je udubljena to je znak da je beba edna, ako je ispupena i napeta bez pulsacijeznak je da postoji povean intrakranijalni pritisak i neophodno je odmah obratiti se lekaru.Povean intrakranijalni pritisak moe da dovede i do razmicanja kostiju glave, pa i do poveanjaobima glave. Velika fontanela se zatvara izmeu dvanaestog i osamnaestog meseca.

Vratje kratak i izgleda kao da je glava nasaena na grudni ko.Grudni koje levkast, obima 32-33 cm.

Trbuhjevei od grudnog koa, posle 24 asa je lako meteoristian.Polni organi su ve formirani: kod deaka testisi su sputeni u skrotum, kod devojica

velike usne prekrivaju male.

Fizioloke reakcije kod novoroeneta

Temperatura

Od samoga roenja beba je veoma osetljiva na promene spoljne temperature, jer joj jetermoregulacioni sistem nezreo. Beba se raa sa temperaturom svoje majke, ali dolaskom uspoljnu sredinu njena temperatura naglo pada na 36S pa i nie. Ovo je naroito izraeno kodbeba sa malom telesnom teinom. Zato mnoge od njih tokom tih prvih asova i dana trebazagrevati. Nekoliko dana kasnije temperatura se penje i ustali se na 37S sa promenama u tokudana. Ujutru iznosi oko 36,8, a po podne i uvee 37,3C dete i dalje ostaje veoma osetljivo napromene u spoljnoj temperaturi: kada je hladno, temperatura pada, a ako se pretopli penje sepreko 37,5S. Dete je naroito osetljivo prvih 12-24 asa posle roenja.

smrki strana 8


9/125www.SWtim.org


Kada novoroene doe kui treba ga drati u prostorijama sa izjednaenomtemperaturom koja iznosi. 20-22C sa dodatkom 2-4 stepena za vreme kupanja. Prostorija morada se redovno vetri i preporuuje se da se u njoj nalaze majka sa bebom bez mnogih roaka iposetioca, naroito ne onih koji kijaju i kalju. Bebu ne treba pretopljavati, niti sobu pregrejavati.Kod sumnje da je bebi toplo ili hladno slobodno joj izmeriti temperaturu. Temperatura se meri umaru specijalnim termometrom koji se zavrava pove

om kuglicom. Temperatura u

maruiznosi 5 podeoka (odnosno 1/2 stepena) vie od temperature ispod ruke, tako da je za bebu

normalno da ima rektalnu temperaturu od 37,5C. Postupak merenja temperature je sledei: bebustaviti na lea, dii nogice i paljivo uvui toplomer prethodno namazan kremom. Drati 1-2minuta. Dete se moe staviti i potrbuke na podlogu ili najbolje na majino krilo i postupiti istokao u prethodnom sluaju. esto pri merenju temperature beba dobije stolicu, pa je ovo i nain zaizazivanje stolice kod nekih beba sa zatvorom.

Fizioloka hipertermija (poveana temperatura) nekada se javlja 3-4 dana zbognedovoljnog unoenja tenosti i poveanog unoenja belanevina kolostrumom. Temperatura jedo 39C. Smiruje se kada dete pije dovoljno tenosti. Terapija je nepotrebna

Fizioloka utica

utica je uta prebojenost koe i vidljivih sluzokoa kao posledica nakupljanja bilirubinau krvi. Relativno je esta i javlja se kod 20 do 60% novoroenadi roene na vreme i kod oko80% prevremeno roene dece. Zbog njene uestalosti nazivamo je fizioloka.

Kod dece roene na vreme javlja se drugog ili treeg dana po roenju, maksimalnevrednosti dostie treeg ili etvrtog dana, zatim opada i sedmog do desetog dana vrednostibilirubina se normalizuju.

Na detetu se prebojenost najpre javlja na licu, nosu i grudima i iri se po telu. Nekada suprebojene i beonjae. Zahvaene su i sluzokoe, naroito sluzokoa usne duplje, a na dlanovima i

stopalima prebojanost je jedva primetna. Opte stanje deteta se ne menja sem u izvesnim slu-ajevima u vreme najveeg intenziteta utice kada dete slabije sisa i vie spava.Mehanizam utice je dobro poznat - kod bebe viak crvenih krvnih zrnaca po roenju se

raspada i nastaje hemoglobin koji se pod dejstvom enzima pretvara u bilirubin i izbacuje prekoui u creva. Meutim, kod novoroenadi enzimski sistem jetre je jo nezreo, pa deo bilirubinaostaje nerazgraen i ubacuje se u krv deteta.

Visok procenat bilirubina moe da bude opasan po nervni sistem bebe. Zato se redovnolaboratorijski kontrolie i kod visokih vrednosti preduzimaju se odgovarajue terapijske mere -fototerapija, infuzije, ili ak eksangvinotransfuzije. Na sreu, ovi sluajevi su izuzetno retki pafizioloka utica prolazi spontano za 10 dana bez posledica. Detetu davati to vie tenosti. Akose utica javi u prva 24 asa, ako porast vrednosti bilirubina bude preko 12 mg% i utica traje

preko 7 dana, radi se o patolokoj utici i dete se upuuje na bolni

ko ispitivanje.

Otok mlenih lezda

Zbog dejstva majinih hormona na novoroene, ve u prvoj nedelji ivota kodnovoroeneta se moe javiti reakcija u vidu uveanih mlenih lezda jednostrano ili obostrano.Otok se moe javiti i kod enske i kod muke dece veliine od zrna graka do veliine oraha.

smrki strana 9


10/125www.SWtim.org


Mlene lezde nisu bolno osetljive na dodir niti je koa iza njih izmenila boju i temperaturu.Postepeno se smanjuju bez ikakve terapije i gube se za nekoliko nedelja ili kroz mesec dana.Retko se iz njih cedi bledi mleni sekret slian kolostrumu koga u narodu zovu i "vetiijemleko". Kod istiskivanja ili loih higijenskih uslova, javlja se crvenilo i otok mlenih lezdapraenih temperaturom. To je znak da je dolo do zapaljenja, najee pod dejstvom

staphylococcus ili drugih bakterija.Terapija je antibiotska, najbolje posle uzimanja brisa i uraenog antibiograma. Nekadakod devojica moe da ostane malo lezdanog tkiva koje u toku detinjstva moe da otie. Leenjeje nepotrebno. Ponekad samo pokriti sterilnom gazom natopljenom alkoholom.

Vaginalno krvarenje kod devojica se, takoe. javlja zbog dejstva majinih hormona,obino 3-4 dana ivota u obliku sukrviastog sekreta iz vagine koji prestaje posle 2 do 3 dana, anekoliko sledeih dana se cedi kao lepljiv i sluzav sadraj. Ovo je esto praeno uveanimpolnim organom,pa su male usne i klitoris izraeni. Pojava je prolazna, terapija je nepotrebna, alimajci treba objasniti ovu pojavu koja kod nje izaziva nepotreban strah.

Prve bebine stolice (mekonijum)Prve bebine stolpce se nazivaju mekonijum i obino se javljaju ve prvih asova posle

roenja. Mekonijum je zelenkasto-crne boje i postepeno se menja: drugog dana je zelenkast,treeg dana - zelenkasto-ut, a etvrtog ili petog dana je ve normalne zlatno-ute bojekarakteristinog kiselkastog mirisa. Broj stolica je obino 1-2 dnevno, a moe da bude i 5-6 puta,odnosno da svaki podoj bude praen stolicom (prandijalni proliv). U narodu kau: "jedna stolicau 7 dana ili 7 stolica u jednom danu je normalno bebu" tokom prvog meseca ili tokom prvih 6nedelja ivota. Od 1-3 meseca moe da se desi da beba nema stolice po nekoliko dana.

Mekonijum je sastavljen od crevne sluzi, progutane plodove vode, crevnog epitela. Akose mekonijalna stolica ne javi za 24 sata uvek se misli na neku patoloku promenu creva

(opstrukcija). Ako su stolice i kasnije zelenkaste boje, mekane i oskudnog karaktera smatramo daje beba gladna pa ove stolice nazivamo "stolice gladi".

Normalna stolica je zlatno ute boje, retko zelenkasta sa primesama grudvica nesvarenogmleka. Vremenom crevni aparat postaje sposoban da primljenu hranu svari i broj stolica sesmanjuje, naroito kod beba koje sisaju. Ishrana majke koja doji ima u tome velikog uticaja.Stolice bebe na vetakoj ishrani se razlikuju od stolica bebe koja sisa. One su obino tvrekonzistancije i nisu tako este, najvie 1-2 dnevno.

Kolike odojeta ili deiji grevi

Oko 15-og dana ivota deteta majka primeuje, naroito u popodnevnim i veernjimasovima, da beba postaje uznemirena, poinje bolno da plae, pocrveni u licu, noge savija iznadtrbuha, ruke savija u laktovima i priljubi ih uz telo. Stomai je nadut i tvrd, a ake stegnute upesnice. Ovi bolovi su praeni kranjem creva, podrigivanjem, isputanjem gasova, nekad istolicom. Napad se javlja tokom ili posle obroka ponekad i nezavisno od njih i traje 15 minuta do1 sata pa ak i due. Javljaju se veoma esto kod zdrave odojadi. ak 10-40% novoroene dece

smrki strana 10


11/125www.SWtim.org


ima ove tegobe i to ee kod prvoroenih. Grevi nikada nisu praeni drugim tegobama(prolivom, povraanjem ili gubitkom telesne teine).

