MilosJagodic-Naseljavanje Knezevine Srbije 1861-1880

8/8/2019 MilosJagodic-Naseljavanje Knezevine Srbije 1861-1880

http://slidepdf.com/reader/full/milosjagodic-naseljavanje-knezevine-srbije-1861-1880 1/200

Milo{ Jagodi}

NASEQAVAWE KNE@EVINE SRBIJE

1861-1880



INSTITUTE OF HISTORY

MonographsVolume 47

M I L O [ J A G O D I ]

SETTLEMENT OF THE PRINCEDOM OF

SERBIA 1861-1880

Editor-in-chief

TIBOR @IVKOVI]Director of the Institute of History

BELGRADE2004



ISTORIJSKI INSTITUT

Posebna izdawakwiga 47

MILO[ JAGODI]

NASEQAVAWE KNE@EVINE SRBIJE 1861-

1880

urednik

TIBOR @IVKOVI]Direktor Istorijskog instituta

BEOGRAD2004



Recenzenti:

prof. dr Rado{ Qu{i}

doc. dr Petar V. Kresti}

Objavqivawe ove kwige finansijski je pomogloM i n i s t a r s t v o n a u k e i z a { t i t e ` i v o t n e s r e d i n e



S A D R @ A J

SPISAK TABELA ................................................................................ 9

PREDGOVOR ……………………………………………………….... 13

UVOD …………………………………………………………............… 25

Doseqavawa u Srbiju 1815 - 1860. ………………………………....... 25Kolonizacioni procesi u Evropskoj Turskoj60-tih i 70-tih godina XIX veka .………………….....……………… 32Srbija 1859-1874: stanovni{tvo, poqoprivreda ……….………... 44

ZAKONODAVSTVO O NASEQAVAWU …………………......… 59

Uredba o naseqavawu begunaca iz Turske od 17. aprila 1861. .... 59Zakon o naseqavawu stranaca od 27. februara 1865. ………….... 72Zakon o naseqavawu od 15. januara 1880. .......…………………....…79

NASEQAVAWE ………………………….................……………….. 97

Bugarski i bosanski begunci 1861. …………………….....…………97 Nepo`eqni kolonisti, 1865-1867. ………………………….…….. 106Miro~evo………………………………………………………..........…116

Naseqavawe kao posledica Isto~ne krize, 1875-1879. ………... 121Periodi~no naseqavawe ………………………………………….... 144 Naseqenici ………………………………………………….......…… 160

ZAKQU^AK ……………………………………………………........ 173SUMMARY ............................................................................................. 179

IZVORI I LITERATURA ……………………….................… 187

REGISTAR POJMOVA ..................................................................... 195



S P I S A K TA B E L A

1a. Broj stanovnika Srbije 1833-1861. 28

1b. Uve}awe broja stanovnika Srbije 1833-1861. 28

1v. Pore|ewe stopa uve}awa broja stanovnika Srbije 1833-1861. 28

2. Naseqavawe muhaxira iz srpskih gradova u Zvorni~kom sanxaku 1862/63. 37

3. Broj izbeglica u Osmanskom carstvu 1876-1879. 43

4. Broj stanovnika i gustina naseqenosti Srbije po okruzima 1859, 1863, 1866, 1874. 45

5a. Najgu{}e naseqeni okruzi u Srbiji 1859, 1863, 1866, 1874. 46

5b. Najre|e naseqeni okruzi u Srbiji 1859, 1863, 1866, 1874. 46

6. Gustina naseqenosti Srbiji susednih oblasti 1866-1870. 47

7. Pove}awe broja stanovnika Srbije po okruzima 1859-1874. 47

8a. Raspored i broj Vlaha u Srbiji 1859, 1866. 48

8b. Pove}awe broja Vlaha u Srbiji u odnosu na pove}awe broja

ostalog stanovni{tva 1859-1866. 489. Prirodni i mehani~ki prira{taj u Srbiji 1859-1875. 49

10. Broj grla stoke u Srbiji 1859, 1866. 50

11. Pove}awe broja grla stoke u Srbiji po okruzima 1859-1866. 51

12. Zasejane povr{ine u hektarima u Srbiji 1847-1867. 52

13a. Op{tinska zemqa data na u ivawe

licima oskudnim u zemqi - po okruzima 1861-1879. 53

13b. Op{tinska zemqa data na u`ivawe

licima oskudnim u zemqi - po godinama 1861-1879. 54

14. Razmer podele op{tinske zemqe izbeglicama iz Turske

prema nacrtu Uredbe iz 1861. 67

15. Raspored izbeglica iz Bosne po okruzima Srbije 1861. 1 0 1

16. Izbeglice iz Turske koje su htele da trajno ostanu u Srbiji 1877. 126

17. Verska struktura mu{ke populacije Ni{kog sanxaka 1873. 132

18. Nacionalno-verska struktura stanovnika Novih krajeva 1879. 133

19. Varo{ko i seosko muslimansko stanovni{tvo u Novim krajevima 1879. 133

20. Pregled slobodne zemqe i naseqenih porodica u Topli~kom okrugu 1879. 140

21. Pore|ewe ukupnog sa brojem naseqenih porodica u Topli~kom okrugu 1879. 141

22. Mogu}a povr{ina parcela za dodelu naseqenicima 1879. 142



P R E D G O V O R



P R E D G O V O R

Prema Re~niku srpskohrvatskog jezika, glagol naseliti ima dvazna~ewa: 1. "dovesti na novo mesto ìvqewa, nastaniti" i 2. "ispuniti, zauzetidolaze}i ili dovode}i qude ili druga bi}a da ìve."1 U na{em radu, ovaj glagoli imenica izvedena iz wega - naseqavawe - podrazumeva}e prvo od navede-na dva zna~ewa.

Biraju}i odgovaraju}i termin za naslov rada, opredelili smo se za

naseqavawe, s obzirom na to da se isti upotrebqavao u zakonskoj regulativiKneèvine Srbije u periodu kojim se bavimo. Wime se nagla{ava ulogavlasti, centralnih i lokalnih, u regulisawu naseqavawa stranaca u KneèvinuSrbiju, dakle razme{tawe naseqenika po op{tinama na osnovu unapredzakonom predvi|enih propisa. Ono {to izraz naseqavawe razlikuje od sli~nihizraza, u kolokvijalnoj upotrebi ~esto sinonima, kao {to su doseqavawe iliuseqavawe, jeste upravo postojawe pomenutih zakona, a to zna~i namerevlasti da planski i organizovano sprovede jednu konkretno zami{qenu poli-tiku.

Propisi kojima je bilo regulisano naseqavawe stranaca u KneèvinuSrbiju, a koji su bili usvojeni u periodu 1861-1880. godine, odnose se na jednu odre|enu kategoriju qudi - na zemqoradnike. Shodno tome, i na{ rad se bavi iskqu~ivo procesom naseqavawa seqaka - inostranih podanika,sprovo|enim od strane dràvnih organa vlasti. Termini doseqavawe i use-

qavawe su pojmovno {iri, sveobuhvatniji; oni podrazumevaju neplansku imi-graciju, kao npr. doseqavawe zanatlija, qudi slobodnih profesija i sl., {tosvakako izlazi van okvira rada. Doseqenik , sledstveno tome, moè biti svakistranac koji do|e u Srbiju da bi u woj ìveo; naseqenik je onaj doseqenik koji

od dràve, u skladu sa vaè}im zakonima, dobija zemqu da bi je obra|ivao. Unapred navedenom kontekstu upotrebe imenice naseqavawe, po zna~ewu bi

joj najblià bila imenica kolonizacija. No, kako onovremeni srpski izvori neznaju za tu re~, izbor termina u naslovu se nametnuo sam po sebi. Me|utim,da bi se izbegla ponavqawa, daqe u tekstu su oba izraza kori{}ena kao sinon-imi.

* * *

1 Re~nik srpskohrvatskog kwièvnog jezika III , Matica srpska, Matica hrvatska, Novi Sad,

Zagreb, 1969, 618. 13



Hronolo{ki okvir rada obuhvata 60-te i 70-te godine XIX veka. Taj period je bio obeleèn intenzivnim migracionim procesima koji su se odvijalina {irokom prostoru od zapadnog Kavkaza i Krima na istoku, do Bosne iHercegovine na zapadu i Male Azije na jugu. Ovde je dovoqno pomenuti

samo masovna preseqavawa êrkeza ili pomerawa stanovni{tva tokomIsto~ne krize 1875-1878. Najop{tije posmatrano, na{ rad ima za ciq da odre-di mesto i ulogu Kneèvine Srbije u kontekstu pomenutih procesa. Zagrani~ne godine, 1861. i 1880, opredelili smo se na osnovu zakonskih propisa koji su tada doneti, a kojima je bilo regulisano naseqavawe stranacau Srbiju; to su Uredba o naseqavawu begunaca iz Turske od 17. aprila 1861.2

i Zakon o naseqavawu od 15. januara 1880.3

Izu~avawe problema naseqavawa name}e brojna pitawa, kao {to suuzroci iseqavawa stanovni{tva iz mati~nih oblasti, putovawe naseqenika do

odredi{ta, prihvatawe, sme{taj i pravni poloàj u novoj domovini, prilago|avawe i uklapawe u lokalnu sredinu, te ciqevi koje je èlela da ostvaridràva sprovo|ewem naseqavawa stranih dràvqana. U radu smo poku{ali da pokaèmo za{to su vlasti Kneèvine Srbije uop{te vr{ile kolonizacijustranaca i kako su nameravale da je izvedu. Daqe, poku{ali smo da istraìmoko je, gde, kada i na koji na~in bio naseqavan, odnosno da prikaèmo kako je proces naseqavawa zaista tekao u stvarnosti. Na kraju, ciq nam je bio i da poku{amo da opi{emo same naseqenike, wihov materijalni i dru{tveni poloàj, probleme sa kojima su se suo~avali u novoj sredini i da utvrdimo

wihovo poreklo.

* * *

O naseqavawu Srbije u periodu kojim se ovaj rad bavi malo se pisa-lo u istoriografiji.4 Ne postoji nijedna monografija posve}ena ovoj temi, dok se podaci o pojedinim wenim aspektima mogu na}i, pre svega, u razli~itimraspravama i ~lancima.

Naj~e{}e citiran i verovatno najpoznatiji rad napisan na ovu temu jeste rasprava Vase ûbrilovi}a, Politi~ki uzroci seoba na Balkanu od 1860-

1880 godine. Autor je na dvadesetak stranica teksta poku{ao da ukaè nazna~aj kolonizacione politike u o~uvawu integriteta Osmanskog carstva imladih balkanskih dràva, wegovih naslednica. Na primerima naseqavawa

2 Zbornik Zakona i Uredaba izdatih u Kwaèvstvu Srbiji (daqe u tekstu: ZZU) XIV, 79. Svi

datumi u glavnom i tekstu u napomenama su po novom kalendaru; datumi u napomena-

ma gde se citiraju izvori srpskog porekla su dati paralelno po starom i novom kalendaru,

a gde se citiraju izvori stranog porekla datumi su dati po novom kalendaru, {to je poseb-

no nazna~eno.3 ZZU XXXV, 66-70.4 Vidi spisak izvora i literature na kraju rada.14



Tatara i êrkeza na Balkanu, iseqavawa Turaka iz gradova Srbije, pokreta bosanskih Srba za selidbu u Srbiju 1865, te potiskivawa muslimanskogstanovni{tva iz oblasti koje je Osmansko carstvo izgubilo 1878, ûbrilovi}dokazuje koliko je naseqavawe nacionalno i verski podobnog, tj. iseqavawe

analogno nepodobnog stanovni{tva bilo strate{ki va`no u politici Osmanskogcarstva i dràva naslednica u datom periodu, zakqu~uju}i da su i Turci i balkanski hri{}ani znali "vrlo dobro da cene staru poslovicu: „îja zemqaonog i gospodstvo.“5 Iako je rasprava napisana najve}im delom samo naosnovu nekoliko objavqenih izvora i literature i tretira samo u najop{tijimcrtama navedena pitawa, ostala je do na{ih dana jedini rad na srpskom jezikukoji se bavi politi~kom pozadinom seoba na Balkanu u navedenom periodu.

Tematski konkretniji i neposredno vezan za naseqavawe Srbije, jesterad Dimitrija \or|evi}a, Prilog prou~avawu migracija iz Habsbur{ke

monarhije u Srbiju 60-tih i 70-tih godina XIX veka. Iako se to po naslovu ne bi moglo da zakqu~i, ova rasprava se bavi i doseqavawem stanovni{tva izokolnih osmanskih pokrajina u Srbiju. Autor razlikuje ~etiri razli~ite vrstedoseqenika: hajduci (krijum~ari, delinkventi razli~itih vrsta); siroma{niseqaci; trgovci, zanatlije i radnici (rudari); intelektualci (profesori, u~iteqi),oficiri i nacionalni radnici, konstatuju}i da su prve dve kategorije mahomdolazile sa otomanskog podru~ija, a preostale iz Habsbur{kog carstva.6 Pisanuglavnom na osnovu objavqenih i neobjavqenih izvora srpske provenijencije, ovaj rad pruà sadràjan i koristan pregled zakonskih propisa kojima je

bilo regulisano naseqavawe u Kneèvinu Srbiju, te parcijalnu sliku samognaseqavawa, {to je, ~ini se, posledica kori{}ewa samo maweg dela postoje}earhivske gra|e o toj problematici.

Rado{ Qu{i} je u raspravi Doseqavawa, iseqavawa i gubici

stanovni{tva u novovekovnoj Srbiji (1804-1918), izme|u ostalog, dao preglediseqavawa i doseqavawa iz, tj. u Kneèvinu Srbiju u periodu 1860-1875, zas-novan na zvani~noj dràvnoj statistici. Osim toga, iscrpnom analizom podataka o poreklu stanovni{tva koji se mogu na}i u etnografskoj ediciji Naseqa i poreklo stanovni{tva, pokazao je koliko isti mogu ili ne mogu da budu od zna~aja prilikom izu~avawa naseqavawa Srbije u XIX veku.Pregledom postoje}e literature i pojedinih istorijskih izvora koji se odnose nadoti~nu problematiku, autor je ukazao na mogu}e puteve budu}ih istraìvawau ovoj oblasti.

Uvidom u postoje}u istoriografsku literaturu sti~e se utisak da jeistraìva~e posebno interesovalo naseqavawe Crnogoraca u Kneèvinu

5 V. ûbrilovi}, Politi~ki uzroci seoba na Balkanu 1860-1880. godine, Glasnik Geografskog

dru{tva Srbije XV (1930), 29.6 D. \or|evi}, Prilog prou~avawu migracija iz Habsbur{ke monarhije u Srbiju 60-tih i 70-tih

godina XIX veka, Zbornik radova: Oslobo|ewe gradova u Srbiji od Turaka 1862-1867. godine,Beograd 1970, 319-320. 15



Srbiju. Rasprave Borivoja Drobwakovi}a, O naseqavawu Crnogoraca po

Srbiji u periodu od 1847-1869. godine, Nikole [kerovi}a, Iz odnosa Crne

Gore i Srbije - Preseqavawe Crnogoraca u Srbiju i Qubomira Durkovi}aJak{i}a, Naseqavawe iz Crne Gore i Hercegovine u [umadiju (1879-1897),

pisane na osnovu neobjavqene gra|e iz Arhiva Srbije, pruàju samo delimi~nusliku preseqavawa crnogorskog stanovni{tva u Srbiju. Sve tri su uglavnom prevazi|ene obimnom monografijom \or|ija-\oka Pejovi}a, Iseqavawa

Crnogoraca u XIX vijeku, Titograd 1962. Ovo delo, pisano na osnovu neobjavqene arhivske gra|e crnogorske, srpske i austrijske provenijencije, bavi seiseqavawem Crnogoraca u evropske i vanevropske zemqe tokom XIX veka.Za na{u temu su od zna~aja poglavqa koja tretiraju wihova naseqavawa poSrbiji u drugoj polovini XIX veka, a koja se nalaze u tre}em i ~etvrtom delukwige. Podaci koje autor donosi odnose se na utvr|ivawe uzroka iseqavawa

Crnogoraca iz matice, te wihovog porekla i vremena i mesta naseqavawa uSrbiji. Iako pri ovom istraìvawu nije kori{}en dobar deo raspoloìve gra|eArhiva Srbije koja govori o crnogorskim naseqenicima, rezultati istog su zana{u temu veoma va`ni, pre svega zbog upotrebqenih materijala izcrnogorskih arhiva. Gotovo u celosti napisana na osnovu ove monografije jeste rasprava Milutina Perovi}a, Iseqavawe Crnogoraca u XIX i po~etkom

XX veka. Ovde vaqa spomenuti jo{ jedan rad o naseqavawu Crnogoraca uSrbiju, koji se hronolo{ki samo malim delom poklapa sa na{im istraìvawem.To je rasprava Milo{a Lukovi}a, Migracije iz Crne Gore u ju`nu Srbiju

(Topli~ki i Vrawski okrug) u razdobqu 1878-1912. godine koja, zbog nepotpunog kriti~kog aparata, nije od velike koristi istraìva~ima.

Migracije stanovni{tva izazvane ratnim doga|ajima tokom Isto~nekrize 1875-1878. godine i naseqavawe novih krajeva Srbije privukli su tako|ene{to ve}u pa`wu nauke. Ovde7 isti~emo rasprave Radoslava Q. Pavlovi}a,Seobe Srba i Arbanasa u ratovima 1876 i 1877-1878. godine i Vidosave Nikoli}-Stojan~evi}, Migracije iz Bosne i Hercegovine u Srbiju izazvane

doga|ajima 1876-1878. godine. Obe su nastale na osnovu arhivskihistraìvawa, a druga rasprava je utoliko zna~ajnija, {to deo dokumenata izArhiva Srbije kori{}enih pri wenoj izradi vi{e nije dostupan istraìva~ima.Od posebne je va`nosti i monografija V. Nikoli} - Stojan~evi}, Leskovac i

oslobo|eni predeli Srbije 1877-1878. godine, Leskovac 1985, koja, poredostalog, pruà detaqnu etni~ku sliku novih krajeva neposredno posleoslobo|ewa.

Podaci vezani za naseqavawe Kneèvine Srbije tokom sedme i osmedecenije XIX veka mogu se na}i rasuti po razli~itim monografijama iraspravama ~ija osnovna tema nisu migracije stanovni{tva. Sadràjnije u tomsmislu od ostalih jesu monografije Radomana Jovanovi}a, Politi~ki odnosi

Crne Gore i Srbije 1860-1878, Cetiwe 1977, Grgura Jak{i}a i VojislavaVu~kovi}a, Spoqna politika Srbije za vlade kneza Mihaila (prvi Balkanski

16



savez), Beograd 1963, Vladimira Stojan~evi}a, Srbija i Bugari 1804-1878,Beograd 1988. i Jovana Haxi-Vasiqevi}a, Arbanaska liga - arnautska kongra

- i Srpski narod u Turskom Carstvu (1878-1882), Beograd 1909.Inostrana istoriografska literatura koja nam je bila na raspolagawu

pruà podatke pre svega o osmanskoj kolonizacionoj politici u periodu kojimse bavimo. Svakako najva`niju monografiju u vezi sa tom temom napisao jeMark Pinson, Demographic Warfare - an Aspect of Ottoman and Russian

Policy 1854-1866, neobjavqena doktorska teza, Harvard Univerzitet 1970.Uglavnom na osnovu gra|e ruske i turske provenijencije, autor je detaqnoobradio naseqavawe Tatara i êrkeza na Balkanu, kao i Bugara u Rusiji unavedenom periodu. Bez poznavawa ovih kolonizacija ne mogu se na pravina~in shvatiti pojedini aspekti naseqavawa Srbije tokom 60-tih godina XIXveka. Drugi tom kwige History of the Ottoman Empire and Modern Turkey.

Volume II: Reform, Revolution, and Republic: The Rise of Modern Turkey,1808-1975, Cambridge University Press 1977, autora Stantford J. Shaw iEzel Kural Shaw, napisane gotovo iskqu~ivo na osnovu turskih izvora, sadrìzna~ajne podatke o problemu izbeglica u Osmanskom carstvu. Oni se, presvega, odnose na zakonske propise o kolonizaciji, te na broj naseqenihmuhaxira. Demografsku istoriju Osmanskog carstva u XIX veku napisao jeKemal Karpat, Ottoman Population 1830-1914. Demographic and Social

Characteristics, The University of Wisconsin Press 1985. Najve}a vrednostove monografije leì u obiqu statisti~kih podataka koje sadrì, prikupqenih iz

turskih i drugih izvora.Srpska etnologija se u mnogo ve}oj meri nego istoriografija bavila

izu~avawem migracija. Poznata edicija Naseqa i poreklo stanovni{tva, koju je pokrenuo Jovan Cviji} sa saradnicima, sadrì svakako najvi{e informacijavezanih za doti~nu problematiku. Me|utim, kako je ve} prime}eno u na{ojistoriografiji, sakupqena gra|a nije sistematizovana tako da se "sa sigurno{}umoè utvrditi vreme doseqavawa ili iseqavawa." Zahvaquju}i primewivanojmetodi anketirawa stanovni{tva, najpreciznije vreme doseqavawa koje jemoglo da se utvrdi ~esto se svodilo na period od veka do decenije.8 Navedenimetod, me|utim, nije od koristi pri ispitivawu, na primer, kolonizacione poli-tike dràvnih vlasti ili materijalnog i pravnog poloàja naseqenika. Arhivskaakta su u tim slu~ajevima, kao uostalom i pri utvr|ivawu ta~nog vremenanaseqavawa, nezamenqiva. Prednost anketirawa je jedino u tome {to je svaka porodica u nekom mestu mogla da bude ispitana o svom poreklu, dok doku-menta, ~ak iako bi bila sva sa~uvana, ne beleè svakog naseqenika.

Malo je na{ih etnologa koji su po{li stopama Tihomira \or|evi}a u pru~avawu migracionih procesa u Srbiji.9 Pored ve} navedenih dela R. Q.

Pavlovi}a i V. Nikoli}-Stojan~evi}, koja su po svojim karakteristikama

7 Ostali radovi napisani o ovoj temi su navedeni u spisku literature. 17



mnogo vi{e istoriografska nego etnografska, ovde pomiwemo jo{ nekolikoradova etnologa, koji su od koristi za izu~avawe na{e teme, pre svega zbogkori{}ewa arhivskih izvora. ^lanak Mirka Barjaktarevi}a, Petrovo Selo i ìvot

wegovih stanovnika sadrì nekoliko korisnih podataka o osnivawu ove

crnogorske kolonije u isto~noj Srbiji i, {to je posebno zanimqivo, u wemu sedaje pore|ewe narodne tradicije o osnivawu sela sa kori{}enim aktima o istojtemi. V. Nikoli}-Stojan~evi} je tako|e napisala rad o istom selu, Petrovo Selo

kao jedno od àri{ta kolonizacionih i migracionih procesa u isto~noj Srbiji u

drugoj polovini 19. veka, koriste}i se, pre svega, podacima popisastanovni{tva iz 1885. godine. Rezultati izneseni u ovoj raspravi su odograni~ene koristi za na{u temu, s obzirom na to da se hronolo{ki ne pokla- paju sa wenim okvirima. Na kraju navodimo monografiju V. Nikoli}-Stojan~evi}, Toplica. Etni~ki procesi i tradicionalna kultura, Beograd 1985,

koja pruà informacije o kolonizaciji Toplice nakon oslobo|ewa 1878, i, madasamo na osnovu objavqenih izvora, o iseqavawu Albanaca i politici srpskevlade prema wihovom povratku nakon sklopqenog mira.

* * *

Objavqenih izvora za na{u temu nema mnogo. Zbirke dokumenata izsrpskih i crnogorskih arhiva Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu, kw. 1

(1856-1866), priredili Vasilije Kresti} i Rado{ Qu{i}, Beograd 1983. i

Odnosi Srbije i Crne Gore u XIX veku (1804-1903), priredio Petar Popovi},Beograd 1987, sadrè pojedina akta koja se odnose probleme kojeistraùjemo. Od zna~aja za ispitivawe migracija tokom i neposredno nakonrusko-turskog rata 1877-1878. jeste zbirka gra|e britanske, francuske i turske provenijencije Rumeli'den Türk Göçleri 1877-1879 (Turkish Emigrationsfrom the Balkans) I-II, Ankara 1989, koju je priredio Bîlal N. (imsir. PrepiskaJovana Risti}a i Filipa Hristi}a objavqena u dve kwige, Pisma Jovana Risti}a

Filipu Hristi}u od 1870. do 1873. i od 1877. do 1880, Beograd 1931. i Pisma

Filipa Hristi}a Jovanu Risti}u (1868-1880), priredio Grgur Jak{i}, Beograd

1953, kao i Pisma Ilije Gara{anina Jovanu Marinovi}u II (1859-1874), prire-dio St. Lov~evi}, Beograd 1931, otkrivaju poglede onovremenih srpskihdràvnika na probleme naseqavawa, naravno u meri u kojoj su se oni wima

8 R. Qu{i}, Doseqavawa, iseqavawa i gubici stanovni{tva u novovekovnoj Srbiji (1804-1918),

Seobe srpskog naroda od XIV do XX veka. Zbornik radova posve}en tristogodi{wici velikeseobe Srba, Beograd 1990, 77.9 Pod ovim podrazumevamo wegovo kori{}ewe i objavqivawe arhivske gra|e pri izu~avawu

naseqavawa Srbije tokom prve vlade kneza Milo{a u radovima Iz Srbije kneza Milo{a I-II,

Beograd 1922, 1924; Naseqavawe Srbije za vreme prve vlade kneza Milo{a Obrenovi}a (1815-1839), Glasnik Geografskog dru{tva 5 (1921), 116-138; Arhivska gra|a za naseqa u Srbiji u

vreme prve vlade kneza Milo{a (1815-1839), Naseqa i poreklo stanovni{tva, kwiga 22,Beograd 1926.18



bavili.Memoarski spisi, objavqeni i neobjavqeni, nisu nam bili od velike

koristi prilikom istraìvawa. Nekoliko relevantnih podataka vezanih za peri-od 1876-1879. na{li smo u Uspomenama Vladimira Jovanovi}a, Mojim

uspomenama Alimpija Vasiqevi}a i Bele`nicama Jovana Mi{kovi}a.Svi zakonski propisi, pa dakle i oni koji su se odnosili na nase-qavawe, objavqivani su u Zbornicima Zakona i Uredaba izdatih u

Kwaèvstvu Srbije. Zvani~na dràvna statistika u periodu koji obra|ujemo nije posebno tretirala procese doseqavawa ili iseqavawa. Dràvopisi Srbije u koji-ma su, izme|u ostalog, {tampani rezultati popisa stanovni{tva korisni su za pra}ewe porasta broja stanovnika Srbije i za prou~avawe gustine naseqenos-ti.10 Kada je, me|utim, u pitawu naseqavawe zemqoradnika-stranih podanikau Kneèvinu Srbiju, oni ne pruàju gotovo nikakve podatke. Jedino {to se iz

wih moè doznati vezano za doseqavawe uop{te, jeste broj doseqenih lica uSrbiju u periodu 1860-1875. Od zvani~nih dràvnih publikacija koje smokoristili, vaqa jo{ spomenuti i Protokole sa skup{tinskih zasedawa, mada su podaci koje smo u wima prona{li uglavnom od sporednog zna~aja za na{utemu.

Onovremena {tampa nije mnogo pisala o problemima koji nas intere-suju. Nekoliko zanimqivih ~lanaka koji se, posredno ili neposredno, odnosena naseqavawe bilo je objavqeno u Srpskim Novinama, Vidovdanu i Dunavskom Lebedu.

Na{ rad je u najve}oj meri napisan na osnovu neobjavqene arhivskegra|e. Najvi{e podataka na{li smo u fondovima Arhiva Srbije: Ministarstvofinansija-Ekonomno odeqewe, Ministarstvo unutra{qih dela-Policajno ode-qewe, Dràvni Savet i Ministarstvo inostranih dela-Inostrano i Politi~ko ode-qewe. Pored ovih, za na{u temu osnovnih fondova, od velike koristi su bila i pojedina dokumenta koja se ~uvaju u fondovima Ilija Gara{anin,Ministarstvo inostranih dela-Vnuterno odeqewe, Ministarstvo finansija-Administrativno odeqewe, Pokloni i otkupi i Narodna Skup{tina. Posebnotreba pomenuti sadràjnu gra|u inostrane provenijencije koja se ~uva u ovomarhivu. To su mikrofilmovani izve{taji britanskih i francuskih konzula izBeograda koji se nalaze u fondovima S/GB, odnosno S/F.

Istraìvawa u drugim arhivima dala su ograni~ene rezultate. Odne{to ve}eg zna~aja je gra|a pohrawena u Arhivu Istorijskog instituta SANU,u fondovima Jovan Risti}, Matija Ban i Ispisi, dok su nam iz Arhiva SANU bile od koristi jedino, ve} ranije pomenute, Bele`nice Jovana Mi{kovi}a.Dokumenta iz Arhiva Vojnoistorijskog instituta nisu nam bila dostupna.

19



* * *

Ovaj rad je odbrawen kao magistarska teza na Filozofskom fakulte-tu u Beogradu juna 2002. godine pred komisijom koju su ~inili prof. dr

Rado{ Qu{i}, prof. dr Mihailo Vojvodi} i docent dr Vojin Dabi}. Naslov radakao i naslovi i raspored poglavqa ostali su isti kao prilikom odbrane teze. Naosnovu primedbi ~lanova komisije u~iwene su male sadrìnske izmene u tek-stu.

Posebnu zahvalnost autor duguje svom mentoru, prof. dr Rado{uQu{i}u, za ukazano poverewe i pruènu podr{ku prilikom istraìvawa oveteme, korisne savete i pomo} prilikom {tampawa rada, Istorijskom institutuBeograd za objavqivawe rada i zaposlenima u institucijama u kojima suobavqena istraìvawa za predusretqivost i pokazanu dobru voqu.

Beograd, septembar 2003.

10 Za na{e istraìvawe relevantni su popisi vr{eni 1859, 1863, 1866, 1874, 1879 (novi kraje-

vi) i 1884. godine.20



21



U V O D



U V O D

D o s e q a v a w a u S r b i j u 1 8 1 5 - 1 8 6 0

Postepenom stabilizacijom prilika nakon ratnog perioda revolucije,

Srbija je postala privla~no imigraciono podru~ije, pre svega, za svoje sunar-odnike iz susednih oblasti Osmanskog i Habsbur{kog carstva. Razlozi za to bili su vi{estruki. Najbitniji je sama ~iwenica da je na teritoriji Beogradskog pa{aluka po~elo stvarawe novovekovne srpske dràve. Postepeno pro-terivawe muslimana iz Srbije, te kona~no ukidawe feudalnih odnosa 1835.godine, ulivali su ose}aj sigurnosti i slobode stanovni{tvu koje je prelazilo uKneèvinu Srbiju, posebno iz susednih turskih krajeva. Ona je bila sigurnouto~i{te za hri{}ane posle nemira, buna i ratova, a kao dràva slobodnihseqaka, bila je neka vrsta "obe}ane zemqe" za siroma{ne ~iv~ije iz Turske.11

Prema istraìvawima Tihomira \or|evi}a, ja~a imigracija u Srbiju je po~ela posle 1817. godine. Doseqenici iz susednih osmanskih krajevadolazili su pojedina~no ili u grupama, uz znawe i odobrewe turskih vlasti, iliilegalno, prebegavawem. Pojedina~no, naj~e{}e sa urednim paso{ima, prelazile su zanatlije u nameri da se bave svojim zanatima; s druge strane,grupno, sa porodicama i bez odobrewa turskih vlasti, dolazili su u Srbijuseqaci, naj~e{}e beè}i od ugwetavawa i zuluma. Karakteristi~an primer takvih seoba jeste prebegavawe oko 3000 qudi iz Bosanske Krajine 1835/6.godine. Ve}a imigracija stanovni{tva u grupama bila je gotovo redovna poja-

va u vreme buna u Turskoj, ili ratova koje je Turska vodila. Tako je jula 1829.godine bilo zabeleèno da dnevno po 40-50 ku}a iz Vidinskog sanxaka prelazi u Srbiju, beè}i od rata i zuluma turskih vojnika. Nakon neuspele bune u pirotskom kraju 1836. godine, stanovni{tvo je masovno prebegavalou susedne oblasti Kneèvine Srbije, traè}i uto~i{te i za{titu.12

Doseqavawa iz Austrije bila su uglavnom pojedina~na ili u mawimgrupama od nekoliko porodica; ~esto su dolazili i samci, bez familija. Me|udoseqenicima je bilo seqaka, ali su u najve}em broju dolazili zanatlije iliobrazovaniji qudi, u potrazi za dràvnom slu`bom. Kao primer navodimo

11 R. Qu{i}, Doseqavawa, iseqavawa i gubici stanovni{tva u novovekovnoj Srbiji (1804-1918),

81. 25



podatak da je 1836. godine u Srbiji bilo 60 {kola sa 69 u~iteqa, od kojih su46 bili rodom iz Austrije.13

Imigracija iz Crne Gore u Srbiju je pojava koja je trajala kroz ~itavXIX vek. Teritorijalno mala i oskudna u rodnoj zemqi, Crna Gora je patila od

agrarne prenaseqenosti. To je bio, dakle, glavni uzrok iseqavawa Crnogoracauop{te, pa i u Srbiju. Stanovni{tvo je prelazilo iz jedne u drugu srpsku dràvunaj~e{}e sa paso{ima, pojedina~no ili u grupama od nekoliko do nekolikodesetina porodica. Crnogorski doseqenici su se uglavnom bavili poqoprivre-dom. Naro~ito brojna doseqavawa beleèna su u vreme gladnih godina uCrnoj Gori, kao na primer 1822. Karakteristi~na za Crnogorce bila su i privremena doseqavawa, ili tzv. dolazak na prehranu. U vreme nerodice, deoili cela porodica bi napu{tala Crnu Goru i prelazila u Srbiju da senadni~ewem ili napolicom ishrani, naj~e{}e tokom jeseni i zime, a potom bi

se vratila svom domu.14

Osim srpskog, u Kneèvinu Srbiju se doseqavalo i rumunskostanovni{tvo iz Vla{ke ili Vidinskog sanxaka. To su bili seqaci koji su prebe-gavawem u Srbiju èleli da se oslobode svog zavisnog poloàja na spahiluci-ma, bilo bojarskim, bilo turskim. Za vreme prve vlade kneza Milo{a oni sunaj~e{}e prelazili u poàreva~ki kraj, a docnije u Krajinu i Crnu Reku.Svakako je najpoznatija seoba Vlaha sa Velikog Ostrva u Srbiju, koja je po~ela 1831, a zavr{ila se 1834. godine osnivawem novog naseqeni~kog selaMihailovac.15

Knez Milo{ i srpske vlasti su bili vrlo predusretqivi prema nase-qenicima. Dràvni interes je nalagao da se broj stanovnika Srbije pove}avanaseqavawem, kako bi oja~ala wena vojna i finansijska snaga. Knez je dose-qenicima poklawao zemqu i osloba|ao ih poreskih obaveza u vremenskom periodu od jedne do tri godine. Osim tih olak{ica, bili su u svim pravima iobavezama izjedna~eni sa starosedeocima. Wima je u najve}em brojuslu~ajeva bilo odre|ivano mesto gde }e se naseliti. Nije postojao propis kojim bi jednobrazno bilo re{eno koliko zemqe stranci mogu da dobiju, ve} se to

odre|ivalo pojedina~no, od slu~aja do slu~aja. Do{qaci su bili naj~e{}e nase-qavani na alijama ili u selima gde je bilo neobra|enog zemqi{ta. Bilo je,me|utim, i slu~ajeva da im je dodeqivano zemqi{te pod {umom ili trwemkoje je trebalo da iskr~e. Za naseqavawe stranaca su bila kori{}ena i imawazaostala iza muslimana koji su se iselili iz Podriwa nakon 1830. godine. Isto

12 T. R. \or|evi}, Iz Srbije kneza Milo{a, stanovni{tvo-naseqa, Beograd 1924, 54-59; Isti, Naseqavawe Srbije za vreme prve vlade kneza Milo{a Obrenovi}a (1815-1839), Glasnik Geografskog dru{tva 5 (1921), 124-128; R. Qu{i}, Kneèvina Srbija (1830-1839), Beograd1986, 74-75.13 T. R. \or|evi}, Iz Srbije kneza Milo{a, 63-72.14 \. \. Pejovi}, Iseqavawe Crnogoraca u XIX vijeku, Titograd 1962, 129-153.15 T. R. \or|evi}, Iz Srbije kneza Milo{a, 97-104.26



tako, prema jednoj naredbi kneza iz maja 1821, seoski kmetovi su imali danaseqavaju do{qake na zemqi onih seqana koji je nisu obra|ivali ili su jedavali u zakup. Pri naseqavawu stranaca najvi{e se vodilo ra~una da oni nezauzmu svojevoqno tu|u zemqu i da ne budu na smetwi svojim susedima.

Me|utim, kako se de{avalo da neki naseqenici ponovo ilegalno prelazegranicu i vra}aju se odakle su do{li, knez je bio prinu|en da 1836. godinenaredi da se svi begunci obavezno {aqu u unutra{wost zemqe, najmawe na10 sati udaqenosti od savske ili dunavske obale. Ovde vaqa primetiti jo{ i toda je knez Milo{ naseqavao Crnogorce naj~e{}e uz Drinu, na granici premaBosni, na Zlatiboru i u Krajinskom okrugu, smatraju}i ih za otporne iizdr`qive, te kao takve pogodne za odbranu srpskih me|a.16

Vladimir Jak{i}, prvi srpski {kolovani statisti~ar i na~elnik Statisti~kog odeqewa Ministarstva finansija, primetio je jo{ davne 1869.

godine da se stanovni{tvo Srbije do 1840. umnoàvalo po istoj stopi kao istanovni{tvo SAD, a da od tada nastupa znatno opadawe u prira{taju.17 Kako je teklo uve}avawe broja stanovnika Kneèvine Srbije 1833-1861. vidi se izslede}eg pregleda:18

Tabela 1a: Broj stanovnika Srbije 1833-1861.

Tabela 1b: Uve}awe broja stanovnika Srbije 1833-1861.

16 Isto, 47-53; R. Qu{i}, Kneèvina Srbija (1830-1839), 74; T. R. \or|evi}, Arhivska gra|a za

naseqa u Srbiji u vreme prve vlade kneza Milo{a (1815-1839), Naseqa i poreklo stanovni{tvakw. 22, Beograd 1926, 497-503; \. \. Pejovi}, nav. delo, 144.17

Dràvopis Srbije III, Beograd 1869, 109.18 Isto, 110-111. Cifre za 1847. i 1861. date su prema navedenim procenama, a za ostale godine

prema rezultatima popisa.27



Tabela 1v: Pore|ewe stopa

uve}awa broja

stanovnika Srbije

1833-1861.

Kada se analiziraju ~etiri navedena sedmogodi{wa perioda, proizilazi da je stopa uve}avawa stanovnika Srbije u periodima 1840-1847. i1854-1861. bila gotovo upola mawa nego u periodu 1833-1840, dok je u

tre}em od prikazanih kvarta-la bila za skoro2/3 nià nego u prvom. Ako seovome pridoda i

~iwenica da se, prema podacima iz zvani~ne dràvne statistike, populacijaSrbije u periodu 1815-1833. uve}avala prose~no za 28490 na milionstanovnika godi{we,19 dakle pribli`no isto (89.75 %) kao i u periodu 1833-1840, onda je sasvim jasno da je prira{taj stanovni{tva nakon 1840. znatnoopao. Uzrok tome treba svakako traìti u smawenom obimu imigracije,imaju}i u vidu da se fond zemqe raspoloìve za naseqavawe vremenom nu`nosuàvao.

Naseqavawe stranaca u Kneèvinu Srbiju 40-tih i 50-tih godina XIXveka se ipak nastavilo. Uzroci dolaèwa stanovni{tva su bili isti kao i u ranijem periodu. Tako je nakon gu{ewa Ni{ke bune 1841. godine vi{e od 11000du{a, uglavnom nebora~kog stanovni{tva, pre{lo sa pokretnom imovinom uSrbiju, traè}i za{titu od turskih represalija. Deo ovih qudi se nije nikada vra-

godine stanovnika

1833 678192

1840 828895

1847 928648

1854 998919

1861 1118646

u perioduukupno

uve}awe

prose~no godi{we uve}awe na

milion stanovnika

1833-1840 150703 317451840-1847 99753 171921847-1854 70271 108101854-1861 119727 17122

period indeks

1833-1840 1001840-1847 54.161847-1854 34.051854-1861 53.94

19 Isto, 110. Treba imati u vidu da su ovi podaci okvirni i zasnovani na proceni da je Srbija

1815. godine brojala 401350 du{a, Isto, 10928



tio svojim domovima u Turskoj.20 Zbog gladi u Crnoj Gori, 1847. je u Srbiju pre{lo oko 210 porodica, dok je u prole}e 1848. karavan od oko 700crnogorskih iseqenika do{ao u Srbiju. Navedeni primeri su specifi~ni samo po ve}em broju naseqenika, dok su ina~e Crnogorci svake godine dolazili u

Srbiju radi naseqewa. Srpske vlasti su ih razme{tale naj~e{}e u Krajinskomokrugu, oko Kladova, i u Aleksina~kom okrugu.21

Stalna imigracija Crnogoraca uslovila je dono{ewe Uredbe od 22.maja 1854, kojom se propisuju pravila za naseqavawe svih Crnogoraca kojidolaze u Srbiju. Ovaj zakonski propis, iako se odnosi samo na jednu kategoriju imigranata - Crnogorce, veoma je zna~ajan. To je prvi akt kojim se jednobrazno re{ava pitawe naseqavawa, za razliku od prethodnog perioda kada suse problemi, kao na primer materijalna pomo} koja se daje naseqenicima ilirok u kom su oni oslobo|eni od poreskih obaveza, re{avali razli~ito, u zavis-

nosti od svakog pojedina~nog slu~aja. Uredba je predvi|ala da svakacrnogorska porodica koja se pri prelasku u Srbiju izjasni da je do{la radinaseqewa, ima pravo na dràvnu pomo} u hrani od 1 oke hleba na du{udnevno sve dok joj od dràvnih vlasti ne bude odre|eno u koje mesto treba daide radi stalnog naseqewa. Na ime putnog tro{ka do re~ene lokacije, svakafamilija od dràve je dobijala po 1# cesarski (~l. 1). Ministarstvo unutra{wihdela22 je bilo nadle`no da odredi u kom }e se srezu i okrugu koja familijanaseliti, kao i da izda naredbu da joj se zemqe, "koliko za dobro na|e, biloop{tinske, bilo Praviteqstvene, za naseqewe dade" (~l. 2). Svaka porodica jeod dràve imala da dobije pozajmicu u iznosu od 600 gro{a ~ar{ijskih.Okru`no na~elstvo, preko sreskog na~elstva i seoskih kmetova, bilo je du`noda od gore navedene sume kupi i naseqeni~koj porodici preda po jednusekiru, kosu i budak, jednu, dve ili tri motike u zavisnosti od broja ~lanova porodice, jedan par volova, kao i ostatak novca od onih 600 gr. ~ar. - ako biga bilo nakon kupovine navedenih stvari (~l. 3). Naseqeni~ka porodica bila je du`na da vrati dràvi doti~nih 600 gr. ~ar. u {est godi{wih rata od 100 gr.~ar. i to po~ev{i po isteku 10 godina od naseqewa. Ukoliko neka porodica ne

bi htela da ostaje u Srbiji, bila je du`na da vrati vlastima dobijene stvari (~l.4). Prilikom naseqavawa, svaka porodica je kao poklon imala da dobije od100 do 150 oka hrane, koju je trebalo da obezbede op{tine sreza u kom se porodica naselila (~l. 5). Naseqeni Crnogorci su se osloba|ali svih poreskih

20 V. Stojan~evi}, Srpski narod pod turskom vla{}u u prvoj polovini XIX veka , Istorija srpskog

naroda V-1, Beograd 1981, 246.21 \. \. Pejovi}, navedeno delo, 149-152.22 Za odre|ivawe mesta u kom bi se neka familija imala da naseli bilo je zaduèno Ekonomno

odeqewe; ono je do 1859. godine bilo u sastavu Pope~iteqstva vnuternih dela, kada je preba~eno u Pope~iteqstvo finansija. Sva gra|a proistekla iz rada ovog odeqewa ~uva se danasu Arhivu Srbije u okviru fonda Ministarstvo finansija.

29



obaveza u roku od tri godine (~l. 6).23 Prema re{ewu Ministarstva unutra{wihdela od 10. oktobra 1854, svi Crnogorci koji bi dolazili radi naseqewa treba-lo je da se {aqu u Krajinski okrug, gde bi bili naseqeni oko Kladova.24 Ubrzose, me|utim, ispostavilo da predvi|ena suma od 600 gr. ~ar. nije dovoqna ni

da pokrije tro{kove nabavke para volova, te je februara 1855. pove}ana na1000 gr. ~ar. Navedena Uredba iz 1854. godine pretrpela je uskoro jo{ jednuizmenu. Po{to wom nije bilo precizno odre|eno koliko dugo Crnogorci moguda borave u mestu u koje su prvo do{li nakon prelaska granice i po{to seuvidelo da za dràvu nije korisno da se naseqenicima daje dràvna zemqa, to je ceo ~l. 2 Uredbe bio promewen kneèvim re{ewem od 19. maja 1855.Wime je bilo predvi|eno da Ministarstvo unutra{wih dela odmah, dakleunapred, odredi okruge i srezove u kojima }e se Crnogorci naseqavati, takoda bi oni pri prelasku u Srbiju mogli da borave samo tri dana u pograni~nom

okrugu u koji su do{li, a potom bi ih na~elstvo upu}ivalo u mesto odre|enoza stalno naseqewe. Osim toga, odlu~eno je da im se za obradu daje samoop{tinska zemqa - bilo ~ista, bilo utrina pod {umom - i to onoliko, kolikoMinistarstvo unutra{wih dela na|e za shodno.25

Na osnovu navedenih propisa moè se zakqu~iti da su srpske vlastisredinom 50-tih godina prvi put planski pristupile problemu naseqavawa.Razlog zbog koga su se oni odnosili samo na Crnogorce verovatno leì u~iwenici {to su oni bili najbrojniji doseqenici, ~ija se imigracija, u mawemili ve}em obimu, ponavqala iz godine u godinu. Kao plod ovakve koloniza-cione politike nastalo je 1855. godine Petrovo Selo, crnogorsko naseqeni~komesto u planini Miro~, pokraj reke Kosovice u Kqu~u.26

Vlasti Kneèvine Srbije su krajem 50-tih godina, pored naseqavawaCrnogoraca, sprovele jo{ jedan ve}i kolonizacioni poduhvat. Radilo se otome da su 1857. godine naseqene 132 srpske porodice iz Banata.27 One su bile raspore|ene u okolini Kladova i ]uprije, gde su im bili dati placevi zaku}e i zemqe za obradu. Porodicama naseqenim oko Kladova bila je izdata beskamatna pozajmica u iznosu od 2070 forinti srebra, dok su okolne op{tine

bile du`ne da im iz svojih ko{eva pozajme nu`nu hranu. Zanimqivo je dasrpske vlasti nisu izdale nikakvu uredbu koja bi se odnosila na naseqavawe

23 ZZU VIII, Beograd 1856, 10-12; \. \. Pejovi}, navedeno delo, 221. Neposredan povod za

izdavawe ove uredbe bio je dolazak 6 crnogorskih familija radi naseqewa u Srbiju, aprila1854. Zanimqivo je primetiti da je Ekonomno odeqewe predloìlo Savetu da se svakoj famil-iji da po 2440 gr. ~ar., dok je uredbom ta suma smawena na 600 gr. ~ar. Arhiv Srbije (daqe:AS), Ministarstvo finansija-Ekonomno odeqewe (daqe: MF-E), 1854, delovodni protokol(daqe: DP), br. 229; B. M. Drobwakovi}, O naseqavawu Crnogoraca po Srbiji u periodu od

1847-1869. godine, Novi ìvot kw. XVII sv. 10 (1924), 315.24 AS, MF-E, 1854, DP, br. 644; Isto, 1865, F VII R 35, Na~elstvo Okruga beogradskogMinistru finansija br. 6497, 23. 10/4. 11. 1863.

30



Bana}ana, sli~nu onoj o naseqavawu Crnogoraca, iako su ovom poslu pris-tupile veoma ozbiqno. Naime, na~elnik Ekonomnog odeqewa, Atanasije Nikoli}, li~no je predvodio komisiju koja je u Kladovu i ]upriji pregledala i parcelisala zemqi{te na kom je Bana}ani trebalo da se nasele, a na osnovu

~ijih nalaza je kolonizacija sprovedena.28

Ovde ukazujemo na jo{ jednu raz-liku izme|u naseqavawa Crnogoraca i Bana}ana: dok su prvi odmah po prelasku u Srbiju bili smatrani za srpske dràvqane bez ikakve procedure za primawe u podanstvo, drugi su morali da ispune sve zakonske propise vezaneza primawe u srpsko saìteqstvo.29

K o l o n i z a c i o n i p r o c e s i u e v r o p s k o j

Tu r s k o j 6 0 - t i h i 7 0 - t i h g o d i n a X I X v e k a

25 ZZU VIII, 52, 66-67; \. \. Pejovi}, navedeno delo, 222, napomena 352.

26 U literaturi postoje razli~ita mi{qewa o vremenu nastanka Petrovog Sela. Prema JovanuCviji}u, ono je moglo da nastane 1847. ili 1854, Metanastazi~ka kretawa, wihovi uzroci i

posledice, Sabrana dela IV-1, Beograd 1987, 163-164. \. \. Pejovi} je od Cviji}a preuzeo1842.(?) kao godinu nastanka sela, navedeno delo, 146. Kosta Jovanovi} tvrdi da je selo osnovano1852, Negotinska Krajina i Kqu~, Naseqa i poreklo stanovni{tva kw. 29, Beograd 1940, 291.

Borivoje M. Drobwakovi}, navedeno delo, sv. 11, 345. ne raspravqa neposredno o nastankuPetrovog Sela, ali se iz wegovog izlagawa moè zakqu~iti da je ono osnovano 1854. godine iline{to ranije. Vidosava Nikoli}-Stojan~evi}, Petrovo Selo kao jedno od àri{ta migracionih i kol-

onizacionih procesa u isto~noj Srbiji u drugoj polovini 19. veka, Razvitak 2 (1969), 86. i Nikola[kerovi}, Iz odnosa Crne Gore i Srbije - Preseqavawe Crnogoraca u Srbiju, Istorijski zapisi kw.XII sv. 1-2 (1956), 298. nisu se opredeqivali za ta~nu godinu osnivawa Petrovog Sela. MirkoBarjaktarevi}, Petrovo Selo i ìvot wegovih stanovnika, Glasnik Etnografskog muzeja uBeogradu 22-23 (1960), 124-125, iako je delom koristio gra|u koju }emo navesti, izvodizakqu~ak da su se prve crnogorske porodice naselile oko re~ice Kosovice izme|u 1845. i 1855.Knez Aleksandar Kara|or|evi} je 3. avgusta 1855. odobrio naseqavawe Crnogoraca u Kosovici,uz uslov da se srpski gra|ani odatle raseqeni 1843. vi{e tamo ne vra}aju, jer ne bi bilo dobro dase me{aju sa Crnogorcima. Ovo kneèvo re{ewe je usledilo posle predloga na~elnika Okrugakrajinskog podnetog Ministru unutra{wih dela 22. juna 1855. u kome se kaè kako bi bilo dobroda se crnogorskim familijama da za naseqewe mesto "Kosovica", nazvano "Novo Selo", gde 100

porodica moè da se smesti, a koje i sami Crnogorci ~esto zahtevaju. Septembra 1855. na~elst-vo Okruga krajinskog je, prema nalogu Ministra unutra{wih dela, isparcelisalo zemqi{te za nase-qenike u Kosovici. AS, MF-E, 1855, DP, br. 594, 623, 747, 899. Naziv Petrovo Selo je po~eo dase koristi 1856. godine, AS, MF-E, 1856, DP, br. 782, M. Barjaktarevi}, navedeno delo, 125, ado tada je u upotrebi bilo ime Novo Selo.

31



Osmansko carstvo su tokom sedme i osme decenije XIX veka zah-vatili veliki migracioni procesi, uslovqavaju}i sprovo|ewe jedne odre|enekolonizacione politike od strane dràvnih vlasti. Deo tih procesa odvijao se iuz granice Kneèvine Srbije, te je samim tim poga|ao wene strate{ke

nacionalne i dràvne interese.Tokom Krimskog rata i neposredno nakon wegovog zavr{etkazapo~eo je ve}i val iseqavawa Tatara sa Krima u Tursku. Procewuje se da ih je u tom po~etnom stadijumu emigracije 30000-40000 napustilo svojedomove. Ruski car Aleksandar II li~no nije imao simpatija prema Tatarima.On je u prole}e 1856. godine izjavio da wihovu emigraciju ne trebaspre~avati, jer }e se na taj na~in dràva re{iti "{tetnog elementa." Sasvim je jasno da je pod tim podrazumevao verski nesigurno muslimanskostanovni{tvo, koje bi moglo lako da se prikqu~i ruskim neprijateqima u

slu~aju nove invazije na taj deo, ina~e demilitarizovane, crnomorske obale.Iseqavawe ve}ih razmera Tatara u Tursku je po~elo 1859. i trajalo je

do 1862. godine. U periodu 1855-1862. emigriralo ih je 230000-240000. Najintenzivnija emigracija je bila tokom 1860. godine, kada se iselilo130000-140000 Tatara. Kako ruske vlasti nisu uspele da izvr{e uspe{nurepopulaciju oblasti naseqavawem dràvnih seqaka i stranih kolonista, pomawkawe radne snage ih je primoralo da 1861. znatno ograni~e emigraciju, da bi je 1862. potpuno obustavile. Ipak, tokom navedenog {estogodi{weg perioda tatarsko stanovni{tvo na Krimu se smawilo u pola, dok se ukupan

broj stanovnika smawio za oko 40 %.30

Osmanske vlasti su na ovaj iseqeni~ki talas reagovale naseqavawemTatara, pre svega, u evropskom delu carstva. Kada je postalo o~igledno da }eimigracija poprimiti velike razmere, Porta je krajem 1859. godine u okviruMinistarstva trgovine osnovala posebno odeqewe - Komisiju za izbeglice,koja je imala zadatak da se stara o naseqavawu Tatara, kako u Rumeliji, takoi u Anadoliji. Od jula 1861. ova komisija deluje kao potpuno nezavisno telo,van svih ministarstava.31 Najve}i deo Tatara je bio naseqen du` dunavskeobale, u dana{woj Bugarskoj i Dobruxi.32 Prema savremenim turskim proce-nama, u periodu 1860-1861. u Rumeliji je bilo sme{teno izme|u 70 i 100000kolonista.33 Wihovo razme{tawe je dobrim delom bilo strate{ko34: du`dunavske obale, kako bi se oja~ala granica u slu~aju ruske invazije, ali i duìsto~ne srpske granice, kako bi se hri{}ani iz vidinskog sanxaka odvojilimuslimanskim ìteqstvom od Kneèvine Srbije i na taj na~in smawio wen uti-

27 Ove familije bile su iz slede}ih mesta: 12 iz Kanaka, 25 iz Velikog Gaja, 92 iz Srpske Bokei 3 iz Srpskog Neuzina. AS, Ministarstvo inostranih dela - Inostrano odeqewe (daqe: MID-I),

1854, DP, br. 2486.28 AS, MF-E, 1857, DP, br. 563, 643, 919, 925, 974, 1531, 1646, 1726.29 \. \. Pejovi}, navedeno delo, 223, napomena 352; AS, MID-I, 1857, DP, br. 2486, 2871,2937, 4017, 4419.32



caj me|u wima. Osim toga, turske vlasti su imale nameru i da pove}anomkoncentracijom muslimana spre~e mogu}e bune hri{}anskog stanovni{tva uVidinskom sanxaku, imaju}i u vidu da su one ve} izbijale 1850. i 1857.godine.35 U ovoj oblasti su stvorene tatarske kolonije "u Rakovici na u{}u

Timoka u Dunav, u Florentinu na Dunavu, na putu Rakovica Vidin, u Vidinu,Kuli, Rakovici dowoj, Rabi{u i Belogra~iku."36 Da naseqavawe Tatara pokrajsrpske granice nije bilo malih razmera, svedo~i ~iwenica da ih je samo krajem novembra 1860. u vidinski kraj stiglo 11000, a da su ubrzo potom turskevlasti primorale seqake iz oblasti [umena, Silistrije i Ruse da kulukom sa4000 zapre`nih kola prevoze naseqenike iz Dobruxe u Vidinski sanxak.37

Tatarski naseqenici su od dràve primali, ~ini se nedovoqna, dnevnasledovawa hrane tokom puta do kona~nog odredi{ta. Tamo su dobijali zemquza obradu, po par volova i kravu, dok je lokalno hri{}ansko stanovni{tvo

moralo da im obezbedi ìto za prehranu i seme, te da im pomaè u podizawuku}a. Bili su oslobo|eni pla}awa svih poreza u roku od 10 ili 15 godina, a odvojne obaveze u roku od 20 godina.38

U neposrednoj vezi sa iseqavawem Tatara i wihovom kolonizacijomu severnoj Bugarskoj stoji poku{aj naseqavawa Bugara na Krim 1861.godine. Depopulacija tog poluostrva je nosila sa sobom negativneekonomske posledice: napu{tenu zemqu nije imao ko da obra|uje, s obziromna to da broj dràvnih seqaka i Kozaka koji bi tu mogli da se nasele nije biodovoqan. Ruska vlada je stoga po~etkom 1861. predloìla Porti da dopustiemigraciju stanovni{tva iz Bugarske u Rusiju. To je bilo kucawe na otvore-na vrata. Turska je bila svakako zainteresovana da na taj na~in obezbedi vi{e prostora za muslimanske koloniste i da istovremeno smawi broj hri{}ana, potencijalno revolucionarnog elementa, u isto~nim delovima Rumelije, te jestoga spremno obe}ala da ne}e spre~avati ni~iju emigraciju. înilo se da jena pomolu svojevrsna neformalna razmena stanovni{tva.

30 M. Pinson, Demographic Warfare - An Aspect of Ottoman and Russian Policy, 1854-1866 ,

neobjavqena doktorska disertacija, Harvard Univerzitet, 1970, 31-57.31

Isto, 73, napomena 22; S. J. Shaw, E. K. Shaw, History of the Ottoman Empire and Modern

Turkey II , Cambridge University Press 1977, 115. Prema [ou, Komisija je osnovana 1860, aliPinson citira jedan wen dokument datiran 3. 12. 1859 (novi kalendar, daqe: n. k.).32 U Dobruxi, u zale|u Konstance, je 1856. bio osnovan novi grad za koloniste - Mexidija.

Krajem iste godine je imao oko 1000 ku}a, da bi do 1864. narastao na 15-20000 ìteqa. M.Pinson, navedeno delo, 68.33

Isto, 74-75; Vasa ûbrilovi}, citiraju}i Feliksa Kanica, navodi da ih je 1860-61. naseqeno

oko 100000 u Bugarskoj, navedeno delo, 29.34 U literaturi jo{ uvek nije utvr|eno ko je od turskih vlasti odre|ivao raspored naseqavawa,

kakvu je ulogu u tome imala Komisija za izbeglice i da li je postojao unapred pripremqen planza sprovo|ewe kolonizacije. M. Pinson, navedeno delo, 204, napomena 22.

33



Ruska agitacija za emigraciju me|u bugarskim stanovni{tvom vo|ena je iz wenog konzulata u Vidinu, gde je bio uspostavqen registracioni centar.Hri{}ansko stanovni{tvo, izloèno zloupotrebama poreskih vlasti i dodatnooptere}eno obavezama prema Tatarima, nije trebalo mnogo nagovarati da se

seli. Interesovawe, posebno u Vidinskom sanxaku, bilo je ogromno. Premanekim izve{tajima, verovatno preuveli~anim, po~etkom juna 1861. je bilove} 13000 prijavqenih familija.39 înilo se da }e se ~itave oblasti isprazniti ida }e emigracija hri{}ana biti znatno ve}a od imigracije Tatara.

Turskim vlastima je ubrzo postalo jasno da }e im se poreski prihodizna~ajno smawiti, posebno ako se ima u vidu da su Tatari bili oslobo|eni odda`bina za duì niz godina. Stoga su u aprilu i maju 1861. zapo~eli kontra-agitaciju me|u hri{}anima: Omer-pa{a Latas je obi{ao Vidinski sanxak ube|uju}i ih da sultan ne èli da se oni sele i da nije sklopio sporazum sa

ruskim carem o razmeni stanovni{tva i obe}avaju}i im iskorewivawezloupotreba svih vrsta.40

Emigraciji iz Bugarske bila je protivna i srpska vlada. Srbija je presvega bila uznemirena naseqavawem Tatara na svojim granicama, doìvqava- ju}i tu meru kao pretwu sopstvenoj bezbednosti. Osim toga, uve}avawe mus-limanskog ìvqa je samo po sebi umawivalo izglede na uspeh bilo kakve rev-olucionarne akcije u tim krajevima. Iseqavawe hri{}ana u Rusiju, ali i uSrbiju, koje se odvijalo paralelno,41 samo je dodatno pogor{avalo stawe stvariu smislu promene verske i nacionalne strukture susednih oblasti. Srpskavlada je najpre krajem 1860. i po~etkom 1861. bezuspe{no protestovala kodPorte zbog naseqavawa Tatara,42 da bi se ne{to kasnije obratila za pomo}francuskoj diplomatiji, mole}i za intervenciju na Porti protiv kolonizacije nasvojim granicama.43 Pored ove diplomatske akcije, koja nije dala rezultata,Srbija je preduzela i druge mere da spre~i iseqavawe Bugara u Rusiju. Vlada je naloìla pograni~nim vlastima da preko svojih poverqivih qudi uti~u nahri{}ane u Vidinskom sanxaku da se ne sele, a pri tom je i pomagala propa-gandu bugarske emigracije u Srbiji i Vla{koj protiv iseqavawa. U to vreme je

u Beogradu delovala bugarska emigrantska grupa na ~elu sa Georgi Stojkov35 M. Ekme~i}, Srpski narod u Turskoj od sredine XIX veka do 1878, Istorija srpskog naroda

V-1, Beograd 1981, 474-475, 479. V. Stojan~evi}, Srbija i Bugari, Beograd 1988, 150-162.36 V. ûbrilovi}, navedeno delo, 29.37 Turci su oktobra 1860. postigli sporazum sa austrijskom Kompanijom za plovidbuDunavom da vr{i prevoz Tatara Dunavom, no kako nisu izmirili svoje finansijske obaveze

prema woj, posao je propao ve} krajem novembra, pa je transport vr{en kopnom, uzkori{}ewe kuluka seqaka. M. Pinson, navedeno delo, 77-78.38 De{avalo se da naseqenici, zbog nedostatka hrane, pojedu stoku koju su dobili za obradu

zemqe, a da ista ne bi ostala nezasejana, vlasti su primoravale hri{}ane da je rade. Isto, 79-82.

