METODOLOGIJA · medija u Jugoistočnoj Evropi (JUFREX) Ovaj priručnik je pripremljen i štampan u...

Jačanje pravosudne ekspertize o slobodi izražavanja i medija u Jugoistočnoj Evropi (JUFREX)

Finansiraju Evropska unijai Savet Evrope

Sprovodi Savet Evrope

METODOLOGIJA

Freedom of Expression and the Media Training Handbook

© Council of Europe, November 2017

Reinforcing Judicial Expertise on Freedom of Expression and the Media in South-East Europe (JUFREX)

Prepared and published within the scope of the Joint EU/CoE Programme “Reinforcing Judicial Expertise on

Freedom of Expression and the Media in South-East Europe (JUFREX) “.

The original version of this handbook has been developed under the EU/CoE Joint Project on

“Strengthening the Capacity of the Turkish Judiciary on Freedom of Expression” and has been further developed

and adapted to the local context in Serbia under the Joint Programme “Reinforcing Judicial Expertise on

Freedom of Expression and the Media in South-East Europe (JUFREX)” and the cooperation of the Judicial

Academy of Republic of Serbia.

The opinions expressed in this work are responsibility of the authors and do not necessarily reflect the official policy of

the Council of Europe.

Sloboda izražavanja i sloboda medija Priručnik za obuku

© Savet Evrope, novembar 2017.


Ovaj priručnik je pripremljen i štampan u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Jačanje pravosudne ekspertize o slobodi izražavanja i

medija u Jugoistočnoj Evropi (JUFREX)“.

Prva verzija ovog Priručnika nastala je u okviru zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope

„Jačanje kapaciteta turskog pravosuđa o slobodi izražavanja“. Priručnik je dalje razvijen i prilagođen

nacionalnom kontekstu Srbije, kroz zajednički program Evropske unije i Saveta Evrope “Jačanje pravosudne

ekspertize o slobodi izražavanja i medija u Jugoistočnoj Evropi (JUFREX)”, u saradnji sa Pravosudnom akademijom

Republike Srbije.

Mišljenja izražena u ovom radu predstavljaju odgovornost autora i ne odražavaju nužno zvaničnu politiku

Saveta Evrope.

SadržajOPŠTI UVOD 1SPECIFIKACIJA KURSA 1PRIRUČNIK O METODOLOGIJI 4

SPECIFIČNOSTI OBUKE ODRASLIH 4PRAKTIČNI PREDLOZI ZA TRENERE 4NEKE INTERAKTIVNE TEHNIKE I METODE 8

1

OPŠTI UVOD

Specifikacija kursa

1. Naziv kursa Sloboda izražavanja

2. Ključna tematska područja

Ključni pojmovi i osnovna načela;Ograničenja slobode izražavanja;Sloboda izražavanja u kontekstu:- klevete;- interneta i slobode izražavanja;- bezbednosti novinara;- dobrog upravljanja pravosuđem;- zaštite uzbunjivača.

3. Tip kursa Lično pohađanje obuke

4. Nivo kursa Inicijalna/kontinuirana obuka

6. Ciljna grupa Pravnici

7. Nivo znanja Osnovno znanje (opštih aspekata ljudskih prava)

8. Ciljevi učenja

Opšti:- Pružanje informacija o međunarodnim izvorima, sistemima,

standardima i pitanjima u vezi sa ljudskim pravima koji su znača-jni za rad ciljne struke;

- Podsticanje razvoja veština i formulisanje i primena strategija koje su neophodne za transformisanje tih informacija u praktič-no profesionalno ponašanje;

- Senzibilizacija polaznika u pogledu njihove posebne uloge u zaštiti i promovisanju ljudskih prava i sopstvenog potencijala za uticaj na ljudska prava u njihovom svakodnevnom radu;

- Razumevanje načela ljudskih prava, institucija, procesa i prakse, pitanja i metoda.

2

- Specifični ciljevi:- Upoznavanje sa standardima ljudskih prava koji se tiču slobode

izražavanja;- Razumevanje sopstvenih obaveza i načina njihovog sprovođe-

nja;- Razumevanje primene međunarodnih standarda u nacionalnom

sistemu;- Prihvatanje detaljne perspektive o standardima i njihova primen-

ljivost na nacionalnom nivou;- Razumevanje odnosa između različitih standarda;- Razumevanje hijerarhije u međunarodnim i nacionalnim okviri-

ma i koherentno primenjivanje standarda;- Primena stečenih znanja u svakodnevnom radu;- Stečne veštine i znanje o tome gde mogu da se potraže detaljnije

informacije i koriste raspoloživi resursi.

9. Metodologija

Vežbe za probijanje leda, PPT prezentacije, studije slučaja, hipoteze, grupne vežbe, anketno ispitivanje mišljenja, rasprave koje animiraju treneri, testovi za procenu

10. Resursi Za trenere- Priručnik

11. Logistički zahtevi Internet veza

Računarski uređaji za polaznike (za Nastavnu jedinicu 4 - Vežbanje)Flipchart tabla sa listovimaTablaPapir i markeriŠtampani materijali

12. Stimulacija SertifikacijaPreduslov za lično učešce na drugim naprednim ili tematskim obukama za ljudska prava

3

14. Voditelji kursa

Profil:- stručnost;- sposobnost primene interaktivne metodologije programa; - pofesionalni kredibilitet i odgovarajuci ugled među ostalim prak-

tičarima.

Uloga (2 trenera po sesiji obuke):- prezentuju sadržaj;- stimulišu rasprave o važnim temama;- vode učesnike kroz praktičnu primenu; - odgovaraju na pitanja;- pripremaju dodatni materijal i pitanja za diskusiju.

15. Komponente kursa

Uvod u kursKratko predstavljanje trenera i podela zadataka, prezentacija strukture seminara

Materijalni sadržajKratke prezentacije - PowerPoint oblikStruktura u kojoj se ogleda i međunarodni/nacionalni sadržaj kojom se ističu obe perspektive i omogucava identifikovanje sličnosti/razlikaOtvorena pitanja za diversifikaciju, anketno ispitivanje mišljenja

Praktičan radStudije slučaja, grupne vežbe, anketno ispitivanje mišljenja, tehnika stanica

Procena

16. Ocena kursa

Prethodna ocenaProgramska studija voditelja kursa, adaptacija nakon evaluacije Trenin-ga za trenere

Naknadna ocenaPovratne informacije na osnovu upitnika koji popunjavaju učesnici na kraju kursa

4

Priručnik o metodologijiTreneri se pozivaju da se pripreme i prilagode radionicama u okviru obuke, kao i polaznicima i temama, sledeci ključna načela obuke odraslih u obuci namenjenoj pravnicima. Stručnjaci u oblasti obrazovanja su posebno osmislili ove radionice za obuku pravnika.