Postoje mnoge teorije koje pokuavaju da objasne ove tegobe, ali se do danas ne moepouzdano da utvrdi njihov uzrok. Smatra se da su izazvane, ne samo gutanjem vazduha(aerofagijom), ve i neprilagoenou deijih organa za varenje, odnosno da se bolovi javljaju

zbog rastezanja eludca i creva pri unosu hrane. Bebini organi za varenje su nedovoljno razvijeni,tonus creva pojaan i kontrakcije creva ona doivljava kao bol. Po nekim saznanjima. uticaj ima irazlaganje ostataka eera u zavrnom delu debelog creva. Mogue je da i sastav majinog mleka,koji se menja u toku dana, doprinosi grevima. Postoji, ak, teorija da nervoza roditelja ilinapetost u porodici izaziva napetost i nervozu bebe, a samim tim i greve.

Grevi se ublaavaju kada se na trbuh stavi suva, topla, opeglana pelena ili se trbuh blagomasira. Nekada je dovoljno da se beba uzme u naruje. Neophodno je voditi rauna o ishrani ibebe i majke. U apotekama postoje preparati koji stimuliu izbacivanje gasova i smiruju pojaanepokrete u organima za varenje. Pre svega to su ajevi sa lekovitim biljem.

Bibili-biaj ("Galenika" a.d.) je proizveden na bazi lekovitog bilja, sastavljen iz ekstraktakima i ekstrakta komoraa, zaslaen glukozom; ima posebno blagotvorno dejstvo. Otputa miiecreva i podstie eliminaciju gasova iz digestivnog trakta, pa samim tim i smanjuje tegobe kodovih greva. Moe se primeniti ve u prvim danima ivota bebe. Daje se u neogranienimkoliinama.

Milu aj - ekstrat plodova moraa deluje umirujue (spazmolitiki) protiv nadimanja.Takoe, stimulie luenje eludanog soka, tako da je varenje bolje, a u crevima je manje gasova.

U svakom sluaju, najdalje u etvrtom mesecu, ovi grevi postaju blai i zatim prestajubez ikakvih posledica.

Koa

Beba se raa sa koom koja je prekrivena ukasto-masnim premazom koji se naziva"sirasti maz" (vernix caseosa) koji nastaje pod dejstvom placentarnih hormona i slui kao zatitakoe od tenosti u kojoj se nalazila beba. Kod dece roene na vreme ima ga samo na pregibnimpovrinama, a kod dece roene posle 42 nedelje intrauterinog ivota gotovo ga i nema. Kodprenesene dece, koa je suva, esto perutava u manjim ili veim lamelama. Kod prevremenoroene dece, koa je nena, "providna", i prekrivena lanugo dlaicama.

Neko novoroene se raa pokriveno sa nenim paperijastim dlaicama, izraenimnaroito na licu, leima i elu. Otpadaju za nekoliko dana. Kosmatost bebe je vea to je bebanezrelija. Deo kose isto opada u toku prvih meseci, naroito ako je na roenju bujna.

Mnoge bebe imaju na koi nosa, obraza, bradi i elu sitne ukasto-bele bubuljice, tzv."milije", koje su u stvari, zapuene lojne lezde. I one spontano nestaju za nekoliko nedelja.

"Mongolske mrlje" (u predelu lea i gluteusa) i kapilarni hemangiomi (u predelu

ela) vremenomspontano nestaju.

Vernix caseosa se odmah posle roenja odstranjuje kupanjem. Koa bebe sada postajeintenzivno crvene boje zbog proirenih kapilara i lii na crveni osip, a gubi se spontano za dva dotri dana. Mnoge bebe se posle ovoga perioda intenzivno perutaju. Nepotrebna je specijalna nega.Koa bebe e za nekoliko dana biti glatka i svea.

smrki strana 11


12/125www.SWtim.org


Patologija neonatalnog perioda

esto se moe uoiti koji je deo glave prednjaio pri raanju. Za vreme poroaja glavadeteta trpi najvei pritisak iako je sastavljena od savitljivih kostiju koje nisu meusobno srasle.Zato se glava novoroeneta i oblikuje pri poroaju, ali se nekada i deformie. Neretko se na delu

glave koji je najvie izloen pritisku formira mala izboina, koja je, ustvari, mekotkivni otok kojimoe da dovede do prolazne deformacije glave. Ovaj tzv. "poroajni naduv" (Caputsuccedaneim)prelazi preko sutura (avova) i po tome se razlikuje od kefalhematoma. Prolaznogje karaktera i bez terapije nestaje za nekoliko dana. Vei i tei oblik povrede se zovekefalhematom. To jeu stvari krvni podliv nastao povredom kosti i prskanjem krvnog suda.Raste i posle roenja izvesno vreme, ali oko 15-og dana poinje da se povlai. Potpuna resorpcijaje tek za nekoliko meseci bez terapije. Sa detetom normalno postupati -normalna nega i ishrana.Retko je potrebno hiruko leenje.

Grudni ko. Ne tako retko, naroito kod krupnih beba na poroaju dolazm do prelomakljune kosti. esto se primeti tek nakon 10-15 dana pri pregledu deteta. Kljuna kost jedeformisana, na mestu preloma se pipa kalus (otok) u obliku bolne kvrge. Dete dri ruku pasivno

i ne pokree je. Pri pasivnim pokretima plae. Prelom zarasta posle nekoliko nedelja bez posebneterapije i posledica. U reim sluajevima potrebna je imobilizacija ruke uz telo.

Uroeni krivi vrat (Tortikolis ili krivoijost)

Iako prvi opis tortikolisa potie jo od Hipokrata do danas nije rasvetljena etiopatogenezaovog obolenja. Postoji vie teorija o nastanku tortikolisa. Najbrojniji su autori koji zastupaju tezuda tortikolis nastaje zbog poroajne traume. Usled tekog poroaja dolazi do pucanja i krvarenjau vratnom minu i nastaje krvni podliv. U 70% sluajeva nalazi se tumefakcija (otok) na spojusrednje i donje treine vratnog miia, a u 30% sluajeva samo skraenje miia. Klinikim

pregledom kod neke dece se ve na roenju nalazi skraenje ovog miia i hemiatrofija lica. Kodveeg broja sluajeva, tek u drugoj nedelji ivota, nalazi se tumefakcija veliine lenika do ljive.Glava je nagnuta na jednu stranu. Ogranieno je okretanje glave na stranu povrede i ogranienoje spoljno pregibanje glave prema zdravoj strani. Hemiatrofija lica je razliitog stepena, a moeda zahvati i okolne miie glave i ramenog pojasa, dok se u nekim sluajevima na poetku i nezapaa. Kod tekih poroaja sreu se i udruene povrede: prelom kljune kosti, paralizabrahijalnog nerva, prelom humerusa i drugo.

Dijagnoza je laka i moe da se postavi ve na roenju ili u drugoj nedelji ivota. Probleminastaju tek kada se oboljenje previdi i otkrije kada su promene na miiu velike, a izraena je ihemiatrofija lica jaeg stepena. Rezultati su najbolji kada se sa terapijom zapone odmah.

U najveem broju sluajeva dovoljna je fizikalna terapija i ortopedsko leenje sa

ortopedskim kragnama i jastuetom za korekciju putem istezanja miia. Ako leenje pone poslegodinu dana neophodno je operativno leenje, ali ono, obino, ne daje dobre rezultate naroitoako je dolo do hemiatrofije lica.

smrki strana 12


13/125www.SWtim.org


Poremeaji varenja

Proliv (akutna dijarealna bolest)

Akutne i hronine bolesti digestivnog sistema ispoljavaju se razli

itim znacima isimptomima, kao to su dijareja, povraanje, opstipacija, bol u trbuhu i krvarenje u elucu i

crevima. Ovi znaci i simptomi ree se javljaju pojedinano, a ee su udrueni u raznim kombi-nacijama i mogu biti praeni gubitkom apetita, bledilom i povienom temperaturom. One su,uglavnom, ne specifine i mogu se javiti i u toku bolesti

Akutna dijareja je jedna od najeih uzroka smrti kod odojadi i male dece u celomsvetu. Svake godine od dijareje umre vie od 3 miliona dece. Zato je veoma vano da se brzim iispravnim leenjem ova opasnost sprei.

Proliv podrazumeva povean broj stolica, njihovu smanjenu konzistenciju ili poveanukoliinu stolice (preko250gr na dan). Najee se javlja kod dece u prve dve godine ivota. eaje kod odojadi koja se hrane kravljim mlekom, nego kod one koja sisaju.

Uzroci dijareje su brojni. Najee je izazivaju bakterije i virusi, retko protozoe i gljivice.Ree nastaju kao posledica deficita pojedinih encima digestivnog trakta, zapalenjske bolesticreva, uroenog ili steenog imunolokog deficita, alergije i nepodnoljivosti pojedinih vrstahrane.

Iz stolice ovih bolesnika esto se izoluju igele, salmonele, pojedini tipovi patogeneeerihije koli. Infekcija se prenosi preko vode i hrane kontaminirane ljudskim izmetom u kome senalaze patogene bakterije. Moe se preneti i direktnim kontaktom prljavim rukama. Dijagnoza sepostavlja bakteriolokim i virusolokim pregledom stolice i identifikacijom uzronika.

Predisonirajui faktori za pojavu proliva su:- vetaka ishrana deteta (dete koje ne sisa),- loa lina higijena i neadekvatno rukovanje priborom za hranjenje deteta,- upotreba kontaminirane vode za pie.Deca koja su na vetakoj ishrani podlonija su prolivu od dece koja sisaju. Preventiva

ovom prolivu je pravilna ishrana i nega.Hroninom dijarejom se naziva proliv koji traje due od dve nedelje. Moe biti znak

benignog poremeaja funkcije creva, a u drugom sluaju znak teke bolesti koja ugroava ivotbolesnika. Uzroci su razliiti. U ovim sluajevima potrebna je obavezna konsultacija lekara.

Proliv posebno kod mladog odojeta, praen je mnogobrojnim komplikacijama: akutnomdehidracijom, elektrolitnim poremeajima, metabolikom acidozom, nepodnoljivou proteinahrane, i dr.