34



Rakovskim, koji je izdavao list na bugarskom - Dunavski lebed . Vlada jefinansirala {tampawe polemi~ke bro{ure Rakovskog Preseqewe u Rusiju ili

ruska ubistvena politika za Bugare u Bukure{tu i dopu{tala o{tro pisawe Lebeda protiv emigracije u Rusiju.44

Na neuspeh operacije preseqavawa Bugara nisu, me|utim, presudnouticale aktivnosti ni turske ni srpske vlade, niti bugarske emigracije. Podolasku na Krim, naseqenici su se suo~ili sa neplodnom zemqom i tret-manom ruskih vlasti kakav im nije bio obe}an. Nezadovoqstvo kolonistazate~enim stawem kanalisala je bugarska emigracija u Odesi, organizuju}islawe peticija bugarskih seqaka sultanu, kojima su molili dozvolu za povratak svojim domovima. Ruska i turska vlada su se tokom zime 1861/62.sloìle da se dozvoli repatrijacija onima koji to èle. Tokom maja i juna 1862.godine, od 10450 iseqenika, wih 8130 se vratilo u Tursku, 1820 ih je pomrlo

tokom emigracije, a samo 500 ih je ostalo u Rusiji.45

Krajem 1862. i po~etkom 1863. godine Porta je izvela jedan mawi poduhvat kolonizacije. Radilo se o naseqavawu muhaxira iz srpskih varo{i,koje je muslimansko stanovni{tvo moralo da napusti prema odlukamaKanli~ke koferencije iz 1862. Prema nekim procenama, iz {est varo{i uSrbiji se iselilo oko 8000 qudi. Najve}i broj ovih izbeglica, posebno iz Uìca,Sokola, [apca i delom Beograda, strate{ki je bio raspore|en u Bosni, du`granice sa Austrijom i Srbijom. Posmatrano u pravcu zapad-istok, muhaxirisu bili raspore|eni u Pouwu, Posavini i Podriwu u slede}im mestima:

Bosanska Kostajnica, Orahova, Gorwa Azizija (Bosanski [amac), DowaAzizija (Ora{je), Br~ko, Brezovo Poqe, Bijeqina, Jawa, Kozluk i Srebrenica.U unutra{wosti Bosne, opet na strate{kim mestima, bili su sme{teni uGra~anici (na putu Doboj -Tuzla), Gorwoj Tuzli, Kladwu (na spoju putaSarajevo-Tuzla i Srebrenica-Tuzla) i Bir~u (Vlasenica). Od navedenih deset pograni~nih mesta, {est su bila prakti~no novoosnovana kolonisti~ka nase-qa: Kostajnica, Orahova, [amac, Ora{je, Brezovo Poqe i Kozluk. Ako se imau vidu da su kolonije u Pouwu i Posavini osnivane upravo u podru~ijima ukojima su 1858. izbijali ustanci srpskog seqa{tva, onda postaje jasno da suturske vlasti pove}awem broja muslimana i wihovim rasporedom imalenameru da spre~e budu}e sli~ne pokrete. Iz slede}e tabele se vidi koliko je igde naseqeno muhaxira iz Uìca, Sokola, [apca i delom Beograda u

39 AS, S/F-33, Ministère des Afaires Étrangères - Legation de France en Serbie (daqe: S/F),

Konzul Francuske u Beogradu, Dozon, Ministru spoqnih poslova Francuske, [uvnelu, br. 21,24. 5. 1861. (n. k.)40 M. Pinson, navedeno delo, 154-160.

41 Vidi poglavqe Bugarski i bosanski begunci, 1861.42 J. Risti}, Spoqa{wi odno{aji Srbije novijega vremena II, Beograd 1887 , 42-45; Srbske

Novine br. 17, 9/21. 2. 1861; V. ûbrilovi}, navedeno delo, 34. 35



Zvorni~kom sanxaku:

Tabela 2: Naseqavawe muhaxira iz srpskih gradova u

Zvorni~kom sanxaku 1862/3.

Po{to se raspoloìvi podaci odnose samo na broj mu{karaca, moè se pretpostaviti da je ukupan broj kolonista iznosio 5-5500. Muslimani izKladova, Smedereva i jedan deo Beogra|ana oti{li su u Vidin, Ni{, pa i u samCarigrad.46

Migracioni procesi ve}ih razmera u Turskoj {ezdesetih godina XIXveka zavr{ili su se najve}om od svih kolonizacija u ovom periodu - nase-qavawem êrkeza. Po okon~awu Krimskog rata, Rusija se okrenula kona~nomosvajawu i pokoravawu Kavkaza. Otpor na isto~nom Kavkazu je slomqen

1859, a potom su operacije prenete na zapad, na crnomorsko zale|e. Planinska plemena koja su naseqavala ovo podru~ije poznata su u literaturi pod jednimimenom - êrkezi. Ruska taktika se sastojala u raseqavawu domoroda~kogstanovni{tva pokorenih oblasti, {to je smatrano jedinom ~vrstom garancijomtrajne pacifikacije zapadnog Kavkaza. Zbog toga su ruske armije pratili karavanikoza~kih kolonista, koji su odmah po osvajawu odre|enih teritorija bili na istenaseqavani. êrkezi su imali izbor da se sele u stepske oblasti severno odKubana, oko Stavropoqa, ili da emigriraju u Tursku. Ruska kampawa je po~elau prole}e 1861, a car je u jesen iste godine zvani~no bio upoznat sa ratnim

planom i odobrio ga. U roku od tri godine svaki otpor êrkeza bio je slomqen iveliki knez Mihailo im je 14. aprila 1864. dao ultimatum: imali su da birajuizme|u iseqewa u Tursku u roku od jednog meseca i statusa ratnih zarobqenika.Emigracija êrkeza u Tursku ve}ih razmera je trajala tokom nekoliko godina, od1858. do 1866, ali ih je najve}i broj preseqen upravo 1864.47

Porta je primala nove izbeglice, naseqavaju}i ih i u evropskom i u azi- jskom delu carstva. Oni su bili prevoèni ruskim, turskim, ~ak i britanskim brodovima preko Crnog Mora do prihvatnih luka; u Anadoliji su to bili Trapezunt

43 AS, S/F-33, Dozon [uvnelu, br. 21, 24. 5. 1861. (n. k.)44 Bro{ura je {tampana krajem maja 1861. pod imenom Teodosija Filipovi}a. Ruski konzulat

u Bukure{tu je uspeo da izdejstvuje zaplenu celog tiraà od strane vla{ke policije, ali je potomtajno {tampan i rasturen novi tira`. Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu 1856-1878, kw.I (1856-1866), priredili V. Kresti}, R. Qu{i}, Beograd 1983, 199-200, dokument br. 170; V.Stojan~evi}, navedeno delo, 180-181; G. Konstatinov, Vo|i bugarskog narodnog pokreta.

Rakovski-Karavelov-Levski-Botjov, Beograd 1939, 66-70; AS, S/F-33, Dozon [uvnelu br. 23,5. 6. 1861. (n. k.)45 K. H. Karpat, Ottoman Population 1830-1914. Demographic and Social Characteristics,

The University of Wisconsin Press 1985, 64-65; M. Pinson, navedeno delo, 161-164; premaûbrilovi}u, navedeno delo, 33, ve}ina bugarskih iseqenika je ostala u Rusiji, {to ne stoji.

36



i Samsun, a u Bugarskoj Varna i Konstanca. Tokom putovawa i u navedenimlukama mnogi muhaxiri su pomrli od razli~itih epidemija.48 Iz crnomorskih lukaêrkezi su brodovima prevoèni do dunavskih luka u Bugarskoj, odakle su raspore|ivani daqe po unutra{wosti Balkanskog poluostrva. Prema turskim

statisti~kim podacima, oni su bili na slede}i na~in razme{teni po evropskim provincijama carstva:49

Provincija broj familija

Jedrene …....……………....................…………………………….…. 6000Silistrija i Vidin …………......…………………........................ 13000 Ni{ i Sofija ……………………......……………………….……. 12000Svi{tov, Nikopoq, Ruse i Dobruxa …..…....…………….......... 10000

Kosovo Poqe i Pri{tina ………………......…………….…...… 42000Ukupno …………………………………………….....…………….... 83000

Dovoqan je samo jedan pogled na navedene cifre i lokacije, pa da seuo~i da je najve}i broj êrkeza naseqen u okolini srpskih granica: od 83000 porodica, 6000050 ih je sme{teno u Srbiji susednim pa{alucima. Ciq koji jePorta èlela da postigne naseqavawem êrkeza bio je dvostruk: poja~avawevojne snage carstva formirawem posebnih ~erkeskih jedinica i u~vr{}ivawevlasti u potencijalno revolucionarnim oblastima putem pove}avawa procen-ta muslimanskog stanovni{tva i wegovim strate{kim raspore|ivawem. U kon-tekstu drugog od navedenih ciqeva treba posmatrati i razme{taj êrkeza.

Kako je Porta Srbiju smatrala centrom iz kog bi krenula revolucionarna akcija me|u balkanskim hri{}anima, to je, izme|u ostalog, i kolonizacijom musli-mana na wenim granicama nastojala da je izoluje od sunarodnika u Turskoj.

mesto domova mu{karaca

Dowa Tuzla 24 68

Kozluk 141 373

Bijeqina 23 58

Jawa 4 10

Brezovo Poqe 295 733

Gorwa Azizija 314 675Dowa Azizija 249 515

Gra~anica 14 24

Vlasenica 3 18

Br~ko 15 36

Srebrenica 22 55

svega 1104 2565

37



Ako se naseqavawe Tatara, muhaxira iz srpskih gradova i êrkeza posmatra- ju kao celina, politika stvarawa ìvog muslimanskog kordona oko Srbije postaje o~igledna. Na isto~noj srpskoj granici, u Vidinskom, Ni{kom51 iSofijskom sanxaku naseqeni su Tatari i êrkezi; wihova naseqa su se ve} u

Ni{kom sanxaku me{ala sa albanskim, kojih je tad bilo mnogo, posebno uLeskova~koj i Vrawskoj kazi, dok su u Prokupa~koj Albanci ~inili ve}inustanovni{tva; naseqavawe êrkeza u Kosovskom ejaletu je samo po dubiniteritorije oja~avalo muslimanski element du` ju`ne srpske granice. Ovdetreba primetiti da je turski ratni plan u slu~aju op{teg ustanka na Balkanunalagao da se glavni udar usmeri ka Srbiji i to moravskim pravcem, a da sesva ostala àri{ta buna zanemare dok se ne slomi Srbija. Ovako sprovo|enakolonizaciona politika je obezbe|ivala zale|e projektovanom strate{kom pravcu napada na Srbiju: muslimansko stanovni{tvo je trebalo da spre~i

ustanke hri{}ana te da na taj na~in olak{a prodor regularnim turskim trupa-ma i da istovremeno oteà eventualni srpski udar istim pravcem ka jugu.52

Naseqavawem muhaxira od Bijeqine do Bosanske Kostajnice, Porta je zat-varala prirodni koridor kroz Posavinu kojim bi srpska vojska mogla da pritekne u pomo} ustanicima u Bosni.

Raspored êrkeza, osim ve} navedenog prema Srbiji, tako|e je biostrate{ke prirode. Oni su bili naseqavani uz Dunav, kako bi {titili severnugranicu, a u unutra{wosti su bili razme{tani du` glavnih puteva i blizu va`nih prevoja i prolaza. U literaturi nije razja{weno pitawe ko je od turskih

zvani~nika bio glavni inicijator raspore|ivawa êrkeza na na~in na koji je tou~iweno.53 îni se da, ako je i postojao neki op{ti plan o naseqavawu êrkeza,on je mogao da bude samo na~elan, nikako detaqan. Na terenu se o svimaspektima kolonizacije, pa dakle i o rasporedu naseqenika, starala ve} pomenuta Komisija za izbeglice. Na wenom ~elu za Rumeliju nalazio se Nusret-pa{a, i sam êrkez. Da je on odre|ivao koliko }e se i gde naselitikolonista, moè da ukaè ~iwenica da je na osnovu wegove naredbe po 6000~erkeskih familija poslato u Vidinski i Ni{ki sanxak.54 Ovu indiciju potvr|uju

navodi britanskog konzula u Beogradu Longvorta, koji je tokom leta 1865. proputovao novoosnovani Dunavski vilajet. Po wegovom izve{taju, Nusret je

46 V. ûbrilovi}, navedeno delo, 36-37; [. Hoxi}, Migracije muslimanskog stanovni{tva iz

Srbije u sjeveroisto~nu Bosnu izme|u 1788-1862. godine, ^lanci i gra|a za kulturnu istorijuisto~ne Bosne, kw. 2 (1958), 76-136; M. Ekme~i}, navedeno del o, 478-479.47 M. Pinson, navedeno delo, 93-99; V. ûbrilovi}, navedeno delo, 30.48 Tokom leta 1864. ih je u Trapezuntu i Samsunu umiralo po 200 dnevno od malih bogiwa itifusa. M. Pinson, navedno delo, 127.49

Isto, 125-131; Isti, Ottoman Colonization of the Circassians in Rumli after the Crimean War ,Études Balkaniques 3 (1972), 71-75; K. Karpat, navedeno delo, 68-69; V. ûbrilovi}, navede-

no delo, 31.

38



bio vrlo predusretqiv prema êrkezima. Smatrao ih je gostima sultana i {titioih od vlasti kada bi pqa~kali ili zlostavqali lokalno stanovni{tvo, a to se ~estode{avalo. Prema eufe-misti~kim55 Longvortovim tvrdwama, Nusret je imao"romanti~nu" ideju da êrkeze naseqava zajedno, u masi, i to u planinskim i

{umskim mestima, koja bi ih podse}ala na Kavkaz. Potom, ne bez dozeengleskog humora, nastavqa: "Da bi upotpunio iluziju, on [Nusret-MJ] bi,

daju}i joj prednost nad svim ostalim mestima, izabrao srpsku granicu,

gde bi, ratuju}i sa Srbima kao sa Kozacima, mogli da se ose}aju kao na

Kubanu."56 [ podvukao MJ]. U vreme konzulovog putovawa Nusret je ve} bio smewen sa poloàja i to na inicijativu upravnika vilajeta, Midhat-pa{e, awegovo mesto je zauzeo Ahmed [akir.57 Uzrok sukoba izme|u valije i predsednika Komisije bilo je upravo ~erkesko pitawe. Za razliku od Nusreta,Midhat-pa{a je bio mi{qewa, dosledno na~elima Tanzimata, da êrkeze trebaobuzdati u wihovom pona{awu i naterati ih da prihvate ~iwenicu da su predzakonom jednaki i hri{}ani i muslimani, bez obzira na to {to se nalaze u sul-tanovoj zemqi. Pored toga, on je smatrao da ih ne treba naseqavati u masi, jer bi tako koncentrisani mogli da budu veliki problem za okolno stanovni{tvo iza vlasti, ve} da bi ih trebalo rasporediti naj{ire mogu}e me|u turskim ihri{}anskim selima, vode}i uvek ra~una o tome da budu u mawini u odnosuna starosedeoce. Midhat, budu}i vrlo uticajan, izdejstvovao je u Carigradu Nusretovu smenu, a potom je on raspore|ivao êrkeze prema svom shvatawu.Ovde nagla{avamo da se upravnik Dunavskog vilajeta nije protivio nase-qavawu êrkeza na srpskoj granici, nego naseqavawu u masi.58 Sli~nazapaàwa o odnosu Midhata i Nusreta i uop{te o êrkezima, imao je i fran-cuski konzul u Beogradu.59 Iz gore navedenih ~iwenica sledi da je glavnu re~u naseqavawu êrkeza vodio onaj lokalni zvani~nik, koji je bio mo}niji i uti-cajniji na Porti, dakle ne predsednik Komisije za izbeglice, jer to nije ~inioAhmed [akir nakon imenovawa, niti upravnik Dunavskog vilajeta, jer Midhatto nije ~inio pre smene Nusret-pa{e.

êrkezi su, kao i Tatari, dobili od dràve zemqu, naj~e{}e utrine i

pa{wake, i stoku za wenu obradu. De{avalo se, me|utim, da je lokalnohri{}ansko stanovni{tvo u nekim slu~ajevima raseqavano, da bi se zemqadodelila kolonistima. Ovi postupci su se pravdali ~iwenicom da, u teoriji, svazemqa pripada sultanu i da on moè wome da raspolaè po svom naho|ewu.Porta je trebalo da obezbedi sredstva za podizawe ku}a i prehranu naseqeni-ka, ali su te obaveze naj~e{}e, kao i kod naseqavawa Tatara, padale na teretokolnih seqaka. Pored toga, êrkezi se nisu, kao wihovi prethodnici koji su

50

U Vidinskom sanxaku je naseqeno 6000 familija. Isto, 133.51 Prema jednom zvani~nom turskom izve{taju, mada je cifra verovatno preuveli~ana, do jula

1864. bilo je naseqeno oko 50000 tatarskih i ~erkeskih porodica u Ni{kom i Vidinskom sanx-aku. Isto, 131. 39



brzo postali mirni zemqoradnici, lako ukalapali u novu sredinu. Budu}i da senisu bavili poqoprivredom u svojoj postojbini, ve} su je, kao ratnici, prezi-rali, oni su stoku i seme dobijene za proizvodwu jeli, a potom su se upu{taliu pqa~ke, svakovrsna razbojni{tva i trgovinu robqem, prosto da bi preìveli.

Ovakvo pona{awe je izazivalo sukobe sa susedima i vlastima, koje su imalevelikih problema da ih primire i obuzdaju. êrkezi se nisu te{ko prilago|avalisamo vaè}im zakonima i obi~ajima. Mnogo teè su im padali novi klimats-ki uslovi u kojima su se na{li i bolesti koje su u wima vladale. Budu}i da im je imunolo{ki sistem bio nenaviknut na bogiwe ili tifus, umirali su od wihmasovno.60

Na osnovu do sada izloènog, moè se zakqu~iti da Turska nije imala jednu unapred jasno definisanu kolonizacionu politiku, kojom bi privla~ilamuslimanske imigrante.61 Naprotiv, Porta je u svim opisanim kolonizacionim

procesima reagovala na doga|aje koje su drugi izazivali, da bi u hodu, ~esto punom posr-tawa, poku{avala da iz istih izvu~e odre|enu korist za sebe.

Osmanski kolonizacioni napori na Blakanu iz 60-tih godina bili su uvelikoj meri poni{teni tokom Isto~ne krize 1875-1878. i u godinama koje susledile. Bune i ratovi su tokom ovog ~etvo-rogodi{weg perioda pokrenuli stotinehiqada qudi sa svojih ogwi{ta, pretvaraju}i ih u izbeglice. Primera radi, navodimo podatak da je samo tokom prve godine ustanka u Bosni i Hercegovini oko 200000du{a prebeglo u Austro-Ugarsku, dok je kona~ni demografski gubitak ovih oblastiiznosio 150000 qudi, prete`no muslimana i Srba.62 Rusko-turski rat 1877/78, a umawoj meri i ratovi Crne Gore i Srbije protiv Turske 1876/78. godine najvi{e sudoprineli drasti~noj promeni verske i nacionalne strukture Balkana, koja im jeusledila. Sve teritorije, osim Bosne i Hercegovine, koje je Turska izgubila poBerlinskim ugovoru ostale su ili bez muslimanskog stanovni{tva, ili je wegov pro-cenat bio radikalno umawen, sa tendencijom daqe redukcije nakon sklapawa mira.Muslimansko stanovni{tvo, ukqu~uju}i tu i skoro naseqene Tatare i êrkeze, beàlo je pred nastupaju}im armijama ostavqaju}i za sobom, ispostavilo se zauvek, svojeku}e i imawa. Po okon~awu rata, balkanske hri{}anske dr ave su uporno

52 J. Risti}, navedeno delo, 363-365; V. ûbrilovi}, navedeno delo, 31.53 Pinson, koji je svakako najmerodavniji kada je ovo u pitawu, smatra da strate{ki rasporedêrkeza nije slu~ajan, ali ostavqa potpuno otvorenim problem ko ga je zamislio. Osim toga,on sumwa da su Turci mogli da imaju unapred detaqno razra|en plan razme{tawa êrkeza, jer izme|u ostalog, nisu ni znali koliko }e ih do}i. M. Pinson, Demographic Warfare, 142-143;Isti, Ottoman Colonization, 84. Ostali citirani autori koji su pisali o naseqavawu êrkeza nisuni postavqali ovo pitawe.54 M. Pinson, Demographic Warfare, 133.55 Konzul je bio poznat kao veliki turkofil. Jo{ je wegov francuski kolega u Beogradu prime-

tio da je te{ko znati ko je pravi sultanov zastupnik u Srbiji - beogradski pa{a ili Longvort. AS,S/F-33, Dozon [uvnelu br. 19, 6. 5. 1861. (n. k.)

40



spre~avale repatrijaciju muslimaskih izbeglica, tj. onih koje su uop{te imali èqu zawom; naprotiv, one su na razli~ite na~ine nastojale da se re{e i zaostale musli-manske mawine. Ponovo se potvrdila istorijska tendencija primetna jo{ od srpskei gr~ke revo-lucije: oslobo|ewe od turske vlasti podrazumevalo je i oslobo|ewe od

Turaka, tj. muslimana. Bezbednost i stabilnost mladih naconalnih dràva zahtevalesu nacionalnu i versku homogenost. Ovde, me|utim, treba naglasiti da se muslimanizaostali u hri{}anskim dràvama nisu iseqavali nakon rata samo zbog pritisakavlasti ili lokalnog stanovni{tva. Na wihovu emigraciju uticala je èqa da ne ìve u"neverni~kim" dràvama u kojima bi bili jednaki sa hri{}anima, ili da, recimo, nesluè u vojskama koje bi se opet lako mogle da na|u u ratu protiv sultana. 63

Turska je, kao i deceniju ranije, sledovala doga|ajima, primala i nase-qavala izbeglice. Wihov broj je u periodu 1876-1879. iznosio oko pola miliona.Koliko ih je koje godine dolazilo, vidi se iz zvani~nih podataka ve} ranije

pomenute Komisije za izbeglice:64

Tabela 3: Broj izbeglica u Osmanskom carstvu 1876-1879.

Porta je i u ovom slu~aju ostala dosledna svojoj ranijioj politici pove}avawa koncentracije muslimana u preostalim provincijama. Turskadelegacija je na san-stefanskim pregovorima predlagala Rusiji razmenu mus-limanskog stanovni{tva severno od Balkana za bugarsko, ju`no od iste pla-nine. Igwatijev je bio dovoqno mudar da odbije ovaj predlog, s obzirom nato da je dobar deo muslimana ve} bio proteran iz severne Bugarske.65 Portani sama nije bila preterano zainteresovana za repatrijaciju muhaxira, verovat-no delom i zbog toga {to joj je bilo jasno da je ista iluzorna. Naseqavala ih jena osnovu dva na~ela: a) strate{kog, koje je podrazumevalo kolonizaciju du`granica balkanskih dràva i uz va`ne puteve i èleznice i b) ekonomskog, {to je zna~ilo naseqavawe muhaxira na pustim i neobra|enim povr{inama {iromcarstva u ciqu pove}awa prihoda od poqoprivrede.

Hri{}ani iz oblasti, posebno pograni~nih, koje su ostale u sastavuOsmanskog carstva, selili su se u susedne dràve. Razloga za emigraciju bilo

56 U originalu: To complete the illusion he would, in preference to all other places, have select-

ed the Servian border, where, with Servians for Cossacks to war upon, they might still imag-ined themselves on the Kuban.57 Longvortov izve{taj je napisan 4. 8. 1865. (n. k.), {to zna~i da je sigurno jul proveo u putu.Midhat je imenovan za valiju 18. 10. 1864. (n. k.), M. Pinson, Demographic Warfare, 134.58 AS, S/GB-37, Foreign Office (daqe: FO) 78/1869, Longvortov izve{taj od 4. 8. 1865. (n. k.),{tampan 12. 9. 1865. (n. k.)59 AS, S/F-35, Botmilijan, francuski konzul u Beogradu, Ministru spoqnih poslova Francuske,

Druen de Lisu br. 142, 11. 8. 1865. (n. k.). Podaci o naseqavawu êrkeza u Bugarskoj su

veoma sli~ni u izve{tajima britanskog i francuskog konzula. Imaju}i u vidu datume nastankaistih, sasvim je mogu}e da je Longvort preneo Botmilijanu svoja saznawa sa putovawa poDunavskom vilajetu.

41



je vi{e: strah od osvete zbog u~e{}a u ustancima, pritisak do{av{ih musli-manskih muhaxira i turskih vlasti, razo~arewe {to i wihova sela nisu pripo- jena nekoj od hri{}anskih dràva. Stara Srbija i Trakija su izraziti primerimigracija ove vrste. Bugarska, Srbija, Crna Gora i Gr~ka su svoje sunarod-

nike naseqavale na zemqi zaostaloj iza iseqenih muslimana.66

Proces verskehomogenizacije, kada je u pitawu Turska, odnosno verske i nacionalne, kadasu u pitawu ostale balkanske dràve, bio je u toku.

Srbija 1859-1874: Stanovni{tvo, poqoprivreda

Kneèvina Srbija je u periodu 1833-1878.67 zahvatala teritoriju od37617,4 km2. Kao {to smo u ranijem izlagawu pokzali, do po~etka 40-tihgodina je porast broja stanovnika bio vrlo intenzivan, {to ukazuje na poja~an

mehani~ki prira{taj, da bi tokom slede}e dve decenije opao gotovo za pola.Kako je izgledala demografska slika Srbije u periodu 1859-1874. godine, vidise iz slede}e tabele:68

Tabela 4: Broj stanovnika i gustina naseqenosti Srbije po

okruzima 1859, 1863, 1866, 1874.

Stanovni{tvo Srbije je bilo, dakle, veoma neravnomerno raspore|eno po okruzima, kako ukupno, tako i po km2. Generalno posmatrano, tokom prikazanog petnaestogodi{weg perioda, najgu{}e su bili naseqeni krajevi okodoweg toka Velike Morave, a najslabije jugo-zapadni planinski predeli. Samosu Beogradski i donekle Rudni~ki okrug imali naseqenost pribli`nu prose~noj naseqenosti cele Kneèvine. Redosled najnaseqenijih i najslabijenaseqenih okruga izgledao je ovako:69

Tabela 5a: Najgu{}e naseqeni okruzi 1859, 1863, 1866, 1874.

Tabela 5b: Najre|e naseqeni okruzi 1859, 1863, 1866, 1874.

60 M. Pinson, Demographic Warfare, 134-139; Isti, Ottoman Colonization, 81; V, ûbrilovi},navedeno delo, 32, 34. Zbog neobuzdanog pona{awa êrkezi su sejali strah me|u lokalnimstanovni{tvom, muslimanskim i hri{}anskim, i o wima su kruìle najrazli~itije pri~e, pa ~ak ida su kanibali. Longvort je, opet duhovito, primetio da Bugari, budu}i pokorniji, lak{e pod-nose êrkeze, dok se sukobi koje Turci imaju sa wima ~esto zavr{avaju krvoproli}em. AS,S/GB-37, FO 78/1869, navedeni izve{taj.61 U Turskoj je 1857. bio usvojen Zakon o kolonizaciji koji je imao za ciq pove}avawe agrarne

produktivnosti, ali on nije imao nikakve veze sa naseqavawem Tatara ili êrkeza. S. J. Shaw,E. K. Shaw, navedeno delo, 115.

42



Kneèvina Srbija je bila gu{}e naseqena od susednih oblastiOsmanskog carstva i Gr~ke, a re|e od susednih zemaqa Austro-Ugarske:70

Tabela 6: Gustina naseqenosti Srbiji susednih oblasti 1866-1870.Prira{taj stanovni{tva Srbije u periodu 1859-1874. bio je pribli`no

isti kao u periodima 1840-1847. i 1854-1861, s tim {to je bio ne{to slabiji1866-1874, nego 1859-1866. U svakom slu~aju, ostao je daleko ispod pros-eka iz perioda 1833-1840. Na milion stanovnika, populacija se godi{weuve}avala za:

1859-1866. ......................................... 17434 stanovnika1866-1874. ......................................... 14223 stanovnika

1859-1874. ......................................... 16647 stanovnika

Tokom petnaest prikazanih godina, stanovni{tvo Srbije se po okruz-ima uve}alo na slede}i na~in:

Tabela 7: Pove}awe broja stanovnika Srbije po okruzima 1859-1874.

Najvi{e se uve}avalo stanovni{tvo u dolini Velike Morave, uAleksina~kom, Smederevskom, Poàreva~kom i ]uprijskom okrugu, ali i uKru{eva~kom, ~iji jedan deo opet spada u pomenutu dolinu, i Kwaèva~kom. Od

navedenih okruga, Smederevski, Po areva~ki i Kwaèva~ki su bili me|u najgu{}e,a Aleksina~ki i Kru{eva~ki me|u najre|e naseqenima. Posavsko-podrinska regijasa Okruzima podrinskim (gusto naseqen), vaqevskim (retko naseqen) i {aba~kim beleì najslabiji rast stanovni{tva. U grupu sa najmawim prira{tajem dolaze jo{retko naseqeni Krajinski i â~anski okrug, ali i prose~no naseqen Rudni~ki.Beogradski okrug i u prira{taju odraàva prosek cele zemqe.

U Kneèvini Srbiji stanovni{tvo je po nacionalnosti bilo mahom srpsko.

62 M. Ekme~i}, navedeno delo, 52563 V. ûbrilovi}, navedeno delo, 40-48; M. Ekme~i}, navedeno delo, 525-526; A. Toumarkine,

Les Migrations des Populations Musulmanes Balkanique en Anatolie (1876-1913), Istanbul1995, 28-39, 44-47; B. N. (imsir, Contribution´ l'Histoire des Populations Turques en Bulgarie

(1876-1880), Ankara 1966, 7-16.64 S. J. Shaw, E. K. Shaw, navedeno delo, 117; A. Toumarkine, navedeno delo, 29.

godina qudi porodica

1876 276389 690001877 198000 49000

1878 76000 19100

1879 20763 5324

ukupno 571152 142424

43



Najbrojniju nacionalnu mawinu ~inili su Vlasi, koncentrisani uglavnom u severo-isto~nim okruzima, dok su iza wih, iako po brojnosti zanemarqivi, sledili Ciganii Jevreji. Zvani~ne statistike pru aju podatke o broju i rasporedu vla{ke mawine u1859. i 1866, ali ne i u 1874. godini:71

Tabela 8a: Raspored i broj Vlaha u Srbiji 1859, 1866.

Tabela 8b: Pove}awe broja Vlaha u Srbiji u odnosu na

pove}awe broja ostalog stanovni{tva 1859-1866.

Vlasi su, dakle, ìveli u ~etiri okruga, a ve}inu stanovni{tva su ~iniliu Krajinskom (1859. i 1866.) i Crnore~kom (1859.) okrugu. Primetan jewihov veoma slab prira{taj u severo-isto~nim okruzima, ali i natprose~an u]uprijskom okrugu, gde ih je bilo najmawe. Wihova populacija se u odnosuna srpsku smawila tokom ovih sedam godina za 6,49% u Krajinskom, 8,54%

u Crnore~kom i 4,49% u Poàreva~kom okrugu, dok se pove}ala za 1,54% u]uprijskom okrugu. U dràvi su ~inili oko 10% stanovni{tva.

Vaqana evidencija o doseqenicima i odseqenicima u, tj. iz Srbije ne postoji. U statistikama su objavqeni podaci o broju qudi koji su u periodu1860-1875. pre{li granice Srbije, ulaze}i ili izlaze}i iz we, a na osnovuizve{taja sa 31 grani~nog prelaza. Potom su isti prikazani kao mehani~ki prira{taj. Evo tih podataka:72

Tabela 9: Prirodni i mehani~ki prira{taj u Srbiji 1859-1875.

U literaturi je ve} ranije prime}eno da se evidencija putnika ne moèsmatrati i evidencijom spoqne migracije.73 Dodajemo da se iz iste ne moguizvu}i nikakvi zakqu~ci o eventualnom broju naseqenika: osoba koja je pododre|enim rednim brojem zabeleèna da je u{la u Srbiju, mogla je da bude putnik, putnik u tranzitu, sezonski radnik, doseqenik, naseqenik itd.

Svaki deseti stanovnik Srbije u sedmoj i osmoj deceniji XIX veka jeìveo u varo{i ili varo{ici.74 S obzirom na to da je 9/10 stanovni{tva ìvelo naselu, to je glavno zanimawe u Kneèvini bila poqoprivreda, tj. sto~arstvo i

zemqoradwa. Tokom {ezdesetih godina sto~arstvo uglavnom doìvqava pad,{to se vidi iz pregleda broja grla u Srbiji u periodu 1859-1866:

Tabela 10: Broj grla stoke u Srbiji 1859, 1866.

65 B. N. (imsir, navedeno delo, 9-10; A. Toumarkine, navedeno delo, 50.66 A. Toumarkine, navedeno delo, 51; V. ûbrilovi}, navedeno delo, 40-47.67

U ovom odeqku }emo se baviti samo "starom" teritorijom Srbije, dok }e okruzi pripojeni1878. biti prikazani na drugom mestu.68 Podaci za 1859. i 1863. preuzeti su iz Dràvopisa Srbije II , Beograd 1865, 13-14. U perio-du izme|u popisa 1859. i 1863. do{lo je do promene u veli~ini okruga,44



Navedeni sumarni podaci ukazuju da se broj kowa, goveda i sviwasmawio apsolutno i relativno, dok se broj ovaca pove}ao apsolutno i po km2,ali se smawio u odnosu na broj ku}a. Jasnija i detaqnija slika o kretawu brojastoke se dobija kada se pove}awe, tj. smawewe istog prikaè procentualno i

po okruzima:75

tako {to je Bugar-moravski srez oduzet od Kru{eva~kog i pripojen Aleksina~kom okrugu. U Dràvopisu II su statisti~ki podaci za 1859. godinu dati prema tada vaè}oj administrativnoj podeli, dakle ra~unaju}i Bugar-moravski srez kao deo Aleksina~kog okruga. Stoga smo se,radi lak{eg pore|ewa, opredelili da rezultate ovog popisa prikaèmo na osnovu navedenog, ane na osnovu Dràvopisa I , Beograd 1863. Podaci za 1866, Dràvopis Srbije III , 100; podaciza 1874, Dràvopis Srbije IX , Beograd 1879, 146-147; podaci o povr{ini okruga, Dràvopis

Srbije XVI , Beograd 1889, XXXVII-XXXVIII.

OKRUG

STANOVNIKA

1859 1863 1866 1874

ukupnona

1 km2ukupno

na

1 km2ukupno

na

1 km2ukupno

na

1 km2

Aleksina~ki 40192 24.37 43875 26.61 48136 29.19 57661 34.97

Beogradski 57657 28.4 58471 28.8 63880 31.47 71902 35.42

Vaqevski 75499 25.99 71708 24.68 83483 28.73 88286 30.39

Jagodinski 58664 35.84 58521 35.75 62184 37.99 70569 43.11

Kwaèva~ki 46741 30.53 51118 33.39 55079 35.97 62917 41.09Kragujeva~ki 88353 36.11 88752 36.27 98141 40.11 107695 44.02

Krajinski 63561 19.5 65580 20.12 70293 21.57 76017 23.33

Kru{eva~ki 58327 24.63 61380 25.91 67439 28.47 77103 32.55

Podrinski 46151 37.49 46390 37.68 48827 39.66 52397 42.56

Poàreva~ki 123009 33.81 130001 35.73 140601 38.64 158922 43.68

Rudni~ki 45868 29.43 44400 28.49 47467 30.46 52713 33.82

Smederevski 50246 43.15 52681 45.24 60077 51.59 70536 60.58

]uprijski 50203 30.69 51318 31.37 55884 34.16 63432 38.77

Uì~ki 92423 21.27 98774 22.74 104377 24.02 114502 26.36

Crnore~ki 47132 32.74 50936 35.38 53284 37.02 58434 40.59

â~anski 53804 20.45 54466 20.7 58037 22.06 63832 24.26

[aba~ki 66673 31.22 65437 30.64 73619 34.47 79367 37.16

Beograd 18860 1508.8 14760 1180.8 24768 1981.44 27605 2208.4

Srbija bezBeograda

1064703 28.31 1093808 29.09 1190808 31.66 1326285 35.27

SRBIJA 1083363 28.8 1108568 29.47 1215576 32.31 1353890 35.99

45



Tabela 11: Pove}awe broja grla stoke u Srbiji po okruzima

1859-1866.

Na osnovu prikazane tabele moè se zakqu~iti da je broj stoke znat-no redukovan apsolutno, a jo{ vi{e u odnosu na broj ku}a. Izrazito se smawio broj sviwa i to u svim okruzima, sem â~anskog. S druge strane, iako je nanivou cele zemqe doìvelo neznatan pad, ov~arstvo je procvetalo uKru{eva~kom, â~anskom i Rudni~kom okrugu. Broj tegle}e stoke po

doma}instvu smawen je za ~etvrtinu.Ovakav razvojni trend obja{wava se, pre svega, porastom broja

stanovnika. Po{to je zemqoradwa bila primitivna, bez primene ikakvih

agrotehni~kih mera, pove}awe prinosa potrebnih za ishranu stanovni{tvamoglo je da bude ostvareno samo uve}awem zasejanih povr{ina. Stoga su seobra|ivali pa{waci i livade, do tada kori{}eni u sto~arstvu. Osim prehranenaraslog stanovni{tva, smawewe broja stoke u ovom periodu ima jo{ jedan

1859 1863 1866 1874

Smederevski Smederevski Smederevski Smederevski

Podrinski Podrinski Kragujeva~ki Kragujeva~kiKragujeva~ki Kragujeva~ki Podrinski Poàreva~ki

Jagodinski Jagodinski Poàreva~ki Jagodinski

Poàreva~ki Poàreva~ki Jagodinski Podrinski

Crnore~ki Crnore~ki Crnore~ki Kwaèva~ki

1859 1863 1866 1874Krajinski Krajinski Krajinski Krajinski

â~anski â~anski â~anski â~anski

Uì~ki Uì~ki Uì~ki Uì~ki

Aleksina~ki Vaqevski Kru{eva~ki Vaqevski

Kru{eva~ki Kru{eva~ki Vaqevski Kru{eva~ki

Vaqevski Aleksina~ki Aleksina~ki Aleksina~ki

69 Ne{to druga~iji redosled i najgu{}e i najre|e naseqenih okruga u 1866. godini prikazan je u

raspravi Vladimira Jak{i}a, Gustina naseqenosti Srbije, Glasnik SUD XXXI (1871), 100-101.Razlog tome su neprecizni podaci za povr{inu Srbije koje je on koristio.70

Isto, 117, 120. Jak{i} je povr{inu izraàvao u geografskim miqama kvadratnim, koje smo

prera~unali u km2, u odnosu 1 miqa2 = 55,0564 km2. Datu tabelu treba uzeti okvirno, jer je vrlomogu}e da podaci koje je Jak{i} koristio, kao i u slu~aju povr{ine Srbije, nisu sasvim precizni.

46



uzrok. P{enica je u velikoj meri izvoèna u Austriju, posebno 1863. zbog

su{e u Banatu i 1866. zbog ratnih potreba austrijske vojske. Za sejawe istekori{}eni su najplodniji delovi zemqe koji su sluìli za ispa{u stoke. Da sekukuruz uglavnom nije sejao na novoobra|enoj zemqi, dokazuje drasti~an pad broja sviwa, za ~iju se ishranu ova ìtarica koristila podjednako kao i za

qudsku.76

Zvani~ne statistike ne pruàju mogu}nost za pra}ewe razvojazemqoradwe tokom 60-tih i 70-tih godina, s obzirom na to da je jedini, za taj period relevantni, popis gajenih kultura u~iwen 1867, a prvi wemu preth-ode}i 1847. godine. Imaju}i ovo u vidu, prinu|eni smo da se oslonimo nazakqu~ke do kojih je do{ao Vladimir Jak{i} porede}i dva pomenuta popisa.Prema kulturama, u Srbiji su 1847. i 1867. bile zasejane slede}e povr{ine,izraène u hektarima:77

Tabela 12: Zasejane povr{ine u hektarima u Srbiji 1847-1867.

povr{ina u km2 godine broj stanovnika na 1 km2

Hrvatska i Slavonija 19269.7 1869 980000 50.86Vojna granica 33584.4 1869 1200391 35.74

Dalmacija 12773.1 1869 442796 34.66Bosna 60562 1867 1320000 21.8Bugarska 80382.3 1867 1737000 21.61Gr~ka 50101.3 1870 1457894 29.1Srbija 37617.4 1866 1215576 32.31

okrug

pove}awe broja stanovnika Srbije 1859-1874

ukupno po 1 km2 %godi{we

ukupno po 1 km2 %

Aleksina~ki 17469 10.6 43.5 1164.6 0.71 2.9Beogradski 14245 7.02 24.71 949.67 0.45 1.65Vaqevski 12787 4.4 16.93 852.47 0.29 1.13Jagodinski 11905 7.27 20.28 793.67 0.48 1.35Kwaèva~ki 16176 10.56 34.59 1078.4 0.7 2.3Kragujeva~ki 19342 7.91 21.9 1289.45 0.53 1.46Krajinski 12456 3.83 19.64 830.4 0.25 1.31Kru{eva~ki 18776 7.92 32.15 1251.73 0.53 2.14Podrinski 6246 5.07 13.52 416.4 0.34 0.9Poàreva~ki 35913 9.87 29.19 2394.2 0.66 1.95Rudni~ki 6845 4.39 14.92 456.3 0.29 0.99Smederevski 20290 17.43 40.39 1352.67 1.17 2.69]uprijski 13229 8.08 26.33 881.93 0.54 1.75Uì~ki 22079 5.09 23.93 1471.93 0.34 1.59Crnore~ki 11302 7.85 23.98 753.46 0.52 1.6â~anski 10028 3.81 18.63 668.53 0.25 1.24

[aba~ki 12694 5.94 19.03 846.27 0.4 1.27Beograd 8745 699.6 46.37 583 46.64 3.09Srbija bez Beograda 261582 6.96 24.58 17438.8 0.46 1.64Srbija 270527 7.19 24.96 18035.13 0.48 1.66

47



Iz prikazanog se vidi da su zasejane povr{ine, posebno p{enicom, uovom periodu apsolutno pove}ane, ali ne mnogo, dok su, sa druge strane, ukupno

gledano, u odnosu na stanovni{tvo smawene. To zna~i da je zemqoradwa realnonazadovala, po{to pove}awa prinosa po hektaru nije bilo.78 Imaju}i u vidu da jesmawewe broja stoke bilo veoma izraèno 1859-1866, a iz istog nu`no proisti~eopadawe zemqoradwe, jer, ponavqamo, agrotehni~ke mere nisu primewivane,onda se moè pretpostaviti da bi trend smawewa obra|enih povr{ina u odnosu na broj stanovnika bio izraèniji u periodu 1859-1866, nego u celom razdobqu 1847-1867. Ovome ide u prilog i visok prira{taj stanovnika tokom tih sedam godina.

Iz svega do sada re~enog proizilazi da u Srbiji nije bilo mnogo slobodne obradive zemqe. Stoga je [umskom uredbom od 16. aprila 1861. bilo

predvi|eno da se qudima oskudnim u zemqi, najpre doma}im, a potom siro-ma{nim stranim doseqenicima, koji nisu u stawu da se od svog imawaizdràvaju, dodeli od op{tinske utrine jedan komad zemqe na uìvawe u rokuod 15 godina, a potom u vlasni{tvo, i to pod trwem ili grmqem, ako takvezemqe nema onda od ~iste utrine, a ako ni we nema, onda pod odraslom

{umom.79 Prema nepotpunim podacima, u periodu 1861-1879. u Srbiji je naovaj na~in po okruzima bilo podeqeno:

71 Podaci za 1859, Dràvopis I , 91; podaci za 1866, Dràvopis III , 100. Ne stoji tvrdwaêdomira Popova da je stanovni{tvo Srbije 60-tih i 70-tih godina bilo 99% srpsko, uz "neko-

liko hiqada muslimana, Hrvata i drugih katolika, te Jevreja", Srbija 1868-1878. godine, Istorijasrpskog naroda V-1, 305. Muslimani su u Srbiji posle 1862. uglavnom Cigani, a Hrvati se prvi

put broje u popisu iz 1884, kada ih je bilo 237, Dràvopis XVI , XXIX.

okrug1859 1866

Srba i dr. % Vlaha % Srba i dr. % Vlaha %

Krajinski 20954 32.97 42607 67.03 27441 39.46 42852 60.54Crnore~ki 22900 42.56 24232 57.44 27228 51.1 26056 48.9Poàreva~ki 75049 61.01 47690 38.99 92094 65.5 48507 34.5]uprijski 42139 83.94 8064 16.06 46044 82.39 9840 17.61svega 161042 56.78 122593 43.22 192807 60.24 127255 39.76ukupno u Srbiji 960506 88.66 122857 11.34 1088250 89.52 127326 10.48

okrug

pove}awe broja stanovnika 1859-1866

Srba i drugih Vlaha godi{we

ukupno % ukupno % Srba i dr. % Vlaha %

Krajinski 6487 30.96 245 0.57 926.71 4.42 35 0.08Crnore~ki 4328 18.9 1824 7.53 618.28 2.7 260.57 1.07Poàreva~ki 17045 22.71 817 1.71 2435 3.24 116.71 0.24]uprijski 3905 9.27 1776 22.02 557.86 1.32 253.71 3.14svega 31765 19.72 4662 3.8 4537.86 2.82 666 0.54ukupno u Srbiji 127744 13.3 4469 3.64 18249.14 1.9 638.43 0.52

48



Tabela 13a: Op{tinska zemqa data na uìvawe licima

oskudnim u zemqi - po okruzima 1861-1879.

Posmatrano hronolo{ki, u istom periodu je op{tinska utrina deqena

na slede}i na~in:80

Tabela 13b: Op{tinska zemqa data na uìvawe licima

oskudnim u zemqi - po godinama 1861-1879.

Iako je povr{ina podeqene op{tinske utrine bila ve}a od navedene u prvoj tabeli, ona je opet veoma mala. Ako se navedenih 20077.02 dana orawa prera~unaju u metarske jedinice, dobija se povr{ina od 11192.22 hektara.81

Mnogo je va`nija ~iwenica, koja se moè smatrati sasvim ispravnom bezobzira na nepotpunost podataka, da je prose~no oskudna familija dobijala

oko 2 dana orawa utrine, ili 1,2 hektara. Siroma{ne porodice su zemqu dobijale u onim op{tinama gde je bilo iste, a beleène su samo porodice koje su je dobile. To zna~i da je broj oskudnih familija mogao da bude znatno ve}iod navedenog, koji je zaista skroman, posebno u odnosu na vremenski peri-

72 Dràvopis Srbije XI , Beograd 1882, 132; R. Qu{i}, Doseqavawa, iseqavawa i gubici

stanovni{tva u novovekovnoj Srbiji (1804-1918), 84-85.

godinaprirodni

prira{taj

vi{ak doseqenih

nad iseqenim

ukupno dobijeno

stanovnika

stanovnika na

kraju godine

1859 / / / 1100159

1860 5901 1702 7603 11077621861 3838 5925 9763 1117525

1862 2029 -1762 207 1117732

1863 8656 7098 15754 1133486

1864 16256 11586 27840 1161326

1865 25009 4104 29113 1190439

1866 26478 -667 25811 1216250

1867 23516 -4229 19287 1235537

1868 15918 9560 25478 1261015

1869 20153 8524 28677 12896921870 15084 2752 17806 1307528

1871 14103 -1284 12819 1320347

1872 9514 -2775 6739 1327086

1873 13175 362 13537 1340623

1874 7205 5760 12965 1353588

1875 20957 4483 25440 1379028

svega 227792 51137 278839

49



od od 15 godina. U pet okruga, Kru{eva~kom, Beogradskom,Poàreva~kom, Kragujeva~kom i Smedervskom, nalazilo se 64% podeqenezemqe i 70% oskudnih familija. Posledwa tri su bila guste, Kru{eva~ki retke,a Beogradski okrug je bio prose~ne naseqenosti. Generalno gledano, op{tine

su najvi{e utrine slobodne za podelu imale u severo-zapadnom delu zemqe(Vaqevski, [aba~ki, Beogradski okrug), a najmawe u isto~nom (Kwaèva~ki,Crnore~ki okrug). Op{ti je zakqu~ak da oskudnih familija nije bilo mnogo,ali da nisu mogle da dobiju ni mnogo op{tinske zemqe. îwenica da je 1874.(prema nepotpunim podacima) podeqena gotovo ista povr{ina zemqe kaodeset godina ranije (prema potpunim podacima), ukazuje na to da je fondop{tinskih utrina bio dovoqno veliki da se siroma{ne porodice snabdeju parcelama koje, zajedno sa wihovim imawem, omogu}avaju preìvqavawe,ali ni{ta vi{e od toga.82 Odatle se moè izvu}i zakqu~ak da op{tinska zemqa,

kao posebna kategorija obradivog zemqi{ta, nije pruàla dovoqnomogu}nosti za bilo kakve kolonizacione poduhvate ve}ih razmera.

Kneèvina Srbija je, dakle, 60-tih i 70 tih godina XIX veka bila sred-we naseqena zemqa u odnosu na svoje neposredno okruèwe. Prira{tajstanovni{tva je bio zna~ajan, iako znatno mawi nego trideset godina ranije.Oko 90% qudstva su Srbi. Isti procenat populacije ìvi na selu i bavi se poqoprivredom. [to zbog prira{taja, {to iz ekonomskih razloga, sto~arstvodoìvqava pad i prepu{ta svoje mesto primarne delatnosti zemqoradwi. Wenrazvitak ima, me|utim, tako|e negativan trend: oranice se smawuju u odnosu

73 R. Wegi}, I. Gini}, Popis stanovni{tva u Srbiji pre 1918. godine, Statisti~ka revija 1-2, XXV,51, navedeno prema R. Qu{i}, Doseqavawa, iseqavawa i gubici stanovni{tva u novovekovnoj

Srbiji (1804-1918), 85, napomena 30.74 Godine 1866. varo{ko stanovni{tvo je ~inilo 9,54% populacije, Dràvopis III , 103, a 1874.

10,24%, Dràvopis Srbije IX , 145.75 Podaci o broju stoke, V. Jak{i}, navedeno delo, 123-130; vidi i N. Vu~o, Privredna istorija

Srbije do Prvog svetskog rata, Beograd 1955, 186-187; podaci o broju ku}a Dràvopis I, 89-90, Dràvopis III , 100. Napomiwemo da smo za 1859. morali da koristimo svesku I

Dràvopisa, jer u svesci II, koju smo ranije koristili za podatke iz iste godine, nije naveden brojku}a. To zna~i da se podaci za Kru{eva~ki i Aleksina~ki okrug ne mogu vaqano porediti, jer

je Bugar-moravski srez 1859. pripadao jednom, a 1866. drugom okrugu.

1859 1866

ukupno na 1 km2 na 1 ku}u ukupno na 1 km2 na 1 ku}u

kowa 139986 3.72 0.84 123990 3.3 0.62

goveda 802692 21.34 4.82 741425 19.71 3.69

sviwa 1771353 47.1 10.64 1291164 34.32 6.42

ovaca 2385459 63.41 14.32 2677310 71.17 13.31

50



na broj stanovnika. Osnovna privredna grana u zemqi, dakle, nazaduje.Porodica sa nedovoqno ili bez zemqe ima relativno malo, ali ni obradivih povr{ina koje bi im se mogle dati nema mnogo. Ipak, ~ini se da u ovom peri-

odu ne moè biti re~i o agrarnoj prenaseqenosti.

okrug

pove}awe broja stoke u Srbiji 1859-1866

ukupno u % na 1 ku}u u %

kowa goveda sviwa ovaca kowa goveda sviwa ovaca

Aleksina~ki -33.3 -23.7 -27.1 27.4 -61.9 -56.7 -58.6 -27.5

Beogradski -2.9 -5.1 -45.6 -13 -18.6 -20.3 -54.4 -26.8

Vaqevski -6 -1.4 -17 0.1 -19 -14.8 -28.3 -13.5

Jagodinski -16.1 -7.1 -17.1 17.4 -30.3 -23.4 -31.7 -3.2

Kwaèva~ki -27.5 -9.7 -10.9 34.9 -42.5 -27.6 -29.2 7.1

Kragujeva~ki 9.1 12.6 -27 12.9 -12.8 -9.2 -41.2 -9

Krajinski -7.9 -14.1 -33.6 -10.3 -19.4 -24.8 -41.8 -21.2

Kru{eva~ki -5.8 -7.6 -14.3 101.9 -8.8 -10.9 -17.4 94.4

Podrinski -14.2 4 -7.5 8.1 -26.9 -10 -19.9 -6.4

Poàreva~ki -33.4 -21 -34.6 3.7 -52.5 -43.5 -53.2 -25.9

Rudni~ki -7.9 14.9 -11.4 49.8 -14.8 7.1 -17.6 39.4

Smederevski 25.8 0.3 -41 -0.5 6.1 -15.4 -50.2 -16.1

]uprijski -23.1 -26.2 -39 36.4 -29.8 -32.6 -44.1 24.9

Uì~ki -9.2 -3.5 -4.9 8.6 -22.7 -17.8 -19.2 -7.4

Crnore~ki -31.6 -33.4 -25 -11.1 -44.2 -45.6 -38.7 -27.4

â~anski 2.9 2 3.6 67.4 -7.9 -8.8 -7.3 49.9

[aba~ki -0.4 -5.7 -27.3 0.9 -6 -11 -31.3 -4.5

Beograd 116 74 -16.6 -10.2 26.6 45 -50 -46.3

Srbija bez Beograda -11.7 -7.7 -27.1 12.2 -27.1 -23.2 -39.4 -6.6

ukupno -11.4 -7.6 -27.1 12.2 -26.2 -23.4 -39.7 -7

51



76 V. Jak{i}, Stawe zemqoradwe u Srbiji, Glasnik SUD XLI (1875), 91. Treba imati u vidu i da

se povr{ina zasejana kukuruzom pove}ala u periodu 1847-1867. za 5,8%, a p{enicom za35,6%, Isto, 6, 24; N. Vu~o, navedeno delo, 185.77

U popisima su povr{ine zasejane `itaricama i krompirom bile izra`ene u danima orawa,vinogradi u motikama, a livade u kosama. Pretvorili smo ih sve u hektare, ra~unaju}i kao {tose i prilikom popisa ra~unalo: 1 ha = 0.365 dana, 1 ha = 0.058 motika, 1 ha = 0.2158 kosa.

ukupno na 100000 stanovnika

1847 1867vi{e 1867 u

%1847 1867

vi{e 1867 u

%

p{enica 67025.7 90861.6 35.6 7324.4 7470.4 2kukuruz 153863.2 162724.3 5.8 16813.7 13378.7 -20.4

je~am 19915.1 21431 7.6 2176.1 1761.8 -19ovas 15658.9 18475.2 18 1711.1 1519.1 -11.2krupnik 12510.7 8689.5 -30.5 1366.9 714.3 -47.7ra` 8279.3 11121.5 34.3 904.8 914.3 1

proso 270.1 249.3 -7.7 29.6 20.4 -31.1heqda 472.7 738 56.1 61.5 60.6 17.7sva ita 277995.7 314290.4 13 30378.1 25839.6 -14.9krompir 2035.6 4685.9 130.2 222.3 385.4 73.4vinogradi 22115 23820.1 7.7 2416.7 1958.4 -19livade 148162.4 137422.7 -7.2 16191.3 11298.4 -30.2svega 450308.7 480219.1 6.6 49208.4 39481.8 -19.8

52



78 V. Jak{i}, Stawe zemqoradwe u Srbiji, 5-52, 82-90, 97-98.79

ZZU XIV, Beograd 1862, 72-73; N. Vu~o, navedeno delo, 179-180.

op{tinska zemqa data na uìvawe licima oskudnim u zemqi 1861-1879

okrug dana orawa na ukupno familija dana orawa po familiji

Aleksina~ki 778.7 295 2.64Beogradski 2606.84 898 2.9Vaqevski 1188.7 210 5.66Jagodinski 944.94 314 3.01Kwaèva~ki 126.29 137 0.92Kragujeva~ki 2381.89 1182 2.01Krajinski 108.21 22 4.92Kru{eva~ki 3635.8 1937 1.88Podrinski 324.53 133 2.44Poàreva~ki 2813.59 1804 1.56Rudni~ki 255.29 69 3.7Smederevski 1408.2 676 2.08]uprijski 1003.4 584 1.72Uì~ki 938.89 317 2.96Crnore~ki 247.4 205 1.21â~anski 570.83 270 2.11[aba~ki 743.48 169 4.4svega 20077.02 9222 2.18

53



80 Okru`na na~elstva su bila du`na da od 1861. vode godi{wu evidenciju o podeqenoj op{tin-

skoj zemqi i da istu dostavqaju Ministarstvima finansija i unutra{wih dela. Ti izve{taji su deli-mi~no sa~uvani. Sastojali su se od poimeni~nih spiskova qudi i obima zemqe koja im je datana uìvawe, izraènog u hvatima duìne i {irine. Mnoèwem hvati duìne i {irine dobili smo

povr{inu svake pojedina~ne dodeqene parcele, a wihovim sabirawem ukupnu povr{inu pode-

qene op{tinske zemqe u kvadratnim hvatima. Iste smo pretvorili u dane orawa, ra~unaju}i1000 hvati2 kao 1 dan, prema M. Vlajinac, Re~nik na{ih starih mera u toku vekova II , Beograd1964, 247-248. Isti odnos je bio primewivan i onda u navedenim ministarstvima, {to se vidi iz

pojedinih dokumenata. Samo su za 1870. sa~uvani svi originalni spiskovi. U prvoj tabeli smosabrali sve raspoloìve podatke po okruzima, a u drugoj smo naveli samo one godine za kojesu sa~uvani spiskovi bar za vi{e od pola okruga. Zbog toga se skupne cifre u dve tabele raz-likuju. Zbirni podaci za celu zemqu iz 1864, 1865 i 1866. nalaze se u izve{taju Ministra finan-sija Narodnoj Skup{tini {tampanom u Protokolima redovne Narodne Skup{tine dràne o

Mioqudne 1867 , Beograd 1868, 207-208, te smo ih prema tome i naveli. N. Vu~o, Poloàj

seqa{tva I , Eksproprijacija od zemqe u XIX veku, Beograd 1955, 17, dao je podatke o pode-qenoj zemqi po okruzima za 1871. i 1872, citiraju}i AS, MF-E, 1876, F I R 19. Tu fasciklu u

arhivu nismo na{li, pa smo podatke za te godine naveli prema

doti~nom delu. Svi ostali podaci, AS, MF-E, 1863, F III R 101; 1866, F VIII R 2; 1867, F VIIIR 137; 1869, F XIII R 1; 1871, F VIII R 71; 1874, F XII R 1; 1875, F XI R 81, F XII R 40;

op{tinska zemqa data na uìvawe licima oskudnim u zemqi u

KNE@EVINI SRBIJI 1861-1879

godine dana orawa na ukupno familija dana orawa po familiji

186118621863 1390.55 742 1.871864 2218.83 1019 2.181865 1878.49 810 2.32

1866 1706.7 855 218671868 2126.8 770 2.7618691870 1275.25 770 1.661871 2016 1111 1.811872 1900.75 1002 1.918731874 2215.29 896 2.47187518761877

1.1.1878-1.6.1879. 808.56 464 1.74svega 17537.22 8439 2.08

54



1876, F VI R 63; 1877, F I R 35; 1879, F XII R 3; 1880, F VII R 1; Ministarstvo unutra{wih

dela-Policajno odeqewe (daqe MUD-P), 1862, F V R121, F XIV R 12; 1863, F I R 122, F IIIR101; 1864, F XVIII R 19; 1865, F VII R 8; 1866, F XIX R 151; 1873, F XXIII R 138; 1875,F XXVI R 1.81 1 dan orawa = 5574,642 m2. Ovaj odnos je bio propisan Zakonom o merama iz 1873, pa smo

ga stoga ovde primenili, za razliku od onog kori{}enog pri izra~unavawu obra|enih povr{ina.M. Vlajinac, isto. Navedena povr{ina iznosi oko 0,3 % od teritorije Srbije.82 Ovde isti~emo, pore|ewa radi, da je Zakon o oku}ju iz 1873. {titio od prodaje za dug imawe

veli~ine 5 dana orawa i oku}je od 1 dana, tj ukupno 6 dana orawa, ^. Popov, navedeno delo,306.

55



56



Z A K O N O D A V S T V O

O N A S E Q A V A W U



Z A K O N O D A V S T V O

O N A S E Q A V A W U

U r e d b a o n a s e q a v a w u b e g u n a c a i z T u r s k e

o d 1 7 . a p r i l a 1 8 6 1 .