Metode savremene obuke se fokusiraju na aktivno učešce polaznika obuke, a ne na njihovo pasivno slušanje. Uspešna upotreba ovih metoda zahteva razumevanje metodologije obuke, naročito u vezi sa obrazovanjem odraslih.

Specifičnosti obuke odraslih

Obrazovanje odraslih uzima u obzir činjenicu da su polaznici obuke profesionalci sa iskustvom koji su vec akumulirali dosta znanja. Glavna strategija obuke odraslih izgrađena je na vec postojecim znanjima i veštinama. Odrasli nisu prijemčivi za ‘ponovno obrazovanje’ i nece prihvatiti nametnute instrukcije. Oni žele da budu uključeni u utvrđivanje potreba za učenjem. Kako ce se obuka uglavnom odvijati u profesionalnom životu odraslih, oni ce biti zainteresovani za praktične rezultate i znanje koje mogu odmah primeniti.

Praktični predlozi za trenere

U nastavku su navedeni praktični predlozi za trenere o tome kako sprovoditi obuku odraslih za pravnike. Njih je potrebno uzeti u obzir prilikom realizacije ukupnog programa obuke. U svakoj nastavnoj jedinici instrukcije koje su pripremljene za trenere izrađene su uzimajuci u obzir ove praktične predloge. Treneri mogu da koriste ove praktične predloge kada im je po-trebno više informacija ili pomoc u realizaciji određenog dela nastavne jedinice.

1. DODAJTE U ZNANJE

Obuka treba da ima za cilj povecanje kapaciteta pravnika za primenu evropskih i međuna-rodnih standarda u oblasti slobode izražavanja. Treneri bi trebalo da budu u mogucnosti da razumeju šta polaznici vec znaju i da ih upute u to kako da koriste ovo znanje kada se bave pitanjem slobode izražavanja.

2. BEZ PREDAVANJA

U cilju davanja kratkih i korisnih informacija učesnicima, ne treba korstiti predavanja. Potrebno je izbegavati monologe. Treneri ne smeju previše da pričaju; umesto toga slušajte više i posta-vite nedovršena pitanja otvorenog tipa kako biste naveli učesnike na kritičko razmišljanje.

Obuka treba da se obavi na interaktivan način, tako da svi mogu učestvovati u diskusijama o studijama slučaja. U tu svrhu se mogu koristiti novinski članci, knjige i kratki video snimci.

5

Nastavne jedinice treba da se realizuju pomocu tehnike koja je usmerena na problem, umesto metoda koji je usmeren na temu. Sa stanovišta podsticanja takvog interaktivnog pristupa, mogu biti uvedene i neke od predloženih tehnika, pored onih koje se koriste u različitim nastavnim jedinicama.

3. KAKO PREDSTAVITI PRAVNU TEORIJU?

Umesto da predajete o teoriji, o temama je potrebno diskutovati koristeci studije slučaja. Grupne diskusije i različite praktične vežbe koje vode treneri mogu biti odlični alati za povecanje interakcije tokom treninga. Prezentacije treba izbegavati što je više moguce.

U slučajevima kada se treneri opredele za prezentaciju, trebalo bi pružiti adekvatnu priliku za postavljanje pitanja i učešce u diskusijama u nekoj fazi obuke nakon toga (na primer, u malim grupama). Ipak, pošto je učešce važna karakteristika u obezbeđivanju uspeha obuke, mnogo je bolje da se odmah po prezentacijama izdvoji dovoljno vremena za diskusije.

Skretanje pažnje - vežbe za probijanje leda

Vežbe za probijanje leda su korisne kratke vežbe koje se mogu zadati polaznicima na početku obuke, kako bi im se omogucilo da se bolje osecaju i da se međusobno brže upoznaju pre početka glavnog dela obuke. Ove vežbe takođe omogucavaju trenerima da identifikuju članove grupe.

Pre nego što započnu diskusiju unutar grupe, treneri i polaznici treba da se međusobno upoznaju, tako da svi članovi grupe na obuci mogu da se obracaju jedni drugima direktno po imenu. Imajte na umu da je važno odrediti vremensko ograničenje za sve vežbe probijanja leda i držati se tog vremena kako bi se osiguralo održavanje impulsa i dinamike obuke, i da glavni deo obuke počinje sa svim polaznicima koji su uključeni u ovu aktivnost i spremni za dalje učenje.

Ako tokom vežbe probijanja leda, nijedan od polaznika obuke ne želi da govori, trener ne bi trebalo da postavlja pitanje određenom licu, vec da preformuliše pitanje i da pokuša da koristi govor tela (približi se određenim licima, gleda u određena lica) i trebalo bi da bude dostupan polaznicima koji žele da govore. Ako je polaznik u svom odgovoru ili komentarima previše opširan, trener treba pažljivo da uputi na druga lica koja žele da govore i da se obrati sledecem govorniku.

4. MOTIVACIJA

Glavni faktor povecanja motivacije je učenje novih stvari i razvoj novih veština u prijatnom i bez-bednom okruženju za učenje. Polaznici bi trebalo da uživaju u učenju zajedno sa svojim kolega-ma i kompetentnim trenerima. Kako su odrasli generalno interno motivisani i autonomni njihova motivacija ce ostati visoka kada osete da postoji interesovanje za njihove stavove i kada treneri pokažu dovoljnu fleksibilnost u pristupu obuci kako bi omogucili aktivno učešce polaznika.

Potrebno je koristiti sve mogucnosti za motivisanje polaznika. Na primer, tokom aktivnosti koje prethode obuci, polaznici mogu biti informisani o tome da njihovi rezultati i učešce mogu biti od pomoci u buducim promocijama.

6

5. VEŠTINE UPRAVLJANJA OBUKOM

Treneri bi uvek trebalo da održavaju dinamiku u publici. Oni bi trebalo da obezbede da životna iskustva i znanje polaznika budu deo obuke i da se koriste u celoj obuci. Polaznici bi trebalo da budu u stanju da povežu novostečeno znanje sa svojim postojecim znanjem. Okruženje za učenje bi trebalo da im dozvoli da uče ne samo od trenera, vec i jedni od drugih. Kao odrasla lica, polaznici bi želeli da znaju na koji način ce njihovo usvajanje znanja tokom obuke odgovarati njihovim potrebama. Iz tog razloga, veoma je važno da učestvuju u odlukama o tome šta ce naučiti.

