Monitori i Printeri

8/19/2019 Monitori i Printeri

1/24


2/24

MONITORI

Monitor omogućava viualiaciju !rograma koji setrenutno ivr"ava#

Postoji vi"e tehnologija koje se koriste a iraduekrana monitora$ a najastu!ljenije su%

CRT (Cathode Ray Tube) – ekran sa katodnomcevi

LCD (Liquid Crystal Display ) – ekran sa tečnimkristalom


3/24

CRT &Cathode Ra' Tu(e)monitori&monitori sa katodnom cevi)

vakuumska cev na *ijem je jednom kraju ekran$ ana drugom konektori

slika nastaje udarom elektronskog mlaa i katodnecevi u +os+orni !rema sa unutra"nje strane ekrana$tako da ta*ka koja je udarena asvetli

glomani su (og veli*ine katodne cevirezolucija &uku!an (roj !iksela !o "irini i visini

ekrana) &,-./ 0 123$ ,.3- 0 ,-./ ###)

veća reolucija daje jasniju sliku i smanjuje amoro*iju

emituju ne!o4eljno ra*enje &vrlo niske +rekvencije)


4/24

CRT (Cathode Ray Tube )

,# 5lektronski to!.# 5lektronski sno!6# Maska a ralaganje sno!ana crvene$ elene i !lavedelove slike/# 7os+orni sloj sa crvenim$elenim i !lavim onama ili ta*kama

8# 9većan deo ekrana sa+os+orom

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:300px-CRT_col.jpghttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:300px-CRT_col.jpghttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:300px-CRT_col.jpg


5/24

CRT (Cathode Ray Tube ) : o(irom da slika koju +ormira elektronski to! ;RT

monitora vremenom (ledi$ elektronski mla mora stalnoda !relai !reko ekrana kako (i odr4ao sliku# Ovaj!ostu!ak naiva se osve4avanjem ekrana#

9*estanost kojom se osve4avanje o(avlja naiva seu*estano"ću osve4avanja ili vertikalnom +rekvencijom#

9*estanost osve4avanja !redstavlja (roj +ormiranih slikau sekundi i ira4ava se u hercima &


6/24

LCD (Liquid Crystal Display )

LCD tehnologija je novijeg datuma u odnosu naCRT tehnologiju. Prvoitno je ila namenjenasamo za !rimenu kod !renosivih računara iure"aja.

LCD (Liquid Crystal Display ) je ravni# tankimonitor koji tro$i veoma malo električne energije!a se zog toga dosta koriste za noteookračunare. LCD radi na !rinci!u tečnih kristala.

%a razliku od CRT monitora# LCD monitori ne dajuisti kvalitet slike ako se u njih gleda iz različitihuglova. &ično# ako gledamo LCD sa strane# ojegue kvalitet# !rikaz je zamračen ako ne i!ot!uno nečitljiv. 'odinama se LCD monitoriuna!re"uju da i se ova !ote$koa smanjila.

lika se *ormira osvjetljavanjem jedne linije zadrugom ekrana# dok se ne iscrta cela slika.


7/24

MONITORI

T+T (Thin Film Transistor ) s!adaju u =;> &LiquidCrystal Display ) vrstu monitora# Ne sadr4e katodnucev$ već te*ne kristale ime?u dve staklene !lo*e#

Idealna slika kada se gleda !od uglom od @- ste!eniu odnosu na ekran


8/24

MONITORI

L,D&L

ight,

mittingD

iode) monitori sastoje se od velikog (roja malih =5> dioda!oredjanih u o(liku mre4e na ekranu &svaka dioda je jedan !iksel) u avisnosti od !rimljenog signala$ svaka diodaasvetli odgovarajućim intenitetom svetla$ *ime se

+ormira slika

'PD &'as Plasma Dis!la') monitori monitori sa gasnom !lamom sastoje se od minijaturnih sijalica na!unjenih gasom$!oslaganih u mre4u imedju dve staklene !lo*e


