Milica Novkovic - Brisan Put

8/13/2019 Milica Novkovic - Brisan Put

1/37

Milica Novkovi

Brisan put

PRVI IN

(Niz Zeleni Breg silaze Marija i Filipa. on nosi dak na leima, a ona korpu u jednoj amaugu u drugoj ruci.)FILIPA: O, Zarija!ZARIJA: Oj!FILIPA: Bie noas meseina, pa bi mi re, da se vratimo i pokupismo ono ljiva toostade.

ZARIJA: E, da se ne vratimo!FILIPA: Vala, da se vratimo!(Kad sioe u Ravno, Zarija zbaci dak na zemlju.)ZARIJA: Jebem ti boga i sve do boga, ja vie ne mogu i neu! Ovo to sam uradio,uradio.FILIPA: A ko ne pita da l moemo, ima da radimo sve dok ima da se radi.ZARIJA: Ja sam moje poradio.FILIPA: Ajde, ajde!ZARIJA: Sluaj, Filipa, ti kako ti drago, al ja ou da mrem. (prekrsti se) Bog nek mi duuprosti!FILIPA: Da l si u pamet! Zar da mre u ovoliku ra? Ko e da ti pokupi onolike ljive, ko

da ti obere onolike jabuke? Vidi li, pobogu, da kukuruz svila. Kome ostavlja sve to. Zarda ti ja jedna drim ovoliku zemlju. Bogami, ne mogu i neu! U mene nemo da gleda,nit da se nada!ZARIJA: Sve neka ga!FILIPA: Od kad smo na svet postali ne pantimo bolju godinu. Zar si sad nao da padne?Kako te nije sram od te tvoje sede glave! Ako umre ceo svet e da vikne, umre Zarija, aostavi zemlju u batalu. Nemo da se bruka, bogati! No ajte, dik se!ZARIJA: I, to e da mi naude!FILIPA: E, nee niko da gleda kako tvoja zemlja lei.ZARIJA: Ko ne moe da gleda nek zasue rukave. Nikim ne branim, Bogami, jok. Da subili i prije. Ti, Filipa, kako oe, al ja sam reio i ja odo.

FILIPA: Pa najlake je izvudupe.ZARIJA: Nije mi sramota. Ovo to sam iveo, ba sam iveo, a da dangubim neu.

(I Zarija poe uz brdo.)FILIPA: Ima Petka pred tobom. Da l ga sme prete?ZARIJA: Ne moe Petko dok ne oeni Momira. A ta ako se Momir ne uzeni?FILIPA: Kako da se ne uzeni onaki momak! Ti, pa si si se etiri put enio!ZARIJA: Ko e ki ja! Bi ja jo koji put da me ti ne sveza.FILIPA: Oenio bi se i on da oe Miona navie. Zar ne vidi ta se radi?ZARIJA: Dok ne zatvorim oi, neu vie nita ni da vidim ni da znam. Sve mi jepreskoilo preko volje.FILIPA: Krstina ree da je Momir i danas otiao za nju.


2/37

ZARIJA: Jo sto godina da uzivimo ona ni donee. Jo e Momir si.FILIPA: O, Zarija, ne izmotavaj se vie, no uzni ovaj dak i ajde ka kui.ZARIJA: A reko l ti da odo?FILIPA: A ta e s zemljom?ZARIJA: Eto je Momiru.FILIPA: Nikim je ja nedam dok mogu da rodim naslednika mojoj zemlji. Jo sam ja enau snagi.ZARIJA: Ti onda za to trai drugoga oveka.FILIPA: A to mi to ne ree prije, dok be mlaa, moda bi te jo posluala. O, Zarija,neu ga ja od drugoga, nego ga ou ba od tebe.ZARIJA: Ja da sam mogo, rodila bi ga koja od tolikija ena.FILIPA: Ja znam samo za mene.ZARIJA: Mi da smo mogli, mi bi ga danas imali.FILIPA: Nemo da lae! Mogli smo, mogli, dobro zna.Al ne dade se ti, Zarija. Od po

neega te izedna bi stra.ZARIJA: Eee.FILIPA: Ako bi odvie vedro, ti vikni, ako se naoblai, ti opet vikni.ZARIJA: E, nem ja kad da se s tobom pogaam.FILIPA: A, zna li ku e?ZARIJA: Ja znam.FILIPA: Samo poi, nakupiu pune ruke kamenja i razbiu ti glavu. Ma, dok mi se nerazdui, otinee. ZARIJA: Ono nije ni lako, iveli smo lepo i dobro smo se voleli, ato ja moram pre, via sila.FILIPA: Zarija, da l me sme ostavit?ZARIJA: Ja odo, a ti kad stigne, ajde.

FILIPA: Lepi moj, Zarija, vrati se pa dogodine emo zajno.ZARIJA: Tries godina sam ja stari i lepo je da idem napred.FILIPA: Joj mene, joj! A kome ostavlja ovaj dak? Zar da ti ga ja mrtva nosim do kue?ZARIJA: Neka daka, idi ti!FILIPA: Kako neka! Ceo dan smo se pekli za ovo ljiva, pa zar da ga sad prospem na put.Znala sam da si naopak, al da si ugursuz...ZARIJA: Uuti vie, kazae neko da se svadimo.FILIPA: Ako ba mora da ide, odvedi me do kue i odnesi dak, pa posle idi kud tidrago.ZARIJA: to, da l ne moe, il ne ume sama? Idi samo stranom.FILIPA: Gladni smo i edni, izeemo majno leba, a izvadiu ti i ladne vode iz bunara.

ZARIJA: Leba sam se najeo i vode sam se napio.FILIPA: Lepo mene ree majka, najlepe godine dae tom baksuzu i najzad e te opetostavit sami. Joj mene, joj!ZARIJA: A vidim ja, nisam ja tebe odavno bio.FILIPA: Lepi moj, Zarija, to mi togone dade. Nije moro da bude ni najlepi ninajpametniji, no ki ceo svet. ZARIJA: Zar za toliko da se trudim?FILIPA: Ki da si mi ti bolji.ZARIJA: Zar nisam?FILIPA: Kako te nije sram od ovija ljudi to uvode svetlo. Od proletos rade i beli semue. ta ja sutra da im kaem, kad dovedu svetlo i kad vide da te nema.


3/37

ZARIJA: Sve to sam hteo, video sam ja i bez svetla.FILIPA: Zbog tvojega aaluka ostae mi ovi radnici i gladni danas.ZARIJA: Kad to zna, to ne ide. ta vie eka?FILIPA: Ou da vidim da l e otiu toj kaljavoj koulji. Nemo da me bruka, no vrati sete se preobui i izmi, pa idi ki ovek.ZARIJA: to, stra te, manisae mi devojke.FILIPA: Zar kaljav da ide, a po ceo su mi dan ruke u koritu.ZARIJA: Ne zijaj vie, no idi ka kui, i narani one pilie, ako i veMiona nije odnela.FILIPA: Idi, idi bestraga otio. Ako te Jablan ne pusti preko Dola, nemo ka kui da mi sevraa. Idi, idi, vratie se. A i ja sam luda. to se kidam kad znam. O, Zarija!ZARIJA: Oj!FILIPA: Ti opet bolje vidi. Ko ono stranom silazi niz breg?ZARIJA: Silaze ljudi svaki dan.FILIPA: Al koji?

ZARIJA: Oni to imaju sitnu decu. Kad se ivan vrati kazae ti.FILIPA: Idi ti, samo idi, vratie se.(Kad Zarija zamae za breg, Filipa natovari dak na lea i ode stranom. Momir vueMionu preko Zelenog Brega.)MIONA: Aaa!MOMIR: A to si me zvala kad si veznala da nee da doe?MIONA: Morala sam da te vidim.MOMIR: A gde bismo noas?MIONA: Ne stigo da ti kaem. Svet mi se smeje, devojka devuje na vr planine. Ako nedoe isterae me majka iz kue.MOMIR: Neka te istera.

MIONA: Pusti me, ko boga te molim, iupae mi ruku.MOMIR: A ti idi lepo.MIONA: Zvau nekoga.MOMIR: Bolje pevaj, nemamo svatova.MIONA: Ne vui me.MOMIR: ta je sad? ta ti smeta? Udara li ti sunce u glavu, il ti zuje pele?MIONA: Znae.MOMIR: Opet preti! Ti samo preti!MIONA: Uiniu!MOMIR: Ako veudara, udaraj na mene. Kako si mogla da potruje onolike kokoke?Krstina ih je pilila celu

zimu i elo prolee. Kud nae, no tud i selske.MIONA: Lie na Zapisu od danas vie nema. Ni treanja na Dubu. Ni Markovog bresta.MOMIR: Uini, al misli ku e posle.MIONA: Nije me stra.MOMIR: Smiriu ja tebe.MIONA: Aaa! Ako me majka istera, ja nem kud.MOMIR: Miona, dovde sam te vuko, a odavde u ako treba i da te nosim. Vidi li kolikisam ti put napravio? Pet nadnica sam imao vie, rudnik mi dao buldoer. Radio samnedelju dana. Sad moemo kud oe. Miona, put sam ti napravio! Ej, Miona, baksuzemoj! Put odavde do Stepe, a irok tri metra. Ko oe u svet, ko oe iz sveta. A kad


4/37

otvorimo rudnik, tek e da vri. Prva, druga, trea smena. Nek svaki radnik uzme tajgrumen, da l zna koje je to blago?! Ruda, Miona, rudal Kad nademo taj dragi kamen,bie posla za sve. Zemlja ga je puna. Ti mene zove u Polje. a ne vidi da se ovde preliva.MIONA: ta se preliva? Sve ono to vie niko nee. Sve ivo bei iz rudnika. I najveebudale laduju dok ti kopa.MOMIR: Svi se pametovae, samo meni nikako da se dogovori.MIONA: Smej se ti, smej. Svet ode.MOMIR: Ja ne mogu. Moji se golubovi tek sad pile. Dok ja dobijem krila, moda e se ivratit neko.MIONA: Ko e da se vrati? Ko?! I gde da se vrati?MOMIR: Svaka e ptica na svoju granu.MIONA: Ma prestrugau ja tu granu na kojoj sedi.MOMIR: Da l e znati?MIONA: Jo ne znam al znau.

MOMIR: Ako je kako ti kae, prestrugae se i sama.MIONA: Momire, ja zbog tebe mnogo trpim. A es godina nije es dana. Ne mogu vieovako.MOMIR: Ti ree dou, ja posadi jabuke. Jabuke stigoe na rod, tebe nema. Ti opet reedou, ja posadi kruke. I kruke stigoe na rod, a tebe nemade. I tako redom, ja sadim ati me lae. I kako ja sad tebi da verujem da mi se klupe otkotrljalo niz breg.MIONA: Dok ne sie i ne vidi, ne moe da zna.MOMIR: Zar za toliko da ne vidim? Miona, ne sadi vranin luk u leje, i mene ne zovi nanie. Sa tri brega u etre's ari ne mogu.MIONA: A Jevrem Milin, mogo sa sedam bregova u pet ari?MOMIR: I pukla mu glava veprve godine. Kupio dak brana, dak soli i dak eera i

pred svima zatvorio vrata.MIONA: Ja tebe zovem u kolo.MOMIR: Ti mene zove u kljusu. Dok je ovek u brdu ne moe svaka ra da ga dovati.MIONA: Ceo svet pogibe viui Momir je pametan, Momir je pametan. Pa gde ti je tatolika pamet, to vejedamput ne progovori. Pelice!MOMIR: Miona, da te ja vie ne bi etao uz ovo brdo, ti se sad vrati, i da te vie nisamvideo s ove strane brega.MIONA: Pa gde emo se viat?MOMIR: Neemo vie. Neemo nigde.MIONA: Samo danju?MOMIR: Ni nou. Jesi l sad razumela?

MIONA: Gde ja to mogu da svatim?MOMIR: Sad idi.MIONA: Sad idem.(Momir poe na drugu stranu.)MIONA: Momire! Momire, ta radi? Ima li te jo gde? Kad tad, sie ti. Jo ti ne znamkazat koje godine i u koji dan, al vesad znam kojeg trena, Momire! Momire! O, okrenise, ne okrenuo se, ako nee mene da pogleda, ono vidi koliki svet sie niz stranu uPolje.MOMIR: Nek silaze svi, ja se tek penjem.(Petko i Krstina stoje pred kuom i gledaju put Zelenog Brega.)