Aktivno učešce zahteva bezbedno okruženje za učenje. Treneri bi trebalo da imaju u vidu da u obrazovanju odraslih neki polaznici možda ne žele da kažu određene stvari koje se tiču njihovog profesionalnog života, jer su možda zabrinuti da bi se ovi iskazi mogli koristiti protiv njih.

Fleksibilnost je veoma važna za obuku odraslih. Treneri bi uvek trebalo da imaju spreman Plan B, u slučaju da polaznici imaju različite potrebe za obukom ili u slučaju da ih zbunjuju sve nove informacije. Treneri bi trebalo da budu osetljivi na činjenicu da neki polaznici možda ne žele da se menjaju, jer to zahteva ulaganje energije i napora. Zato je veoma važno da polaznici jasno razumeju kako ce ova promena doprineti njihovom profesionalnom razvoju.

Treneri treba da upravljaju obukom i pokazuju poštovanje prema svima. Neki od zahteva su: efikasno upravljanje vremenom; nasmešeno lice trenera; izbegavanje upotrebe naglašenog žargona i stvarno i efikasno slušanje polaznika, čak i tokom pauza. Efektivno upravljanje obukom takođe zahteva veoma detaljno i pažljivo prethodno planiranje, kako u smislu pripreme fizički i psihološki ugodnog mesta za obuku, tako i u smislu pripreme materijala, izabranog sadržaja, metoda i strategija i toka obuke.

Neke druge sugestije za efektivno upravljanje obukom uključuju sledece: ො Ne počinjite govor ili davanje instrukcije sve dok se ne postigne mir i tišina u pro-

storiji za obuku; ො Dajte otvorena i jasna uputstva; posmatrajte slušaoce dok to činite, a ako vidite da

je to potrebno, ponovite uputstva; ො Jasno navedite (i pratite) trajanje konkretnog zadatka, kao što su formiranje malih

grupa i diskutovanje o problemu; ො Za stolom koji je postavljen u obliku potkovice u prostoriji za obuku, kada polaznik

govori, a vi slušate, ne bi trebalo da stojite pored ili u blizini tog polaznika, vec na-suprot polaznika, na drugom kraju prostorije;

ො Podsetite na temu nastavne jedinice i specifična pitanja za razgovor iduci od jed-nog do drugog polaznika;

ො Pobrinite se da kroz vaš entuzijazam polaznici osete i shvate da razmišljanje, is-traživanje, kreativno stvaranje i angažovanje u koprodukciji, sami po sebi pred-stavljaju korisne aktivnosti.

7

6. KAKO SE BAVITI TEŠKIM SITUACIJAMA?

Treneri moraju biti svesni da neki polaznici mogu imati izričite stavove o prisustvovanju obuci (zauzeti su, umorni, nisu motivisani...) ili mogu smatrati da primena ljudska prava dovodi do nepotrebnih komplikacija ili da predstavlja smetnju koju namece međunarodno pravo. Kod obuke odraslih, uobičajeno je da su mišljenja čvrsto ukorenjena kod polaznika.

Kada se treneri suoče sa otporom, oni bi trebalo da pokušaju da ga otklone na konstruktivan način. Treneri bi trebalo da pokušaju da pronađu zajedničku tačku između onoga što je pri-hvatljivo za polaznike i opštih načela ljudskih prava. Ponekad treneri moraju da preduzmu određene mere protiv “teških polaznika” koji pokušavaju da uznemire grupu. U ovom slučaju, treneri treba da ostanu mirni i da stave do znanja ovakvim polaznicima da to nije prihvatljivo, pre svega skrecuci im pažnju na to kroz kontakt očima. Ako se situacija nastavi, jedan od trenera može blago da pristupiti “teškom polazniku” i da nasamo porazgovara s njim ili njom. Takođe je moguce napraviti pauzu ranije nego što je predviđeno dnevnim redom, tako da jedan od trenera može da razgovara sa polaznikom i utvrdi problem.

Neke druge sugestije mogu takođe uključiti: ො Usmeravanje pažnje na teške polaznike, ali ne pokušavati kontrolisati njihovu reak-

ciju; ො Jednostavno postavljanje otvorenih pitanja u cilju postizanja jasnoce; ො Pokazivanje empatije; ො Pomoc u rešavanju problema polaznika; ො Ne padati u njihovu zamku ako i kada žele da vas uvuku u verbalnu raspravu; ො Nikada ne dozvoliti eskalaciju napetosti (vec naprotiv, smanjivati je); ො Ponuditi opcije.

Vodite računa da vršite kontrolu štete. “Pokušajte ... i vidite da li vam se sviđa”, “Pokušajmo da ovo odradimo bez uznemiravanja drugih polaznika” su vrste rečenica koje možda možete da upotrebite.

Treneri bi trebalo da znaju da je praktično nemoguce da se ne naprave greške. Pretpostavke su obično pogrešne. Sami treneri su možda doprineli problemu. Potrebno je održati ravnotežu imajuci u vidu da se polaznik ne može promeniti tokom jedne obuke.

7. ALATI NA INTERNETU

Priručnik je dizajniran kao alat koji ce pomoci trenerima da se pripreme za obuke i da ih održe. Iz ovih razloga, ali i zbog suštinskog značaja prava na slobodu izražavanja, ovaj priručnik sadrži upucivanja na podatke koji se nalaze na drugim mestima koja su namenjena za pomoc trenerima u cilju lakšeg korišcenja dokumenta.

8. REVIZIJA I POBOLJŠANJE

Sadržaj i metodologiju obuke koji se koriste u ovom priručniku potrebno je redovno revidirati, u skladu sa rezultatima evaluacije obuke. Treneri treba da se stalno samoprocenjuju kako bi poboljšali kvalitet svojih veština i pristupa. Oni bi trebalo da procene ukupno zadovoljstvo obukom. Zbog toga je veoma važno da obuku sprovode najmanje dva trenera, u saradnji i koordinisano, kako bi se videlo šta je dobro u obuci, a šta su njeni nedostaci.

8

Neke interaktivne tehnike i metode

Sa aspekta asistiranja trenerima u realizaciji nastavne jedinice na interaktivan način, ovaj priručnik pruža praktične informacije o nizu vežbi u okviru obuke. Treneri bi trebalo da koriste ove informacije, zajedno sa uputstvima koja su navedena u svakoj nastavnoj jedinici o tome kako sprovesti određene grupne aktivnosti, u slučaju da im je potrebna dalja podrška. Treneri treba da procene situaciju i specifičnosti svoje grupe za obuku i shodno tome da prilagode tehnike i metode. Ako dođu do zaključka da predložene praktične vežbe ne funkcionišu, mogu ih zameniti drugim aktivnostima opisanim u ovom priručniku, kao što su grupne aktivnosti.