9/24

Beli*ina ekrana

Beli*ina ekrana monitora !redstavlja du4inu dijagonale ekrana iira4ava se u in*ima &,CD.#8/cm)# >ana"nji ekrani monitora P;ra*unara imaju voma "irok o!seg veli*ina$ od ,.C a malenotebook ra*unare$ !reko standardnih ,1C a desktop ra*unare$!a sve do .8C a monitore P; ra*unara koji se koriste a graE*ke!rimene#

FraE*ka kartica i monitor moraju da omoguće reoluciju odnajmanje 3--02-- !iksela a !otre(e dana"njih !rograma

;RT monitori emituju elektrone i katodne cevi$ koji ileću i do3- cm ivan ekrana i ako *ovek sedi (liu onda ga !oga?aju# Tose oseti !ri dugotrajnom sedenju is!red monitora na malojudaljenosti &idealno je 8- cm$ ali tada smo jo" u oni ra*enja !a je !re!oru*ljivo na svakih sat uraditi !auu od ,-ak minuta)#


10/24

Beli*ina ekrana

Osim veli*ine dijagonale$ (itan je i odnos "irine i visine slike# Postoje dva standarda adeEnisanje ovog odnosa%"irina%visina D /%6G iako je stariji$ ovaj standard se jo"

uvek *e"će koristi

"irina%visina D ,2%@ &drugi naiv a ovaj standard je

Wide Screen)G ovo je noviji standard koji vi"e odgovaradimenijama vidnog !olja *oveka$ tako da je slika namonitorima koji su ira?eni !o ovom standardu!reglednija "to monitor *ini !ogodnijim a rad


11/24

7rekvencija osve4avanja

7rekvencija osve4avanja ekrana !redstavlja (roj slikakoje se !rikauju na ekranu tokom jedne sekunde iira4ava se u


12/24

Potro"nja energije

Potro"nja elektri*ne energije od strane monitora je vrlo(itna karakteristika$ jer monitor tro"i skoro !olovinuelektri*ne energije celog P; sistema# Potro"nja monitora

najvi"e avisi od ti!a i veli*ine ekrana# Monitori sa =;>ekranom tro"e natno manje energije od ;RT monitora&u !roseku oko .#8 !uta manje a istu veli*inu ekrana)#

Hod novijih monitora$ ra*unar mo4e da u!ravlja radom

monitora# 9koliko se tokom odre?enog vremena monitorne koristi$ ra*unar mo4e da ga delimi*no ili !ot!unoisklju*i i tako do!rinese "tednji elektri*ne energije idu4em 4ivotnom veku samog monitora#


13/24

Zra*enjeZra*enje monitora je vrlo (itno jer mo4e lo"e da uti*e nadravlje korisnika# Pro(lem !redstavljaju ra*enja veoma

niske u*estanosti# O!asnost od o(oljenja je relativno mala$ ariik je veći ako korisnik !rovodi trećinu dana a ra*unarom#

Monitori natno vi"e ra*e sa adnje nego sa !rednje strane$!a stoga tre(a o(ratiti !a4nju na ras!ored monitora u!rostoriji#

Intenitet ra*enja natno o!ada sa !ovećanjem rastojanjaod ivora ra*enja# Minimalno rastojanje na kom korisnik

tre(a da se nalai$ !rema !re!orukama$ jednako jedvostrukoj du4ini dijagonale ekrana monitora#

Holi*ina ra*enja kod =;> monitora je samom tehnologijomirade svedena na minimum$ dok je kod ;RT monitora!ro(lem ra*enja ira4eniji#


14/24

Harakteristike monitoraOsnovne karakteristike monitora

veli*ina i dimenija ekrana akrivljenost ekrana &;RT monitori) reolucija ekrana +rekvencija osve4avanja ekrana maksimalni osvetljaj i kontrast slike ugao !od kojim se slika mo4e videti!otro"nja elektri*ne energije ra*enje


15/24

CR-& ,L/ 0&-/T&R


16/24

C&L&R 0&-/T&R


17/24

Štam!a*i9 (rojnim a!likacijama nije dovoljno !rikaivati

!odatke na ekranu ili ih sa*uvati na nekomo(liku trajne memorije$ već ih je !otre(nosa*uvati i na !a!iru# Za!is !odataka na !a!iru

omogućavaju rali*ite vrste "tam!a*a i !lotera#

Naj*e"će vrste "tam!a*a su%

matri*ni "tam!a* inkd4et &ink-jet ) "tam!a* laserski "tam!a*


18/24

Matri*ni "tam!a*i

-ajstariji

Flava "tam!a*a udara !reko trake &ri((on) !o !a!iru iostavlja trag na mestu udarca