Nakon gu{ewa buna u Bosanskoj Krajini i Posavini 1858. godine, brojno jaka bosanska emigracija na{la je uto~i{te u Srbiji. Porta je, u ciqusmirivawa stawa u Bosni i Hercegovini, donela septembra 1859. Saferskunaredbu kojom su bili regulisani agrarni odnosi u toj provinciji, ali zbograzli~itih zloupotreba turskih vlasti, beàwe stanovnika u Srbiju, pojedina~noili sa porodicama, je uzimalo maha.83 Istovremeno, u Vidinskom i Ni{komsanxaku ose}alo se vrewe me|u hri{}anima, nezadovoqnim visinom da`bina,

na~inom wihovog prikupqawa i naseqavawem Tatara. Re{ewe za poboq{awesvog poloàja i izbegavawe turskih nasiqa, mnoge porodice su na{le u emi-grirawu u susednu Srbiju. Usvajawe "Leskova~kog zakona" 1860. ili 1859.nije mnogo promenilo stawe stvari.84

Od kraja 1858. godine, u Kneèvinu Srbiju, dakle, po~iwu da dolazeu ve}im razmerama izbeglice iz susednih oblasti Osmanskog carstva. Wihov broj posebno raste od prole}a 1860. Politi~ki odnosi izme|u Srbije i Turskesu se ina~e znatno pogor{ali nakon drugog dolaska kneza Milo{a na prestozbog krupnih nere{enih pitawa koja je on ponovo pokrenuo. Boravak izbegli-ca u Srbiji je samo dodatno doprinosio zategnutosti odnosa vazala i sizere-na.85

Razlozi op{te humanosti s jedne, i dràvni razlog s druge strane,nalagali su knezovima Milo{u i Mihajlu da beguncima iz Turske pruàju azilna srpskoj teritoriji. Sa wima je saose}ala i srpska javnost, tako da bi svako

83 V. Popovi}, Agrarno pitawe u Bosni i turski neredi za vreme reformnog reìma Abdul-

Mexida (1839-1861), Beograd 1949, 289-296.84 M. Ekme~i}, navedeno delo, 469-470.85 G. Jak{i}, V. Vu~kovi}, Spoqna politika Srbije za vlade kneza Mihaila (prvi Balkanski

savez), Beograd 1963, 43. 59



druga~ije postupawe vladara najpre potkopalo ugled Srbije u susednim provincijama, prema kojima je ina~e imala aspiracija, a potom wih li~nokompromitovalo u o~ima sopstvenih podanika. Osim uto~i{ta, begunci su uSrbiji dobijali i nov~anu pomo} za izdràvawe od strane vlasti. Prema nekim

podacima, wima je u periodu 1858-1860. bilo izdato oko 3000 dukatacesarskih.86

Porta nije blagonaklono gledala na ovo gomilawe izbeglica u Srbiji, podozrevaju}i da se one tu organizuju i pripremaju za upad u Tursku radidizawa ustanka. Iz tog razloga je uputila o{tar protest knezu Milo{u po~etkom 1860, zahtevaju}i od wega ekstradiciju begunaca. Umerenointoniranim i ve{to sro~enim odgovorom - po savetu ruske diplomatije, knez je odbio turski zahtev, koriste}i ga da istovremeno istakne pitawe pravanasle|a prestola u wegovoj porodici. Jasno, ovakva diplomatska prepiska nije

dovela ni do kakvog re{ewa.87

Begunci su bili bez strogog nadzora od strane srpske vlade i lutali suzemqom, o~ekuju}i da ih Srbija "s prole}a" povede u borbu za oslobo|ewesvog zavi~aja. Kao takvi, oni su postajali predmet manipulacija i intrigaodre|enih politi~kih grupacija i predstavnika stranih sila u Srbiji. Knez Milo{ je 1860. poku{ao da diplomatskim putem, slawem deputacije u Carigrad, re{isporna pitawa sa Portom. Izazivawe ustanka u Turskoj i stavqawe na wego-vo ~elo, kako zbog vojne nespremnosti zemqe, tako i zbog sopstvene starostii me|unarodne situacije, knez nije uzimao u obzir. S druge strane se, me|utim,

na neki na~in morala odràvati vera me|u sunarodnicima, posebno u Bosni,da }e ih Srbija oruànom rukom osloboditi. Stoga je Milo{ javno odbacivaosvaku pomisao da srpske vlasti naoruàvaju begunce i pripremaju ih za upadu Bosnu, dok je istovremeno tolerisao aktivnosti te vrste, no koje zaista nisu bile sprovo|ene u organizaciji vlade.88

Rusofilski opredeqeni liberali, predvo|eni mitropolitom Mihailom i predsednikom Saveta Stev~om Mihajlovi}em, tzv. "ruska partija" u Srbiji,materijalno su pomagali begunce, omogu}avaju}i im da se na taj na~in

naoruàvaju i podsticali ih na upade u Bosnu. Ovakvo delovawe liberala i begunaca nailazilo je na neskrivenu podr{ku ruskog (prema jednom izvoru iaustrijskog) konzula u Beogradu, ~ija su vrata za izbeglice bila uvek otvore-na i koji im je i sam nov~ano pomagao. Jedan upad ~eta je zaista bio poku{aniz Ma~ve u junu 1860. Deo tih odreda se prebacio u Bosnu, da bi ih tamoodmah turske vlasti pohvatale, a deo su razoruàle vlasti [aba~kog iPodrinskog okruga 1. jula kod Badovinaca, postupaju}i po kneèvim

86 V. Stojan~evi}, navedeno delo, 182; vidi i Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu I , 102,

br. 98; 114-115, br. 109, 111; 128-129, br. 123, 124; 136-137, br. 129; 138-140, br. 131, 132,133.87 G. Jak{i}, V. Vu~kovi}, navedno delo, 42.88 V. Popovi}, navedno delo, 296.60



nare|ewima.89

Prisustvo izbeglica u Srbiji iskoristio je za propagandni rad kwièvnik Matija Ban. Naime, on je nakon posete poznatog slavenofila Ivana AksakovaBeogradu juna 1860, osnovao jedan tajni Odbor, bez znawa kneza, u ciqu

podizawa ustanka u Turskoj. Kako bi na neki na~in opravdao sredstva koja je dobio od ruskih slavenofila, ali jo{ vi{e svoje zahteve za novim, a imaju}iu vidu da na pripremawu ustanka nije ni{ta bilo ura|eno, Ban je organizovaoslawe protestnih peticija izbeglica stranim konzulima u Beogradu. KnezMihajlo je za postojawe Odbora saznao tek decembra 1860, no kako je Bantvrdio da u svom delovawu ima podr{ku zvani~ne Rusije, nije mu odmahnaredio da obustavi wegovu aktivnost. Tek po{to je u aprilu 1861. iz Rusijestiglo zvani~no obave{tewe da ona ne stoji iza Bana, wegov Odbor je bioraspu{ten.90

Dràwe Rusije u ovoj epizodi, i uop{te wena politika u Srbiji, pa ikada su u pitawu izbeglice, delovali su pomalo protivre~no. S jedne strane,ruski ambasador u Be~u je jo{ 1859. savetovao knezu Mihajlu da se begun-ci drè podaqe od granice i da se ne organizuju u ~ete. Isti diplomata je feb-ruara 1860. savetovao knezu Milo{u da uzdràno odgovori na turske proteste povodom davawa azila izbeglicama. Istovremeno je, me|utim, ruski konzul uBeogradu postupao sasvim druga~ije, podràvaju}i organizovawe ~eta.Stoga je srpska vlada imala osnova da veruje da Rusija vodi dvostruku poli-tiku. Iz tog razloga ni knez Mihajlo nije zabranio Banov Odbor odmah ~im

89 G. Jak{i}, V. Vu~kovi}, navedeno delo, 44. Ovde se pomiwe odred od 300 qudi koji se spre-mao da iz Ma~ve upadne u Bosnu, ali je bio razoruàn od srpskih vlasti. Podatak je naveden

prema pismu Tome Kova~evi}a Cvetku Rajovi}u od 8. 7. 1860, koje je objavqeno u Srbija i

oslobodila~ki pokreti na Balkanu I , 143-147, br. 136. Iz istog izvora poti~e i iformacija da jei austrijski konzul podràvao begunce u wihovim namerama. Jovan Risti}, na koga se Jak{i}i Vu~kovi} tako|e pozivaju, tvrdi da je u junu pre{lo Drinu vi{e od 300 qudi i da su doìvelineuspeh, navedeno delo, 385. Knez Milo{ je 30. juna naredio ministru unutra{wih dela, a naosnovu wegovog izve{taja od 28. juna u kome je stajalo da su begunci (ne stoji koliko wih), i

pored najstroìh mera vlasti na granici, pre{li iz Srbije u Bosnu radi izazivawa nemira, da seubudu}e takvi prelasci imaju silom spre~avati, tako {to }e pograni~ne straè pucati posle dvaupozorewa na svakog ko bude poku{ao da pre|e granicu bez odgovaraju}e dozvole. Sutradan

je kod Badovinaca bio spre~en prelazak jedne ~ete od 70-80 begunaca. Oni su bili razoruànii razme{teni po [aba~kom, Vaqevskom i Beogradskom okrugu. Na saslu{awu su izjavili da jeistovremeno sa wima trebalo da iz Vukovara upadne, a i da je mo`da ve} upao u Bosnu odredod 300 qudi. Iz izve{taja okru`nog na~elnika koji je spre~io prelazak se jasno zakqu~uje da jeovaj, u Srbiji razoruàni, odred bio opremqen uz austrijsku pomo}, mada se ne kaè konkret-no od koga. AS, Pokloni i otkupi (daqe: PO), K 73-29, 31, 32, 35, 36. Koliko je begunacaupalo iz Srbije u Bosnu, nije jasno. Ovim dokumentom se potvr|uje ta~nost i Risti}evih iKova~evi}evih navoda, osim u ciframa. [to je jo{ va`nije, potvr|uje se ume{anost Austrije u

celo ovo preduze}e.

61



je za wega saznao, sumwaju}i da ga Rusija ipak tajno podràva. Ruska poli-tika u Isto~nom pitawu je bila usmerena ka podsticawu i odràvawu vrewame|u hri{}anima u Turskoj. Takvo stawe dalo je pretekst Gor~akovu za slawecirkularne note od 4. maja 1860. predstavnicima sila u Petrogradu, kojom se

predlagao wihov zajedni~ki korak na Porti, kojim bi se ova primorala da poboq{a upravu u svojim provincijama. Na ovaj na~in, uz francusku podr{ku, Rusija je, nakon Krimskog rata, ponovo istakla nameru da vodiaktivnu politiku na Balkanu, stavqaju}i istovremeno do znawa hri{}anima uEvropskoj Turskoj da je ona ta sila koja ih {titi i od koje bi trebalo da o~ekuju pomo}. Porta i britanska vlada su sumwale da Rusija mo`da namerava da iza-zove op{ti ustanak hri{}ana na Balkanu; u godini koju je obeleìoGaribaldijev "pohod hiqade" takva strahovawa nisu se ~inila preteranim.Pogor{avawe srpsko-turskih odnosa i pojava ~eta na granicama Bosanskog

ejaleta su samo podsticali navedeno rezonovawe. Ipak, Rusija nije imalanameru da u tom trenutku otvara Isto~no pitawe, jer, na pragu krupnihagrarnih i drugih reformi, nije bila spremna da se suo~i sa raspadomOsmanskog carstva. Woj je odgovarala slaba Turska, stalno razdirana iznutravrewima, koja su omogu}avala me{awe u wene unutra{we stvari. Nakonzahla|ewa odnosa za Francuskom povodom poqskog ustanka, oktobra 1860,Rusija je imala jo{ mawe voqe za otvarawe Isto~nog pitawa, koje bi mogloda preraste u oruàni sukob ve}ih razmera na Balkanu.91

Poloàj srpskih vladara, s obzirom na to da nisu bili upu}eni u sve

finese ruske politike, nije bio lak. S jedne strane, nalazili su se pod pritiskomnestrpqive "ruske partije" u zemqi koja je èlela brzu vojnu akciju protivTurske, dok su, s druge strane, istovremeno stizala upozorewa zvani~nih predstavnika sila da se prema Turskoj vodi miroqubiva politika. Nedostatak eksplicitne ruske podr{ke, ali jo{ vi{e vojna nespremnost, upu}ivali sunajpre kneza Milo{a, a potom i Mihajla, da sporna pitawa sa Turskom, padakle i izbegli~ko, re{avaju diplomatskim sredstvima.

Srpska vlada se u izbegli~kom pitawu dràla na~elnog stava da su tiqudi azilanti koji po slovu zakona mogu da dobiju za{titu u Srbiji, a ne krim-inalci koji bi po istom osnovu morali da budu izru~eni mati~noj dràvi.Ovakvo gledi{te je nagla{eno dono{ewem Uredbe o postupawu sa begunci-ma od 1. februara 1860, kojom se utvr|uje da se mogu izru~ivati stranim vlas-tima samo zlo~inci i to uz odgovaraju}e sudske dokaze, dok svi drugi begun-ci imaju pravo da uìvaju srpsku za{titu. Nakon sedmogodi{weg neprekidnog boravka u Srbiji, oni sti~u pravo da budu primqeni u srpsko dràvqanstvo bez

90 V. J. Vu~kovi}, Neuspela politi~ka akcija Matije Bana 1860-1861, Istorijski ~asopis 9-10

(1959), 377-378, 397-398, 403-405; V. Vu~kovi}, G. Jak{i}, navedeno delo, 44.91 V. Vu~kovi}, G. Jak{i}, navedeno delo, 23, 46-47; AS, S/GB-27, FO 78/1585, LongvortBulveru, Beograd 14. 12. 1860. (n. k.).

62



prethodnog otpusta iz ranijeg dràvqanstva. Izbeglice, do stupawa u srpsko podanstvo ne mogu da uìvaju politi~ka, ve} samo op{ta gra|anska prava.Po{to u Srbiji provedu dve godine, podleù svim poreskim obavezama.92

Knez Milo{ je, kao {to smo videli, primao izbeglice i tolerisao wiho-

vo delovawe, ali samo do mere u kojoj ono nije pretilo da izazove ozbiqnukrizu u srpsko-turskim odnosima, ili ~ak oruàni sukob. On je, me|utim, sma-trao da bi i za Srbiju i za same te qude bilo najboqe kada bi se oni vratili svojim domovima u Turskoj. Ekstradicija, naravno, nije dolazila u obzir, aliop{ta amnestija data od strane sultana bi bila, po kneèvom mi{qewu, najcel-ishodnije re{ewe. On bi na taj na~in bio u mogu}nosti da se oslobodi izbegli-ca, koje su Srbiju ko{tale nov~ano i stvarale politi~ke probleme, a da u istovreme ne izgubi ni{ta od li~nog i dràvnog ugleda u o~ima svojih podanikai sunarodnika u Turskoj. Jedan predlog ove vrste knez je, preko svog izaslani-

ka Stev~e Mihajlovi}a, bio spreman da uputi velikom veziru MehmedKibrizli-pa{i u junu 1860, koji se u to vreme nalazio na putovawu po evrop-skim provincijama carstva.93 Me|utim, kako vezir nije prilikom susreta saStev~om pokretao razgovore o izbegli~kom, niti o bilo kom drugom konkret-nom pitawu, i po{to kneèv izaslanik nije imao nalog da uzima inicijativu uotvarawu bilo koje politi~ke teme, to je Milo{eva zamisao o amnestiji ostalaneiskazana.94

Posle smene na prestolu, srpska politika se nije mewala kada je re~o izbegli~kom pitawu, ostaju}i pri stavu da Srbija ima puno pravo davawaazila beguncima. Ova tema je ~ak na{la mesta i u Marinovi}evom memoarufrancuskom ministru inostranih poslova od 28. februara 1861, podnetom pri-likom wegove posete Parizu u okviru diplomatske misije obilaska glavnihevropskih prestonica. Srbija je od Francuske dobila punu podr{ku po ovom pitawu.95 Po~etkom 1861. srpsko-turska trvewa oko izbeglica su se poja~ala.Srpske Novine su, u sklopu polemike koju su vodile oko odnosa Srbije iTurske sa carigradskim listom Journal de Constantinopol , prenosile sadràje peticija koje su izbeglice podnosile kozulima u Beogradu i vrlo o{tro pisale

o zlo~inima Albanaca nad Srbima u Pe}koj nahiji.96

Iako su navodi u peticijama o turskim nasiqima bili istiniti, same peticije je pisao Matija Ban i tolepim kwièvnim stilom. S druge strane, de{avalo se da nepismeni seqaci kojisu ih ove-ravali pe~atima svojih op{tina i podnosili konzulima, ne znajuwihovu pravu sadrìnu. Diplomatama je bilo lako da uo~e da takve sastavenisu mogli da napi{u wihovi podnosioci. Engleski konzul je stoga autorstvo pripisivao ruskom konzulu i liberalima.97 Kako bi se opovrgle turske optu`be

92 ZZU XIII, Beograd 1861, 5-7. D. \or|evi}, navedeno delo, 315.

93 Porta je poslala Mehmed Kibrizli-pa{u na to putovawe da bi se li~no uverio u stawe

hri{}ana i eventualno ga poboq{ao, ako bude potrebno. Ovo je bio jedan diplomatski manevar po britanskom savetu, da bi se na taj na~in predupredila 63



da se izbeglice na srpskoj teritoriji naoruàvaju i spremaju za upade u Tursku,u novinama je objavqen raspis ministra unutra{wih dela svim okru`nimna~elstvima od 15. januara 1861. u vezi s begunacima. Wime je, ~ini se,veoma dobro definisan stav vlade o izbegli~kom pitawu: "Mi [vlada-MJ] ih

[ begunce-MJ] ne}emo draìti, ne}emo ih zvati, ali kad na oblast na{u stupe,oni su slobodni ~lanovi zemqe, koja ih prima, no kojoj su opet oni du`ni po{tovati mir i zakone, pa nemisliti vi{e na osvetoqubive planove, no prek-inuti sve daqe sveze sa starim zavi~ajem. Spa{eni stradalnici imali bi sesprovoditi na~elstvu okru`nom, koje bi ih imalo od granice udaqiti, ili imzanimawe na}i."98

Ubrzo se, me|utim, javila vrlo povoqna prilika da se izbegli~ko pitawere{i na najboqi mogu}i na~in, onako kako je jo{ knez Milo{ prièqkivao.Sultan je izdao ferman 1. marta 1861. o op{toj amnestiji za izbeglice iz Ni{kog

sanxaka, a ~etiri dana kasnije i za begunce iz Bosne. Predvi|eno je bilo da se begunci skupe 22. marta u Aleksincu, odnosno Loznici, verovatno 29. marta,ili dan-dva ranije, gde bi im jedan turski zvani~nik, u pri-sustvu okru`nih vlasti pro~itao tekst amnestije. Deo izbeglica uop{te nije hteo da ide u Aleksinac, aoni koji su oti{li, odbili su da se vrate u Tursku. Isto se dogodilo i u Loznici.Umesto prihvatawa amnestije, begunci su i iz Aleksinca i iz Loznice poslali po jednu peticiju sultanu i konzulima u Beogradu u kojoj su se àlili na postupaweturskih vlasti i izneli kako nemaju osnova da veruju da }e im se stawe zaista poboq{ati, jer se nije poboq{alo ni nakon Hatihumajuna i drugih sultanovihfermana. Stoga su zahtevali u ime celog "na{eg naroda u Staroj Srbiji, Bosni,u Ercegovini, u Gorwoj Albaniji i Makedoniji" da im sultan vrati "hristijanskei narodne vlasti" koje bi upravqale narodom pod sultanovom vla{}u. Kneza su pismom obavestili da ne mogu da prihvate amnestiju, jer nemaju poverewa uturske vlasti. Istovremeno su mu javili da su samoinicijativno, bez znawa vlastida ih ove ne bi eventualno u tome spre~ile, poslali peticiju sultanu i stranimvladama. Sve to saop{tili su knezu da bi on znao {ta se dogodilo i obe}ali mu

intervencija sila na osnovu ruskih zahteva. Veliki vezir ina~e nije mnogo doprineo poboq{awu poloàja hri{}ana. V. Vu~kovi}, G. Jak{i}, navedeno delo, 46-47; M. Ekme~i}, navedeno

delo, 479-480.94 Milo{ je poslao Stev~u da iza|e u susret velikom veziru i da ga pozdravi u wegovo ime. Nije

mu namenio nikakvu diplomatsku misiju, ali mu je dao odre|ena uputstva za razgovore, uslu~aju da ih Mehmed Kibrizli-pa{a pokrene. Stev~a se sreo sa vezirom u Svi{tovu krajem

juna 1860. i bio gost na wegovom parobrodu tokom putovawa do Vidina. AS, PO, K 132-113,119.95 V. Vu~kovi}, G. Jak{i}, navedeno delo, 57-58.96

Srbske Novine, 1861, br. 12, 13, 14, 16, 17. AS, S/GB-27, FO 78/1585, Longvort Bulveru,

Beograd, 23. 2. 1861. (n. k. ); S/F-33, Tasti [uvnelu, br. 7, Beograd 21. 2. 1861. (n. k.).97 Arhiv Istorijskog instituta SANU (daqe: AII), Matija Ban (daqe: MB), XVI/2, 16/9; AS,S/GB, isto; V. Vu~kovi}, navedeno delo, 397.

64



da }e se u Srbiji dobro vladati i izbegavati sve {to bi srpske vlasti moglo dadovede u sukob sa sizerenskim dvorom.99

Iza odbijawa izbeglica da prihvate amnestiju stajao je Matija Ban.On je preko ~lanova svog Odbora, Zarije Kurti}a u Aleksincu i Nika Okana

u Loznici, uspeo da nagovori begunce da se ne vra}aju u Tursku. Peticije i pismo knezu su iza{li ispod wegovog pera. U wihovom sastavqawu je bio~ak toliko neve{t, da su se dve peticije me|usobno razlikovale gotovo samo u potpisima, iako je trebalo da izgleda da su ih napisali qudi stotinama kilo-metara udaqeni jedni od drugih. îtavu ovu àlosnu operaciju Ban je preduzeomimo znawa srpskih vlasti, o{tetiv{i na taj na~in u velikoj meri interese iSrbije i samih begunaca.100

Knez Mihajlo je bio nezadovoqan odlukom izbeglica da odbijuamnestiju, smatraju}i da wihov daqi boravak u Srbiji moè da donese samo

dodatne nevoqe. Ipak, odlu~no je odbio turski i zahtev engleskog konzula daizvr{i izru~ewe begunaca, jer mu se takav korak verovatno ~inio nedostojn-im. Strani konzuli su odmah uo~ili da je peticije sastavio jedan ~ovek i toneko kome diplomatski na~in izraàvawa nije stran. Predsednik vlade FilipHristi} je imao velikih muka da ih ubedi da iza wih ne stoji zvani~na Srbija.Me|utim, ~ini se da ni on sam nije znao ko ih je ta~no pisao, po{to je sma-trao da je sve to maslo ruskog konzula i liberala.101

Tokom prole}a 1861. do{lo je do kristalisawa pravca srpske politikeu pogledu re{avawa sporova sa Turskom. Rusija je najpre jasno stavila doznawa srpskim vlastima da ne podràva rad Banovog Odbora, a potom jere{ila da prestane sa davawem nov~ane pomo}i izbeglicama preko svogkonzula. To su bili sasvim jasni signali da ne èli zao{travawe u srpsko-turskim odnosima. U skladu sa tim, a i sa svojim stavom da se preotpo~iwawa rata sa Turskom moraju ispuniti odre|eni uslovi, pre svih ise-qewe muslimana iz Srbije i stvarawe odgovaraju}e vojne sile u woj, knezMihajlo je aprila 1861. poslao Iliju Gara{anina u Carigrad da pregovorima poku{a da izdejstvuje ispuwewe odredbe Hati{erifa iz 1830. o selidbi Turaka

iz srpskih varo{i.

102

Uspehu Gara{aninove misije i uop{te poboq{awu odnosasa Portom kojem se teìlo, nisu mogli da doprinesu ni Banovo delovawe, niizbegli~ko pitawe. Stoga je Odbor bio rasturen, dok je re{ewe za begunce

98Srbske Novine, 1861, br. 16, 7/19. 2. 1861.

99 AS, MID-I, 1861, DP, br. 576, 637, 680, 708, 798, 799, 866, 877, 909, 937, 941, 1005, 1014,1023, 1067, 1291, 1309, 1436, 1437; S/GB-27, FO 78/1585, Longvort Bulveru, Beograd, 5. 3.1861. (n. k.); isti istom, 26. 3. 1861. (n. k.); isti istom, 5. 4. 1861. (n. k.); S/GB-103, FO195/686, isti istom 26. 3. 1861. (n. k.); isti istom, 5. 4. 1861. (n. k.); S/F-33, Dozon [uvnelu, br.10, Beograd, 13. 3. 1861. (n. k.); isti istom, br. 11, 26. 3. 1861. (n. k.); isti istom, br. 12, 29. 3.1861. (n. k.); isti istom, br. 13, 2. 4. 1861. (n. k.); A. Radeni}, Dokumenti iz ruskih arhiva o

pokretu za oslobo|ewe jugoslovenskih zemaqa pod Turskom 1860-1861, Arhivski pregled 1-2(1970), 133-137. U izvorima nismo mogli da na|emo ni indiciju da su srpske vlasti ili knezMihajlo nagovestili Turskoj da bi izbegli~ko pitawe moglo da se re{i amnestijom.

65



na|eno u wihovom naseqavawu po Srbiji.Uredba o naseqavawu izbeglica iz Turske bila je doneta 17. aprila

1861. Srpska vlada je bila podstaknuta na weno usvajawe iz dva razloga.Prvo, Rusija je obustavila davawe nov~ane pomo}i beguncima, tako da bi

celokupno wihovo izdràvawe palo na teret srpskog buxeta; drugo, htelo se posti}i poboq{awe odnosa s Portom pred po~etak Gara{aninove misije putem uklawawa jednog predmeta stalnih sporova. Vlada je smatrala da }eizbeglice, po{to dobiju zemqu za obradu, biti suvi{e zauzete svojim novimdoma}instvima, te da vi{e ne}e biti zainteresovane za bilo kakve delatnostiuperene protiv Turske. Drugim re~ima, "Pravitelstvo je htelo stime da imoduzme svaki zna~aj."103

Ministar finansija Jovan Gavrilovi} podneo je 1. aprila Savetu nacrtUredbe, prema kome bi okru`ne vlasti bile obavezne da rasporede naseqenike

po op{tinama, te da iste obaveù da svakoj porodici ustupe parcele za obraduod op{tinske zemqe na uìvawe. Ova obaveza bi bila nu`na, zbog toga {to seop{tine "usteù" da od svoje zemqe daju naseqenicima, jer vi{e vole da imzemqe leè puste, nego da ih "kojem radinom do{qaku ustupe." Ministarstvofinansija se ne bi me{alo u pojedinosti oko naseqavawa, osim u slu~ajure{avawa odre|enih àlbi kolonista ili op{tina. Naseqenici bi, prema Uredbi o postupawu s beguncima od 1. februara 1860, bili oslobo|eni od svih op{tinskihi dràvnih da`bina. Okru`ne vlasti bi pazile da se do{qaci, po mogu}stvu, nase-qavaju daqe od granice i da se ravnomerno rasporede po op{tinama, kako ne

bi neka od wih u odnosu na drugu davala previ{e op{tinske zemqe. U roku od15 godina kolonisti ne bi mogli da zaduè ili prodaju dodeqene im parcele,koje bi se, uzimaju}i u obzir kvalitet zemqe, delile po slede}em razmeru:

Tabela 14: Razmer podele op{tinske zemqe izbeglicama iz

Turske prema nacrtu Uredbe iz 1861.

Ministar je u nacrtu jo{ predloìo da se, po{to porodice budu nase-qene, i samcima, za koje ima izgleda da bi obra|ivali zemqu, ustupe parceledo 4 jutra ora}e i do 1 jutra kosa}e zemqe.

Savet je, me|utim, bio mi{qewa da su povr{ine parcela predvi|enenacrtom prevelike i da zemqu ne treba deliti u dve kategorije. Osim toga, nije bio uvaèn ni predlog da se i be}arima daje zemqa.104

100 AII, MB, XVI/2, 16/12, 13.101 AS, S/F-33, Dozon [uvnelu, br. 12, 29. 3. 1861. (n. k.); isti istom, br. 13, 2. 4. 1861. (n. k.);

S/GB-27, FO 78/1585, Longvort Bulveru, Beograd, 26. 3. 1861. (n. k.); isti istom, 5. 4. 1861.(n. k.); S/GB-103, FO 195/686, isti istom, 26. 3. 1861. (n. k.); isti istom, 5. 4. 1861. (n. k.);

Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu I, 191, br. 166; Q. P. Risti}, Engleska i Srbija od Pariskog mira do Kanli~ke konferencije (1856-1862), neobjavqena magistarska teza, Beograd1993, 221.102 V. Vu~kovi}, G. Jak{i}, navedeno delo, 66-67; V. Vu~kovi}, navedeno delo, 405.66



Odredbe usvojene Uredbe su se u svemu podudarale sa nacrtom, semu odeqku o veli~ini parcela koje se daju na uìvawe. Umesto predloènih povr{ina, bilo je re{eno da se svakoj porodici, prema broju ~lanova, ima datiod 2 do 6 dana orawa (nije preciziran odnos broja ~lanova i povr{ine

zemqi{ta) i plac za ku}u. Ukoliko negde bude bilo mogu}e da im se da i vi{e,i op{tina na to pristane, onda se moglo tako i u~initi. Be}ari se ne spomiwuu Uredbi. Za weno sprovo|ewe bilo je nadle`no Ministarstvo finansija.105

Povr{ina zemqe namewene beguncima je, dakle, savetskomodlukom drasti~no smawena u kona~noj redakciji u odnosu na nacrt Uredbe:najmawa parcela po nacrtu (4 jutra ora}e i 2 kosa}e zemqe) bila je jednakanajve}oj po usvojenom tekstu (6 jutara), sem po izuzetku. Po{to na kraju nije bio propisan odnos izme|u broja ~lanova naseqeni~ke porodice i povr{ine parcele, ostavqen je prostor op{tinskim vlastima da, dokazuju}i kako nema-

ju dovoqno zemqe ni za svoje ìteqe, izdejstvuju dodeqivawe {to mawih parcela kolonistima. U svakom slu~aju, nacrt Uredbe je izgledao mnogo povoqniji za begunce od usvojenog teksta. Me|utim, tu se postavqa pitawe:da li bi nacrt bilo mogu}e sprovesti? Ministar finansija u trenutku podno{ewa predloga nije imao podatke, ~ak ni pribli`ne, ni opisne - nikakve, o veli~inifonda op{tinske zemqe u celoj dràvi, a kamoli u svakoj op{tini ponaosob.106

Sa ove ta~ke gledi{ta je re{ewe koje je Savet usvojio mnogo ozbiqnije odGavrilovi}evog predloga: parcele su smawene na onu meru za koju je zakon-odavac smatrao da }e biti raspoloìva, a lokalnim vlastima je ostavqeno da na

terenu, prema mesnim prilikama, re{avaju koliko }e koja porodica zemqedobiti, jer je o~igledno bilo iluzorno praviti bilo kakav op{ti plan bez ranije pomenutih podataka. U prilog savetskom re{ewu ide i ~iwenica da je porod-ica oskudna u zemqi prose~no dobijala oko 2 dana orawa od op{tinskih utri-na. Ako se to ima u vidu, moè se postaviti pitawe koliko je bilo realno o~eki-vati da }e pojedine izbegli~ke porodice mo}i da dobiju maksimalnih 6 dana.

Na ovom mestu se vaqa podsetiti ranije pomenute [umske uredbe,koja je bila usvojena samo dan pre Uredbe o naseqavawu begunaca. Wom je bilo predvi|eno davawe, tako|e, op{tinske utrine oskudnima u zemqi nauìvawe, i to izme|u ostalih, i "doseliv{im se sirotim qudima." Ovde posebnoisti~emo citiranu formulaciju, jer ona podrazumeva sve doseqenike, pamakar oni bili i iz susedne op{tine, a ne nu`no strane dràvqane. [umskomuredbom uop{te nisu bile precizirane povr{ine zemqe koja bi se davala

103Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu I, 191, br. 166; AS, S/F-33, Dozon [uvnelu br.14,

7. 4. 1861. (n. k. ).

familijamadaje se zemqe

ora}e kosa}e

do 3 lica 4-6 jutara do 2 jutra3-5 lica 6-9 jutara do 3 jutra5-8 lica 9-12 jutara do 4 jutra

8-12 lica 12-15 jutara do 5 jutara

67



oskudnima, a u odre|ivawu istih trebalo je da u~estvuju ravnopravnoop{tinske i sreske vlasti, iako je pri dono{ewu re{ewa krajwu re~ imaookru`ni na~elnik. Zbog op{tosti navedenih odredbi i nedostatka faktoraobaveznosti za op{tine, [umska uredba nije bila odgovaraju}a za naseqavawe

begunaca, te je stoga postojala potreba da se donese poseban akt koji bi seodnosio samo na wih, kao posebnu kategoriju doseqenika.107

Uredba od 17. aprila je imala izvesnih nedostataka, pa je bila u dvanavrata dopuwavana re{ewima koja su sa wom ~inila zakonsku celinu.Odmah po usvajawu Uredbe, od lokalnih vlasti bilo je prime}eno da davawesamo gole i neiskr~ene zemqe beguncima nije samo po sebi dovoqno efikas-no re{ewe, s obzirom na to da oni nemaju ~ime da je obra|uju, niti {ta da seju.Stoga je Beogradsko na~elstvo predloìlo da se naseqenicima pruì pomo} iu novcu i semenu. Ona bi pala na teret op{tina u kojima su naseqeni, tako {to

bi svaka op{tina morala da iz svoje kase da beskamatnu trogodi{wu pozajmicu naseqenim porodicama radi izgradwe ku}a i podmirivawa drugih potreba, ali ne u iznosu ve}em od 500 gro{a ~ar{ijskih po familiji; poredtoga, iz op{tinskih ko{eva bi im se, tako|e bez procenta, pozajmilo ìto zaishranu i setvu, s tim da ga vrate u redovnom roku, tj. naredne godine, uko-liko ne bude nerodna.108 Ministar finansija je na{ao za shodno da usvoji ovaj predlog, ali tek u oktobru, {est meseci nakon {to mu je bio podnet, verovat-no po{to se uverio da je dodatna pomo} zaista neophodna. Istovetan tekst je podneo Savetu na razmatrawe, s tim {to ga je dopunio odredbom da su

nadle`ne sreske i okru`ne vlasti du`ne da, sporazumno sa kmetovima i op{tin-skim odbornicima, odrede koliko }e se novaca kojoj porodici pozajmiti izop{tinskih kasa, jer "drugih izvora za sada nema", zadràvaju}i gorwugranicu od 500 gr. ~ar. Pored ovoga, dodao je jo{ i to da bi se za pruàwe pomo}i mogao da upotrebi i novac preostao u kasi Beogradskogdobrotvornog od-bora za pomagawe begunaca iz Turske.109 Savet je predlogu celosti usvojio, dodav{i mu dve bitne odredbe. Prva je da Ministarstvofinansija, po prethodnom dogovoru sa Ministarstvom unutra{wih dela

nare|uje koliko }e se, kad i u kome okrugu izbegli~kih porodica da naseli. Te104 AS, Dràvni Savet (daqe: DS), 1861, br. 439, Ministar finansija Savetu, br. 615, 1/13. 4.

1861; Savet knezu, br. 836, 3/15. 4. 1861; knez Savetu, br. 735, 5/17. 4. 1861; Ministarstvoinostranih dela-Vnuterno odeqewe (daqe: MID-V), 1861, F II R 57, predsednik Saveta knezu,

br. 836, 3/15. 4. 1861. I. Kosan~i}, Novo-pazarski sanxak i wegov etni~ki problem, Beograd1912, 52-54, pogre{no datira Gavrilovi}ev nacrt i usvojen tekst 1862. godine. Od wega je istugre{ku preuzeo \. \. Pejovi}, navedeno delo, 231, i tome jo{ proizvoqno dodao da su ovimuslovima naseqavawa bili obuhva}eni i Crnogorci, {to je bilo posebno pogodno za crnogorske

porodice stradale u ratu 1862. Uredba se odnosila samo na begunce iz Turske, a za Crnogorcesu vaìla ranije navedena pravila.105

ZZU XIV, 79.106 To se zakqu~uje iz nepostojawa bilo kakvih podataka te vrste u arhivskoj gra|i.

68



naredbe }e izvr{avati nadle`ne policijske vlasti. Druga je zapravo nalogMinistarstvima finansija i unutra{wih dela da izdaju naredbe okru`nim vlas-tima kako bi ove "najìvqe kod naroda dejstvovale i obodravale ga" da pruàsvaku pomo} doti~nim naseqenicima. Re{ewe je s ovim dopunama stupilo

na snagu 28. oktobra 1861, ali je zanimqivo da je iz kona~nog tekstaizostavqena odredba o kori{}ewu novaca Beogradskog odbora, utoliko vi{e,{to se iz dokumenata vidi da su se i Savet i knez saglasili sa wom.110

Iz savetskih dodataka predloènom re{ewu se zakqu~uje da je biloneophodno saznati koliko gde ima mesta za naseqavawe, te da se u okviruMinistarstva onda ipak sa~ini kakav-takav plan kolonizacije, pa makar bio ivrlo op{teg karaktera - na okru`nom nivou. Drugi dodatak ukazuje na to dame{tani nisu uvek rado primali izbeglice, {to i ne ~udi, imaju}i u vidu da jewihovo izdràvawe palo u potpunosti na teret op{tina.

Uredba je drugi put bila dopuwena na predlog Ministarstva finansijare{ewem od 12. marta 1862. U osnovnom tekstu je stajalo da begunci nesmeju dobijenu zemqu da zaduè ili prodaju u roku od 15 godina, ali ne i da po isteku ovog roka postaju weni vlasnici. Navedenom dopunom je ovaodredba izmewena u tom smislu: nakon 15 godina uìvawa zemqe, naseqeni-ci mogu da zahtevaju od nadle`nog Okru`nog suda tapiju, te da tako steknusopstvenost nad wom.111

Uredba o naseqavawu begunaca iz Turske bila je jedan iznu|eni potezsrpske vlade, u~iwen kasno i to samo u nedostatku boqeg re{ewa. O~igled-

no su srpske vlasti htele da uklone izbeglice kao element nereda, i to uz {tomawe sopstvenog angaòvawa i utro{enih sredstava. Stoga su sve obaveze u pogledu naseqavawa, pomalo neozbiqno, bile preba~ene na lokalne vlasti,kao da vlada vi{e nije htela da ima posla sa beguncima. Kako se ubrzo pokazalo da je nov~ana pomo} naseqenicima neophodna, vlada je i wu pre- bacila na op{tine, {to je sasvim logi~no ako se ima u vidu da je jedan odneposrednih uzroka dono{ewa Uredbe bio upravo taj da se izbegne wihovoizdràvawe na ra~un dràvnog buxeta.

S politi~ke ta~ke gledi{ta, Uredba je do{la kasno, jer su begunci ve}kompromitovali Srbiju pred stranim silama. Ne treba zaboraviti ni to da jeona usvojena posle neuspele amnestije, dakle kao svojevrsna alternativaupravo propu{tenoj, najboqoj, prilici za re{ewe problema begunaca. Svakakose najve}a {teta po srpske interese u ~itavom izbegli~kom pitawu ogledala utome {to je jedan broj qudi iz Turske, koji bi tamo bili od koristi u slu~ajuustanka, pre{ao u Srbiju, gde nisu bili ni od kakvog zna~aja.112 Pored togatreba imati u vidu da je Porta kori-stila ispra`wena imawa hri{}ana iz

107

ZZU XIV, 72-73. \. \. Pejovi}, navedeno delo, 228, tvrdi da se [umska uredba, pozivaju}ise na wen ~l. 55, odnosila na naseqavawe Crnogoraca, te da su naseqenici imali da se nase-qavaju u odvojenim grupama od 10-50 porodica. O ovome nema ni slova ni u ~l. 55, niti u bilokom drugom. 69



bodne zemqe na dobrom i zdravom mestu" za naseqavawe "nekoliko znat-nih" crnogorskih porodica.114

Problemi koji su se javqali prilikom kolonizacije ve} do{av{ihCrnogoraca i najava nove imigracije, pobudili su srpske vlasti da ovom

pitawu pristupe druga~ije nego do tada. U to vreme su na snazi jo{ uvek bila pravila o naseqavawu Crnogoraca iz 1854. i 1855. godine. Vlada je, me|utim,sada procenila da ona vi{e ne odgovaraju svrsi, te da bi ih trebalo zamenitinovim zakonskim propisima. U izvorima se ovakvo vladino opredeqewe prvi put pomiwe 27. septembra 1864. u jednom aktu Ministarstva finansijaupu}enom na~elstvu krajinskom; wime se najavquje formirawe "komisije odoseqavaju}im se Crnogorcima" koja je trebalo da "postavi pravilo" zaizdavawe nov~ane pomo}i istima.115 U tom smislu je i Gara{anin odgovorioknezu Nikoli 2. novembra 1864. na wegovo pomenuto pismo. On je pisao

kako je Srbija rada da primi nove naseqenike, ali, u èqi da se ubudu}e izbeg-nu sve pote{ko}e koje su se obi~no u sli~nim prilikama javqale, vlada knezaMihajla namerava da sastavi "jedan odbor ve{taka", koji bi izradio "shodan plan ovog naseqewa." Ciq ovakvog propisa bi bio da svaki crnogorskikolonista jo{ u Crnoj Gori zna ta~no kuda ide, gde }e biti naseqen i {ta }emu srpske vlasti dati od pomo}i. Na taj na~in bi se izbegle, do tada ~este,neèqene pojave da se naseqenici, nezadovoqni zate~enim uslovima, vra}ajuu Crnu Goru, ili lutaju po Srbiji u potrazi za bilo kakvom zaradom, ili prosto prosja~e}i. Da je ovo pitawe bilo od zna~aja uop{te u srpsko-crnogorskim

odnosima, svedo~i ~iwenica da ga je Gara{anin ukqu~io u Instrukcije Gnu

\o{i [Milovanovi}u], sastavqene za razgovore koje je ovaj imao da vodi naCetiwu decembra 1864, kao izaslanik kneza Mihajla na kr{tewu }erke kneza Nikole. Milovanovi} je trebalo da izvesti crnogorskog vladara da je ve}odre|ena suma novca koja }e se utro{iti za naseqavawe Crnogoraca, te da seradi na formirawu jedne komisije koja }e se o tom poslu starati.116

Ministarstvo finansija se, dakle, tokom jeseni 1864. bavilo traèwemnovih re{ewa vezanih za probleme kolonizacije Crnogoraca. Ideja je bila da

se usvoji jedan sveobuhvatan Zakon o naseqavawu stranaca, koji se ne biodnosio, bar ne po svom slovu, samo na Crnogorce, ve} na sve potencijalnenaseqenike, strane dràvqane. Shodno tome, ministar finansija Kosta Cuki} je 29. oktobra 1864. podneo Savetu predlog da se u buxetu za ra~unsku1864/5. godinu odredi svota od 84000 gr. poreskih pod stavkom "na podpo-magawe naseqenika." Prema ministrovim procenama, godi{we bi se moglo

111 ZZU XV, Beograd 1863, 56-57; AS, MF-E, 1862, DP, br. 246.

112 Ilija Gara{anin je sasvim ispravno zapazio ovu protivre~nost u srpskoj politici, napisav{i u

jednom pismu: "…u mesto da se u~inimo sposobni buniti gdi treba, mi smo buntovnike skupilida kod nas bune i ote{~avaju.", Pisma Ilije Gara{anina Jovanu Marinovi}u II , priredio St.Lov~evi}, Beograd 1931, 88, br.176.

71



da naseli oko 100 porodica, a svakoj od wih bi se dalo po 30 dukata cesarskih pomo}i radi nabavke najnu`nijih sredstava za ìvot i rad. Navedena suma bise u buxetu za ra~unsku 1863/4. rashodovala na ra~un regalnog danka.Ubrzo bi bio izra|en i podnet Savetu na odobrewe projekt Zakona o nase-

qavawu, ~ijim usvajawem bi prestale da vaè ranije Uredbe o naseqavawuCrnogoraca; sprovo|ewe istog bi bilo stavqeno pod nadzor jednog posebnogodbora, koji bi formirao ministar finansija.

U obrazloèwu svog predloga, Cuki} je istakao kako bi bilo poèqno da se naseqenost Srbije pove}a kolonizacijom stranih zemqorad-ni~kih porodica, posebno u odre|enim predelima, gde op{tinske i op{tenar-odne zemqe ima dovoqno. Ovakva namera bi se mogla utoliko lak{esprovesti, jer su se ina~e mnoge porodice iz susednih oblasti, kao {to suBosna, Crna Gora i Bugarska, prijavqivale vlastima u èqi da se trajno nase-

le u Srbiji. "Ovo naseqavawe, nastavqa daqe ministar, bilo bi koristno sto~ke materijalne i politi~ne, osobito kad se ono sastoji iz porodica

jednoplemenog naroda sa nama" [ podvukao MJ].117

Nacrt Zakona o naseqavawu stranaca je Kosta Cuki} podneo na raz-matrawe Savetu 23. januara 1865. U propratnom obrazloèwu je ukazao na prazninu u srpskoj zakonskoj regulativi kada je u pitawu naseqavaweuop{te,118 budu}i da iz tog domena postoji samo [umska uredba od 16. aprila1861, ali se wene odredbe odnose iskqu~ivo na pojedina~no doseqavawe porodica, dok o obrazovawu ve}ih naseobina kolonista - op{tina, sela ili

zaseoka - ne postoje odgovaraju}i propisi. Napomiwu}i nevoqe sa kojima senaseqenici susre}u, kao {to su druga klima, hrana, voda, razli~ite bolesti,nepoznavawe mesnih uslova za poslovawe, te r|av prijem od stranestarosedelaca, ministar je istakao neophodnost ukazivawa ve}e pomo}ikolonistima od strane dràve, da bi {to lak{e prevazi{li navedene te{ko}e.Ova dràvna potpora bi trebalo da se sastoji u zemqi, hrani, novcu, alatima izgradi za stanovawe. Pored toga, primetio je da naseqenike treba oslobo-diti pla}awa da`bina na duì rok nego do tada, kao i od vojne obaveze.

Cuki} je sastavio predra~un tro{kova za jednu naseqeni~ku porod-icu, iz koga proisti~e da bi se ve} navedena svota novca buxetom predvi|enaza tu namenu, mogla da upotrebi za kolonizaciju 40 do 50 porodica, a ne 100,kao {to je ranije mi-slio. Ti tro{kovi su bili slede}i:

1 ku}a sa sobom i kujnom ………........................… 1200 gr. ~ar.2 vola i kola …………….…........................……… 1200 gr. ~ar.2 koze ili ovce i 1 krma~a ……........................…… 240 gr. ~ar.

113 Isto; AS, Ilija Gara{anin (daqe: IG), 1861, br. 1220, 1227; Srbija i oslobodila~ki pokreti na

Balkanu I , 235-238, br. 200, 201.114 AS, MF-E, 1865, F VII R 35; MUD-P, 1864, F IX R 201; \. \. Pejovi}, navedeno delo, 231-233.72



1 sekira, 2 trnokopa, 2 motike ...........................…. 144 gr. ~ar.1 plug na 2 porodice …….…............................……. 120 gr. ~ar.gotov novac ………………........................………….. 120 gr. ~ar.750 oka kukuruza za hranu …........................……..... 360 gr. ~ar.

svega …………………………............................…… 3384 gr. ~ar.

Ministar je na kraju predvideo da bi se naseqavawe "upotrebile neke praviteqstvene alije i prostranije op{tena-rodne zemqe, poglavito u isto~noj

~asti Srbije" [ podvukao MJ]. Nacrt Zakona o naseqavawu stranaca je predvi|ao da "stranci

zemqodelci" koji bi hteli da se nasele u Srbiji, moraju prvo da stupe u srpsko podanstvo, radi ~ega }e se obra}ati ministru unutra{wih dela (~l.1). Nakontoga, ako nisu dovoqno imu}ni da sami sebi obezbede potrebnu zemqu, mogu

da se obrate ministru finansija, koji }e ih upu}ivati u odre|ene op{tine, gde biim, prema [umskoj uredbi od 16. aprila 1861, ista bila data (~l. 2). Ukoliko bistranci hteli da do|u odjednom u ve}em broju (od 10 do 50 porodica), po{toispune uslove iz ~l. 1, ministar finansija }e se starati da oni, prema broju i mes-nim okolnostima, obrazuju za sebe posebnu op{tinu, ili da u ataru ve} postoje}e op{tine osnuju novi kraj sela ili varo{i. U prvom slu~aju bi im se odredio prostor za op{tinski atar u {umama i ispustu za stoku, a u drugom bi se koris-tili postoje}im (~l. 3). Broj naseqeni~kih porodica koje bi primale dràvnu pomo} svake godine bi se odre|ivao prema svoti novca buxetom predvi|enoj za

tu svrhu (~l. 4). Naseqenici bi bili du`ni da poloè zakletvu na srpsko podanst-vo, po{to budu upo-znati sa gra|anskim pravima i du`nostima (~l. 5). Porodice bi, prema broju ~lanova i svom materijalnom stawu, od dràve dobijale pomo}. Najvi{e {to je jedna porodica mogla da dobije, ~ak i u slu~aju da nema nikakvesopstvene imovine, je slede}e: a) tri dana orawa ~iste zemqe i isto toliko zakr~ewe; ako je ku}a zadru`na, na svaku oèwenu glavu se dodaje jo{ polovinaod navedene povr{ine zemqe; b) gotovu ku}u, podignutu o dràvnom tro{ku,koja ima bar jednu sobu i kujnu, i prostor od 500 kvadratnih hvati119 oko ku}e;v) dva vola, jedna kola, dve koze ili ovce i jednu krma~u; g) jednu sekiru, dvemotike i dva trnokopa; d) 120 gro{a gotovog novca; |) u zavisnosti odgodi{weg doba kad se vr{i naseqavawe i roka u kom }e mo}i da se hrani plodovima sopstvenog rada, odre|enu koli~inu kukuruza za ishranu; e) na svakedve porodice po jedan plug (~l. 6).120 Sve navedene stvari koje dràva daje,naseqenici bi dobijali samo na uìvawe, tako da ih ne mogu prodati ni zaduìti.Ako bi neko lice od wih doti~ne stvari kupilo, moralo bi da ih vrati dràvi, ili

115 AS, MF-E, 1865, F VII R 35, Re{ewe Ministarstva finansija, br. 1660, 15/27. 9. 1864.116

Odnosi Srbije i Crne Gore u XIX veku (1804-1903), priredio P. Popovi}, Beograd 1987,213-215, br. 271; AS, IG, 1864, br. 1478, 1483; \. \. Pejovi}, navedeno delo, 233.

73



da ih nadoknadi; du`ni~ka obveznica izdata na te stvari ne bi se priznavala nasudu. Naseqenicima koji budu prodavali ili zaduìvali navedene predmete, iuop{te onima koji se svojim r|avim vladawem budu pokazali nedostojnimdràvne pomo}i, zemqa i ostala dobijena dobra se mogu oduzeti (~l. 7, 8).

Naseqenik, uz odobrewe kmeta i jemstvo dva saìteqa, mogao bi da proda dobijenu stoku, ali uz obavezu da u roku od mesec dana umesto we nabavi drugu. Naseqenik je vlasnik priploda stoke (~l.9). Po isteku roka od 15 godina, sve {to je naseqenik dobio na uìvawe prelazilo bi u wegovu svojinu. Prema zakonu,ova dobra bi i pre navedenog roka, nasle|ivala deca ako bi im otac u me|uvre-menu umro (~l. 10). Naseqenici bi u toku 15 godina bili oslobo|eni od svihdràvnih tereta i od vojne slu`be u staja}oj i narodnoj vojsci; op{tinske teretesnosili bi odmah, a isto tako vr{ili bi i vojne du`nosti, u slu~aju vanrednih potreba dràve (~l.11). Ministar finansija bi obrazovao poseban odbor koji bi se

starao o naseqenicima i sastavio mu uputstva za rad (~l.12). Ovim zakonom bise ukinula ranija re{ewa o naseqavawu Crnogoraca od 22. maja 1854, 27. feb-ruara 1855. i 19. maja 1855. Za sprovo|ewe istog nadle`no bi bilo Ministarstvofinansija.

Zakon je bio usvojen 27. februara 1865. Savet je u nacrt uneo neko-liko izmena, od kojih su dve od su{tinskog zna~aja. Prvo, re{eno je da se nasvaku oèwenu glavu zadru`ne ku}e dodaje, umesto polovine, tre}ina nave-dene povr{ine zemqe (~l. 6a); drugo, naseqenici se umesto na 15, od svihdràvnih tereta osloba|aju na 5, od slu`be u staja}oj vojsci na 10, a u narod-

noj tako|e na 5 godina (~l. 11). Pored ovoga, treba pomenuti i to da je Savet predvideo da se naseqenicima od alata, izme|u ostalog, dodeli i jedna kosa(~l. 6g).121

Dono{ewe Zakona o naseqavawu stranaca je usledilo kao posledica poja~ane imigracije crnogorskih porodica. On predstavqa rezultat nastojawasrpske vlade da se pomogne na odgovaraju}i na~in doseqenicima koji su ve}stigli u Srbiju pre wegovog usvajawa, kao i onima ~iji je dolazak bionajavqen. Stoga ne moè biti govora o nameri vlasti da ovim aktom privla~idoseqenike - oni su bili tu, a nastavili bi da dolaze i da zakon nije usvojen,kao {to su to i ranije ~inili.

Srpske vlasti su imale u vidu nekoliko ciqeva pri usvajawu Zakona. Najpre treba ista}i da se on odnosi eksplicitno na grupnu kolonizaciju, kojustimuli{e pruàwem dràvne pomo}i. S druge strane, zakonom se istovre-meno nagla{ava vaèwe [umske uredbe za pojedina~na naseqavawa, koja,opet, predvi|a znatno mawe pogodnosti za naseqenike. Zemqa koja se nudikolonistima je samo delimi~no obradiva, jer je predvi|eno da polovinu iste

117 AS, DS, 1864, br. 268; MF-E, 1864, DP, br. 1873.118 Pri tom, dakle, nije mislio na propise koji se ti~u posebnih kategorija naseqenika, kao {to

su bili Crnogorci, ili begunci iz Turske.74



tek treba iskr~iti. Ministar finansija je èleo da se na ovaj na~in pove}a povr{ina obradivog zemqi{ta i to u isto~noj Srbiji. Pod tim je svakako podrazumevao Krajinski okrug, jer su tamo crnogorske familije i ina~e nase-qavane, ali koji je bio i apsolutno najslabije naseqen, dakle sa dovoqnim

zemqi{nim fondom za kolonizaciju. Odredba u Zakonu kojom se predvi|aosnivawe posebnog odbora za starawe o naseqenicima, koji bi bio pod nad-zorom ministra finansija, dodatno ukazuje na Cuki}evu ozbiqnost u namerida kolonizacija bude vaqano sprovo|ena.

Kada se govori o politi~koj koristi od Zakona koju je mi-nistar finan-sija spomiwao, trebalo bi se prisetiti da je u Krajinskom okrugu bila najve}akoncentracija vla{ke mawine. Kako je zakonodavac, iako to nije re~eno usamom zakonu, imao nameru da se vr{i kolonizacija jednoplemenog naroda,dakle Srba, pre svih iz Crne Gore, sasvim je jasno nastojawe da se tim putem

ja~a srpski element u oblastima gde je bio slabije za-stupqen.122 Ovdenapomiwemo da je Petrovo Selo u celosti bilo okruèno vla{kim naseqima.

Imaju}i u vidu probleme koji su ranije pratili naseqavaweCrnogoraca i wihovo te{ko materijalno napredovawe, ministar finansija je predvideo osloba|awe naseqenika od svih dràvnih tereta i vojne slu`be uroku od 15 godina. Savet se tu pokazao znatno {tedqivijim. Da li zato {tosavetnici nisu bili u dovoqnoj meri upoznati sa te{ko}ama naseqenika, ilizato {to su prosto smatrali da je 15 godina previ{e, oni su doti~ni rok smaw-ili na tre}inu. Time su prakti~no bila poni{tena Cuki}eva nastojawa da se

Crnogorcima pruì zaista dovoqno vremena da se prilagode novoj sredini,kako bi mogli da postanu pravi zemqoradnici, jer oni to nisu bili. Smawewe povr{ine zemqi{nih parcela koje bi se davale po oèwenoj glavi u zadruzitako|e ukazuje na {tedqivost savetnika. To svakako nije moglo biti u~iwenozato {to se u Savetu znalo sa koliko se ta~no op{tenarodne zemqe raspolaè, jer takvi podaci nisu postojali ni u Ministarstvu finansija. Ipak, mnogo jeverovatnije da je Cuki} imao pribli`niju predstavu o tome, zbog toga {to jetokom ~itavih godinu dana pre dono{ewa Zakona vodio intenzivnu prepiskusa na~elstvom krajinskim oko naseqavawa Crnogoraca koji su tamo ve} prispeli.123 [to se vojne slu`be ti~e, Savet je tu pre svega imao u vidu intereseodbrane zemqe. O~igledno se smatralo da Crnogorci, kao kvalitetan vojni~kikadar, ne bi trebalo da dugo budu oslobo|eni vojnih du`nosti. Izgleda da senije mnogo vodilo ra~una o tome kako }e se to odraziti na wihovu, jo{ nesta- bilizovanu, ku}nu ekonomiju.

Zakon o naseqavawu je u srbijanskoj {tampi bio propra}en jednim~lankom u listu Vidovdan, kojim se ukazivalo na mogu}u ekonomsku koristovog akta. Me|utim, kako je autor pod tim podrazumevao, pre svega,

edukaciju doma}ih zemqoradnika od strane naseqenika i unapre|ewe poqo-

119 1 hvat = 1,896484 m, M. Vlajinac, navedeno delo IV, 979, dakle 1 hvat2 = 3,6 m2. 75



privrede u tehni~kom smi-slu, te{ko da je bio upoznat s vladinom nameromda Zakon primewuje na Crnogorce pre svih.124 U tom kontekstu je francuskikonzul sasvim ispravno primetio da vlasti ne mogu da o~ekuju da }e nase-qenici u novu sredinu doneti poboq{awe poqoprivredne proizvodwe ili radne

navike, jer su, kako se izrazio, Crnogorci gori radnici od Srba, a ni Bosancinisu ba{ najboqi zemqodelci.125

Pripremawe Zakona o naseqavawu stranaca i wegovo usvajawe odvijali su se istovremeno s najve}im valom kolonizacije êrkeza na Balkanu. Naosnovu ove vremenske podudarnosti bi se moglo pretpostaviti da je srpskavlada navedenim Zakonom nameravala da sprovede jednu kontra-koloniza-cionu akciju, s obzirom na to da je naseqavawe nameravala da vr{i na istokuzemqe, tj. naspram Vidinskog sanxaka u kom su se êrkezi sme{tali. Ovo,me|utim, nije bio slu~aj. Pobude srpske vlade pri dono{ewu Zakona su ve}

obja{wene, a ovde vaqa ista}i samo jo{ to da se naseqavawem najvi{e 50 porodica godi{we nije moglo parirati naseqavawu desetina hiqada porodica.

Z a k o n o n a s e q a v a w u o d 1 5 . j a n u a r a 1 8 8 0 .

Kneèvina Srbija je 1878. godine prema odlukama Berlinskog kon-

gresa stekla nezavisnost i teritorijalno uve}awe na podru~iju potowih Okrugani{kog, pirotskog, vrawskog i topli~kog. Muslimansko stanovni{tvo koje jeìvelo u tim krajevima pre srpsko-turskog rata 1877/78. godine, uglavnom jeizbeglo dubqe u unutra{wost Osmanskog carstva pred nastupaju}om srp-skom vojskom jo{ za vreme trajawa vojnih operacija. Oni koji su kod svojihku}a do~ekali obustavu neprijateqstava, iste su napustili tokom prvih neko-liko meseci po sklapawu mira i oti{li u Tursku. Ova emigracija je izazvalazna~ajnu depopulaciju ~itavog Topli~kog i dela Vrawskog okruga, tj. onihoblasti u kojima je pre rata ìvelo seosko muslimansko stanovni{tvo, unajve}oj meri albanske nacionalnosti.126

Neposredno po sklapawu Jedrenskog primirja, narod iz pograni~nihokruga Srbije postradalih u ratu 1876, Aleksina~kog, Kru{eva~kog iKwaèva~kog, po~eo je da se u ve}em broju doseqava u Toplicu, zauzimaju}i napu{tena albanska imawa. Tokom 1878. i 1879. imigranti su nastavilida dolaze, najvi{e iz tada{weg Leskova~kog, Vrawskog i ve} pomenutih

120 Materijalna pomo}, posebno u stoci izgleda obimna, ali treba imati u vidu da je 1866. jednaku}a u Srbiji imala prose~no daleko vi{e stoke nego {to je naseqenicima bilo nameweno.121 AS, DS, 1865, br. 51; MF-E, 1865, br. 59; ZZU XVIII, Beograd 1865, 10-14; Srbske

Novine, br. 24, 2/14. 3. 1865; \. \. Pejovi}, navedeno delo, 233-234; D. \or|evi}, navedeno delo,316; V. ûbrilovi}, navedeno delo, 38.

76



okruga, iz pograni~nih krajeva Turske i Crne Gore. Vlasti su dopu{tale ovonaseqavawe, ali ono nije bilo jednobrazno, niti u skladu sa nekim od postoje}ih zakonskih re{ewa koja su re-gulisala tu materiju. Naprotiv, u wemu je bilo dosta stihijskih elemenata.127

Srpska vlada se tada prvi put suo~ila s potrebom kolonizacije jednogvelikog, mawe-vi{e kompaktnog prostora. Uzimaju}i ovu okolnost u obzir, jasno je da je Zakon o naseqavawu stranaca iz 1865, iako i daqe na snazi, biosasvim neprimereno re{ewe za navedeni problem. Prvo, on se odnosioiskqu~ivo na naseqavawe stranaca, dok su u nove krajeve ve} po~eli dadolaze i srpski dràvqani. Drugi i mnogo va`niji razlog zbog koga se ovajzakon nije mogao da primewuje, leì u wegovim odredbama koje se ti~udavawa pomo}i naseqenicima. Iz dràvne kase, ispra`wene minulim ratovimai optere}ene dugovima, nikako nije mogla da bude finansirana kupovina

stoke i alata, ili izgradwa ku}a za hiqade porodica koje je trebalo naseliti.Uostalom, zakonodavac je sastavqaju}i Zakon iz 1865. imao na umu kolo-nizaciju od najvi{e 50 familija godi{we, {to je zanemarqivo malo zanovonastale okolnosti.

Usvajawe novog zakona o naseqavawu bilo je, dakle, neophodno.Dràva je svakako èlela da zapustele oranice po~nu {to pre da se ponovoobra|uju, no ekonomski razlog nije bio jedini koji je podsticao srpsku vladuda pristupi re{avawu pitawa kolonizacije.