Odoje moe da izgubi za 24 sata i preko 200 mg tenosti na 1 kg telesne teine.Dehidracija moe da ugrozi i ivot deteta.Program leenja obuhvata:1. rehidraciju;2. ishranu;3. antimikrobne lekove.Gubitkom vode i elektrolita dete brzo dehidrira. U sluajevima blage dehidracije (opte

stanje deteta je dobro, ne povraa fontanela nije upala, nije edno, usne i jezik vlaan, elastinostkoe ouvana) moe se primeniti:

smrki strana 13


14/125www.SWtim.org


1. Oralna rehidracija. U najlakoj dehidraciji odoje gubi 3-5% telesne mase koju jeimalo pre poetka bolesti.

U umerenoj dehidraciji odoje gubi 5-10% telesne mase koju je imalo pre poetka bolesti.U tekoj dehidraciji odoje gubi preko 10% telesne mase. U ovim sluajevima neophodna

je intravenska rehidracija.

Kod lake i umerene dehidracije mogua je njena korekcija u ku

nim uslovima uz pravilanizbor rastvora za oralnu rehidraciju. Povraanje esto prati ova obolenja nije prepreka za ovakvo

leenje, ali ako povraanje ne prestaje, mora se rehidracija nastaviti intravenskim putem. U tokuleenja, roditelji se moraju striktno drati saveta lekara.

Najbolji rastvor za rehidraciju je meavina glukoze i elektrolita u odreenom odnosu. Nanaem dritu postoje "Orosal''i "Orosal 65" koje proizvodi "Galenika1" a.d. Sastav "Orosala" jeprilagoen odojetu posebno u prvih 6 meseci, "Orosal 65" se preporuuje deci od godinu dana istarijima, ali se moe davati i posle 3 meseca ako je dehidracija teeg stepena. Sadraj kesice serastvara u 500 ml prokuvane i ohlaene vode do sobne temperature i poji dete do prestankaproliva.

Srednje teka dehidracija se koriguje sa 100 ml/kg telesne teine "Orosala" tokom 4 sata i50 ml/kg telesne teine majinog mleka ili vode tokom 2 sata, dok se u lakoj dehidraciji daje po50 ml/kg telesne teine "Orosala" i majinog mleka ili vode tokom 6 sati.

U toku prvih 6 sati se stanje deteta obino poboljava, ali ako gubitak tenosti nijekompletno normalizovan, rehidracija se ponavlja, dok kod odojadi ispod 3 meseca odravanjenormalne hidracije se obavlja vodom ili ajem i mlekom.

Neposredno posle rehidracije neophodno je poeti sa unosom hrane.Ako majka nema originalno pakovanje "Orosala" moe napraviti slian rastvor i sama: u

jedan litariste prokuvane i ohlaene vode stavi se 1/2 kafene kaiice soli i 6 kafenih kaiicaeera. Dobro deluje i ruski aj i kisela voda pomeani u jednakim koliinama. Dete se moepojiti lako zaslaenim ajevima od nane ili prokuvanom i ohlaenom vodom.

2. Islrana ima prvorazredni znaaj. Cilj terapije dijetom je da detetu obezbedi adekvatanenergentski i proteinski unos i sprei pojavu malnutricije. Danas je stari koncept gladovanja odjedan do dva dana odbaen, a prihvaen je stav da je adekvatna ishrana bitan deo ukupne terapije.Ishrana moe biti dojenje, adaptirano i kravlje mleko. Ishrana odojeta koje ne sisa poinjeodmah im se koriguje deficit vode i elektrolita, kad dete prestane da povraa i kad hoe jede.Najpre se daju male koliine pirinane orbe, orbe od argarepe i pire od jabuka. Poslerehidracije poinje da se daje i adaptirano mleko, posebno ili u kombinaciji sa "lekovitomhranom". Davati najpre male koliine i postepeno poveavati.

Rastvori za rehidraciju daju se u malim dozama kaiicom, flaicom ili iz olje.3. Primena odgovarajuih lekova zavisi od prouzrokovaa. Antibiotici se primenjuju

samo u sluajevima ako je izolovan uzronik (koprokultura i antibiogram) ili kada dete imavisoku temperaturu ili krv u stolici. U svakom sluaju oko medikamentozne terapije neophodnaje konsultacija sa lekarom. U svim sluajevima proliva odlino deluje preparat "Lividin" u oblikugranula koji ublaava tegobe zbog poremeene funkcije creva, proliva, nadimanja i gasova.Odojadi i deci do 2 godine se daje 2x1/2 kesice. Ne daje se do 3 meseca starosti.

Povraanje je kod novoroeneta i odojeta esta pojava, ali moe biti i znak nekogtekog obolenja. Javlja se i u prvim asovima ivota - tada izbacuju progutanu aminonskutenost. Kasnije, pri sisanju, mogu da progutaju dosta vazduha, to izaziva povraanje ako nepodrignu. Isto se desi i ako se presisaju ili popiju mleka vie nego to je kapacitet eluca.Nepravilna tehnika hranjenja bebe ili sisanja isto moe da izazove povraanje. U svim tim

smrki strana 14


15/125www.SWtim.org


sluajevima povraanje je prolazna pojava i sa malo panje od strane majke problem se lako rei.U sluajevima upornog povraanja, a naroito ako je praeno prolivom, temperaturom ibolovima u trbuhu, hitno traiti lekarsku pomo.

Bljuckanjeje izbacivanje male koliine tek progutane hrane, neugruanog mleka. esto jekod odojeta i prolaznog je karaktera. Potrebna je samo pravilna tehnika hranjenja, odgovarajua

koliina obroka i odgovaraju

i poloaj deteta u toku i posle obroka. U slu

ajevima upornogbljuckanja deteta koje ne napreduje treba misliti na neka oboljenja i javiti se lekaru.

Ruminacija je preivanje odnosno voljno vraanje i vakanje jednom ve progutanehrane. Retko je i javlja se kod odojadi koja ive u nezdravoj porodinoj sredini (neeljeno izanemareno dete) ili koja dugo ostaju u bolnicama i domovima. Takva deca su uvsk neuhranjena.esto sa hroninim prolivima. Leenje je normalizacija uslova ivota i pojaana nega.

Zatvor ili opstipacija je relativno est kod dece. To je, ustvari, neredovno pranjenjestolice i njen izmenjen sastav. Nekada se kod normalno hranjenog i naprednog odojeta javljapseudoopstipacija - stolica je normalnog izgleda i sastava ali se izbacuje svakih 3-5 dana. Isto sesree i kod gladovanja odojeta.

Kada stolice postanu tako tvrde da se sa naporom izbacuju znak je da beba ima zatvor.Razlozi su razliiti.

U sluajevima gde zatvor nije izazvan grekom u ishrani, trai se savet lekara. Isto tako,bez konsultacije sa lekarom ne koristiti epie niti klistir, jer se beba moe brzo navii na njih.Ponekad se desi da kod jako tvrdih stolica na povrini budu tragovi krvi. Ako se ovo esto deavaneophodan je pregled hirurga.

Meteorizam je pojava velike koliine gasova u crevima. Meteorizam je samo simptomkoji prati neke organske promene organizma. Uzroci meteorizma kod odojadi su najee:aerofagija ili gutanje vazduha, prelazak na novu hranu, opstipacija. Terapija zavisi od uzroka istepena izraenosti meteorizma i moe da se regulie otklanjanjem uzroka koji su do njih doveli ileenjem osnovne bolesti.

tucanje nastaje zbog pritiska eluca na dijafragmu kod gutanja vazduha ili prekomernogobroka. Pojava je privremena i brzo nestaje kada se smanje obroci i dete digne posle hranjenja.

Bol u trbuhu. est simptom raznih oboljenja u deijem uzrastu i ima veliku dijagnostikuvrednost. Poto prati mnoga oboljenja, da bi se pronala osnovna bolest potrebno je javiti sezdravstvenoj ustanovi radi pregleda i obaveznih laboratorijskih analiza, naroito u sluajevimakada je praen povraanjem, prolivima, smetnjama u mokrenju ili traje dugo.

Pupak

Ako se nesterilno ili nestruno obrauje pupak moe doi do nekih od sledeihkomplikacija:

Vlaenje pupka ili blenoreja. Vlaenje pupka je nakupljanje sukrviastog sekreta uudubljenjima pupane rane. Ako due traje, postoji opasnost od razvoja mikro-organizama, avlaenje spreava da rama normalno zaraste.

Leenje blenoreje je obino efikasno i sastoji se od eeg ienja povidon jodidom.Kada pupana rana neobjanjivo dugo vlai i ne zarasta dete treba uputiti hirurgu zbogmogunosti komunikailje pupane rane sa neklm dubljim prostorom.

Gnojno zapaljenje pupane rane (omphalitis).

smrki strana 15


16/125www.SWtim.org


Zapaljelje pupane rane nastaje kod infekcije mikro-organizmima, najeestaphylococcus aureus-om. Rana poinje da vlai, a kasnije iz nje polazi gnojav i sukrviavsekret. Oko pupka se javlja crvenilo i otok, a dete esto dobija temperaturu, gubi apetit i povraa.Leenje mora da bude energino i struno i dete se vodi u najbliu zdravstvenu ustanovu, gde sesem lokalne terapije antisepticima, uzima bris sa rane i prema njemu ordiniraju antibiotici. esto

je potrebno ovu decu leiti u bolnici.Granulom pupkaNa povrini pupka se esto stvori mala izraslina granulacionog tkiva. U

nekim sluajevima, ovo ispupenje je u obliku male peurke. Retko moe da krvari. Ovajgranulom treba nekoliko puta dnevno obraivati rastvorom antiseptika, najbolje nekim rastvoromjoda (ne lapisirati!). Ako je granulom na peteljci potrebna je konsultacija hirurga.