5/37

PETKO: Pue ni dan i danas.KRSTINA: Da oe da doe, pa da ne alimo. Ovako smo ki spueni.PETKO: Ako joj je narav da ovako pali i ari, bolje da ne dolazi. Krstina, kaplju ljive,uje li. Mora da je punljivar. Ajd d idemo da nakupimo za u ovu korpu.KRSTINA: Nemo, molim te, sa e oni.PETKO: Da idem bar ja neto da radim, da napojim ovu stoku.KRSTINA: Ej, ta li je s njima?PETKO: ta je. Nita drugo, no nee ona da mu poe. Nee ni ona uz brdo.KRSTINA: Kako brdo, no da ona njemu neto ne manie.PETKO: Da nui manie nema ta.KRSTINA: Nije toje na, al od Momira nema bolji momak u ovem kraju. Kako ga ti ilesmatra?PETKO: A, nema. Nije to je na, al Momir valja. Ako oe da sedne, da stane, da poe,

ma sve.KRSTINA: Al opet bi ja rekla da mu ona neto manie.PETKO: Manie, pa manie. Ej, Kristina, uje li, prepuni se ljivar i preliva u Jablanov.KRSTINA: Nek preliva.PETKO: Pree u Zarijin. Ajdemo mi za poslom, doe oni.KRSTINA: Sad dvoje sioe niz breg.PETKO: Koliko si to put rekla danas?KRSTINA: Ja samo triput.PETKO: Pa, de se dee ti toliki ljudi, proo bi kogokroza selo.KRSTINA: Oni su. Ajde, ile, zapevaj.PETKO: Nek se primaknu da i i ja vidim, ne mogu vie da pevam na prazno. Ako nekoga

i ima to e bit ovi ljudi to uvode svetlo.KRSTINA: Ma oni su. Ene i Momir ide napred a ona za njim.PETKO: De su ti? Il ja odred ne vidim na blizo, il nema nikoga.KRSTINA: Kako nema?PETKO: Vala nema. Ja ne vidim nita, ma ni ono ziricko prase. Pogledaj ti opet, boljevidi.KRSTINA: Ej, ta bi s njima? Kud nestae?PETKO: Ti ne vidi da utne konac u iglu, a da vidi do na breg.KRSTINA: Ma, videla sam i, lepo sam i videla. Ene i.PETKO: Gde su ti? Ti bre, Krstina, priinja.KRSTINA: Jok, vala, no ti ima urokljive oi. Dok ja gleda sve bi lepo, a kako ti pogleda,

samo i nestade.PETKO: Mogu ja i da ne gledam, ako je vetako.KRSTINA: Nemo da ti je krivo, al ceo dan se inati, ki da im nisi rad.PETKO: Pa kad nisam rad, to stojim na ovem bregu. Krstina, im je Momir dovede, jaMomiru zemlju i blagoslov, i ja odo. Ako to ne doekamo, ne znam ta emo radit. Komeemo ostavit ovoliku zemlju? KRSTINA: Lako emo za zemlju, vezapevaj jedama.PETKO: A ta ako se ona vrati, ki daje malo put tako bilo? Mi ul da su poli, ja vikni, pazapeva, a ona se vikni pa vrati. Ja promuko, a nje, eve, ni danas nema.KRSTINA: ta bi s njima, na brigu mi? O, da l e dojedama?PETKO: Mi smo kod kue, dobro smo se umili, lepo smo se obukli, a ona, ako misli k


6/37


7/37

ZARIJA: Nema mene ni ovako. Kad ja po svu nosanjam groblje. I ta snim, snim da ganema. Razumi me, samo da ga vidim.JABLAN: Sa one vae kruke na Zapisu vidi se prezgodno.ZARIJA: Neka kruke sad.JABLAN: Popni se, pa. gledaj povazdan.ZARIJA: Ma, pusti me koliko da postojim, i odma u se vratit.JABLAN: Pa zar da mi proe kroz detelinu?ZARIJA: Ma, neu ti ovee kroz detelinu! Ja u onem putiem nogu pred nogu.JABLAN: Kojem putiem? Gde ti vidi put?ZARIJA: Dvanaest godina stoji tu i ne da bre ni piletu da proe, a sad si nao mene dapita gde vidim put. Do sad bi i gora porasla, a da ne zaraste onoliki puteljak. Ako ga nevidim, ja znam da je ovde bio, i ou ovudada proem.JABLAN: Ma, gde bio?

ZARIJA: Tu. Tu bre!JABLAN: Ne znam ja ni za kaki put.ZARIJA: Sluaj Jablane, zbog ovoga puta propala su mi tolika sena, to ne imade kud dai izvuem. To sam tioprostio.JABLAN: ta si mi oprostio? Ovo je moja livada i za ovo ja plaam porez.ZARIJA: Livada jeste tvoja, al put je moj. Koliko sam ja put ovude moro da. proem dokga nisam napravio, da l zna. Ostao sam bez noga idui tamo i ovamo. I sad da nem kudda proem. Pa kai mi, ku u ja sad?JABLAN: Ne znam ja.ZARIJA: Okreni , obrni, ovek od neega mora da umre. Manj da ne mremo.

JABLAN: Ne tie mi se.ZARIJA: Jablane, ovee, od kad smo na svetu, preko ovoga Dola idemo u groblje, isvud u svet. Put nije kolski, al je peaki, i put jeste. Ne moe ti mene da zatvori. Ma nesme!JABLAN: Od pronee.ZARIJA: Nit ta vuem, nit ta vodim.JABLAN: Ako svi vi budete mreli preko moje deteline, ja da se popiam na nju pa daidem.ZARIJA: Ma, bre, koji svi?JABLAN: Zna i ti.ZARIJA: Svi su sili. Ostale tri kue. Moja, tvoja i Petkova. Ostala tri panja. Ako ti stoji,

misli i svet stoji. Nije svet danas to je bio jue, a kamoli ovolike godine. Ako ti ui natem skladu, ima ko ide. Ko moe, taj ide, a ko ne moe, on prpolja, potapa se, kleca.Bukova glavo, proe ti snaga u toj detelini! Ubi te vetar sa svija strana. Bije te i beli iseverac i svaki.JABLAN: Ma, ne tie ti se!ZARIJA: Ma, pomer se bre!JABLAN: Ma, ne tie ti se!ZARIJA: Sluto boja, idi ko onoj eni.JABLAN: Ma, ne tie ti se!ZARIJA: Idi vidi ta svet radi.


8/37

JABLAN: A ti da proe?ZARIJA: Ma proo sam ja jo proletos.JABLAN: Kad si proo, ta sad oe!ZARIJA: Lepo ti kaem, otili ljudi, otili. Ene i u Polju. Izgradili nove kue, sve kua uzkuu. Jablane, prole godine.JABLAN: A ija ovo kola prolaze putem svaki dan?ZARIJA: Rade ljudi! Otvara se rudnik na Pogrebini, uvode i svetlo, Momir pravi put.JABLAN: Nisam ja ni gluv ni slep.ZARIJA: I sad vie nikom ivom ne treba tvoj put.JABLAN: Al tebe treba.ZARIJA: Ja u i da proem.JABLAN: Pa da vidimo.ZARIJA: E, zaustavi me.(Tuku se Petko tri s brda.)

PETKO: Ej, ubie se, ej! O, nemo te se!JABLAN: Sau ja i tebe, samo doi.PETKO: Jablane, surtue jedan, pusti toga oveka.JABLAN: Odi, odi.PETKO: Ni za ta te bog nije dao, sem za bie. Sau da te izmerim ovom motkom. Makse Zarija, ubi ne!(I prestae s bitkom.)ZARIJA: Neu ja s tobom da se bijem. Nisam ja od devet godina. Sutra u ja u Raku usud. Da pitam onoga gaana koliko e on godina da sudi za ovija sto metara.PETKO: Ako te sud ne pomeri, ima ko e. A ako te to snae, pomerie se, ne bio jaPetko.

JABLAN: Ni pred kugom. Tek kad ja preem preko planine, i kad ja preem prekopotoka i preko Luga, vi ete preko Dola. Tek kad se pred monom otvori sve to stezatvorili.PETKO: Zarija, pa on se siroma sasvim izgubio i vie nita ne shvata. Sad si mogo dapogine.ZARIJA: Nisi ti doleteo to te bilo stra za mene, no si se uplaio prou ja.PETKO: Ako neko treba da ide, taj sam.ZARIJA: Petko, dosta sam te ekao.PETKO: Ako si ovek, eknue me jo majno. Ko boga te molim, nemo me prete.Dobro zna kadanji sam. Ako ti umre, ja nem kud od bruke. Ej, sto i neka mi. No, akosmo rekli po redu, nek je po redu.

ZARIJA: Nem kud vie ni ja.PETKO: Ti zabav se neim. Ne misli izedna o tem. Ene ti Jablanova Milina, iz dana udan sve je mlaa.ZARIJA: A to u s Filipom? Toliko je mlada da gori.PETKO: A dae bog da ovije dana proe i neka devojka kroza selo.ZARIJA: Ne kukam ja od besa, moj Petko, no to vie nisam ni za u devojke.PETKO: E, ne valja.ZARIJA: Ma gde valja. (Smeju se.) A zna l ti, Petko, kad mene zva Mirko kad mre dapoem s njim. A ja se tek se zagledo u Filipu, pa sve mislim podmladiu se, te ne odo.Mirko umre, ja se da vidio i podmladi, a sad me opet stra neu otis.


9/37

PETKO: Stra? Vrat slomio ako me pretekne.(No. Petko zakiva i zatvara a Krstina stoji pored njega. Dri mu lampu i dodaje eksere.)KRSTINA: Nije mu pola. E, Momire, Momire!PETKO: Jako i nije. Drago ju!KRSTINA: Da l smo sve pozatvarali? Kako je ljuta, bie noas svata.PETKO: ta bude! Pojede avo dva kila eksera.KRSTINA: Ona tamo, on ovamo. Kad ne mogu da se sastave, nek se rastave. Ona tamo,on ovamo.(Zarija sedi pred kuom, a Filipa iza kunog praga, na vratima, sije brano.)FILIPA: Zarija, ti sedi a mesec ti svetli.ZARIJA: Pa nek svetli.FILIPA: Ne svetli on to ti ne vidi da sedi, no da se digne i pokupi ono ljiva toostade.ZARIJA: A je l vidi on da sam ja pao?

FILIPA: Vidi on neto drugo. Vidi da te nema u livadi. Nego vidi pa se digni.ZARIJA: E. oslepeo kad ne vidi ta vidi!FILIPA: Dik se, dik se!ZARIJA: Neka meseca, no izu me ti, ou da leim.FILIPA: Ou sad, izu se sam.ZARIJA: Steglo me u krsta, ne mogu da se sagnem.FILIPA: Ma kako tvoje leanje, no ko nee ljive da kupimo, dik se da napravimo jednodete.ZARIJA: Ja toliko snage nema.FILIPA: Ceo svct vie, dok starac moe tikvu na lea da digne, moe i dete da napravi. Ati si jo jue ak sa Virova doneo tri, i to jo pozelene.

ZARIJA: Doneu ti opet.FILIPA: Doneu ja tikve i sama.ZARIJA: Iseu ti pritke.FILIPA: Naseu i sama.ZARIJA: Dve stotine.FILIPA: Tri.ZARIJA: Kad je tako erko majina, sutra e ti za pritke u planinu.FILIPA: Pomogni ti mene u ovem gde ne mogu sama.ZARIJA: O, boe, ta sam ti uinio, te da me ono na samrti nae.FILIPA: Jes, jes.ZARIJA: Kad ovek ima zlu enu, od nje ne moe ni da umre, a kamo l to drugo.

FILIPA: to, da l te ne drim za rukav? Da nije Jablana, to bi ti ja zabranila! O, Jablane,sve ne valja, al jednovalja.ZARIJA: Uvatiu ja i tem za kraj.FILIPA: Otie, pa e se pokajat, a da se vrati nee mo.ZARIJA: A to da dangubim kad me ni sad nigde nema. Ljudi prave kue, ja ne mogu.Uvode svetlo, ja ne mogu. Momir pravi put, ja ne mogu ni to. Na ovako lepo vreme jasam se skvrio.FILIPA: Ima ta moe, pa nee.ZARIJA: Mogu da iskratim drva.


10/37

FILIPA: I jo neto?ZARIJA: O, u l da ne mogu? Da sam mlai samo pet godina, bi.FILIPA: ta bi, oeni bi se jo koji put da te eija prode.ZARIJA: Kaem ti, bi.FILIPA: Sad bi, a pre pet godina isto ovako ne hte. O, lepi moj Zarija, ti si ovek spramputa, danas sutra i otie, pa ko boga te molim, ne ostavljaj me samu.ZARIJA: Ti onda ajde s monom.FILIPA: Nisam poludela, kad mogu jo da ivim.ZARIJA: Onda ivi.FILIPA: Ou i ja neto da stvorim.ZARIJA: Ja sam moje stvorio. Sve sam zavrio.FILIPA: Mnogo si stvorio, nema ta.ZARIJA: Da l nisam? Kuu sam ti nainio, dvanaes vonjaka sam ti podigo, tri samambara napunio itom, u svaki sam zid zakucao po deset eksera, ev ti da obesi venac

luka, ili kovin s orasima, sto tovara rakije sad imamo, pune nave leba i s leba, sto kilaeera i pedeset kila soli.FILIPA: I opet mi kua prazna.ZARIJA: Ovi ljudi dovee svetlo, Momir put.FILIPA: iveu ja i bez svetla i bez puta, samo ti mene ovo napravi.ZARIJA: O tem nema zbora.FILIPA: Ajde, skinuu suknju.ZARIJA: Nemo.FILIPA: Ajde, skinuu i podsuknju.ZARIJA: Da l e da me prevari?FILIPA: Zarija, skinuu arape.