Za sve tehnike rasprave koje su predložene u ovom priručniku, veoma je važno da treneri znaju kako da odigraju efikasnu ulogu moderatora. To zahteva: slušanje, sumiranje/zaključi-vanje, posmatranje, razjašnjavanje, objašnjavanje, tumačenje verbalnog i neverbalnog po-našanja, upravljanje razlikama, rad sa drugima, postavljanje nedovršenih pitanja otvorenog tipa, podsticanje učesnika da se direktno obracaju jedni drugima, uz empatiju i motivisanost. Ove veštine zahtevaju određene karakteristike ličnosti, kao što su uravnoteženost, samo-pouzdanje, asertivnost, otvorenost, fleksibilnost, pozitivnost i konzistentnost.

Tokom razgovora, treneri ne bi trebalo ni da nepotrebno intervenišu niti da namecu ili neprestano dele svoje mišljenje ili stavove u grupi. Međutim, to ne znači da treneri treba da budu bezlični, sumorni i poput robota. Naprotiv, oni bi povremeno trebalo da izraze svoja mišljenja, a da se istovremeno uvere da se svi međusobno poštuju i da je sve dobro shvaceno tako što ce preformulisati kjučne tačke u razgovoru.

Neke od ključnih sugestija za dostizanje statusa dobrog moderatora uključuju sledece: ො neka vaše opšte ponašanje bude pozitivno; ො postavljajte pitanja; ො rezimirajte diskusije; ො održavajte usmeren tok diskusije; ො čitajte govor tela; ො posmatrajte; ො slušajte efikasno i preformulišite; ො povezujte teme o kojima se govori; ො neprestano obracajte pažnju i na sadržaj i na proces; ො kada izražavate svoj stav, uvek vodite računa da ne ometate diskusiju među pola-

znicima.

1. DISKUSIJA U MALIM GRUPAMA

Diskusija u grupi je bitna u formulisanju odgovarajucih stavova, mišljenja i vrednosti. To je najbolji način za dobijanje ideja i učenje iz iskustava drugih u grupi. Grupna diskusija omogucava polaznicima da primene i provere novostečeno znanje. Polaznici često smatraju grupnu diskusiju dragocenom (i na taj način smatraju i samu obuku dragocenom).

Međutim, buduci da je rad u grupi ključni metod obuke, postoje i određene zamke. Dobra diskusija u grupi je zadovoljavajuca, ali loša diskusija u grupi može dovesti do frustracije i “napuštanja” obuke. Zbog toga je važna pažljiva priprema i svest o tehnikama kako bi se osiguralo da svi polaznici dobiju najviše što mogu iz grupne diskusije.

Postoje određeni koraci koje je potrebno preduzeti da bi se održala efikasna diskusija u maloj grupi:

9

ො Podelite učesnike po grupama. Na primer, ako u vašoj grupi imate trideset polaz-nika i želite da formirate šest grupa sa po pet osoba u svakoj grupi, polaznici ce morati da se redom numerišu do broja šest (1-2-3-4-5-6), a zatim sedma osoba ponovo kaže 1. Tako ce svaka osoba u grupi naglas reci jedan broj između 1 i 6. Kada zatražite od grupe da se izjasni o broju, molimo vas da im napomenete da (a) zapamte broj koji su izgovorili glasno, i (b ) obrate pažnju na druge osobe koje govore brojeve, tako da upamte osobe koje su rekle isti broj kao i oni.

ො Dajte velikoj grupi uputstva kao što su sledeca (“svi brojevi 1, molimo ustanite i dođite do ovog ugla stola; svi brojevi 2, molimo ustanite i dodjite sa stolicama do ovog dela prostorije ...) tako da svi učestvuju u grupi čiji članovi sede okrenuti licem u lice jedni s drugima i nalaze se udaljeni od druge grupe.

ො Recite polaznicima da je prvo pravilo grupe da njeni članovi izaberu svog govorni-ka. Ta osoba treba da pravi beleške ako želi i da bude spremna da kasnije povezano izloži poglede svoje grupe u velikoj grupi.

ො Podelite grupama list papira na kojem je prethodno odštampan njihov zadatak, ili objavite naglas jedinstvenu temu o kojoj sve grupe treba da razgovaraju. Odmah naglasite koliko vremena grupe imaju na raspolaganju za završetak njihove di-skusije. Uverite se da su vas svi čuli!

ො Ako je lokacija za obuku takva da ste u mogucnosti da kažete nekim grupama da izađu iz prostorije za obuku za rad u malim grupama, onda im recite: “idite napolje, pronađite mesto gde možete da sednete u krug, okrenuti jedni prema drugima, izaberite govornika i sačekajte me; ubrzo cu vam se pridružiti.”

ො Dajte grupama nekoliko minuta da se smeste, izaberu govornika, pogledaju temu za diskusiju, počnu razmišljati o temi, a zatim počnite da obilazite jednu po jednu grupu. Pomozite grupama da izaberu svog govornika ne “pripisivanjem” te uloge (npr. “vi ste govornik”!), vec obracajuci pažnju na to ko je voljan da preuzme taj zadatak.

ො Počnite tako što cete pitati svaku od grupa ko je njihov govornik. Ako još nisu iz-abrali tu osobu, sačekajte da je izaberu. Zatim pitajte “da li postoji nešto nejasno, bilo šta što je na papiru koji ste dobili, a šta je potrebno da se dalje objasni? (Alter-nativno, možete reci: “Da li nešto treba da se pojasni u vezi sa temom diskusije koju ste upravo dobili?”). Dajte potrebna objašnjenja. Obavezno obavite ove runde u najkracem mogucem vremenu, tako da grupe imaju dovoljno vremena za nesmet-anu diskusiju.

Treneri bi trebalo posebno da obrate pažnju na sledece tačke:

ො Uveriti se da članovi grupe ne sede jedni pored drugih u pravoj liniji, vec u dobro formiranom krugu, koji je pogodan za diskusiju licem u lice.

ො Kada obilazite grupe: (A) pobrinite se da (a) odgovarate samo na pitanja i dajete pojašnjenja koja zatraže grupe, i (b) ne “stavljate reči u usta polaznika”, niti dajete primere iz straha od uticaja na njihovo razmišljanje, i (B) brzo radite; ne provodite nepotrebno vreme sa jednom grupom, tako da vas druge grupe čekaju.