Pupana kila.Na mestu otpadanja pupka esto ostaje otvor u trbunom zidu (nepotpunozatvaranje). Ovaj otvor je razliite veliine - do veliine oraha. Moe da bude prolazan za jedando dva prsta. Manje kile se ne lee i obino se spontano zatvaraju. Deca nemaju nikakvih tegoba.Ako je pupana kila vea i izaziva tekoe detetu ili se ukljeti, potrebno je javiti se hirurgu iobino se operie ve nekoliko meseci po roenju.

Pri krvarenju iz pupane rane treba misliti i na deficit vitamina K.Nega koe i pupka usko je povezana, jer infekcije pupka esto dolaze sa koe ali i

obratno. Vano je da se i koa i pupak odravaju suvim jer su vlana koa i pupak idealno mestoza razvoj mikroorganizama.

Mleac ili soor

Soorje gljivina infekcija usne duplje koja je esta kod novoroeneta i mlaeg odojeta.Promene se javljaju na toplim i vlanim podruijima bebinih usta (sluzokoi jezika, nepca, usneduplje) i na majinim bradavicama.

Do infekcije moe doi na poroaju (pri prolasku bebe kroz poroajne puteve), za vreme

hranjenja ili pojenja deteta neistim priborom ili dodirom deteta prljavim rukama.Bebe oteano sisaju, nekada povraaju, odbijaju hranu i dojku.Deca koja su primala antibiotike mnogo su podlonija pojavi soor-a.Dijagnoza se postavlja pregledom deteta. Vano je na vreme dijagnostikovati infekciju i

poeti sa terapijom, jer kod neleenih beba infekcija se moe proiriti.Terapija je skidanje soor-a 1/2 do 1 sat pre hranjenja rastvorom sode bikarbone (jedna

kafena kaiica sode bikarbone na 100 gr prokuvane i ohlaene vode). Prst se obavije gazom,potopi u rastvor sode bikarbone i paljivo skidaju afte sa sluzokoe usta. Pri tome se bele skramelako skidaju, ali esto krvare. Veoma je vano istovremeno brisanje dojki pre svakog podojaistim rastvorom. Kod upornih infekcija koristi se Nistatin rastvor 3x8-10 kapi dnevno.

Retko se kod dece javljaju tzv. Bednarove afte, sline soor-u. Ove afte su prekrivene

fibrinskim naslagama, a okolna sluzokoa je crvene boje. Mogu se meusobno spajati stvaraju

ifigure koje podseaju na krila leptira. Berdnarove afte su posledica povrede upotrebom dugakih

grubljih cucli ili brisanja usta maramicom ili salvetom. Otkloniti uzrok nastajanja afti i one enestati.

smrki strana 16


17/125www.SWtim.org


Temenjaa

Kod nekih beba na temenu se stvaraju masne naslage sive ili tamnosive boje vrstospojene sa koom i kosom deteta. Ove naslage se nazivaju temenjaa ili temenac i, zbogopasnosti od infekcije, moraju se skidati. Da bi se temenac lake odstranio, nekoliko sati pre

kupanja potrebno ga je omekati upotrebom ulja (bademovim ili obinim, jestivim uljem) i u tokukupanja paljivo skidati eljem ili frotirskom rukavicom. Ne sme se skidati nasilno trljanjem igrebanjem. Obino postupak treba ponoviti nekoliko puta da bi koa glave bila potpuno ista iglatka.

Zapalenjte venjae

I pored preventive koja se vri u svakom porodilitu kod nekih beba nastaje infekcijavenjae. Infekcija se deava u toku poroaja pri prolasku detetove glave kroz meki poroajnikanal. Oko treeg do etvrtog dana po roenju venjae postaju nateene, pune sekreta, koji jenajpre bistar, zatim postaje gnojav, a nekada i sukrviav. Oni kapci su nateeni i slepljeni i detene moe da otvara oi. Leenje se preduzima odmah i uvek je pod kontrolom lekara. Kod kuebrisati paljivo sterilnom gazom natopljenom ajem od kamilice, a zatim stavljati antibiotskumast ili kapi koje preporui lekar.

Nekada veoma esta, danas je ova infekcija svedena na ispod 0,5%.

Intertrigo (ojed)("upala koe pod pelenama")

Od promena na koi sa kojima se majka najee sree je tzv. intertrigo.Nastajanju ovogdermatitisa pogoduju maceracija i trenje preklopljenih povrina, najlonske gaice, upotrebagrubih, nedovoljno ispranih pelena sa tragovima deterdenta i alkalnih sapuna i infekcijeizazvane bakterijama i gljivicama. Ova upala koe nastaje najee u perianalnom predelu usleddelovanja bakterija koje se kao saprofiti nalaze u stolici. Pelena koja tesno prijanja uz kou,skuplja teni i poluteni materijal u toplom, vlanom i stenjenom prostoru naroito kada sekoriste najlonske zatitne gaice. Normalno odoje mokri 10-14 puta dnevno. Osimtoga, ima jo1-3 stolice dnevno koje se zadravaju u bliskom dodiru sa tankom, nenom koom uogranienom prostoru do sledee preobuke pelena. Najblaa reakcija je crvenilo sa oseanjemarenja i svraba, pa su deca nervozna, plaljiva i slabo spavaju.

Ovaj predeo je pogodna sredina za razmnoavanje bakterija i tako nastaje dermatitis(upala koe) sa oteenjem koe i mehuriima sa seroznim sadrajem. Moe se desiti da se naovakve promene nadoveu gljivice.

Osim predela genitalija, intertrigo se javlja i na drugim mestima gde se druge povrinedodiruju i taru. To su nabori koe na vratu, pazduni pregibi i prepone.

Kada do toga doe, terapija je, pre svega, intenzivna lina higijena (voda, sapun) iobavezno razdvajanje dve povrine koje se taru. Lokalno se mogu stavljati obloge od kamilice,

smrki strana 17


18/125www.SWtim.org


tropostotni rastvor borne kiseline ili kortikosteroidne masti sa antibiotikom. Kod upornih infe-kcija potrebno je konsultovati pedijatra i uraditi bris iz rane.

Idealno bi bilo da se pelene menjaju odmah nakon to postanu mokre i prljave, ali majkato retko moe da sprovede u praksi. None pelene su, uglavnom. najvei krivac (osip jenezabeleen u zemljama gde je bebama dozvoljeno da spavaju gole). Izgleda da pelene na bazi

celuloze, koje se koriste poslednjih godina, imaju manje negativnih uticaja na kou od pelenaizraenih od pamuka.

Kongenitalne anomalije genitourinarnog trakta

Veliki broj dece se raa sa kongenitalnim anomalijama lokalizovanim na razliitimorganima. Svako deseto novoroene ima neku vrstu kongenitalne anomalije genitourinarnogtrakta. Razna deija uroloka oboljenja zbog nekarakteristine simptomatologije dugo ostajuneotkrivena. Ranim otkrivanjem i leenjem ovih anomalija uspeno se reavaju ovi problemi.Uloga roditelja u nekim sluajevima moe da bude presudna.

Meu brojnim anomalijama izdvojiemo najee:Hypospadia je esta, moda najea meu znaajnim anomalijama u dejoj urologiji.Pojavljuje se u oba pola dece, s tim to je veoma retka kod devojica. Spoljanji otvor mokranogkanala kod deaka se umesto na vrhu glavia otkriva na razliitim rastojanjima od njega, najeeispod, a mokrani kanal je obino suen tako da beba mokri uskim mlazom to dovodi doretencije (zadravanja) mokrae. U ovim sluajevima neophodna je hiruka intervencija(meatotomija) u prva 3 meseca ivota. Hypospadia je u visokom procentu praena saingvinalnom hernijom (koja je u 50% sluajeva obostrana) i kriptorhizmom. Penis deaka sahipospadijom karakteristino je deformisan.

Kriptorhizam je retka anomalija. Kriptorhizam je stanje kod koga se testis zaustavio nanekoj visini na njegovom normalnom putu sputanja. Prema tome, testis se moe smestiti bilo

gde izmeu bubrega i skrotuma - u trbunoj duplji, u ingvinalnom kanalu ili najee na ulazu uskrotum. Izostanak sputanja testisa pri roenju kod svih mukaraca iznosi oko 3%.Ektopija je abnormalni poloaj testisa zbog skretanja sa normalnog puta sputanja. Ove

anomalije se mogu javiti jednostrano ili obostrano, a esto ih prate druge anomalije trbuneduplje. Ektopini i kriptorhidni testisi su uvek abnormalni: pokazuju poremeaj u razvoju i veli-ini. esto se javljaju familijarno. Kod ovih anomalija vana je tana dijagnoza, jer leenjeukljuuje hiruku intervenciju najee do 5. godine ivota. Ne davati hormone. Obino se otkrijeu porodilitu. Obostrani kriptorhizam zahteva endokrinoloko ispitivanje pre operacije.

Testis migrans(migrirajui ili retraktilni testis) ne zahteva nikakvo leenje. Javlja se zbogjakog miia kremastera koji esto retrahuje (vue) testis iz skrotuma u ingvinalni kanal -naroito u hladnoj vodi, stanju uzbuenja ili tokom fizike aktivnosti. Dijagnoza ovog stanja se

lako postavlja uoavanjem da je skrotum na toj strani normalno razvijen i da se "ingvinalni" testismoe lako spustiti do dna skrotuma palpatornim pregledom gde se i zadrava posle manuelnog

sputanja. Do maksimalne relaksacije miia dolazi utopljavanjem deteta (tople obloge, kupanje ukadi sa toplom vodom) kada se testis nalazi u normalnoj poziciji. Migrirajui testisi su normalni idefinitivno se spuste u skrotum u pubertetu.