ZARIJA: Sad ne mora.FILIPA: O, napravi ga, pa makar ti dua ispala. Nata e da ispadne ceo na ivot? Gdesmo bili, nigde! ta smo radili, nita! Sadili, pa upali, al vie upali no sadili, a zvezde nibile nad glavom. Bre, ovoliki svet nasta bez rei, a ja tebe svaki dan molim i kumim, iprosu silne rei samo rad jednog oveka.ZARIJA: Filipa!FILIPA: Al ovako, da se trudi, a jok da mi napravi bilo ta. Da ne bude ki kad si pravioonu klupu. Danas si je napravio, sutra dola prija, kako sela, slomila je.ZARIJA: Gledau da valja.FILIPA: Al prvo da se pogodimo.ZARIJA: Al da mi ne zanoveta.

FILIPA: Ovako, kao prvo da bude muko, i da bude porasan na tebe.ZARIJA: Tek toliko.FILIPA: Da je pametan na tvojega pokojnog oca Tikomira, gledan na moju pokojnumajku Tankosavu i da ima lepu narav na mene.ZARIJA: Otkud tebe lepa narav?FILIPA: Samo ti panti.ZARIJA: Samo ti kai.FILIPA: Da je okat na tvoju tetku Todoru, rumen na mojega strica Lazara. Ej, oni nezbore!ZARIJA: Da ko ne fali.


11/37

FILIPA: Da je zdrav ki moj pokojni deda ivojko, da je junaan na onoga tvojega bratato je sluio vojsku ak u aku.ZARIJA: Na Blaa?FILIPA: E, na njega. Da je aljiv na moju ujevinu, razgovoran na onu Zdravkovu priju.ZARIJA: Ku ti ode! Koju priju? Ona ni nije nita.FILIPA: Kako nije! I po Petroviima, i po Dizdareviima, te dva put.ZARIJA: Tako daleko da idem neu. Bole me noge. Ako moe, nai nekog blie.FILIPA: Ajde, onda nek je pismen.ZARIJA: Kako?FILIPA: ekni malo.ZARIJA: Da l u doekat?FILIPA; Ko ono bee?ZARIJA: Taki ne postoji meu nama.FILIPA: Zar ako ne postoji da mi dete ostane nepismeno? Ako e bit taki, bolje da se i ne

rodi.ZARIJA: Damjan Nastin zna da se potpie.FILIPA: Kaki Damjan Nastin, ovaj na ima da bude visok i kolac!ZARIJA: E, takoga nemoj da trai slobodno, takoga nema.FILIPA: Nek je, nek je.ZARIJA: A da dosta mu je. Ja da sam imao samo pola od toga, gde bi mi bio kraj.FILIPA: ovek samo jedama dolazi na svet i to jedama nek valja. Mislim da si merazumeo. Ou da valja kiMomir ivanov.ZARIJA: Ki Momir ne moe bit. Kad je ivan pravio Momira? U pedesetoj!FILIPA: Al ti e se vie trudit.

ZARIJA: Kad sam se god trudio, nije ispalo kako treba.(Zarija ustaje i polazi prema kui.)FILIPA: Neemo u kuu. Kua ni nije na dobrem mestu.ZARIJA: Onda ostavljaj sito i polazi u reku.FILIPA: Voda sve nosi, ne valja.ZARIJA: A gde bi ti?FILIPA: Na vr sena.ZARIJA: Sve ono lanjsko, puno gladievine, sve trn na trn.FILIPA: Ti, Zarija, ki da te nikad nita nije ubolo.(Dooe do sena i Filipa uspravi stube.)ZARIJA: Pa kaki e to ovek da bude?

FILIPA: Kaki bude! ovek sa trna, a trn je dobar i rad uroka.(Filipa se penje uz stube, a Zarija odugovlai.)FILIPA: ta sad eka? (zakokodaka kokoka.)ZARIJA: ta joj bi?FILIPA: Nita, ajde ti samo. Snela kokoka jaje.ZARIJA: Kako jaje u ovaj vakat? Kad su kokoke nosile nou?FILIPA: Ki svakad na dobro vreme.(Zarija i Filipa sede na vr sena i dre se za ruke, duva vetar.)ZARIJA: Ti jedina dade mi sve, tebi jedinoj dajem sve.FILIPA: Bog mi je svedok da neu da ivim bez tebe!


12/37

ZARIJA: Iz ruke u ruku dau ti sina.FILIPA: Lepi moj, stariu!ZARIJA: I naa ljubav bie bez kraja.FILIPA: Samo da ga ovaj vetar ne odnese.ZARIJA: Nije to vetar, to nama Miona pomae.(Petko i Krstina dremaju.)KRSTINA: Koji li je vakat?PETKO: Skoro e gluvo doba.KRSTINA: Nema Momira.PETKO: Sa emo znat ta je bilo. Ona e se oglasit.KRSTINA: ta rade ovoliku no, vala bogu.PETKO: Preleu planinu. Stari su ljudi sve radili zadana, dok se jo vidi, dok ovek znata radi. Al moe bit da njima nosvetli mnogo jae. Promenio se mesec.KRSTINA: A ja se pitam to mi je bled. Od ega da mi bude rumen. Lomi ga iz noi u

no.PETKO: A on nju ne lomi, ajde more!KRSTINA: Samo mi srce zaspalo.(U vr Dola stoji Jablan i eka. dolazi mu Milina.)JABLAN: Zar si ekala ponoda izbije?MILINA: Ne dade mi Zarija. Ja poi, on me vrati, ja opet poi, on me opet vrati.JABLAN: Doe mi on sutra.MILINA: ekala sam da pospu, pa sam se iskrala.JABLAN: Jesi li mi donela preobuku?MILINA: Jesam.JABLAN: Daj mi tu korpu ... ta sad eka te ne ide?

MILINA: Ja bi s tobom da postojim majno.JABLAN: ta oe?MILINA: Jablane, da te pitam neto. Venasmo l se mi, ili se to meni ini?JABLAN: Mi venasmo.MILINA: U pravlikoj crkvi o Gospoini? Ja mlada, ti mlad, a lepi oboje?JABLAN: O Gospoini, a lepi oboje.MILINA: I imadosmo decu?JABLAN: Imadosmo. Stevana, Jovana i Nikolu.MILINA: I ivesmo zajno?JABLAN: ivesmo.MILINA: I bi ovako. Ja umesi veliki leb, i stavi ga na sred srede, pa svi posedasmo oko

njega, smejemo se itipljemo ga.JABLAN: Bi.MILINA: Ja bi u jedan dan rekla bilo je, a u drugi opet reknem nije bilo, pa sednem naprag, zapevam i mislim da sam devojka.JABLAN: Ne moe ovek sve ni da panti.MILINA: A znade l ti ta bi sa njima?JABLAN: Ja one nedelje viknu, oni se poplaie i odoe.MILINA: I kud odoe?JABLAN: Nekud niz breg. Prodoe pored Petkove tale i zamakoe u umu.


13/37

MILINA: A odoe l zajno?JABLAN: Do ume odoe.MILINA: Ej, grdna ja, to i ne vido. Deset godina i eve viem, i ne mogu da i dozovem.Da i nije neto pojelo?JABLAN: Ne bee mali.MILINA: Stevan ni je otio bez kaputa, Jovan bez arapa, a Nikola u pocepania opanaka.JABLAN: Ako su na mene snae se. Sve e to oni skinut sa nekoga.MILINA: Od toga me najvie stra. Pruie ruku u tue, te satree i neko.JABLAN: Ko da i satre? Da sme.MILINA: Mnogo sam ljudi pitala, al o njima niko nita ne zna.JABLAN: Neka i, neka. Dok ogladne, pa e do.MILINA: Dok ogladne, a prodoe tolike godine.JABLAN: Kolike godine? Idi ti ka kui, doe oni.MILINA: Doe ki ti. to ti ne doe?

JABLAN: Ne mogu da ostavim detelinu.MILINA: A moe da ostavi sve drugo? Ne mora da noi. Doi, otvori vrata, okai se,pa se vrati.JABLAN: Milina, reko sam ti, nemo da me zove, da doem neu.MILINA: Prazno selo, nema pasa.JABLAN: Ne bojim se ja nikoga.MILINA: Ja samo reko.JABLAN: Ni da rekne.(Petko i Krstina jo uvek ekaju.)PETKO: Ej, zaboravio sam da zaklopim kokoke. Odnee i opet noas.KRSTINA: Nema noi da ti neto ne zaboravi. Pa ta si mislio?

PETKO: Ne mogu nikako da sviknem.KRSTINA: I jeste velika ara.PETKO: Za mene i jeste, kad mi za ovolike moje godine nismo nita zaklopili ni jedama.KRSTINA: Pa kupi l ti Momir onu farbu?PETKO: Kupi.KRSTINA: Kaka je?PETKO: Ba lepa zelena farba. Onako ki trava. Kad i sutra ofarbam, nee i vieprepoznat o as.KRSTINA: Danas je Filipi odnela pet.PETKO: E, jako je. Nek manje gleda u Zariju.KRSTINA: Da nije Miline, mogla bi nou za sna i nas da odnese.

PETKO: Da l bi nas?(Iz daljine se u Mionin glas. Petko i Krstina uutae, tiina.)MIONA OFF: Momire, Momireee!PETKO: Nije mu pola.KRSTINA: to me stra.MIONA OFF: Momire, Momireee!KRSTINA: to me stra. to ovoliko vie?PETKO: to ima lep glas.KRSTINA: Ne bi se ja sad smela okazati na Zeleni breg. Kako je nije stra da nou ide uzovu planinu. Mrkla


14/37

no.PETKO: Od ega da je stra, kad od nje gore sile nema. I avo je beo pored nje.KRSTINA: Bie noas svata.PETKO: to stoji, sedi.KRSTINA: A gde li je Momir sad?PETKO: Sad on nekud ide i eka da pospimo, vie i njega sramota.(Doe Momir.)KRSTINA: Nee da doe.MOMIR: Zove me na nie.KRSTINA: Na nie?PETKO: Reko ja. Nee ona u ovu nau divljinu.MOMIR: Nismo mi u divljini dok smo ovako pitomi. Pre je ona. Urnisala nije sve onolivada po Zapisu. Travu iz korena povadila, da ovek ne zna koja je ono lepota bila ne biverovao. Travka ni nije ostala. Sad da se pomolite na breg, imali bi ta i da vidite. Crni se

zemlja. A ono kruka i jabuka... Sad mi sve lei na ledini. Poupala.KRSTINA: Boe, kako si bled! Ona mora da je gorska vila, il neka neastiva sila.MOMIR: Pamet da mi prevrne, a ne svet, ja na nie neu. ta ja da radim u kui poredputa, pored koje svet povazdan samo prolazi. Nit ou, nit mogu. Sve to ide preko brega,k nama dolazi, i sve dolazi polako. I dok se probliava vidim ga sa svih strana. Treba mivreme i istina. Kad neto vidim, ou da znam da sam vidio. A ja ne vidim dok se nezagledam. Nita mi nije daleko.KRSTINA: Ona e tebe utus glave, ki njena majka njenog oca.PETKO: Kad te ena il avo savee, ik se odrei.MOMIR: Odreuje me ona sama, ona mi ne veruje.PETKO: ta oni dol imaju vie?

MOMIR: Ovee pred kuom zbog kojega ni skim ne zbore.KRSTINA: Momire, ne idi za njom. Odupri se. Ne daj joj snagu, jer nee je nadvladat.MOMIR: Kako bi mi ona i da ne mogu, rekla da mogu! Ona mi ne veruje. Sa me i zakivaza ovu planinu.KRSTINA: E, Miona!MOMIR: Krstina, kai svima da vie ne putaju stoku. Ja vie ne znam ta ona ne moe.(Jutro u selu. Zarija, Filipa, Petko i Krstina jure petla.)FILIPA: E, odnela te lisica, e, odnela te lisica!PETKO: Zarija, ne daj mu kroz plot!FILIPA: Bre, Zarija, bre, potri.PETKO: Sad ko ga ne uvatimo... Sad ko ni izleti. .. Noge moje, gde ste mi sad! Krstina,

gde ti je mladost!?KRSTINA: Otkotrljala se niz put.PETKO: Gde je ta Milina! Ako je danas mlada, uvatila bi ga za as.ZARIJA: Moete li da utite i trite? to ste se razdakali?FILIP: E, pobee mi.ZARIJA: Ko koga ve molim, sete, da ga ja uvatim. Ovako neemo nikad sti!PETKO: Ba u da sednem! Sete i vas dve! ini mu se da moe.FILIPA: Ono to moe Zarijina starost, ne moe neka mlados.PETKO: Da l e bit! Zarija, ta bi?KRSTINA: Neka ga, ne diraj ga sad.


15/37

PETKO: A gde ni je Milina?KRSTINA: Ona nee stida isprati petla.FILIPA: Osta samo da se obue.KRSTINA: Ja ne stigo da promenim maramu.FILIPA: Ki da je moja istija? Poispraasmo onolike petlove, dozlogrdilo mi vie da sepreobukujem.KRSTINA: Vala ile i ti tvoji opanci, skroz pocepani.PETKO: Ja nem bolje. E, uvati ga! (Zarija donosi petla.)FILIPA: Daj da ga sputim.PETKO: Turi mu ga u torbu, lake e ga odnet.ZARIJA: Da jok. Odneu ga ja pod ruku.KRSTINA: Ode ni i poslednji petao iz sela.FILIPA: Nije mi to je poslednji, no to je crven.ZARIJA: Nek i on vidi ta je sud.