ො Naglasite da je zadatak govornika da se izvesti u velikoj grupi o onome što se do-godilo u njegovoj maloj grupi, a NE da kaže velikoj grupi svoje sopstveno mišljenje kada ono nije u skladu sa stavovima grupe. Međutim, pobrinite se da shvate da mogu izneti suprotstavljene stavove ako ih ima (čak i kada je takvo neusaglašeno mišljenje njihovo sopstveno).

10

ො Ako su svakoj od grupa date različite teme, recite govornicima da kada dođe njihov red da se obrate treba da glasno pročitaju velikoj grupi temu svoje male grupe, on-ako kako je napisano na papiru koji im je dat.

ො Vodite računa o tome da velika grupa pažljivo sasluša svakog govornika. Naročito onda kada je tema ista za sve grupe, uverite se da govornici koji se obracaju jedan iza drugoga ne ponavljaju ono što je prethodno rečeno, vec da dodaju na ono što je ranije rečeno. Za to, vi kao moderator treba da: (a) poslušate sve što govornici govore s najvecom pažnjom, i (b) blago upozorite govornika ako ponavlja nešto o čemu je vec govorio njegov prethodnik.

2. VELIKA GRUPNA DISKUSIJA

Ova interaktivna metoda izgleda najjednostavnija, ali kada nameravate da je koristite, tek tada uviđate da su moguce mnoge poteškoce koje možda nije uspeo da primeti čak ni moderator. Uz pomoc moderatora, članovi grupe odgovaraju na pitanja i iznose svoja mišljenja između sebe/unutar grupe. U okviru ove metode neophodno je da:

ො obratite pažnju i dozvolite svima da govore ako podignu ruke; ne bi trebalo da se desi da neko podigne ruku, a da ne može da govori;

ො slušajte govornike dobro; ako je potrebno, preformulišite ono što kažu, omogucite da njihove reči shvate svi – a pre svega, vi, kao moderator;

ො pristojno sprečite da jedna osoba ili nekoliko njih dominiraju u grupi – tako što pre-dugo govore ili stalno traže da govore;

ො ne ponavljajte reči svakog govornika (istraživanja pokazuju da kad moderatori to stalno čine, polaznici ne slušaju govornika, vec čekaju moderatora da ponovi reči govornika);

ො ne govorite/ne komentarišite nakon svakog govornika (ako ste vi osoba K, a polaz-nici su osobe A, B, C itd., ne bi trebalo da bude ovako: A, K, B, K, C, K, D, K);

ො sprečite da se govornici ne pozivaju na prethodne govornike, vec da samo kažu šta žele reci (ne slušajuci druge i ponavljajuci njihove izjave);

ො kada se fokus izgubi, vratite se na suštinu diskusije; ො ohrabrite polaznike da se uključe u diskusiju - bez ikakvog pokazivanja prstom; ො upozorite ili ohrabrite polaznike da slušaju, ako ne slušaju ili ako međusobno razgo-

varaju.

Tokom ove aktivnosti, važno je da moderator usvoji prijemčiv (nikako pristrastan!) i konstruktivan pristup prema svim izraženim stavovima, jer ce takav način ohrabriti polaznike i pokazati put onima koji su stidljivi u javnom obracanju.

11

3. SPONTANA DISKUSIJA

Nakon prezentacije, spontana diskusija se može koristiti za određivanje diskusija. Od polaznika se može zatražiti da odgovore na teme koje su zapisane na flipchart tabli sa listovima. Sve ideje bi trebalo da se zabeleže. U ovoj fazi ne bi trebalo da bude diskusije (ili odbacivanja ideja), a uloga moderatora bi trebalo da bude jednostavno navođenje i odbacivanje pokušaja prevremene diskusije. Nakon što se zabeleže odgovori, može se pristupiti naknadnom diskutovanju/analizi/kategorizaciji odgovora.

Kako bi se osiguralo glatko odvijanje diskusije mogu se preduzeti sledeci koraci: ො polaznici treba da se udobno smeste; ො uzmite flipchart tablu sa listovima za zapisivanje ideja; ො rasporedite vreme; ො objasnite pitanje o kojem ce se diskutovati; ො objasnite pravila vežbe; ො zatražite od polaznika da formulišu ideje i da ih upamte; ො kada ispišete list papira, okačite ga na zid; ො nastavite s metodom sve dok god se razvijaju nove ideje; ො sumirajte ideje i zaključite vežbu.

Slično kao i kod drugih interaktivnih metoda, i u ovoj vežbi postoji nekoliko rizika u odnosu na koje treneri treba da pripreme odgovore:

ො plašljivi i nedovoljno motivisani polaznici (koji nisu dobro raspoloženi) stvaraju vrlo malo ideja;

ො treneri ne mogu praviti izbore u ekstremnim pitanjima, jer to može odvesti diskusiju mimo teme i stvoriti nepotrebne tenzije;

ො mogu postojati situacije u kojima polaznici ne mogu pravilno razumeti pravila; ො reakcija koja se pokazuje na predložene ideje, smeh, što može obeshrabriti neke

polaznike da razvijaju nove ideje; ො treneri mogu odgovoriti na te rizike preduzimanjem određenih mera; ො ohrabriti polaznike da učestvuju u diskusijama dodavanjem sopstvenih idea; ො identifikovati problem pravilno – trebalo bi da se bude u stanju da se on brzo zapiše; ො ne dozvolite da se nečija ideja potkopava; ො postaviti prava pitanja; ො upravljati obukom u skladu sa vremenom i pišite ili zatražite od polaznika da brzo

zapisuju svoje rečenice; ො bez usporavanja tempa, proverite da li su sve ideje pravilno zapisane.

4. KRUŽNI RAZGOVOR

Ova metoda se može koristiti za rešavanje i objašnjenje emocija i za pokazivanje empatije prema osobi koja se nalazi u određenoj „situaciji“. Veoma je pogodna za obuku policije i nosilaca pravosudne funkcije po pitanju ljudskih prava, jer pomaže da se podigne svest o tome kako kršenje ljudskih prava utiče na živote stvarnih osoba. U slučaju prava na slobodu izražavanja, ova vežba se može koristiti za demonstraciju izazova sa kojima se suočavaju stručnjaci u medijima ili umetnici. Tokom ove vežbe, treneri mogu pričati priču i onda pitati “šta oseca osoba u ovoj priči”? Nakon što “predmet” prođe ceo krug, možete postaviti drugo pitanje: “Kako biste se vi osecali da ste u koži ove osobe?”