Phymosa (fimoza) je poremeaj kod koga se prepucijum ne moe prevui preko glansave ga potpuno prekriva. Prema uzroku, fimoza se deli na uroene i steene. Kod uroene ilikongenitalne fimoze otvor prepucijuma je kongenitalno suen i prepudijum se tee prevlai preko

smrki strana 18


19/125www.SWtim.org


glansa, ali je otvor retko toliko suen da stvara smetnje pri mokrenju. Steena ili prava fimozanajee nastaje kao posledica zapaljivih procesa u predelu otvora prepucijuma. U formiranju ovefimoze posebnu ulogu imaju pogrene navike roditelja koji nasilnim prevlaenjem prepucijumapreko glansa pokuavaju da raire relativno sueni otvor prepucijuma deteta. Nasilnimprevlaenjem, na otvoru suenog prepucijuma nastaju poprene prskotine koe ili ragade koje

krvare. Neprekidnim povreivanjem i zarastanjem ozleda otvor prepucijuma se vremenompretvara u oiljkasti neelastini fibrozni prsten. Takvom manipulacijom formira se steena ili

prava fimoza od kongenitalne i zahteva hiruko leenje. Osim toga, razni drugi tetni faktorimogu kod dece nzazvati steenu fimozu:povrede prepucijuma (rajsferlus), loa higijena spoljnihgenitalija i infekcija. Ukoliko se ui otvor prepucijuma odrava do 10-12 godine kada dete ulazi upubertet, radi se operacija (plastika) prepucijuma.

Parafimoza je stanje kada se prepucijum ne moe povratiti u normalan poloaj nakonnjegove retrakcije preko glansa penisa. Terapija parafimoze sastoji se u redukciji retrahovanogprepucijuma preko glansa u normalan poloaj. Redukcija moe biti manuelna ili hiruka.Manuelna redukcija je veoma bolna i ne treba je ni pokuavati ukoliko je parafimoza dugo trajala,a otok glansa i prepucijuma veoma veliki. U ovim sluajevima se hitno obratiti urologu kojipokuava redukciju ili se poremeaj hiruki reava.

Va1anitisje inflamacija koe glansa, aposititis inflamacija unutranjeg lista prepucijuma.Poto su obino zahvaena oba predela, govorimo o valanopostitis-uNajee nastaje kod deceprepovijane stalnim pelenama zbog iritacije urinom, zatim zbog bakterijske infekcije, traume ilihemijske iritacije (sapuni, dezinfikaciona sredstva, nedovoljna higijena). Na glansu i prelucijumuse javlja crvenilo, otok i nekad gnojav sekret. Peckanje pri mokrenju sugerie infekcijubakterijama koja moe da dovede do ulceroznih promena, ak i gangrene.

Za terapiju su dovoljne tople obloge od kamilice koje se menjaju na 2 sata. U blaimsluajevima antibiotici nisu potrebni, a posebno je vano da se ne prevlai prepucijum. U teimsluajevima leenje preuzima urolog.

Ingvinalna kila ihidrokela. U toku sputanja testisa u skrotum mogu intrauterino nastatianomalije: u ingvinalnom kanalu koji iroko komunicira sa trbunom dupljom moe ui vijugacreva i formirati ingvinalnu kilu a tenost silazi na dno kese skrotuma iz peritoneuma i sakupljase oko testisa (hidrokela). Kod dece se primeuje otok u predelu ingvinalnog kanala ili skrotuma.Koa iznad ovih promena je normalna. Ingvinalna kila i hidrokela se nou prazne i smanjuju, apreko dana uveavaju. Ingvinalna kila moe se spontano povui do 12-og meseca ivota (zatvarase izdanak peritonealne upljine) i do tog perioda nije potrebna operacija ukoliko se ne ukljeti.Ako se zadri posle 12 meseci moe se planirati operacija krajem druge ili tree godine (kada jedete aktivno). Male hidrokele kod novoroeneta i odojeta mogu spontano sa uzrastom nestati, avee zahtevaju hiruku intervenciju.

Nepravilnosti kotano zglobnog sistema kod deceRazvojni poremeaj kuka

Razvojni poremeaj kuka ili uroeno iaenje kuka je najee obolenje sistema zakretanje u dejem uzrastu.

Otkrivanje iaenja kukova vri se putem sistematskih pregleda koji poinju ve uporodilitu i nastavljaju se dalje u savetovalitu, naroito u prvim mesecima ivota deteta.

smrki strana 19


20/125www.SWtim.org


Uporedo sa razvojem klinike dijagnostike. usavravane su i metode snimanja kuka. Najpre jeuvedeno rentgensko snimanje koje je odbaeno kao nepouzdano dijagnostiko sredstvo u prvaetiri meseca ivota kada je okotavanje jo u zaetku, jer ono prikazuje samo kotane deloveskeleta. Osim toga, postoji i rizik od radijacije. Iz ovih razloga, u skorije vreme je uveden pregledpomou ultrazvuka, koji daje dobar uvid i u razvoj rskaviavih struktura, tako da se koristi u

najranijem periodu ivota deteta i zato je znaajan za rano otkrivanje razvojnog poreme

aja kuka.Ovaj metod se primenjuje kod svih beba koje pokazuju kliniki sumnjive znake na deformaciju

ili pripadaju rizinim grupama.Ultrazvuno snimanje se moe obaviti ve u prvom mesecu, ponavlja se sa tri, odnosno sa

deset meseci ivota, a definitivna procena stanja dejih kukova vri se sa deset, odnosno dvanaestmeseci ivota, zavisno od kotane zrelosti deteta. Osim za dijagnostike svrhe, ultrazvuk je vaanjer prati tok leenja izbegavajui radijaciju deteta. Ultrazvuk se u dijagnostici upotrebljava vetrideset i vie godina bez dokaza o tetnom dejstvu.

Meutim, kako se ni ultrazvunim pregledom na poetku ne moe sa sigurnou iskljuitirazvojni poremeaj kuka, a da bi se eventualni poetni i mali poremeaj kod novoroenetaspreio, uvedeno je preventivno iroko povijanje koje obezbeuje fizioloki poloaj i pokretlji-vost kukova, a ima i blag terapijski efekat u sumnjivim sluajevima. Novoroenad imajunedovoljno razvijen i labav zglobni aparat kuka. Da bi se pomogao pravilan razvoj zglobneaice, neophodno je omoguiti pravilan poloaj zgloba kuka novoroenog deteta, a to se postieabdukcionim povijanjem, koje je u stvari, imitacija poloaja deteta koje dete ima u materici.Fizioloki poloaj koji spontano zauzima novoroene je poloaj rairenih i savijenih nogu (tzv."abdukcioni poloaj"). Taj poloaj zadravamo i pri tzv. "abdukcionom" (irokom) povijanjubebe. Od 1973. godine je ovo tzv. "iroko povijanje" legalizovano u naoj zemlji kao obavezanvid zdravstvene zatite i obueni pedijatri i sestre ga sprovode u Savetovalitima i pri obilaskubeba. Sve je ovo dovelo do znatnog smanjenja uestalosti iaenja kuka.

Uestalost ovog poremeaja je 10-30 sluajeva na 1000 roene dece. Ovaj poremeaj jeei kod devojica. Opasnost za nastajanje razvojnog poremeaja kuka je vea u tzv. "rizinimgrupama" kod dece u ijoj porodici ve postoji slino obolenje, kod dece roene karlinimpoloajem, pomou carskog reza, kod blizanaca i kada postoje udruene mane sistema za kretanje(krivo stopalo, krivi vrat, kriva kima, itd.). Sumnja na ovaj poremeaj su i nejednake brazde nabutinama, a nekada i nenormalan poloaj noge ili nesimetrini udovi.

Za iroko povijanje su potrebne: jedne iroke platnene gaice, dve tetra pelene,etvorougao i benkice. Nain prepovijanja prikazan je na sledeim slikama.

smrki strana 20


21/125www.SWtim.org


Sl.1 Prvo se na sto postave platnene gaice, sa uim delom prema gore. Preko njih se postavi tetra pelena koja je tri

puta previjena, u etvorougao (posle treeg meseca dve takve pelene).

Sl. 2 Donji vrhovi trouglasto previjene pelene se preklope izmeu nogu, pa oko struka, s jedne i druge strane.

smrki strana 21


22/125www.SWtim.org


Sl. 3 Boni vrhovi trouglasto previjene pelene obmotaju se oko trupa, s jedne i druge strane. Pri tome paziti da

kolena i donji deo butinaostanu nepokriveni.

Sl. 4 etvorouglo prenvijena pelepa se izmeu butina preklopi preko trbuha, pazei da one ostanu to slobodnije.

smrki strana 22


23/125www.SWtim.org


Sl. 5 Gornji, ui deo platnenih gaica se obmota preko pelena i benkice, od pozadi prema napred i vee trakamaspreda.

Sl. 6 Donji, iri deo platnenih gaica se obmota spreda u nazad, te trake veu spreda.

Pravilno povijanje se jo bolje moe postii upotrebom specijalnih gaica koje se mogukupiti u apoteci ili ih majka moe sama saiti.

smrki strana 23


24/125www.SWtim.org


Preko opisanog irokog previjanja, novoroene se oblai u prostranu vreicu ili se labavoprevije od prsa nanie jednom pelenom koja se fiksira pribadaom, tako da pokreti noicama nisuometeni. Odoje se oblai u zeke, a pelene se, po elji, mogu zamenjivati proizvodima za jedno-kratnu upotrebu preko kojih treba obavezno oblaiti platnene gaice.

Za noenje odojeta podesna je naramena nosiljka u kojoj su noge rairene. Kod starijeg

odojeta ne treba pourivati ni forsirati stajanje i hod dok to ono samo ne postigne (u dubku ilipridravanjem za nametaj), jer se rano optereenje moe negativno odraziti na razvoj kukova.