Albanci izbegli iz Topli~kog i Vrawskog okruga bili su sme{teni u

Kosovskom vilajetu i to uz samu granicu sa Srbijom. Oni su od kraja 1878. po~eli da s oru`jem upadaju u pomenute okruge. Ovi upadi, vr{eni u mawimili ve}im ~etama, imali su za ciq pqa~ku i osvetu za nevoqe koje su pretrpeli,a bili su veoma intenzivni, gotovo svakodnevni, tokom 1879. U wima je~esto bilo i qudskih `rtava, kako me|u srpskim pograni~nim straàma istanovni{tvom, tako i me|u samim napada~ima. Posebno je, na primer, bio jak i masivan upad 18. aprila 1879, kada su albanski odredi uspeli danakratko zauzmu i opqa~kaju Kur{umliju sa okolinom. Materijalna i moral-na {teta koju su zbog ovakvih incidenata trpeli srpska dràva i weni gra|ani bila je zaista velika. Vlada je u nekoliko navrata ~ak bila primorana damobili{e jedinice narodne vojske kako bi proterala ove Albance van srpsketeritorije. Redovne pograni~ne snage, iako organizovane u posebne lete}eodrede za borbu protiv upada ~eta, nisu bile u mogu}nosti da obezbede mir na poroznoj i nedovoqno naseqenoj granici.128

Srpska vlada je zbog upada Albanaca protestovala kod Porte tokom prole}a i leta 1879, traìla naknadu za pri~iwene {tete, pa se ~ak obratila isilama potpisnicama Berlinskog ugovora, zahtevaju}i strate{ke ispravke

nove granice prema Turskoj u Vrawskom okrugu, u ciqu wene lak{e odbrane.Sva ova nastojawa bila su, me|utim, bezuspe{na, jer srpski zahtevi nisu

122 AS, S/F-35, Botmilijan Druen de Lisu, Beograd, br. 119, 21. 3. 1865. (n. k.). 77



nailazili na razumevawe woj naklowenih sila, dok su ih, s druge strane,Velika Britanija i Austro-Ugarska o{tro odbacivale.129

îtavo pitawe pograni~nih incidenata je pretilo da ostavi posledicemnogo teè po Srbiju, nego {to je to bila mate-rijalna {teta pri~iwena upadi-

ma. Naime, engleski konzul u Beogradu, Gould, se li~no veoma zaintereso-vao za Albance iseqene iz Topli~kog i Vrawskog okruga. Smatrao je da onivr{e upade u Srbiju zbog toga {to ih je ona proterala i otela wihova imawa,ne dozvoqavaju}i im povratak na ista. Bio je ube|en da bi se stawe na grani-ci sasvim smirilo kada bi srpska vlada dopustila repatrijaciju albanskihmuhaxira, te je u navedenom smislu, nimalo povoqnom za Srbiju, iizve{tavao svoje pretpostavqene o upadima. Nakon napada na Kur{umliju,Gould je tokom maja i juna 1879, po{to je uspeo da za to izdejstvujeodobrewe Forin Ofisa, po~eo da vr{i jak pritisak na Risti}a da Srbija dozvoli

povratak svim Albancima, prete}i intervencijom sila.130 Istovremeno je ula-gao velike napore da privoli Portu i poslanike ostalih sila u Beogradu da ga podrè u wegovim nastojawima. Turska, me|utim, nije iskreno èlela povratak Albanaca, jer su joj oni bili potrebni radi oja~avawa muslimanskog elemen-ta u Kosovskom vilajetu i stvarawa jo{ dubqeg i ~vr{}eg kordona du` novesrpske granice. Ipak, pod britanskim pritiskom, Porta je ovlastila svog poslanika u Beogradu Sermet-efendiju da preduzme korake kod srpske vladekoje on na|e za shodno, u ciqu repatrijacije Albanaca. U me|uvremenu su ivlade Nema~ke, Austro-Ugarske i Francuske naloìle svojim konzulima da se

prikqu~e predstavkama srpskoj vladi u vezi s albanskim pitawem koje Gould bude podnosio.131 Rezultat polugodi{weg Gouldovog rada na ovom problemu bila je formalna nota koju je Sermet-efendija, u ime turske vlade, uru~ioRisti}u 4/16. avgusta 1879. Wome se od Srbije traìlo da ispuni tri zahteva:1) povratak Albanaca wihovim domovima; 2) po{tovawe wihovih prava premaBerlinskom ugovoru i 3) sloboda ispovedawa wihove vere. Istovremeno sukonzuli Velike Britanije, Austro-Ugarske, Nema~ke i Francuske stavili doznawa Risti}u da }e wihove vlade podràti Portu ukoliko srpska vlada bude

odbila da uzme u razmatrawe uru~enu notu.

132

Jedinstven srpski stav o albanskom pitawu nije postojao. S jednestrane, civilne vlasti, odnosno vlada predvo|ena Risti}em i RadivojemMilojkovi}em, javno se zalagala za pomirqivo re{ewe i povratak gotovo svihAlbanaca. S druge strane, vojne vlasti, na ~elu sa generalom KostomProti}em, bile su odlu~no protiv bilo kakvog povratka Albanaca. Ovde,me|utim, treba napomenuti da ni sam Risti} nije bio ba{ toliko blagonaklon prema repatrijaciji. Wemu to pitawe uop{te nije ni dolazilo na um dok ga

123 AS, MF-E, 1865, F VII R 35.124

Vidovdan, br. 32, 18/30. 3. 1865.125 AS, S/F-35, Botmilijan Druen de Lisu, Beograd, br. 119, 21. 3. 1865. (n. k.).78



Gould nije pokrenuo, a wegova vlada je za to vreme naseqavala srpskostanovni{tvo na albanskim imawima. O~igledno je zapravo smatrao da seoko toga ne treba suprotstavqati silama, te se stoga pokazao prijem~ivim zaGouldove zahteve. Knez Milan se tada nalazio u Ni{u, gde je boravio ve}

duè vreme, daleko od ministara i konzula, okruèn svojim oficirima.Posebno je bio blizak sa generalom Proti}em, koga je imenovao za svoga|utanta. Beogradom su kruìle pri~e da je knez u potpunosti potpao podwegov uticaj. Stoga i ne ~udi {to je on, reaguju}i na prve Risti}eve pred-stavke o albanskom pitawu, odlu~no odbacio mogu}nost wihovog povratkau masi. Ovakav stav obrazlagao je time {to su se Albanci suprotstavili srp-skoj vojsci tokom rata, {to vr{e pqa~ka{ke upade u Srbiju i {to su se neki odwih dobrovoqno, o tro{ku srpske vlade, iselili po sklapawu mira. Me|utim,glavni i ujedno jedini opravdani razlog bio je vojni interes Srbije da unutar

svojih granica nema "surovo i ratoborno muslimansko stanovni{tvo",133 koje bi moglo da joj zada znatne pote{ko}e u slu~aju novog rata s Turskom. 134

Pritisak koji su sile izvr{ile nakon turske note ipak je u~inio svoje iknez je bio primoran da se sloì sa repatrijacijom. Stoga je Risti} ovlastio srp-skog poslanika u Carigradu notom od 15. 9. 1879. da izvesti Portu kako jeSrbija spremna da prihvati povratak Albanaca. Oni bi prethodno morali da seobrate sa odgovaraju}im zahtevom srpskim vlastima i da istovremeno izjave pokornost srpskim zakonima i knezu. U tom smislu je komandantuMoravskog korpusa, pukovniku \uri Horvatovi}u, ve} bilo nare|eno da primi

delegaciju koju bi mu Albanci poslali. No, srpska vlada je odbila da prihvatirepatrijaciju onih Albanaca koji su se nakon rata iselili.135

Risti}ev odgovor je zadovoqio poslanike sila i Portu, pa je ovo pitawe, bar {to se diplomatije ti~e, bilo skinuto s dnevnog reda.136 Albanci se,me|utim, nisu vratili u Srbiju. Jedino za sada raspoloìvo obja{wewe takvogishoda, iako vrlo naivno, glasi da su albanski glavari na sastanku sa srpskomvojnom delegacijom odbili da se vrate zbog nedostatka poverewa u re~ knezaMilana, koji ih je, navodno, proterao iz Srbije po{to su oni poloìli oru`je i

mirno do~ekali srpsku vojsku.137

Mnogo je verovatnije da su srpske vlasti, neèle}i wihov povratak, u~inile u stvarnosti vrlo malo da se on sprovede. Sdruge strane, ni turske vlasti nisu htele da se Albanci vrate, pa je stogakosovski valija aktivno spre~avao wihovu repatrijaciju. Na ovakvo wegovodelovawe uticao je delom i ruski vice konzul u Prizrenu, Jastrebov, koji jeube|ivao ovog turskog zvani~nika da }e Osmansko carstvo zadràti preostaleevropske posede jedino ako u wima bude {to vi{e koncentrisalo musliman-

126 M. Jagodi}, The Emigration of Muslims from the New Serbian Regions 1877/1878,

Balkanologie 2-2 (1998), 99-121.127 Naseqavawe novih krajeva u periodu 1878-1879. obra|eno je u poglavqu Naseqavawe kao

posledica Isto~ne krize, 1875-1879. 79



sko stanovni{tvo.138 S obzirom na to da Gould vi{e nije insistirao na ovom pitawu, mogu}e je da su albanske stare{ine, pod turskim uticajem i u èqi dane ìve u hri{}anskoj zemqi, zaista odbile mogu}nost da se vrate.139 Usvakom slu~aju, kneèva èqa se ispunila i Srbija je prakti~no ostala bez,

prema woj neprija-teqski raspoloènog, albanskog stanovni{tva unutar svojihgranica.

Neprilike koje su iseqeni Albanci stvarali srpskoj vladi prisiqavale su je da {to pre re{i pitawe naseqavawa ispra`wenog zemqi{ta. Kolonizacijomsrpskog stanovni{tva du` granice sa Turskom oja~ala bi odbrambena mo}zemqe, tako {to bi naseqenici i sami branili svoja imawa od upada ~eta.Diplomatska akcija engleskog konzula u pravcu repatrijacije Albanaca samo je dodatno motivisala srpske vlasti da pristupe izradi zakona o kolonizaciji,kako bi se opustela muslimanska imawa {to pre popunila srpskim ìvqem i

na taj na~in predupredio svaki budu}i mogu}i poku{aj da se iseqenostanovni{tvo vrati. Iako to javno nije tvrdio, i Risti} je svakako vi{e voleo daSrbija na svojoj novoj ju`noj granici ima nacionalno i verski podobnostanovni{tvo u koje se moè pouzdati u slu~aju rata s Turskom, nego musli-mane, i to ratoborne Albance, za koje se verovalo da bi u novom srpsko-turskom sukobu pre slu{ali sultana, nego srpskog kneza.

Pripreme za dono{ewe Zakona o naseqavawu po~ele su u junu 1879. Najpre je ministar finansija Vladimir Jovanovi} sproveo jedno istraìvawe ozemqi raspoloìvoj za naseqavawe. On je naloìo svim okru`nim na~elstvima

da mu po{aqu izve{taje sa odgovorima na slede}a pitawa:

1. Da li u op{tenarodnim {umama doti~nog okruga ima prostora bez {ume,koji bi mogao da se obra|uje?2. Ako ima, koliki su "od prilike" u danima orawa?3. Na kojim mestima se nalaze?4. Da li se do sada ne{to proizvodilo na wima ili ne?5. Koliko bi se zemqoradni~kih porodica moglo na istima da naseli?6. Da li bi time okolni zemqoradnici, posebno siroma{niji, trpeli oskudicu uzemqi?140

Po{to su relevantni podaci bili prikupqeni, ministar finansija je 1.septembra 1879. obrazovao komisiju za izradu nacrta Zakona o naseqavawu.Wen predsednik je bio Milovan Spasi}, dràvni savetnik, a ~lanovi KostaJovanovi}, pomo}nik u Ministarstvu unutra{wih dela, Stanoje Iliji}, predsed-nik suda u penziji, Aleksa Stojkovi}, carinski nadzornik, Sima Popovi}, pomo}nik Uprave srpskog narodnog zajma i Dragutin Jovanovi}, delovo|a

128 AS, MUD-P, 1887, F XVI R 168; J. Haxi-Vasiqevi}, Arbanaska liga - Arnautska kongra - i

Srpski narod u Turskom Carstvu (1878-1882), Beograd 1909, 6-8.80



komisije. Zakonski projekat je bio zavr{en 27. septembra i podnet ministrufinansija.141

Komisijski nacrt Zakona nije sa~uvan, kao ni revidirani nacrt koji jesastavio Savet, unose}i u prvobitni odre|ene izmene. Po{to su sa~uvane samo

primedbe s obrazloèwima koje je Savet stavqao, odmah }emo izloìti usvojeni tekst Zakona, dok }emo, pored onih odredbi za koje su postojale,nazna~iti i savetske primedbe.

Zakon o naseqavawu je bio usvojen 15. januara 1880. Wime je bilo previ|eno da se na praznim i neobra|enim prostorima u novim krajevima, kaoi u starim granicama - prema potrebi i mogu}nostima, mogu da naseqavajuqudi iz Srbije ili iz inostranstva koji se bave zemqoradwom ili zanatimaneophodnim seoskom stanovni{tvu (~l. 1). Savet je bio mi{qewa da bi Zakontrebalo da se odnosi samo na nove krajeve, dok bi eventualnu ko-lonizaciju u

okvirima starih granica trebalo regulisati posebnim re{ewem. Pored toga, pred-loìo je da se naseqavawe stranaca zakonom eksplicitno ograni~i samo naone "srpske narodnosti", i to iz razloga "{to ne bi trebalo dozvoqavati da sestrani elemenat, me|u na{e qude nastawuje".

Zemqi{ta koja su se ustupala za naseqewe prvo je trebalo da buduizmerena, sa naznakom koliko se na kom od wih moè porodica da naseli (~l.2).

Potencijalni naseqenici su bili du`ni da se molbom obrate ministrufinansija, u kojoj }e izloìti broj du{a koje èle da se nasele, wihov pol,

godine starosti, zanimawe i mate-rijalno stawe (~l. 3). Odredba o podacimakoje podnosioci molbi moraju da navedu uneta je iz savetskih primedbi. Wenosnovni ciq je sticawe temeqnijeg uvida u materijalno stawe molilaca, kako

129 AS, MID-Politi~ko odeqewe (daqe: PO), 1879, rolna 54, P/5-VII, Jovan Risti} Filipu

Hristi}u, Beograd, pov. br. 151, 7/19. 4. 1879; isti istom, pov. br. 264, 28. 5/9. 6. 1879; T/1,kopija Risti}eve note poslanicima sila u Beogradu kojom se traì ispravka granica, pov. br.234, 18/30. 5. 1879; S/GB-239, FO 105/7, Gould Solsberiju, Beograd, br. 129, 130, 1. 6. 1879.(n. k.); S/GB-240, FO 105/8, isti istom, br. 291, 292, 29. 10. 1879. (n. k.); S/F-39, De Mi{el

Vadingtonu, Beograd, br. 10, 24. 4. 1879 (n. k.); kopija note Safet-pa{e, turskog ministra inos-tranih poslova, poslanicima sila u Carigradu kojom se odbija srpski zahtev za naknadu {tete,14. 8. 1879. (n. k.); isti istom, br. 13, 31. 5. 1879. (n. k.); isti istom, br. 15, 12. 6. 1879. (n. k.);Vadington De Mi{elu, 7. 7. 1879. (n. k.); AII, Ispisi, IXXXIV/8, Inv. br. 66/566, 572, 573, 574;Jovan Risti} (daqe: JR), XXVII/3, Inv. br. 27/85, 88; Pisma Filipa Hristi}a Jovanu Risti}u

(1868-1880), priredio Grgur Jak{i}, Beograd 1953, 255-257, br. 236, 238; 260, br. 242; 263, br. 245; Pisma Jovana Risti}a Filipu Hristi}u od 1870 do 1873 i od 1877 do 1880, Beograd1931, 263-265, br. 140, 141; J. Haxi-Vasiqevi}, navedeno delo, 8-10.130 AS, S/GB- 238, FO 105/3, Gould Solsberiju, Beograd, br. 238, 26. 11. 1878. (n. k.); S/GB-239, FO 105/5, isti istom, br. 56, 23. 2. 1879. (n. k.); isti istom, br. 110, 7. 5. 1879. (n. k.);

Solsberi Gouldu, London, br. 53, 24. 5. 1879. (n. k.); FO 105/7, Gould Solsberiju, br. 132, 133,2. 6. 1879 (n. k.).

81



bi se izbegla kolonizacija samo siroma{nih qudi.Ministar finansija je bio nadleàn da re{i ko moè, a ko ne moè da

bude primqen za naseqewe, te da o odluci izvesti molioca. U re{ewimaupu}enim onima ~ije molbe budu bile usvojene, nazna~i}e se mesto i

povr{ina zemqe koja im se daje, kao i rok u kom }e biti du`ni da stupe u srp-sko podanstvo (ako se radi o strancima) i da se nasele (~l. 4). Ovde nije bilausvojena savetska dopuna da svako re{ewe o naseqavawu mora da odobriSavet i knez da potpi{e, iz razloga {to se naseqavawem daje nekome srpskodràvqanstvo i {to se ~ini otu|ewe dràvnih dobara, a to su pitawa koja spada- ju u ustavne nadle`nosti Saveta.

Dràvna pomo} koja se mogla dati naseqeni~koj porodici, prema broju ~lanova i stepenu oskudice u kojoj se nalazi, sastojala se u tome {to biim se dozvolilo da besplatno seku gra|u za ku}u i ostale zagrade u op{tinskim

i dràvnim {umama. Maksimalna povr{ina zemqe koja se mogla da dodeli jednoj zemqoradni~koj porodici iznosila je 4 hektara za obradu i 2000 m2 zaku}no zemqi{te; ukoliko je porodica zadru`na, predvi|eno je da na svakumu{ku glavu stariju od 16 godina dobije jo{ po 2 hektara zemqe za obradu.Zanatlijama bi se davao samo po 1 hektar za obradu uz dozvolu da besplatnoseku gra|u za ku}u u dràvnim ili op{tinskim {umama (~l. 5). Iz savetskihkomentara se vidi da je komisijskim nacrtom bilo predloèno da dràva nase-qenicima, verovatno siroma{nim, kupuje alate, ili daje nov~anu pomo} zawihovu nabavku. Savet je smatrao da bi Zakonom trebalo ostvariti nase-

qavawe qudi, bar toliko imu}nih, koji bi bili u stawu da sami sebi obezbedestoku i neophodna sredstva za rad. U protivnom bi dràva morala da snosivelike tro{kove, {to nije bila u stawu da ~ini, a {to i nije bilo u wenom intere-su.

Naseqenik je zemqu dobijao na uìvawe u roku od 15 godina, u tokukojih nije smeo da je proda niti zaduì. Po isteku ovog roka, on postaje wenvlasnik. U slu~aju smrti uìvaoca zemqe, pravo nasle|ivawa dobijenihdràvnih dobara se primewuje po zakonu na wegove naslednike - srpskedràvqane. Onim naseqenicima, koji ne budu ispuwavali obaveze prema

dràvi ili op{tini, ili dve godine uzastopno ne budu obra|ivali dobijenu zemquili istu sasvim napuste, vlasti mogu da oduzmu tu zemqu u toku navedenogroka od 15 godina uìvawa (~l. 6). Kako bi se izbeglo da zemqa i pored kol-onizacije ostane neobra|ena, ili da bude dodeqivana neradnim qudima, Savet

131 AS, S/GB-240, FO 105/7, Gould Solsberiju, br. 192, 14. 7. 1879. (n. k.); isti istom, br. 220,

4. 8. 1879. (n. k.); isti istom, br. 223, 5. 8. 1879. (n. k.); isti istom, br. 242, 14. 8. 1879. (n. k.).132 AS, S/GB-240, FO 105/7, Gould Solsberiju, br. 243, 14. 8. 1879. (n. k.); FO 105/8, isti istom,

br. 247, 17. 8. 1879. (n. k.); S/F-39, Boker Vadingtonu, Beograd, 17. 8. 1879. (n. k.); VadingtonBokeru, 18. 8. 1879. (n. k.); AII, JR, XXVII/3, Inv. br. 27/115.133 U originalu: "fierce and warlike Mussulman population."

82



je uneo u nacrt odredbe koje se ti~u mogu}nosti oduzimawa iste. Naseqenici su tri godine bili oslobo|eni svih dràvnih, okru`nih i

sreskih tereta, osim {kolskog prireza. Od vojne slu`be u narodnoj vojsci su bili tako|e oslobo|eni za tri, a u staja}oj za 5 godina, osim u slu~aju vanred-

nih okolnosti, kada na poziv vlasti moraju odmah da vr{e vojne du`nosti.Op{tinske terete morali su odmah da snose (~l. 7).Povlastice iz prethodnog ~lana se ne odnose na one koji su se ve}

privremeno nastanili u novim krajevima, kao i na srpske dràvqane koji }e seubudu}e tamo naseqavati. U odre|enim slu~ajevima, vlada moè svojomodlukom i ovim doseqenicima da odobri neku ili sve navedene povlastice(~l.8). Da ne bi do{lo do smawewa broja poreskih glava, bila je usvojenasavetska primedba da se i budu}i naseqenici-srpski dràvqani, ne osloba|aju poreskih i drugih obaveza.

Zakon o naseqavawu se ne odnosi na op{tinske zemqe, za koje i daqevaì [umska uredba iz 1861. godine (~l. 9). Ovim Zakonom prestaje vaèweZakona o naseqavawu stranaca od 22. februara 1865. (~l. 10). Za sprovo|eweZakona bio je zaduèn mi-nistar finansija.142

Srpska vlada je dono{ewem Zakona o kolonizaciji, kao {to je ve}re~eno, imala na umu ekonomske i vojno-strate{ke interese Kneèvine. Uvreme kada je bio usvojen, proces kolonizacije novih krajeva je bio u toku:neki naseqenici su ve} bili raspore|eni, dok su drugi ~ekali odgovor vlasti na

134 AS, S/GB-239, 240, FO 105/7, Gould Solsberiju, br. 133, 2. 6. 1879. (n. k.); isti istom, br.

158, 17. 6. 1879. (n. k.); S/F-39, Boker Vadingtonu, br. 23, 21. 8. 1879. (n. k.); Arhiv SANU,Istorijska zbirka, br. 7242, Bele`nice Jovana Mi{kovi}a, sveska XII, list 63; AII, JR, XXVII/3,Inv. br. 27/91, 92.135 AS, S/GB-240, FO 105/8, Gould Solsberiju, br. 279, 280, 23. 9. 1879. (n. k.). V. Nikoli}-

Stojan~evi} u kwizi Toplica - etni~ki procesi i tradicionalna kultura, Beograd 1985, 78, gov-ori o problemu repatrijacije Albanaca, ali pozivaju}i se samo na jedno pismo Risti}a FilipuHristi}u, Pisma Jovana Risti}a Filipu Hristi}u, 268, br. 144. Ona citira Risti}eve re~i iz tog

pisma da " pitawe arnautsko ne bi danas postojalo za nas i kao spoqno pitawe" da ga nije stvo-

rila strana diplomatija, jer "mi bismo pre a posle na{li neki modus vivendi sa Arnautima."Po{to je navedeno pismo samo deli} obimne diplomatske prepiske koja se vodila o Arnautima,a koju V. Nikoli}-Stojan~evi} nije koristila, iz wene interpretacije se moè ste}i utisak da jezaista strana diplomatija pokrenula pitawe Albanaca, iako je to u~inio upravo srpski ministar inostranih dela, protestuju}i zbog upada albanskih ~eta.136 Isto, isti istom, br. 265, 3. 9. 1879. (n. k.); S/F-39, Boker Vadingtonu, br. 26, 9. 9. 1879. (n. k.);

isti istom, br. 27, 21. 9. 1879. (n. k.); AII, Ispisi, IXXXIV/8, Inv. br. 66/590.137 J. Haxi-Vasiqevi}, navedeno delo, 18-19. Autor u tom kontekstu navodi da je srpska vojna

delegacija pregovarala s Albancima 16. 8. 1879, dakle pre nego {to je vladina odluka zvani~nosaop{tena, pa ~ak i pre nego {to je usvojena, a to je bilo 20. 8. 1879, ASANU, br. 7242,

Bele`nice Jovana Mi{kovi}a, XII, list 73. Raspoloìva arhivska gra|a ne pruà nikakve podatkeo ovom pitawu.

83



dobivenim predelima Srbije koji prazni i neobdelani stoje" je doslovceupotrebqena formulacija kojom se opisuje zemqa u novim krajevimanamewena naseqenicima. Pod wom se svakako nije mogla da podrazumevanijedna od pravnih kategorija zemqe koju su poznavali srpski zakoni. Ako se

prisetimo da je ministar finansija u anketi o raspoloìvim prostorima za kol-onizaciju traìo da mu se javi da li u op{tenarodnim {umama, {to je pravnakategorija, ima prostora bez {ume koji moè da se obra|uje, onda bi bilosasvim logi~no da se ista formulacija na{la i u zakonskom tekstu. Da sezakon pripremao samo za stare okruge, verovatno bi tako i bilo u~iweno, no po{to se imala u vidu kolonizacija, pre svega, novih krajeva, to nikako nijemogao da bude slu~aj.

Najvi{e praznog i neobdelanog prostora bilo je u Topli~kom i delomu Vrawskom okrugu. To je bila zemqa na kojoj su ìveli iseqeni Albanci.

Wihova sela su bila slobodna, odno-sno nisu spadala u gospodarluke uTopli~kom, tj. agaluke u Vrawskom okrugu, ~iji je status bio re{en Zakonom

o ure|ewu agrarnih odno{aja u novo-oslobo|enim predelima.146 To zna~i da je doti~na zemqa za vreme turske vlasti smatrana wihovom ba{tinom.147 ^lan39. Berlinskog ugovora, pak, kaè da }e "muslimani koji poseduju imovinu ukrajevima pripojenim Srbiji, a koji odlu~e da ìve izvan granica Kneèvine,mo}i da zadrè svoje posede, tako {to }e ih dati u zakup ili }e wima upravqatitre}a lica."148 Po{to je vlada nameravala da kolonizaciju najve}im delomsprovede na zemqi koja je de facto bila vlasni{tvo muslimana koji nisu ìveliu Srbiji, u tekstu zakona je morala da bude upotrebqena opisna, umesto pravne formulacije zemqi{ta za kolonizaciju. Naravno, doti~na zemqa bi sede jure mogla da smatra vlasni{tvom tih Albanaca samo u slu~aju da su pose-dovali tapije na wu. Hipoteti~ki posmatrano, da se neko od wih vratio saodgovaraju}om tapijom i pokrenuo pitawe svojine nad zemqom, wegovo pravo bi prema Berlinskom ugovoru moralo da bude ispo{tovano. JovanRisti} je jednom prilikom izjavio britanskom konzulu da bi u takvom slu~ajumorala da bude imenovana me{ovita srpsko-turska komisija, koja bi ispitala

pravo vlasni{tva.

149

Ovde ukazujemo na ~iwenicu da je, u trenutku kada jeRisti} uputio notu srpske vlade kojom se dozvoqava povratak Albancima,komisija za izradu nacrta zakona o naseqavawu radila ve} 14 dana. Naosnovu ovoga se mo`da najboqe vidi koliko su vlada i wen predsednik zaista bili zainteresovani da repatrijacija bude sprovedena. Me|utim, ne bi trebaloizgubiti iz vida ni to da je u novim krajevima, kao i u starim okruzima, bilo

140 AS, MF-E, 1879, F XI R 15, Raspis ministra finansija svim okru`nim na~elstvima, 14/26.

6. 1879.141 AS, MF-E, 1879, F XI R 15, Ministar finansija M. Spasi}u, br. 2225, 20. 8/1. 9. 1879; M.

Spasi} ministru finansija, 15/27. 9. 1879; MUD-P, 1879, F XII R 159, Ministar finansija min-istru unutra{wih dela, br. 2225, 20. 8/1. 9. 1879. 85



{ume koja je za turske uprave smatrana op{tim dobrom,150 a koja je mogla da bude pogodna za kolonizaciju. No, ponavqamo, u slu~aju da se planiralonaseqavawe samo na toj zemqi, u zakonu bi mogla da bude upotrebqena jasnaformulacija. Ovako, jednom pravno neodre|enom definicijom, zakonodavac

je, kao raspoloìve zemqi{ne resurse, obuhvatio op{tenarodne {ume u starimokru-zima, zemqu iseqenih Albanaca i op{tenarodne {ume u novim krajevi-ma. Op{tinska zemqa je izostavqena iz Zakona jer obje-ktivno nije postojala potreba da se i ona u wega ukqu~i, ili da se bar, kao opcija, uzme u obzir.

* * *

Kada se sagledaju zakonski propisi o naseqavawu ovde razmotreni,kao i na~ini na koji su doneti, mogu se uo~iti izvesne sli~nosti me|u wima.

Najpre, maksimalne povr{ine zemqe koje su mogle da budu dode-qene naseqenicima bile su 1861. i 1865. iste - 6 dana orawa (3,34 hektara), a1880. godine neznatno ve}e - 4 hektara. Oku}nica, koju su predvi|ali zakonio naseqavawu, mogla je najvi{e da iznosi 500 hvati2 (1798 m2) 1865, a 2000m2 1880. Dakle, veli~ina oranica se nije mnogo mewala, bez obzira na to {to je Srbija 1880. imala na raspolagawu mnogo vi{e slobodne zemqe nego rani-

je. Na osnovu raspoloìvih izvora ne moè se utvrditi koji su razlozi navelisrpsku vladu da se opredeli za takvo re{ewe. Postoji nekoliko pretpostavkikoje bi ovo mogle da objasne: a) teìlo se naseqavawu {to ve}eg broja qudi; b) nije se èlelo odstupawe od prose~ne veli~ine zemqi{nog poseda koji je postojao u Srbiji;151 v) zakonodavac je po inerciji preuzeo tu odredbu iz ranijih propisa, pretvaraju}i dane orawa u hektare.152 Tre}e obja{wewe nam se~ini najverovatnijim.

Sva tri zakonska akta su predvi|ala davawe naseqenicima, osim

zemqe, i neke vrste pomo}i, mada razli~ite i iz razli~itih izvora. Pored toga, ponavqala se odredba o duìni roka tokom kog su kolonisti bili smatrani zauìvaoce zemqe. Ona je bila istovetna i sa analognim propisom iz [umske ure-dbe.

Postoji izrazita sli~nost u na~inu dono{ewa Uredbe iz 1861. i Zakonaiz 1865, dok se usvajawe Zakona iz 1880. donekle razlikovalo. Ni 1861, ni1865. nikakve tehni~ke pripreme nisu vr{ene u ciqu ispitivawa povr{inezemqi{ta slobodnog za kolonizaciju. Pri tom, oba akta su bila usvojena post

factum, pre svega radi re{avawa problema doseqenika koji su ve} bili u

Srbiji, a tek potom i onih koji su jo{ mogli da do|u. U ova dva slu~aja susrpske vlasti bile vo|ene doga|ajima, sli~no kao i turske, prilikom naseqavawaTatara i êrkeza. Stawe stvari je bilo ne{to druga~ije 1880, utoliko {to je bilo

86



sprovedeno istraìvawe o raspoloìvoj zemqi. No, i tada je kolonizacija bila utoku kada je po~elo da se radi na Zakonu, te je on, izme|u ostalog, i trebaloda unese odre|eni red i pravilnost u zapo~eti proces. Naravno, u ovom slu~aju je zakonodavac pre svega imao u vidu one naseqenike koji su se tek o~eki-

vali, a ne one koji su ve} bili tu.Uredba se po svom konkretnom ciqu i odredbama znatno razlikujeod oba Zakona. Pre svega, ona je imala da re{i problem samo jedne odre|enekategorije qudi. Daqe, sva materijalna dobra koja su wom bila namewenaizbeglicama poticala su iskqu~ivo iz op{tinskih izvora. Na kraju, Uredba nijeimala posebne odredbe o osloba|awu naseqenika od dràvnih tereta, ve} se pozivala na postoje}e propise iz tog domena. S druge strane, zakoni su bilisveobuhvatnog karaktera i predvi|ali su davawe zemqe i pomo}i, pre svega,od strane dràve. Ipak, i me|u wima je u tom pogledu bilo razlike. Zakon iz

1865. je imao u vidu, mada to nije bilo re~eno eksplicitno u tekstu, da se iop{tinska zemqa moè da koristi za naseqavawe, dok je sva predvi|ena pomo} imala da bude dràvna. Zakon iz 1880. izri~ito iskqu~uje op{tinskuzemqu kao kolonizacioni resurs, ali, u okviru odredbi o pomo}i, predvi|amogu}nost besplatne se~e op{tinske gore. Po{to je 1880. bilo sasvim dovo-qno slobodne dràvne i op{tenarodne zemqe, op{tinska zemqa je mogla da bude izostavqena iz zakona. To, pak, nije bio slu~aj i 1865. U tekstu je ranije obja{weno zbog ~ega je postojala tolika razlika u dràvnoj pomo}ikolonistima izme|u Zakona iz 1865. i 1880, pa stoga nema potrebe da se na

to pitawe ovde vra}amo. [to se ti~e vremenskog perioda tokom kog su nase-qenici bili oslobo|eni od dràvnih tereta, on je bio duì 1865. nego 1880. Isto je bilo i sa vojnim du`nostima. Op{tinske obaveze su po slovu oba Zakonavaìle od trenutka naseqavawa. Logi~no bi bilo pretpostaviti, iako u izvorimaza to nema potvrde, da je 1880. godine zakonodavac smatrao da }e kra}irokovi osloba|awa od poreskih i vojnih obaveza ipak biti dovoqni da kolonistirazviju svoja doma}instva do mere kada mogu da izvr{avaju gra|anskedu`nosti te vrste, iz razloga {to je u planu bilo naseqavawe qudi koji ve}imaju dovoqno svoje imovine.

Kolonizacioni procesi bili su vrlo intenzivni u Osmanskom carstvutokom sedme decenije XIX veka, o ~emu je ranije ve} bilo re~i. Turski propisi o naseqavawu imali su odre|enih sli~nosti sa srpskim. U ciqu pospe{ivawa ekonomskog rasta, 1857. Tanzimatsko ve}e je donelo op{tiZakon o imigrantima, tj. o kolonistima. On je imao za ciq pove}avaweobradivih povr{ina putem uve}awa mehani~kog prira{taja. Ovaj Zakon je

142 ZZU XXXV, Beograd 1880, 66-70; AS, MF-E, 1879, F XI R 15, Savet ministru finansija,

br. 475, 23. 10/4. 11. 1879.143 Ministar finansija je, obrazlaù}i Spasi}u zbog ~ega je neophodno da se donese noviZakon, napisao kako ima mnogo molilaca, posebno iz Austro-Ugarske, koji bi hteli da se nase-le u Srbiji. AS, MF-E, 1879, F XI R 15, Ministar finansija M. Spasi}u, br. 2225, 20. 8/1. 9.1879. 87



nudio naseqenicima, bez obzira na wihovu versku pripadnost, parceledràvne zemqe za obradu i osloba|awe od svih poreskih i vojnih obaveza uroku od 6 godina, ako bi se smestili u evropskom delu carstva, odnosno 12godina, ako bi mesto naseqewa odabrali u Anadoliji. Uslovi pod kojima bi se

nekoj porodici ili pojedincu odobrilo naseqavawe bili su posedovaweskromnog imetka od 60 zlatnih mexidija (oko 1500 franaka) i primaweturskog dràvqanstva. Dobijenu zemqu kolonisti bi mogli samo da uìvaju u periodu od 20 godina, da bi po isteku tog roka postajali weni vlasnici.153

Prilikom naseqavawa Tatara, me|utim, ovaj Zakon se nije primewivao. Oddràve, kao {to je ve} re~eno, trebalo je da dobiju po par volova i kravu, a odsela u kom su se naselili, mada formalno u vidu pozajmice, ìto za seme iishranu i ku}e. Poreza su bili oslobo|eni u roku od 10 ili 15 godina, a odvojske za 20 godina.

Srpski Zakon iz 1880. nalik je na turski iz 1857. Oba su bila op{tegkaraktera i zahtevala su koloniste s odre|enom li~nom imovinom, po{to sedràvna pomo} svodila na dodeqivawe zemqe, poreske olak{ice i osloba|aweod vojnog roka za neko vreme. Propisi o naseqavawu Tatara imaju sli~nostis Uredbom o beguncima, utoliko {to se odnose na jednu odre|enu ciqnugrupu i {to deo pomo}i koju predvi|aju poti~e iz lokalnih izvora. S drugestrane, odredba o davawu stoke naseqenicima sli~na je analognoj u Zakonuiz 1865, s tim {to je srpski zakonodavac bio za nijansu dare`qiviji nego turs-ki. Kolonisti u Osmanskom carstvu su, pak, bili oslobo|eni poreskih i vojnih

obaveza na mnogo duì rok nego oni u Srbiji. Taj period je bio znatno ve}ikada su u pitawu bili Tatari, verovatno da bi im se dalo vremena da ekonom-ski dovoqno oja~aju svoja doma}instva. Sli~ne namere je imao i Kosta Cuki} pri dono{ewu Zakona iz 1865, ali, videli smo, nije uspeo da ih sprovede. înise da je tursko zakonodavstvo u ovom pogledu bilo mudrije i dalekovidije odsrpskog, iako je Turska time kratkoro~no gubila mnogo vi{e poreskih priho-da i vojnih obveznika od Srbije.

Osim navedenih propisa, postojala je jo{ jedna sli~nost izme|uturskog i srpskog zakonodavstva o naseqavawu. Naime, u Osmanskomcarstvu je od 1860. godine funkcionisala posebna Komisija za izbeglice, koja je, {to se vidi iz prethodnog izlagawa, sprovodila, ali donekle i osmi{qavala,dràvnu kolonizacionu politiku. Srpski Zakon iz 1865. je predvi|ao stvarawesli~nog tela sa istim funkcijama. Ovde podse}amo da je turska komisija pos-tojala decenijama, dok se sudbina srpske da naslutiti ve} po tome {to se onane pomiwe u Zakonu iz 1880.

144 AS, MF-E, 1880, F VI R 4.145 AS, Narodna Skup{tina, 1879, F I R 27; F I R 69; Protokoli Narodne Skup{tine dràne u

Ni{u 1879/80, Beograd 1880, 305.88



146 ZZU XXXV, 182-197.

147 Gospodarluci, tj. agaluci zna~e ona sela ~iji su stanovnici, pored da`bina dr`avi, pla}ali i

odre|ene da`bine vlasnicima zemqe koju obra|uju. M. Spasi}, Podatci o agrarnim odno{ajima

hri{}ana u oslobo|enim krajevima, Okruga topli~kog i vrawskog za vreme turske vladavine,Glasnik SUD 71 (1890), 221-250.148

Balkanski ugovorni odnosi 1876-1996 I , priredio M. Stojkovi}, Beograd 1998, 127.149 AS, S/GB-240, FO 105/8, Gould Solsberiju, br. 285, 14. 10. 1879. (n. k.). 89



150 M. Spasi}, navedeno delo, 255.151 Oko 63 % parcela je 1889. godine bilo veli~ine do 4 hektara, N. Vu~o, navedeno delo, 178.

Ovaj procenat je mogao da bude samo ve}i 1879, s obzirom na to da se povr{ina obradivogzemqi{ta za tih deset godina morala da pove}a zbog kr~ewa, posebno u novim krajevima.Ipak, vlasti nisu mogle da znaju koliko ta~no iznosi prose~na parcela, mogle su samo okvirnoda pretpostavqaju.90



152

Po Zakonu o merama od 1. decembra 1873, utvr|eno je da 1 dan orawa iznosi 5574, 642 m2

,odnosno 0, 56 hektara, M. Vlajinac, navedeno delo II, 247-248. Veli~ina dana orawa se ina~erazlikovala od oblasti do oblasti u Srbiji, pa je mogu}e da su pisci zakona prosto ra~unali 1 dankao 2/3 hektara (4 hektara = 6 dana). 91



153 S. J. Shaw, E. K. Shaw, navedeno delo, 115; K. H. Karpat, navedeno delo, 62-63.92



93



Namesnici

Jovan Risti}, Milivoje Petrovi} Blaznavac, Jovan Gavrilovi}



Kosta Cuki} (1826-1879)



Kosta Proti} (1831-1892)



Jovan Risti} (1831-1899)



Knez Milan Obrenovi} (1854-1901)



Vladimir Jovanovi}



N A S E Q A V A W E



N A S E Q A V A W E

B u g a r s k i i b o s a n s k i b e g u n c i , 1 8 6 1

U prole}e 1861. zapo~eo je novi val emigracije hri{}anskog

stanovni{tva iz Turske u Srbiju. Za razliku od prethodnih godina, sada suizbeglice dolazile uglavnom iz Vidinskog i Ni{kog sanxaka, dok je beàwe izBosne sasvim prestalo.

Uzroci emigrirawa hri{}ana iz Vidinskog sanxaka leàli su, presvega, u zloupotrebama turskih vlasti prilikom prikupqawa da`bina, ali i uveli~ini istih. Seqaci su svoje obaveze prema dràvi morali da izmiruju ugotovom novcu, {to je, imaju}i u vidu sistem zakupa poreza, ostavqalomogu}nost za nerealnu procenu imovine od strane zakupaca. Na taj na~in suzakonom propisane da`bine u praksi ~esto bivale udvostru~ene. Dodatni

problem predstavqao je i nedostatak novca. Obveznik koji ne bi imao dovo-qno gotovine da plati poreze bio bi zatvaran i zlostavqan, sve "dok ga drugine otkupi, ili dok mu se ne{to od imawa ne proda." Materijalni poloàj seqa-ka bio je jo{ vi{e pogor{an naseqavawem Tatara, s obzirom na to da su prak-ti~no svi tro{kovi kolonizacije pali na wihov teret.154

Hri{}ansko stanovni{tvo Vidinskog sanxaka koje je prelazilo uSrbiju poticalo je iz pograni~nih sela, udaqenih svega po nekoliko kilometaraod granice. Porodice su, gotovo po pravilu, uvek emigrirale tajno i u ve}imgrupama. Sa sobom su nosile svu pokretnu imovinu koju su mogle,

ukqu~uju}i i stoku. De{avalo se i da ~itava sela krenu u emigraciju. Tako se10/11. aprila 1861. svih 250 hri{}anskih porodica sela Rakovice uputilo kasrpskoj granici, ali je samo mawi deo od 604 du{e uspeo da je pre|e, jer jeostale pohvatala turska potera i vratila natrag. Ovi qudi su no}u, na razli~itimmestima, u{li u Crnore~ki i Kwaèva~ki okrug, vode}i sa sobom ~ak 2033grla razli~ite stoke. Na beàwe su ih nagnali ve} opisani razlozi, ali i r|avo postupawe Turaka, posebno otimawe èna i devojaka. Svakako da im je stawemoralo biti gotovo neizdrìvo, po{to su uglavnom bili imu}ni, a neki ~ak "bogati kao spahije."155

154 Dràva nije Tatarima kupovala ni stoku kao {to je bilo predvi|eno, tako da je lokalno

stanovni{tvo moralo i wu da daje. 97



Prilikom ovakvih prelazaka granice, dolazilo je do oruànih sukobaizme|u izbeglica i turskih potera. U maju se tako dogodio jedan pograni~niincident kada su Turci pucali na ve}u grupu od 107 porodica iz sela Grackovakoje su prelazile Timok. Neki od begunaca su uzvratili vatru, a u sukob su se

ukqu~ile i srpske pograni~ne straè, kako bi spre~ile ve}e `rtve me|u izbegli-cama. îtav doga|aj je potom izazvao i o{tru diplomatsku prepisku izme|usrpske vlade i Porte.156

Hri{}ane iz Ni{kog sanxaka su u emigraciju nagonile suvi{e visokeda`bine, zbog kojih su mnogi bili primorani da prodaju pokretno imawe i dase zaduùju. Dugove potom nisu mogli da vra}aju ni nadni~ewem, a ni pro-dajom zemqe, jer je wena cena zbog nov~ane krize bila veoma niska. Kako bi izbegli hap{ewa zbog neizmirenih obaveza prema poveriocima i dràvi, beàli su u susednu Kneèvinu.157

Iz Ni{kog sanxaka nije bilo masovnih prelazaka u Srbiju. Stanovnicisu emigrirali pojedina~no, ili u mawim grupama od nekoliko porodica.Izbeglice su i u ovom slu~aju u Srbiju dolazile tajno, naj~e{}e no}u. îni seda su ovi qudi bili siroma{niji od onih iz Vidinskog sanxaka, s obzirom na toda izvori uop{te ne beleè da su sa sobom vodili stoku. Emigracija je zahvati-la pograni~na sela, {to je i bilo logi~no, jer je samo relativno kratak put dogranice obe}avao uspeh poduhvata. Beàwe je bilo usmereno uglavnom kaKru{eva~kom i Aleksina~kom okrugu.158

Izbeglice iz Vidinskog i Ni{kog sanxaka su prelazile u Srbiju sve do jeseni 1861, ali se emigrirawe nije nastavilo i u slede}oj godini. Koliko je begunaca do{lo u Srbiju 1861. godine, nije mogu}e ta~no utvrditi na osnovuraspoloìvih izvora. Sa sigurno{}u se jedino moè re}i da su iz Ni{kog sanx-aka u Kru{eva~ki okrug pre{le 32 porodice, a u Aleksina~ki 3, dok su izVidinskog sanxaka 604 lica do{la u Kwaèva~ki okrug, a 200 porodica uKrajinski. Broj izbeglica bio je, me|utim, daleko ve}i.159 Jo{ je teè ustanovi-ti koliko se ukupno izbeglica nalazilo u Srbiji 1861, ra~unaju}i i one koji sudo{li tokom prethodne dve-tri godine. Britanski konzul je avgusta te godine

procewivao da ih je bilo izme|u 5 i 6000 du{a.160

Srpskim vlastima uop{te nije odgovarala ova emigracija hri{}anskogstanovni{tva. Pograni~na na~elstva su imala nare|ewa da na svaki mogu}ina~in nastoje da ubede begunce da ne prelaze u Srbiju. Ube|ivawe, me|utim,

155 AS, MUD-P, 1863, F XXII R 77; S/F-33, Dozon [uvnelu, br. 16, 12. 4. 1861. (n. k.); Srbske

Novine, br. 50, 15/27. 4. 1861.156 AS, MUD-P, 1861, DP, br. 3441; S/F-33, Dozon [uvnelu, br. 23, 5. 6. 1861. (n. k.).157 AS, MUD-P, 1863, F XXII R 77, Na~elnik Kwaèva~kog okruga ministru unutra{wih dela,

27. 3/8. 4. 1861.158 AS, MUD-P, 1861, DP, br. 2473, 2616, 2616, 2731, 2959, 2987, 3111, 3161, 3265, 3353,

3384, 3441, 3624, 3707, 3768, 3896, 3909, 4171, 4516, 4592, 4630, 4853, 4873, 5619, 6168,6723.98



nije bilo od velike koristi, iako je vlada ~inila velike napore u tom pravcu.Kada je krajem marta u Kwaèva~ki okrug do{la pomenuta ve}a grupaizbeglica, na lice mesta je odmah iza{la jedna me{ovita srpsko-turskakomisija u nameri da ih privoli na povratak. Wu su ~inili kneèv a|utant

Dragutin @abarac, beogradski kajmakam E{ref-beg, jedan Tur~in, poznatitrgovac iz Vidina, jedan ba{-knez iz Vidinske nahije i kmet sela Bojnice uTurskoj. Pored svih uveravawa i obe}awa koja su im tom prilikom bila datada }e im se stawe popraviti, begunci su ipak odbili da se vrate svojimdomovima.161

Treba imati u vidu da se emigracija iz Ni{kog, a posebno izVidinskog sanxaka, u Srbiju odigravala istovremeno sa emigracijom Bugarana Krim, koju je srpska vlada nastojala da osujeti iz strate{kih razloga. Izistih pobuda, ali i zbog nu`nih materijalnih tro{kova i izbegavawa trzavica sa

Portom, Srbija je morala nastojati da spre~i i imigraciju stanovni{tva izsusednih osmanskih oblasti na svoju teritoriju. Knez Mihajlo je smatrao daiza ~itavog tog iseqeni~kog pokreta i u Srbiju i na Krim stoji Rusija.Me|utim, on se àlio britanskom konzulu kako je nemo}an da tome na odgo-varaju}i na~in stane na put, s obzirom na jak i svuda preovla|uju}i ruski uti-caj u Srbiji. Knez je izjavqivao da nema poverewa u sve na~elnike pograni~nih okruga, koji sprovode druga~iju politiku od zvani~ne, a wega~ak zovu "[vabom." On je bio svestan da bi jedino delotvorno re{ewe bila primena sile u spre~avawu imigracije, no, iz moralnih, a svakako i politi~kih

razloga, tome nije bio spreman da pribegne.162 Iako je u ovom kneèvom izla-gawu verovatno bilo malo preterivawa s obzirom na sagovornika, iznetistavovi su u su{tini bili iskreni. Zaista, situacija u Vidinskom sanxaku uaprilu se ~inila toliko dramati~nom, da je srpska vlada o~ekivala izbijaweustanka svakog ~asa, pa je stoga poslala jedan odred kowice u Kwaèva~ki iCrnore~ki okrug radi za{tite granice.163

Re{ewe pitawa izbeglica iz Turske, kako onih koje su odbile ponu|enu sultanovu amnestiju, tako i onih koje su do{le u Srbiju nakon we,

srpske vlasti na{le su u wihovom naseqavawu po op{tinama {irom zemqe. Neposredno po{to su begunci iz Ni{kog sanxaka i Bosne odbili da se vratesvojim domovima, Ministarstva unutra{wih dela i finansija izdala su dvakomplementarna raspisa svim na~elstvima. Wima se nare|ivalo okru`nimvlastima da jasno stave do znawa izbeglicama da ih dràva vi{e ne moè da

159 Vidi prethodnu napomenu; AS, MUD-P, 1863, F XXII R 77. Po{to za 1861. nisu sa~uvana

dokumenta o emigraciji hri{}anskog stanovni{tva sa odgovaraju}im spiskovima, nego samoDelovodni protokol, to je nemogu}e utvrditi ta~an broj izbeglica.160

AS, S/GB- 103, FO 195/686, Longvort Bulveru, 3. 8. 1861. (n. k.).161 AS, MUD-P, 1861, DP, br. 3111; S/F-33, Dozon [uvnelu, br. 18, 26. 4. 1861. (n. k.); Srbske

Novine br. 50, 15/27. 4. 1861.99



izdràva, te da je neophodno da se sami postaraju i obezbede sebi sredstva zaìvot. Iz tog razloga na~elstva su bila du`na da begunce upute u odgovaraju}eop{tine, gde bi se za stalno naselili i gde bi im se dala op{tinska zemqa zaobradu. Ovi raspisi bili su izdati 30 marta, odnosno 1. aprila 1861; Uredbom

od 17. aprila oni su bili prakti~no detaqnije razra|eni i kodifikovani.164

Noveizbeglice, koje su dolazile iz Vidinskog i Ni{kog sanxaka, tako|e je trebalo da budu raspore|ene i naseqene po op{tinama. Pograni~na na~elstva,Kru{eva~ko, Aleksina~ko, Kwaèva~ko, Crnore~ko i Krajinsko, su u vi{enavrata, od aprila do jula meseca 1861, dobijala nare|ewa od ministraunutra{wih dela da sva prebegla lica {to pre udaqavaju od granice i {aqu uokruge u unutra{wosti radi naseqavawa. Vlada je na taj na~in nastojala daspre~i gomilawe izbeglica u pograni~nim oblastima, kako bi predupredilamogu}e incidente koji bi Srbiju diskreditovali kod velikih sila i Porte.165

Bosanski begunci bili su raspore|eni u 5 okruga na slede}i na~in:

Tabela 15: Raspored izbeglica iz Bosne po okruzima Srbije 1861.

Izbeglice iz Ni{kog sanxaka koje su do{le u Srbiju do marta 1861.nalazile su se najve}im delom u Aleksina~kom okrugu. Tamo ih je bilo ukup-no 33 porodice i 239 du{a, od kojih su 51 bili samci. Mawi broj begunaca bio je rapore|en i u Okruzima }uprijskom (19 du{a) i kwaèva~kom (11 du{a),dok za Jagodinski okrug nedostaju podaci. U ostalim okruzima uop{te nije

bilo naseqenih izbeglica. Navedene brojke preuzete su iz izve{taja koje suokru`na na~elstva slala Ministarstvima finansija i unutra{wih dela u odgov-oru na wihove ranije pomenute raspise. Svi su sastavqeni i poslati tokomaprila, osim izve{taja {aba~kog na~elstva, koji je poslat juna 1861. Iz togasledi da u navedene spiskove nisu u{li begunci iz Ni{kog i Vidinskog sanxa-ka koji su dolazili tokom 1861. Ne ra~unaju}i, dakle, ove posledwe, u Srbijise u prole}e 1861. nalazilo ne{to vi{e od 1287 du{a izbeglica.

Po op{tinama navedenih okruga bile su naseqavane od 1 do 4 porodice, a samo u nekoliko slu~ajeva u Beogradskom i Vaqevskom okrugu po 6 porodica. U Beogradskom okrugu, Srezu vra~arskom za koji susa~uvani podaci, nijednoj porodici, bez obzira na broj du{a, nije bilo datovi{e od 4 dana zemqe. U [aba~kom okrugu, u Srezu ma~vanskom, nije bilouop{te raspoloìve op{tinske zemqe, pa su begunci naj~e{}e ìveli u izna- jmqenim prostorima, a za ìvot su zara|ivali nadni~ewem ili rade}i tu|u

162 AS, S/GB-103, FO 195/686, Longvort Bulveru, 25. 6. 1861. (n. k.).163 AS, S/F-33, Dozon [uvnelu, br. 18, 26. 4. 1861. (n. k.); isti istom, br. 19, 6. 5. 1861. (n. k.);

MUD-P, 1861, F IV R 53; Srbske Novine br. 51, 18/30. 4. 1861.164 AS, MF-E, 1861, F III R 57; MUD-P, 1861, DP, br. 1880, 1881.165 AS, MUD-P, 1861, DP, br. 2647, 2731, 2812, 3253, 3977, 4063, 4632.100



zemqu napola. U Pocerskom srezu istog okruga je bilo op{tinske zemqe i ona je bila podeqena naseqenicima i to uglavnom po 2 do 3 dana po porodici, dok

je samo nekoliko wih dobilo 4 dana; u samom [apcu su svi begunci radili kaonapoli~ari ili nadni~ari jer nije bilo op{tinske zemqe koja bi im se dala nauìvawe. U Podrinskom okrugu nikom od izbeglica nije bila data zemqa u

trenutku slawa izve{taja iako su sve bile "stawa r|avog", dok podaci te vrstenedostaju za Vaqevski i Uì~ki okrug. Nikom od begunaca iz Ni{kog sanxa-ka naseqenih u Aleksina~kom okrugu nije bila data op{tinska zemqa zbogtoga {to je nije bilo, ili zato {to su oni ve} bili preuzeli od pojedinih qudizemqu da je obra|uju napola. Vrlo je zanimqiva opa-ska na~elnika tog okru-ga da je Uredba kasno usvojena i da naseqenicima zemqa ne bi bila ni odkakve koristi, jer ne bi stigli da na vreme obave setvu. Od svih nabrojanihnaseqenika u Aleksina~kom okrugu, samo je 6 porodica imalo ne{to svojestoke i to veoma malo, dok su ostali bili bez we. Stoga se postavqa pitawe

kako bi obra|ivali zemqu i da su je dobili. U Jagodinskom i ]uprijskomokrugu, prema izve{tajima na~elstava, begunci su odbili da prime zemqu,izjaviv{i da }e se radije baviti nadni~ewem, jer se dobro pla}a. ZaKwaèva~ki okrug nisu sa~uvani nikakvi podaci o na~inu naseqavawa begu-naca.166

Nare|ewa centralnih vlasti da se izbeglice iz Ni{kog i Vidinskogsanxaka koje su dolazile tokom 1861. raspore|uju po okruzima uunutra{wosti nisu se uvek mogla da sprovedu. Razlog tome bio je, pre svega,mawak raspoloìve op{tinske zemqe pogodne za naseqavawe. Pored toga, bilo je te{ko prebaciti begunce iz pograni~nih u centralne okruge, posebno u jesewem periodu. Kako oni sami nisu imali sredstava da sebi obezbede pre-voz, moralo se organizovati lokalno stanovni{tvo da ih besplatno, svojimkolima, prevozi od konaka do konaka, sve do krajweg odredi{ta. Pored svihsimpatija koje su u Srbiji uìvali begunci iz Turske, mera ove vrste ipak nijemogla da bude popularna.167 Deo izbeglica je tako do~ekao jesen u pograni~nim okruzima u koje su prvobitno i pre{li. Kako su u wima na{lisme{taj, nabavili i posejali ne{to ìta, to ni oni sami nisu bili voqni da se sele

u unutra{wost. Suo~eno sa takvom situacijom, Ministarstvo unutra{wih dela je odustalo od svojih ranijih naredbi, te je naloìlo po~etkom septembra 1861.aleksina~kom, crnore~kom, kwaèva~kom, krajinskom i kru{eva~kom

okrug broj porodica broj du{a

Vaqevski 105 517[aba~ki 138 370

Beogradski 17 95

Podrinski 8 29

Uì~ki / 7

svega 268 1018

101



na~elstvu da "begunce koji su se nastanili i izvestan na~in ìvqewa imaju"ostave za stalno u svojim okruzima.168 Te{ko je re}i koliko je izbeglica osta-lo u pograni~nim, a koliko ih je naseqeno po okruzima u unutra{wosti, jer odgovaraju}i spiskovi nisu sa~uvani. Prema parcijalnim podacima,

po~etkom juna 1861. u Kwaèva~kom okrugu bilo je 127 porodica,Crnore~kom 125, ]uprijskom 20, Kragujeva~kom 1;169 sredinom jula je uKrajinskom okrugu bilo oko 200 porodica, od kojih je 30 trebalo da bude poslato u Poàreva~ki okrug;170 u oktobru je najmawe 20 familija biloupu}eno iz Aleksina~kog u Rudni~ki okrug.171 Ukupno se, dakle, u izvorima pomiwu 493 porodice, no wihov broj je morao da bude ve}i, iako jenemogu}e utvrditi koliko.

U ranijem izlagawu je bilo re~eno da je vlada Uredbu o naseqavawu begunaca dopunila 28. oktobra 1861. godine odredbama po kojim su op{tine bile du`ne da naseqenicima daju zajam u novcu i ìtu iz svojih kasa, odnosnoko{eva. U me|uvremenu, ali i nakon navedene dopune, izbeglicama je mater-ijalnu pomo} pruào Odbor op{tine beogradske za pomo} beguncima. Ovotelo je osnovao Op{tinski sud varo{i Beograda 26. aprila 1861, u ciqu prikupqawa dobrovoqnih priloga gra|ana za begunce iz Turske. Predsednik Odbora bio je Stevan Magazinovi}, a ~lanovi @ivko Davidovi}, Ilija M.Kolarac, Rista Veli~kovi}, Kosta S. Antul, \or|e A}imovi}, Josa Rus, Gu{a Nikoli}, Marko Brwo{ i Jovan Balukxi}. Odbor je {tampao i objavio u nov-inama jedan proglas kojim se pozivalo gra|anstvo da pomogne beguncima{aqu}i Odboru dobrovoqne priloge u novcu ili stvarima. Okru`na na~elstvasu bila u neposrednoj prepisci s Odborom, te su prikupqena sredstva, prema potrebi, odmah slata izbeglicama. Po{to su qudi davali ne samo novac, ve} istoku i hranu, koje je bilo te{ko i skupo prebaciti do èqenog odredi{ta, Odbor je ovu vrstu pomo}i prodavao i novac, preko lokalnih vlasti, delio kome je trebalo. Dobrovoqni prilozi su naj~e{}e kori{}eni za nabavku hrane, poqoprivred-nih alata i stoke. Zabeleèno je da je prvi prilo`nik bila knegiwa Julija, koja jedala 200 dukata ces. Odbor je radio formalno sve do 1. januara 1864, kada je

odrào posledwi sa-stanak. Me|utim, s radom je nameravao da prekine jo{ 8.novembra 1861, jer su do tada ve} prestali da stiù prilozi, a i vlada je re{ila dase naseqenicima daju hrana i novac iz op{tinskih izvora. Po{to je, bez obzi-

166 AS, MF-E, 1861, F III R 57; 1864, F I R 2 (u okviru ovog predmeta se, verovatno gre{kom,

nalazi predmet MF-E, 1862, F V R 80 iz kog smo preuzeli podatke koji se odnose na nase-qenike u [aba~kom okrugu); MUD-P, 1861, DP, br. 2728.167 AS, MUD-P, 1861, DP, br. 4718; MF-E, 1864, F I R 2 (1862, F V R 80-vidi prethodnunapomenu), Raspis ministra finansija aleksina~kom, }uprijskom, jagodinskom, kragujeva~kom

i rudni~kom na~elstvu br. 1481, 13/25. 10. 1861. Zanimqivo je primetiti da su begunci prevoèniu unutra{wost na isti na~in kao {to su turske vlasti prevozile Tatare od dunavskih luka do mestaza naseqavawe.168 AS, MUD-P, 1861, DP, br. 5623, 5912, 6169.102



ra na vladino re{ewe, i daqe postojala potreba da se izbeglicama daje dodat-na materijalna pomo}, Odbor je nastavio aktivnu delatnost do marta 1862, da bi se od tada do formalnog raspu{tawa sastao samo nekoliko puta.Dobrovoqnih priloga u novcu je bilo ukupno primqeno 863 dukata ces,

163256 gr. 26 para ~ar. u raznim monetama i 323 forinte i 60 krajcara.Me|utim, prema zavr{nom ra~unu Odbora ura|enom 7. januara 1864, uwegovoj blagajni je ostalo nepodeqenih ~ak 648 dukata ces, 94053 gr. 22 p.~ar. i 2 for. 60 krajcara, tj. ne{to vi{e od 60 % ukupne sume. Trebalo bi nagl-asiti da se vlada nije me{ala, niti traìla uvid u rad Odbora. Jedino ako se ta~iwenica ima u vidu, mogu}e je objasniti paradoks da je Uredba o nase-qavawu bila dopuwena odredbama o davawu zajma istima iz op{tinskih kasai ko{eva, dok je istovremeno blagajna Odbora bila puna.172 Odgovornost zaovakvo postupawe svakako snosi Ministarstvo finansija, jer su se poslovi

vezani za naseqavawe begunaca nalazili u wegovoj nadle`nosti.Uredba o naseqavawu begunca nije bila uvek u potpunosti

sprovo|ena, jer je deo izbeglica ostajao iz razli~itih razloga bez zemqe zaobradu. Sli~no je bilo i sa dopunom Uredbe od 28. oktobra 1861.Ministarstvo finansija nije ni{ta u~inilo da, po slovu zakona, sa~ini shodan plan naseqavawa izbeglica. Kada je Ministarstvo unutra{wih dela krajemnovembra 1861. zatraìlo informacije te vrste od ministra finansija, KostaCuki} je odgovorio da je mi{qewa da ne bi trebalo da se posebno "opredequ- je koliko }e se, kad i u kome okrugu spomenutih begunaca nastaniti", ve} da

}e biti sasvim dovoqno ako se naredi pograni~nim na~elstvima da nasele begunce iz Turske "malo podaqe" od granice, ako bi oni po~eli da je ubudu}eu ve}em broju prelaze.173 Ovakvo neodgovorno pona{awe bi se jedino mogloobjasniti time da je doti~na odredba u{la u dopunu Uredbe na insistiraweSaveta, a ne po predlogu Ministarstva finansija, koje je ina~e, kao {to je ve}istaknuto, nastojalo da ima {to mawe posla oko naseqavawa izbeglica.

Naseqenicima nije uvek bilo pruàno dovoqno pomo}i u hrani inovcu od strane op{tina u kojima su se smestili. Op{tinska sredstva u nekimslu~ajevima nisu bila dovoqna da podmire potrebe begunaca, jer je wih trebalo u potpunosti izdràvati s obzirom na to da nisu imali nikakve sopstveneimovine.174 Negde je bilo te{ko na}i jemce koji bi garantovali da }e naseqeni-ci vratiti pozajmqeni novac. Stanovni{tvo, a ni kmetovi, nisu imali poverewau izbeglice, jer se de{avalo da pojedini od wih preko no}i pobegnu natrag u

169 AS, MUD-P, 1863, F XXII R 7, Protokoli zasedawa Odbora za pomo} beguncima iz

Turske, 17. zasedawe, 7/19. 6. 1861, br. 137.170 AS, MUD-P, 1861, DP, br. 4718.171

AS, MF-E, 1864, F I R 2 (1862, F V R 80), Raspis ministra finansija aleksina~kom, }uprijskom, jagodinskom, kragujeva~kom i rudni~kom na~elstvu br. 1481, 13/25. 10. 1861; Na~elstvo Aleksina~kog okruga ministru finansija br. 5395, 23. 10/4. 11. 1861.