KRSTINA: Nee imat od cele ko da zapeva. to ne uvatismo kokoku?FILIPA: Ma kaka kokoka, kokoke mi nose jaja.KRSTINA: A da smo im pratili onu kvoku s piliima, reili bi ni to za as.FILIPA: Ja kvoku ne dam, pa da znam da vi to nikad nee reit. to u sud, to potrovaMiona, ostadosmo bezkokoaka.ZARIJA: Pa da krenemo?KRSTINA: A da saekamo Milinu?ZARIJA: Nikoga ne ekam, vreme mi je da idem.(Zarija polazi, oni za njim. prelaze preko sela i polaze uz breg.)PETKO: Lepo ga pita, gospodine sudija, da l emo imat kismet da ni to rei za naega

ivota. Kau mi koliko ni je godina, koliko dugo mi veekamo i koliko je sudija natome sudilo. Nek uzme olovku, nek izrauna, pa nek ni javi.ZARIJA: Pitau.KRSTINA: Kai mu da je Jablan lud i naopak. Noga mu nogi ne misli dobro.PETKO: Ma, osevapie se ako ga pomeri. To je dobro za sve. Pametan budi i ne daj muse. Ko zatreba, i podvikni mu.FILIPA: Nemo da mu pezi.PETKO: Mi ko nismo u koli ili ki on, mi smo kroz prozor vireli.KRSTINA: Kai mu kolika je povika na nji. uje se do navie. Ne moemo da zaspimood tolikija glasova. PETKO: Ko smo postareli, nismo pamet pogubili.FILIPA: Nek to rei kako treba. Nemo da mu ja idem na nie.

ZARIJA: Sad se vratite, ja put znam.FILIPA: ta ti je muka od nas?ZARIJA: Ko htednu da me sasluaju, kazau sve tako.KRSTINA: I ko ne htednu, ti kai.FILIPA: ue, nije gluv. Ako se umudri, petla mi vrati. Ima on ta da radi i u naem selu.KRSTINA: Od onolikija petlova dognae me na ovoga jednoga i ko ne htednu lepo,slobodno ga vrati.PETKO: Ono ne valja da je selo bez petla, al izvue ti ruke uz ovo brdo. Ma, prodaj ga.FILIPA: Koga da proda? ta da mi rade bez petla ovolike kokoke?PETKO: Kad to zavri svrati u optinu i kai onema lopovima da im pomremo ni


16/37

razdele pored, a jok ki Todoru Radiu. Umro ovek, ima osam godina, ostavio punu kuueljadi, a evo i dan danas, na njega dolazi porez. Odma nek me razdue i nek ga preveduna Momira. Jer ja im posle o tem neu vodit posla. A slai da smo naumni koliko sutra damremo.FILIPA: Ume li ti Petko neto lepe da rekne?ZARIJA: Kad kome prdne na um.FILIPA: Ti kad ne bi reko, ti bi crko.KRSTINA: ali se to on, Filipa.ZARIJA: Sad se vratite. U Raku neemo svi.PETKO: Da l ti rekosmo sve?ZARIJA: Sve sam to zapantio jo dok smo prvog ispraali.FILIPA: Ajde, ajde, jo koji korak. O, Zarija, to ne ponese togod u pijac da proda?ZARIJA: I nosio sam.KRSTINA: Valjalo bi da se togod od nas vidi na pijacu.

ZARIJA: Ako se vi sad ne vratite, ja u da se vratim:KRSTINA: Lepi na petao.ZARIJA: Pa, ku ete vie! (Zaustavili su se na bregu.)FILIPA: ta ti smeemo, ne itemo ti leba.ZARIJA: Probiste mi ui.FILIPA: Ie dosta i sam.PETKO: Ko mu toliko smeemo, da se vratimo.FILIPA: Jo, jok. Ajde jo malo, jo do pod breg.ZARIJA: Pa ku ete vie.(I zamakoe. U vr Dola stoji Jablan i eka, a sa brega Milina vie u svet.)MILINA: Jovane, Stevane, Nikola! Nikola! Jovane! Stevane! Stevane!

(Poe, pa stane, pa vikne.)MILINA: Jovane! Jovane!JABLAN: Nema i. Nema. Jok, jok. Daleko otili. Vikala danju, vikala nou, sve ti jedno.Nema i. Nema! to ne vidi s Petkom da on pogleda, on je video na daleko. Sa Zapisa jevideo sve do u Kragujevac, a sa Pogrebine bi, moe bit, video i dalje. Ono danas ovekmoe daleko da otie, al da se Petko popne na konja, ne moe bit da i ne bi vido. I samsam mislio da poem za njima. Al ne mogu. A mislio sam. Da mogu sad bi poo da vidimgde su, i da vidim kud se ovaj svet pomera. Ima jedno vreme kako i obnoi obdan ideneki svet niz stranu, al sve stranom i sve stranom, a ovamo ne skree. Ja reko, ini mi se.Al ne ini mi se. Izistine ide svet. A ko je to ne mogu da razberem. Razaznajem samonaega ivana. Al on me najvie i buni. Izedna je s njima. A koji su to ljudi i ku e to? I

sve to biva negde pod no, il pre sunca. Kad jutros, ki pored mene, lepo vido, proeLazarija i pronese jedan lonac, a za njom ide jedan momii nosi jedno jaje. Momak,momak, viknu ga ja. Dela te ovamo. Kad on, da vidi, dode i stade pred mene, a u rukijednako dri ono jaje. Ja mu se poali. Reko, ima jedrio prase navadilo mi se u detelinu,zna li ije je. Znam, ree. Ziricko. Te mi on popria da su Zirii sili na nie, da su onajstari svinjarac gor razvalili, a da dol drugi jo nisu nainili, te sad nemaju gde da zatvoreto prase. A i oni jo nisu sneli kokoke, gor im nose, i pokaza mi vrag ono jaje i ode. Kadon ode, ja se seti da ga nisam pitao ni iji je nit ku e na nie. Al bi mi to dosta. Ja negdevido ta biva. A samo sam ekao da se odnekud ono prase pomoli i da ga grudomnadvladam. Pa opet reko, neu. Da ne znam ta je sirotinja, bi im ga ubio. Ovako, prebiu


17/37

mu nogu i nek se s toliko proe. Mogu ja od da ekam tri dana ono donee. Boesauvaj. A sad da se pomerim, evo njega. Ki da zna kud se kreem. Zna. Ne vredi zboritkako nije. A da svud okolo uma. Moda me ono sad iz ume gleda. Ono mene vidi, a janjega ne mogu. Kad bi mogo da ga uvatim, svezao bi ga za jednu nogu i obesio na onuZarijinu kruku da visi. A ja bi seo pod kruku, i sluo kako skii. Ba me namuila. Imaga svud. Na sve strane stie, a nigde da ga uvati ne moe. Da ko danas ne dode. Ma sadda se okrenem, bi ta bi.(Kad Jablan vide da Milina upka svoje haljine, on se uplai i uuta.)JABLAN: Miliha, ta ti.je, Milina!MILINA: Odakle si ti doo danas?JABLAN: Doo nisam niotkud. Tu sam bio i tu si me zatekla.MILINA: A odakle sam ja dola?JABLAN: Od kue.MILINA: Bit ne moe da nisam nikud pola. Bie da me neko po imenu zvao. Ki da mi je

reko za neki put. Dok se obuko, ja zaboravi. Da l je bila Filipa? Neka ena. Tako se Filipaprua. Jablane, ono to je davno bilo ide pred mene, a ovo to sad biva, zabacuje mi se zalea. Idem ja do kue. Moda e me opet trait.JABLAN: Idi, pako se seti.MILINA: Ako je Filipa ona e do.JABLAN: Idi obo se.MILINA: Jablane, a gde ni je kua?JABLAN: Kako gde? Pa tu! Tu iza brda.MILINA: Iza kojeg brda?JABLAN: Stani. . . Odakle dolazi ti!MILINA: A da me nisi ti zvao?

JABLAN: Ja? Nisam.MILINA: Kako se ja zovem?JABLAN: Pa Milina.MILINA: Pa zovi me.JABLAN: (nasmeje se) ... zvau te. Ako je Filipa, ona e do.JABLAN: Idi spusti glavu. Odmori se, dako se seti.MILINA: Teko u se danas setit.JABLAN: Bit ne moe, setie se.(Milina silazi niz breg upkajui se sve vreme.)MILINA: Tri ljive pa se umrsile. Poznaje li ti, Krstina, vae? Daj da vidim. Ja vala, jok.Kako Krstina? ljiva ovo, a ljiva i ono. Kako ja tumaim, ova je ljiva moja, ova je

Filipina, a ova tvoja, Krstina. Ja i jedva i vidim. Ti si sasvim izgubila vid. Od proletosima kako sam obnevidela. I udo bi bilo da vidim. Oko ovija avola gledaj danas, gledajsutra, ostae mi oi u gledanju. Pa ta emo. avo odno i ljive. Ree jue ile, na ljivarpreliva u Jablanov! A i ko bi se nado da e dotle da sidu. Zemlja u strani i ljiva kakopadne tako se skotrlja. E, ja i ne drala. Ma ko da i dri? Imali bi samo pod ljivama dastojimo. Ovako ni dogodine ni jedna ne rodila. Ubio i mraz sve do jedne. Mogle su i seloda zatrpaju, pa ta bi grdni. A da i nije ona ljutica noas protresala? Miona? Nije. Obalio ivetar. Bilo je vetra i pre. Al nije ki noas. Pa, ta emo, Krstina. Pokupiemo i nekako.Sve mi jednake. Kako jednake. Ove su sitne i jedre, ove su rane, ove docne, ove supozelene, ove su zrelije. Ove su tonjave. Sve to ne vidim. Mi same ne moemo im nita.


18/37

Da su od suvoga zlata. teta bi bila da propadnu. Da smemo od Mione, pa da pustimojedno dve noi svinje da i pokupe. Taman posla, da i potruje! Da ko doe ono Zirickoprase. Pa jes, Ziricko prase. Krstina, idi ti ka kui, a ja u da obigram breg i da gadoteram. Tri ljive, pa se umrsile.(Krstina, Petko i Filipa mere konopcem breg dok Milina optrava oko njega.)KRSTINA: ta li joj je?PETKO: lll je muka oborila, il je juri os.FILIPA: Ki da neto trai.KRSTINA: Filipa, zovni je.PETKO: Filipa, rairi taj konopac bolje.FILIPA: Milina, o Milina, ajde k nama. Ajde!PETKO: Krstina, uvrsti taj kraj.KRSTINA: ula je da ko doe.PETKO: Ajde, ajde vie, da se ne bavimo. Dokle besmo?

KRSTINA: Sto i etres.PETKO: I ovaj jedan, te sto i etres jedan. Filipa, dri li ti ili ne dri taj konopac?KRSTINA: Zabolee me ruke.PETKO: Filipa!FILIPA: Drim, drim.PETKO: Mo li, lepe. Ne upredaj taj konopac.FILIPA: Ki da me neto zanosi.KRSTINA: ile, ta ti je danas?PETKO: Kako ta mi je! Vrcka se i zagleda, evo ceo dan, ki da nije bila mlada. Sto putmerimo rad nje.KRSTINA: Ja vie ne mogu. Sa u da padnem, pa radite ta znate.

(Preko brega doe Milina.)MILINA: Krstina, obigrala sam ceo breg i ne mogu da ga naem.KRSTINA: A koga trai?MILINA: Pa ono Ziricko prase, da pokupi ove ljive.KRSTINA: Boe, Milina, to oko toga bije glavu.PETKO: Filipa, nisi sama.KRSTINA: to si bosa? (Milini)MILINA: Sakrila sam negde opanke i ne mogu da i nadem.PETKO: Filipa, gde se to ogleda?FILIPA: Ja u daljini. ak onamo.KRSTINA: Blagi, boe, ta vi je danas. Milina, sedni tu negde, sa emo mi.

PETKO: ekni da dode Zarija. Sve u da mu popriam.KRSTINA: Zar ne vidi da se ali.MILINA: Petko! Zemlja! Krstina, zemlja se pomera! Filipa, dri me, zemlja odlee!Filipa, dri me!PETKO. Nemo i ti da mi pristaje na muke, nego idi onamo, sedni u lad.MILINA: Svom snagom neko vue.PETKO: Krstina, pomol se na breg i vidi ima li gde Mione. Da se ona ljuto ne ali. Neznam ta je, al neto ima, im ovolike ne moe da se slozi. Ko budne ona, nee seprovest.KRSTINA: Nigde nikoga.