Ovakvim pravilnim povijanjem izbei e se iaenje kuka kod one dece kod koje je postojalamogunost za nastajanje ovog obolenja. Kod ostale dece, kod koje takva mogunost nijepostojala, izbei e se svaka nepravilnost u zglobu kuka.

Kod teih sluajeva iaenja (luksacije) dijagnostikovanih i kliniki potvrenih ,ultrazvuno i radioloki leenje preuzima ortoped i obaveza je roditelja da sprovode leenje ponjegovom uputstvu.

Treba napomenuti da jo uvek u nekim krajevima naroito u seoskim sredinama,nepravilno povijaju bebe sa ispruenim i prikupljenim nogama, vrsto stegnutim povojem. Tadadete nema mogunost za pokretanje nogu, pa kod dece koja su roena sa uroenimnepravilnostima dovodi gotovo sigurno do iaenja kuka. Zabluda je da e se stezanjem noguspreiti njihovo krivljenje. Da do krivljenja nogu ne bi dolo, dete ne treba stavljati u stojeipoloaj pre osmog meseca ivota.

Osim razvnojnog poremeaja kuka, kod novoroeneta i odojeta se mogu uoiti i drugenepravilnosti kotano-zglobno-miinog sistema.

Uroeno krivo stopalo

Najverovatnije da zbog poloaja bebe u materici, esto (neki smatraju i sve ee) imamobrojne deformacije stopala. To su deformacije stopala put unutra, spolja ili nagore. Najee je

iskrivljenost korena stopala put unutra metatarsuz varus. Ovaj poremeaj se brzo gubi ako sepreduzimaju vebe, odnosno kineziterapija, koja se mora sprovoditi po savetu ortopeda, i to vrlouporno. Vano je da deca sa ovakvim stopalima ne spavaju na stomaku. Ako je iskrivljenje tee,dete dobija udlage ili mu se stopala stavljaju kratkotrajno u gips. Potreban je savet terapeuta zacipele kada dete prohoda. Ako se odmah pone sa odgovarajuom terapijom, prognoza je dobra,naravno, uz punu podrku roditelja. U protivnom, moe doi do trajnih oteenja i ufunkcionalnom i u estetskom smislu.

Ravno ili sputeno stopalo

To je nedostatak koji moe poremetiti normalan fizikl razvoj deteta, jer mu

onemoguava nesmetano stajanje i hodanje. Primetno je kada dete pone da hoda, naroito koddece sa poveanom telesnom teinom. Dete oteano hoda pre spavanja se ali na bolove utabanima i potkolenicama. Meutim, do tree godine svako stopalo izgleda ravno, pa se tek posletree godine ako i dalje ima ovih tegoba, preduzima leenje. Da do ovoga ne doe, od prvegodine obratiti panju na telesnu teinu deteta koja ne treba da bude preko normale. Cipele trebada imaju elastian i lako savitljiv on sa prednjim delom dovoljno irokim. Uloci nisupreporuljivi, naroito pre druge godine ivota. Detetu omoguiti da to vie boravi u prirodi i

smrki strana 24


25/125www.SWtim.org


hoda po mogustvu boso ili u lakim cipelama, sandalama ili u patikama. Poto gradska decanemaju mogunosti za ovakav nain ivota, treba imomoguiti vebe kod kue.

O i X noge

Poznato je da veina dece u prve dve godine ivota ima fizioloki izraene O noge veegili manjeg stepena. Druge i tree godine kolena zauzimaju X poloaj, a tek od etvrte godinenoge, odn. kolena, dobijaju prav oblik. Svako odstupanje od normalnog razvoja zahteva kontroluortopeda i fizikalno leenje koje daje odline rezultate u prve etiri godine ivota.

smrki strana 25


26/125www.SWtim.org


GLAVA III

NEGA DETETA

Nega pupka

Definitivno presecanje pupane vrpce i podvezivanje vri se posle 5 do 10 minuta kadapupana vrpca prestane da pulsira i kada krv koja je u pupaniku bude u organizmu deteta. Kodporoaja bez strune pomoi dete je lieno ove krvi i to se kasnije odraava na njegovo zdravlje.Podvezivanje pupka mora da se uradi brzo i sterilno, rana se dezinfikuje alkoholom i pokrijesterilnom gazom i zavojem. Dalja nega pupka je veoma vana - obavezno je svakodnevnoprevijanje da bi pupak bio ist i suv. Od materijala za negu pupka potrebno je imati: troprocentnihidrogen, povidon jodid (rastvor), sterilnu vatu i sterilnu gazu. Osoba koja previja pupak mora da

imaiste ruke, da se obrada vri sterilno i da po mogu

stvu to radi stru

no lice. Kod muke deceje potrebno povijati i dva do tri puta dnevno ukoliko je pupak pokvaen ili pomokren.

Obrada pupka poinje paljivim brisanjem sterilnom vatom natopljenom u troprocentnihidrogen, zatim povidon jodidom (i pupak i kou oko pupanika), pokriva se sterilnom gazom izavije sterilnim zavojem, ili jo bolje privrsti papirnim flasterom koji ne drai kou deteta.Ovako negovan pupak otpada oko osmog dana i ostavlja malu ranicu koja se prekriva krastom. Uretkim sluajevima pupak otpada tek za 2-3 nedelje. Do otpadanja pupka beba se ne sme kupati aovaj deo se neguje i dezinfikuje i dalje sve do otpadanja kraste i zarastanja rane zbog opasnostiod infekcije.

Nega koe

Koa je najvei organ oveijeg tela. Njena ukupna povrina iznosi 1,5-2 m2. To je organkoji ima mnogobrojne funkcije koje su za odranje ivota vrlo znaajne.

Koa deteta, a naroito odojeta i novoroeneta, se viestruko razlikuje od koe odraslihu fiziolokom i histolokom pogledu - tanja je, manje dlakava, manje keratinizirana ipropustljivija za razne supstance. Ronati sloj je tanak i do est godina nema kompletnu funkciju.Znojne lezde su mnogobrojne, nene sa slabom funkcijom naroito prvih nedelja ivota, tako dase ne moe regulisati temperatura putem znojenja. Lojne lezde su, takoe, u prvom mesecuivota slabo razvijene.

Pored toga, koa bebe je od inficiranja prirodno zatiena mnogim faktorima:1. Barijerom ronatog sloja2. Neprestanom deskvamacijom kojom mehaniki otklanja mikroorganizme3. Kiselou svoje povrine (pH = 4-6).pH koe je manja na glatkim povrinama, a vea u naborima.

smrki strana 26


27/125www.SWtim.org


Nega i zatita koe deteta ne razlikuje se mnogo od nege i zatite koe odraslih. Koabebe je samo mnogo ranjivija, ali i izleenje je kod deteta mnogo bre. Nega mora da se prilagodistarosti deteta, a nekada i tipu koe.Savremena sredstva za higijenu i negu posebno su formulisana i sa najveom brinouprilagoena osetljivoj koi bebe, imajui u vidu osnovne principe nege beba ienje i zatitu.

Obrada pelena

Dokazano je da, nakon kunog pranja, na pelenama ostaju mnogobrojne otporne bakterijekoje su uzrok amonijanom dermatitisu (intertrigu). Razliiti autori preporuuju razliite vrstepranja, ali je, u svakom sluaju, obavezno iskuvavanje i ispiranje "mekom" vodom. Kada sepelene peru u maini za ve, potrebno je da se pusti ispiranje dva puta da bi se u potpunostiuklonio deterdent iz pelena. Sredstva za omekavanje vode nekada izazivaju alergiju na koideteta.

Proizvodi za negu koe

Proizvodi za negu koe treba da zadovolje mnoge zahteve: da zatite deju kou od urina ifekalija, odnosno da naprave tanak, masan sloj, da oisti kou od prljavtine. Da spree razvojmikroorganizama i da smanje trenje koje se javlja pri pokretima deteta.

ienje deje koe i kose

O metodama ienja koe postoje mnoga kontradiktorna miljenja. Definitivnog

zakljuka o ovome nema, pa pedijatri preporuuju proizvode iz svojih linih iskustava.

Sapuni

Koa bebe se ve nekoliko dana po roenju pere sapunom. Upotreba sapuna ima za cilj daodstrani naslage sa povrina koe, bilo da se radi o spoljnim esticama (praina) ili produktimakoe. Takoe se pranjem spreava razmnoavanje bakterija. Dokazano je da je za deju kounajbolji neutralni sapun bez boje i mirisa.

Sapuni su vrlo efikasno sredstvo za ienje i brzo odstranjuju nagomilane naslage nakoi. Nedostaci su u njihovom, esto preteranom, dejstvu koji unitava spoljni zatitni omotakoe.

amponi i pene za kupanje

amponi za bebe su blagi i slue za pranje tela i kose. Imaju umereno dejstvo i maloiritiraju oi. U njihov sastav esto ulaze i ekstrakti kamilice.

smrki strana 27


28/125www.SWtim.org


Ulja

Najprikladniji metod za ienje koe ispod pelena sastoji se u upotrebi mineralnih ulja,

nakon ega se koa posipa talkom. Ulje uklanja neistou, a jedan deo se zadrava na koi ineibarijeru protiv mokrae i fekalija, spreavajui ojed na pregibnim delovima koe. Nedostatak jeto umanjuju odavanje toplote preko deje koe zatvarajui lezde.

Losioni

Pogodniji su za ienje koe od ulja, jer uklanjaju i hidrosolubilne i liposolubilneneistoe i to na koi ostavljaju tanak masni sloj koji ne ometa normalne funkcije koe. Osim usvrhu ienja, koriste se za spreavanje i leenje upale koe: da koa bude meka i vlana, dapremazuje nabore koe i da spreava stvaranje ojeda.