103



Tursku i ostave neizmirene dugove za sobom.175 Ministarstvo finansija, sves-no nepotpunog izvr{avawa propisa o naseqavawu begunaca, na{lo je zashodno da raspisom o{tro opomene okru`ne vlasti da nastoje da se isti teme-qnije sprovode i da istovremeno zatraì podatke od na~elstava koliko bi se

jo{ porodica moglo da naseli u wihovim okruzima. Ni{ta daqe, me|utim, nije bilo preduzimano u tom kontekstu i odgovori koje su samo neka na~elstva poslala zavr{ili su odmah u arhivi Ekonomnog odeqewa.176 U takvoj situaci- ji, novac koji je Odbor slao beguncima po~etkom 1862. bio je od presudnogzna~aja, jer je pravo pitawe kako bi ti qudi druga~ije preìveli zimu. 177

Primetna je znatna razlika izme|u zakonskih propisa o naseqavawu begunaca i rezultata wihove prakti~ne primene. U izvorima nije zabeleèno da je ijedna porodica dobila vi{e od 4 dana zemqe za obradu, a za mnoge je uop{tenije ni bilo, ve} su morale da nadni~ewem i napolicom zara|uju za ìvot. îni se

stoga da je i Uredbom predvi|eni zemqi{ni maksimum od 6 dana bio preteran, akamoli onaj od 20 dana iz nacrta Uredbe. Da Ministarstvo finansija nijeignorisalo svoju obavezu iz dopune Uredbe od 28. oktobra i da je sastavilonekakav plan naseqavawa, verovatno se ne bi desilo da deo porodica ostane bezzemqe, jer bi one bile raspore|ene ili preraspore|ene tamo gde bi bilo odgovaraju}ih uslova za kolonizaciju. Na osnovu raspoloìvih izvora ne moè se re}ikoliko je ta~no pojedinim porodicama bilo pozajmqivano novca ili hrane odstrane op{tina. Izvesno je, me|utim, da koliki god da su bili ti iznosi, oni nisu bilidovoqni, jer su izbeglice i pored wih zahtevale pomo} Odbora. Ve} je ranije biloobja{weno kako su sredstva prikupqena dobrovoqnim prilozima ostala neisko-ri{}ena. Me|utim, i pored svih nedostataka i mawkavosti u wenoj primeni,nikako se ne moè tvrditi da Uredba o naseqavawu begunaca nije, bar delom, postigla svoj ciq. Trebalo bi se na ovom mestu podsetiti da je ona doneta kako bi se spre~ilo svako organizovano delovawe izbeglica protiv Turske. Izbegli~ko pitawe nije sasvim nestalo iz diplomatske prepiske nakon usvajawa Uredbe jer su begunci i daqe dolazili tokom 1861, ali nestale su sve optu`be da Srbija nasvojoj teritoriji naoruàva izbeglice i priprema ih za upade preko turskih grani-

ca. Zaista, u 1861. godini nije bilo ni govora o pograni~nim incidentima sli~nihonima iz 1860, a zasluga za to se dobrim delom moè da pripi{e kolonizaciji begunaca u mawim grupama {irom Kneèvine.

172 AS, MUD-P, 1863, F XXII R 7, Protokoli zasedawa Odbora i Zavr{ni izve{taj Odboraupu}en Op{tinskom sudu varo{i Beograda br. 404, 26. 12. 1863/7. 1. 1864; S/F-33, Dozon[uvnelu, br. 18, 26. 4. 1861. (n. k.); Srbske Novine br. 51, 18/30. 4. 1861; Dunavski Lebed br.

31, 25. 4/7. 5. 1861.173 AS, MF-E, 1864, F I R 2 (1862, F V R 80), Ministar unutra{wih dela ministru finansija br.

6722, 24. 11/6.12. 1861; ministar finansija ministru unutra{wih dela br. 1667, 31. 12. 1861/12.1. 1862.104



N e p o ` e q n i k o l o n i s t i , 1 8 6 5 - 1 8 6 7

Srpsko stanovni{tvo iz Bosne krenulo je da se po~etkom 1865.godine masovno iseqava i dolazi u Srbiju. U Kneèvinu su ulazili direktno prelaze}i Drinu, ili preko Klenka i Mitrovice, i to sa urednim austrijskim paso{ima. Do 13. aprila je emigranata na srpskoj teritoriji bilo ukupno 69 porodica sa 489 du{a i 49 samaca. Tog dana je, me|utim, preko Klenka pre{lo jo{ 200 qudi. Izbeglice su izjavqivale na~elniku [aba~kog okruga da sesklawaju od turskih zuluma, ali i to da ih turske vlasti primoravaju da napustesvoje domove, kako bi se na wihovom mestu naselilo muslimanskostanovni{tvo. Zajedno sa beguncima su stizale i uznemiravaju}e vesti da se

u Bosni mno{tvo srpskih porodica sprema za seobu u Srbiju. [aba~kona~elstvo je izbegli~ke porodice do tada slalo uglavnom u Kragujeva~ki, amawe u Vaqevski i Rudni~ki okrug radi naseqewa, dok je samceraspore|ivalo po op{tinama svog okruga, udaqenijim od granice.178

Srpska vlada je, ~ini se, bila zate~ena izve{tajima pograni~nihna~elstava o obimu ove imigracije. Naseqavawe velikog broja ve} prispelihizbeglica i jo{ ve}eg onih ~iji se dolazak mogao da o~ekuje, bio bi poduhvatza koji dràva nije imala materijalnih sredstava. Zakon o naseqavawustranaca, usvojen u februaru te godine, predvi|ao je kolonizaciju do 50 porod-

ica godi{we i bio je donet, pre svega, zbog Crnogoraca koji su ve} ranijedo{li u Srbiju. Wegove odredbe nikako nisu mogle da budu primewene nastotine porodica koje su nameravale da se presele u Srbiju. Iseqeni~ki pokret bosanskih Srba nosio je sa sobom, me|utim, jednu potencijalno mnogo ve}u pote{ko}u nego {to su to bili eventualni materijalni tro{kovi oko naseqavawaemigranata. U vreme kada su du` srpskih isto~nih granica bile formiranetatarske i ~erkeske kolonije, vesti da turske vlasti nameravaju da to istosprovedu i na zapadu, u Bosni, delovale su veoma realno i alarmantno. Srbiji

174 AS, MF-E, 1862, DP,br. 341; F I R 73, Na~elstvo Jagodinskog okruga ministru unutra{wih

dela, 23. 1/4. 2. 1862.175 AS, MF-E, 1862, F III R 75, Na~elstvo ]uprijskog okruga ministru finansija br. 1575, 21.

2/5. 3. 1862; na~elstvo Kru{eva~kog okruga ministru finansija br. 2402, 23. 3/4. 4. 1862;na~elstvo Crnore~kog okruga ministru finansija br. 2144, 4/16. 5. 1862.176 AS, MF-E, 1862, DP, br. 237, 341, 412, 416, 423, 452, 551, 611. Prema izve{tajima

na~elstava, u Beogradskom okrugu bilo je mesta za naseqavawe jo{ 19 porodica, u â~anskomza jo{ 10, u Smederevskom za nekoliko, u Uì~kom je 61 dan zemqe bio na raspolagawu, a uPodrinskom okrugu nije bilo vi{e zemqe.177

AS, MUD-P, 1863, F XXII R 7, Protokoli zasedawa Odbora, 42. zasedawe, 9/21. 1. 1862, br. 330; 43. zasedawe, 19/31. 1. 1862, br. 332; 45. zasedawe, 17. 2/1. 3. 1862, br. 344; 46.zasedawe, 1/13. 3. 1862, br. 348.

105



je pretilo potpuno zaokruìvawe muslimanskim kordonom od u{}a Timokado u{}a Drine. Srpska vlada je o~igledno dosta vremena provela u razma-trawu novonastale situacije. Gotovo dve nedeqe po primawu izve{taja o imi-graciji, ministar unutra{wih dela naredio je 25. aprila na~elstvima [aba~kog,

Podrinskog i Vaqevskog okruga da, zbog gore navedenih okolnosti, vi{e ne primaju izbeglice iz Bosne, ve} da ih vra}aju natrag odakle dolaze, bilo uTursku, bilo u Austriju.179 Treba re}i, me|utim, da mi{qewe svih ~lanovavlade nije bilo isto po ovom pitawu. Naime, ministar vojni, Milivoje Petrovi}Blaznavac, predlagao je knezu da se bosanski begunci prihvate i nasele du`granice naspram êrkeza. Ilija Gara{anin, koji se suprotstavqao ovakvimstavovima, uspeo je da nametne svoje poglede i spre~i ostvareweBlaznav~eve zamisli.180

U me|uvremenu se broj izbeglica koje su nameravale da pre|u u

Srbiju umnoàvao. Sredinom aprila se oko 600 Kraji{nika, "bez hleba i unajàlosnijem stawu", sakupilo u Klenku, a jo{ oko 4000 ih je bilo na putu katom grani~nom prelazu.181 Kako su srpske vlasti obustavile prijem emigrana-ta, wih su lokalni vodeni~ari i alasi, austrijski dràvqani, krijum~arili i pre- bacivali u Srbiju kod sela Ora{ca i Mr|enovaca. Pograni~ne vlasti iz[aba~kog okruga su ilegalne imigrante vra}ale natrag preko Klenka. Ubrzosu, me|utim, austrijske straè po~ele da odbijaju da prime ove izbeglice. Nataj na~in je 4. maja bio spre~en povratak 27 porodica iz Srbije u Austriju.182

Da stvari budu jo{ gore, slede}e no}i je zakupac klena~ke skele tajno pre-vezao jo{ 20 bosanskih porodica na srpsku obalu Save. Ovaj poduhvat bio jeizveden uz pre}utnu saglasnost austrijskih vlasti, po{to su se wihove straènalazile neposredno pokraj doti~ne skele. Izbeglice su odbijale da bududeportovane u Austriju, izjavquju}i da }e radije poskakati u Savu nego sevra}ati natrag. Ministar unutra{wih dela je, me|utim, ostao neumoqiv u pogledu povratka: "ko ne}e i}i lepim, vaqa ga na-gnati", glasila je wegovanaredba {aba~kom na~elstvu. No, to je bilo mnogo lak{e re}i negosprovesti.183

Iz grupe od 47 bosanskih porodica, {aba~ke okru`ne vlasti su izdvojile wih 15 i poslale u pratwi jednog ~inovnika na skeli u Klenak. Na suprot-noj obali su ih, me|utim, do~ekale na wih uperene pu{ke vojnika austrijske pograni~ne straè. Deùrni oficir je odbio da primi izbeglice jer nije imaotakva nare|ewa i puna skela se vratila na srpsku obalu.184 @alostan je bio pri-zor nevoqnika nasred reke, za koje nije bilo uto~i{ta ni na levoj ni na desnojobali.185 Srpska vlada je odmah protestovala kod austrijskog konzulata zbogincidenata sa krijum~arewem izbeglica i odbijawa wihovog povratka, ali suti protesti ostajali bez odgovora.186 Kona~no, srpske vlasti nisu imale drugog

178 AS, MUD-P, 1865, F XI R 179, Na~elnik [aba~kog okruga ministru unutra{wih dela br. 2958,

1/13. 4. 1865.106



i-zbora nego da i ovih 47 porodica sa 240 du{a po{aqu u unutra{wost, datamo sebi na|u zanimawa.187

U periodu od 13. januara do 14. maja 1865. godine preko Drine je uSrbiju do{lo iz Bosne 148 porodica sa 668 du{a i 115 pojedinaca. U isto

vreme su preko Austrije pre{le 64 porodice sa 342 du{e i 12 samaca. Ukupno je iz Srbije bilo vra}eno 6 familija sa 35 du{a, a u woj je ostalo 206 porodi-ca sa 975 du{a i jo{ 127 samaca.188

Srpske pograni~ne straè su posle ovih nemilih doga|aja bile poja~ane kako bi se spre~ila daqa ilegalna imigracija bosanskih izbeglica.Me|utim, krijum~arewe se nastavilo, ali na drugom mestu. No}u, 12. i 15.maja je bilo preba~eno, ovog puta i preko Dunava, 30 qudi kod Karaburme,odnosno 19 kod Ostru`nice i Vi{wice. Pograni~ne straè Uprave varo{iBeograda su ih sve pohvatale i prvu grupu uspele da ukrcaju na jednu la|u i

po{aqu u Bosnu, a drugu su morale da puste da "idu gde znaju", jer nije bilona~ina da se legalno vrate odakle su do{li. Ni ovo krijum~arewe nije pro{loneopaèno od austrijskih straà, jer su se begunci ukrcali u ~amce vi{eZemuna i pri tom pro{li pokraj wih. Po wihovom kazivawu, austrijske vlastisu na svojoj strani zadràvale imu}nije porodice, a siroma{ne gonile da prelaze u Srbiju.189 Ovaj iskaz, ~ini se, sam po sebi obja{wava austrijskodràwe uop{te u pogledu bosanskih izbeglica. Srpsko Ministarstvo spoqnih poslova je nakon navedenih incidenata ponovo protestovalo kod Austrijskogkonzulata, a odgovor je stigao tek krajem juna. Austrija je porekla svakumogu}nost da su wene pograni~ne vlasti bile upoznate sa ilegalnim prelasci-ma granice i prihvatila je da primi sve izbeglice za koje se bude moglo dadokaè da su u Srbiju u{le preko wene teritorije, a ne neposredno iz Bosne.190

Te{ko je utvrditi pravi uzrok iseqeni~kom pokretu bosanskih Srba.Porta je tvrdila da je srpska vlada najpre usvojila, a potom, preko svojihagenata, rasturala Zakon o naseqavawu stranaca po Bosni, u ciqu podsticawatamo{weg stanovni{tva na seobu. Na taj na~in je, navodno, htela da izazovemasovnu emigraciju, pa da potom optuì Tursku pred silama za lo{u upravu

i zlostavqawe hri{}anskih podanika, koji su stoga primorani da napu{tajusvoje domove. Ovakvo obja{wewe doga|aja je usvojila i podràvala, Portinaklowena, britanska diplomatija.191

Srpska vlada je isticala kako su Srbi bili prinu|eni da napu{tajuBosnu zbog pritisaka turskih vlasti, koje su name-ravale da u toj provincijisprovedu kolonizaciju êrkeza. Gara{anin je konzulima ~ak tvrdio da za to

179 Isto, Ministar unutra{wih dela na~elnicima [aba~kog, Podrinskog i Vaqevskog okruga br.

2318, 13/25. 4. 1865.180 AS, S/F-35, Botmilijan Druen de Lisu, br. 142, 11. 8. 1865. (n. k.).181 AS, MUD-P, 1865, F XI R 179, Na~elnik [aba~kog okruga ministru unutra{wih dela,14/26. 4. 1865. 107



ima nepobitne dokaze, mada ih nije iznosio. Osim toga, srpski zvani~nici sudodavali i da je poloàj srpskog stanovni{tva veoma r|av zbog zloupotrebavlasti i progawawa od strane gr~kog pravoslavnog i pro-austrij-skogkatoli~kog sve{tenstva. Istovremeno je u svakoj prilici bila o{tro odbacivana

optu`ba da Zakon o naseqavawu ima bilo kakve veze s emigracijom, jer je ondonet iskqu~ivo radi naseqavawa nekoliko desetina crnogorskih porodica.Gledi{te srpske vlade prihvatila je francuska diplomatija.192

Tursko dràwe u ovim doga|awima nije lako rasvetliti prema raspo-loìvim izvorima. Ako se stave na stranu izjave izbeglica da ih turske vlastigone na seobu da bi na wihovo mesto dovele muslimane, ostaje ~iwenica daone zapravo ni{ta u po~etku nisu ~inile da spre~e iseqavawe. Fuad-pa{a,ministar spoqnih poslova Turske, je izjavqivao srpskom kapu}ehaji uCarigradu kako "narod nije vezan za zemqu", nego je "slobodan i}i i vra}ati

se."193 Onda je, me|utim, u jednom trenutku upravnik Bosne, Osman-pa{a,napustio Sarajevo i li~no do{ao u krajeve koje je zahvatila emigracija kako bi je zaustavio. Pri tom je ka`wavao pojedine mudire zbog lo{e uprave, ali jeistovremeno optuìvao srpske agente i Srbiju za izazivawe seobe. U svakomslu~aju, posle wegovog dolaska u Zvorni~ki sanxak, turske pograni~ne straèsu bile poja~ane i direktno emigrirawe iz Bosne u Srbiju je prestalo. Kasnije, po{to su austrijske vlasti to branile, pa{a je dozvolio da se svi emigranti kojisu èleli, vrate iz Srbije neposredno u Bosnu.194 Kqu~no je pitawe - da li jeOsman-pa{a krenuo da zaustavi emigraciju pre nego {to je Srbija obustavila primawe izbeglica ili posle? Na osnovu raspoloìvih izvora se ne moèutvrditi ta~an datum pa{inog polaska iz Sarajeva, ali ~ini se da je to bilo posle srpske obustave imigracije.195 To onda prakti~no zna~i da su turskevlasti zaista mogle da imaju nameru da na mesto hri{}ana naseqavajuêrkeze, jer bi ina~e odmah nastojale da spre~e emigraciju, s obzirom nanu`no smawewe poreskih prihoda koje je ona za sobom povla~ila. No, po{to je srpska vlada obustavila primawe izbeglica i po{to je ~itav doga|aj postao predmet interesovawa strane diplomatije, Osman-pa{a nije imao drugog izb-

182 Isto, Isti istom, 22. 4/4. 5. 1865.

183 Isto, Pomo}nik na~elstva [aba~kog okruga ministru unutra{wih dela, 23. 4/5. 5. 1865;

Ministar unutra{wih dela pomo}niku na~elstva [aba~kog okruga, 23. 4/5. 5. 1865.184

Isto, Pomo}nik na~elstva [aba~kog okruga ministru unutra{wnih dela, 24. 4/6. 5. 1865.185

Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu I , 382, br. 236.186 AS, MID-I, 1865, F VI R 54, Ministar inostranih dela Austrijskom konzulatu br. 1752,1753, 26. 4/8. 5. 1865.187 AS, MUD-P, 1865, F XI R 79, Pomo}nik na~elstva [aba~kog okruga ministru unutra{wihdela 25. 4/7. 5. 1865; Ministar unutra{wih dela pomo}niku na~elstva [aba~kog okruga br.2901, 27. 4/9. 5. 1865.

108



ora, nego da nastoji da spre~i daqe iseqavawe i da krivicu za isto prebaci naSrbiju. Kasnije prihvatawe repatrijacije izbeglica je bilo samo logi~an nas-tavak takve politike. Da je Porta naselila êrkeze na mesto onih Srba koji suve} bili izbegli u Srbiju ili Austriju, potvrdila bi optu`be srpske vlade, koje je

ina~e poricala, da je smi{qeno radila na iseqavawu hri{}ana zarad nase-qavawa muslimana. Osim toga, kona~ni gubitak populacije nije i{ao u prilogTurskoj iz ve} navedenih finansijskih razloga.

Iz prethodnog izlagawa ne bi trebalo izvu}i zakqu~ak da je Portazaista prisiqavala svoje podanike na seobu. Objektivnih razloga za wu je bilodovoqno i bez dodatnih pritisaka. Stanovni{tvo Bosne je u prole}e 1865. bilomaterijalno krajwe iscrpqeno. Prvo, za vreme tursko-crnogorskog rata svikowi iz te provincije bili su stavqeni na raspolagawe armiji; potom je rajamorala da kulukom u~estvuje u izgradwi mreè puteva; sledili su sto~na

zaraza koja je odnela 600000 grla stoke i r|ava ètva 1864. Kada se na sve tododa prikupqawe poreza koje je vr{eno s "velikom strogo{}u", i to upravo uonim oblastima koje je potom zahvatio iseqeni~ki pokret, onda se sti~e slikao stanovni{tvu koje napu{tawem svojih domova nema mnogo toga da izgubi.196

U sredi{tu turskih optu`bi na ra~un srpske vlade je stajao Zakon onaseqavawu stranaca. Ranije je pokazano zbog ~ega i kako je on donet, takoda ne moè biti govora o tome da mu je ciq bio da izazove iseqavawe hri{}anaiz Turske. Daqe, sa turske strane se ~ulo da su srpski agenti mamili tim

zakonom Srbe u Srbiju. Uzimaju}i u obzir interese srpske vlade, weno dràweu ovom pitawu i same odredbe zakona, doti~ni navodi ne mogu da se odrè.Bilo kakvo masovnije iseqavawe hri{}ana iz turskih provincija u to vrememoglo je za posledicu da ima kolonizaciju êrkeza i Srbija je toga bila sves-na, a bez sumwe nije èlela da ima te neugodne susede i na svojoj zapadnojgranici. Materijalni tro{kovi naseqavawa nekoliko stotina porodica su biline{to {to, ni prema Zakonu o naseqavawu, a ni ina~e, srpski buxet ne bimogao da podnese. Ova dva razloga su nagnala srpske vlasti da donesu odluku bez presedana u dotada{woj, a i potowoj istoriji, i da uskrate uto~i{te sunaro-dnicima iz Turske.197 Seoba je Srbiji mogla da posluì samo kao argument ueventualnim optu`bama protiv Porte da ugwetava svoje hri{}anske podanike.

188 Isto, Pregled broja prebeglih familija, 2/14. 5. 1865.

189 Isto, Upravnik varo{i Beograda ministru unutra{wih dela br. 9660, 4/16. 5. 1865; o emi-

graciji bosanskih porodica u Srbiju videti i D. \or|evi}, navedeno delo, 322-323; V. ûbrilovi},navedeno delo, 39-40.190 AS, MID-I, 1865, F VI R 54, Ministar inostranih dela Austrijskom konzulatu br. 1944,

11/23. 5. 1865; Ministar inostranih dela ministru unutra{wih dela br. 2297, 21. 6/3. 7. 1865.191 AS, S/GB-37, FO 78/1868, Blant otpravniku poslova u Carigradu, Beograd, br. 20, 17. 4.1865. (n. k.); J. Risti}, navedeno delo, 368-369.

109



Me|utim, srpska politika prema Turskoj je u to vreme imala sasvim druga~iji pravac. Srbija se pripremala za rat u najve}oj tajnosti, izbegavaju}i sve {to bimoglo da uznemiri Portu i da joj pruì povoda da sama, ili u saradwi sa nekomod sila, poremeti te pripreme. Izazivawe spora oko bosanskih begunaca se,

dakle, nikako nije moglo da uklopi u takvu politiku, prvo zato {to Srbija nijenameravala da zarati u prole}e 1865, a ~ak i da je jeste, imala je ve} dovoqnonere{enih pitawa sa Turskom koja su mogla da budu upotrebqena kao casus

belli i nova joj nisu bila neophodna.198

Pri svemu tome ne bi nipo{to trebalo iskqu~iti Zakon o naseqavawukao ~inilac koji je podstakao seobu. On je objavqen u vi{e razli~itih listovai vrlo je verovatno da se glas o povla-sticama koje Srbija nudi kolonistimara{irio Bosnom, gde je nai{ao na plodno tle. âk je i Osman-pa{a jednom pri-likom izjavio da je srpska vlada, bilo preko agenata, bilo samom ~iwenicom

da je donela pomenuti zakon [ podvukao MJ], izazvala seobu.199

Izbeglicama koje su ostale u Srbiji nisu bili dati ni zemqa ni pomo}u skladu sa zakonom. Ministar finansija je izdao izri~itu naredbu {aba~komna~elstvu da svim doseqenicima jasno stavi do znawa da moraju sami da se postaraju za svoje izdràvawe, kako "se ne bi besposleni osvrtali i ~ekali nakakvu pomo} od strane Praviteqstva."200 Prepu{teni sami sebi, ovi qudi senisu najboqe sna{li u Srbiji. Suo~eni sa oskudicom, pote{ko}ama u dodiru sastarosedeocima i lokalnim vlastima, ubrzo su po~eli da se vra}aju u Bosnu.201

Srpske vlasti su, sti~e se utisak, drage voqe, odobravale zahteve izbeglica za povratak.202 Po{to ni Turska, kao {to je re~eno, nije spre~avala repatrijaciju,najve}i deo emigranata se do leta 1865. vratio svojim domovima u Bosni.203

Koliko ih je i gde ostalo u Srbiji, ne moè se utvrditi. S obzirom na to dadràva nije sprovodila organizovano naseqavawe izbeglica, o wihovomdaqem boravku u Kneèvini nije ostalo traga u izvorima.

* * *

192 AS, S/F-35, Botmilijan Druen de Lisu, Beograd, br. 123, 26. 4. 1865. (n. k.); isti istom, br.128, 10. 5. 1865. (n. k.); S/GB-37, FO 78/1868, Blant otpravniku poslova u Carigradu, br. 23,22. 4. 1865. (n. k.); Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu I , 381-383, br. 236; J. Risti}, nave-

deno delo, 370-371; V. ûbrilovi}, navedeno delo, 39.193 J. Risti}, navedeno delo, 370.194

AS, S/GB-37, FO 78/1868, Blant otpravniku poslova u Carigradu, br. 30, 30. 5. 1865. (n.k.); S/F-35, Botmilijan Druen de Lisu, br. 126, 6. 5. 1865. (n. k.); isti istom, br. 130, 25. 5.1865. (n. k.); MUD-P, 1865, F XI R 179, Pregled broja prebeglih familija, 2/14. 5. 1865; Srbija

i oslobodila~ki pokreti na Balkanu I , 384, br. 237.110



Pored toga {to je imao uticaja na iseqeni~ki pokret bosanskih Srba,Zakon o naseqavawu stranaca je izazvao veliko interesovawe me|ustanovni{tvom Habsbur{ke monarhije. U trogodi{wem periodu 1865-1867.na adresu srpske vlade je stiglo mno{tvo molbi za naseqewe od qudi iz,

mawe-vi{e, svih krajeva Austrije (Austro-Ugarske). Vesti o Zakonu stizale sudo potencijalnih kolonista najpre putem {tampe, da bi se potom usmeno {irileme|u zainteresovanima, naj~e{}e siroma{nim seqacima.

U godini usvajawa Zakona, srpskim vlastima su se molbama obra}alinajvi{e ìteqi Banata, koji su se s wim upoznali preko Srpskih Novina,Temi{varskih Novina i novosadskog lista Napredak .204 Obi~no su podnosiocizahteva za naseqewe pisali u svoje i ime drugih porodica. Na osnovusa~uvanih molbi ne moè se ta~no re}i koliko je bilo zainteresovanih qudi, jer su molioci u ve}ini slu~ajeva navodili da se obra}aju u ime "vi{e" ili

"mnogo" familija.205 Sigurno je, me|utim, da se radilo o velikom broju poten-cijalnih naseqenika, po{to se u molbama u kojima je bio naveden konkretan broj, govorilo o 60, 100 ili 500 porodica.206 Neki qudi su, pak, u naseqavawuvideli mogu}nost da dobro zarade, pa su se preporu~ivali srpskoj vladi kaoagenti u privla~ewu i odabiru vaqanih kolonista. Posredovawe te vrste bilo bi, po wima, neophodno kako se ne bi kojim slu~ajem dogodilo da za nase-qenike budu primqeni qudi koji su "rasko{nim ìvotom i lewo{}uosiroma{ili," a kao takvi "ne mogu da doprinesu razvoju Srbije."207 No, nije

195 Najraniji izvor koji pomiwe Osman-pa{in put je izve{taj francuskog konzula iz Beograda

od 6. maja (vidi prethodnu napomenu). U wemu stoji da je pa{a "pre nekog vremena" napus-tio Sarajevo. Potom je tu pismo nepoznatog nepoznatom iz Sarajeva, datirano samo "maj1865" (n. k.), u kome pi{e: "na{ je valia pre vi{e dana oti{ao"; u istom izvoru, me|utim stoji ito da je Srbija odbila da prima iseqenike, ali se ne moè da zakqu~i da li pre ili posle pa{inogodlaska, Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu I , 384, br. 237. Pitawe je da li se opisnonavedeni vremenski periodi u citiranim izvorima mogu protegnuti do 25. aprila. îni se da ne.U prilog tome govori i jedan izve{taj na~elnika [aba~kog okruga ministru unutra{wih dela od26. aprila u kome stoji da je mnogo Kraji{nika pre{lo i "neprestano prelazi" iz Bosne u

Austriju, AS, MUD-P, 1865, F XI R 79. Prema ovom izvoru je emigracija, dakle, tekla i nakon{to je Srbija zabranila imigraciju. Nasuprot navedenim podacima, stoji izve{taj britanskogkonzula iz Beograda od 30. maja u kome se izri~ito kaè da je srpska vlada obustavila prih-vatawe izbeglica ~im je ~ula da je Osman-pa{a do{ao u Zvornik da bi li~no ispitao uzroke ise-qavawa (vidi prethodnu napomenu). Dva razloga govore u prilog odbacivawa ovih navoda: 1)Blant je u ~itavom doga|aju izrazito podràvao tursko vi|ewe stvari i na sve na~ine nastojao daoptuì Srbiju za emigraciju; 2) u ranije pomenutom pismu nepoznatog nepoznatom iz Sarajevastoji da je pa{a oti{ao u "severnu Bosnu u Bawaluku, Brod, i t. d." Wemu je svakako trebaloneko vreme da iz severne Bosne stigne do Zvorni~kog sanxaka i te{ko je poverovati da bi srp-ska vlada ~ekala da on stigne u Zvornik, pa da tek onda zabrawuje emigraciju. Teoretski je tomogu}e samo u slu~aju da nije bila upoznata sa wegovim putovawem, ali je to malo verovat-

no.

111



Srbiji, ali je sigurno da se wihov broj merio u hiqadama.213 Na osnovusa~uvane gra|e ne moè se kazati da li su se 1867. godine srpskoj vladi pri- javqivali kolonisti i iz nekih drugih krajeva osim ê{ke, no ako se primenianalogija sa prethodnim dvema godinama, da se pretpostaviti da jesu.214

Srpska vlada je sve ovde navedene zahteve za naseqavawe odbila,koriste}i pri tom uvek isto obrazloèwe da je "kredit za tu ceq namewen ve}iscrpqen."215 Moglo bi se kazati da je Srbija na taj na~in propustila priliku dakolonizacijom stranaca iz razvijenije susedne monarhije, makar samo onihsrpske narodno-sti, koji bi u novoj sredini sluìli za ugled doma}emstanovni{tvu, unapredi sopstvenu poqoprivrednu proizvodwu i tako dopri-nese razvoju zemqe. Me|utim, postupawe srpskih vlasti, takvo kakvo je bilo, predstavqa samo jo{ jedan ~vrst dokaz da to i nije bio ciq Zakona o nase-qavawu stranaca i da on nije bio donet ni zbog ~ega drugog, do zbog poma-

gawa crnogorskih doseqenika. Svi ostali kolonisti bili su, o~igledno,nepoèqni.

M i r o ~ e v o

Po~etkom marta 1872. godine, 12 porodica sa 73 du{e izGolemanova, pograni~nog sela u Kulskoj kazi, prebeglo je u Srbiju, uCrnore~ki okrug. Izbegli su navodili prevelike da`bine, turske zulume i~erkeska nasiqa kao uzroke zbog kojih su bili prinu|eni da emigriraju. Useobu je krenulo jo{ 30 porodica iz istog sela, no wih je stigla turska poterai primorala na povratak. Samo dve od dvanaest porodica su bile bez ikakveimovine, dok su ostale imale bar po par volova i vi{e grla sitne stoke.

Crnore~ko na~elstvo je najpre uputilo izbeglice u ]uprijski okrug datamo potraè odgovaraju}u zemqu za obradu, ali kako je nije bilo u dovoqnoj

meri, sve porodice su 3. aprila do{le u Krajinski okrug. U po~etku su borav-ile u zbegu pod vedrim nebom, ali se ubrzo na~elstvu javio izvesni CenaLilovi}, trgovac iz Brze Palanke, koji je bio voqan da emigrantima besplatnoustupi za obradu neke svoje parcele zemqe. Prema ugovoru koji su stare{ineizbeglih familija sklopile sa Lilovi}em, ovaj im je dao 50 dana zemqe u atari-

199 AS, S/F-35, Druen de Lis Botmilijanu, Pariz, br. 3, 15. 6. 1865. (n. k.).200 AS, MF-E, 1865, F II R 103, Ministar finansija na~elniku [aba~kog okruga br. 794, 29.4/11. 5. 1865.201

AS, S/GB-37, FO 78/1868, Blant ambasadoru u Carigradu, br. 30, 30. 5. 1865. (n. k.).202 AS, MUD-P, 1865, F X R 135.203 AS, S/GB-37, FO 78/1868, Blant generalnom konzulu u Beogradu Longvortu, 3. 7. 1865.(n. k.). 113



ma Brzopalana~ke i Kupuzi{ke op{tine da ih bez ikakve naknade obra|uju utoku jedne godine. Pri tom su emigrantima bili obezbe|eni sme{taj u BrzojPalanci i pomo} u hrani iz op{tinskih ko{eva.

Prona|eno re{ewe za doti~ne izbeglice bilo je privremenog karaktera,

a u me|uvremenu su i druge porodice iz pograni~nih mesta Kulske kaze po~ele da u~estalo prelaze u Srbiju. Ubrzo je wihov ukupan broj narastao dote mere, da ih vi{e nije bilo mogu}e raspore|ivati pojedina~no po op{tinamaKrajinskog i Crnore~kog okruga. Stoga je krajinsko na~elstvo predloìloministru unutra{wih dela da se sve one skupa nasele na odgovaraju}emmestu u Miro~-planini, te da obrazuju za sebe novu op{tinu, istovremeno prilaù}i precizan plan tog prostora sa rasporedom zemqi{nih parcela zaobradu. Krajem juna 1872. vlada je usvojila predlog na~elstva i odlu~ila dase izbegle porodice nasele na doti~nom mestu prema Zakonu o naseqavawu

stranaca. Re{ewem Namesni{tva od 6. avgusta 1872. novoosnovano selodobilo je naziv "Miro~evo", a op{tina "Miro~evska." Naseqe je najpre bilo usastavu Brzopalana~kog sreza Krajinskog okruga, a 2. januara 1874, nazahtev ìteqa, bilo je pripojeno Srezu pore~ko-re~kom.216

Miro~evo je bilo sme{teno na poqani zvanoj Miro~, koja se nalazilana ju`noj padini istoimene planine, nekoliko kilometara isto~no od desneobale Dunava. Najblià naseqena mesta bila su mu Dowi Milanovac iGolubiwe. Na toj lokaciji je vlada 1865. godine nameravala da osnuje novucrnogorsku koloniju i jo{ tada su bili izra|eni planovi budu}eg naseqa.

Poduhvat je, me|utim, propao, jer Crnogorci koji je trebalo da se tu smestenisu èleli da ìve u Krajinskom okrugu i vratili su se svojim ku}ama. 217 Naosnovu sa~uvanih izvora ne moè se utvrditi da li su pri naseqavawu porod-ica iz Vidinskog sanxaka bili kori{}eni planovi iz 1865, ili su bili izra|eni potpuno novi.

U Miro~evu je 1872. godine bilo naseqeno 52218 ili 58219 izbeglih bugarskih porodica. îni se da se pri tom ipak nije postupalo u skladu saZakonom o naseqavawu stranaca. Dràva je kolonistima dala trogodi{wi zajam

u ukupnom iznosu od 600 # ces, {to Zakonom nije bilo predvi|eno, dok istovre-meno u izvorima nema pomena o izgradwi ku}a i davawu stoke i alata nase-qenicima, kao {to je Zakon propisivao. Pored novca, bugarske porodice su dobile

204 AS, MF-E, 1865, F II R 85; F II R 104; F II R 242; 1866, F I R 10.205 Isto, F II R 174; F II R 223; F II R 234; F III R 178; F II R 78; F V R48; DP, br. 1083.206 Isto, F II R 85; F II R 104; F II R 241.207 Isto, F II R 242.208 Isto, F II R 85; F II R 221; F V R 65; DP, br. 921.209

Isto, DP, br. 2261.210 Vidi sve signature u napomenama ovog pasusa.211 AS, MF-E, 1866, F I R 10; F I R 41; F I R 85; F I R 182; F I R 205; F I R 206; F III R 113.212 Isto, F I R 175; F IV R 175.114



i ìto za ishranu i seme. Ubrzo se, me|utim, pokazalo da je dràvna pomo} datakolonistima bila uzaludna. Oktobra 1873. u Miro~evu je ostalo samo 15 porodi-ca, dok su ostale, "po{to su pojele ono {to su od dràve dobile," kri{om pobeglenatrag u Tursku, izuzev ~etiri, koje su se preselile u Zaje~ar i Kladovo. Nijedna

od tih porodica, naravno, nije vlastima vratila svoj deo duga.220

Me|utim, i pored toga {to se 1873. iselio najve}i broj kolonista, uMiro~evu je, prema popisu, 1874. godine ìvela 31 porodica sa 138 du{a. 221

To svakako zna~i da su u me|uvremenu bili naseqeni novi doseqenici, madao toku te kolonizacije gotovo da nema podataka u izvorima. Interesovawe zaupra`wene parcele je postojalo i u Srbiji, ali i van wenih granica. Najpre je 18vla{kih porodica iz sela Velike Kamenice, Reke i Grabovice Krajinskogokruga, oktobra 1873, traìlo odobrewe da se nasele u Miro~evu. Krajinskina~elnik se bojao da bi oni povla{ili preostale Bugare, a, kako je kazao,

"Bugari su najvi{e sa toga onde naseqeni, da odrè i ra{ire element slavens-ki, suprot romanskomu, koga u prete`noj meri ima u ovom kraju." Ministar unutra{wih dela se slagao sa izloènim rezonovawem, te je molba Vlaha bilaodbijena.222 Slede}e godine se Ministarstvu finansija obratilo nekoliko qudiiz Banata mole}i za naseqewe ukupno 592 porodice, od kojih su 200 sigurno bile nema~ke, a 22 ~e{ke nacionalnosti.223 Sasvim je izvesno da nijedna odtih molbi nije bila usli{ena. Pomenuti êsi su, recimo, bili odbijeni uz obraz-loèwe da vlada nema dovoqno zemqe na kojoj bi ih naselila, iako je na~elnik Krajinskog okruga sugerisao ministru finansija da bi ih trebalo primiti kaokoloniste, jer bi doprineli razvoju zemqoradwe u tom kraju.224 Moè se samo pretpostaviti da su wihova verska i nacionalna pripadnost bili odlu~uju}iargument da se tako ne postupi.

U izvorima je sa~uvana samo jedna odobrena molba za naseqewe uMiro~evu iz 1874, i to jednog izbeglice iz Turske, opet iz selaGolemanova.225 Ako se ima u vidu da su u Miro~evu tokom 1875. naseqavanitako|e begunci iz pograni~nih sela Vidinskog sanxaka, ali i siroma{ni seqaci- Srbi - iz Krajinskog okruga,226 onda se moè pretpostaviti da je isti slu~aj

bio i u 1874. godini.Za vreme srpsko-turskih ratova 1876. i 1877/78. godine Ministarstvu

finansija se niko nije obra}ao molbama za naseqavawe u Miro~evu, no goto-vo odmah po okon~awu ratnih operacija kolonizacioni proces se nastavio,mada ne onako kao {to su srpske vlasti o~ekivale. Srpska vojska je u prole}e

213 AS, MF-E, 1867, F IV R 15.214 Za 1867. godinu nisu sa~uvane kwige Ekonomnog odeqewa, ve} samo gra|a u pojedinimfasciklama. Pretpostavqamo da su sve molbe iz ê{ke, s obzirom na wihov broj, bile grupisane

u jedan predmet, a da su ostale, kao i ranijih godina, ~inile predmete za sebe, koji nisusa~uvani.215 Uz svaku molbu, ~ije su signature date u prethodnim napomenama, stajalo je navedenoobrazloèwe. 115



1878. dràla pod okupacijom Kulsku kazu prema odredbama Jedrenskog primirja i u woj je bila organizovana privremena srpska uprava. Kako su sve preostale porodice koje su se prvobitno naselile u Miro~evu 1872. bile porek-lom iz navedene turske oblasti, to su iste izrazile èqu aprila 1878. da se vrate

odakle su do{le. Naseqenici su izjavqivali da u Srbiju nisu emigrirali zbogsiroma{tva ve} zbog turskih nasiqa, a kako u Kulskom okrugu vi{e nije biloturske vlasti, smatrali su da mogu slobodno da se vrate na svoja imawa kojasu pre nekoliko godina napustili. Jedina prepreka povratku bio je zajam koji jo{ uvek nisu bili vratili dràvi. Stare{ine bugarskih porodica su zaostali dugisticale upravo kao razlog vi{e da im se dopusti iseqavawe. Naime, govorilisu kako je zemqa u Miro~evu toliko neplodna da oni jo{ dugo vremena ne}e biti u mogu}nosti da vrate novac; s druge strane, wihova stara imawa sudovoqno velika i bogata, da bi im prihodi sa wih omogu}ili da u najkra}em

roku izmire sve svoje obaveze prema dràvi. Zanimqivo je da je ministar finansija naivno verovao da kolonisti èle da se vrate natrag u uverewu da }eKulski okrug ostati srpski, ali su ga oni sami ubrzo razuverili. Septembra istegodine, kada im je bilo saop{teno da su wihova sela sada u sastavu Bugarske,15 stare{ina porodica je izrazilo èqu da se svejedno isele iz Miro~eva, dok je samo jedan227 izjavio da "ne}e pod bugarsku upravu". Srpske vlasti,nemaju}i drugog izbora, naplatile su mawi deo duga od preostalih bugarskihnaseqenika, a potom im dopustile da se isele.

U Miro~evu je krajem decembra 1878. bilo ukupno 17 praznih place-

va i uz svaki po dva dana zemqe za obradu; potencijalnih naseqenika bilo jemnogo vi{e. Ministarstvu finansija su u rano prole}e po~ele da stiù molbeza naseqavawe u ovom selu. Slali su ih uglavnom ìteqi Krajinskog okruga,ali je bilo molilaca i iz Austro-Ugarske.228 Ministarstvo je uglavnom bilooprezno i savetovalo je krajinskom na~elstvu da dobro pazi da s novimkolonistima "ne bude kao {to je bilo i sa Bugarima koji su ovde bili naseqeni, pa posle dràvu skupo ko{tali". U izvorima su sa~uvane samo tri molbe ~ijim je podnosiocima bilo odobreno naseqavawe na zemqi iseqenih bugarskih porodica. Molioci su bila iz sela Gorwana, Krajinskog okruga i izMajdanpeka. Malo je verovatno da su oni dobili bilo kakve poreske i drugeolak{ice, s obzirom na to da su bili srpski dràvqani i kao takvi ve} podlo`nisvim dràvnim teretima. Vlada je o~igledno nastojala da izbegne sve mogu}etro{kove naknadnog naseqavawa, te se stoga u ovom slu~aju opredeqivala zaunutra{wu kolonizaciju.229 Na osnovu raspoloìvih izvora se ne moè pratitidaqi tok doseqavawa u Miro~evo, no ~ini se da je taj proces bio svakako prikraju u julu 1879. godine, jer je tada bilo slobodnih jo{ samo 5-6 dana orawakoji su mogli da budu dodeqeni kolonistima.230

Miro~evo je posle Petrovog Sela bilo prvo naseqe koje je srpskavlada osnovala naseqavawem stranaca, a ujedno je bilo jedina kolonijastvorena, makar formalno, na osnovu Zakona o naseqavawu stranaca iz 1865.

116



Postojawe velikih kompleksa op{tenarodnih {uma u Miro~-planini pogodnihza kolonizaciju, slaba naseqenost tog kraja i u wemu preovla|uju}a vla{ka populacija uticali su na srpsku vladu da se opredeli za formirawe bugarskenaseobine na doti~noj lokaciji. Ovde se vaqa prisetiti da je Kosta Cuki} imao

iste razloge na umu prilikom dono{ewa Zakona o naseqavawu stranaca, stom razlikom {to su 1872. umesto Crnogoraca bili naseqeni Bugari. îweni-ca je, me|utim, da ve}ina prvobitnih kolonista iz Vidinskog sanxaka nije provela ni godinu dana u Miro~evu, a da su ga i ostali napustili kroz {est god-ina. Radilo se, dakle, o nesumwivo neuspe{nom naseqavawu stranaca.Gubitak za srpsku vladu je bio utoliko ve}i, {to naseqenici nisu dràvi vratilinovac koji im je bio pozaj-mqen prilikom kolonizacije. Uzrok ovom neuspe-hu leì, pre svega u materijalnom poloàju naseqenika. Oni nisu bili qudi bezimovine koji su u Srbiju pre{li da bi se prehranili, ve} koliko-toliko imu}ni

seqaci, koji su svoje domove napustili zbog lo{e uprave u Turskoj. Pokazalose, me|utim, da su im turski zulumi ipak bili sno{qiviji nego napori koje jeiziskivalo za-snivawe novih doma}instava u Miro~-planini. Jednostavno go-vore}i, ti qudi su bili naviknuti na boqe materijalne uslove od onih koji su im bili ponu|eni u Srbiji i, {to je jo{ va`nije, imali su gde da se vrate, {to su nakraju svi i u~inili.

Miro~evo je, ipak, opstalo kao selo i op{tina. U wemu su svoj komadzemqe na{li seqaci, iz Srbije ili Turske, koji je nisu imali. S te strane gledano, bila su ostvarena dva ciqa koja je vlada imala na umu prilikom osnivawa

kolonije: zemqa je bila kultivisana i pove}an je procenat slovenskog ìvqa utom kraju. Iako je, dakle, po~etno naseqavawe Bugara bilo u celostineuspe{no, krajwi ishod poduhvata nije bio toliko negativan kao {to se tomoglo da o~ekuje.

N a s e q a va w e k a o p o s l e d i ca I s t o ~ n e k r i z e ,

1 8 7 5 - 1 8 7 9 .

216 AS, MUD-P, 1873, F XXI R 9.217 AS, MF-E, 1865, F IV R 25.218 AS, MF-E, 1875, F XII R 6, Protokolarno saslu{awe kmeta i odbornika op{tineMiro~evske, 28. 10/9. 11. 1875. u Dowem Milanovcu.219 AS, MF-E, 1875, F III R 16, Na~elnik Krajinskog okruga ministru finansija br. 5859, 13/25.6. 1874.220 Nije sa~uvan predmet u fondu Ministarstvo finansija koji se odnosi na osnivawe Miro~eva,tako da se o na~inu naseqavawa prvih kolonista moè saznati samo posredno. Da se pret-

postaviti da su i ostali naseqenici, kao i onih 12 117



Migracije velikih razmera koje su zahvatile Balkansko poluostrvotokom Isto~ne krize i neposredno nakon wenog okon~awa bile su izazvane politi~kim razlozima. U okviru uku-pnih pokreta stanovni{tva toga vremenamogu se uo~iti tri vrste seoba, me|usobno razli~itih po karakteru.

Prva vrsta, koja se moè nazvati izbegli~kom, odnosila se na beàwestanovni{tva iz bunama i ratovima zahva}enih oblasti u mirnije krajeve u potrazi za uto~i{tem. Wu je obeleìo veliki broj ratnih izbeglica prinu|enih naseobe bilo zbog neposredne ugroènosti vojnim operacijama, straha od nepri- jateqskih armija, sukoba sa susednim stanovni{tvom druge vere, ili op{tenesigurnosti. Drugim re~ima, qudi su morali da se sele, ili su bar tako mis-lili, kako bi sa~uvali svoje i ìvote ~lanova svojih porodica.

Repatrijacija ratnih izbeglica je predstavqala drugu vrstu seoba. Ona je po~iwala neposredno po sklapawu primirja izme|u zara}enih strana, a kul-

minirala i zavr{avala se nakon sklapawa mirovnih sporazuma. Repatrijacija,me|utim, nikad nije bila potpuna, jer se ~esto de{avalo da su se vra}ali samooni koji su imali gde da se vrate, ili oni koji nisu imali gde da ostanu. Kada je re~ o ratnim izbeglicama muslimanske vere, ove vrste seoba gotovo da nijeni bilo.

Tre}a vrsta migracija je karakteristi~na za period nakon Jedrenskog primirja, a posebno za vreme posle sklapawa Berlinskog ugovora. Ona jeoli~ena u inversnim migracijama po verskom kqu~u, iz jedne u drugu dràvuili provinciju. Wom su samo bile potvr|ene i u~vr{}ene promene u strukturi

stanovni{tva oblasti zahva}enih ratnim de{avawima, nastale tokom prethodnog perioda. Te promene su vodile ka verskoj i etni~koj homoge-nizaciji balkanskih zemaqa u wihovim novim granicama, te se stoga ovavrsta migracija moè da okarakteri{e kao homogenizacijska. Instinktivni stra-hovi od osvete ili diskriminacije u posleratnoj budu}nosti javqali su se me|ustanovni{tvom koje se na{lo ili ostalo u zemqama sa druga~ijom dràvnomreligijom od wihove. Oni su bili osnovni razlog koji je nagonio te qude dasigurnost potraè preko granice, me|u "svojima". Za razliku od izbegli{tva irepatrijacije, koji su po karakteru bili i spoqne i unutra{we migracije, homog-

porodica koje su prve pre{le u Srbiju, imali svoju stoku, tako da dràva nije morala da im jedaje. AS, MUD-P, 1873, F XXI R 9, Pomo}nik na~elnika Krajinskog okruga ministruunutra{wih dela br. 11245, 3/15. 10. 1873; MF-E, 1875, F XII R 6, Protokolarno saslu{awekmeta i odbornika op{tine Miro~evske, 28. 10/9. 11. 1875. u Dowem Milanovcu.221

Dràvopis Srbije IX , 60.222 AS, MUD-P, 1874, F XIII R 159.223 AS, MF-E, 1874, Registar, "Aron Moji}", "Jovan Birbel", "Leopold Kelnaj", "VacslavBalat i Vencl [picl"; Delovodni protokol za 1874. nije sa~uvan.224 AS, MF-E, 1875, F III R 16; MUD-P, 1874, F XIV R 79.225 AS, MF-E, 1875, F II R 56.226 AS, MF-E, 1875, F IV R 48; F V R 101; DP, br. 464.

118



enizacijske seobe bile su de facto iskqu~ivo spoqne.Kneèvina Srbija i weno stanovni{tvo iskusili su sva tri navedena

vida migracija, mada u mawoj meri od Bosne ili Bugarske. Imaju}i u viduograni~ewa koja name}e tema ovog rada, prinu|eni smo da se u daqem izla-

gawu usresredimo pre svega na konkretne slu~ajeve kolonizacije u okvirusrpskih granica, proistekle iz migratornih pokreta tokom Isto~ne krize ineposredno nakon we.

Siroma{tvo, veliki porezi i zloupotrebe vlasti pri wihovomsakupqawu podsticali su srpsko stanovni{tvo iz Bosne na emigraciju u Srbijutokom prole}a 1875. Porodice su, u mawim ili ve}im grupama, prelazileuglavnom u Uì~ki okrug. Tako su, na primer, u periodu izme|u 13. i 29. apri-la preko Mokre Gore u Srbiju do{le 62 familije, prete`no iz okoline Vi{egra-da i Nove Varo{i, sa 434 du{e. Izbeglice su ili ostajale u Uì~kom okrugu, ili

su ih vlasti slale daqe u unutra{wost zemqe, kako bi sebi lak{e obezbedilesredstva za ìvot.231 Mawe migracije ove vrste bile su, me|utim, samo uverti-ra za izbegli~ki val koji je ubrzo usledio.

Bosansko-hercegova~ki ustanak koji je izbio u leto 1875. pokrenuo je hiqade porodica sa svojih ogwi{ta. Spas od rata izbeglice iz tih provincijasu traìle u susednim zemqama, Austro-Ugarskoj i Srbiji. Srpske vlasti su pri-male begunce, trude}i se da im budu obezbe|eni krov nad glavom i kakva-takva materijalna pomo}. Najvi{e porodica je prelazilo u Uì~ki okrug koji je, kao jedan od najsiroma{nijih u zemqi, postao posle kratkog vremena

pretesan za sve wih. Iz tog razloga je "nekoliko hiqada" bosanskih izbeglica,koliko ih je ve} po~etkom septembra bilo u Srbiji, moralo da buderaspore|ivano i po drugim zapadnim okruzima: â~anskom, Vaqevskom,Rudni~kom, Podrinskom i [aba~kom. Sme{taj i ishrana begunaca pali su u prvo vreme u celosti na teret op{tina u kojima su se na{li. De{avalo se,me|utim, da im, bilo iz nemogu}nosti, bilo iz nemara, pomo} nije bila ukazi-vana u dovoqnoj meri, tako da su se neki odlu~ivali na povratak u Bosnu, ito po zimi, u novembru i decembru. Ve}ina izbeglica je ipak bila re{ena dase u tom trenutku nipo{to ne vra}a svojim ku}ama.232 Wihov broj se, s drugestrane, stalno uve}avao, tako da ih je krajem decembra 1875. bilo 9726 du{asamo u Uì~kom okrugu.233

Od izbijawa ustanka u Hercegovini, srpske vlasti su pomagaleustanike, dozvoqavaju}i organizovawe dobrovoqa~kih ~eta na srpskoj teri-toriji i wihovo prebacivawe u Bosnu. Ministarstvo Danila Stefanovi}a je to

227 Ranije je navedeno da je u Miro~evu ostalo 15 porodica od onih koje su bile naseqene1872. U me|uvremenu se jedna zadruga podelila, tako da ih je 1878. bilo 16, AS, MF-E, 1875,F I R 48.228 Posebno je zanimqiva molba koju su potpisali stanovnici sela Gernik i Vajcenrit, Srezaor{avskog, Jovan Novotni, Franc, Josif i Vencl Ma{ek i Jovan Kubi~ak. Oni su se

preporu~ivali srpskoj vladi tako {to su napisali za sebe da su "pravi Srbi."119



radilo gotovo javno, dok je "prvo akciono ministarstvo" Stev~e Mihajlovi}a,obrazovano avgusta 1875, nastojalo da isti posao obavqa u tajnosti. Iz tograzloga je general Ranko Alimpi} bio poslat na zapadnu srpsku granicu, kako bi je, navodno, zatvorio i onemogu}io prebacivawe odreda u Bosnu, a zapra-

vo sa zadatkom da upravo to ~ini, no kontrolisano i kriomice.234

Wemu jeodmah bio otvoren kredit od 10000 # ces. ili 280000 gr. poreskih, toboè radiizdavawa pomo}i izbeglicama iz Bosne. U literaturi je prihva}eno mi{qeweda je ta suma zaista bila kori{}ena za izdràvawe begunaca,235 iako je zapravonovac bio tro{en na opremawe ustani~kih ~eta.236 Vlada je tek krajem decembra 1875. po~ela sa slawem prve nov~ane pomo}i izbeglicama, kada je premare{ewu Narodne Skup{tine bilo odlu~eno da se u tu svrhu izdvoji 10000 # ces.Tako je, na primer, uì~kom na~elstvu bilo poslato 2000, a ~a~anskom 100 #ces.237

Situacija sa izbeglicama je po~ela dodatno da se pogor{ava u prole}e1876. godine. Wihov broj je nastavio da raste, tako da ih je samo u Uì~komokrugu krajem aprila bilo oko 15000.238 Tada su, me|utim, pored bosanskih, uSrbiju po~ele da prelaze i porodice iz pograni~nih mesta Ni{kog sanxaka.One su dolazile u Kru{eva~ki okrug, beè}i od nasiqa koje su trpele od svojih suseda Albanaca. Vlasti su ih, kao i druge begunce, raspore|ivale porazli~itim op{tinama u unutra{wosti, gde je trebalo da dobijaju pomo} izop{tinskih ko{eva, te da se sna|u i u budu}nosti obezbede sebi neki vid

izdràvawa.239

Nakon izbijawa srpsko-turskog rata 1876. briga i starawe o izbeglicama bili su potpuno potisnuti u drugi plan. Me|utim, upravo tokom trajawa vojnihoperacija, broj hri{}anskih porodica izbeglih iz Turske se drasti~no uve}ao nateritoriji Srbije. Begunci su u masama prelazili u sve pograni~ne srpske okruge,traè}i za{titu od turskih trupa koje su bile raspore|ene na granicama.240 Krajem jula je u Kwaèva~kom okrugu bilo oko 30000 izbeglica iz Turske, a uKru{eva~kom 2360, s tim {to su u taj okrug stotine begunaca dolazile paralel-no s napredovawem turske vojske kroz moravsku dolinu; u [aba~kom okrugu ih

je po~etkom oktobra bilo 5594 du{e. Podaci o broju izbeglica u drugim okruz-ima ne postoje. U Uì~kom okrugu ih je verovatno bilo mawe nego pre rata, jer su mu{ki ~lanovi porodica sada bili ukqu~eni u sastav dobrovoqa~kog kora i borili se na rati{tu Ibarske vojske. Zanimqivo je da su za rad sposobne ène izistih porodica za to vreme bile preba~ene u Kragujeva~ki, Vaqevski, Rudni~kii â~anski okrug, da tamo u~estvuju u ètvenim radovima.241 Nisu, me|utim, nateritoriji Srbije samo begunci iz Turske provodili rat u izbegli{tvu. Sli~nu sud-

229 AS, MF-E, 1878, F X R 15.230 AS, MF-E, 1879, F XI R 15, Na~elnik Krajinskog okruga ministru finansija, 26. 7/7. 8.1879. U prilog ovoj pretpostavci ide i podatak da je, prema popisu, 1884. u Miro~evu ìvelo48 porodica sa 249 du{a, Dràvopis Srbije XVI , 66-67.120



binu sa wima je delilo i stanovni{tvo pograni~nih srpskih okruga u koje je bila prodrla turska vojska. U Srbiji je po okon~awu ratnih operacija bilo najmaweoko 140000 izbeglica.242

Optere}ena zajmovima i iscrpqena ratom, srpska dràvna blagajna

nije mogla da podnese izdràvawe izbeglica u miru. Wima je materijalnu pomo}, prikupqenu dobrovoqnim prilozima, pruàlo nekoliko doma}ih istranih humanitarnih organizacija i pojedinaca, no ta pomo} svakako nijemogla da bude trajno re{ewe problema brojnih begunaca, a posebno ne onihiz Turske.243 Mirovni sporazum sklopqen 28. februara 1877. izme|u srpskevlade i Porte predvi|ao je amnestiju za sve osmanske podanike koji su sekompromitovali tokom prethodnih ratnih doga|aja.244 Na taj na~in su bilaotvorena vrata procesu repatrijacije izbeglica.

Povratak je u stvarnosti zapo~eo odmah po sklapawu primirja, ali je

bio stihijski i nekontrolisan od srpskih vlasti. Iz tog razloga ni ne postoje podaci o broju izbeglica koje su napustile teritoriju Kneèvine pre potpisi-vawa mirovnog sporazuma. Jedino se moè zakqu~iti da oni koji su se tadavra}ali svojim domovima nisu bili iz Bosne i Hercegovine, ve} iz drugih krajeva Turske.245 Srpska vlada je svoju politiku vezanu za trajno re{ewe pitawa begunaca iz Osmanskog carstva formulisala po~etkom marta 1877. Ona sesastojala u nastojawu da se {to vi{e wih vrati ku}ama, kako se ne bi dogodi-lo da Porta na wihovoj zemqi naseli Albance ili êrkeze, {to bi neminovnovodilo smawewu srpskog nacionalnog prostora. U tom smislu je bilo nare|enookru`nim na~elstvima da ubede izbeglice da prihvate Portinu amnestiju irepatrijaciju, te da im predo~e da, ako se ipak opredele da ostanu u Srbiji,ne}e mo}i da ra~unaju ni na kakvu dràvnu pomo}, bilo u izdràvawu, bilo pri naseqavawu. Ipak, vlada je strogo zabranila okru`nim vlastima da begunce silom primoravaju na povratak.246 Jasno je bilo, me|utim, da ne}e sviizbegli èleti da idu natrag u Tursku. Stoga je Ministarski savet 23. martaodlu~io da se porodice koje budu odbile repatrijaciju nasele tamo "gde imavla{kog ìteqstva." Re{eno je da se u tom ciqu obrazuje posebna dvo~lana

komisija (Panta Jovanovi}, dràvni savetnik i Jovan Draga{evi}, potpukovnik), koja bi trebalo da ispita pogodna mesta za kolonizaciju i da svojemi{qewe podnese vladi.247 Navedena odluka Ministarskog saveta bila jeusmerena ka uve}avawu procenta srpskog stanovni{tva u predelima naseqen-im prete`no vla{kom mawinom i u tom smislu predstavqa logi~an nastavak kolonizacione politike ranijih vlada.

Okru`na na~elstva nisu morala da se mnogo trude ube|uju}i begunceda prihvate amnestiju. Ve}ina onih koji su i ina~e nameravali da se vrate, ve}su to u~inili, ili se pripremali da u~ine, u trenutku kada je vlada poslala gore

pomenuta uputstva lokalnim vlastima. Kod onih koji su odbijali repatrijaciju,ube|ivawe nije bilo od velike koristi. U periodu od sredine marta do krajaaprila 1877, posmatrano po okruzima, slede}i broj izbeglica je izrazio èqu 121



da ostane u Srbiji:

Tabela 16: Izbeglice iz Turske koje su htele da trajno ostanu u

Srbiji 1877.

[to se ti~e [aba~kog okruga, moè se re}i samo toliko da su se"mnoge familije" vra}ale u Bosnu. U Kru{eva~kom okrugu su najve}imdelom ostale porodice iz Kur{umlijske kaze, jer im turske vlasti nisu htele dagarantuju sigurnost. S druge strane, izbeglice iz Vu~itrnske i Pazarske kazenisu imale nikakvih problema prilikom povratka. Prema mi{qewu na~elnikaKru{eva~kog okruga, Turci su èleli da po selima uz samu srpsku granicunasele êrkeze kako bi je oja~ali, te im stoga nije odgovarala repatrijacija

izbeglog srpskog ìvqa. Razlog, pak, zbog koga nedostaju podaci o broju porodica sme{tenih u Kru{eva~kom okrugu koje nisu htele da se vra}aju, leìu tome {to je dosta wih ostajalo u Srbiji samo da bi se jo{ neko vreme koris-tile humanitarnom pomo}i koju je delio Ruski dobrotvorni odbor preko svog pododbora u Brusu, dok su javno izjavqivale da se boje povratka u Tursku.Okru`ni na~elnik je stoga, sasvim ispravno, smatrao da }e se broj porodicakoje bi zaista stalno ostale u Srbiji mo}i da ta~no utvrdi tek kada sredstva iz pomenute pomo}i budu bila iscrpqena. O konfuznom stawu me|u izbeglica-ma u tom okrugu svedo~i i podatak da su se neke familije delile, tako da se

pola ~lanova vra}alo u Tursku, a pola ostajalo u Srbiji. Ovo su ~inili kako bi, pored ruske pomo}i u Brusu, iskoristili i sredstva koja su delila pojedinaengleska dobrotvorna du{tva u Kur{umliji i Mitrovici. U izvorima se takve porodice pomiwu kao "polu-odseqene." Na~elstvo je sa sigurno{}u jedinomoglo da tvrdi da }e u Srbiji ostati 60-70 porodica, koje su se nalazile uKru{eva~kom i Trsteni~kom srezu, gde su sebi ve} obezbedile izdràvaweobra|uju}i zemqu napola.248

Upadqivo je da su se najvi{e porodice poreklom iz Bosne iHercegovine opredeqivale za ostanak u Srbiji. Naspram wih najmawe 2342,do po~etka aprila se u Bosnu vratilo samo oko 4000 begunaca, za koje je gen-eral Alimpi} pisao da su to "svi" koji su hteli da se vrate.249 Iako su ruska iaustro-ugarska diplomatija upravo tih dana odlu~ivale o sudbini Bosne iHercegovine,250 wenom izbeglom stanovni{tvu se ona ~inila krajwe neizves-nom. Stvarnost koju su oni mogli da vide bila je turska vlast na levoj obaliDrine, ista ona od koje su pobegli, i poraèna srpska vojska od koje su o~eki-vali oslobo|ewe. Garancija za siguran povratak, dakle, nije bilo mnogo - samoPortina amnestija, kojoj begunci o~igledno nisu poklawali puno poverewa. U

skladu sa odlukom srpske vlade, ove qude je trebalo trajno naseliti u Srbiji.231 AS, MUD-P, 1875, F X R 25; N. @ivkovi}, Uì~ki okrug 1865-1880, Uìce 2000, 217-220.