19/37

PETKO: Kad ni zemlja vie ne miruje, dolo je poslednje.FILIPA: Vratilo se prvo.KRSTINA: Pod bregom, na Strnu, pasu neije ovce.FILIPA: A gde smo sad?PETKO: Sad smo za deset konopaca blie Polju.FILIPA: Bie najpre da ovi u rudniku neto rade.PETKO: Moraemo nanovo. Dajte konopac onamo.KRSTINA: Milina, ona zaspa.FILIPA: Neka je, ne diraj je.(Pomoli se Zarija. Pod rukom nosi petla.)PETKO: Ej!ZARIJA: ta radite?PETKO: Gledamo koliko ima od nas do u Polje.ZARIJA: Krstina, da ne zaboravim. Sreto ivana i dade mi ovo da ti dam. Nita ne

umede da mi rekne, a bie opet neki dar.KRSTINA: I opet ki da sam bez nita.ZARIJA: Ite sad vi, doe Petko.FILIPA: I ja bi da ujem.ZARIJA: Ne bi nita. (Filipa i Krstina ode i nastave da mere.)PETKO: Kako nita. Pa nae l kog?ZARIJA: Nao sve. Al svi imae prea posla. Ja sedo, sedo reko pozvae me neko. Proevreme. Kad vido da me niko ne vidi, ja viknu. Al viknue i oni, isterae me napolje.Petko, teko onem oveku koji na ona vrata zakuca. Mnogo vrata, a kroz nijedna nemoe da ue. Da l emu slue, ne znam.PETKO: Od nji niko nikake koristi nema. To svi znamo.

ZARIJA: Sad se kau trai istina po sredini.PETKO: Da l su u pamet?ZARIJA: Samo mi jedna ena lepo ree. ia, imamo mnogo posla, niste vi jedini. Alovolike godine, reko ja, al ona ne u. Al ovolike godine kako ekamo, opet reko ja.Morate da ekate jo, ree ona. I to bi sve. Izgleda, ceo svet se sudi, nije ni njima lako.PETKO: Pa kako su ti ljudi nalik?ZARIJA: Sve oni mladi, sve oni to mru veu etrdesetoj.PETKO: Pa kad su iveli ti ljudi?ZARIJA: Ne znam to su bez snage.PETKO: Pa ta emo sad?ZARIJA: Da proemo ne moemo, no da preletimo.

PETKO: Da preletimo?! A zna li kako?ZARIJA: Ki sve to leti! Let, let!PETKO: E, da je ovek leptir!ZARIJA: Ma i jes.PETKO: Ttt. ta ne snae.ZARIJA: Ceo dan bio ja u Raki, nit koga sreto, nit me ko srete. Sve mladi. Nit mi koree kako si Zarija, nit mo li Zarija, ni jeste l poradili, niko nita. Ja stoj, stoj, na jednommestu, vidim ne vredi. Ja se premesti na drugo, pa stoj, stoj, ono isto. Stajao sam odsvake ruke, i u guzvi i sam, al ne vrede. Da sam bio sam no i ja i petao. I bre nita. Da koupita poto je. A nije lak, izvuko mi ruke.


20/37

PETKO: Pa to ga vrati? to im ga ne dade?ZARIJA: Kome da ga dam, kad me ne vidoe.PETKO: Opet je dobro to ja ne silazim. A ide l u pijac?ZARIJA: Ido. Ni sam ne znam kako se u njemu obreto. Ki da me neto nosilo. I kakoudo, tako se izgubi. Paprika, a nije paprika. Jeste, nije, jeste, nije. Koga da pitam? Nit miko poznat kupuje, nit mi ko poznat prodaje. I kako da pitam. Da ga pitam ta prodaje,nasmejae se ovek. Da ga pitam, je l to to prodaje paprika, naljutiu ga. Ma, paprika!A ne mogu da znam koje je sorte. Al nije od jedne. I roga i babura i bog jedini zna kolikose tu sorti ukrstilo. Crvena paprika, al koja je to crvena, zelena, al koja zelena, pa bela alsve se prelivaju na suncu da se ogledne na nji. Gledam ki da nije iz zemlje iznikla. to jegledam ja, no to je gledaju i oni to prodaju. A ona ki da im nije iz ruka izlazila.PETKO: Gde ja bi da to vidim!?ZARIJA: Kad me spazi jedan ovek. Smejem se ja, a smeje se i on. A da mu netoreknem, a da mi neto rekne i na tome osta. I ou da poem, ou da idem ka kui. Al ne

mogu noge da pokrenem. Stojim ki zakovan u sred pijace. I gledam. I kad vido da jepaprika, ja vido sve to ne mogu, i samo me suze prooe. Tu bi i ostao da ne u kako meFilipa vie preko brda. Ajde ka kui, ima ta moe. Tu se ja nasmeja i odo.KRSTINA: Petko, odi ovamo da vidi neto.PETKO: Pa tako, Zarija.(Zarija poe na drugu stranu, al ga Filipa stie.)FILIPA: to si tako brian?ZARIJA: Nisam. (Filipa uze njegovu ruku i stavi je u nedra.) Nisam. Filipa, koliko ti jana zemlji stojim.FILIPA: Ki svi.ZARIJA: A koliko je tvrda zemlja pod monom?

FILIPA: Valjdar ki svud.ZARIJA: E, Filipa, Filipa, poela si i ti da me lae.FILIPA: Al samo dok te gledam. (Filipa se sae) Koniu, vrapiu, to izgubim nai u.Koniu, vrapiu, to izgubim, nai u...ZARIJA: ta bi?FILIPA: Izgubila sam iglu.ZARIJA: A to je trai bez konca.(Miona lei na bregu i odmara se. Kad vide da Momir dolazi preko brda, ona sko i.)MOMIR: O, Miona, jo te je lepo videti.MIONA: O, boe, gaaj ga neim, ako si meni ruke svezao, sebe nisi. Il me vodi s ovogbrega, da mi se ne smeje ova budala.

MOMIR: Ne uje te.MIONA: Idi mi vie s oiju. Ako si prolazio, proi.MOMIR: Od onolikog naeg idenja, ta bi? Ko bi rekao da e zbog toga ovolika prirodada strada. Miona, devojko moja, zar si se veumorila? Zar si vesela? Koliko to rukuima? Zar samo dve? E, pa nije pravo, to ovliki svet jedva posadi, ti jedna poupa. Dasu ti jo etiri ruke, pa da sve poupa odjedared, zemlju isprazni i sve nad zemljomzatre. Samo sad nema laki. Lako si poupala moje mlade vonjake i lako potrovalaselske kokoke, al sad treba nitit stoletne ume i ove golubove to lete visoko. Lako sipovadila travu, sad povadi trnje. Ne sedi, no se dii, uri! Truj i upaj bre, ako netomisli meu nama.


21/37

MIONA: Goree ume, padae golubovi.MOMIR: Mnogo pameti nema.MIONA: Ti koji je ima, kai mi ta da radim, pa da se vie ne okreem oko tebe, da zatobom vie ne idem, i u tebe vie ne gledam.MOMIR: Samo nastavi tako.MIONA: A imalo te il nemalo te, a bilo te a ne bilo te, nek meni bude svejedno.MOMIR: Prvo si sve davala, sad sve uzima.MIONA: Setila sam se da mi nita nisi dao. Iz kue si me izveo, ostavio, a pala je no!MOMIR: Nisi htela da ue, a bio je dan.MIONA: Zbog tebe sam igrala, s nogu sam spala, zbog tebe sam pevala, glas samizgubila. Sad sii i doi.MOMIR: Nema tog puta kojim bi ja doo . . .MOMIR: Nema tog puta kojim bi ja doo.MIONA: Pokazau ti ja put.

MOMIR: Nita mi ne pokazuj.MIONA: Doi, biu ti od svake ruke na pomoi.MOMIR: Vevidim.MIONA: Sve znam. Sve sam granice prela. Videla sam ta je nad zemljom i ta je podzemljom.MOMIR: Ja sam kopao mnogo dublje pa ne znam.MIONA: Kad kopa na pogrenoj strani. Kopao si pod levom, sad kopa pod desnom, anije ni pod jednom tvojom nogom.MOMIR: Tebi je do ale, a ja iz zemlje ne izlazim.MIONA: Ako ne doe jo sutra, od Joanice do Pavlice unitiu sve ito.MOMIR: U Pavliku crkvu ne diraj.

MIONA: Sve to izgradi, razgradiu, to zagradi, ogradiu, to zatvori, otvoriu.MOMIR: Imam i ja jo snage, al dokle e ovako.MIONA: Dok je sveta i veka ili dok ne sie.MOMIR: Dok ne porui vekove?MIONA: Dok ne porui vekove. Ovaj svet je vrsto graen, od enske ruke stradat nee.Sve nie iz semena, a seme je sitno.MOMIR: Miona, ta u ja s tobom?MIONA: To ti mora da zna. Ja tebe ekam.MOMIR: Mene ne ekaj.MIONA: Je l tako?MOMIR: Tako je.

MIONA: Da sam za suncem ila, manje bi bila zaludna. Kad ja urim, veliki me posoeka. E, sad ima da se zna, i sad ima da se panti, kad sam te ja volela. Amin.(Miona zae za breg, a Momir poe na drugu stranu.)

DRUGI IN

(Filipa stoji pred kuom i prepreda konce. Dotra Petko.)PETKO: Filipa, bre ovamo, obesio se Zarija!


22/37

FILIPA: ta ree? Il sam gluva ili melje vodenica.PETKO: Reko, obesio se Zarija.FILIPA: Ej, mene, ej! Zar ne umede nita pametnije da uini?PETKO: Ene ga visi na onoj vaoj kruki na Zapisu.FILIPA: A to na kruku, o Zarija, pored onolike ume?PETKO: Ona mu dola najzgodnija.FILIPA: A ta je falilo onem glogu ispod kruke?PETKO: Gde bi mogo onoliki ovek da se obesi o onoliki glog?FILIPA: Ej, onake kruke! Sad nee htet deca da je jedu a samo to je uzrela.PETKO: Ma gde su ni deca?!FILIPA: Ej, star ovek a n umeo ni da se obesi.PETKO: Uinjenom poslu mane nema, no ostavljaj to i ajde.FILIPA: Pa ku e me sad?PETKO: Ajde pomogni mi ga skinut.

FILIPA: E, vala da gane skidamo. Imam ja sad prea posla. Ou ovo konaca daprepredem i poputim ove kokoke, da mi vie luk ne vade. Kadje hted da visi, sad nekaga. A gde se obesio, pri dnu ili pri vru?PETKO: Ene ga, vala, u vr vrka.FILIPA: Lopua star, viem ga da kupimo ljive, ne moe. Viem ga da splastimo seno,ne moe ni to. A mogo je da se popne u vr onolike kruke. E, na te grane ga ja nisamnavela, no odvela ga njegova luda glava. ta je hteo na kruku kad je znao da ja ne uodozgo da ga skidam. Trebalo je mislit unapred.PETKO: Ako treba, ja u da ga skinem.FILIPA: Ti, Petko, nemo da se mea. Nemam ga ja sad kud. Petko, svima da kae,nema neko glavom da se naali pa da ga skida odande.

PETKO: A ko moe da ostavi oveka da visi onako?FILIPA: A da l mi nije slomio neku granu?PETKO: Vrat jeste, a za granu ne stigo da vidim.FILIPA: Sad ima da eka i da se naeka pa da vidi groblje.PETKO: Ne valja radi nas da tako ostane.FILIPA: Valjalo il nevaljalo, da je tako. Dok ja ne stignem, on mi otis nee. Lepo sam gamolila, nije me posluao. Sad mora. A ja neu skoro. Bar jo jedno dvaes godina. Dok neizvedem ovo dete na put.PETKO: Koje dete?FILIPA: Kako koje? Moje i Zarijino.PETKO: Filipa, pomer se s toga mesta da ne zbori svata.

FILIPA: Istina, ti ni ne zna. Petko, ja sam ti trudna ima nedelju dana.PETKO: ta zbori? Zar sad pod tolike godine?FILIPA: Neka ena pre, neka zena posle, ja jedva sad.PETKO: Trudna? E, jako si. E, bog ti je pomogo kad ga prevari. Nad Zarijom Filipa.Hahahaha. Pa da l Zarijato znade?FILIPA: Ko e da zna ako on ne zna.PETKO: E, ta veli. Al me obradova. E, pa ekaj, da t pozaglednem. A jesi, poznajem te.(Filipa se smeje dok je Petko zagleda.)PETKO: A na ta ga prevari? Boga ti!


23/37

FILIPA: Na svilen dlan.PEKO: Kad je vetako, spusti tu maljku i ajde vidi tvojega oveka.FILIPA: Ba mislim da l u noge polomit trei onamo.PETKO: Al kako moe i da prepreda?FILIPA: Ko veli da mogu? Ne mogu, al ou. A to da i ne prepredam? Petko, kad se onpored mene ive obesio, ima da prepredam danas ceo dan.PETKO: Ko je sa enama imao posla nije propevao.FILIPA: A znado l ti kad ja peva. On s prvom enom, ja pevam, on s drugom enom, japevam, on s treom enom ja vezapevam, pa onda one sa strane. Neda Ziricka ima beleruke, ej mene. Julka Lunjanska ima plave oi, ej mene do boga. I vazdan neke ene okonjega, navalile na njega, ki pele na med. Ako je sabor, one sve na saboru, ako je etva,one sve na etvi, a sve ih poznajem. Sam avo mi zbori koje su. Evo i ona, evo i ova,gleda ja gleda jedno tries godina u sve te ene, dok me u jedan dan ne bi sramota. Filipa,reko ja, ima li ti kod kue neki vei poso? A be poela da pletem neke arape za u dar.