Kreme i masti za decu

Za negu i zatitu deje koe, naroito za delove pod pelenama, najbolje su deje kreme imasti. Nakon ienja uljem, ili nakon bebine dnevne kupke sapunom i vodom, radi obnavljanjazatitnog mazivnog sloja koe neophodna je upotreba ovih krema. Osim toga, one spreavajuosipanje pregibnih delova tela i tite kou od pucanja kada je izloena hladnim klimatskimuslovima i niskoj vlanosti. Krema se mae u tankom sloju jer je to dovoljno da zadri dovoljnovlage.

Puderi

Deji puderi su tradicionalni i korisni kozmetiki proizvodi. Obino se nanose u viduposipa po koi sa zadatkom da smanje trenje i apsorbuju sekrete sa povrine koe. Puderi senaroito koriste kao mazivna sredstva na prevojima koe radi spreavanja ojeda, upijanja znoja iradi prenoenja istog, prijatnog mirisa na bebinu kou. esta upotreba na delovima koe koji sunaklonjeni zapalenju i sekundarnim infekcijama, nametnula je potrebu sterilizacije ovihproizvoda, tako da su svi deji puderi sterilni i ne kodljivi za spe tipove koe.

Koa i sunce

Preparati za zatitu od sunevog zraenja se, u osnovi, ne razlikuju od onih namenjenihodraslima, to znai da se za zatitu dece od sunca mogu koristiti losioni, kreme i ulja. Izlaganjesvetlosti je korisno, ali direktno izlaganje sunevim zracima je tetno, jer ima kancerogeno

smrki strana 28


29/125www.SWtim.org


dejstvo. Plava deca, svetle koe su naroito ugroena tetnim dejstvom sunca jer je njihovaprirodna zatita slaba. Da bi se zatitila koa, potrebne su odreene mere predrstronosti.Preporuljivo je upotrebiti kapicu sa irokim obodom i odeu od lagane pamune materije.Delovi koe izloeni suncu moraju se premazati nekom kremom za zatitu od sunca.

Nokti

Nokti novoroeneta su neni, ali ipak sposobni za ogrebotine po licu. Seku sespecijalnim makazicama za bebe, paljivo, ali ne treba sei kratko, posebno na bonim stranamada ne bi dolo do urastanja nokta ili lokalnih infekcija.

Kupanje

Beba se kupa jedanput dnevno posle opadanja pupka i zarastanja pupane ranice. Majka

odreuje vreme kupanja prema svojim potrebama i svojim aktivnostima. Vano je jedino da sebeba kupa uvek u isto vreme i da to bude pre obroka. Temperatura sobe mora da bude od 22 do24C i da u sobi ne bude suvie pare. Bebu treba nasapunati ili amponirati (dovoljno je samojedanput) i obilno isprati istom

vodom. Kou treba dobro osuiti vie tapkanjem nego brisanjem mekanim pekirom. Oiprebrisati tupferima od vate ovlaenim blagom kamilicom ili prokuvanom vodom i to od spoljneprema unutranjoj strani oka. Oiste se nos i ui tapiima od vate za negu nosa i uiju. Koa sepremazuje kremom u tankom sloju, naroito predeo pol-nih organa i mara i beba se povija(obavezno iroko povijanje do konsultacije sa lekarom).

Ne zaboraviti doterivanje bebe: eljanje specijalnim eljem za bebe. ista i doterana

beba je spremna za obrok i zaslueni odmor.

smrki strana 29


30/125www.SWtim.org


GLAVA IV

POSTNATALNA ZATITA

Zdravstvena zatita bebe

Zdravstvena zatita novoroeneta i zdravstveni vaspitni rad sa majkama je izuzetnovaan. Zdravstvena zatita deteta poinje odmah po poroaju u porodilitu: obavezan pregled poroenju, pregled posle 24 asa i svakodnevni pregledi posebno kod nedonesene dece, dece samalom telesnom teinom ili dece iz trudnoe sa rizikom. Zdravstveno-vaspitni rad sa majkamapoinju patronana sestra i pedijatar pri prvoj poseti novoroenetu i porodilji u njenom domu.Majka tada dobija opta uputstva za pravilnu negu i odgoj svoje bebe. Redovna posetaSavetovalitu i prihvatanje saveta lekara bie najbolja garancija za njegov pravilan psihofizikirazvoj.

Vakcinacija - imunizacija

"Lekari 21. veka e biti lekari imunolozi "To je bila parola jednog sastanka lekara pedijatara na kome su teme bile imunizacija

odnosno vakcinacija dece. Drugim reima, stara izreka "bolje spreiti nego leiti" e u potpunostibiti prihvaena i sprovoena u medicini u ovom veku. Cilj vakcinacije je aktivna imunizacija kojase postie unoenjem u organizam odreenog antigena koji stvara zatitu aktiviranjem imunogsistema protiv te bolesti. Cilj vakcinacije dece je njihova zatita od odreenih zaraznih bolestikoje su harale svetom i odnosile milione rtava i potptuno iskorenjivanje odreenih bolesti kaoto je to sluaj sa velikim boginjama. Poslednji sluaj velikih boginja je opisan 1977 godine uSomaliji.

U naoj zemlji vakcinacija protiv odreenih bolesti je obavezna po zakonu i sprovodi sesa uspehom. Na teritoriji grada Beograda potpuno je eliminisana deja paraliza, tetanusnovoroenadi i difterija, a nema ni smrtnih sluajeva od malih boginja.

Zahvaljujui savremenim dostignuima nauke nastale su nove i poboljane vakcine kojesu u nekim zemljama prihvaene kao obavezne, a moda e u skorijoj budunosti bitiupotrebljene i u naoj zemlji.

Obavezna vakcinacija na teritoriji Srbije sprovodi se protiv sledeih bolesti: tuberkuloze,deije paralize, difterije, tetanusa, velikog kalja, malih boginja, zauaka, rubeola i hepatitisa B.Vakcinacija protiv ovih oboljenja sprovodi se tokom cele godine i obavezna je za svu decu semizuzetnih sluajeva gde je ona kontraindikovana. Privremeno odlaganje vakcinacije vri se koddece koja imaju neku akutnu infekciju, povienu temperaturu koja due traje ili alergijsku

reakciju na neku komponentu vakcine. U svim ovim sluajevima roditelji su duni da u zakazanovreme donesu dete u ambulantu i da lekar odredi eventualnu terapiju i zakae novi terminvakcinacije. Greka je da o tome odluuje sam roditelj i odreuje datum sledee vakcinacije.

U prvoj godini ivota daju se sledee vakcine:Vakcina protiv tuberkuloze naziva se BSG vakcina i daje se u svakom porodilitu

prilikom otputanja ili u nekoj drugoj zdravstvenoj instituciji gde je dete lealo (npr. Zavod zaprevremeno roenu decu). Deca koja nisu vakcinisana ili su roena kod kue vakciniu se dokraja prve godine bez testiranja. Vakcina se daje u levu nadlakticu intradermalno. Na mestu

smrki strana 30


31/125www.SWtim.org


uboda posle 3-4 nedelje javi se crvenilo i otok koji se smanjuje i posle 3-4 meseca nestaje a ostajesamo mali oiljak. Oiljak se obavezno kontrolie 4-6 meseci posle vakcinacije. Kod dece kojanemaju oiljak ili je oiljak manji od 3 milimetra obavezno je ponoviti vakcinaciju. Vakcinalnaranica moe u toku 3-6 nedelja da vlai, retko se na mestu uboda stvara apsces ili otok limfnelezde ispod pazduha za ije povlaenje je potrebno due vreme. Nekada, ali vrlo retko, ovaj

limfadenit mora hiruki da se otvara.DTPer vakcina ili vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kalja daje se deci odnavrena 2 meseca do navrenih 12 meseci ivota. Vakcina se daje u 3 doze sa najmanjimrazmakom od mesec dana, a najduim od 3 meseca. Vano je napomenuti da aplikacija DTPervakcine sa navrena dva meseca obezbeuje istovetnu zatitu kao kod vakcinacije zapoete sa 3meseca ivota. Revakcina DTPer obuhvata decu u 2 godine ivota, potpuno vakcinisanu u prvojgodini ivota i to po isteku najmanje jedne godine od dana potpunog vakcinisanja. Obino se dajezajedno saPoliovakcinom.

Ne izaziva ni lokalne ni opte reakcije. Izuzetno se moe pojaviti crvenilo na mestu ubodai umereno poviena temperatura koja traje jedan dan.

Poliovakcina ili vakcina protiv deije paralize -polio mijelitisa daje se deci od 2 mesecaivota i mora se potpuno obaviti do navrenih 12 meseci. Vakcina se daje u tri doze sa najmanjimrazmakom od 6 nedelja. Obino se daje zajedno sa DTP-om. Revakcina obuhvata decu u drugojgodini ivota vakcinisanu sa 3 doze i to po isteku jedne godine od dana vakcinisanja. Daje sekaiicom u vidu kapi. Ne izaziva nikakve reakcije.

Imunizacija protiv malih boginja, zauaka i rubeole (MMR) vri se vakcinisanjem dece odnavrenih 12 meseci, najdue do navrenih 18 meseci ivota. Posle ove vakcine mogu se javitipostvakcinalne reakcije u vidu umereno poviene ili visoke temperature, ospe ili otoka parotinihlezda. Ove reakcije se obino javljaju 7-14 dana od vakcinacije, blagog su toka i prolaze bezkomplikacija.

Imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se vakcinom protiv hepatitisa B proizvedenommetodom genetskog inenjeringa.