12

“Predmet” je ono što određuje redosled za govor i govornik ce ga držati u ruci kada govori. To može da bude mala školjka, staklena kutija ili bilo šta drugo što možete da kreativno smislite. Onaj koji drži predmet govori, a zatim prosleđuje predmet sledecem polazniku. Onaj ko ne želi da govori može predati predmet sledecem, a da ništa ne kaže.

Ako ste moderator koji radi sa grupom koja koristi ovu metodu, obratite pažnju na sledece: ො izvršite neophodne pripreme unapred: povucite sve stolove unazad, postavite sto-

lice jednu pored druge u krug, odlučite o “predmetu” i donesite ga sa sobom; ො napišite pravila kružnog govora (na velikom papiru) i okačite ih ranije na zidu (videti

u nastavku); ො trebalo bi da sednete u krug i govorite samo kada primite predmet. Ne zaboravite

da ste ravnopravan član kruga; ො uverite se da dobijete odgovor o emociji ako postavite pitanje o emociji, odgovor

o misli ako postavite pitanje o razmišljanju i odgovor o ponašanju ako postavite pitanje o ponašanju. Posebno u vezi sa emocijama, važno je razlikovati i imenovati emocije; pomozite im da to učine. Na primer, ako polaznik na pitanje “šta je osecao?” odgovori sa “plakao je”, pitajte ga: “plakanje je ponašanje, zbog čega je on plakao?” i vodite ga dok ne pronađe osecanja “tuge” ili “nezadovoljstva”;’

ො uverite se da ste stvorili okruženje u kome se poštuje osoba koja ima najvece po-teškoce u izražavanju svojih mišljenja i osecanja;

ො ne požurujte polaznike da odgovore. Budite strpljivi; ො zahvalite se i podstičite reči koje se izgovaraju na stidljiv i spor način; ො treneri bi trebalo da budu svesni da je ovo vrlo emotivna vežba. U slučaju da pos-

toji osoba koja se potrese, rasplače i traži da izađe napolje, možete napustiti svoje mesto u krugu i krenuti za ovim polaznikom na minut ili dva kako biste mu pomogli da se smiri.

Postoje određena pravila za kružni razgovor, kako bi se osiguralo poštovanje osecanja svih prisutnih:

ො izazivačke, ponižavajuce, uvredljive reči nisu dozvoljene; ො ne smejte se na ono što vaše kolege govore; ො gledajte u lice kolegu koji govori; ො na pitanje, budite spremni da objasnite razloge za vaše mišljenje; ො ako je tema o kojoj se diskutuje grupa za obuku, nemojte da dajete nikakva imena; ො govorite samo kada dođe red na vas i kada imate predmet u ruci; ො pažljivo slušajte druge, tako da možete da strukturišete rečenice kao što su

“Slažem se s ... i u tom smislu bih želeo/želela da kažem ...” ili “Ne slažem se sa ..., jer ...”.

5. ISPITIVANJE JAVNOG MNJENJA

Ova vežba je posebno korisna za unapređenje veština i nadležnosti sudija i tužilaca u donošenju dobro obrazloženih presuda i odluka, kao i advokata u izlaganju argumentacije. Pomaže da se stvori živa diskusija, koja omogucava razradu različitih aspekata zakonskih propisa i načina na koje oni treba da se sprovedu u konkretnim situacijama. Glavna tačka ove vežbe je identifikacija predloga, što predstavlja izjavu o logičnom zaključku u vezi sa situacijom, incidentom ili opservacijom.

Na primer, pesma u kojoj se izražava razočaranje zbog neuspelog atentata na predsednika države, kojeg određeni segmenti društva smatraju brutalnim diktatorom. Predlog bi mogao biti da autora ove pesme treba osuditi na osnovu odobravanja zločina ili krivičnog dela.

13

Treneri treba da slede naredne korake u vođenju ove vežbe:

Napišite predlog na listu papira na flipchart tabli sa listovima. Ne na naslovnoj stranici, vec na stranici nakon nekoliko stranica, tako da učesnici ne vide predlog, pre nego što bude vreme za to. Da se ne biste zbunili kada dođe vreme da se predlog pokaže, možda cete želeti da postavite nalepnicu u boji sa strane na stranicu na kojoj je predlog napisan.

Izaberite pet mesta na zidovima prostorije za obuku, ispred kojih postoji prostor na koji može da stane nekoliko osoba i gde postoji dovoljno prostora između tih mesta. Na svakom od tih mesta stavite jedan od sledecih kartona: Potpuno se slažem, Slažem se, Neodlučan/na sam, Ne slažem se, Potpuno se ne slažem. Pisanje predloga i kačenje listova papira (ili kartona) mora se obaviti tokom pauze pre sesije tokom koje ce se obaviti anketno ispitivanje mišljenja. Takođe je u skladu sa tim potrebno izvršiti i pripremu koja je potrebna za kačenje papira bez oštecivanja zida i sl.

Neka grupa stane u prostor unutar stolova postavljenih u obliku potkovice, i neka bude okrenuta prema otvorenom kraju, gde se nalazi flipchart tabla sa listovima. Stanite pored flipchart table sa listovima, okrenite se prema grupi i izdajte sledeca uputstva usmeno:

ො Za par trenutaka pročitacu vam predlog (i vi cete moci da ga pročitate istovreme-no). Molim vas da pažljivo pročitate i pažljivo slušate i da odlučite o tome “koji je vaš stav” po pitanju koje je navedeno u predlogu. Ako se u potpunosti slažete s predlogom, molim vas da odete i stanete ispred papira na kojem piše Potpuno se slažem; ako se složite sa tvrdnjom ...

ො Kada svako identifikuje svoje mesto i stane ispred jednog od pet papira, upitacu (one koji su spremni da odgovore) da navedu svoje razloge za mesto na koje su odlučili da stanu. Drugim rečima, instrukcija je sledeca - kada identifikujete svoje mesto i odete da stanete tamo, trebalo bi da razmišljate o tome kako cete objasniti grupi zašto ste tamo, a ne na nekom drugom mestu. Svi vi takođe treba da budete spremni da pažljivo slušate druge dok obrazlažu zašto su stali na određeno mesto;

ො Imate li pitanja? Dobro onda. Sada cu okrenuti stranicu na kojoj sam napisao/-la predlog. Pre nego što to uradim, želeo/-la bih još jednom da vas podsetim da je veoma važno da u prostoriji bude tišina, tako da svi možemo jasno čuti kada osoba navodi svoje razloge za stajanje na mestu na kojem stoji.