Ba s velikom i lepom voicom. Te jedva ja uze one arape u ruke i jedva se izmako. Uto doe i Sabor u Studenici. Opet ja na saboru, al sad ja znam, stigle me godine. A ja joodnekud lepa i jaka. Kad, evo ga Zarija. Ide sa Sidorem Daeviem, i ujem ja pita onSidora. Boga ti, Sidore, koja je ono ena u beloj marami? Filipa, reko ja, pa on te i nezna. I ja vie i ne znado ta bi s monom. Nit ja znado da je doo red na mene. Samo seobeznani. Petko, Petko.PETKO: Aaa!FILIPA: Ti me ni ne slua, ti spava?PETKO: Neto mi doe san na oi. Rano sam se digo. Tu nomad pala kia i pokisle nikokoke. Otrla se farba s nji, te uzo jutros da i prefarbam.FILIPA: I sama morau tako. Ej, vie i ta farba!

PETKO: Kud je loa, tud je i skupa, te me sasvim upropasti. Al nee Momir vie ni da jekupuje.FILIPA: Nije to lako donet uz ovo brdo. (Petko zeva). E, ba si mnogo umoran, idi odmalei.PETKO: I ou. (I Petko poe). A za Zariju se dogovorismo.FILIPA: Dosta sam ja njega ekala, nek eka sad on mene. Opet sam imala neki kismet,te me naljuti. Al kako sam luda, sad bi i ja na onoj grani visila pored njega. Ma imao mebog na umu.PETKO: Pa dabome.FILIPA: Moe li otido kue?PETKO: Morau.

FILIPA: Ako se strpa uz put vii.(Petko ode. u vr Dola Jablan se dri za glavu i vie.)JABLAN: Milina, Milina, Milina!(Milina dotri preko brda.)MILINA: ta je pobogu?JABLAN: ta radite vie u tom selu?MILINA: Svi miruju.JABLAN: Ne kri ga. Kai ko je i ta radi. Da mu ja dam i da mu ja pokaem.MILINA: Jablane, ta ti je?JABLAN: Zar ne vidi? Joj, moja detelina! Sve u da ve pobijem, sve u da ve robijam.


24/37


25/37

nada i unosi, to mu, za prokletstvo, to vie ili, vene i uzmie. Nji si pustio, a na menimisli da prelomi. Bio sam mek, al stvrdnuu se. ta sad eka? Sad niko ne vidi, sadsmo sami, sad me smrvi.(Kako stade, tako i ostade. a u isti as doe i Milina s Filipom.)FILIPA: Milina, pa gde ti je Jablan?MILINA: Trai ga i pravi se da ga ne vidi.FILIPA: Pa gde je?MILINA: Puklo mu pred oima i otio na kraj sveta.FILIPA: Crna Milina!MILINA: To vie nije onako, to je sad ispred njega, iza njega, negde oko njega il unjemu. Traim te, traim te, a ne znam gde si pao. Gde si kad nisi u kui iza vrata, i kadnisi u umi iza drveta? Filipa, tu petlju smetni. Onda si, onda si. Filipa, smetni jo jednu.Onda si u vr Dola u travi ispod lista deteline. Onda si tu negde. Sad sam ti vesasvimblizu. I.. . Filipa, on se skamenio. Jablane, lepi moj. Jablane moj kostokameni. Ovo mu je

bila ruka, lepa ona! Moja ona! A ovo su mu bila lea. Jablane, donesi hrast iz ume ivode donesi!FILIPA: Milina, ostavi tu stenu. Ajd, izmak se.MILINA: Samo da mu poljubim koleno. Sanjam to sve ove godine, bar da ga taknem.Lepa moja noga! Filipa, vidi ovo stopalo! Ko ima vee i lepe, nek korakne, da presudim.Ko?! Niko, niko na svetu! Filipa, a ovo mu je bilo ono! Imala sam na emu da se slomim.O, boe, onolika njegova lepota i snaga, ovolika moja enja i udnja, pa sad da seZiricko prase ee o njega.FILIPA: Milina, ajde ka kui! Ajde, prosi brano i zamesi leb. Sutra je praznik, doe tineko. Ne valja da je kua bez leba.MILINA: Pusti me da zaigram na obadve noge, da ga zasmejem.

FILIPA: O, Milina, ajde ka kui, ku e na besput!(U sred kue Krstina se dri za glavu i vie.)KRSTINA: Jao mene! Jao moja penica!(Ulazi Momir.)MOMIR: Jao mene! Jao moji golubovi!KRSTINA: Kaki kolubovi?MOMIR: Golubovi padaju s neba!KRSTINA: ta?!(I Krstina polete prema vratima.)MOMIR: Ne! Poginue! Stani dok poadaju.(Ue Petko i srui se pored vrata.)

KRSTINA: Kuku nama! ile!MOMIR: Krstina, bre donesi vode!(Krstina donese vode.)MOMIR: Izbuili mu glavu skroz.(Momir ga prska vodom a Krstina mu zagleda ogrebotine.)MOMIR: Gde ga u glavu zagleda kad zna ta u njoj ima?!KRSTINA: ile! to ne saeka da proe ova nesrea? ile!PETKO: Aaa!MOMIR: On spava.KRSTINA: Siroma, jutros poranio da ofarba kokoke.


26/37

MOMIR: O deda, to ne ofarba i golubove? to, to, bre?PETKO: ta vi je? ta viete?MOMIR: Spava ti se.PETKO: Pa dabome!KRSTINA: Neka ga. Spavaj ti, ile, spavaj.MOMIR: Ma, gde e sad da spava kad golubovi padaju s neba.PETKO: ta ti je?MOMIR: Samo da vidi.PETKO: Pa nek padaju, ta u im ja.(I Petko nastavi da spava.)MOMIR: Tek u da poludim.KRSTINA: Sve e da se pretrpi.MOMIR: Ja vie ne mogu. Ne mogu vie! Ne mogu, Krstina!KRSTINA: Momire, ne uzrujavaj se, ovo je poslednje. Nema vie ta. Sve to smo imali

sve je prekinula. ta e vie?MOMIR: Zna se. Posekla sav kupus, poupala papriku i paradajz, isekla mi bostan ukomade. Sve je zbrinula. I krompire ni je povadila za zimu. Ostavila ni je po dva koirasena svakom, to za nas to i za stoku. Kud vie? Gora je no ono Ziricko prase. Krstina,da l smo videli sve to smo videli, da l smo uli sve to smo uli? No ta smo! Al to vienije ona. Penica do struka, sad zemlja. Miona to ne bi nikad. Sve ovo nije ona.KRSTINA: Ovolika zla poradi i kako to da ne promeni tvoju ljubav?MOMIR: A kako to da promeni moju ljubav, kad je moja ljubav. . .KRSTINA: ta je tvoja ljubav?MOMIR: (smeje se) Sad sve, sem nje.KRSTINA: Momire, ne smej se, no misli.

MOMIR: Sve je ona sama smislila.KRSTINA: Onda idi, idi za njom.MOMIR: Pa da idem. Al kako u u opanaka? Oni su dol vei cipele kupili.KRSTINA: Kupie i tebe.MOMIR: Al gospodstvo nije u cipelama, a ja sam jo planinac.KRSTINA: Ne smej se, Momire, ko boga te molim.MOMIR: Golica me avo.KRSTINA: Tebe i njeno zlo dri. Idi, ta eka?MOMIR: Kako mogu za enom koja mi ne veruje?KRSTINA: Momire, ne bila ja Krstina, ako ti pred monom jo jednom to izusti.MOMIR: Reko ja il ne reko.

KRSTINA: Al ko je ona, pa da ti veruje il ne veruje. Ona ti ne veruje. Ona ti ne veruje tridana, a ja ti verujem ceo tvoj ivot, i sad emo nas dvoje, zbog nje koja se jue ispilila,koja jo ni svet razabrala nije, da se priklonimo zemlji. ta sam ti samo eera iz nedaradala pa da mi sad to kae. Zar nema ko drugi, no da te ja tako modroga gledam. Nagni senad izvor i vidi nata lii. Tako se ivot ne ivi. Ako drugi ne znaju, ti treba da zna.Ako nji nije imao ko da naui, ja sam tebe uila. Dok se ona nije pomolila iza brega, ti sibio jedan veseo momak. Sad ti pukla glava i zaboravio si i da se smeje. U tvojimgodinama, stareu nisi ravan. I nju si nao da pita koliko moe?! Pa da l se to neko pita?!I ko to moe da zna? Da zna ona! to se pomera iz tvoje snage u tuu? Tako se ne voli,moj Momire. Ako ima snage ispravi se ti u toj snagi, pa ik da ti ne doe.


27/37

MOMIR: ta ivana dri na onoj strani ovolike godine?KRSTINA: Same njegove noge.MOMIR: A ti?KRSTINA: Ja koliko gledam.MOMIR: Onda pogledaj i mene.KRSTINA: Ne okreem ti glavu.MOMIR: Sad sve mogu kao nekad, i vie. Krstina, sad znam gdeje dragi kamen. Sadznam i vie i manje od njeKRSTINA: Idi. Ni tebe ni ivana vie neu da drim. Sad mogu i sama.MOMIR: Krstina, golubice naa.KRSTINA: Nisi vie dete i ne dri mi se za skut.MOMIR: Sad otvori vrata stani na prag i gledaj.KRSTINA: Sve sam videla.MOMIR: Nisi.

KRSTINA: Momire! Ku e?MOMIR: Idem, pa dokle stignem.KRSTINA: Momire, ku e?MOMIR: Stani na prag i gledaj.KRSTINA: Dosta mi je to gledam za ivanom, ti mora da mi kae. Momire!MOMIR: Gledaj, Krstina!(Momir irom otvori vrata i ode uz breg. Krstina se ne pomeri. Kuu s napolja ispunitiina.)KRSTINA: Vevidim.PETKO: Krstina, ta je to bilo?KRSTINA: Nita.

PETKO: Gde ti je Momir?KRSTINA: Ne znam.PETKO: Kako ne zna?KRSTINA: Tako lepo, ne znam!(Jedna kvoka preko praga uvede pilie. Milina stoji na pragu i gleda kako Miona brieput.)MILINA: Filipa, Filipa! (Filipa dotra.)MILINA: Ja gledam, al ne znam da l vidim. Filipa, ta je ovo pred nama?FILIPA: Ja vidim, al ne znam da l se valja kazat.MILINA: Zovi Krstinu. Da je iva Persa, ona bi znala.FILIPA: Krstina! Krstinaaaa!

MILINA: ta li joj je, ta li e sad?!FILIPA: E, veliko je zlo.MILINA: Da nije?FILIPA: Lepe i zdrave pameti nije veodavno. Nema Krstine, mora da ne uje.Krstinaaa!PETKO: (javi se) Evo, evo.FILIPA: Moda e Petko znat.MILINA: Venekoliko dana ima kako je nou ujem, da ide kroz selo. Zove nekoga iapue neto.FILIPA: Momira joj nema. Otio, i niko ne zna za njega.


28/37

MILINA: ta kae?FILIPA: Krstina ne sui obraze. (doe Petko) ta je s Krstinom?PETKO: Sad e. Samo da pomuze krave. A koja je mena danas?MILINA: ta to radi Miona?PETKO: Ovo pred nama?FILIPA: Ma, igra ljudi. Ne dovaa zemlju.MILINA: Sad lei, sad se valja, eno svetli!FILIPA: Kao da sadi.PETKO: Gde na putu. Da put ne razriva? Je l ono metla? Pa ona brie.FILIPA: ta to ima da znai?PETKO: Ne znam kake je pameti. Ako je iz lude, ludilo, ako je iz pametne, ne bi znao.FILIPA: Da nee neko da doe?PETKO: Moe bit. Samo ja ne pantim da smo nekad il kome brisali put. Dolazili su niprijatelji, a dolazili su ni i neprijatelji, ki svima. S jednima se ljubili, s jednima se bili, a

put brisali nikim nismo.MILINA: Moda e sud da izae na lice mesta?FILIPA: Ako nije to, onda e doova komisija to otvara rudnik. Na to se eka svaki dan.Dok ja jue bi gors njima, pustie iaru.MILINA: IL u opet ja imat sreu da mi se deca vrate.PETKO: Nije nita od toga. Znam taj'e. Evo estaje godina kako ni sem Mione ne proeni jedna devojka kroz selo. Bie da neka lepotica izlaz na ist vazduh.FILIPA: Petko, nije vreme za smejanje, men se od ovoga pamet pomera.PETKO: Otkud u ja znat ta je.FILIPA: Najdue si na svetu i odavno panti.

PETKO: ta vredi kad mi sad ne pomae.FILIPA: Ona od nas pametnija ne moe bit. Samo luda.PETKO: Ovo i ako jes za nekoga, bie za neku visoku gospodu. A mi na optini daimamo tako to, nije mi na pameti. Sve go narod, ja Janko, ja Josif.FILIPA: Vala nema ni nedelju dana kako ga je Momir zavrio. Bi lepo vreme, nit blata nanjemu, nit praine. Nov put, ist. Da prode, da se nigde ne ukalja. I nema te gospodekoju ne bi poastvovalo da tud proe.PETKO: Ja kad nou izaem napolje, vidim kako se beli. Stojim i gledam a ono predmonom ide put. Da vidim dokle e. Kako ide, tako i meni ide neka belina u oi, i nemogu da joj uvatim ni kraj ni poetak. I kako ide, sve otvara.FILIPA: U belija cipela neko e da doe. Da nisu platili?