122



Na~elnik Uì~kog okruga, ~ija je teritorija bila najvi{e optere}ena izbeglica-ma, isticao je kako je wihovo raseqavawe odatle nemogu}e dok im se ta~none odrede mesta budu}eg boravka i nestrpqivo je o~ekivao od vlade vest da je komisija za naseqavawe begunaca zavr{ila svoj rad. Wegov okrug, siro-

ma{an i gladan, nije bio vi{e u stawu da, i pored sve humanitarne pomo}i sastrane, izdràva desetak hiqada izbeglica.251

Panta Jovanovi} i Jovan Draga{evi} ili nikada nisu obavili svojkomisijski posao, ili od wega nije ostalo nikakvog traga u izvorima. Koja je odte dve mogu}nosti istinita, u krajwoj liniji i nije toliko va`no, koliko ~iwenicada vlada nije ni poku{ala da sprovede u delo svoj plan o kolonizaciji izbeglicaiz Osmanskog carstva.252 îni se da se ovakav razvoj doga|aja moè da objasni, pre svega, izbijawem rusko-turskog rata 24. aprila 1877. Naseqavawe nekolikohiqada izbeglica svakako bi trajalo vi{e meseci i iziskivalo znatna materijalna

sredstva, s obzirom na to da se radilo o qudima bez sopstvene imovine. Utrenutku kada se o~ekivalo da se rat ubrzo prenese na desnu obalu Dunava ikada se mogu}nost u~e{}a Srbije u wemu ~inila izglednom, srpska vlada nijenikako mogla da pristupi sprovo|ewu jednog zama{nog kolonizacionog poduh-vata. To je utoliko pre bilo nemogu}e tada u~initi, jer bi se naseqavawesprovodilo u isto~nim okruzima, tj. u oblastima koje bi, u slu~aju stupawa urat, mogle da posluè kao polazi{te za operacije protiv Turske, u ciqu spajawasa ruskim armijama. Na kraju, od rusko-turskog rata se o~ekivalo re{ewe balkanskih zapleta uop{te. Srpska vlada je stoga mogla mirno da odloì

re{avawe izbegli~kog pitawa za posleratni period, jer, bar {to se togkonkretnog problema ti~e, budu}nost je, u najgorem slu~aju, mogla da nedonese nove opcije.

Rat nije doneo samo status quo po pitawu naseqavawa begunaca, ve}i nove izbeglice iz Bosne. Srbi su odatle beàli kako bi izbegli mobilizaciju islawe na front. Kao i wihove prethodnike, srpske vlasti su ih primale i raspore|ivale po op{tinama, gde su uglavnom ìveli od nadni~ewa i humanitarne pomo}i.253 Novoprido{li begunci su tako, skupa sa onim ranije sme{tenim u

Srbiji, imali da sa~ekaju kona~an rasplet Isto~ne krize, koji je, u krajwoj

232 AS, MUD-P, 1876, F IV R 202.233 Isto, F XXVIII R 23, Na~elnik Uì~kog okruga ministru unutra{wih dela br. 7557, 24. 7/5.8. 1876.234 ^. Popov, Srbija 1868-1878, Istorija srpskog naroda V-1, 372.235 V. Nikoli}-Stojan~evi}, Migracije iz Bosne i Hercegovine u Srbiju izazvane doga|ajima

1876-1878. godine, Nau~ni skup Otpor austrougarskoj okupaciji 1878, Sarajevo 1979, 299.236 AS, MID-PO, rolna 34, 1876, B/2, F I/39, Izve{taj Ranka Alimpi}a ministru vojnom

Tihomiqu Nikoli}u, 3/15. 1. 1876.237 AS, MUD-P, 1875, DP, br. 14516, 14518; 1876, DP, br. 1315; MF-E, 1876, DP, br. 234; N.@ivkovi}, navedeno delo, 237.

123



instanci, odre|ivao wihovu sudbinu.Okupacijom Bosne i Hercegovine i slamawem otpora istoj, austro-

ugarske trupe su, posle vi{e godina buna i nemira, kona~no uvele red u te provincije. Kraj turske vlasti i uspostavqawe reda bili su kqu~ni ~inioci koji

su uticali na repatrijaciju izbeglica iz Srbije u Bosnu. Taj proces je zapo~eo,~ini se, sredinom septembra 1878. Izbeglice su izraàvale èqu da se vratesvojim domovima i srpske vlasti su im to omogu}avale. Povratak je naro~ito bio intenziviran po{to je Austro-Ugarska najpre odobrila svim beguncimaslobodan prelaz u Bosnu po~etkom oktobra i nakon toga, po~etkom slede}egmeseca, proglasila amnestiju za one koji su se kompromitovali tokom oku- pacije, te stoga pre{li u Srbiju. Kako bi se pitawe izbeglica iz Bosne {touspe{nije re{ilo, srpska vlada je 5. oktobra poslala na granicu pomo}nikaministra unutra{wih dela, Kostu Jovanovi}a, koji je imao zadatak da nadgle-

da repatrijaciju, ali i da se stara o beguncima koji su u Srbiju do{li zbog oku- pacije. U januaru 1879. godine srpske i austro-ugarske vlasti su se spo-razumele da se povratak nastavi, ali tako {to bi begunci prelazili u Bosnu natri ta~no odre|ena mesta i po spiskovima, koji bi bili dostavqeni austro-ugarskim pograni~nim straàma. Zanimqivo je primetiti da je jedan deoizbeglica insistirao na zadràvawu srpskog dràvqanstva, koje su primili uizbegli{tvu, i nakon repatrijacije. Nedostatak relevantnih izvora, me|utim,uskra}uje odgovor na pitawe da li su wihove molbe bile usli{ene ili ne. Izistog razloga je tako|e nemogu}e utvrditi koliko se izbeglica vratilo u Bosnu.

U isto vreme dok su se hri{}ani vra}ali iz Srbije u Bosnu, muslimani izBosne su prelazili u Srbiju, na putu ka osmanskim provincijama koje suostale pod neposrednom sultanovom upravom. Neki od wih su, me|utim,izraàvali èqu da ostanu u Kneèvini, no to im se nije dozvoqavalo. GeneralKosta Proti}, koji je i ina~e nastojao da u Srbiji ostane {to mawe muslimana,li~no je nare|ivao da se "Turci" koji su hteli da se nasele u vaqevskom okrugu{to pre prebacuju preko granice, u Kosovski vilajet.254

Po{to u izvorima nije ostalo nikakvih tragova o naseqavawu onihizbeglica iz Bosne koje su ostale u Srbiji posle potpisivawa Berlinskog ugov-

238 AS, MUD-P, 1876, DP, br. 4932. Srpska vlada je u tom periodu aktivno radila na prebaci-vawu begunaca iz Bosne u Srbiju, pa je Ministarstvo vojno u maju poslalo 10 ~amaca{aba~kom na~elstvu kako bi moglo da organizuje tajni prevoz izbegli~kih porodica prekoDrine, Isto, br. 2115, 2281, 5708.239 AS, MUD-P, 1876, F IV R 202, Na~elnik Kru{eva~kog okruga ministru unutra{wih dela

br. 1694, 29. 2/12. 3. 1876; R. Q. Pavlovi}, Seobe Srba i Arbanasa u ratovima 1876. i 1877-

1878. godine, Glasnik Etnografskog instituta SANU 4-6 (1955-1957), 54.240 AS, MUD-P, 1876, DP, br. 6645.241

Isto, F XXVIII R 63.242 M. Jagodi}, Posledice upada Turaka u Timo~ku i Moravsku dolinu 1876. godine, Razvitak 203-204 (2000), 141.

124



ora, moè se sa sigurno{}u tvrditi da srpska vlada nije ni sprovodila neku posebnu kolonizaciju ovih qudi. To drugim re~ima zna~i da su oni, najve}imdelom, ostali raspore|eni po op{tinama onih okruga u kojima su i do tada boravili. Tamo su se, verovatno, izdràvali nadni~ewem, ili su, na osnovu

[umske uredbe, dobili ne{to op{tinskih utrina na uìvawe. Pomo} koja im jeod dràve kao naseqenicima bila data, sastojala se u novcu koji je najsiro-ma{nijima od wih radi nabavke hrane bio podeqen po~etkom 1880, naosnovu Zakona o pomo}i oskudnima u hrani od 29. decembra 1879. Po{to je1879. godina bila nerodna, a op{tinski ko{evi su bili ispra`weni,stanovni{tvu Srbije je pretila glad. Da bi se to izbeglo, bio je usvojen pomenuti zakon, koji je predvi|ao otvarawe kredita iz dràvne blagajne uiznosu od 500000, a po potrebi i do 1000000 dinara, za davawe pozajmicaop{tinama ~iji su stanovnici bili bez hrane, za kupovinu iste. Sredstva su bila

pozajmqivana na 3 godine uz kamatu od 6%, a bila je formirana i posebnakomisija koja je vodila brigu o sprovo|ewu ovog zakona.255 Svim naseqenici-ma, pak, koji su se doselili iz Turske u proteklom periodu i koji jo{ uvek nisu bili za stalno pridruèni nekoj op{tini, a koji su bili oskudni u hrani, novac je bio dodeqivan bespovratno, a ra~un o tim sredstvima je vo|en odvojeno odonog o pozajmicama. Za naseqenike je moglo da bude utro{eno najvi{e100000 dinara.256 Upravo zahvaquju}i toj dvostrukoj evidenciji moè se goto-vo sa sigurno{}u re}i da je najve}i broj izbeglica iz Bosne i Hercegovine bio,odnosno ostao, po~etkom 1880. naseqen u Uì~kom, Podrinskom,

Vaqevskom i [aba~kom okrugu. Istovremeno se moè pretpostaviti da ih jeukupno bilo najmawe oko 3000 du{a, od kojih bar 1188 u Uì~kom okrugu.257

Ako se posledwi navedeni broj uporedi sa 2300 porodica (bar 11500 du{a) uistom okrugu, koje su u prole}e 1877. izraàvale èqu da trajno ostanu uSrbiji, onda je lako uo~iti da je procesom repatrijacije bila obuhva}enave}ina bosansko-hercegova~kih izbeglica.

Ve} je ranije bilo nagla{eno kako je srpsko-turski rat 1877/78.godine doneo izmenu etni~ke i verske strukture oblasti koje je srpska vojska

243 To su bili, pre svega, srpski Odbor za brigu o izbeglicama iz pograni~nih okruga StareSrbije i Bosne i Hercegovine, Ruski dobrotvorni odbor i predstavnik Man~esterskogdobrotvornog zavoda doktor Ciman, a pored wih Englezi Sandvit, Vajt, Lamson i ledi Le~mir,M. Jagodi}, Posledice upada Turaka u Timo~ku i Moravsku dolinu 1876. godine, 136, 139-140.244

Balkanski ugovorni odnosi 1876-1996 I , 67.245 AS, MUD-P, 1876, DP, br. 8166, 8321, 8640.246 AS, PO, K 71-1, Depe{a ministra unutra{wih dela na~elnicima Krajinskog, Crnore~kog,Kwaèva~kog, Aleksina~kog, Kru{eva~kog i Podrinskog okruga, 2/14. 3. 1877; Raspis ministraunutra{wih dela svim okru`nim na~elnicima, 14/26. 3. 1877; MUD-P, 1877, F XXVI R 25,Ministar unutra{wih dela na~elniku â~anskog okruga br. 1351, 2/14. 3. 1877; V. Nikoli}-Stojan~evi}, navedeno delo, 293. 125



zauzela, a koje su potom Berlinskim ugovorom pripojene Kneèvini Srbiji. Neuspeli poku{aj repatrijacije Albanaca, posleratno iseqavawe zaostalihmuslimana i, kona~no, po~etak procesa kolonizacije srpskog ìvqa uTopli~kom i Vrawskom okrugu u~vrstili su nastale promene. Ostvarivawe

verske, a potom i nacionalne homogenosti novih krajeva bilo je neophodan preduslov za wihovo su{tinsko uklapawe u organizam dràve kojoj su pripali.^vrsti temeqi inkorporaciji ~etiri okruga su u tom smislu bili postavqeni1878. i 1879. godine.

Novi krajevi zahvatali su povr{inu od 10792, 1 km2.258 Pre pripajawaSrbiji pripadali su Ni{kom sanxaku Kosovskog vilajeta, koji se prostirao na243 miqe2, odnosno 13378,7 km2. Prema turskoj statistici, verovatno salnamiiz 1873, broj mu{karaca, hri{}anske i muslimanske veroispovesti, u wegov-im kazama bio je slede}i:259

Tabela 17: Verska struktura mu{ke populacije Ni{kog sanxaka 1873.

U Kur{umlijskoj i Prokupa~koj kazi je, dakle, stanovni{tvo islamskeveroispovesti bilo ve}insko (88,7 % i 57,34 %), dok su muslimani u ostalimkazama ~inili mawinu: u Leskova~koj 33,35 %, Vrawskoj 29,37 %, Pirotskoj16,25 %, Ni{koj 19,48 % i Trnskoj 2,06 %. Ukupan procenat hri{}ana usanxaku je iznosio 70,57 %, a muslimana 29,43 %.

U kojoj meri je verska struktura stanovni{tva ovih oblasti bilaizmewena nakon srpsko-turskog rata 1877/78, najboqe se vidi kada se nave-deni podaci uporede sa prvim popisom koji su srpske vlasti sprovele u novimkrajevima, u periodu izme|u 22. februara i 22. marta 1879:Tabela 18: Nacionalno-verska struktura stanovnika

Novih krajeva 1879.

Preostali muslimani su, prema istom popisu, u Ni{kom i Pirotskom247 N. [kerovi}, Zapisnici sednica Ministarskog saveta Srbije 1862-1898, Beograd 1952, 293;V. Jovanovi}, Uspomene, Beograd 1988, 382.

u okrugu broj porodica odakle su

Uì~kom 2300 Bosna i Hercegovinaâ~anskom 212 okolina Sjenice i Novog PazaraPodrinskom 42 isto~na Bosna[aba~kom ? BosnaKru{eva~kom najmawe 60 nahije vu~itrnska, pazarska, kur{umlijskaAleksina~kom 45 Ni{ki sanxak Crnore~kom 7 Vidinski sanxak Krajinskom 15 ?Kragujeva~kom 12 Stara Srbija

svega 2693

126



okrugu bili uglavnom varo{ko, a u Vrawskom i Topli~kom seoskostanovni{tvo; relativno posmatrano, bili su zastupqeniji u varo{ima, iako ih je ne{to vi{e ìvelo po selima nego u gradovima novih krajeva: 260

Tabela 19: Varo{ko i seosko muslimansko stanovni{tvo u Novim krajevima 1879.

Neposredno po okon~awu ratnih operacija, muslimani koji nisuizbegli iz gradova okupiranih od srpskih trupa, zapo~eli su emigraciju kadelovima Osmanskog carstva koji su ostali pod sultanovom upravom. U tomesu imali svesrdnu pomo} srpskih vojnih i civilnih vlasti, koje su imobezbe|ivale besplatan prevoz i putne tro{kove do demarkacione linije,

odnosno granice. Po svemu sude}i, u novim srpskim varo{ima su ostajalisamo najbogatiji muslimani, "trgovci i veliki proprijeteri."261 Ipak, deo mus-limana, prevashodno iz Ni{a i Pirota, koji su za vreme rata, ali i nakon wega,emigrirali iz varo{i, dolazio je na granicu u septembru 1878, mole}i da im sedopusti povratak svojim ku}ama. Prema Risti}evoj preporuci, knez je nare-dio da se onima koji su se svojevoqno, posle rata, iselili "odsudno zabrani povratak"; ostalima je trebalo saop{titi da im se "zasada nemoè dolazak ovamo dozvoliti."262

Sli~ne migracije zahvatile su i preostalo seosko stanovni{tvo musli-manske vere. Ve} je bilo re~i o tome da je ve}ina ruralne islamske populacije, pre svega na teritoriji Topli~kog i Vrawskog okruga, bila albanske nacional-nosti i da se iselila tokom ratnih dejstava. Albanci su se nakon rata zadràli utri oaze: 1) 9 sela u Masurici, 2) nekoliko sela u Gorwoj Jablanici i 3) nepoz-nat broj sela na levoj obali Toplice, izme|u stare srpske granice i putaKur{umlija-Prokupqe. Ovi iz posledwe grupe su 1878, za vreme posete knezaMilana Prokupqu, izrazili èqu da se presele u Tursku, kako bi - premaslu`benim srpskim izvorima - izbegli sluèwe vojnog roka. Tro{kovi wihove

emigracije bili su pokriveni iz srpskog buxeta.

263

Albanci iz Gorwe Jablanicesu se predali tokom rata srpskoj vojsci i ostali u svojim domovima. Oni su~inili ve}i deo muslimanskog seoskog stanovni{tva Topli~kog okruga,

248 AS, MUD-P, 1877, DP, br. 1886, 1913, 1977, 1978, 1979, 1998, 2000, 2001, 2097, 2396,2959; PO, K 71-2, 3, 4, 6; V. Nikoli}-Stojan~evi}, navedeno delo, 298; N. @ivkovi}, navede-

no delo, 320. Oba citirana autora, navode}i u svojim delima podatke o broju begunaca kojesmo od wih delom preuzeli, pozivaju se na na jedan predmet iz fonda Ministarstva unutra{wihdela, ~ija je signatura MUD-P, 1877, F XXII R 162 1/2. Prilikom istraìvawa nismo mogli dana|emo tu fasciklu, te smo koristili podatke iz Delovodnog protokola.249

AS, MUD-P, 1877, DP, br. 2342.250 Misli se na dodatak Pe{tanskoj konvenciji od 18. 3. 1877. (n. k.), Balkanski ugovorni

odnosi 1876-1996 I , 61-62.127



popisanog 1879.264 Masuri~ki Albanci su tako|e poloìli oru`je pred nastupaju}om srpskom vojskom i tako kraj rata do~ekali u svojim domovima.265 No,tokom 1879. godine oni su bili izloèni nasilnom pona{awu svojih srpskihsuseda, pa su, po{to nisu nalazili odgovaraju}u za{titu kod lokalnih polici-

jskih i sudskih vlasti, bili primorani na seobu u Tursku. Do po~etka oktobra1879, wih je od 300 ku}a ostalo oko 30, a i oni su imali nameru da emigriraju.266

Paralelno sa iseqavawem preostalih muslimana, odvijao se procesnaseqavawa srpskog stanovni{tva u novim krajevima. Jo{ u februaru 1878.godine ìteqi Aleksina~kog, Kwaèva~kog i Kru{eva~kog okruga po~eli sumasovno da prelaze u Toplicu, zauzimaju}i prazne albanske ku}e. To su biliuglavnom ili qudi postradali u ratu 1876, ili Srbi iz topli~kih sela sme{teni uKru{eva~kom okrugu, koji se nisu posle amnestije 1877. vratili svojim

domovima. Alimpije Vasiqevi}, ministar prosvete i crkvenih dela i tada{wi privremeni upravnik novih krajeva, izdavao je naredbe lokalnim civilnimvlastima da spre~e ovu vrstu stihijskog naseqavawa, ali ~ini se bez mnogouspeha.267 Wegove zabrane, bar {to se ti~e povratnika, bile su negirane nared- bama Na~elnika {taba Vrhovne komande, generala Koste Proti}a, kojima jeodobravao onima koji su ve} zauzeli albanska sela da u wima privremenoostanu, te da mogu da prikupqaju hranu iz tih sela, koju vojne vlasti nisurekvirirale i sloìle u odgovaraju}e magacine. Potom je i Ministarski savetdao pristanak da izbeglo stanovni{tvo, sme{teno u Kru{eva~kom okrugu,moè da se vrati na svoja ogwi{ta.268 Na sli~an na~in su se izbeglice iz Pirota,sme{tene u Kwaèvcu, vratile u svoj grad i potom zahtevale da im se dodeleturske wive i vinogradi, kako bi imali od ~ega da ìve. Wihovoj molbi im senije iza{lo u susret, ali im je bilo dopu{teno da se smeste u napu{tenimturskim ku}ama.269 S druge strane, vlada je nastojala da spre~i samoinicija-tivno naseqavawe srpskih dràvqana iz pograni~nih okruga u novim krajevi-ma, jer budu}i status tih oblasti jo{ uvek nije bio me|unarodno odre|en.270

Vrhovna komanda je, verovatno u rano prole}e 1878, izdala naredbu

lokalnim vlastima Topli~kog okruga da ne dozvoqavaju kolonizaciju srpskih podanika, izme|u ostalog i zato {to su u svojim mestima bili poreski obvezni-ci, pa bi wihovim iseqavawem dràva ostala bez dela redovnih prihoda. 271

Mnogi od ovih "doseqenika" iz Srbije i nisu dolazili radi trajnog naseqavawa,ve} prosto radi pqa~ke, pri~iwavaju}i na taj na~in znatnu materijalnu {tetutamo{wem stanovni{tvu.272

251 AS, PO, K 71-4, Na~elnik U i~kog okruga ministru unutra{wih dela, 8/20. 4. 1877.252

U izvorima nismo na{li ni jedan podatak, pa ~ak ni indiciju, koji bi ukazivali da je vlada bilo {ta radila u tom pravcu. Stoga se, ex silentio, moè zakqu~iti da nije radila ni{ta.253 AS, MUD-P, 1877, DP, 31. 5/12. 6. 1877, br. 4255; N. @ivkovi}, navedeno delo, 350-351.

128



Po{to su Berlinskim ugovorom bile ta~no odre|ene nove srpskegranice i po{to je bio pravno definisan status imovine muslimana iz oblasti pripojenih Kneèvini, srpske vlasti su mogle slobodnije da pristupe re{avawu problema kolonizacije. Sredinom jula 1878. vlada je iz buxeta stavila na

raspolagawe 50000 # ces. Ministarstvima vojnom i unutra{wih dela radiizdràvawa narodne vojske, podizawa pograni~nih karaula, izdràvawastraàra i doseqavawa i iseqavawa pograni~nih stanovnika; krajem avgusta je, pak, bio odobren kredit od 15000 # ces. za "doseqavawe i iseqavaweusta{kih familija", mada nije jasno da li je ta svota trebalo da se uzme iz ranije navedene, ili se radilo o dodatnim sredstvima.273 U literaturi je ve} ukazanona ~iwenicu da su ustani~ke porodice iz oblasti Laba i Kopaonika, koje suostale u Srbiji nakon rata 1876, bile preseqavane u Topli~ki okrug.274 Premanaredbi Vrhovne komande od 5. avgusta 1878, izbeglice iz okoline Novog

Pazara je trebalo da se radi naseqewa upu}uju u Prokupqe, a one iz okolineSjenice i Nove Varo{i u Leskovac. Ovde je re~ ili o stanovni{tvu koje je zavreme posledweg srpsko-turskog rata prebeglo u Srbiju, ili o onima koji su posle rata emigrirali iz Turske zbog straha od osvete ili prosto zbograzo~arewa {to i wihova naseqa nisu u{la u sastav susedne Kneèvine.275 Ove porodice, ukoliko se radilo o ratnim izbeglicama, nalazile su se uglavnom uKru{eva~kom i â~anskom okrugu, te su odatle prelazile u nove krajeve;ukoliko su, pak, bili u pitawu oni koji su posle rata pre{li u Srbiju, pomenu-ta dva okruga su im bila etapne zone u kretawu ka krajwim odredi{tima uTopli~kom ili Vrawskom okrugu. Novac koji su vlasti izdvojile za ove seobe bio je mahom kori{}en za putne tro{kove, pre svega prevoz i hranu izbegli-ca.276 Ipak, najmawe oko 1900 begunaca iz navedenih krajeva je ostalo trajnonaseqeno u Kru{eva~kom okrugu.277

Kada se srpska vojska povla~ila sa okupiranog dela osmanske teri-torije ju`no od Vrawa oktobra 1878, za wom je po{lo i lokalno hri{}anskostanovni{tvo u nameri da se naseli sa druge strane granice. Wih je na seobu podstakao strah od Albanaca koji su se vra}ali u doti~na podru~ja zajedno sa

turskim trupama. îni se da je u Srbiju pre{la grupa od oko 500-600 qudi, odkojih su neki ~ak zapalili svoje ku}e pri odlasku, kako ih Albanci ne bi moglida opqa~kaju. Kasnije je jedan deo ovih izbeglica, uz odgovaraju}e garanci- je srpskih i turskih vlasti, ipak pristao da se vrati na stara ogwi{ta, no deo ih je ostao u Vrawskom okrugu.278 Sli~ne migracije su se nastavile i 1879.godine, a posebno su bile intenzivne u oktobru, kada je u Vrawski okrug

254 U arhivskoj gra|i nisu sa~uvana dokumenta koja se odnose na repatrijaciju, ve} su svi nave-deni podaci o tome izneseni na osnovu Delovodnih protokola, pa su zbog toga nu`no parcijal-

ni. AS, MUD-P, 1878, DP, br. 6557, 6558, 6601, 6647, 6711, 6718, 6720, 6777, 6830, 6922,7056, 7109, 7129, 7219, 7225, 7327, 7463, 7537, 7651, 7657, 7718, 8125, 8945, 9002, 9176;Isto, 1879, DP, br. 176, 219, 1353, 1708, 1958, 2057, 2062, 2542, 2673, 2988, 3574, 4449,6988, 8657. 129



prelazilo 15-20, a nekad i do 30 qudi dnevno.279

Uto~i{te i boqi ìvot u novim krajevima nisu, me|utim, traìli samoSrbi iz pograni~nih delova Turske. U jesen 1878. godine u Srbiju je do{la jedna grupa porodica ~ak iz Bitoqske nahije, sklawaju}i se od turskih

zuluma. Po naredbi Vrhovne komande, ovi qudi su bili naseqeni u praznimalbanskim selima oko Prokupqa.280

Ispra`wena muslimanska imawa u novim krajevima bila su privla~nane samo izbeglicama iz Osmanskog carstva, ve} i doseqenicima iz CrneGore, ali i siroma{nom stanovni{tvu iz okoline Vrawa i Leskovca. Detaqan plan wihovog naseqavawa, kao ni u slu~aju ranije pomenutih begunaca, nije postojao tokom 1878. i 1879. godine. U tom periodu se, me|utim, osim ve}navedenih op{tih smernica po pitawu kolonizacije koje je davala Vrhovnakomanda, moè uo~iti jo{ jedna tendencija u sprovo|ewu procesa nase-

qavawa. Okru`ne vlasti Topli~kog okruga su uporno nastojale da Crnogorce,"kao junake", razme{taju po selima pograni~nog pojasa prema Turskoj, du`desne obale Toplice i leve obale Kosanice, kako bi, poput neke vrstegrani~ara, spre~avali pqa~ka{ke upade Albanaca na srpsku teritoriju. Saovakvom ko-lonizacionom politikom bio je saglasan i ministar finansija,Vladimir Jovanovi}. Dakle, kao {to su turske vlasti stvarale i poja~avalemuslimanski kordon naspram ju`ne srpske granice naseqavawem Albanaca,tako su i srpske vlasti zapo~ele sa stvarawem "protiv-kordona" kolonizacijom Crnogoraca u istoj pograni~noj regiji. U praksi je sprovo|ewe ovakve

politike ~esto bilo skop~ano s izvesnim pote{ko}ama. De{avalo se, naime,da su crnogorski kolonisti odbijali ulogu grani~ara koja im je bila namewe-na, zahtevaju}i naseqewe u nekim sigurnijim krajevima. Stoga su se srpskevlasti s punim pravom pitale ko }e se uop{te naseliti na nemirnoj granici,kada to ne smeju Crnogorci, poznati junaci i nosioci odlikovawa iz minulihratova.281 Interesovawe Crnogoraca za naseqavawe u novim krajevima je,generalno gledano, bilo veliko. Ministarstvu finansija su se u tom ciqu pri-

255

ZZU XXXV, 22; AS, MF-E, 1880, F I R 221.256 AS, MF-E, 1880, F I R 221, Raspis ministra finansija svim okru`nim na~elnicima br. 57,4/16. 1. 1880; Isto, F I R 34, Ministar finansija Narodnoj Skup{tini, 27. 1/8. 2. 1880.257 Ove tvrdwe, odnosno pretpostavke, izvode se iz dva dokumenta. Prvi je zavr{ni ra~un o

pomo}i datoj oskudnima u hrani na osnovu Zakona od 29. decembra 1879, koji je sastavilanadle`na komisija 8. septembra 1880. Iz rubrike o novcu datom doseqenicima vidi se da je isti-ma u Uì~kom okrugu januara dato 1410 dinara, u Podrinskom istog meseca 1200 dinara, u[aba~kom 120 dinara u februaru, a u Vaqevskom okrugu 882 dinara u aprilu 1880, AS, MF-E,1880, F VI R 4. Iako u samom aktu ne stoji da su doseqenici u tim okruzima iz Bosne iHercegovine, sasvim je izvesno da se radilo o wima. Drugi dokument je poimeni~ni " Spisak

sirotih lica doseqenih u okr.[ ug ] Uì~ki iz Bosne i Hercegovine" kojima je na osnovu istogzakona na~elstvo podelilo dodeqenu

nov~anu pomo}, od 20. do 27. februara 1880. U wemu je nabrojano 1188 du{a izbeglica, koje130



javqivale porodice koje su ve} odranije ìvele u Srbiji,282 dok je, prema nekim podacima, u maju 1879. ~ak 4700 familija iz Crne Gore uzelo paso{e radiseobe u Srbiju.283 îni se da je ova cifra ipak preterana, ili da se zapravo radi-lo ne o broju porodica, ve} o broju wihovih ~lanova.284

Ranije je ve} bilo pomenuto kako je Ministarstvo finansija sredinom1879, u okviru priprema za dono{ewe Zakona o naseqavawu, sproveloistraìvawe o slobodnoj zemqi u Kneèvini, pogodnoj za kolonizaciju. Prema parcijalno sa~uvanim izvorima, anketa je dala slede}e rezultate:

1. U Jagodinskom okrugu, Srezu beli~kom, bilo je 10 dana orawa,na kojima bi mogle da se nasele 2-3 porodice.2. U ]uprijskom okrugu, na planini Brezovici, bilo je 4000 dana,na kojima bi moglo da se naseli vi{e od 200 porodica.

3. U Krajinskom okrugu je bilo mesta samo u Miro~evu, i to jo{ za 5-6 porodica.4. U Poàreva~kom okrugu, Srezu goluba~kom, bilo je 1403,25 dana, n otaj prostor je ve}im delom bio bespravno zauzet od strane t a m o { w i hìteqa, pa se stoga protiv wih vodila sudska parnica. Kada bi se cela povr{ina oslobodila, na woj bi se moglo da naseli 50-75 porodica, a ina~esamo 20.5. U Beogradskom okrugu nije bilo prostora za kolonizaciju.6. U Ni{kom okrugu tako|e.7. U Vrawskom okrugu, Srezu poqani~kom, iza izbeglih Albanaca

su u toku navedenih 8 dana periodu primile ukupno 948 dinara, AS, MF-E, 1880, F I R 221,15/27. 2. 1880. Ako se pretpostavi da su ista lica u Uì~kom okrugu primila ranije ostatak dosume od 1410 dinara (sredstva su dodeqena u januaru), onda izlazi da je po glavi bilo dodeqi-vano 1,2 dinara. Daqe se moè prepostaviti da je i u ostala tri okruga bila deqena ista svotanovca svakoj osobi, pa onda sledi da je u hrani oskudnih bosanskih izbeglica bilo 735 uVaqevskom, 1000 u Podrinskom i 100 u [aba~kom okrugu, odnosno skupa 3043. Stvari stojedruga~ije ako se pretpostavi da su u Uì~kom okrugu preostala 462 dinara (1410 - 948 = 462)

podeqena drugim licima i to 80 para po osobi, kao onih 948. U tom slu~aju, podrazumevaju}ida je i u drugim okruzima bio primewivan isti odnos, sledi da je u Vaqevskom okrugu bilo

1102, u Podrinskom 1500, [aba~kom 100 i Uì~kom 1762 du{e siroma{nih begunaca, tj.ukupno 4154. U stvarnosti je broj naseqenika iz Bosne i Hercegovine morao biti ve}i od jedneili druge navedene cifre, jer svakako nisu apsolutno svi oni bili oskudni u hrani i primali

pomo}, niti su svi bili naseqeni samo u ta ~etiri okruga.258

Dràvopis Srbije XVI , VIII.259 Podaci u navedenoj tabeli preuzeti su iz statisti~kog pregleda Ni{kog, Prizrenskog,Skopskog, Novo-Pazarskog, Sofijskog i Vidinskog sanxaka, koji je Risti} priloìo uz memoar Berlinskom kongresu, kojim je obrazlagao srpske teritorijalne pretenzije (vidi: J. Risti},

Diplomatska istorija Srbije II , Beograd 1898, 198-204). Po{to se u pregledu navode i poreski prihodi u doti~nim

sanxacima za 1873, pretpostavqa se da su i ostali podaci preuzeti iz salname za tu godinu. Ovajtabelarni statisti~ki pregled na francuskom jeziku nalazi se u AS, MID-PO, 1879, rolna 46,B/1, pov. br. 956; isti pregled na srpskom, AII, JR, inv. br. 12/548, sign. XII/10. V. Nikoli}- 131



Topli~ko na~elstvo sastavilo je, po kazivawu seoskih kmetova,veoma detaqan popis raspoloìve zemqe u svom okrugu. On sadrì pregledop{tinske, dràvne i zemqe pod {umom, broj ve} naseqenih porodica na

zemqi iseqenih muslimana, te procenu koliko bi ih se jo{ moglo da naseli.Pod "op{tinskom zemqom" na~elstvo je podrazumevalo neobra|enuzemqu pod sitnim trwem ili {umom, koja bi se mogla da iskr~i; kao

"dràvna zemqa" bili su ozna~eni posedi "ostali iza iseqenih Arnauta iTuraka". Popisom je, pojedina~no, bilo obu-hva}eno svako naseqe uokrugu, osim varo{i Prokupqa. Va`no je ista}i da je okru`ni na~elnik skrenuo pa`wu ministru finansija na ~iwenicu da su kmetovi, prilikomslawa podataka o slobodnoj zemqi u svojim selima bili "{tedqivi", tako dasu ~esto umawivali raspoloìve povr{ine, u strahu da se "starosedeoci nena|u ste{weni naseqenicima." Na~elstvo je popis sastavilo 26. novembra

1879. Wegovi, a samim tim i rezultati dotada{we kolonizacije Topli~kogokruga, prikazani su u slede}oj tabeli:285

Tabela 20: Pregled slobodne zemqe i naseqenih porodica u

Topli~kom okrugu 1879.

Pore|ewem broja naseqenih sa ukupnim brojem porodica uTopli~kom okrugu navedenim u popisu iz 1879, sti~e se jasna slika o obimu

okrug Srba muslimana Jevreja % muslimana

Ni{ki 115890 2445 1076 2.05Pirotski 76892 824 360 1.05

Vrawski 64844 2251 0 3.35

Topli~ki 42014 1047 7 2.43

svega 299640 6567 1443 2.13

307650

okrugmuslimansko stanovni{tvo ukupno stanovnika

varo{ko % seosko % varo{kih seoskih

Ni{ki 2019 7.13 426 0.47 28310 91101

Pirotski 692 6.8 132 0.19 10172 67904

Vrawski 437 5 1814 3.1 8728 58367

Topli~ki 113 3.9 934 2.32 2900 40168

svega 3261 6.5 3306 1.28 50110 257540

260 Dràvopis Srbije XI , 54-57. Trnska kaza je pripala Bugarskoj.

261

Iz Ni{a se, tako, od kraja rata do 13. avgusta 1878. iselilo 375 muslimanskih porodica sa1711 du{a na 691 kolima. Kosta Proti} je pisao Jovanu Risti}u 13. 8. 1878. kako je dobiozapovest od kneza da "Turke {to brè seli", te da je on ~inio "da ih {to vi{e ide", AII, JR,XIX/5, 19/416, Proti} Risti}u, 1/13. 8. 133



naseqavawa tog dela Srbije u razdobqu 1878-1879:286

Tabela 21: Pore|ewe ukupnog sa brojem naseqenih porodica u

Topli~kom okrugu 1879.

Naseqenici su bili raspore|eni u 134 naseqa Topli~kog okruga, dok suoni ~inili jedino stanovni{tvo u 61 selu.287 Kosani~ki srez je bio najslabijenaseqen, {to je bilo sasvim logi~no ako se ima u vidu da je upravo ta oblast bila najizloènija upadima albanskih ~eta. U ovom slu~aju, navedene cifre pokazuju da su ranije pomenuta strahovawa okru`nih vlasti u pogledu nase-qavawa podru~ja oko Kosanice bila sasvim opravdana. S druge strane,Prokupa~ki srez, koji je obuhvatao plodnu i sigurnu dolinu Toplice, bio je

najbrè i najpotpunije kolonizovan.Kada se sagledaju svi sa~uvani podaci o ukupnom fondu zemqe

1879, Ni{. Sredinom jula 1878. je trebalo da bude izvr{eno kona~no iseqavawe "Turaka" iz Ni{a, pa je Proti} iz tog razloga zahtevao od ministra unutra{wih dela da mu se obezbedi 600kowskih zaprega iz Poàreva~kog okruga sa ko~ija{ima, {to je ovaj i u~inio. On je u tomzahtevu izneo svoja zapaàwa o razlozima koji su preostale muslimane nagonili da se sele iz

Ni{a: "Do ju~e aga i gospodar raji, a sada raji ravan, nekako im se ne dopada. Nedi{e se onimduhom, u kome je Tur~in odrastao. Pred wim se doskora klawao |aur, a sad on mora da pravi

temena |aurskoj vlasti, -te{ko je. Tur~in je ìveo prosto o znoju rajinom; - ili ga je car raniozbog wegovih zasluga ili zato {to je siromah, ili je bio spahija, pa ìvio od |aurske tekovine -ele, tek je Tur~in dembelisao i uìvao, a Srbin radio, te ranio i sebe i Tur~ina. Sad je sve ovo

prestalo. Srbin radi sebi, a Tur~in nenaviknut na rad, skapava od gladi, nema na~ina da {tostekne i prosto crkava od gladi; - do sad je trajalo pone{to od stare tekovine, te je to prodava-lo i od toga ìvilo, ali i toga ve} po~iwe da nestaje, i nepreteruju}i u izlagawu doga|aja, Turci

prosto po~iwu da iz~ezavaju od gladi, osobito udovice sa sitnom, i uob{te sa ènskom decom.Sve ovo i pravda èqu Turaka da se sele gdi je turska vlast, jer vele, tamo }e ih padi{ah wihovopet da uzme u zakriqe i da ih hrani." Takvo raspoloèwe "Turaka" je svakako trebalo iskoris-titi, jer, kako se daqe izrazio Proti}, "Ko zna ~ija }e sila u kratkom vremenu biti s one strane

granice i da l' }emo se i kako docnije mo}i kurtalisati ove sirotiwe…" îni se da ovi citati, sami po sebi, govore dovoqno i o preostalim muslimanima i o stavu srpskih vlasti prema wima, AS,MUD-P, 1878, F VI R 183, Kosta Proti} ministru unutra{wih dela br. 2729, 7/19. 7. 1878;Ministar unutra{wih dela na~elniku Poàreva~kog okruga br. 3746, 13/25. 7. 1878. V. Nikoli}-Stojan~evi} u kwizi Toplica, 73, pozivaju}i se na ovde citirane dokumente tvrdi da je ise-qavawe muslimana iz Ni{a po~elo u avgustu 1878, dakle posle sklapawa Berlinskog ugovo-ra, i to u skladu s wegovim odredbama, iako se iz istih akata jasno vidi da je emigracijazapo~ela odmah po okon~awu rata.262 AII, JR, XXVII/3, 27/50, 51, Risti} knezu, 6/18. 9. 1878; knez Risti}u, 6/18. 9. 1878.

134



raspoloìve za naseqavawe u Kneèvini, jasno se vidi da je glavni koloniza-cioni resurs bila zemqa ostala iza iseqenih Albanaca: u Vrawskom iTopli~kom okrugu zajedno, bilo je slobodnih izme|u 45903 i 47903 danaorawa. Od ukupne raspoloìve povr{ine, ~ak 95 % zemqi{ta nalazilo se u

novim krajevima, tj. u Topli~kom i Vrawskom okrugu.288

Naravno, ovaj pro-cenat bi trebalo prihvatiti samo uslovno, jer se sa~uvani podaci odnose namawi broj "starih" okruga, a nedostaju i informacije o slobodnim povr{inamau Pirotskom okrugu.289

Na osnovu sa~uvanih izvora se ne moè ni pribli`no da zakqu~ikoliko su zemqe dobijale naseqeni~ke porodice bilo u novim krajevima, bilou ostatku Srbije. Izvesna pretpostavka moè da se izvede na osnovu procenao raspoloìvom zemqi{tu za naseqavawe i broju porodica koje bi mogle da sena wemu nasele.

Tabela 22: Mogu}a povr{ina parcela za dodelu naseqenicima 1879.

Veli~ina parcela koju bi naseqeni~ke porodice mogle da dobiju, osim

263 AS, S/GB 240, FO 105/8, Gould Solsberiju, br. 279, 280, 23. 9. 1879. (n. k.). Ove tri oazeAlbanaca pomiwe V. Nikoli}-Stojan~evi}, Toplica, 77-78, tvrde}i da je to stanovni{tvo zapra-

vo izbeglo tokom rata, a tek po wegovom okon~awu se vratilo u navedena podru~ja; ona se pri tom poziva na Risti}evu Diplomatsku istoriju II , 189, 191, ali na tim stranicama, a ni bilogde drugde u kwizi nema ni pomena o doti~nim Albancima.264 M. Vasovi}, Naseqavawe Gorwe Jablanice - prethodni rezultati, Leskova~ki zbornik 2

(1962), 44-46.265 S. L. Popovi}, Putovawe po Novoj Srbiji, Beograd 1950, 465.266 AS, MID-PO, 1879, M/1, pov. br. 423, Na~elnik Vrawskog okruga ministru inostranih dela,

30. 8/11. 9. 1879; pov. br. 478, Ministar inostranih dela na~elniku Vrawskog okruga, 1/13. 10.1879. Da su se docnije svi Albanci odatle zaista iselili, svedo~i podatak da ih je ukupno uVrawskom okrugu 1884. godine ostalo 50, Dràvopis Srbije XVI , 264.267

AS, PO, K 64-227; objavqeno u V. Nikoli}-Stojan~evi}, Leskovac i oslobo|eni predeli Srbije1877/78. godine, 224, br. 94.

135



onih u Jagodinskom i Krajinskom okrugu,290 znatno prevazilazi povr{ine kojesu se do tada dodeqivale kolonistima. U svakom slu~aju nema ~vrstih dokazada su kolonisti u Srbiji, pre svega u novim krajevima, tokom 1878. i 1879.dobijali zemqi{te u navedenom razmeru.291 Upravo suprotno, moè se pret-

postaviti da nisu, obzirom da je docnije Zakonom o naseqavawu bilo propisano da porodica moè da dobije do 4 hektara (7,3 dana orawa) zemqeza obradu.

Po{to su porodice koje su se naseqavale u Topli~kom i Vrawskomokrugu bile uglavnom veoma siroma{ne, wihovo izdràvawe je tokom 1878.i 1879. padalo na teret dràvne blagajne. Tu se pre svega radilo o ìtu koje sunaseqenici dobijali za ishranu i za seme. U izvorima nema pomena o bilokakvoj drugoj vrsti pomo}i kolonistima, kao npr. alatima ili stoci.292 Zbogwihovog siroma{tva, ali i zbog jo{ uvek slabe naseqenosti, u leto 1879. bio

je zasejan samo deseti deo zemqe koju su do rata obra|ivali Albanci.293 Stogai ne ~udi ~iwenica {to je najoskudnijim doseqenim porodicama u Topli~komokrugu moralo da bude podeqeno ~ak 2145 dinara i 22322 oke kukuruza pomo}i, kako bi preìveli zimu 1879/1880.294 Istim naseqenicima je, me|utim,od jeseni 1878. do jeseni 1879. ve} bilo podeqeno oko 250000 oka ìta, kojesu oni verovatno iskoristili za ishranu, s obzirom na to da su zasejali male povr{ine zemqe.295 Svakako su i iskustva sa izdràvawem naseqenika,ste~ena 1878-1879, uticala na sastavqa~e Zakona o naseqavawu da wime

prakti~no onemogu}e kolonizaciju qudi sa malo ili nimalo sopstveneimovine.Doga|aji koji su se odigrali na Balkanu tokom ~etiri nemirne godine

Isto~ne krize nametnuli su srpskim vlastima, izme|u mnogih drugih, ire{avawe pitawa kolonizacije. Do okon~awa drugog rata sa Turskom, ono seodnosilo prevashodno na naseqavawe qudi, a nakon wega na naseqavawe prostora. U oba perioda i u oba slu~aja, bila su na|ena optimalna re{ewa: bosanski begunci su se uglavnom vratili odakle su do{li i tako je bilospre~eno zna~ajnije smawewe srpske populacije u wihovim sredinama; s

druge strane, pojedine oblasti zadobijenih teritorija su, sprovo|ewem odgo-varaju}e kolonizacione politike, povratile, u etni~kom smislu, srpski karak-ter. Naravno, naseqavawe novih krajeva je imalo tu negativnu posledicu {to

268 AS, MUD-P, 1878, F II R 116.269 AS, PO, K 64-278; objavqeno u V. Nikoli}-Stojan~evi}, Leskovac i oslobo|eni predeli

Srbije 1877/78. godine, 275, br. 201.270 M. Jagodi}, Posledice upada Turaka u Timo~ku i Moravsku dolinu 1876. godine, 151.271

Isto; Isti, Naseqavawe Topli~kog okruga 1878-1879. godine, Godi{wak za dru{tvenu istoriju 1 (2000), 53.272

AS, MUD-P, 1878, F XVI R 122 1/2, Na~elnik bojni~ke stanice ministru unutra{wih dela br. 1850, 24. 4/6. 5. 1878; PO, K 64-266.273 AS, MUD-P, 1878, DP, br. 3792, 5943.

136



je vodilo smawewu procenta srpskog stanovni{tva u krajevima Osmanskogcarstva iz kojih su kolonisti dolazili. Ipak, neposredni zadatak koji je stajao pred srpskom vladom bila je stabilizacija prilika u novim okruzima i wihovosu{tinsko uklapawe u dràvni organizam Kneèvine. Teritorije ju`no od

Ristovca bile su tada pitawe budu}nosti.Sam proces kolonizacije u periodu 1878-1879. bio je onakav, kakav je u ratnim okolnostima jedino i mogao da bude - slabo organizovan i dobrimdelom stihijski. Sve do potpisivawa Berlinskog ugovora, prioriteti srpskevlade su bili daleko od re{avawa problema naseqavawa mnogobrojnihizbeglica ili opustelih muslimanskih imawa, za koja se nije ni pouzdanoznalo da li }e ostati u sastavu Srbije. Pa ipak, nastojawe na repatrijaciji bosanskih izbeglica 1877. i zamisao o naseqavawu onih koji su je odbijalime|u vla{kim ìvqem, ukazuju na ideju vodiqu srpskih vlasti u koloniza-

cionoj politici, koja, ~ini se, moè da bude definisana kao zadràvawe i pro{irewe srpskog nacionalnog prostora. Nakon sklapawa mira 1878, ta poli-tika je dobila svoj logi~an epilog. Neophodno je, u tom kontekstu, skrenuti pa`wu na ulogu koju su imale vojne vlasti, posebno ge-neral Kosta Proti}. On je bio najve}i protivnik postojawa bilo kakve iole brojnije i kompaktnijemuslimanske mawine u Srbiji, a prve naredbe o na~inu kolonizacije novihkrajeva poticale su od Vrhovne komande na ~ijem se ~elu Proti} nalazio.

Temeqniji i organizovaniji rad na kolonizaciji slobodnog zemqi{ta uSrbiji zapo~eo je sa prvim pripremama za dono{ewe odgovaraju}ih zakon-

skih propisa, a wegovi rezultati su se videli tek po usvajawu Zakona o nase-qavawu. Bez obzira na to, naseqavawe je u periodu 1878-1879, iako nedovo-qno planski osmi{qeno i sprovo|eno, bilo vrlo intenzivno. îwenica da susamo u Topli~kom okrugu do novembra 1879. bile kolonizovane 2522 porodice, tj. bar 12610 osoba,296 to potvr|uje. Pomo} koju je dràva pruàlanaseqenicima nije bila ni izbliza onakva, kakvu je predvi|ao tada jo{ uvek vaè}i Zakon o naseqavawu stranaca. Ona se svodila samo na odràvawe puke egzistencije najsiroma{nijih, jer za ne{to vi{e jednostavno nije bilo

274 R. Q. Pavlovi}, navedeno delo, 62-71.275 AS, MUD-P, 1878, DP, br. 4735; F I R 106.276 Isto, DP, br. 4825, 5167, 5378, 5535, 5630, 5632, 5640, 6097, 6346, 6388, 6399, 6432,7014, 7443, 9706.277 Do ove brojke smo do{li na osnovu ra~una o podeqenoj nov~anoj pomo}i doseqenicima

prema Zakonu o pomo}i oskudnima u hrani od 29. 12. 1879, primewuju}i istu metodologijukao i pri izra~unavawu broja izbeglica iz Bosne naseqenih u Uì~kom, Vaqevskom, [aba~komi Podrinskom okrugu (vidi napomenu 104). Januara 1880. je oskudnim doseqenicima uKru{eva~kom okrugu bilo izdato 2300 dinara, iz ~ega proisti~e da ih je moglo biti 1916 (akosu dobijali 1,2 dinara po glavi) ili 2875 du{a (ako su dobijali po 80 para), AS, MF-E, 1880, F

VI R 4.278 AS, MID-PO, rolna 50, T/1, pov. br. 750, Risti} Kosti Proti}u br. 4320, 28. 10/9. 11. 1878;S/GB, FO 105/3, Gould Solsberiju, br. 228, 19. 11. 1878. (n. k.); br. 229, 21. 11. 1878. (n. k.);

br. 234, 24. 11. 1878. (n. k.). 137



sredstava. Bez obzira na to, kolonistima su par~e zemqe, sigurnost ili i jednoi drugo bili, sami po sebi, dovoqno privla~ni da svoje ìvote nastave negde unovim, odnosno starim okruzima Srbije.

P e r i o d i ~ n o n a s e q a v a w e

Naseqavawe stranaca-seqaka u Kneèvinu Srbiju bilo je proces kojise odvijao stalno, iz godine u godinu. U dosada{wem izlagawu je bilo re~isamo o upe~atqivim momentima tog procesa, zapravo o, uslovno govore}i,ve}im kolonizacionim poduhvatima koje srpske vlasti jesu ili nisu sprovodile

u odre|enim istorijskim okolnostima. Mimo wih, naseqavawe je teklo tiho iimalo je relativno nizak intenzitet. Naseqenici su, kao i u ranije opisanimslu~ajevima, dolazili iz Srbiji susednih oblasti. Me|u wima su bili brojnikolonisti iz Crne Gore.

Agrarna prenaseqenost primoravala je Crnogorce na emigraciju izmatice. Jedan od iseqeni~kih pravaca bio je usmeren ka Srbiji, u kojoj sudoseqenici naj~e{}e traìli ono {to im je nedostajalo u svojoj postojbini - par~e plodne zemqe za obradu. Srpske vlasti su se, u na~elu, sve do pro{irewa dràvne teritorije 1878. godine, rukovodile principom naseqavawa

Crnogoraca koji je bio uspostavqen jo{ 50-tih godina, tj. upu}ivale su ih uKrajinski okrug. Obim materijalne pomo}i koju je dràva davala kolonistima bio je definisan Uredbom iz 1854. i wenim dopunama, a kasnije Zakonom onaseqavawu stranaca iz 1865.

Centar kolonizacije Crnogoraca u Srbiji 60-tih i 70-tih godina XIXveka bilo je Petrovo Selo. U martu 1861. u ovom mestu su ìvele 64crnogorske porodice, naseqene tokom ranijih {est godina.297 Glad koja sezbog su{e 1861. o~ekivala u Crnoj Gori, nagnala je kneza Nikolu da u sep-tembru te godine zatraì od kneza Mihajla odobrewe da se nekoliko stotina porodica presele u Srbiju o tro{ku wene vlade. Doti~na molba, me|utim, bila je samo povod za poku{aj izgla|ivawa odnosa izme|u dva srpska vladara, kojisu od incidenta sa dolaskom 300 Vasojevi}a jula 1861. u Srbiju bili veomazategnuti.298 Po svemu sude}i, knez Mihajlo je smatrao da bi kolonizacijave}eg broja Crnogoraca u tom trenutku bila politi~ki neoportuna, te je stoga,kao kompromisno re{ewe, uputio nov~anu pomo} knezu Nikoli u iznosu od

279 AS, MUD-P, 1879, F XV R 201.

280 AS, MUD-P, 1878, DP, br. 7520, 8067.281 M. Jagodi}, Naseqavawe Topli~kog okruga 1878-1879. godine, 53-54.282 AS, MF-E, 1878, F I R 46; 1879, F I R 84; F III R 101.138



6000 # ces. radi ishrane gla|u pogo|enog stanovni{tva.299 Rat koji je CrnaGora vodila sa Turskom 1862. samo je dodatno pogor{ao materijalno stawewenih ìteqa, uve}avaju}i ionako postoje}u potrebu za iseqavawem.Emigracija je zapo~ela u rano prole}e 1863.300

Crnogorci su u Srbiju dolazili ili u skupinama od po nekoliko porod-ica, ili su pojedine porodice dolazile samostalno. U prvom slu~aju senaj~e{}e de{avalo da neki od porodi~nih stare{ina do|u u Beograd, kako bise kod nadle`nih vlasti raspitali o uslovima naseqavawa, odnosno kako bidobili neku vrstu potvrde da }e im, kada prevedu porodice u Srbiju, biti datezemqa za obradu i neka vrsta dràvne pomo}i. U drugom slu~aju, cele porodice su odmah prelazile srpsku granicu i tek potom se obra}ale vlastima,kako bi ih ove uputile na odgovaraju}a mesta radi naseqewa. Op{te je mestokod gotovo svih crnogorskih doseqenika da su izraàvali èqu za kolonizaci-

jom u planinskim oblastima, naj~e{}e u Uì~kom okrugu ili u okoliniSokola, s obzirom na to da su ih ti predeli najvi{e podse}ali na zavi~aj. Osimtoga, Crnogorci su imali izvesnih predrasuda prema niìm krajevima, smatraju}i da bi se te{ko navikli na tamo{wu klimu i uop{te na uslove ìvota. Vlastiobi~no nisu uzimale u obzir molbe ove vrste i upu}ivale su doseqenike premasvom naho|ewu u odgovaraju}a mesta radi naseqewa. Pri tom treba imati uvidu da na lokacijama koje su Crnogorci zahtevali obi~no nije ni bilo dovo-qno raspoloìve zemqe za kolonizaciju.301

Ve}e skupine crnogorskih porodica pre{le su u Srbiju tokom 1863. i1864. godine. U oktobru i novembru 1863, kao {to je ve} ranije napomenu-to, doselile su se 94 porodice, a u maju 1864. jo{ wih 11. Doseqenici su prelazili srpsku granicu u Uì~kom okrugu, gde su od tamo{weg na~elstvadobijali 1 # ces. po porodici i oku hleba po osobi dnevno na ime putnihtro{kova do Kladova, kako je i bilo propisano Uredbom iz 1854. Po dolaskuu Krajinski okrug, vlasti Kqu~kog sreza je trebalo da ih sprovedu do krajwegodredi{ta, tj. Petrovog Sela. Porodice koje su do{le u jesen 1863. nisu,me|utim, zbog zime bile u mogu}nosti da putuju od Uì~kog okruga do

Kladova i stoga su se zadràle po selima Kru{eva~kog, Smederevskog,Jagodinskog i ]uprijskog okruga, navodno, samo u nameri da do~ekaju prole}e pa da onda nastave put. Po{to ina~e nisu bili previ{e radi da senastawuju u Krajinskom okrugu, oni su svakako zapravo hteli da se iz nave-denih okruga kasnije samoinicijativno prebace u mesta koja su im se ~inila privla~nijim.

283 AS, MUD-P, 1879, DP, br. 3931.284 \. \. Pejovi} navodi da je, prema paso{koj kwizi, od sredine marta do sredine decembra

1879, iz Crne Gore u Srbiju pre{lo 1587 qudi; istovremeno, prema podacima austro-ugarskog poslanstva na Cetiwu, od 26. jula do 28. decembra 1879. bilo je izdato 900 paso{a, od kojih810 za porodice sa ukupno 4366 ~lanova, navedeno delo, 405.

139



U Petrovo Selo je u decembru 1863. prispelo svega 12 crnogorskihfamilija, a u maju 1864. jo{ 21 iz skupine koja se tokom minule jeseni pre-selila u Srbiju. Ostale porodice su se o~igledno razi{le po zemqi i u izvorimaim se stoga gubi svaki trag. U junu 1864. je u crnogorsku koloniju stiglo i

onih 11 poro-dica koje su u prole}e te godine do{le u Kneèvinu, tako da je populacija Petrovog Sela bila uve}ana za ukupno 44 familije.302

Doseqeni Crnogorci su bili sme{teni po ku}ama me{tana i bila im jedata pomo} u hrani, sakupqenoj iz ko{eva svih op{tina Kqu~kog sreza, od100 do 150 oka ìta po porodici, kao {to je Uredba iz 1854. nalagala. Ona je,me|utim, bila nedovoqna da bi se podmirile najosnovnije potrebe naseqenika,tako da je Petrovoselska op{tina, u èqi da pomogne novoprido{lim zemqaci-ma, re{ila da im iz svoje kase pruì nov~anu pomo} radi nabavke hrane.Ministarstvo finansija je sa svoje strane otvorilo kredit krajinskom na~elstvu,

kako bi ono moglo da najugroènijim porodicama pozajmi od 1 do 3 dukataces. od kojih bi se izdràvali. Na ovaj na~in je 14 porodica primilo ukupno30 dukata ces.303

Kako u samom Petrovom Selu vi{e nije bilo dovoqno zemqe za svedoseqene familije, okru`na vlast je predlagala da se wegov atar pro{iri nara~un susedne Manastiri~ke op{tine. Ministar finansija, ne èle}i administra-tivne promene te vrste, naloìo je da se Crnogorci nasele u Manastiriciumesto u Petrovom Selu. Kolonisti su, me|utim, odbili da idu u to mesto,

verovatno iz razloga {to su u wemu ìveli Vlasi, insistiraju}i da ostanu me|usvojim zemqacima. Potom je i Kosta Cuki} morao da izmeni svoju ranijunaredbu i da dopusti naseqenicima da ostanu u Petrovom Selu. Re{eno je biloda im se za obradu isparceli{e op{tenarodna zemqa koja se nalazila izme|uSipske i Manastiri~ke op{tine. Ova odluka, me|utim, bila je doneta tek po~etkom avgusta 1864, te je stoga bilo sasvim izvesno da }e izdràvawe

srez

lanaca zemqe broj porodica

op{tinske dràvne pod {umom naseqenihkoje bi se jo{

mogle naseliti

Dobri~ki 7798 2364 23281 319 309

Prokupa~ki 3873 5206 9379 1280 1446

Kosani~ki 5468 5250 350 212 525

Jablani~ki 4450 23023 11650 711 1655

svega 21589 35903 34670 2522 3935

285 AS, MF-E, 1879, F X R 15; M. Jagodi}, Naseqavawe Topli~kog okruga 1878-1879. godine,

54-55. U tabeli su navedeni samo sumarni podaci po srezovima, dok sam dokument sadrìdetaqne popise po selima.286

Dràvopis Srbije XI , 54-55. U rubrici "ukupan broj porodica" nisu navedeni podaci za

Prokupqe, jer nedostaju podaci o broju naseqenih porodica u istoj varo{i.

140



naseqenika do slede}e ètve opet pasti na teret op{tine i dràve. Prema pro-cenama okru`nog na~elstva, u tu svrhu je bilo neophodno obezbediti bar 20000 oka hrane.304

Jasno je da naseqenici nisu mogli da dobijenu zemqu obra|uju golimrukama. Prema vaè}im propisima, dràva je bila du`na da svakoj porodici

obezbedi po 1000 gr. ~ar{ijskih radi kupovine para volova i zemqoradni~kihalata. Neaùrnost i neodgovornost koje je ministar finansija ispoqio prilikomodre|ivawa zemqe za kolonizaciju Crnogoraca, do{le su jo{ vi{e do izraàjakada je bilo u pitawu izdavawe navedene nov~ane pomo}i. Kosta Cuki} jenajpre poku{ao da obezbedi neophodna sredstva iz kase Odbora za poma-gawe begunaca iz Turske te, po{to je po logici stvari delovawe tog tela trebalo da spada u nadle`nost Ministarstva unutra{wih dela, da prebaci odgov-ornost za daqe starawe o naseqenicima na svog kolegu. U tome nije imaouspeha, po{to se u periodu mart-maj 1864, kada su ministri finansija i

unutra{wih dela vodili prepisku po tom pitawu, nije uop{te znalo kolikonovaca ima u kasi doti~nog Odbora.305 No, bez obzira na nesre|ene odborskera~une, Ministarstvo unutra{wih dela je kona~no na~elno odbilo da dozvolida se pomenuti novci koriste za bilo {ta drugo, sem za pomo} onima za kojesu i bili sakupqeni.306 Kosta Cuki} je stoga morao da traì druge izvore finan-sirawa kolonizacije Crnogoraca. On je, me|utim, odlu~io da veè izdavawe pomo}i naseqenicima za dono{ewe Zakona o naseqavawu stranaca, za ~ijesu usvajawe pripreme po~ele, kao {to je ranije pomenuto, tek u septembru

1864. U me|uvremenu je okru`ni na~elnik Krajinskog okruga uporno pisaoministru finansija o te{kom poloàju u kom su se Crnogorci na{li, no wegoviapeli su ostajali bez ade-kvatnog odgovora. Zaista, rad na davawu pomo}ikolonistima zapo~eo je tek nakon usvajawa Zakona, i to u maju 1865.307 Izizvora se ne moè saznati zbog ~ega, no Crnogorci u toj godini nisu dobili

srezbroj porodica 1879.

ukupan naseqenih %

Dobri~ki 1807 319 17.6

Prokupa~ki 1414 1280 90.5

Kosani~ki 806 212 26.3

Jablani~ki 1331 711 53.4

svega 5358 2522 47.1

287 M. Jagodi}, Naseqavawe Topli~kog okruga 1878-1879. godine, 55.288 U ta dva okruga bilo je skupa izme|u 102 i 104000 dana orawa, ra~unaju}i i podru~ija pod

{umom u Topli~kom okrugu, dok je u "starim" okruzima bilo oko 5400 dana.289

Moè se pretpostaviti, me|utim, da u Pirotskom okrugu nije bilo slobodne zemqe, jer se uizvorima uop{te ne pomiwe bilo kakva kolonizacija na tom podru~iju.