Nakon što se uverite da su govorili svi koji su želeli da govore, ili da je barem nekoliko osoba iz svake grupe govorilo i da je na taj način problem obrađen sa različitih tačaka gledišta, možete reci sledece: Čuli ste obrazloženja drugih koji razmišljaju kao i vi, kao i onih koji razmišljaju drugačije vas. Pošto ste ih sve saslušali, da li sada postoje među vama oni koji žele da promene svoje mesto?

U slučaju da osobe menjaju svoja mesta, sačekajte da stignu do svog novog mesta, a zatim ih jedno po jedno pitajte zašto su tamo. Jednom kada vam kažu i objasne svoje mišljenje, možda cete želeti da kažete nekoliko rečenica o tome kako smo uglavnom skloni da ne saslušamo druge čiji se pogledi razlikuju od naših, kako se na promenu stava gleda kao na beskarakternost, itd, dok je u stvarnosti sasvim normalno da se promeni mišljenje ako se saslušaju stavovi drugih i odluči da je prvobitni stav bio pogrešan.

14

Potrebno je obratiti pažnju na brojna pitanja u vezi sa vežbom anketnog ispitivanja mišljenja:

ො uverite se da je predlog pravilno napisan tako da je smisao jasan. Očigledno je da cete to morati da uradite pre sesije;

ො budite svesni da predlog ne mora biti samo jasan, vec i tekstualno uređen tako da omogucava polaznicima da se podele na pet mesta. U suprotnom, to jeste, ako je predlog takav da je očigledno da ce se svako ko je imalo razuman u potpunosti složi-ti s njim (ili se nece u potpunosti složiti s njim, itd.), onda nece biti diskusije, i nece doci do sučeljavanja različitih mišljenja;

ො neka flipchart tabla sa listovima bude postavljena na odgovarajuce mesto tako da svi bez obzira na mesto ispred kojeg papira stoje, mogu i dalje da vide i čitaju predlog;

ො pokažite i pročitajte predlog jasnim i glasnim glasom i tek nakon što ste izdali svo-ja uputstva i prikazali papire koji vise na zidu itd. U suprotnom, polaznici vas nece slušati zato što ce biti zauzeti čitanjem predloga i njegovim razumevanjem.

Jednom kada svi stanu ispred nekog od papira, kako se budete spremali da pitate ko želi da govori, počnite od grupe koja je sastavljena od najmanjeg broja osoba.

Ako i kada neko baš želi da govori kao odgovor na ono što je druga osoba rekla, pitajte tu osobu da govori.

Ako i kada je neko posebno pogođen onim što je čuo/la u obrazloženju druge osobe, tako da traže da promene svoje mesto, neka ta osoba odmah promeni svoje mesto; ali neka vas to ne omete da pitate - kada za to dođe vreme – da li postoje oni koji žele da promene svoje mesto.

Na kraju vežbe obavezno zaključite i u zaključivanje uključite pozivanje na to kako osobe koje na izgled imaju isti stav, jer stoje na istom mestu, zapravo to mogu raditi iz različitih razloga.

6. POMOĆNA RESURSNA OSOBA

Ovo je još jedna interaktivna metoda koja se može iskoristiti za povecanje kapaciteta polaznika da generišu empatiju i promovišu pozitivne uzore. Resursna osoba je generalno definisana kao osoba koja ima znanje, relevantne veštine, kompetentnost i stručnost da održi govor, predvodi ili pruži informacije iz prve ruke o datom predmetu ili u datoj oblasti. Ako vreme koje je dodeljeno za ovu obuku to dozvoli i ako je relevantna resursna osoba na raspolaganju, tada može biti pozvan kao poštovani profesionalac iz medija ili sudija Evropskog suda za ljudska prava.

Postoji niz etapa na koje treneri treba da obrate pažnju prilikom pozivanja resursne osobe da pruži svoj doprinos obuci.

Dan pre nego što resursna osoba dođe, on ili ona treba da budu obavešteni o ovoj temi i da se pripreme za pitanja koja mogu da postave polaznici. U tom smislu, preporučljivo je održati sastanak sa resursnom osobom kako bi se razgovaralo o ciljevima, temi i nivou znanja polaznika. Resursna osoba treba da bude jasno obaveštena o tome šta se očekuje od njega ili nje (kao što je motivisanje polaznika, njihovo upoznavanje sa izazovima sa kojima se suočavaju nosioci prava, pružanje uspešnih primera).

15

Omogucite da resursna osoba na početku predstavi jasan okvir, tako da polaznici dobro razumeju predmet. Resursna osoba bi trebalo da pruži potrebne detalje i trebalo bi da obrati pažnju na objašnjavanje stručnog jezika koji koristi tokom svog govora.

Pripremite sesiju za ocenjivanje zajedno sa resursnom osobom nakon prezentacije. Ne zaboravite da ono što je naučeno iz komunikacije sa resursnom osobom treba da se utvrđuje u buducim pojedinačnim ili grupnim aktivnostima.

Kada se pozove resursna osoba, treneri treba da obrate pažnju na neka delikatna pitanja:

ො moderator treba da bude prisutan u prostoriji tokom sesije i treba da interveniše tek kada grupa prestane da obrađuje temu. Na primer, prilikom postavljanja pitanja i dobijanja odgovora, možda ce doci do određene diskusije između resursne osobe i polaznika, koja ce se protegnuti i mimo namene vežbe. U ovom slučaju, trener bi trebalo da podstakne polaznike da se fokusiraju na temu predmetne nastavne jedinice obuke;

ො kada se koristi resursna osoba, treneri ce formirati sopstvene vrednosti u vezi sa predmetnom materijom. U tom trenutku, resursna osoba može odstupiti od cilja i pokušati da navede polaznike da prihvate njegovo/njeno mišljenje. Moderator tre-ba da bude oprezan u takvim situacijama, podsecajuci sve na to da je svrha vežbe ne da se postigne konsenzus, vec da se podigne svest o različitim aspektima pred-metne materije;

ො u velikim grupama može biti teško da se čuju pitanja zbog buke ili ometanja, pi-tanja se ponavljaju i onda to prouzrokuje gubitak vremena. Zato je važno da pred početak sesije treneri razgovaraju sa polaznicima o osnovnim pravilima za urednu diskusiju, kao što je slušanje drugih, držanje mobilnog telefona u nečujnom režimu, poštovanje različitih pogleda.