Flava a "tam!anje se sastoji od udarnih iglica &!in)

:lova se sastoje od tačkica !a njihova *itljivost uvek te4i da(ude ne!rijatno sla(a "to je ra*unarskoj o(radi teksta donelosla(u re!utaciju

Ta*kasta struktura slova se manje !rimećuje ako su ta*kegu"će ras!ore?ene "to na*i da "tam!a*i koji imaju vi"eiglica nude kvalitetniji otisak# Zato matri*ne "tam!a*eo(i*no delimo na 12!inske i 342!inske kod !rvih se svakavertikala slova sastoji od @$ a kod drugih od ./ ta*kice


19/24

Matri*ni "tam!a*i

rina "tam!anja se ira4ava u (roju nakova!o sekundi &c!s characters !er second)

Flava "tam!a u o(a smera

Prednosti% jednostavnost$ niska cena "tam!e i!otro"nog materijalaNedostaci% mala (rina "tam!e$ (u*nostReolucija % 18 d!i &dots !er inch)

5!son


20/24

=aserski "tam!a*i

=aserski "tam!a*i su najastu!ljenija vrsta "tam!a*a# To duguju!re svega veoma do(rom kvalitetu otiska i velikoj (rini rada#Iako je sam "tam!a* relativno sku!$ cena !o otisku je vrlo

niska# :a jednim tonerom laserski "tam!a*i mogu daod"tam!aju od .#8-- do 1#--- !a!ira +ormata A/ u avisnostiod ka!aciteta tonera#


21/24

=aserski "tam!a*i J na*in rada

K Prave otisak usmeravanjem laserskog zraka na valjak.Time se čestice na !ovr$ini valjka naelektri$u# a dok sevaljak okree# on na see !rivlači tako"e naelektrisan !rah 2 toner. Toner se !reko istog valjka !renosi na!a!ir na !a!ir gde daje otisak teksta ili gra5ke.


22/24

=aserski "tam!a*irina "tam!anja laserskih "tam!a*a inosi od ,. do 6-

strana u minuti a klasi*ne laserske "tam!a*e$ !a sve do6-- strana u minuti a "tam!a*e koji se koriste navelikim sistemima a o!slu4ivanje vi"e korisnika#

Pored (rine$ laserski "tam!a*i se ralikuju i !o kvalitetu"tam!e# Hvalitet "tam!e je u najvećoj meri odre?en(rojem ta*aka !o in*u# >anas se !roivode "tam!a*i kojiimaju ,.-- ta*aka !o in*u ili vi"e$ dok su raniji standardi

(ili 6-- i jo" uvek astu!ljeni 2-- ta*aka !o in*u#

9 !oslednjih desetak godina ravijeni su i laserski"tam!a*i u (oji# Mada su nekoliko !uta sku!lji od crno(elih laserskih "tam!a*a$ sve vi"e ulae u u!otre(u jer+ormiraju veoma kvalitetan kolor otisak#


23/24

=aserski "tam!a*i

Hom!onenta laserskog "tam!a*a je i kontroler$a!ravo !rocesorska !lo*a koja komunicira sakom!juterom i$ sledeći njegove naloge$ kontroli"erad ma"ine

N!r#


24/24

Inkjet "tam!a*i

Štam!a*i sa mlanicamaHro cev*ice se !od !ritiskom i(acuje agrejano

mastilo# Prilikom dodira sa !a!irom mastilo se hladi istvrdnjava#

roj mlanica odredjuje kvalitet otiska &oko /3 mlanica)Prednosti% velika reolucija &d!i J ta*aka !o in*u)$ do(arkontrast$ ti"ina !ri radu$ (rina je veća od matri*nih$ amanja od laserskih$ niska cena samog "tam!a*a

Nedostaci% visoka cena otiska !o stranici

Monitori i Printeri

Documents

Transcript of Monitori i Printeri