141



ni{ta od predvi|enih sredstava. Komisija koja se starala o sprovo|ewu zakona je tokom 1866. re{ila da se naseqenicima naprave po 1 ku}a sa sobom ikujnom, da se svakoj porodici daju po 1 vo i krava ili po 2 vola, po 2 ovce ilikoze i po 1 komad zemqoradni~kih alatki. Svega 18 familija u Petrovom Selu

je ovu pomo} dobilo 12. februara 1867. Time je i pomenuta Komisijaokon~ala svojrad i svoje pos-tojawe. Uizvorima se onavi{e ne spomi-we. Porodicekoje ni{ta nisu primile zahte-

vale su ista sred-stva preko sreskih vlasti i prepiska o tome se, po svemu sude}i, vodila tokomnaredne dve godine. Na kraju, 10. januara 1870, i pored toga {to naseqenicinisu do tada ni{ta sem zemqe dobili, Ministarstvo finansija je re{ilo da "nijenu`no da im se da dràvna pomo}."308

Imaju}i u vidu brigu koju je dràva pokazala prema naseqenicima, ne bi trebalo da ~udi ~iwenica {to se ve} u septembru 1864. sedam porodica, tegodine prispelih u Petrovo Selo, odlu~ilo na iseqavawe. One su nameravaleda boqe uslove ìvota potraè u nekom drugom delu Srbije, no kako su im

vlasti kao jedini mogu}i izbor ostavqale povratak u Crnu Goru, wih {est jeipak odustalo od seobe. Okru`ne vlasti su ih istovremeno, krajwe cini~no,optuìvale za lewost (kao da su imali ~ime da rade) i sklonost ka skitwi, obra-zlaù}i tim osobinama wihovu èqu za iseqavawem.309

Kako se ~ekawe na dràvnu pomo} oduìlo, 1865. godine je vi{ecrnogorskih porodica re{ilo da napusti Petrovo Selo. Zanimqivo je da su seme|u wima nalazile i one familije koje su se jo{ 1855. tu naselile. Crnogorcisu tokom ~itave godine zasipali sve instance vlasti, od okru`nog na~elnika dokneza, peticijama, zahtevaju}i da im se odobri preseqewe u neki drugi kraj.Oni sami su preferirali Uì~ki okrug ili okolinu Sokola, ali su bili spremni da

okrug dana orawa po porodici

Jagodinski 3.3 - 5

]uprijski 20

Krajinski 2

Poàreva~ki 18.7 - 28

Vrawski 40 - 50

Topli~ki 14.6 - 23.4

290 Za Krajinski okrug se pouzdano zna da su samo dva dana orawa mogla da budu dodeqena po porodici, jer se radilo o parcelama koje su Bugari napustili, a koje su bile te veli~ine, kao{to je ranije navedeno.291 Sa~uvana je samo jedna molba pet doseqenika iz Austro-Ugarske, iz ôbanaca krajBudima, naseqenih u selu Dowoj Plani Sreza prokupa~kog, kojom od vlasti zahtevaju da imse dodeli po 20 plugova zemqe za obradu, s tim da dràvi daju 1/3 roda. Nije mogu}e, me|utim,

zakqu~iti da li im je molba bila usli{ena. AS, MF-E, 1879, F XI R 4.292 AS, MUD-P, 1878, DP, br. 7636, 8055; 1879, DP, br. 360; MF-E, 1880, F IV R 12; F I R 221, Referat o pomo}i za ishranu i seme u Topli~kom okrugu.

142



se zadovoqe i bilo kojim mestom u Krajinskom okrugu, "zdravijim" odPetrovog Sela. U molbama su se àlili na neplodnost zemqi{ta, sku~enost,vla{ko okruèwe i nedostatak dràvne pomo}i. Wihovi predstavnici su u vi{enavrata dolazili i u Beograd da bi li~no izloìli svoje probleme nadle`nim

vlastima. Ministar finansija je, pak, bio neumoqiv, stavqaju}i ih pred izbor:Petrovo Selo ili povratak u Crnu Goru. Cuki} nije nipo{to hteo da im odobri preseqewe u bilo koji drugi kraj zemqe, smatraju}i da }e oni "tumarati koje-kuda", prositi i izazivati svakovrsne nevoqe. Na kraju, sredinom novembra1865, 27 crnogorskih porodica re{ilo je da se vrati u Crnu Goru. Wih 25 jedugovalo susednim op{tinama 15268 oka kukuruza, koji nisu bili umogu}nosti da vrate. Ministar finansija je stoga bio prinu|en da im oprostidug, a ìto za popunu doti~nih op{tinskih ko{eva je bilo kupqeno sredstvima buxetom predvi|enim za naseqavawe stranaca. Iako se nije radilo o velikoj

svoti, svega 4580 gr. 16 para ~ar{ijskih, ovim postupkom je Zakon o nase-qavawu stranaca doveden do potpunog apsurda: novcem namewenim kolo-nizaciji pokrivani su tro{kovi iseqavawa naseqenika.310

Jedna mawa skupina od pet familija iz ove iseqeni~ke grupe je prekoJagodinskog, gde nije na{la slobodne zemqe za obradu, do{la u Kru{eva~kiokrug, decembra 1865. Navode}i kako tu imaju "bra}u", molili su okru`nevlasti za dozvolu da se tu i nasele. Kao {to se moglo o~ekivati, molba im nije bila usli{ena, posebno stoga {to su napustili zemqu koju im je dràva ve} bilaobezbedila u Krajinskom okrugu.311 Da li su odatle ove porodice oti{le u Crnu

Goru, ili su nastavile da lutaju Srbijom, ne moè se re}i. Isto vredi i za ostaleiseqenike iz Petrovog Sela, mada se da pretpostaviti da su se svi oni, bar do prole}a 1866, zadràli u Srbiji, s obzirom na to da je putovawe do Crne Gore po zimi pretstavqalo preveliki napor.

Kao {to je ve} re~eno, Zakon o naseqavawu stranaca iz 1865. bio jedonet da bi se na osnovu wega finansirala kolonizacija grupe Crnogoraca kojisu se doselili 1863. i 1864. godine. Dok su nadle`ne vlasti u tom konkretnomslu~aju odugovla~ile sa wegovim sprovo|ewem dve ili ~etiri godine, one su,sasvim suprotno, pokazale izvesnu revnost kada je isti zakon trebalo primeni-ti na jednu skupinu doseqenika koja je u Srbiju pre{la 1865. Radilo se o 29crnogorskih porodica koje su krajem maja te godine do{le u Kneèvinu radistalnog naseqewa. Stare{ine ovih familija su, kako se to i ina~e de{avalo,obijale kolonizaciju u okolini Kladova, jer im tamo{wa klima nije odgovar-ala. Crnogorci su od vlasti zahtevali da budu naseqeni na planini Ozren uAleksina~kom okrugu, gde je, po wima, bilo dovoqno op{tenarodne zemqe.Ministarstvo finansija im je iza{lo u susret i ispitalo mogu}nosti naseqavawa

293

AS, MF-E, 1879, F XI R 15.294 AS, MF-E, 1880, F VI R 4.295 AS, MF-E, 1880, F I R 221, Referat o pomo}i za ishranu i seme u Topli~kom okrugu

143



na doti~noj lokaciji, ali se ispostavilo da je ta zemqa bila izdata pod zakupnekim privatnim licima. Po{to je Petrovo Selo bilo ve} prili~no popu-weno,Cuki} je naredio Krajinskom na~elstvu da na|e neko drugo mesto u svomokrugu na kome bi mogla da se osnuje nova kolonija. Ubrzo je bilo re{eno

da se Crnogorci nasele na Miro~-planini i to na lokaciji na kojoj je docnije bila obrazovana bugarska naseobina Miro~evo. Da se proces kolonizacije ne bi otezao, Cuki} je naloìo okru`nim vlastima da odmah angaùju majstore zaizgradwu ku}a Crnogorcima i da sastave predra~un svih ostalih tro{kovanaseqavawa. Doseqenici su do sredine jula boravili u Uìcu, ~ekaju}i da buduupu}eni na odgovaraju}e mesto gde bi se nastanili i nadaju}i se pri tom, daih ne}e poslati u Krajinski okrug. Tada su, me|utim, izgubili strpqewe inapustili Srbiju: neki su pre{li u Bosnu, a neki su se vratili u Crnu Goru.Svega nekoliko dana po{to su Crnogorci oti{li iz Uìca, tamo{wem na~elstvu

je stigla naredba da im saop{ti da im je za naseqewe odre|en Miro~, te damogu da krenu na put. Na taj na~in su planovi za formirawe nove kolonije uKrajinskom okrugu, i to u celosti prema odredbama Zakona o naseqavawu,ostali za nekoliko godina mrtvo slovo na papiru. Odgovornost za to snosili suu ovom slu~aju iskqu~ivo doseqenici.312

Bez obzira na to {to se iz wega 1865. godine iselilo 27 porodica,Petrovo Selo je bilo dobro naseqeno i u wemu vi{e nije bilo ~iste slobodnezemqe za obradu. Iz tog razloga je tamo nakon 1864. bilo naseqeno jo{ rela-tivno malo Crnogoraca. U prole}e 1869. je tu do{la jedna familija, koja je

prethodno boravila neko vreme u Kru{evcu, i ~ini se da je do po~etka 1870.od dràve dobila svu pomo} propisanu zakonom.313 Tri godine docnije, apri-la 1872, 10 crnogorskih porodica obratilo se nadle`nim vlastima u Beogradumolbom za naseqewe u Petrovom Selu. Vlada je smatrala da joj "prizrewa politi~ka i ~ove~nosti" nalaù da iza|e u susret Crnogorcima. Odmah im je bila izdata nov~ana pomo} za izdràvawe i put do Krajinskog okruga, a podolasku u Petrovo Selo su dobili i neka dodatna sredstva. Ministarstvo finan-sija je izradilo predra~un svih to{kova kolonizacije predvi|enih zakonom i poslalo shodne naredbe okru`nim vlastima. Videlo se da je vladi zaista staloda se ta kolonizacija uspe{no sprovede. Onda je, me|utim, Krajinsko na~elst-vo utvrdilo da su od tih porodica wih 3 ve} bile naseqene u Petrovom Selu, pa se iselile 1865, a da su jo{ 2 duè vremena provele lutaju}i Srbijom inadni~e}i od sela do sela. Revoltiran ovim saznawem, ministar finansija jere{io da im uskrati svaku pomo}, a ministar unutra{wih dela je ~ak predla-gao da se "dobro izbiju" i proteraju u Crnu Goru. No, kako su im parcele ve} bile podeqene, a wihovi zemqaci su pretili bunom i àlbom crnogorskomknezu, naseqenici su ostavqeni u Petrovom Selu, ali bez dodatne pomo}i. U

ovom slu~aju je va`no naglasiti da je wima na uìvawe bila data zemqa pod

296 Ako se ra~una 5 du{a u porodici.144



{umom, koju su morali da kr~e.314 To je bio dobar pokazateq naseqenosticrnogorske kolonije, u kojoj, nakon naseqavawa tih 10 porodica, vi{e nije bilo mesta za nove doseqenike. Petrovo Selo je bilo "prepuno naseqenika", ani bilo gde drugde u Krajinskom okrugu, osim u Miro~evu, nije vi{e bilo slo-

bodne zemqe za kolonizaciju.315 Zaista, u izvorima nije zabeleèn nijedanslu~aj doseqavawa porodica u Petrovo Selo nakon 1872. godine.

Crnogorci su se, osim u Krajinskom, naseqavali i u drugim okruzimaSrbije. Dràva je, me|utim, samo sa kolonistima u Petrovom Selu postupalashodno Uredbi iz 1854, odnosno Zakonu iz 1865. Drugim re~ima, samo suoni od dràve dobijali pomo} predvi|enu tim aktima, dok su Crnogorci nase-qeni na drugim mestima dobijali iskqu~ivo op{tinske utrine na uìvawe, ~inise na osnovu [umske uredbe, a u nekim slu~ajevima ni wih. Iz toga se jasnovideo interes dràve da kolonizaciju Crnogoraca usmeri ka Krajinskom

okrugu. Najvi{e crnogorskih porodica, van Petrovog Sela, naseqavalo se u

Kru{eva~kom okrugu. U periodu 1864-1874. godine, tamo je do{lo vi{e od80 familija. Ve}ina wih je po prelasku srpske granice bila upu}ena uKrajinski okrug, no Crnogorci su samoinicijativno prekidali svoje putovawetamo gde su im se "mesto i voda" dopadali, ne èle}i nipo{to da idu daqe.Vlasti su im onda obezbe|ivale op{tinske utrine, no deo porodica je ostajao bez zemqe iz razloga {to nisu htele da ìve po selima gde je we bilo, ve} suinsistirale da ostanu u Kru{evcu, a u wegovom ataru nije bilo dovoqno slo-

bodne zemqe za naseqenike. Vrlo je verovatno da su se neke od onih familija koje su 1863. pre{le u Srbiju, a nisu oti{le u Petrovo Selo, naselile upravona taj na~in u Kru{eva~kom okrugu.316 De{avalo se da su pojedine odcrnogorskih porodica bile vrlo brojne. Tako se 1873. godine okru`nomna~elstvu prijavila zadruga Pavi}evi}a od ~ak 20 ku}a sa 105 ~lanova, insi-stiraju}i da bude naseqena skupa. Nigde u Kru{eva~kom okrugu nije bilodovoqno zemqe na jednom mestu za tako brojnu familiju, a weni ~lanovi suodbili predlog na~el-stva da se razdvoje u tri op{tine. Ministarstvo finansija

je, s druge strane, odbilo da dozvoli kolonizaciju Pavi}evi}a u Miro~evu,smatraju}i da se ne bi uklopili u bugarsku koloniju, a u Petrovom Selu tadavi{e nije bilo mesta za nove naseqenike. Tako je ova brojna zadruga, {to zbogsopstvene tvrdoglavosti, {to zbog sku~enog zemqi{nog fonda, ostala uKru{evcu da ìvi od nadnice i milostiwe tamo{wih ìteqa. Iz navedenog

297 AS, DS, 1861, br. 471, Ministar finansija Savetu, br. 601, 24. 3/5. 4. 1861; \. \. Pejovi},navedeno delo, 229.298 O aferi sa Vasojevi}ima videti R. Jovanovi}, Politi~ki odnosi Crne Gore i Srbije 1860-1878, Cetiwe1977, 54-63, gde se nalazi popisana sva literatura o tom doga|aju.299

Odnosi Srbije i Crne Gore u XIX veku, 192, br. 240; 193, br. 242; \. \. Pejovi}, navedeno

delo, 230; R. Jovanovi}, navedeno delo, 63.300 \. \. Pejovi}, navedeno delo, 232. 145



primera se moè izvu}i zakqu~ak da su sredinom sedamdesetih godina uKru{eva~kom okrugu povr{ine pogodne za kolonizaciju bile dobrim delomiscrpqene.317 Do kraja osme decenije XIX veka bio je zabeleèn jo{ samo jedan slu~aj kolonizacije Crnogoraca u tom okrugu. Godine 1875. dve

porodice su bile naseqene u selu Srndaqu Kru{eva~kog sreza. Wima je bilodato 10, odnosno 4 dana orawa op{tinske utrine na uìvawe, srazmerno broju~lanova.318

Crnogorski doseqenici su se, pored Krajinskog i Kru{eva~kog, iakou znatno mawem broju, naseqavali i u Podrinskom okrugu. Oni su i u ovomslu~aju "skretali" sa puta za Kladovo i zadràvali se, mimo voqe vlasti, nalokacijama koje su smatrali odgovaraju}im. Najpre su u prole}e 1864. godinedve porodice, upu}ene u Petrovo Selo, do{le u selo Lowine Azbukova~kogsreza, navodno samo da posete svoje ro|ake koji su se tu naselili pre dve-tri

decenije. Onda su im oni ustupili ne{to svoje zemqe da je zaseju i tako imdali dobar argument da zamole vlasti da im dopuste da za stalno ostanu u tommestu. Iako nevoqno, ministar unutra{wih dela im je iza{ao u susret, nare-div{i na~elstvu da ih ne goni da produè put do Krajinskog okruga. Ni oddràve, ni od op{tine nisu dobili nikakvu pomo}.319 U isto selo su godinu danadocnije do{le jo{ ~etiri porodice. One su, tako|e putuju}i ka Kladovu, prvo potraìle zgodno mesto za naseqavawe u Vaqevskom okrugu, no tamo{wevlasti su im strogo naredile da idu u Petrovo Selo. Crnogorci su zatim do{likod svojih ro|aka u Lowine i, kao i wihovi prethodnici, molili okru`nona~elstvo i ministre finansija i unutra{wih dela da im dopuste da tu ostanu.Svojom uporno{}u su uspeli u tom naumu, ali ni wima nije bila data nikak-va dràvna pomo}.320

Veoma retko se de{avalo da Crnogorci do|u u Srbiju da bi kupilizemqu za naseqavawe. Izvori beleè samo dva takva slu~aja: 1866. godine sutri porodice kupile imawe u selu Zaboj{tica Uì~kog okruga, a 1868. sutako|e tri porodice kupile zemqu u selu îtluku Kru{eva~kog okruga.Zanimqivo je da su lokalne vlasti oba okruga odbijale da odobre

Crnogorcima da se nasele u tim mestima, upu}uju}i ih, kao i siroma{ne dose-qenike kojima je trebala dràvna pomo}, u Petrovo Selo. Stoga su doti~ne porodice bile prinu|ene da zahtevaju posebne dozvole ministara unutra{wihdela i finansija za naseqavawe u èqe-nim selima. Kako ti Crnogorci nisuspadali u red onih koje je dràva, shodno svojim potrebama, kolonizovala,centralne vlasti su im izlazile u susret i dopu{tale da se nastane gde ho}e.321

Osim naseqavawa, Crnogorci su u Srbiju dolazili i radi "prehrane".Migracije ove vrste de{avale su se u vreme izrazito nerodnih godina u CrnojGori, kada su pojedinci ili ~itave familije prelazili u Srbiju tokom jeseni,

301 AS, MF-E, 1863, F I R 118; F IV R 11; F IV R 29; F IV R 68; F IV R 202.302 AS, MF-E, 1865, F VII R 35; MUD-P, 1864, F IX R 201.146



kako bi nadni~ewem zaradili dovoqno sredstava da preìve zimu. Takve su bile 1867, 1873. i 1879. godina. Srpske vlasti su doseqenike primale iupu}ivale u razli~ite okruge u kojima je bilo izgleda da }e na}i dovoqno posla. Crnogorci koji su sa porodicama na ovaj na~in dolazili u Srbiju

izjavqivali su pri samom prelasku granice da bi rado u Kneèvini i ostali, ako bi na{li odgovaraju}e zanimawe. Nijednom od wih nije, zbog tih namera, biozabrawen ulaz u zemqu, niti je bilo ko bio poslat u Petrovo Selo radi nase-qavawa. Vrlo je verovatno da je bar deo ovih doseqenika zaista i ostao trajnou Srbiji, iako za to nema izri~ite potvrde u izvorima. Od dràve niko od wihnije dobijao pomo}.322

* * *

Osim Crnogoraca, u Srbiju su, da bi se u woj naselili, periodi~nodolazili i seqaci iz Austrije (Austro-Ugarske) i Osmanskog carstva. Prvi su sena seobu odlu~ivali iz ekonomskih razloga, dok su drugi bili, kao i u ve}opisanim migracionim pokretima, begunci, koji su u Kneèvini traìli, presvega, bezbednost.

Nakon kolonizacije Bana}ana krajem 50-tih godina XIX veka,

srpske vlasti sve do 1880. godine323 nisu sprovodile obimnije naseqavawezemqoradni~kog stanovni{tva iz Austro-Ugarske. Interesovawe seqaka izsusedne monarhije za preseqewe u Srbiju je, pak, postojalo, {to se najboqevidelo nakon usvajawa Zakona o naseqavawu stranaca 1865.

Tokom ~itavog perioda 1861-1878, bila su zabeleèna samo dvaslu~aja kolonizacije ve}ih skupina porodica iz Banata, dok pojedina~nihnaseqavawa ili nije bilo, ili o wima nije ostalo traga u izvorima. U jesen 1863.godine, 12 porodica324 iz Banata, koje su se godinu ili dve ranije doselile u

Srbiju, bile su upu}ene iz Poàrevca, gde su boravile od prelaska granice, u]upriju radi naseqavawa. Mesto je o~igledno bilo izabrano u skladu sa rani- jom kolonizacionom politikom vezanom za Bana}ane. Iako su kolonistima bili obe}ani placevi za ku}e, po pet dana zemqe za obradu i izvesne poreskeolak{ice, oni ni{ta od svega toga nisu dobili sve do aprila 1866. U me|uvre-menu su bili prisiqeni da se vi{e puta obra}aju Ministarstvu finansija i knezu,mole}i da im se obezbede neophodni uslovi za ìvot i rad. Istovremeno su seizdràvali nadnicom i stanovali u iznajmqenom sme{taju. îni se da lokalnavlast u ]upriji, op{tinska i okru`na, nije blagonaklono gledala na nove nase-

303 AS, MF-E, 1866, F VI R 186.304 AS, MF-E, 1865, F VII R 35; MUD-P, 1864, F IX R 201.305 Tek je 1866. godine bilo utvr|eno s kolikim sredstvima je Odbor jo{ raspolagao. 147



qenike iz Banata i nije bila voqna da izdvaja vi{e zemqe iz }uprijskog ataraza wih. Ipak, upornost ovih 12 porodica se na kraju isplatila, tako da im jezemqa nakon dve i po godine bila data, i to verovatno posle intervencijesamog kneza. Ne moè se kazati na osnovu sa~uvanih izvora kolike su

povr{ine dobili, no sigurno je da im osim zemqe nije bila dodeqena nikakvadruga materijalna pomo}. Na osnovu te ~iwenice se da zakqu~iti da nisu bilikolonizovani na osnovu Zakona o naseqavawu stranaca, ve}, verovatno, naosnovu [umske uredbe. Mawe sre}e od ovih familija imale su doseqeni~ke porodice - wih 31 - iz Austrije i Turske, koje su u prole}e 1864. tako|e molilezemqu za naseqavawe u ]uprijskom okrugu. One su, me|utim, odustale odsvojih zahteva ve} nakon prvog odbijawa molbe, tako da je wihova daqa sudbina ostala nepoznata. Sli~no wima ponelo se jo{ 8 porodica iz Banata kojesu jo{ 1859. do{le u ]upriju. One su se tek 1867. àlile Ministarstvu finansi-

ja da im ]uprijska op{tina nije dala zemqu i da stoga moraju da se izdràvajunadnicom. Kako su okru`ne vlasti, sasvim o~ekivano, tvrdile da u }uprijskomataru nema zemqe, a doseqenici nisu ponavqali svoju molbu, ostali sunenaseqeni.325

Drugi slu~aj naseqavawa seqaka iz Banata je bio posebno indikati-van za kolonizacionu politiku srpskih vlasti u pogledu nacionalnosti dose-qenika. Naime, radilo se o tome da je 40 porodica 1874. godine pre{lo uSrbiju, privremeno se nastaniv{i u selu Skobaqu Smederevskog okruga. Ovidoseqenici su tokom 1875. najpre molili da im se dodeli op{tinska utrina na

uìvawe u tom mestu, no kako je nije bilo dovoqno, predloìli su da im ista bude data u selu Voluji Poàreva~kog okruga. Tamo je zaista bilo zemqe, alisamo za 30 porodica, od kojih bi svaka mogla da dobije po dva dana orawa.Kona~nu re~ o ovoj molbi je trebalo da kaè ministar finansija i wemu jeneko od ~inovnika Ministarstva, verovatno na~elnik Ekonomnog odqewa,sastavio referat o doti~nom slu~aju, koji sadrì veoma zanimqivu preporukuza wegovo re{avawe. Ovde je prenosimo u celosti: "Ako Vlasi ìve u Volujii ako su molioci bilo Srbi, bilo Vlasi, netreba im tamo davati zemqe, jer }e sei oni za kratko vreme povla{iti, ili broj vlaa uve}ati; a ako u Voluji ìve ~istiSrbi bez ikakve primese vlaa, a molioci budu tako|e ovejani Srbi, onda ihtreba tamo koliko je mogu}e vi{e naseliti; no u slu~aju ako su molioci vlasi,onda od molioca tako|e ne treba vi{e od jedne do dve porodice tamo naseqa-vati, a od ostalih porodica molio~evih, tako|e jednu do dve najvi{e, razdeliti po drugim op{tinama, gde ~isti Srbi ìve."326 Na àlost, nije sa~uvan nijedan podatak koji bi ukazao na nacionalnost doseqenika, niti na re{ewe ovog

306 AS, MF-E, 1866, F VI R 186.307 AS, MF-E, 1865, F VII R 35.308 AS, MF-E, DP, 1866, br. 191, 289, 738, 889, 1786; DP, 1867, br. 289; DP, 1869, br. 1687,2118, 3394, 4331.309 AS, MF-E, 1865, F VII R 35.148



slu~aja. No bez obzira na to, namere vlasti bile su jasne: smawewe koncen-tracije vla{ke i pove}awe koncentracije srpske populacije u Poàreva~komokrugu. Ovde je do izraàja do{ao i strah od povla{ivawa Srba, koji je, akose imaju u vidu ranije navedeni podaci o kretawu broja vla{kog stanovni{tva

u odnosu na srpsko, bio krajwe neosnovan, mada razumqiv.Da ovakvo rezonovawe nije bilo samo osobeno za slu`benika koji jenapisao citiranu preporuku, ve} da je predstavqalo op{ti pravac srpske kolo-nizacione politike, svedo~i jo{ jedan slu~aj vla{kih doseqenika, no ovog putaiz Rumunije. Krajem 1872. godine, 12 porodica je prebeglo iz susedneKneèvine u Srbiju zbog te{kog poloàja u kom su se nalazili kod bojara inastanilo se u selu Vojugi i jo{ nekima Sreza kqu~kog, okruga Krajinskog.Srpske vlasti su odbile rumunski zahtev da ih kao begunce izru~e, obziromna to da se nije radilo o zlo~incima. Ministar unutra{wih dela je, pak, izri~ito

naredio da budu naseqeni negde u unutra{wosti, kako ne bi remetili pograni~ne propise i "da bi se izbeglo umnoàvawe vla{kog elementa uovom kraju." Wih je trebalo rasporediti po najbliìm okruzima u kojima Vlasinisu ìveli. Me|utim, po{to su doseqenici u Vojugi ve} kupili zemqu i oku}ilise, a zima 1873/74. nije bila vreme pogodno za seobu, izvr{ewe navedenenaredbe je moralo da bude odloèno do prole}a. Tada se, pak, ispostavilo dati qudi nisu imali novaca za put do Smederevskog ili Jagodinskog okruga -najbliìh bez vla{kog ìvqa - tako da bi tro{kove preseqewa morala da snosidràva. Stoga je ministar unutra{wih dela, na predlog krajinskog na~elstva,

odlu~io da se ove porodice ostave u Vojugi, no da se ubudu}e svaka vla{ka porodica odmah {aqe u unutra{wost, ili vra}a u Rumuniju.327 Na ovom mestu podse}amo i na ranije pomenutu ~iwenicu da je Miro~evo, izme|u ostalog, i bilo osnovano da bi se smawila vla{ka koncentracija u Kqu~kom srezu, te davlasti nipo{to nisu dozvoqavale naseqavawe Vlaha - srpskih dràvqana u bugarskoj koloniji. Vrhunac ovakve kolonizacione politike bila je idejasrpske vlade iz 1877. da begunce iz Turske naseqava me|u vla{kom maw-inom.

[to se ti~e ostalih seqaka iz Habsbur{ke monarhije koji su u Srbijudolazili kako bi se u woj naselili, molbe im iz razli~itih uzroka nisu bile usva- jane. Ukupno 12 porodica doseqenika nije moglo 1861. godine da dobijezemqu na uìvawe iz razloga {to nisu imali uredne otpuste iz austrijskogdràvqanstva.328 Tri godine docnije, 14 porodica nije bilo kolonizovano po{tosu insistirale da budu skupa naseqene, a za tako ne{to nije bilo adekvatnog prostora.329 Zanimqiv je slu~aj 12 porodica iz Sent-Andreje i 9 iz Kalaza, kojesu u novembru 1865. pre{le u Srbiju iz Austrije. One su se prijavile sa molbom za naseqewe Kosti Cuki}u, koji im je obe}ao da }e im se zahtev uvaìti,

310 AS, MF-E, 1865, F II R 210; 1866, F I R 67; MUD-P, 1865, F XVI R 180.311 AS, MF-E, 1865, F VI R 73. 149



no tek po~etkom 1866. Stare{ine doti~nih familija nisu, me|utim, do{le narazgovor u Ministarstvo finansija u februaru 1866, kada im je bio zakazan sas-tanak, jer su u Poàrevcu bili uzeli da obra|uju zemqu napola, te zbog tog poslanisu bili u mogu}nosti da stignu u Beograd. Kasnije im se molba nije mogla

da ispuni, iz razloga {to su te porodice ostavile Poàrevac i oti{le nekud beztraga, tako da vlasti nisu znale gde se nalaze.330 Naravno, da je ministru finan-sija zaista bilo stalo da ih kolonizuje, mogao je svakako da ih locira, no too~igledno nije bio slu~aj.

Doseqenici iz Turske prelazili su u Srbiju ili pojedina~no, ili umawim skupinama od po nekoliko porodica. Za sve wih je karakteristi~no dasu zemqu dobijali iskqu~ivo na osnovu [umske uredbe, ako su je uop{tedobijali; bilo kakvu drugu dràvnu pomo} nisu primali.

Iz Bosne je krajem 1863. i po~etkom 1864. godine u Srbiju do{lo na

ovaj na~in vi{e porodica begunaca. U~estalost imigracije bila je ne{to inten-zivnija u januaru 1864, kada je za samo deset dana preko zale|ene Drine uPodrinski okrug pre{la 51 osoba. Prema postoje}im propisima, doseqenici su bili upu}ivani u razli~ite op{tine u unutra{wosti, kako bi tamo dobili zemquza naseqewe.331 Izme|u iseqeni~kog vala bosanskih Srba 1865. i ustanka1875, ostao je zabeleèn samo jo{ jedan slu~aj naseqavawa stanovnika iznajzapadnije osmanske provincije u Srbiji. U [aba~ki okrug je u tom ciqu u prole}e 1871. pre{lo 14 porodica, no iz izvora se ne vidi da li su u wemuostale ili ne. Za wih je zanimqivo da su se kolektivno iselile iz sela Ruince i

da su odbile ponudu austro-ugarskih vlasti da ih nasele negde u Vojnoj grani-ci.332

Poja~ano prebegavawe srpskog stanovni{tva iz Ni{kog sanxaka uKru{eva~ki okrug javilo se po~etkom 1868, kada je do kraja aprila granicu pre{lo 236 du{a. Sve su to bile velike porodice od 8 do 15 ~lanova, koje suspas od zloupotreba turskih vlasti, visokih da`bina i nasiqa êrkeza traìle uSrbiji. U Kru{eva~kom okrugu nije bilo dovoqno zemqe koja bi im se mogladati. Indikativno je da su na~elstva svih ostalih okruga, na pitawe na~elnika

Kru{eva~kog okruga, odgovarala kako se kod wih ne moè da naseli nijednaod ovih familija, jer nema zemqe, a ni neophodnih sredstava da im se pomogne. O~igledno je da su lokalne vlasti svuda nastojale da izbegnu siro-ma{ne begunce, ~ije bi izdràvawe, bar za neko vreme, nu`no moralo da padne na teret op{tina u kojima bi se naselili. No ako se takav stav mogao odwih i da o~ekuje, re{ewe ministra unutra{wih dela po kome su doseqenicidu`ni da se sami "pobrinu o mestu svoga nastawewa i o na~inu izdràvawa"svakako ~udi, s obzirom na to da je bez presedana kada su bili u pitawu begunci iz Turske.333 Sva ostala zabeleèna doseqavawa, izuzev ranije u tek-

stu pomenutih, iz osmanskih sanxaka ju`no od srpske granice bila su

312 AS, MF-E, 1865, F III R 61; F IV R 25; MUD-P, 1865, F VI R 177.150



iskqu~ivo pojedina~na i bilo ih je svega ~etiri: po jedna porodica je prebegla1863, 1867, 1869 i 1874. Sve su bile naseqene po op{tinama ]uprijskog,â~anskog, Kragujeva~kog i Kru{eva~kog okruga. Ovde vredi ista}i kako jeDespot Joksimovi}, koji je iz Pe}ke nahije sa porodicom do{ao u Kragujevac

1867, zahtevao da bude naseqen po Zakonu o naseqavawu stranaca, {to seina~e retko de{avalo, jer begunci obi~no nisu bili upoznati s odgovaraju}imzakonodavstvom. Wemu je molba ipak bila odbijena, i to sasvim u skladu sistim zakonom, jer su se wegove odredbe odnosile na ko-lonizaciju ve}eg broja porodica, a ne na pojedina~ne slu~ajeve.334

* * *

Naseqavawe seqaka, stranih dràvqana, u Kneèvini Srbiji u periodu1861-1878. nije bilo ve}eg obima, bar ne ako bi se poredilo sa koloniza-cionim procesima koji su se paralelno odvijali u susednim provincijamaOsmanskog carstva. Uzrok tome bio je u nedostatku odgovaraju}eraspoloìve zemqe i neophodnih materijalnih sredstava. Naseqavawe delanovih krajeva nakon rata 1877/78, s druge strane, jeste bilo zna~ajnihrazmera, i to kako po broju kolonista, tako i po povr{ini teritorije na kojoj je

sprovo|eno.Zajedni~ki imeniteq kolonizacije begunaca 1861, nenaseqavawa

Srba iz Bosne 1865, osnivawa Miro~eva, naseqavawa Crnogoraca uPetrovom Selu, re{avawa izbegli~kog pitawa 1877-1878. i, kona~no, kolo-nizacije Topli~kog i Vrawskog okruga, bio je dràvni razlog. Ekonomski fak-tor je u svim navedenim slu~ajevima, osim posledweg, bio potpuno u dru-gom planu, ili uop{te nije postojao. Nesprovo|ewe kolonizacije zaintereso-vanih seqaka iz ê{ke i drugih krajeva Austrije (Austro-Ugarske), koji bisvakako mogli da doprinesu unapre|ewu poqoprivrede sluè}i kao uzor srp-skim seqacima, verovatno predstavqa najboqi primer zanemarivawa ekonom-skih koristi335 naseqavawa.

Vlasti Kneèvine Srbije su u svim opisanim kolonizacionim procesi-ma igrale pasivnu ulogu. One nikada i ni na koji na~in nisu pozivale seqakeiz inostranstva da do|u i nasele se u Srbiji; naprotiv, ti doseqenici su samidolazili, a vlasti su ih potom naseqavale, u skladu sa sopstvenim potrebama iobjekti-vnim mogu}nostima. U tome je na~elna sli~nost izme|u koloniza-

313

AS, MF-E, 1869, DP, br. 1166, 1503, 2836, 4331.314 AS, MF-E, 1872, F XII R 9; MUD-P, 1872, F X R 65.315 AS, MF-E, 1874, F II R 10, Na~elnik Kru{eva~kog okruga ministru finansija br. 2125,26. 2/10. 3. 1874. 151



cionih procesa u Turskoj i Srbiji.Uo~qiva je zna~ajna razlika izme|u zakonskih odredaba o nase-

qavawu i wihovog primewivawa u praksi. Odbijawe ministra finansija da postupa po dopuni Uredbe iz 1861. i izradi shodan plan naseqavawa izbegli-

ca, ili selektivna primena Zakona o naseqavawu stranaca iz 1865. (pravo je pitawe zbog ~ega on nije bio nazvan "Zakon o naseqavawu Crnogoraca uPetrovom Selu"?) samo su najkrupniji primeri tih neslagawa. No, ~ak i ondakada su vlasti zaista postupale shodno propisima, to su ~inile neaùrno, goto-vo bezvoqno.

U Srbiji su u datom periodu bili naseqavani prete`no Srbi.Odstupawa su u tom smislu bila minimalna i odnosila su se na nekolikovla{kih porodica iz Banata i na Bugare u Miro~evu. U ovom posledwemslu~aju je ~ak vrlo diskutabilno da li je taj termin u sebi nosio nacionalno ili

samo geografsko obeleìje. Kada je re~ o naseqenicima iz Vidinskog sanxa-ka 1861. godine, tu ne moè biti govora ni o kakvom nacionalnom odre|ewu,s obzirom na to da su tada izrazi "bugarski", kao i "bosanski begunci", imalistrogo geografsku konotaciju; u prilog tome govori i ~iwenica da je kaosinonim za oba ova termina u izvorima kori{}ena sintagma "hristijani izTurske". Identitet naseqenika je, dakle, tada jo{ uvek bio samo verski. Usvakom slu~aju, jedan od osnovnih ciqeva kolonizacione politike vlastiKneèvine Srbije uop{te, bilo je uve}awe koncentracije srpskog ìvqa,odnosno versko-nacionalna homogenizacija stanovni{tva dràve. Imaju}i to

u vidu, zaista bi bilo te{ko zamisliti osnivawe Mihailovca ~etrdeset godinadocnije.

Nepostojawe odgovaraju}ih statistika i nemogu}nost da se iz raspo-loìvih izvora saznaju koliko-toliko precizni podaci o broju naseqenih seqa-ka stranih dràvqana, u potpunosti obesmi{qavaju svaki poku{aj da se ioleozbiqnije utvrdi udeo ove vrste prira{taja kako u mehani~kom, tako i u prira{taju stanovni{tva Srbije uop{te. Jedino {to se o tome moè sa sig-urno{}u kazati jeste da, relativno posmatrano, broj naseqenika nije bio veli-ki sve do 1878, te da stoga i ne moè da predstavqa neki bitniji ~inilac u

ukupnom uve}awu populacije.

N a s e q e n i c i

316 U Kru{eva~kom okrugu se zadràla 31 porodica od onih koje su u jesen 1863. pre{le uSrbiju, kako bi tu prezimile. Iz izvora se ne moè saznati da li je neka od wih kasnije do{la uPetrovo Selo, ili ne. AS, 1864, F IX R 201, Na~elnik Kru{eva~kog okruga ministruunutra{wih dela br. 7768, 3/15. 12. 1864.317 AS, MF-E, 1874, F II R 10.318 AS, MF-E, 1875, F VIII R 51.152



Najve}i broj seqaka-stranih dràvqana koji su se tokom 60-tih i 70-tih godina XIX veka naseqavali u Kneèvini Srbiji moè se svrstati u dve kat-

egorije. To su begunci iz Turske i Crnogorci. Oni se me|usobno razlikuju po poreklu, tj. dràvama iz kojih su dolazili, razlozima iseqavawa iz matice ina~inu kolonizacije u Srbiji. Osim toga, obe ove grupe karakteri{e osoben proces prilago|avawa novoj sredini. Ostali naseqenici su u ovom periodu bilitoliko malobrojni da se o wima ne moè govoriti kao o posebnoj kategoriji,niti se na osnovu tih nekoliko slu~ajeva mogu izvla~iti bilo kakvi op{tijizakqu~ci.

Izu~avawe procesa prilago|avawa kolonista vezano je s izvesnim pote{ko}ama. Naime, administrativna akta koja sadrè bilo kakve podatke o

ìvotu naseqenika veoma su retka i sastoje se naj~e{}e iz razli~itih àlbi i molbido{qaka, kao i odgovora na wih. Takva struktura gra|e nalaè oprez iz prostograzloga {to se u dokumentima pomiwu prakti~no samo oni kolonisti kojine~im nisu bili zadovoqni; ostalima se trag u izvorima gubi nakon samog nase-qavawa. Ne{to je druga~ija situacija kada je u pitawu Petrovo Selo, s obziromna to da je crnogorska kolonija bila predmet kontinuiranog interesovawa vlasti,no i tu preovla|uju "negativna" akta. Upravo iz tih razloga slika koju o ìvotukolonista pruàju izvori ne mora uvek da odgovara pravom stawu stvari. Sdruge strane, hronolo{ki okvir rada name}e jo{ jedno ograni~ewe u izu~avawu

ovog aspekta kolonizacije. Naime, da bi se proces adaptacije vaqano sagledao,neophodno bi bilo pratiti bar dve generacije naseqeni~kih porodica. Kako to uovom slu~aju nije izvodqivo, onda se moè govoriti iskqu~ivo o po~etnoj faziadaptacije, a nikako o celokupnom procesu.

* * *

Konkretni uzroci iseqavawa stanovni{tva iz Srbiji susednih provin-cija Osmanskog carstva ranije su u tekstu ve} bili opisani, tako da je ovdedovoqno samo ista}i da se oni mogu podvesti pod dva osnovna faktora: bezbednost, tj. nedostatak iste, i lo{ materijalni poloàj. U ve}ini slu~ajeva jewihova kombinacija podsticala qude na seobe, no ne uvek. Primetno je da suizbeglice iz Vidinskog sanxaka i 1861. i 1872. godine dolazile u Srbiju, presvega, sklawaju}i se od turskih nasiqa. Te porodice su u Srbiji traìle sig-

319

AS, MUD-P, 1864, F VIII R 33.320 AS, MF-E, 1866, F II R 40; MUD-P, 1866, F II R 33; \. \. Pejovi}, navedeno delo, 235.321 AS, MUD-P, 1868, F IX R 15; 1869, F IV R 124.

153



urnost, a ne materijalni boqitak. Podse}amo da su one sa sobom uglavnomnosile pokretnu imovinu i vodile dosta stoke, a da su neke od wih ~ak mogleda se okarakteri{u i kao bogate. Za razliku od wih, begunci iz Bosne i Ni{kogsanxaka su u Srbiju dolazili ve}inom bez i~ega.

Izbeglice iz Turske su u Srbiju dolazile naj~e{}e ~vrsto odlu~iv{i dase natrag "ìvi ne}e vra}ati."336 Nova sredina, me|utim, ~esto nije odgovaralawihovim o~ekivawima. Nedovoqna materijalna pomo} dràve, wihovo sop-stveno siroma{tvo, a ~esto i jedno i drugo, nagonili su ove qude da se nakonizvesnog vremena provedenog u Srbiji odlu~uju za povratak u Tursku i to, bilo kriomice kao 1861-1862. i 1873, bilo javno, kao 1865. i 1877-1878.De{avalo se ~ak da neki od begunaca nisu ni poku{avali da zapo~nu noviìvot u Srbiji, ve} su, nezadovoqni zate~enim stawem, samo vrebali prilikuda se jo{ jednom prebace preko granice.337 Drugi su, "s pla~nim o~ima"

molili okru`ne vlasti da im dopuste povratak u Tursku, kako ne bi poumiraliod gladi, jer nisu imali ~ime da izdràvaju svoje porodice.338 Ovakvi slu~ajevi bili su potpuno analogni s povratkom bugarskih kolonista sa Krima.

Veliko je pitawe, na koje izvori ne daju nikakvog odgovora, da li je ikakve posledice po ugled Srbije ostavqala ovakva repatrijacija, s obzirom nato da su se begunci vra}ali me|u svoje sunarodnike u Turskoj razo~arani onim{to su u Kneèvini doìveli. Oni su, bar 1876, smatrali i javno govorili da jeSrbija du`na da ih pomaè i izdràva; kako je stvarnost, me|utim, opovrgavalawihova predube|ewa, oni su se, ne shvataju}i materijalne pote{ko}e srpskedràvne blagajne, o Srbiji i wenim vlastima izraàvali re~ima "koje nisunevre|aju}e."339 Da li su ih po-navqali i nakon povratka svojim domovima?

Ranije je ve} bilo re~i o tome koliko su zemqe begunci iz Turskedobijali na uìvawe. Materijalni poloàj onih koji su na woj ostajali nije biozadovoqavaju}i, niti se vremenom znatnije poboq{avao. U Para}inu su se po~etkom 1864. nalazile 32 porodice izbeglica iz Turske ~iji su ~lanovimorali da prose da bi preìveli. Me|u wima je bilo i dece ~iji su roditeqi pom-rli nakon doseqavawa u Srbiju i wihov poloàj je bio najteì.340 Kolonisti u

Crnore~kom okrugu 1863. - dve godine nakon naseqewa - nisu bili u stawuda po~nu da snose sve poreske obaveze. Mnogi od wih jo{ nisu imali nikrova nad glavom, a ni stoke od koje bi mogli da se izdràvaju. Stoga su ih

322 AS, MUD-P, 1867, F XV R 32; 1873, F XIX R 28; F XIX R 77; 1879, F XIX R 13; DP, br.9865; \. \. Pejovi}, navedeno delo, 236-237.323 To se odnosi na sela Aleksandrovo i Nova Boùrna, bana}anske kolonije u Dobri~u, osno-vana 1880.AS, MF-E, 1880, F I R 34; 1881, F IV R 60; M. A. Markovi}, Vojvo|ani u Dobri~u,Zbornik Matice srpske, serija dru{tvenih nauka 8 (1954), 67-85; D. Ze~evi}, Aleksandrovo -

"Bana}ansko selo" u Dobri~u, Glasnik Etnografskog instituta SANU 4-6 (1955-1957), 203-

221.324 Sude}i po imenima i prezimenima, 3 porodice su bile srpske, a ostale vla{ke nacionalnos-ti.154



vlasti osloba|ale dràvnih tereta za jo{ jednu godinu.341 Zaista, niko od begu-naca iz Turske naseqenih u Zaje~aru nije 1863. godine imao svoju, bilokakvu ku}u, niti nepokretnu imovinu, sem dobijene zemqe.342 Oni su, ipak,1864. po~eli da pla}aju dràvne poreze, a deo wih je 1866. zahtevao od

Zaje~arske op{tine da im dodeli jo{ zemqe, s obzirom na to da su jo{ uvek bili siroma{ni i da su im ti tereti, kako su pisali, te{ko padali. Na osnovu[umske uredbe su i dobili dodatne povr{ine, no ne svi. Pomo} je bilauskra}ena onima koji su bili "dobrog stawa."343 Naravno, krajwe je nejasno{ta se podrazumevalo pod navedenom formulacijom, no ~ini se da je pridev"dobar" upotrebqen uz begunce sam po sebi pokazateq izvesnog napretka. Paipak, nisu svi napredovali. Primer za to je izvesni Bo~o Todorov, koji se1875. - 14 godina po naseqewu - iz Zaje~ara preselio u Miro~evo, budu}i da je do tada ostao krajwe siroma{an.344

Sli~no kao i naseqenici u Zaje~aru, dve porodice izbeglica iz Bosnenaseqene u selu Ru{wu, Beogradskog okruga, molile su 1864. godine za jo{op{tinske zemqe, jer dobijenom nisu bili u stawu da se izdràvaju. Zanimqivo je da su obe familije te godine imale parcele povr{ine od po 3 dana orawa,dok su 1861. imale samo 400 hvati2, odnosno 2 dana. To zna~i da im je ume|uvremenu od op{tine bilo dodeqeno jo{ utrine, no o~igledno nedovoqno.U svakom slu~aju, wihova molba je bila odbijena jer raspoloìve zemqe vi{enije bilo.345

Kada je re~ o beguncima iz Vidinskog sanxaka, vaqa ukazati na jedan mogu}i indikator adaptacije novoj sredini. Radi se o wihovoj "srbizaci- ji", odnosno dodavawu karakteristi~nog sufi-ksa -i} na prezimena koja su se,gotovo po pravilu, zavr{avala na -ov. Ova pojava je bila primetna kod neko-liko naseqenika u Zaje~aru, pa se tako kolonisti zabeleèni 1863. kao NajdanCokov, Ceko Petkov i \ergo Dilov javqaju 1866. godine kao Cokovi},Petkovi} i Dilovi}. Jo{ izrazitiji je primer izvesnog Val~a Ristova, koji se trigodine docnije naziva Vu~a Risti}. Gore pomenuti Bo~o Todorov je nosio to prezime 1863. i 1866, ali se 1875. pomiwe kao Todorovi}.346 Sli~no je bilo i

sa kolonistima u Miro~evu. Iz prve grupe porodica doseqenih u Srbiju 1872.godine, samo je jedna nosila prezime na -i}; kada su se posledwi naseqeniciiseqavali iz Miro~eva 1878, svi su imali prezime koje se zavr{avalo timsufiksom. Iako se ovde ne radi o istim qudima kao u slu~aju Zaje~araca, primer je ipak indikativan.347 Naravno, postoji mogu}nost da se u navedenimslu~ajevima uop{te nije radilo o svojevoqnoj, ve} o "administrativnoj"izmeni prezimena, koju je slu~ajno ili namerno u~inio pisar. To je, ~ini se,ipak bilo malo verovatno, s obzirom na to da bi onda, recimo, svim nase-qenicima u Zaje~aru 1866. trebalo da bude dodat sufiks -i}, {to nije bio

slu~aj. Osim toga, prezimena na -ov su ina~e bila sasvim uobi~ajena kod

325 AS, MF-E, 1866, F V R 61; 1868, F V R 107. 155



starosedelaca u ovom gradu, tako da se naseqenici od wih u tom smislu nisurazlikovali.

Izvesna slika o tome u kakvom su se stawu begunci iz Bosne, odnos-no Ni{kog sanxaka nalazili dve godine nakon naseqewa u Srbiji, moè se

ste}i pore|ewem odgovaraju}ih spiskova izbeglica iz 1861. i popisastanovni{tva iz 1863. godine. Istraìvawe na uzorku od ukupno 52 porodice,naseqene 1861. u 5 sela Sreza tamnavskog Okruga vaqevskog i 6 sela Okrugaaleksina~kog i u samoj varo{i Aleksincu, dalo je slede}e rezultate:

Od ukupno 52 porodice, wih 8 se 1863. nalazilo u istim mestima kaoi 1861, i to 2 od 27 u Tamnavskom srezu, obe u selu Pambukovica, i 6 od 25u Aleksina~kom okrugu, po 1 u selima Jabukovac i Pr}ilovica i po 2 u seli-ma Bobovi{te i Trwane. Od tih 8 porodica, samo su dve imale nepokretnos-ti: u Trwanima je jedna porodica imala "slabu" ku}u i plac od 1/8 dana orawa

u vrednosti od 2 # ces, a druga je u Jabukovcu imala 1/2 dana orawa u vred-nosti od 1 # ces. Nijedna porodica nije imala nikakvog drugog prihoda semod "li~ne privrede", tj. od nadni~ewa, koji su se kretali izme|u 2 i 6 talira.Brojnost ~lanova doti~nih familija se promenila u tri slu~aja: ro|ena su dvadeteta u dve porodice, dok se Obrad, sin Nikole Jovanovi}a iz Pambukovice,oènio, {to se moè smatrati pouzdanim indikatorom uklapawa u novu sred-inu - naravno, ukoliko se ven~ao devojkom iz tog kraja.348

Ve}ina porodica se nije zadràla u mestima u kojima su se naselile1861. godine. One su se verovatno ili vratile u Tursku, ili razi{le po Srbiji.

Ostale su ìvele u bedi, bez ku}e i imawa i sa skromnim prihodima od nad-nice. Nakon dve godine provedene u Kneèvini, kod wih nisu bili primetninikakvi znaci materijalnog napredovawa, kao ni bilo kakve naznake da bi seu budu}nosti ne{to moglo bitnije da izmeni u tom smislu.

Izvori pruàju najmawe podataka o odnosu lokalnog stanovni{tva prema beguncima. Sa sigurno{}u se jedino moè re}i samo toliko da me{taninisu rado gledali na smawewe utrina wihovih op{tina zbog davawa istihdo{qacima na uìvawe. Kao {to su se op{tine 1861. "ustezale" da izbeglica-ma daju parcele, pa ih je na to trebalo primorati, tako su i kmetovi uTopli~kom okrugu bili "{tedqivi" 1879. godine, kada su procewivali kolikoima slobodne zemqe za naseqavawe u wihovim mestima. Dobar primer zaovakvo dràwe me{tana jeste spor izme|u dvojice ìteqa sela Bawe, SrezaJaseni~kog, Okruga Kragujeva~kog i wihovog sreskog na~elnika. Naime,Matija Rizni} i Panta Tonkovi} su se àlili ministru finansija po~etkom 1863.na sresku vlast jer je neku op{tinsku ziratnu zemqu, koju su pomenuta licasmatrala "svojom", dodelila na uìvawe izbegli~koj porodici iz Bosne. Celaop{tina je podràvala svoje susede u àlbi, predlaù}i da se do{qacima,umesto doti~ne parcele, da prostor pod rodnom gorom. Slu~aj je bio komisi-

326 AS, MF-E, 1875, F VII R 10.327 AS, MUD-P, 1874, F VIII R 5.156



jski ispitan i ministar finansija je doneo odluku u korist sreskog na~elnika, sobzirom na to da je davawe zemqe pod rodnom gorom bilo protivno [umskojuredbi.349 Sli~no Bawskoj, reagovala je i Zaklopa~ka op{tina, SrezaGro~anskog, Okruga Beogradskog, kada su na wenoj utrini 1861. bili nase-

qeni begunci iz Vidinskog sanxaka, s tom razlikom {to su se me{tani ovog puta àlili na postupak sreskih vlasti ne ministru, nego knezu. Naravno, niwihova àlba nije bila usvojena.350

Ukoliko nisu uvek nailazili na odgovaraju}i prijem od stranestarosedelaca, naseqenici, ~ini se, nisu imali ve}ih problema da se priviknuna klimatske uslove u Srbiji. Masovne bolesti i zaraze me|u naseqenim beguncima se nisu javqale, osim u Crnore~kom okrugu u jesen 1861, kada se pomiwe da je "ve}a ~ast od wih u bolesti." Vrlo je mogu}e, me|utim, da sukolonisti lo{e zdravqe koristili samo kao izgovor kako bi im vlasti dopustile

da ostanu tamo gde su bili, tj. da ne bi morali da se sele u unutra{wostzemqe.351

* * *

Za razliku od begunaca, Crnogorci su po pravilu dolazili u Srbijuiskqu~ivo iz ekonomskih razloga. Ti naseqenici su nosili sa sobom malo ilinimalo pokretne imovine; stoku nisu posedovali. Najvredniji predmeti kojesu imali bilo je oru`je. Od wega su se nerado razdvajali. Crnogorac je pro-davao oru`je samo kada nije bilo drugog na~ina da prehrani svoju porodicu;taj ~in je za wih predstavqao najve}i stupaw bede u kojoj se neko mogaona}i. U nekim slu~ajevima su ~ak i pro{wu smatrali pogodnijim i dostojni- jim re{ewem od rastanka sa pu{kom. Crnogorci su se naj~e{}e li{avali svogoru`ja predugo ~ekaju}i u Uìcu ili Beogradu odluke vlasti o wihovim mol-

bama, bilo za naseqewe, bilo za iseqewe.

352

Obra}aju}i se vlastima sa zahtevima da budu primqeni kao kolonisti,Crnogorci su se preporu~ivali svojim juna{tvom i ratnom ve{tinom. Oni suuvek bili spremni da "ginu" za kneza, oni su se "vi{e puta u bojevima saTurcima tukli i hrabro se u sitim bojevima pokazivali", oni su znali da }e"ote~estvu kao pravi Srbi od potrebe biti."353 Svestan kvaliteta svojih zemqa-ka, knez Nikola pi{e u jednom pismu knezu Mihajlu 1867. godine kako }emu poslati "sedam-osam hiqada gladnijeh i golijeh, ama vaqanijeh kidiglava,

328

AS, MF-E, 1861, F IV R 62; F I R 42.329 AS, MF-E, 1864, F I R 62.330 AS, MF-E, 1866, F V R 4.331 AS, MF-E, 1863, DP, br. 534; MUD-P, 1864, F II R 76. 157



koji }e nas, nadam se, dobro posluìti, naro~ito u kr{evitim krajevima."354

Kolika je samo razlika izme|u ovih navoda i obra}awa, na primer, jednogìteqa Dowe [tajerske koji moli za naseqewe 100 "pridnih, postenih, marlivihSlovencev", ili jednog êha koji predlaè da "20-40 radnih zemqoradni~kih

porodica" bude kolonizovano u Srbiji!355 îni se da ona na najboqi na~inoslikava su{tinu kolonizacione politike srpskih vlasti.

Ranije je ve} bilo ukazano na to da Crnogorci nisu drage voqe prih-vatali da budu naseqeni u Krajinskom okrugu i da su zahtevali da im sezemqa dodeli u planinskim krajevima, jer bi im tamo{wa klima vi{e odgo-varala. Da se ovde, ipak, nije radilo samo o pukoj gor{ta~koj predrasudi prema niìm predelima svedo~i ~iwenica da su Crnogorci u Srbiji, kaoêrkezi u Bugarskoj, stradali od malih bogiwa. Ta bolest ih je podjednakokosila u Petrovom Selu, Lowinu, Vaqevu i drugde.356

Crnogorci, kako oni koji su tek dolazili u Srbiju radi naseqewa, takoi oni koji su se nezadovoqni uslovima ìvota iz we iseqavali, bili su sklonida lutaju zemqom u potrazi za zaradom, ili nekim mestom koje bi im vi{eodgovaralo od onog u koje su ih vlasti uputile. Oni su se kretali od sela dosela, "ve}inom goli", bez ikakve imovine, nadni~e}i gde je to bilo mogu}e.Kada posla ne bi bilo, onda su prosili da bi se prehranili. Nakon izvesnogvremena provedenog "tumaraju}i" po Srbiji, odlazili su u Petrovo Selo,natrag u Crnu Goru, ili su se, pak, trajno zadràvali u razli~itim mestimaKneèvine.357 U tom kontekstu je zanimqiv primer jednog naseqenika,izvesnog \ure Zavi{i}a. On je s porodicom do{ao u Petrovo Selo 1864.godine, gde je od dràve dobio plac za ku}u i pomo} u hrani da bi preìveozimu. Prvih prole}nih dana 1865, on je traìo odobrewe da se iseli izPetrovog Sela. Oti{av{i iz Kqu~a, sa porodicom je oko godinu dana proveou Uìcu bave}i se nadni~ewem, a potom su se svi vratili u Crnu Goru.Godine 1872, Zavi{i}i su ponovo do{li u Srbiju s jo{ nekoliko crnogorskih porodica, i to u nameri da se opet nasele u Petrovom Selu. \ura je tom pri-likom izjavio sreskim vlastima da je u Crnu Goru oti{ao samo da bi prodao

svoje imawe i ~ak je zahtevao da mu se vrati "wegov" plac, koji mu je biododeqen pre osam godina. Na~elnik Kqu~kog sreza je, sticajem okolnosti, bio prinu|en da ovoj porodici odobri ponovno naseqavawe u crnogorskojkoloniji, no ipak nije propustio da izrazi svoj utisak o tim qudima, koji, powemu, ne}e "biti nikad dobri radenici ni po{teni gra|ani."358

S obzirom na to da su u Srbiju dolazili iz planinskih, sto~arskih krajeva, Crnogorci su se te{ko privikavali na zemqoradni~ki ìvot.359 Ako se postrani ostavi neaùrnost vlasti u pruàwu neophodne pomo}i naseqenicima u

332 AS, MUD-P, 1871, F XV R 77.333 AS, MUD-P, 1868, F VII R 66.334 AS, MF-E, 1864, F I R 16; 1869, F VIII R 12; F IX R 14; 1874, F VI R 128.158



Petrovom Selu, to je bio glavni uzrok mukotrpne adaptacije Crnogoraca,wihovog sporog materijalnog napredovawa, ili, u krajwem slu~aju, povratkau Crnu Goru. Siroma{tvo je bilo osnovno obele`je crnogorskih kolonista uPetrovom Selu. Prema popisu vrednosti nepokretne imovine stanovni{tva iz

1863, u toj op{tini je jedna osoba prose~no posedovala nekretnina u vre-dnosti od 8, 5 # ces, dok je prosek u Kqu~kom srezu bio gotovo tri puta ve}i- 23 # ces.360 Crnogorci su se ~esto àlili kako je zemqa u Petrovom Seluneplodna, peskovita, kako na woj ne mogu da se uzgajaju ni ìto ni vinogra-di.361 S druge strane, ~ini se da se oni, kao sto~ari, nisu mnogo trudili okozemqoradwe, ili jednostavno nisu znali kako da na odgovaraju}i na~inobra|uju zemqu. Iz tog razloga na~elnik Kqu~kog sreza pi{e o wima da su svi"mesaro{i." Indikativno je da 1865. godine, kada je trebalo da prime pomo}od dràve po odredbama Zakona o naseqavawu stranaca, niko od naseqenika

nije traìo da mu bude dodeqen plug. Vlasti su se stoga, s punim pravom, pitale ~ime oni zapravo misle da oru. Od poqoprivrednih kultura, Crnogorcisu najuspe{nije uzgajali krompir, od ~ijeg su roda ne{to i prodavali, te takodolazili do gotovog novca. Za razliku od okolnog stanovni{tva, oni su gotov-inu tro{ili, izme|u ostalog, i na kupovinu ode}e, jer se wihove ène nisu bav-ile tkawem. Kada je trebalo da pla}aju poreze ili prireze, novca nisu imalidovoqno, te su morali da prodaju svoje glavno bogatstvo - stoku. Na taj na~insu se stalno vra}ali u stawe krajweg siroma{tva i ostajali "goli i bosi."362

"Starosedeoci" u Petrovom Selu, tj. prvi naseqenici, nisu bili u mogu}nostida za 14 godina vrate dràvi zajam koji su dobili 1855, niti da redovnoizmiruju svoje poreske obaveze, pa su im stoga sva postoje}a dugovawa bilaotpisana 1869. godine.363 îni se da je ovaj postupak doprineo po~etkukakvog-takvog materijalnog napredovawa kolonista. Ovakva pretpostavka semoè izvesti iz ~iwenice da u potowem periodu u izvorima vi{e nema pom-ena o nesposobnosti Crnogoraca da snose poreske terete, {to je u svakomslu~aju bio izvestan indikator progresa; Petrovo Selo je 1874. godine imalo117 poreskih glava.364 Ipak, kolonisti su i pored toga nastavqali da ìve u siro-

ma{tvu. Upravo je iz tog razloga dugogodi{wi kmet i jedan od najuglednijihìteqa Petrovog Sela, pop \oka Lomparevi}, odlu~io krajem 1878. da se sanekoliko porodica iseli iz Kqu~a i da boqi ìvot potraì u dolini Toplice.365

Sli~ni problemi privikavawa na zemqoradwu pratili su Crnogorce ivan Petrovog Sela. Me|u porodicama naseqenim u Kru{eva~kom okrugu je bilo takvih koje su se odmah prihvatale obrade zemqe i trudile se oko svojihnovih doma}instava, no bilo je i onih "koje nisu mogle privoleti se na teà~ki posao", ve} su se posle izvesnog vremena vra}ale u Crnu Goru. Nekikolonisti su, pak, odlazili natrag u maticu ~im bi bili podvrgnuti pla}awu

335 Pod "ekonomskim koristima" ne podrazumevamo puko pove}awe broja poreskih obvezni-ka. 159



dràvnog poreza i regrutaciji.366

Kao {to se nisu dobro snalazili u novoj prirodnoj sredini, tako seCrnogorci iz Petrovog Sela nisu lako uklapali ni me|u okolno starosedela~kostanovni{tvo. Oni nisu o~ekivali da }e u Srbiji biti okruèni "tu|im" i

wihovom "duhu protivnim elementom vlasima" i zahtevali su da budu nase-qeni u predelima gde, kako su govorili, "prava bra}a na{a, Srbi, ìve." Ranije je ve} bilo pomenuto da Crnogorci nikako nisu hteli da se nasele uManastirici, jer je u tom selu preovla|ivala vla{ka populacija. Utoliko pre oninisu bili spremni da prime Vlahe u svoje selo. Kada je 1866. osam vla{kih porodica iz sela Topole, Okruga crnore~kog, molilo na~elnika Krajinskogokruga za dozvolu da se presele u Petrovo Selo, svi wegovi ìteqi su slo`noizjavili "da nikako vlase u svome selu nemogu trpiti, mole}i da se ovakovi uwiovo selo nenaseqavaju." U ovom slu~aju su se èqe crnogorskih naseqeni-

ka i interesi srpskih vlasti savr{eno po-klapali.367

160



337 AS, MF-E, 1861, F VI R 67, Na~elnik Kwa`eva~kog okruga ministru finansija br. 5642,2/14. 12. 1861.338 AS, MF-E, 1862, F I R 73, Na~elnik Jagodinskog okruga ministru unutra{wih dela, 23. 1/4.2. 1862.339 AS, MUD-P, 1876, F XXVIII R 23, Na~elnik U`i~kog okruga ministru unutra{wih dela br.7325, 13/25. 7. 1876.340 AS, MF-E, 1864, F II R 46.341 AS, DS, 1863, br. 269.162



342 Popis stanovni{tva varo{i Zaje~ar iz 1863. godine, priredio B. Dimitrijevi}, Zaje~ar 2000,

176-179.343 AS, MF-E, 1866, F V R 107.344 On je 1863. bio bez ikakve nepokretne imovine ili prihoda, Popis stanovni{tva varo{i

Zaje~ar iz 1863. godine, 178; tri godine kasnije je uìvao 1 ili 2 dana op{tinske utrine i traìo je jo{, no ne moè se re}i da li mu je bila data, AS, MF-E, 1866, F V R 107; potom je 1875.molio za dozvolu da se preseli u Miro~evo na zemqu odseqenih Bugara i molba mu je bilauvaèna, AS, MF-E, 1875, F IV R 48. Kako su tamo parcele bile veli~ine od 2 dana orawa,moè se pretpostaviti da 1866. nije dobio jo{ zemqe.345

AS, MF-E, 1861, F III R 57, Spisak begunaca bosanskih od 1850. do sada u SrezuVra~arskom Okruga Beogradskog familijarno nastaniv{i se, 18/30. 4. 1861; 1864, DP, br. 935.