PETKO: Ma ko li je zavredeo da mu se put brie? I otkud tolke pare?FILIPA: ik udi u neiju kuu a da nema eera.MILINA: Bit ne moe da to nije zbog Momira!FILIPA: E, onda e na neto iza. (Doe Krstina)KRSTINA: Kaka to nesrea biva! Tri Petko na bunar, i donesi kofu ladne vode, i kitubosiljka.MILINA: Zove ga, zove ga da doe, zar ne ujete!KRSTINA: Dosetila se. Ajde Petko!PETKO: Ne smem.KRSTINA: ile, ta ti je? Filipa, Milina, ta vi je?!


29/37

FILIPA: Neka ga vodi (Krstina ode.)FILIPA: Ja ne znam ta bi da se radi.MILINA: Radi se samo.PETKO: Nek se k srei pomera!FILIPA: Okree se na sve strane. Vrti ki crv!PETKO: Nek se njeno dobro panti!MILINA: Sad lepo vidim gde sam.FILIPA: Gde su ljudi ovo da vide?PETKO: Niko mi nee verovat.MILINA: Sad e svetovi izina put.FILIPA: Videe se vegde je ta.(Doe Krstina, umae bosiljak u vodu i prska put.)KRSTINA: Pu, pu, puuu! Ne primilo se!(Petko i Filipa skoe na nju.)

PETKO: E, primilo se!FILIPA: Krstina, sad se tvoja ne vai.KRSTINA: Pu, pu, puuu. Ne primilo se!PETKO: Sve sam ratove dobio, al ovaj ou da izgubim.MILINA: Bit ne moe da joj ne doe.(Pono. Miona se prikrada kroz selo, trai Momira.)MIONA: Momire! Momire!(Tlina, a onda krenue glasovi kroz selo. Iz jedne zgrade u drugu dovikuju se Filipa,Krstina i Petko.)FILIPA: Krstina, spava li?(Njen glas se razlee po noi.)

KRSTINA: Otvorile mi se oi sasvim. Ne mogu ni da trenem.PETKO: Sutite se, boga vi ensko, pa ete zaspat.FILIPA: Ima li ti Momira?KRSTINA: Nema ga jo.PETKO: Ako mene bole kosti, ta je vama?KRSTINA: Ovo na neto sluti.FILIPA: Samo da se ne pomeri vreme.KRSTINA: ta bi s Momirom?PETKO: Ene ga u rudniku kopa.KRSTINA: Gde bi mogo tri dana pod zemljom?FILIPA: Nemo da brine, opet je on negde s Mionom.

PETKO: Sad je Momir s one strane planine. Mora da je nao dragi kamen i sad ide zanjim. Nek trai.(Poinje da duva.)PETKO: Sutra emo o tome, a sad murte.FILIPA: Ne znam ta bi dala da mogu da zaspim.KRSTINA: Mora da je pun mesec.FILIPA: Oblano je nema zvezde ni za lek. A nema ni mraka ki nekad.KRSTINA: Da nee da svane.PETKO: Kad je svitalo u ovo doba?KRSTINA: Mogla bi biser da niem koliko se vidi.


30/37

PETKO: Mogla bi da se digne i obie onu stoku.FILIPA: Ima Miona noas lepeg posla.PETKO: A ta ako nema?KRSTINA: Da imamo samo jednog psa u selu, ne bi ona smela ovako. Ovo neto mnogosvetli. Da nije ona luda zapalila umu. Ku e ile?PETKO: Da vidim da neko vatru ne pali.(Petko izae pred kuu a miona slee u travu. Petko gleda prema Jablanovoj kui kojasvetli.)PETKO: Filipa, Krstina, brete ovamo! (Njih dve izaoe.)PETKO: uma stoji, al Jablanova kua svetli.FILIPA: Ej, Milina je noas opet mlada.KRSTINA: E, grdna Milina, ba se namui.FILIPA: E, Milina, Milina!PETKO: Sad kad ste videle ite u kuu, ou jedan poso da obavim.

FILIPA: Na ivoga oveka sve ide.PETKO: Ajdete, uri mi se. Okrenite se na satice i k zidu, da vi svetlo ne ulazi u oi.KRSTINA: Filipa, da l moe bit da se Jablan skamenio?FILIPA: A ta ne moe danas? Ko e da zna. Ono jedna povea stena stoji.PETKO: Sa ete da se ispriate, boga vi enskoga.(I Petko osta okrenut leima s pogledom prema bregu. Vetar duva sve jae. )PETKO: Filipa, duva neki jak vetar, stra me, odnee ti Zariju.FILIPA: Nee, nee!PETKO: Boga mi.FILIPA: I da ga odnese ja ga neu drat.(Petko ode u kuu. sve se opet smiri. Miona se podie i ode iz sela.)

MIONA: Momire!. . . Gde si to? Momireee!MOMIR: Tu sam.(I Momir izae pred nju.)MOMIR: Gledam te ta radi. Brie put. eka me. (Ovo jo ne znam da napiem)(Filipa savija konce. Dolazi Milina s poveim zaveljajem.)FILIPA: Kleta, Milina, to si zavila tu crnu maramu?MILINA: Bit ne moe da nije niko umro.FILIPA: Koliko ja znam, danas nije.MILINA: Proue se.FILIPA: Milina, ku e to?MILINA: Poo da idem. Poe da traim. Na sve u strane da vidim, ta mi bi s ono deca.

Ne mogu da trajem bez nji.FILIPA: Ma kaka deca, no sedi kod kue. Gde e ti da i nae? Kad nit si ti kad u svetubila, nit ti zna na kojoj su strani. Toliki putevi, ne zna ni jedan, tolike strane na svestrane. Sedi ti kod kue, doe ti oni. Svet se ogolemio, gde su nekad bilo tri kue, sad jeosam.MILINA: Nije me stra.FILIPA: Otie, pa e se izgubit.MILINA: Bit ne moe da neu. Al nem kud!FILIPA: Milina, ti danas nisi ba najbolje, i ja ti ne bi rekla da bilo kud kree.MILINA: Kako moje najbolje kad ja jue poznavado, a danas ne poznajem svet.


31/37

FILIPA: Eto, vidi i sama.MILINA: Izjutra, kad se budim, mislim da l smem da otvorim oi. Uvee, kad leem, jamislim da l smem da zatvorim oi. A na ovu, a na onu stranu. A svaki dan me sve vieboli glava, i nad oima mi mri svet. Po jedan dan idem za ljudima, a po jedan begam odnji. Neto me stra. Nego da idem jo dok po malo vidim. Jer, izgubiu vid sasvim. Danasdok vidim ja u preko Polja, i brzo, ma i trei, a sutra kad ne uzvidim, ja u pored zida ipolako. Pipau. Ako ba ne mogadnem, ja u sednut, ili u se okretat dok to ne proe.FILIPA: A to da se toliko mui? Oni su, Milina, mladi i zdravi, i mogu as doletet.MILINA: Moda su zaboravili ko su i odakle su, a dok se ovek toga seti po nekad muproe i ceo ivot.FILIPA: A kako e i poznat?MILINA: Kao svaka kokoka svoje jaje.FILIPA: Ne umem da te odgovorim, al ti ne bi rekla da ide.MILINA: Sve ti ostavljam, Filipa. Kua mi je ostala na bregu, sve to imam, sve je u njoj

i ono malo stada oko nje. Neto zemlje sam obradila, i to mi raste. A neto mi u batalulei. Sve zna gde je. A sve je otvoreno. A ja u zurit. Ne bilo ti teko.FILIPA: Teko mi bit nee, sve inei kako mi ree. Samo da mogu da ti zabranim, bi tizabranila.MILINA: Moram, Filipa.FILIPA: Ako i ne nae, vrati se. Rodiu ja ovo moje, da ko ne ono pogleda.MILINA: Bit ne moe da e sve ovo da proe.(I Milina odlazi nariui preko brda.)MILINA: Jablane, ljudi njino pokosie, a nae ostade, ta emo ja i ti!Jablane, ljudi njino ponjee, a nae ostade, ta emo ja i ti!Jablane, ljudi ljive kupe, al nae nema ko, ta emo ja i ti!

(Na putu, ispod iare, Miona brie.)MIONA: Koniu, vrapiu, to izgubim nai u, i pticu na vr planine!Koniu, vrapiu, to izgubim nai u, i pticu na vr planine!Koniu, vrapiu, to izgubim nai u, i pticu na vr planine!O, boe, prevedi me preko bola, prevedi me preko bola, prevedi me preko bola.(Doe Filipa.)FILIPA: O, boe, prevedi je preko brda, prevedi je preko brda, prevedi je preko brda.MIONA: Od jutros te ekam.FILIPA: Jo mogu malo pameti da ti dam, pa da ima vajde.MIONA: Filipa, ti koja si ekala i doekala, mora da zna.FILIPA: Sve to sam znala i sad znam, al ne mogu u isti as sve. I drugo sam ja. Ja dok

sam ekala, ja sam znala da u da doekam. No, polako.MIONA: Filipa, idem za njim. On zastaje, eka me, ne mogu da ga stignem. Idem prednjim, zastajem, ekamga; ne moe da me stigne.FILIPA: Gle, uda! Kako, kako?! Ajde jo jedanput.MIONA: Idem za njim, on zastaje, eka me, ne mogu da ga stignem. Idem pre njim,zastajem, ekam ga, ne moe da me stigne.FILIPA: To mi je sad prvo da ujem.MIONA: Zovem ga, a ne mogu da ga dozovem. Otvorila sam usta, viem, a iz daljineujem njegov glas.


32/37

FILIPA: ta se udim, ki da ne sanjam.MIONA: Ti mora da mi veruje!FILIPA: Verujem ti, al ne mogu da ti pomognem.MIONA: Jo samo u tebe gledam.FILIPA: Nemo, boga ti.MIONA: Jo ako mi ti ne pomogne, ja ne znam ta u.FILIPA: O, boe, da l sam i ja ovako bila luda.MIONA: Njega nigde nema, a ja sam sve dalje i dalje.FILIPA: To vidim. Sad polako. Ja sam trudna i teka i moram da se pazim. Suti se maloda izraunam. Zabole me glava. A da l vi idete na jednu stranu?MIONA: Idemo.FILIPA: Kako ja gledam, neete se sretnut. Jer to je ovako. Ti za njim ide nizbrdo, a onza tobom ide uzbrdo.MIONA: Pogledaj ti to jo jedama.

FILIPA: Ki to ti je reko.MIONA: O, odakle dolazi, i kad dolazi sve to ide pred nas.FILIPA: Ne zna se. Al da dolazi, dolazi. A da l bi dolo da se zna. To ne pitaj. Koliko eput da brie taj put? Zar ne vidi da nije do puta? No saekaj jo koji dan, moda vi jonije vreme. A, ima dana!MIONA: Sve to ou, ou sad!FILIPA: Sad ni kia ne moe da padne.MIONA: O, boe!FILIPA: Sama si kriva. Kad je reko da moe da te nosi, to se nisi oslonila na njega. Pakud on, tud i ti. Pusti oveka da izabere teret. A i nismo preko sveta. Danas ni dolazisvetlo. i otvara se rudnik. I sama sam pola na vie. Idem i ja da zaigram kad je za to dan.

Oe s monom?MIONA: Idi ti, ja ne mogu. Ja ne mogu dok me on ne pozove.FILIPA: Danas ne zovu. Danas se ide nepozvan.MIONA: Idi ti, idi.FILIPA: A bi l me ti neto posluala?MIONA: Bi.FILIPA: Danas je siava u mojem rodu. Pa da ti ja dam ove jabuke da im ponese.MIONA: U iju kuu da idem?FILIPA: U kue svih Medara. Ui i svakom daj po jabuku. Kai, pratila vi Filipa, iporuila da ne moe da doe. Kai, trudna je i teka za hod. Kad se obradujem, javiu im,i nek gledaju svakako da dou.

MIONA: Ou.(Filipa joj prua jabuku po jabuku, svaku poljubi.)FILIPA: Ovu daj Jelici. I ta e da kae?MIONA: Pratila ti Filipa, i poruila ti da ne moe da doe. Kad se obraduje, javie ti, inikako druke nego da ide.FILIPA: Ove dve daj Ljubi i Nadi. I ta e da kae?MIONA: Isto.FILIPA: Ove podaj Vujki i Savu. A ta e da kae zna.MIONA: Iz kue u kuu, kazau svima. Kad se obraduje javie vi i nikako druke negoda idete. Filipa, ne idi jo. Ti koja zna puteve gospodnje, kai mi ta da radim.