Vakcinisanjem se obuhvataju:a) deca od navrena dva meseca do navrenih 15 meseci ivota;b) novoroenad HbsAg pozitivnih majki unutar 2-12 asova, a najkasnije 24 asa po

roenju.Vakcinisanje dece od navrena dva do navrenih petnaest meseci ivota sprovodi se

davanjem tri doze vakcine protiv hepatitisa B. Prva i druga doza vakcine daju se istovremeno saprvom i drugom dozom DTP vakcine u razmaku koji ne sme biti krai od jednog niti dui od trimeseca. Trea doza vakcine daje se istovremeno sa MMR vakcinom (u suprotni ekstremitet), anajranije est meseci od davanja prve doze vakcine.

Vakcinisanje novoroenadi HbsAg pozitivnih majki sprovodi se davanjem etiri dozevakcine protiv hepatitisa B. Prva doza daje se u porodilitu unutar 2-24 asa po roenju. Drugadoza daje se nakon mesec dana od prve doze, trea doza nakon mesec dana od druge doze, aetvrta doza kada dete napuni 12 meseci. Istovremeno sa prvom dozom vakcine, novoroenedobija 0,5 ml hepatitis B imunoglobulina.

Osim ovih obaveznih vakcinacija programom imunizacije predviena je obaveznaimunizacija putnika u meunarodnom saobraaju. Roditelji sa decom koji putuju u inostranstvoduni su da se jave radi vakcinacije Institutu za infektivne bolesti u Beogradu.

Vakcina protiv gripase ne daje deci mlaoj od 7 godina. Kod hronino obolele dece gdeje neopthodna zatita od gripa i komplikacija moe se davati samo deci starijoj od 7 godina.

smrki strana 31


32/125www.SWtim.org


GLAVA V

RASTENJE I RAZVOJ

Rastenje i razvoj su osnovne odlike detinjstva.

Rastenje

Rastenjeje osobina organizma da stalno uveava svoju telesnu masu i volumen. Onose odlikuje porastom teine, visine i poveanjem volumena unutranjih organa, sazrevanjem

mozga i psihikih funkcija i pojavom novih funkcija (spermatogeneza, menstruacija).Period rastenja poinje za vreme fetalnog ivota, a zavrava se izmeu 20-25 godine.Normalno rastenje se odvija u vie etapa: fetalno rastenje detinjstvo deatvo pubertet i mladalatvoNa rastenje utiu mnogi elementi: pol, rasa, genotip, konstitucijske anomalije, sredina u

kojoj dete ivi, bolesti, ishrana i stanje lezda sa unutranjim luenjem.Uzroci poremeaja rastenja su raznoliki.

Telesna teina (telesna masa)

Prosena telesna teina dece na roenju je: za devojice oko 3200 grama za deake oko 3500 grama.Gubitak u teini zrelog novoroeneta od 10% u prvim danima njegovog ivota je

uobiajen i zato ga i nazivamo "fizioloki pad telesne teine". Meutim, odkad se bebe hraneodmah posle roenja (po sistemu baby friendly) ovaj pad je znatno manji, a ako se dojenje brzouspostavi, bie neznatan. Nastaje zbog izbacivanja crevnog sadraja, mokrae, isparavanjem

preko koe i preko disanja. Poveanom negom, dojenjem i pojenjem bebe telesna teina sepoveava i oko 10-og dana ivota dostie teinu na roenju. Ne ostavlja nikakve posledice nazdravstveno stanje bebe.

Napredovanje bebe u teini je najbolja potvrda za pravilnu negu i ishranu i njeno dobrozdravlje. Zbog toga je redovno kontrolisanje telesne teine kod novoroeneta i odojeta odizuzetne vanosti. Redovno merenje je potrebno ne samo kod nedovoljnog napredovanja bebe,ve i obrnuto, kada beba pree poeljnu teinu za vie od 10% da bi se korigovala ishrana i

smrki strana 32


33/125www.SWtim.org


prevenirala gojaznost. Preporuuje se da se odoje u prva dva meseca meri jednom nedeljno, a dokraja prve godine dovoljno je jednom meseno.

Proseni porast teine u prvoj godini je:I tromeseje 800-1000 gr mesenoII tromeseje 600- 800 gr meseno

III tromeseje 400- 600 gr mese

noIV tromeseje oko 400 gr meseno

ili do kraja petog meseca dvostruka teina na roenju, do kraja prve godine trostrukateina na roenju.

Druge vane komponente u odreivanju rasta deteta su: telesna visina, merenje obimaglave i obima grudnog koa.

Telesna visina (telesna duina)

Rast telesne duine je neravnomeran. Najbri je u prva tri meseca posle roenja i do kraja

prve godine progresivno i brzo se smanjuje. Telesna visina (telesna duina u prvoj godini) merise nedeljno u prvom mesecu. a zatim meseno do kraja prve godine. Obino u prvoj godini bebaporaste oko 25 cm i to;

I tromeseje po 3 cm mesenoII tromeseje po 2 cm mesenoIII tromeseje po 2 cm mesenoIV tromeseje po 1 cm meseno

Na kraju prve godine, beba je visoka oko 75 cm. Merenje obima glave i grudnog koa vrilekar uambulanti na sistematskim pregledima.

Razvoj

Razvoj deteta zavisi od mnogih biolokih inilaca i faktora sredine. Od biolokih inilaca,najvaniji je zdrav i za uzrast funkcionalno zreo nervni snstem. Sredina koja okruuje deteobezbeuje mu uslove za normalan fiziki rast, za uspostavljanje vrstih emotivnih veza deteta sadrugim osobama i prua mu mogunost za uenje. U prvoj godini, razvoj deteta moe bitinormalan ili nezadovoljavajui.

Normalan razvoj je tipian, uobiajen za taj uzrast i bez abnormalnosti.Nezadovoljavajui(ili usporen razvoj) je kod dece koja se sporije razvijaju od oekivanog

i zato kasne u odnosu na decu svog uzrasta. Ova deca obino nadoknade ovo zaostajanje urazvoju i stiu decu svog uzrasta ali sporijim tempom od normalnog. U ovim sluajevima, vana

uloga pripada Savetovalitima za zdravu decu, gde e se ovaj nedostatak registrovati i uz pomo,roditelja, otkloniti nepovoljni faktori koji utiu na dete. U sluajevima kada se radi o retardaciji(zaostalosti) ili kada postoje neki drugi trajni poremeaji, obavezno je jo u prvoj godinikonsultovati i odgovarajue specijaliste. Ranim otkrivanjem odstupanja od normalnog razvoja ipreduzimanjem odgovarajuih intervencija, moe se spreiti razvoj poremeaja ili pro-dubljivanja invaliditeta deteta. U ovom cilju neophodni su i obavezni sistematski pregledi u 1, 3,

smrki strana 33


34/125www.SWtim.org


6, 9. i 12. mesecu, paljivo uzeti podaci o bolestima majke i u iroj porodici (anamneza) izajedniki napor lekara i roditelja da se poremeaj ukloni i ublai.

Promene koje se odigravaju u prvoj godini ivota spadaju u najobimnije, najintenzivnije inajznaajnije tokom celog razvojnog perioda. U toku prve godine dete savlada motoriku, tako dakrajem prve godine hoda, razvoj ula se zavrava, razvijena su oseanja i privrenost, najpre

prema majci, a zatim i prema drugim osobama. Paralelno sa ovim razvija se i govor. Kako se kodneke novoroenadi i odojadi, sreom retko, mogu da jave i oteenja raznih funkcija, potrebnoje da se dete od najranijeg perioda redovno prati i posmatra.

Poto su roditelji najvei deo vremena sa bebom, naroito majka vano je da se oniupoznaju sa nekim standardima koji se smatraju normalnim za taj uzrast deteta da bi mogli,pratei dete, blagovremeno da primete odstupanja od normalnih reakcija i zatrae savet i pomostrunih lica. Ovo je vano jer se poetne, diskretne, promene mogu esto zaustaviti i izleiti veu poetnom stadijumu. Zbog ovoga je pomo roditelja od ogromnog znaaja. Da bi roditeljimogli da prate promene kod svog deteta, potrebno je da znaju osnovne normalne reakcije ipromene kroz koje prolazi dete u prvoj godini svogivota. Zbogtoga e, ukratko za svaki mesecbiti iznet osnovni psihomotorni razvoj deteta. Kod svih odstupanja ili neke nejasnoe, potrebna jekonsultacija pedijatra

Psihiki razvoj deteta je vrlo sloen i u tesnoj je vezi sa fizikim rastom i motornimrazvojem. Zato dete posmatramo kao celinu i njegov razvoj tumaimo analizirajui zajedno ovefaktore.

Psihomotorni razvoj

I mesec

Odoje spava oko 20 sati. Budi se kad je gladno i mokro. Zauzima asimetrini poloaj telai glave. Kada lei na leima, dri glavu okrenutu na jednu stranu. Ako je to uvek ista strana, estose javlja nesimetrija glave koja nestaje posle drugog meseca. Kada se dete podie iz leeeg usedei poloaj, drei ga za ruke, glava mu pada unazad, ali se, bar za kratko vreme, moeispraviti i dovesti u nivo trupa. Kada se postavi potrbuke sa rukama koje se nalaze ispred njega,okree glavu i oslobaa disajne puteve. ake su stegnute u pesnice. Ako mu se predmet stavi uaku, stee ga, ali ga brzo isputa. Pla zdravog novoroeneta je snaan, krepak i postepenoprestaje. Obino znai glad, e, bol, razmaenost, a moe ukazivati na potrebu za zatitom,odnosno da bude reakcija usamnjenosti. Fiksira bliske i svetle predmete. Gleda majku. Refleksno

sisa, guta, kalje, kija i zeva.

smrki strana 34

7/31/2019 Nega i ishran

Nega i ishrana odojčeda up by smrki

Documents

Transcript of Nega i ishrana odojčeda up by smrki