163



346 AS, MF-E, 1866, F V R 107; 1875, F IV R 48; Popis stanovni{tva varo{i Zaje~ar iz 1863.godine, 177-178.347 Samo je jedan kolonista iz prve grupe ostao u Miro~evu do 1878. i on je najpre biozabele`en kao \or|e Lukanov, a {est godina kasnije kao Lukanovi}. AS, MUD-P, 1873, F XXIII

R 9, Pomo}nik na~elnika Krajinskog okruga ministru unutra{wih dela, 23. G. 4. 1872; MF-E,1878, F X R 15, Protokol saslu{awa Bugara iz Miro~eva ra|en po naredbi na~elnika Okrugakrajinskog od 9/21. 4. 1878, u Dowem Milanovcu, 12/24. 4. 1878.

164



348 Podaci za 1861: AS, MF-E, 1861, F III R 57, Spisak lica iz Bosne Turskog Carstva u na{eOte~estvo dobeg{i, sreza Tamnavskog okr. Vaqevskog, 29. 3/10. 4. 1861; Spisak popisati licai familija dobeg{i iz Ni{kog i Vidinskog pa{aluka, okr. Aleksina~ki, 26. 4/8. 5. 1861. Podaciza 1863: AS, MF-Administrativno odeqewe, Popisne kwige stanovni{tva, Okrug vaqevski,Srez tamnavski 1863, rolna 11; varo{ Aleksinac 1863, rolna 2; Srez Bawski, Bugar-Moravski,Aleksina~ko-ra`awski, Okrug Aleksina~ki 1863, rolne 2, 3, 4.349 AS, MF-E, 1863, F I R 68.

165



350

AS, MF-E, 1862, F I R 73.351 AS, MUD-P, 1861, DP, br. 5912.352 AS, MF-E, 1865, F II R 210; F IV R 25; 1866, F I R 67.353 AS, MF-E, 1863, F V R 10; 1866, F I R 67; F II R 40.166



354 Citirano prema \. \. Pejovi}, navedeno delo, 236.355 AS, MF-E, 1866, F III R 113; 1867, F IV R 15, Re{ewe ministra finansija br. 1233, 15/27.5. 1867.356 AS, MUD-P, 1864, F VIII R 33, Na~elnik Podrinskog okruga ministru unutra{wih dela br.3014, 30. 5/11. 6. 1864; 1866, F V R 5, Na~elnik U`i~kog okruga ministru unutra{wih dela

br. 1755, 9/21. 3. 1866; 1868, F IX R 15, Molba Crnogoraca ministru unutra{wih dela, 25. 7/6.8. 1865, Vaqevo; na~elnik Vaqevskog okruga ministru unutra{wih dela br. 5758, 7/19. 8. 1865;MF-E, 1865, F VII R 35, Na~elnik Smederevskog okruga ministru finansija br. 10239, 11/23.12. 1863; 1866, F V R 135, Na~elnik Krajinskog okruga ministru finansija br. 487, 23. 1/4. 2.

1864.357 AS, MUD-P, 1866, F V R 5; MF-E, 1865, F VII R 35, Na~elnik Smederevskog okruga min-istru finansija br. 11783, 23. 12. 1863/4. 1. 1864; F IV R 25; F VI R 73.

167



358 AS, MF-E, 1865, F VII R 35, Na~elnik Krajinskog okruga ministru finansija br. 2009,

18/30. 3. 1865; 1872, F XII R 9.359 Kada je odred Vasojevi}a u leto 1861. godine upao u Srbiju, vlasti su ih razoruàle i ras-

poredile po razli~itim okruzima da tamo sa~ekaju odluku o povratku ku}ama. Oni su ume|uvremenu primali odre|enu dnevnu pomo} od dràve radi izdràvawa. Vasojevi}i sme{teni

u Smederevskom okrugu bili su toliko siroma{ni da sebi nisu mogli da kupe ni najnu`nijuode}u i stalno su zahtevali od okru`nih vlasti "ga}e i ko{uqe." Na~elnik im je preporu~io dasami svojim radom to obezbede, na {ta su oni odgovorili da "nikad teà~ke poslove od ro|ewaradili nisu i nemogu nato da se priklone, ve} da bi voleli da svi izginu nego da teà~ke posloveokrenu; a nayposle ako do toga do|e da }e a dan pa dan gledati da otuda ute~u pa ma iy Turcina komade isekli." AS, MID-I, 1863, F IX R 128, Na~elnik Smederevskog okruga ministruinostranih dela br. 5251, 6/18. 7. 1861. Iako se u ovom slu~aju nije radilo o naseqenicima, ~inise da navedeni primer odli~no ilustruje odnos tog planinskog stanovni{tva prema zemqorad-wi. Razlika izme|u Vasojevi}a i Crnogoraca-kolonista je bila u tome {to je ove druge nevoqanaterala da do|u u Srbiju i da u woj po~nu da se prilago|avaju toj delatnosti.360

Dràvopis Srbije II , 45.

168



361 AS, MF-E, 1866, F I R 67, Protokol saslu{awa Crnogoraca u Ministarstvu finansija br.1191, 29. 5/10. 6. 1865.362 AS, MF-E, 1865, F VII R 35, Ministar finansija na~elniku Krajinskog okruga br. 961,11/23. 5. 1865; 1869, F V R 58, Na~elnik Kqu~kog sreza na~elniku Krajinskog okruga, 12/24.1. 1866; Na~elnik Krajinskog okruga ministru finansija br. 4158, 26. 12. 1865/7. 1. 1866;

Protokoli redovne Narodne Skup{tine dr`ane o velikoy Gospo|i 1864, Beograd 1864, 166-168.363

AS, DS, 1869, br. 95; B. M. Drobwakovi}, navedeno delo, 346-347.364 Dr`avopis Srbije IX , 56-57.

365 AS, MF-E, 1879, F III R 101.169



366

AS, MF-E, 1874, F II R 10, Na~elnik Kru{eva~kog okruga ministru finansija br. 2125, 26.2/10. 3. 1874.367 AS, MF-E, 1866, F I R 67, Molba Crnogoraca knezu, 30. 4/12. 5. 1865, Kladovo; F V R 135.170



Z A K Q U ^ A K

S U M M A R Y



Z A K Q U ^ A K

Naseqavawe seqaka iz susednih dràva u Kneèvinu Srbiju bio je proces koji je zapo~eo ubrzo po okon~awu ratnog perioda Srpske revolucijei koji se razli~itim intenzitetom odvijao u decenijama koje su sledile. Tokom60-tih i 70-tih godina XIX veka srpske vlasti su nastojale da ovo naseqavawereguli{u usvajawem tri odgovaraju}a zakonska propisa. To su bili Uredba o

naseqavawu begunaca iz Turske od 17. aprila 1861, Zakon o naseqavawu

stranaca od 27. februara 1865. i Zakon o naseqavawu od 15. januara 1880.Doneti u razli~itim istorijskim okolnostima, ovi akti su se me|usobno razliko-vali po ciqevima koje je trebalo da postignu, ali su istovremeno, s obzirom nato da su se odnosili na su{tinski istu problematiku-naseqavawe, imali i izves-nih sli~nosti.

Uredba o naseqavawu begunaca iz Turske bila je doneta u nastojawuda se trajno re{i problem izbeglica iz Ni{kog i Vidinskog sanxaka i

Bosanskog ejaleta koje su u ve}em broju dolazile u Srbiju od 1858. do 1861.Ovi qudi, izdràvani delom od strane srpske vlade, a delom od strane ruskogkonzulata, bili su stalni izvor sukoba izme|u Srbije i Porte, s obzirom nawihovu delatnost usmerenu protiv osmanske vlasti u gore navedenim pa{alu-cima. U trenutku kada je srpska spoqna politika bila orijentisana u pravcudiplomatskog re{ewa sporova s Turskom, pre svega problema iseqewa mus-limana iz srpskih gradova, potencijalna revolucionarna aktivnost izbeglica je bila svakako u suprotnosti s navedenim srpskim nastojawima. Drugimre~ima, izbegli~ko pitawe je trebalo neutralisati kao kamen spoticawa u

uspostavqawu boqih srpsko-turskih odnosa pred Gara{aninovu misiju uCarigradu u prole}e 1861. Osim toga, Rusija je gotovo istovremeno obustavi-la izdavawe nov~ane pomo}i beguncima iz Turske, tako da je wihovo daqeizdràvawe u Srbiji nu`no moralo da padne na teret srpskog buxeta. Ova dvarazloga navela su srpske vlasti da problem izbeglica re{e wihovim nase-qavawem po op{tinama {irom zemqe, te je u tom ciqu i bila doneta Uredba.Vaqa naglasiti da je ona usvojena nakon neuspelog poku{aja repatrijacije

begunaca na osnovu sultanove amnestije, koja je svakako bila daleko povo-qnije re{ewe za srpske nacionalne i dràvne interese od naseqavawa. Uredba

se, dakle, odnosila iskqu~ivo na odre|enu kategoriju naseqenika - naizbeglice iz Turske. Wom je bilo predvi|eno da naseqenici dobijaju op{tinskuzemqu - najvi{e 6 dana orawa - na uìvawe u roku od 15 godina, posle kog 173



bi ona prelazila u wihovu svojinu. Uredba je kasnije bila dopuwena odredbom po kojoj su naseqenici mogli da dobiju beskamatnu pozajmicu iz op{tin-skih kasa. Op{ta je odlika Uredbe da celokupne tro{kove kolonizacije begu-naca prebacuje na lokalni nivo vlasti, odnosno na op{tine. Ona je bila done-

ta bez ikakvih tehni~kih priprema u smislu ispitivawa zemqi{nih resursa pogodnih za kolonizaciju, iako je Ministarstvo finansija bilo du`no da ihsprovede. Resorni mi-nistar, Kosta Cuki} se u ovom pitawu drào prili~no pasivno, èle}i da ima {to mawe posla oko sprovo|ewa naseqavawa.Posmatrano sa aspekta poboq{awa srpsko-turskih odnosa, Uredba nije postigla svoj ciq, jer je Porta odbila da u woj prepozna akt dobre voqeusmeren u tom pravcu.

Za razliku od Uredbe, Zakon o naseqavawu stranaca od 27. februara1865. bio je univerzalnog karaktera i, makar nominalno, odnosio se na sve

seqake strane dràvqane koji su èleli da se nasele u Srbiji. S druge strane, on je zapravo bio donet iskqu~ivo radi kolonizacije Crnogoraca u isto~nom deluKneèvine, i to kako onih koji su se u trenutku wegovog usvajawa ve}nalazili u Srbiji, tako i onih koji su bili o~ekivani u budu}nosti. Wime susrpske vlasti èlele da ostvare pove}awe procenta srpskog stanovni{tva uKrajinskom okrugu, ali i uve}awe obradivih povr{ina u istoj oblasti. Premaodredbama ovog Zakona, naseqenici su od dràve dobijali do 6 dana zemqeza obradu, ku}e i pomo} u stoci, alatima i novcu. Zakonom je bila stimulisanagrupna u odnosu na pojedina~nu kolonizaciju. Priprema i usvajawe Zakona

o naseqavawu stranaca vremenski su koincidirali sa najve}im valom kolo-nizacije êrkeza na Balkanu. Vaqa, me|utim, naglasiti da on ni po ~emu nije predstavqao poku{aj srpskih vlasti da pariraju osmanskoj kolonizacionoj politici sprovo|enoj uz granice Srbije.

Zakon o naseqavawu od 15. januara 1880. bio je donet u ciqu pravnog regulisawa kolonizacije, pre svega, delova Topli~kog i Vrawskogokruga iz kojih se tokom i nakon srpsko-turskog rata 1877/78 iselilo musli-mansko stanovni{tvo. Razlozi za wegovo usvajawe bili su politi~ke iekonomske prirode. Trebalo je, naime, odseqene muslimane zameniti verski

i nacionalno podo-bnim stanovni{tvom i, s druge strane, obnoviti obraduzemqe na zapustelim imawima. Ve} postoje}i zakon iz 1865. nije odgovaraonovonastalim prilikama s obzirom na to da je predvi|ao izda{nu pomo}kolonistima od strane dràve, koju srpska blagajna, iscrpqena ratovima, ne bimogla da obezbedi. Zakon o naseqavawu iz 1880. propisivao je, prakti~no,samo davawe zemqe kolonistima, i to do 4 hektara po porodici. Zakonodavac je na taj na~in smerao da onemogu}i naseqavawe krajwe siroma{nih qudikoji ne bi bili u stawu da se izdràvaju bez dràvne pomo}i. Ovaj akt je, zarazliku od prethodna dva, predvi|ao i mogu}nost kolonizacije srpskihdràvqana, mada je istu jasno destimulisao. Pre usvajawa Zakona o nase-

qavawu Ministarstvo finansija je sprovelo jedno istraìvawe o veli~ini slobodnih povr{ina zemqe pogodne za kolonizaciju, {to nije bio slu~aj ni 1861.174



ni 1865.Sam proces naseqavawa seqaka-stranih dràvqana u Kneèvinu

Srbiju odvijao se tokom perioda 1861-1880. u dva razli~ita vida. Prvi je biokolonizacija ve}ih skupina porodica koje su, u odre|enim istorijskim okol-

nostima, u relativno kratkom vremenu prelazile u Srbiju. Ovo se odnosi nanaseqavawe begunaca iz Turske 1861, osnivawe bugarske kolonijeMiro~evo 1872. i naseqavawe Topli~kog i Vrawskog okruga 1878-1879.godine. Drugi vid naseqavawa bila je kolonizacija porodica koje su pojed-ina~no ili u mawim grupama periodi~no dolazile u Srbiju. Ovde bi semoglo ubrojati naseqavawe Crnogoraca i neznatnog broja familija izOsmanskog i Habsbur{kog carstva.

Naseqavawe je u praksi ~esto odstupalo od normi predvi|enih zakon-skim aktima koji su ga regulisali. Uzrok tome leào je bilo u objektivnoj

nemogu}nosti, bilo u odsustvu voqe kod vlasti da sprovodi kolonizaciju uskladu sa propisima. Begunci iz Turske su 1861. godine dobijali nedovoqnozemqe, ili je nisu ni dobijali, a ministar Cuki} je u isto vreme odbijao dana~ini odgovaraju}i plan naseqavawa; prilikom naseqavawa Crnogoraca vanPetrovog Sela, osnivawa Miro~eva ili kolonizacije novih krajeva 1878-1879.nije bio po{tovan Zakon o naseqavawu stranaca iz 1865. Najizrazitiji, pak, primer odbijawa vlasti da primewuju navedeni zakon bilo je nesprovo|ewekolonizacije izbeglica iz Bosne 1865. godine. S druge strane, u slu~ajevimakada su propisi bili primewivani, to se ~inilo neaùrno i skoro bezvoqno. Iz

tog razloga su, recimo, neki crnogorski kolonisti u Petrovom Selu bili prinu|eni da ~ekaju dve i vi{e godina na dràvnu pomo} koja im je po zakonu pripadala.

Srpske vlasti su prilikom sprovo|ewa kolonizacije seqaka stranihdràvqana bile uglavnom motivisane politi~kim i dràvnim razlozima.Begunci su 1861. bili naseqavani kako bi se otklonio jedan od uzroka trvewasa Portom; Crnogorci i Bugari su bili naseqavani u Krajinskom okrugu kako bi se pove}ao procenat srpskog, odnosno slovenskog ìvqa u tom kraju prete`no naseqenom vla{kom mawinom; naseqavawem Srba u delovima

Topli~kog i Vrawskog okruga bila je promewena wihova etni~ka i verskastruktura u odnosu na period pre rata 1877/78 godine. U ovom kontekstu bise moglo jo{ navesti nenaseqavawe bosanskih begunaca 1865, s obzirom nato da su se srpske vlasti bojale da Porta ne kolonizuje êrkeze na wihovimimawima, kao i neostvareni plan naseqavawa tako|e izbeglica iz Bosne uoblastima sa vla{kom mawinom iz 1877. godine. Ekonomska korist koju jekolonizacija mogla da donese bila je ili u drugom planu, ili je srpske vlastinisu ni uzimale u obzir kao ~inilac u sprovo|ewu naseqavawa. Mnogobrojnemolbe seqaka razli~itih veroispovesti i nacionalnosti iz Austrije (Austro-Ugarske), odbijene u periodu 1865-1867, najboqi su primer za to.

Op{ta karakteristika naseqavawa seqaka stranih dràvqana uKneèvini Srbiji bila je izvesna pasivnost srpskih vlasti u tom procesu. One 175



nikada nisu pozivale koloniste iz inostranstva - naprotiv, oni su sami dolazilida bi tek potom bili naseqeni u skladu sa dràvnim interesima i mogu}nosti-ma. Svi ovde navedeni zakonski akti o kolonizaciji bili su doneti post factum,tj. u trenucima kada su naseqenici ve} bili u zemqi. Stoga se moè re}i da su

srpske vlasti u pitawu kolonizacije bile vi{e vo|ene doga|ajima nego {to sunastojale da ih same kreiraju.Ako bi se poredilo sa kolonizacionim procesima koji su se odvijali u

Osmanskom carstvu, odnosno wegovim evropskim delovima, tokom sedme iosme decenije XIX veka oli~enim u naseqavawu Tatara, êrkeza ili musli-mana izbeglih nakon rata 1877/78, naseqavawe Srbije bilo je skromnogobima. Po broju kolonista se u tom smislu izdvaja naseqavawe novih krajeva1878-1879, kada je samo u Topli~kom okrugu bilo naseqeno 2522 porodice.Ukupan, pak, broj svih seqaka stranih dràvqana naseqenih u Srbiji 1861-

1880. nije mogu}e utvrditi.Ve}ina kolonista koji su do{li u Srbiju u navedenom periodu moè se

svrstati u dve grupe. To su bili Crnogorci i begunci iz Turske. Prvi su u Srbijudolazili iskqu~ivo iz ekonomskih, a drugi iz bezbednosnih i ekonomskihrazloga. Po~etna faza adaptacije i jednih i drugih bila je mukotrpna i stoga sede{avalo da su se kolonisti neretko odlu~ivali na povratak ku}ama.Materijalno stawe naseqenika bilo je po pravilu lo{e. Ni wihovi odnosi sastarosedela~kim stanovni{tvom ~esto nisu bili dobri. Kao {to su starosedeo-ci nerado gledali kako se do{qacima iz Bosne, recimo, deli na uìvawe zemqa

wihovih op{tina, tako su i Crnogorci iz Petrovog Sela negodovali zbogvla{kog okruèwa u kom su se na{li. [to se, pak, prilago|avawa novim kli-matskim uslovima ti~e, samo su naseqenici iz Crne Gore imali ve}ih proble-ma u tom pogledu i stradali od razli~itih zaraza.

176



177



S U M M A R Y

Immigration of the rural population from neighboring countriesinto the Princedom of Serbia had started immediately upon the ending

of the war period after the Serbian Revolution and had taken place withvarious intensities in the following decades. During the 60-es and 70-es of the XIX century, Serbian authorities had tried to regulate thisimmigration by the adoption of three legal acts. These were the Decreeon the Settlement of Fugitives from Turkey, of April 17, 1861; the Lawon Settlement of Foreigners, of February 27, 1865; and the Law onSettlement, of January 15, 1880. As they were passed under varioushistorical conditions, they differed concerning the aims that had to be

reached, but at the same time, as they treated roughly the same subject- settlement, they had certain similarities too.

The Decree on the Settlement of Fugitives from Turkey had been passed with the aim to resolve permanently the problem of refugees from the Nis and Vidin Sanjak and the Bosnian Eyalet arriv-ing to Serbia in great numbers from 1858 to 1861. These people, sup- ported partly by the Serbian Government and partly by the RussianConsulate, were the source of permanent conflicts between Serbia andthe Sublime Porte, due to their activities directed against the Ottoman power in these pashadoms. At the time when the Serbian foreign poli-cy had been oriented towards a diplomatic resolution of the disputeswith Turkey, primarily the problem of moving out the Muslim popula-tion from Serbian towns, the possible revolutionary activity of therefugees was certainly contrary to the already mentioned Serbianendeavors. In other words, the problem of refugees had to be neutral-ized as it represented a stumbling block for the establishment of better Serbian-Turkish relations before Garasanin's mission inConstantinople in the spring of 1861. Besides, roughly at the same

179



time Russia ceased its financial assistance to the fugitives from Turkey,so that their further financing necessarily had to burden further theSerbian budget. These two reasons prompted the Serbian authorities toresolve the problem of refugees by their resettling in various areas

within the country, and therefore the Decree had been passed. It should be underlined that it had been passed after the unsuccessful attempt of repatriation of fugitives on the basis of the Sultan's amnesty that wouldhave been certainly a more convenient solution for the Serbian nation-al and state interests than settlement. The Decree therefore affectedexclusively a definite category of settlers - the refugees from Turkey.It foresaw that the settlers would obtain municipal land - the maximumamount of 6-days-of-plowing - to enjoy it for 15 years after which it

will become their property. Later on a stipulation was added to theDecree according to which the settlers could obtain interest free loansfrom the local authorities. The general aim of the Decree had been totransfer the complete costs of colonization of the fugitives to the localauthorities. Besides, it had been passed without any technical prepa-rations and study of land resources suitable for colonization beforehand, although the Finance Ministry had been obliged to do it. Theminister in charge, Kosta Cukic, had been quite passive, avoiding as

much as possible everything that concerned the settlement of refugees.From the aspect of improvement of Serbian-Turkish relations, theDecree did not achieve anything as the Porte refused to consider it asan act of good will from the Serbian side.

In contrast to the Decree, the Law on Settlement of Foreigners,of February 27, 1865, had been of a universal character and, at leastnominally, concerned all farmers-foreign citizens who wanted to settle

in Serbia. On the other hand, it had been enacted in fact exclusively for the colonization of Montenegrins in the eastern part of the Princedom, both those who had been already in Serbia at the time of its adoption,and those who had been expected to come. By this law the Serbianauthorities wanted to increase the percentage of the population of Serbian origin in the Krajina District, as well as to increase the amountof arable land in the same area. According to this Law, the settlerswould receive from the state the land - up to 6- days-of-plowing - for

cultivation, houses and assistance in cattle, tools and money. The Lawstimulated group colonization rather than the individual one. The draft-ing and adoption of the Law on Settlement of Foreigners coincided

180



with the largest wave of immigration of the Cherkess to the Balkans. Itshould be emphasized, however, that it did not represent at all anendeavor of the Serbian authorities to parry the Ottoman policy of col-onization implemented along the borders of Serbia.

The Law on Settlement of January 15, 1880, had been passedto legally regulate primarily the colonization of certain areas of theToplice and Vranje Districts that have been deserted after the emigra-tion of the Muslim population after the Serbian-Turkish war in1877/78. The reasons for its adoption were both political and econom-ic. Namely, it had been necessary to replace the emigrated Muslims bya religiously and nationally more suitable population and, on the other

hand, to restore cultivation on the neglected arable land. The alreadyexisting law of 1865 did not correspond to the newly created condi-tions as it foresaw a lavish assistance to the colonists, which theSerbian state treasury depleted by wars could not provide. The Law onSettlement of 1880 stipulated that the colonists are entitled to the landonly, up to 4 hectares per family. Thus the legislator tried to prevent thesettling of extremely poor people who would not be able to survivewithout state assistance. This act, differing from the previous ones,

foresaw the possibility of colonization of Serbian citizens too,although it discouraged it clearly. Before the adoption of the Law onSettlement, the Finance Ministry made a survey on the size of free sur-face available for colonization, which was not the case with the acts of 1861 and 1865.

The process of immigration of farmers-foreign citizens into thePrincedom of Serbia took place in the period 1861-1880 in two differ-

ent ways. The first one was the colonization by large groups of fami-lies that have moved, under certain historical conditions, to Serbia in arelatively short span of time. This is particularly true for the settling of fugitives from Turkey in 1861, the establishment of the Bulgariancolony Mirocevo in 1872, and the settling in the Toplice and VranjeDistricts in 1878-1879. The second type of settling was the coloniza-tion of families arriving periodically individually or in small groups toSerbia. Examples of this are the immigration of Montenegrins and a

few families from the Ottoman and Hapsburg empires.

In practice, the settling quite often deviated from the norms181



only then were settled in accordance to the state interests and possibil-ities. All of the above mentioned legal acts on colonization had beenadopted post factum, i.e. when the colonists already had arrived.Therefore, it could be stated that in the case of colonization the Serbian

authorities were led by the events instead of trying to create them bythemselves.

If the settlement of Serbia would be compared with coloniza-tion processes taking place in the Ottoman Empire, namely in itsEuropean areas, during the seventies and eighties of the XIX century,represented by the settling of Tatars, Circassians or Muslims who hadfled after the war in 1877/78, it had been quite modest. Considering the

number of colonists, the only exception could be the settling of newlands in 1878-1879, when 2,522 families had been settled in theToplice District only. However, it is impossible to determine the totalnumber of farmers-foreign citizens who had settled in Serbia in the period 1861-1880.

Most of the colonists reaching Serbia during this period could be divided in two groups: Montenegrins and fugitives from Turkey.

The first ones came to Serbia exclusively for economic reasons, andthe others for security and economic reasons. The initial adaptation of both groups was very tedious and therefore many colonists decided toreturn to their homes. The financial position of the settlers was rather poor. Their relations with the native population were often poor too. Asthe natives did not like that the land in their area is given to the new-comers from Bosnia free of charge, so the Montenegrins from PetrovoSelo were complaining the Walachian surrounding in which they found

themselves. Concerning the adaptation to the new climatic conditions,only the settlers from Montenegro had some significant problems andwere affected by various contagious diseases.

183



186



I Z V O R I

N e o b j a v q e n i i z v o r i S k r a } e n i c e :

I

ARHIV SRBIJE AS

1. Ministarstvo finansija-Ekonomno odeqewe MF-E

2. Ministarstvo finansija-Administrativno odeqewe MF-A

3. Ministarstvo unutra{wih dela-Policajno odeqewe MUD-P

4. Ministarstvo inostranih dela-Inostrano odeqewe MID-I

5. Ministarstvo inostranih dela-Vnuterno odeqewe MID-V

6. Ministarstvo inostranih dela-Politi~ko odeqewe MID-PO

7. Dr`avni Savet DS

8. Narodna Skup{tina NS9. Ilija Gara{anin IG

10. Pokloni i otkupi PO

11. Poslanstvo Francuske u Srbiji S/F

12. Poslanstvo Velike Britanije u Srbiji S/GB FO

II

ARHIV ISTORIJSKOG INSTITUTA SANU AII

1. Jovan Risti} JR 2. Matija Ban MB

3. Ispisi

III

ARHIV SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI ASANU

NOVINE

1. Srbske Novine2. Vidovdan3. Dunavski Lebed

187



O b j a v q e n i i z v o r i

Balkanski ugovorni odnosi (1876-1996) I, priredio M. Stojkovi}, Beograd

1998.

A. Vasiqevi}, Moje uspomene, priredio R. Qu{i}, Beograd 1990.

Dràvopis Srbije I, II, III, IX, XI, XVI, Beograd, 1863, 1865, 1869, 1879,1882, 1889.

T. R. \or|evi}, Arhivska gra|a za naseqa u Srbiji u vreme prve vlade kneza

Milo{a (1815-1839), Naseqa i poreklo stanovni{tva, kwiga 22, Beograd

1926.

Zbornik zakona i uredaba izdatih u Kwaèvstvu Srbije VIII, XIII, XIV, XV,XVIII, XXXV, Beograd 1856, 1861, 1862, 1863, 1865, 1880.

V. Jak{i}, Gustina naseqenosti Srbije, Glasnik SUD 31 (1871), 89-143.

Isti, Stawe zemqoradwe u Srbiji, Glasnik SUD 41 (1875), 1-49.

V. Jovanovi}, Uspomene, priredio V. Kresti}, Beograd 1988.

Odnosi Srbije i Crne Gore u XIX veku (1804-1903), priredio P. Popovi},Beograd 1987.

Pisma Ilije Gara{anina Jovanu Marinovi}u II (1859-1874), priredio St.Lov~evi}, Beograd 1931.

Pisma Jovana Risti}a Filipu Hristi}u od 1870. do 1873. i od 1877. do 1880,Beograd 1931.

Pisma Filipa Hristi}a Jovanu Risti}u (1868-1880), priredio G. Jak{i},Beograd 1953.

Popis stanovni{tva varo{i Zaje~ar iz 1863, priredio B. Dimitrijevi}, Zaje~ar 2000.

S. L. Popovi}, Putovawe po novoj Srbiji, Beograd 1950.

Protokoli redovne Narodne Skup{tine dràne o velikoy Gospo|i 1864,188



Beograd 1864.

Protokoli redovne Narodne Skup{tine dr`ane o Mioqudne 1867 , Beograd1868.

Protokoli Narodne Skup{tine dr`ane u Ni{u 1879/80, Beograd 1880.

A. Radeni}, Dokumenti iz ruskih arhiva o pokretu za oslobo|ewe jugosloven-

skih zemaqa pod Turskom 1860-1861, Arhivski pregled 1-2 (1970), 112-149.

J. Risti}, Spoqa{wi odno{aji Srbije novijega vremena II , Beograd 1887.

Isti, Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobo|ewe i

nezavisnost 1875-1878. II, Beograd 1898.

Rumeli' den Türk Göçleri, Belegler (Emigrations Turques des Balkans,Documents; Turkish Emigrations from the Balkans, Documents) I-II, ed. byB. N. (imsir, Ankara 1989.

M. Spasi}, Podaci o agrarnim odnosima hri{}ana u oslobo|enim krajevima,

okruga Topli~kog i Vrawskog za vreme turske vladavine, Glasnik SUD 71(1890), 219-258.

Srbija i oslobodila~ki pokreti na Balkanu od Pariskog mira do Berlinskog

kongresa (1856-1878), kwiga I (1856-1866), priredili V. Kresti}, R. Qu{i},Beograd 1983.

N. [kerovi}, Zapisnici sednica Ministarskog saveta Srbije 1862-1898,Beograd 1952.

B. N. (imsir, Contribution á l'Histoire des Populations Turques en Bulgarie

(1876-1880), Ankara 1966.

L I T E R A T U R A

189



M. Barjaktarevi}, Petrovo Selo i ìvot wegovih stanovnika, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu 22-23 (1960), 123-158.

J. H. Vasiqevi}, Arbanaska liga - Arnautska kongra - i Srpski narod u

Turskom carstvu (1878-1882), Beograd 1909.

M. Vasovi}, Naseqavawe Gorwe Jablanice - prethodni rezultati, Leskova~kizbornik 2 (1962), 43-51.

M. Vlajinac, Re~nik na{ih starih mera u toku vekova II, III, IV, Beograd1964, 1968, 1974.

V. J. Vu~kovi}, Neuspela politi~ka akcija Matije Bana 1860-1861, Istorijski~asopis 9-10 (1959), 381-409.

N. Vu~o, Eksproprijacija od zemqe u XIX veku, Poloàj seqa{tva I, Beograd1955.

Isti, Privredna istorija Srbije do Prvog svetskog rata, Beograd 1955.

B. M. Drobwakovi}, O naseqavawu Crnogoraca po Srbiji u periodu od

1847-1869. godine, Novi ìvot 17-10, 11, 12 (1924), 311-315, 340-347, 374-380.

Q. Durkovi}-Jak{i}, Naseqavawe iz Crne Gore i Hercegovine u [umadiju

(1879-1897), Istorijski zapisi 3-6 (1950), 494-496.

D. \or|evi}, Prilog prou~avawu migracija iz Habsbur{ke monarhije u Srbiju

60-tih i 70-tih godina XIX veka, Zbornik radova Oslobo|ewe gradova u Srbijiod Turaka 1862-1867. godine, Beograd 1970, 314-335.

T. R. \or|evi}, Iz Srbije kneza Milo{a I-II , Beograd 1922, 1924.Isti, Naseqavawe Srbije za vreme prve vlade kneza Milo{a Obrenovi}a (1815-

1839), Glasnik Geografskog dru{tva 5 (1921), 116-138.

M. Ekme~i}, Srpski narod u Turskoj od sredine XIX veka do 1878, Istorijasrpskog naroda V-1, Beograd 1981, 449-526.

190



N. @ivkovi}, Uì~ki okrug 1865-1880, Uìce 2000.

D. Ze~evi}, Aleksandrovo - "bana}ansko selo" - u Dobri~u, Glasnik Etnografskog instituta SANU 4-6 (1955-1957), 203-223.

M. Jagodi}, The Emigration of Muslims from the new Serbian Regions

1877/1878, Balkanologie 2-2 (1998), 99-122.

Isti, Naseqavawe Topli~kog okruga 1878-1879. godine, Godi{wak zadru{tvenu istoriju 1 (2000), 52-57.

Isti, Posledice upada Turaka u Timo~ku i Moravsku dolinu 1876. godine,Razvitak 203-204 (2000), 130-153.

G. Jak{i}, V. Vu~kovi}, Spoqna politika Srbije za vlade kneza Mihajla (prvi

Balkanski savez), Beograd 1963.

K. Jovanovi}, Negotinska krajina i Kqu~, naseqa i poreklo stanovni{tva,kwiga 29, Beograd 1940.

R. Jovanovi}, Politi~ki odnosi Crne Gore i Srbije 1860-1878, Cetiwe 1977.

K. H. Karpat, Ottoman Population 1830-1914; Demographic and Social Characteristics, The University of Wisconsin Press 1985.

G. Konstatinov, Vo|i bugarskog narodnog pokreta. Rakovski-Karavelov-

Levski-Botjov, Beograd 1939.

I. Kosan~i}, Novo-Pazarski sanxak i wegov etni~ki problem, Beograd 1912.

M. Lukovi}, Migracije iz Crne Gore u ju`nu Srbiju (Topli~ki i Vrawski

okrug) u razdobqu 1878-1912. godine, Deseti kongres istori~ara Jugoslavije,Beograd 1998, 207-222.

R. Qu{i}, Doseqavawa, iseqavawa i gubici stanovni{tva u novovekovnoj

Srbiji (1804-1918), Seobe srpskog naroda od XIV do XX veka. Zbornik radova posve}en tristagodi{wici velike seobe Srba, Beograd 1990, 77-99.

Isti, Kneèvina Srbija (1830-1839), Beograd 1986.

M. A. Markovi}, Vojvo|ani u Dobri~u, Zbornik Matice srpske, serijadru{tvenih nauka 8 (1954), 67-86.

191



V. Nikoli}-Stojan~evi}, Etni~ke promene i migraciona kretawa u

oslobo|enim krajevima Srbije kao posledica srpsko-turskih ratova 1876-

1878. godine, Srbija u zavr{noj fazi velike isto~ne krize (1877-1878),Beograd 1980, 99-112.

Ista, Leskovac i oslobo|eni predeli Srbije 1877-1878. godine, Leskovac 1985.

Ista, Migracije iz Bosne i Hercegovine u Srbiju izazvane doga|ajima 1876-

1878. godine, Nau~ni skup Otpor austrougarskoj okupaciji 1878. godine,Sarajevo 1979, 287-310.

Ista, Petrovo Selo kao jedno od `ari{ta kolonizacionih i migracionih procesa

u isto~noj Srbiji u drugoj polovini 19. veka, Razvitak 2-3 (1969), 86-104, 66-

73.

Ista, Toplica. Etni~ki procesi i tradicionalna kultura, Beograd 1985.

R. Q. Pavlovi}, Seobe Srba i Arbanasa u ratovima 1876. i 1877-1878.

godine, Glasnik Etnografskog instituta SANU 4-6 (1955-1957), 53-101.

\. \. Pejovi}, Iseqavawa Crnogoraca u XIX vijeku, Titograd 1962.

M. Perovi}, Iseqavawe Crnogoraca u XIX i po~etkom XX veka, Seobe srp-skog naroda od XIV do XX veka. Zbornik radova posve}en tristagodi{wicivelike seobe Srba, Beograd 1990, 101-110.

M. Pinson, Demographic Warfare - An Aspect of Ottoman and Russian

Policy, 1854-1866 , neobjavqena doktorska teza, Harvard Univerzitet 1970.Isti, Ottoman Colonization of the Circassians in Rumli after the Crimean

War, Études Balkaniques 3 (1970), 71-85.

^. Popov, Srbija 1868-1878, Istorija srpskog naroda V-1, Beograd 1981, 305-425.

V. Popovi}, Agrarno pitawe u Bosni i turski neredi za vreme reformnog

re`ima Abdul-Mexida (1839-1861), Beograd 1949.

S. Rizaj, Struktura stanovni{tva Kosovskog vilajeta u drugoj polovini XIX

stole}a, Vrawski glasnik 8 (1972), 91-113.

Q. P. Risti}, Engleska i Srbija od Pariskog mira do Kanli~ke konferencije

(1856-1862), neobjavqena magistarska teza, Beogradski Univerzitet 1993.192



S. J. Shaw, E. K. Shaw, History of the Ottoman Empire and Modern Turkey,

Volume II: Reform, Revolution, and Republic: The Rise of Modern Turkey,

1808-1975, Cambridge University Press 1977.

V. Stojan~evi}, Srbija i Bugari 1804-1878, Beograd 1988.

Isti, Srpski narod pod turskom vla{}u u prvoj polovini XIX veka, Istorija srp-skog naroda V-1, Beograd 1981, 215-250.

A. Toumarkine, Les Migrations des Populations Musulmanes Balkanique en

Anatolie (1876-1913), Istanbul 1995.

[. Hoxi}, Migracije muslimanskog stanovni{tva iz Srbije u sjeveroisto~nu

Bosnu izme|u 1788-1862. godine, ^lanci i gra|a za kulturnu istoriju isto~neBosne 2 (1958), 65-143.

J. Cviji}, Metanastazi~ka kretawa, wihovi uzroci i posledice, Sabrana delaIV-1, Beograd 1987, 131-189.

V. ^ubrilovi}, Politi~ki uzroci seoba na Balkanu od 1860-1880. godine,Glasnik Geografskog dru{tva Srbije 15 (1930), 26-49.

N. [kerovi}, Iz odnosa Crne Gore i Srbije - Preseqavawe Crnogoraca uSrbiju, Istorijski zapisi 12 - 1-2 (1956), 296-303.

193



194



AAzbukova~ki srez - 153Albanija - 65Aleksandrovo, selo - 154Aleksinac - 65, 66, 164, 165Aleksina~ki okrug - 29, 45-48, 50,51, 53, 79, 98, 99, 101-103, 125, 126,135, 150, 164, 165Aleksina~ko-ra`awski - 165Amerika - 115Anadolija - 33, 38, 43, 92Ankara - 19, 43, 84Austrija - 26, 37, 51, 61, 107-109, 111,

113, 114, 154, 155, 157, 159, 176Austro-Ugarska - 42, 46, 81, 82, 87,113, 119, 122, 129, 142, 154, 159,176; v. Habsbur{ka monarhija

BBadovinci - 61Baja - 115Beli~ki srez - 139

Balkan (Balkansko poluostrvo) - 15,17, 19, 36, 38, 39, 42-44, 60-62, 66,67, 72, 78, 84, 108, 110-112, 121,143, 174Banat - 32, 52, 114, 118, 154, 155, 160Bawa, selo - 165Bawaluka - 111Bawski srez - 165Belogra~ik - 34

Beograd - 15, 17-21, 26, 27, 30, 31,34-37, 40, 41, 44, 45, 47, 49-51, 54,59, 61-66, 68, 71, 73, 76-78, 80-83,

87-89, 103-105, 109-111, 113, 114,126, 131, 132, 135, 145, 149, 151,157, 166, 169Beogradski okrug - 45-48, 51, 53,55, 61, 101, 139, 163, 165

Beogradski pa{aluk - 25Be~ - 62Bijeqina - 37, 40Bir~ (Vlasenica) - 37Bitoqska nahija - 138Bobovi{te, selo - 164Bojnice, selo - 99Bosanska Kostajnica - 37, 40Bosanska Krajina - 25, 59

Bosanski ejalet - 62, 173Bosanski [amac - 37; v. GorwaAzizijaBosna - 27, 37, 38, 40, 47, 59-61, 65,74, 97, 100, 101, 106-111, 113, 122-124, 126-129, 137, 150, 157, 159,161, 163-165, 175-177Bosna i Hercegovina - 14, 17, 42, 43,59, 123, 125-127, 129-131

Brezovica - 139Brezovo Poqe - 37Brza Palanka - 116Brzopalana~ki srez - 117Brod - 111Brus - 127Br~ko - 37Bugar-moravski srez - 45, 50, 165Bugarska - 33-35, 38, 41, 43, 44, 47,

74, 119, 122, 133, 167Budim - 114, 142Bukure{t - 36

195

G E O G R A F S K I R E G I S T A R



VVajcenrit, selo - 119Vaqevo - 167Vaqevski okrug - 45-49, 53, 55, 61,

101, 106, 107, 123, 124, 130, 131,137, 153, 164, 165, 167Varna - 38Veliki Gaj - 32Velika Britanija - 81, 82Velika Kamenica, selo - 118Velika Kikinda - 114Velika Morava - 46, 48Veliko Ostrvo - 26

Vidin - 34, 35, 38, 39, 64, 99Vidinska nahija - 99Vidinski pa{aluk - 165Vidinski sanxak - 25, 26, 34-36, 39,40, 59, 71, 78, 97-102, 117, 118, 120,126, 131, 160, 161, 163, 165, 173Vi{egrad - 122Vi{wica - 109Vlasenica - 37; v. Bir~Vla{ka - 26, 36Voluja, selo - 155, 156Vrawe - 137, 138Vrawska kaza - 39, 132Vrawski okrug - 16, 79-81, 89, 131,133-135, 137-139, 141, 142, 159,174-176Vra~arski srez - 101, 163

Vukovar - 61Vu~itrnska nahija - 126

GGernik, selo - 119Golemanovo, selo - 116, 118Goluba~ki srez - 139Golubiwe - 117Gorwa Azizija (Bosanski [amac) - 37

Gorwa Jablanica - 134, 135Gorwa Tuzla - 37

Gorwani, selo - 120Grabovica - 118Grackovo, selo - 98Gra~anica - 37

Gro~anski srez - 165Gr~ka - 44, 46, 47

DDalmacija - 47Debarski sanxak - 132Doboj - 37Dobri~ - 154Dobri~ki srez - 140, 141Dobruxa - 33, 34, 39Dowa Azizija (Ora{je) - 37Dowa Plana, selo - 142Dowa Tuzla - 37Dowa [tajerska v. [tajerska, DowaDowi Milanovac - 117, 118, 164Drina - 27, 61, 106-108, 124, 127, 157Dunav - 34, 40, 109, 114, 117, 128

Dunavski vilajet - 40, 41

EEngleska - 66

ZZaboj{tica, selo - 153Zagreb - 13

Zaje~ar - 117, 163, 164Zaklopa~ka op{tina - 165Zvornik - 111Zvorni~ki snaxak - 37, 110, 111Zemun - 109Zlatibor - 27

IIstanbul - 43; v. Carigrad

J196



Jablani~ki srez - 140, 141Jabukovac, selo - 164Jagodinski okrug - 45-47, 51, 53,101, 102, 105, 139, 142, 146, 149,

156, 162Jawa - 37Jaseni~ki srez - 165Jedrene - 39

K Kavkaz - 14, 38, 40Kalaz - 157Kanak - 32

Karaburma - 109Kikinda v. Velika KikindaKladaw - 37Kladovo - 29, 30, 32, 37, 117, 146,150, 152, 153, 170Klenak - 106-108Kqu~ - 31, 167, 169Kqu~ki srez - 146, 156, 157, 168, 169Kwa`eva~ki okrug - 45-48, 51, 53,55, 79, 98-103, 124, 125, 135, 136,161, 162Kozluk - 37Kolin (^e{ka) - 115Konstanca - 33, 38Kopaonik - 137Kosanica, reka - 138, 141Kosani~ki srez - 140, 141

Kosovica - 31; v. Novo Selo; v.Petrovo SeloKosovica, reka - 31Kosovo Poqe - 39Kosovski vilajet - 80, 81, 129, 131,132Kosovski ejalet - 39Kostajnica v. Bosanska KostajnicaKragujevac - 158

Kragujeva~ki okrug - 45-47, 51, 53,55, 103, 106, 124, 126, 158, 165Krajina - 26

Krajinski okrug - 27, 29, 39, 45-49,51, 53, 77, 99, 103, 116-120, 125,126, 139, 142, 145, 146, 148-153,156, 164, 167-170, 174, 176

Krawska - 114Krim - 14, 32-34, 36, 99, 162Kru{evac - 151, 152Kru{eva~ki okrug - 45-48, 50, 51,53, 55, 79, 98, 99, 105, 124-127, 135-137, 146, 149, 151-153, 158, 170Kru{eva~ki srez - 127Kuban - 38, 41Kula - 34

Kulska kaza - 116, 119Kupuzi{ka op{tina - 116Kur{umlija - 80, 81, 127, 134Kur{umlijska kaza - 132Kur{umlijska nahija - 126

LLab - 127Leskovac - 17, 132, 135-138Leskova~ka kaza - 39, 132Leskova~ki okrug - 79Loznica - 65, 66London - 81Lowin, selo - 153, 167

MMa|arska - 114

Majdanpek - 120Makedonija - 65Mala Azija - 14, 84Manastirica - 147, 170Masurica - 134Ma~va - 61Ma~vanski srez - 101Mexidija - 33Miro~-planina - 31, 116, 117, 120,

150Miro~evo - 116-121, 139, 150-152,157, 159, 160, 163, 164, 175 197



Mitrovica - 106, 127Mihailovac - 26, 160Mokra Gora - 122Morava v. Velika Morava

Moravska dolina - 124, 125, 136Moravska - 115Mr|enovac, selo - 107

N Negotinska Krajina - 31; v. Krajina Nema~ka - 81, 82 Nikopoq - 39 Ni{ - 38, 39, 82, 88, 133, 134 Ni{ka kaza - 132 Ni{ki okrug - 79, 133, 139 Ni{ki pa{aluk - 165 Ni{ki sanxak - 39, 40, 59, 65, 97-102,124, 126, 131, 132, 158, 164, 173 Nova Boùrna, selo - 154 Nova Varo{ - 122, 137 Novi Pazar - 126, 137

Novi Sad - 13 Novo Selo - 31; v. Kosovica; v.Petrovo Selo Novo-Pazarski sanxak - 131, 132

OOdesa - 36Ozren - 150Orahova - 37Ora{ac, selo - 107Ora{je - 37; v. Dowa AzizijaOr{avski srez - 119Osmansko carstvo - 15, 17, 18, 25,32, 33, 43, 44, 46, 59, 61, 79, 84, 92,93, 125, 128, 132, 133, 138, 143,154, 159, 161, 175, 176Ostrogon - 114

Ostru`nica - 109PPazarska nahija - 126

Pambukovica, selo - 164, 165Para}in - 162Pariz - 64, 113Petrovo Selo - 18, 19, 31, 77, 120,

145-154, 159, 161, 167-170, 175,177Petrograd - 62Pe}ka nahija - 64, 158Pirot - 134, 136Pirotska kaza - 132Pirotski okrug - 79, 141Pirotski sanxak - 132, 133Podrinski okrug - 45-48, 51, 5361,

101, 105, 107, 123, 125, 126, 130,131, 137, 152, 157, 167Podriwe - 27, 37Poàrevac - 154, 157Poàreva~ki okrug - 45-49, 51, 53,55, 103, 134, 139, 142, 155, 156Poqani~ki srez - 139Pore~ko-re~ki srez - 117Posavina - 37, 40, 59

Posavsko-podrinska regija - 48Pouwe - 37Pocerski srez - 101Prizren - 84Prizrenski vilajet - 132Prizrenski sanxak - 131, 132Pri{tina - 39Pri{tinski sanxak - 132Pr}ilovica, selo - 164

Prokupa~ka kaza - 39, 132Prokupa~ki srez - 140-142Prokupqe - 134, 135, 137, 138, 140

R Rabi{ - 34Rakovica, selo - 34, 97Reke, selo - 118

Ristovac - 143Rudni~ki okrug - 45-48, 51, 53, 103,106, 123, 124

198



Ruince, selo - 158Rumelija - 33, 35, 40Rumunija - 156Ruse - 34, 39

Rusija - 34-36, 38, 44, 61, 62, 66, 67,99, 173Ru{aw - 163

SSava - 108, 114SAD v. AmerikaSamsun - 38Sarajevo - 37, 110, 111, 123Svi{tov - 39, 64Sent-Andreja - 157Silistrija - 34, 39Sipska op{tina - 147Sjenica - 126, 137Skobaq, selo - 155Skopski sanxak - 131, 132Slavonija - 47

Soko - 37, 146, 149Sofija - 39Sofijski sanxak - 39, 131Smederevo - 37Smederevski okrug - 45-48, 51, 53,55, 105, 146, 155, 156, 167, 168Srbija - 13-20, 25-32, 34-41, 43-52,54-56, 59-65, 67, 71-77, 79-85, 87-

91, 93, 97-102, 106- 116, 118-134,136-146, 148, 150-162, 164-176Srebrenica - 37Srndaq, selo - 152Srpska Boka - 32Srpski Neuzin - 32Stavropoq - 38Stara Srbija - 44, 65, 125, 126

TTamnavski srez - 164, 165Timok - 34, 98, 107

Timo~ka dolina - 124, 125, 136Titograd - 16, 26Toplica - 19, 79, 83, 134, 135Toplica, reka - 134, 138, 141, 169

Topli~ki okrug - 16, 79-81, 88, 89,131, 133-138, 140-144, 159, 165,174-176Topola - 170Trakija - 44Trapezunt - 38Treblinci (ê{ka) - 115Triska kaza - 132

Trwane, selo - 164Trsteni~ki srez - 127Tuzla - 37Turska - 14, 17, 25, 29, 32-34, 36,38, 39, 42-44, 59-68, 70-72, 74, 79-82, 84, 93, 97, 99, 100, 102-107,109-113, 117, 118, 120, 121, 124-128, 130, 135, 137, 138, 143, 145,146, 155, 157-163, 165, 173-176; v.Osmansko carstvoTursko Carstvo v. Osmansko carstvo

]]uprija - 32, 154, 155]uprijski okrug - 45, 47-49, 51, 53,101-103, 105, 116, 139, 142, 146,155, 158

UUìce - 37, 122, 150, 166, 168Uì~ki okrug - 45-47, 51, 53, 101,105, 122-124, 126, 128, 130, 131,137, 146, 149, 153, 161, 162, 167

FFlorentin - 34Francuska - 35, 62, 64, 81, 82

199



HHabsbur{ka monarhija (Habs- bur{ko carstvo) - 15, 25, 113, 157,175; v. Austro-Ugarska

Hercegovina - 16, 65, 123Hrvatska - 47, 114

CCarigrad - 38, 41, 60, 66, 81, 83, 109,110, 113, 173Cetiwe - 17, 73, 139, 145Crna Gora - 16, 17, 19, 26, 29, 31, 43,44, 72-74, 77, 79, 138, 139, 144, 145,148-151, 153, 167, 168, 170, 177Crna Reka - 26Crno More - 38Crnore~ki okrug - 45-49, 51, 53, 55,97, 100, 103, 105, 116, 125, 126,162, 166, 170

^

â~anski okrug - 45-48, 51, 53, 105,123-126, 137, 158ê{ka - 114, 115, 159îtluk, selo - 153ôbanci - 142

[[abac - 37, 101[aba~ki okrug - 45, 47, 48, 51, 53, 55,61, 101, 102, 106-108, 111, 113, 123,124, 126, 130, 131, 137, 158, 161[amac v. Bosanski [amac[vajcarska - 114[tajerska, Dowa - 114, 167[umadija - 16[umen - 34

200



AAbdul-Mexid, turski sultan - 59Aleksandar II, ruski car - 32Alimpi} Ranko, general - 123, 127

Aksakov Ivan, slavenofil - 61Antul Kosta S. - 103A}imovi} \or|e - 103Ahmed [akir, upravnik Dunav-skogvilajeta - 41

BBalat Vacslav - 118Balukxi} Jovan - 103Ban Matija - 20, 61, 62, 64, 66, 67 Barjaktarevi} Mirko - 18, 31Birbel Jovan 118Blant, engleski konzul u Beogradu -109-111, 113Boker, francuski konzul u Beogradu- 82, 83Botjov, vo| bugarskog narodnog

pokreta - 36Botmilijan, francuski konzul uBeogradu - 41, 77, 78, 107, 110, 112,113Brwo{ Marko - 103Bulver, engleski poslanik na Porti -62, 64-66, 99, 100

V

Vadington, francuski ministar spo-qnih poslova - 81-83Vajt - 125

Vasiqevi} Alimpije, ministar prosvete icrkvenih dela - 19, 135Vasovi} M. - 135Vasojevi}i - 145, 168

Veli~kovi} Rista - 103Vlajinac Milan - 54, 55, 75, 91, 132Vojvodi} Mihailo - 21Vu~kovi} Vojislav J. - 17, 59-62, 64,66, 112Vu~o Nikola - 50, 52-54

GGavrilovi} Jovan, ministar finansija -

67-69Gara{anin Ilija - 19, 20, 66, 67, 71-73, 107, 110, 173Garibaldi - 62Gini} I. - 50Gor~akov - 62Gould, engleski konzul u Beogradu -81-84, 89, 135, 137

D Dabi} Vojin - 21Davidovi} @ivko - 103Dilov(i}) \ergo - 163, 164 Dimitrijevi} B. - 163Dozon, konzul Francuske uBeogradu - 35, 36, 40, 65-67, 98-100, 104

Drobwakovi} Borivoje - 16, 30, 31,169 Durkovi}-Jak{i} Qubomir - 16

I M E N S K I R E G I S T A R

201



Draga{evi} Jovan, potpukovnik -126, 128Druen de Lis, ministar spoqnih poslova Francuske - 41, 77, 78, 107,

110, 112, 113

\\or|evi} Dimitrije - 15, 63, 76, 109\or|evi} Tihomir R. - 18, 25-27

E Ekme~i} Milorad - 34, 38, 43, 59, 64E{ref-beg, beogradski kajmakam -99

@@abarac Dragutin, a|utant - 99@ivkovi} N . - 122, 123, 127, 128

ZZavi{i} \ura - 167, 168 Ze~evi} D. - 154

IIvqanin Mijat, narodni posla-nik - 88Iliji} Stanoje, predsednik suda - 85Igwatijev - 44

J

Jagodi} Milo{ - 79, 124, 125, 136,138, 140, 141 Jak{i} Vladimir - 27, 46, 50, 52, 53,59-61 Jak{i} Grgur - 17, 19, 62, 64, 66, 81,112Jastrebov Ivan Stepanovi~ - 84Jovanovi} Vladimir, ministar finan-sija - 84, 126, 138

Jovanovi} Vladimir - 19Jovanovi} Dragutin - 85Jovanovi} Kosta, pomo}nik u

Ministarstvu unutra{wih dela - 85,129 Jovanovi} Kosta - 31Jovanovi} Nikola - 165

Jovanovi} Obrad - 165Jovanovi} Panta, dr`avni savetnik -126, 128 Jovanovi} Radoman - 17, 145Joksimovi} Despot - 158

K Kanic Feliks - 33Karavelov, vo| bugarskog narodnog pokreta - 36Kara|or|evi} Aleksandar, knez - 31 Karpat Kemal H. -18,36,38,92,132Kelnaj Leopold - 118Kova~evi} Toma - 61Kolarac Ilija M. - 103 Konstantinov G. - 36Kosan~i} Ivan - 68

Kresti} Vasilije - 19, 36Kubi~ak Jovan - 119Kurti} Zarija - 66

LLamson - 125Le~mir, ledi - 125Lilovi} Cena, trgovac - 116

Lov~evi} St. - 19, 71Lomparevi} \oka, pop - 169Longvort, britanski konzul uBeogradu - 40-42, 62, 64-66, 99,100, 113Lukanov(i}) \or|e - 164 Lukovi} Milo{ - 16

Q

Qu{i} Rado{ - 16, 18, 21, 25-27, 36,49, 50

202



MMagazinovi} Stevan - 103Marinovi} Jovan - 19, 64, 71 Markovi} M. A. - 154

Ma{ek Vencl - 119Ma{ek Josif - 119Ma{ek Franc - 119Mehmed Kibrizli-pa{a, veliki vezir -63, 64Midhat-pa{a, upravnik Dunavskog vilajeta - 41Milovanovi} \o{a - 73Milojkovi} Radivoje - 82

Mihailo, veliki knez - 38Mihailo, mitropolit - 60Mihajlovi} Stev~a, predsednik Saveta - 60, 63, 64, 123de Mi{el - 81Mi{kovi} Jovan - 19, 20, 83Moji} Aron - 118

N Nikoli} Atanasije, na~elnik Ekonomskog odeqewa - 32 Nikoli} Gu{a - 103 Nikoli} Tihomiq, ministar vojni -123 Nikoli}-Stojan~evi} Vidosava - 17-19, 31, 83, 123, 125, 127, 132, 134-136

Novotni Jovan - 119 Nusret-pa{a, na ~elu Komisije zaizbeglice za Rumeliju - 40, 41

W

Wegi} R. - 50

OObrenovi} Milan, knez - 82, 83,

135Obrenovi} Milo{, knez - 18, 26, 27,59-63, 65

Obrenovi} Mihailo, knez - 17, 59-66,73, 99, 145, 166Okan Niko - 66Omer-pa{a Latas - 35

Osman-pa{a, upravnik Bosne - 110,111, 113

PPavi}evi}i, zadruga - 152 Pavlovi} Radoslav Q. - 17, 18, 124,137 Pejovi} \or|ije \oka - 16, 26, 27, 29-32, 68, 69, 72, 73, 76, 139, 145, 153,

154, 167 Perovi} Milutin - 16Petkov(i}) Ceko - 163, 164Petrovi} Nikola, crnogorski knez -72, 73, 145, 166Petrovi} Blaznavac Mili-voje - 107 Pinson Mark - 17, 33-36, 38, 40-42 Popov ^edomir - 48, 55, 123 Popovi} Vasiq - 59, 60 Popovi} Petar - 19, 73Popovi} S. L. - 135Popovi} Sima, pomo}nik Uprave srp-skog narodnog zajma - 85Proti} Kosta, general - 82, 129, 133,134-137, 144

R

Radeni} Andrija - 65Rajovi} Cvetko - 61Rakovski Georgi Stojkov, bugarskiemigrant, vo| bugarskog narodnog pokreta - 36 Rizaj Skender - 132Rizni} Matija - 165Risti} Jovan - 19, 20, 35, 40, 61, 81-84, 89, 109, 110, 112, 131, 133-135,

137 Risti} Qubodrag P. - 66Ristov Val~a (Risti} Vu~a) - 164 203



Milo{ Jagodi}

NASEQAVAWE KNE@EVINE SRBIJE 1861-1880

Izdava~Istorijski institut Beograd

Za izdava~aDr Tibor @ivkovi},

direktor Istorijskog instituta

Lektura i korekturaMelita @ivkovi}

Registar Slavica Merenik

Prevod rezimeaBo{ko ôlak-Anti}

Sekretar Redakcionog odboraSneàna Risti}

Idejno re{ewe korica ikompjuterska priprema za {tampu

Slobodan Simi}

[tampaîgoja {tampa

Studentski trg 13, Beograde-mail: [email protected]

Tira`500 primeraka

ISBN 86-7743-046-6

MilosJagodic-Naseljavanje Knezevine Srbije 1861-1880

Documents

Transcript of MilosJagodic-Naseljavanje Knezevine Srbije 1861-1880