33/37

FILIPA: Sve to sam znala, znam. Al ne mogu u isti as sve.MIONA: Ne ostavljaj me!FILIPA: I ovo pa sam prestojala. Ako me Krstina vidi da stojim s tobom zlo moje.(Miona se zaplaka )FILIPA: ta ti je, to plae?MIONA: Ja vie nisam Miona.FILIPA: No, ko si?MIONA: Ne znam.FILIPA: Naopako, ko ti je to reko?MIONA: Momir.FILIPA: I on! ta da ti kae? Reko. Ma ako ti je reko, nije ti dugme prekinuo. No, ostavivie taj put i idi. Zar ne vidi da se osipa.MIONA: Gurni me niz ovo brdo.FILIPA: Stra me da to mora sama. Odocniu.

MIONA: Onda idi. Sad znam kako u. I okrenuu se i pomeriu se.FILIPA: Ai, pazi kako! Nogom, jok pameu! Kad tad doe ti!(Kad Filipa ode, Miona nastavi da brie i samo se u jednom trenutku ukoi.)MIONA: Momire! Jesi li to ti? Gde si to? Momire, uje li me? Bog mi je svedok da nemogu da ivim bez tebe!(Nlkoga nema. Miona zuri preda se, smeje se sve jae i jae, dok pred nju ne izaeMomir.)MOMIR: Ajde sad.MIONA: Idi ti, stiu te ja.(On ode a ona osta da brie. U sred kue kukaju Petko i Krstina.)KRSTINA: Drasmo i izdrasmo, ranismo i odranismo, dizasmo i podigosmo .... Joj

nama!PETKO: ut, da nisi pisnula. Momire, Momire, Momire! ta je sad. Gde ni je Momirsad? Otio i ostavio me. Joj nama!KRSTINA: Joj do boga!PETKO: A sve najlepe mi Momiru. Jabuku kad rodi i dvouno jaje.KRSTINA: Momire! Momire!PETKO: Krstina!... Krstina! u l?KRSTINA: A!PETKO: Ja vie neu da kukam neto mi zbori da Momir nije sio.KRSTINA: Kad nije sio, gde je?PETKO: Gde je ne znam, al da nanie nije otio znam zasigurno.

KRSTINA: Ako nee da kuka, bar uti.PETKO: Ma, nije sio! Nije!KRSTINA: Joj nama, joj Momire!PETKO: ta bi najzad? Kako se pogodismo?KRSTINA: ta ima da se pogaamo! Videemo.PETKO: Ej, ja neu da doekam.KRSTINA: Ej, ile!(Petko zevnu kao da mu se spava.)KRSTINA: Nee bit.PETKO: Ma bi. Tri vidi je l to beo konj stao pred nau kuu.


34/37

KRSTINA: Joj nama, joj!(I Krstina istra napolje. s napolja re konj. Vrati se Krstina.)KRSTINA: Doo, joj ile!PETKO: Doo, doo. No da se ja spremam. Krstina, gde mi je ono moje odelo?KRSTINA: Ene ga u sopetu. Joj, ile, ne stie ni da rua.PETKO: Dok se ja obuem, spremi mi ti za u torbimalo leba i smoka. Nek mi se nae.A dok ja viknem Filipu, izvadi mi i jednu vlau rakije, nek, mi se nae.KRSTINA: Neka sad, Filipe!PETKO: Moram joj se rad Zarije okazat.(Petko s brega vie Filipu dok ga Krstina sprema na put.)PETKO: Filipa!... Filipa!(Kad Krstina zavri s Spremanjem, doe i Petko.)PETKO: Ama, saio ga. Valja! Reko ti ja, od Boka nema bolji kroja.KRSTINA: Ki saliveno ti je.

PETKO: Bi me stra da mi nije okratio rukave, al nije.KRSTINA: Nije, nije. Samo da su ti pantalone malo due.PETKO: Ja sam traio da budu okrae. Dok i stavim u arape, nee se poznat da sukratke.KRSTINA: Odelo ti je prezgodno.PETKO: A kako su mi dugmii?KRSTINA: to?PETKO: Da l se vidi da nisu novi?KRSTINA: Manj ba da se zagleda.PETKO: Krstina, ja sad nem kad da se okazujem Boku, al bi te molio da mu kako znaporui da sam otio i da sam ga mlogo pozdravio. I kai mu da nisam pocepao lepe

odelo.KRSTINA: Ou, kazau mu. A ti se, ile, ne zagledaj toliko, ne valja se. Da ne umre joneko.PETKO: Kako da se ne zagledam kad vidi kaki sam. E, morau nekoga da sretnem uzput, da sutra pria kako je Petko mreo. A kaki mi je konj?KRSTINA: Ima konja za merak. Najbolji belac.PETKO: Ostade da ne vidim ni Momira ni ivana.KRSTINA: E, ivane, ivane, nema te ni sad.PETKO: Lako bi ja za ivana da mi je tu Momir. Ma, ki svakad smo sami.KRSTINA: Da znado za ovo jue jo bolje bi te spremila. Ovako iznenada, pa ne mogododa se snaem.

PETKO: ta treba vise? Ja sam znao sve ta mi treba i svemu sam se na vreme postarao.KRSTINA: Skuvala bi ti neko celo jaje i ispekla jedno pile.PETKO: Petrovi posti.KRSTINA: Ono jes.PETKO: Sad mi daj au da nazdravim. Zdrav se, Krstina! Ko na put, nek mu je sretanput. Ko ostaje, nek u dobru ostaje. Ostavljam ti, Momire, moje kako kretno, tako inekretno imanje. I nikako druke no da se privati. Ostavljam ti i sve moje puteve. Janisam io daleko, tu oko kue sam najvie, al ako ostane u ovoj kui i uzradis ovoimanje, bez nji nee mo. Al nee bit zgoreg da napravi jo koji put. (S napolja rekonj.) Pouruj me. Krstina, ja sad moram is, no ovako. Nema da zaboravite da pokropite i


35/37

jo jedama ono grojze na Dubu. moram is, no ovako. Nemo da zaboravite da pokropitejo jedama ono grojze na Dubu.KRSTINA: Pratiu ja Momira kad doe.PETKO: Plavog kamena netna u Raki, a ni u Brveniku. Nek Momir otidne u Banju,rekoe da ga dol ima. Ne ekajte da se proda.KRSTINA: U zdravlju ile, i bog nek te prosti!PETKO: U zdravlju Krstina!KRSTINA: Joj ile, ku emo mi sad bez tebe.PETKO: Snaete se nekako i sami. Krstina, ja sam na podne napojio stoku, sad samo dajoj se poloi.KRSTINA: Pilie nisi ranio?PETKO: E, nisam.KRSTINA: A gde si ostavio kljuod podruma?PETKO: Ene ga pod pragom.

KRSTINA: A u kacu veli da ne turamo ljive.PETKO: Skroz prostrvela. Meite i u one dve manje Ako na none padne kia otiitejedno na Letine i zalite onu papriku. I opet u ja da reknem. Nemo da ujem da mi nisteopleveli i pokropili ono grojze.KRSTINA: Ada pokropiemo ga.PETKO: Tako onda, u zdravlju.KRSTINA: Joj ile, Joj!PETKO: Bog je reko, i mi da reknemo.KRSTINA: Joj ile! Joj!PETKO: Ene to si smena.(I Petko ode.)

KRSTINA: Pa gde danas sve da me snae. Joj ile, joj Momire! Joj mene i doboga. Jojivane, crko mi dabogda!(I lelekae sve dok ne pade. Kad se Petko vrati nae je oamuenu.)PETKO: Krstina!KRSTINA: Ko je to? Petko.PETKO: Ja sam, Krstina!KRSTINA: I! Pobogu to se vrati? Ne plai me, boga ti.PETKO: Imam jo kad. Nije Momir sio. Eno Miona jo brie put.KRSTINA: Kako tvoja Miona, no kad si poo idi.PETKO: Vala kad sam ovoliko ekao da saeknem jo majno da bar neto doekam.KRSTINA: Kad e da doeka, kad tu as si umro?

PETKO: A ti sad svima kai da sam ja umro. Do donoi imam kad.KRSTINA: A ta ti bi s konjem?PETKO: Prepe ga u livadu, nek popase dok ja ne stignem. (Petko pije.)KRSTINA: Pi, pi, al znaj, ja da te vodim neu. Sunce ti ode k brdu. Pazi ti da ne odocnionamo.PETKO: Kad sam ja gde odocnio, pa da odocnim onamo, no dii se s te zemlje, ne brukajse.KRSTINA: Joj mene i doboga! Joj Momire, gde li si sad?PETKO: Krstina, jesi l iva? Pa, rekol ti da nije otio? Ma, i da je otio. Ovoliki ljudiodoe u svet, pa nikim nita.


36/37

KRSTINA: to to ne ree dok bi iv?PETKO: Svaki ivi ovek je budala. Ne znaju ljudi da ive. Sio i otio i srean mu put.KRSTINA: Po vr svega si jo i mrtav pijan.PETKO: Sva njegova survs je otila jo davno. Krstina, moe opet dovreme da e se svioni vratit i da e ovdebit grad. Danas ovde, sutra onamo. Krstina, iz ozbilja! Krstina, spremi mi jo jednu flau.KRSTINA: Kaka tvoja vlaa. Ode ti sunce.PETKO: Nita mi ne treba dok Miona brie. E ne mogu da sedim!KRSTINA: Joj!PETKO: Krstina, Momir nije sio. Nije. Momire! O, Momire! Otio Momir za drugimzlatom. Sad je na vr planine. Krstina, pa kome ja sve ovo priam? E, ne mogu da sedim.Odo da vidim ta se radi po napolju.KRSTINA: Sad kad si poo, idi pravo onamo. Nemo po putu da vata pozbore. Dve sovem, dve s onem, i ti ostade.

PETKO: Ma, as u da prnem preko Dola. A to da urim?(Kad Petko ode, sve preli bela svetlost.)KRSTINA: ta bi? Pa oni svi odoe! Koji me zabavi i ko me zavara! Nit sam danas stokuranila, nit sam je poila. to mi ko ne ree ajde! Di ja bi ekala sam ivana. Tumaraj,tumaraj Krstina. ta to bruji? ice.... Svetlo. Dolo svetlo. Doveli ga. Momire!(Krstinin smeh nadjaava muzika koja dolazl iz planine. Na bregu stoji Petko obasutsvetlou.)PETKO: Ba sam se zabavio. Eve i svie. Filipa! ... Filipa! Gde li je ceo dan danas?(Filipa tri preko brega.)PETKO: Pobogu i zaboga, gde si ovoliki dan, propado zvajui te.FILIPA: Petko, otvorili rudnik. Dolo svetlo. Gledaj. I ja idem odozgo. Sad su svi na vr

planine. ta je sveta dolo, celo Polje. I va Momir je gor. A ja pola, mislila nema ko dazaigra.PETKO: Ne igra vie, valjda?FILIPA: No ta radim? Pa tem nema kraja. Evo ovo podaj Krstini, pratio ju ivan pojednem oveku. Ne znam ta ree da je poruio.PETKO: Morae ju odnet sama, ja neu ka kui.FILIPA: No ku e?PETKO: Ou da putujem onamo?FILIPA: I ti?PETKO: Ja sam trebo jo najprvi.FILIPA: Boe, ta li vi je? Onaj se obesi, ovaj se skameni, a sad i ti.

PETKO: Mi smo nae iskuluili, vie ne mogosmo.FILIPA: A to ne seste bar jedama u ovoliki lad.PETKO: Kaki su to ljudi to sede?FILIPA: E, pa mladi niste mogli da ostanete.PETKO: A na tap da se oslonimo ne htesmo.FILIPA: E, grdnija budala! Petko, pa ti se rumeni ki rua.PETKO: Mogo bi ja da saekam jo koji dan, al reko da idem dok mogu. A i konj midoo. A lep mi i dan. Zar ima lepeg?FILIPA: A ta e s monom? Nee valjda i mene da vodi?PETKO: Ada ne boj se, neu te. ekam te da vidim ta u s Zarijom.


37/37

FILIPA: Neka Zarije, idi ti.PETKO: Ja sam sad s konjem, mogli bismo zajno.FILIPA: Petko, jai ti tvojega konja. On e da saeka jo koju godinu dok ja ne stignem.PETKO: Visi ovek ovoliko vreme.FILIPA: Ja sam jo gore obeena. Ej, ija su ono deca na onoj kruki?PETKO: ija? Poljska.FILIPA: Jebem li vi sveca detinjeg, ta ete tu? Silazite s te kruke da vi ja tamo nedolazim. Nisam to ja za vas posadila, no za moje dete.PETKO: Ada neka i, vole deca kruke.FILIPA: Kako nekaj, samo jo treba da mi se navade. avoli i kad je naoe. Ajde,Petko, idi i uz put i poteraj. PETKO: Neu ja jo. Jo neto gledam.FILIPA: Onda, u zdravlju! (I Filipa potra uz brdo.)PETKO: Filipa! (Filipa se okrenu.)PETKO: Ej, radosne!

FILIPA: ta eka vie te ne ide? Idi vejedama. Sad ovek moe i uzbrdo i nizbrdo.PETKO: Imam jo kad. Eno Miona brie... Filipa, ta bi? Nesta puta.FILIPA: Nesta puta.PETKO: Nesta ga...FILIPA: Kud ga pomeri?!

k r a j

Milica Novkovic - Brisan Put

Documents

Transcript of Milica Novkovic - Brisan Put