7. STUDIJA SLUČAJA

Studija slučaja predstavlja prezentaciju nekog konkretnog incidenta ili scenarija sa relevantnim osnovnim podacima, koji se detaljno analiziraju u cilju identifikacije rešenja. Time se stvara prilika da se razumeju i primenjuju načela i pravila u stvarnom ili zamišljenom scenariju. Studije slučaja obično ne pružaju jasno definisane odgovore. Namenjene su za postavljanje pitanja i omogucavanje polaznicima da razrađuju proces donošenja odluka kako bi pronašli najbolja rešenja. Studija slučaja može zauzeti jednu diskretnu sesiju u okviru obuke ili se može realizovati na proširenoj osnovi, kroz obradu koja se obavlja paralelno sa napredovanjem obuke.

Postoji nekoliko pitanja koja je potrebno uzeti u obzir prilikom vođenja vežbe studije slučaja: ො kada predložite korišcenje studije slučaja važno je da je sadržaj osmišljen tako da se

postignu jasno definisani ciljevi i ishodi učenja; ො budite svesni toga da nerealna atmosfera i nedostatak osnovnih podataka i detalja

mogu podstaci donošenje nepraktičnih odluka; ො studije slučaja mogu pokriti širok spektar tema: materijalno pravo, proceduralna i

dokazna pitanja, upravljanje predmetima, upravljanje ponašanjem, pravičan tre-tman ili kombinaciju svih pomenutih;

16

ො treneri se podstiču da koriste studije slučaja u malim grupama, jer je ova vežba efi-kasnija kada polaznici mogu učiti iz iskustava i analitičkih pristupa drugih, što se time odražava i na njihov sopstveni pristup. Uprkos tome studije slučaja mogu se koristiti i sa vecim grupama. U ovom slučaju celom grupom treba da upravlja mode-rator, koji obezbeđuje da svi polaznici učestvuju u diskusijama i doprinose sticanju znanja i veština;

ො pisanje studije slučaja je teško i dugotrajno. Treneri moraju da budu sigurni kako i kada da koriste ovu metodu učenja;

ො uverite se da je činjenična situacija ispravna i dovoljno detaljna. Ne želite da činje-nice budu sporne i ne želite da polaznici kažu da se to „nikada ne dešava nama zato što mi ...“;

ො studija slučaja treba da sadrži dovoljno konkretnih elemenata koji dozvoljavaju po-laznicima da razgovaraju o slučaju na njihovom nivou znanja. Pitanja i tačke disku-sije treba da se odnose na sadržaj date sesije u okviru obuke;

ො u zavisnosti od toga kako želite da koristite studiju slučaja, izradite sažet pregled činjenica/scenario koji odgovara vašim potrebama (ne predugačak, i ne prekratak). Dovoljni detalji treba da budu jasni). Uverite se da ste formulisali pitanja i/ili tačke za diskusiju i pripremili odgovore unapred.

Kada koriste ovu metodu, treneri bi trebalo da budu pažljivi u vezi sa sledecim elementima: ො pružite grupi dovoljno vremena; ො pružite grupi mogucnost da izveštava: neka izvestioci izveštavaju grupu o nalazima

malih grupa; ො budite svesni da polaznicima može postati dosadno ako previše grupa radi na istoj

studiji slučaja: oni ce morati da slušaju istu priču previše puta. Ako je to slučaj, oba-vestite izvestioce da samo dodaju nove elemente i da ne ponavljaju ono što je vec rečeno;

ො recite grupama unapred da moraju da imenuju izvestioca. Omogucite svim pola-znicima u malim grupama da doprinesu diskusiji. Ako to ne učinite, uključite se u diskusiju i pokušajte da stimulišete tihe polaznike da postanu aktivniji;

ො uključujte se samo kada je to neophodno i dopustite polaznicima da primene svoje znanje: ne preuzimajte diskusiju;

ො ne pravite prevelike grupe; 3 ili 4 polaznika je maksimum; ො uverite se da prostorija za sastanke i materijali (bele table, flipchart table sa listovi-

ma) omogucavaju da uradite ono što ste planirali.

8. VEŽBA SA ULOGAMA (UKLJUČUJUĆI I IZMIŠLJENI SUD)

Upotreba uloga i/ili izmišljenog suda donosi element praktične primene u obuci. To je tehnika obuke koja ili pokazuje teoriju, ili pomaže polaznicima da u praksi primene sve ono što su naučili i da utvrde da li teorija funkcioniše kako treba. Ova tehnika ima brojne prednosti:

ො uključuje zajednički rad u grupi i kolektivno formulisanje strategija; ො predstavlja realne situacije i oživljava koncepte.

17

Preporučljivo je koristiti tehniku izmišljenog suda na samom kraju programa obuke, tako da polaznici mogu da uvežbavaju sva znanja i veštine koje su stekli u okviru različitih nastavnih jedinica. Prilikom realizovanja ove posebne obuke treneri treba da budu svesni da je u upravnim sporovima javna rasprava veoma retka. Stoga treneri treba da pripreme drugu vrstu vežbe s ulogama za program obuke za sudije Upravnog suda.

Treneri bi trebalo da se uvere da su obradili nekoliko problema u vezi sa proverom kvaliteta u pokretanju dobre vežbe sa ulogama ili vežbe izmišljenog suda:

ො pažljivo obaveštavanje je od suštinskog značaja. Koji je konkretan zadatak? Veoma je važno da se uzmu u obzir svi pravni propisi o nematerijalnim pitanjima, ali i o proceduralnim. Scenario na izmišljenom sudu koji ce dovesti do odbijanja slučaja u roku od 2 minuta, na primer, učinice celu vežbu beznačajnom;

ො potrebni su realni vremenski rokovi: ako su prekratki, grupa ce biti frustrirana. Ako su predugi, grupi ce postati dosadno;

ො omogucite svim članovima grupe da se uključe; ො ohrabrite podelu rada: zadatak može biti prevelik za vreme koje je određeno, a

podela zadatka može podstaci vece angažovanje; ො razmotrite ulogu voditelja: to bi trebalo da bude uključivanje po potrebi i kada je

jasno da grupa zna šta se od nje očekuje; ො izveštavanje (ili povratne informacije): kako ce se to uraditi? Da li “presuda suda” (u

slučaju izmišljenog suda) predstavlja kraj ... ili je potreban detaljniji komentar od trenera?

ො povratne informacije su neophodne u ovoj vežbi: polaznici su pokušali da primene novu teoriju i neophodne su im povratne informacije kako bi znali kakav su rezultat ostvarili. Omogucite da povratne informacije budu konstruktivne, objektivne, konk-retne i specifične;

ො nemojte preterati! Povratna informacija je dvosmerna komunikacija: dopustite polaznicima da kažu da li su zadovoljni, šta je bilo značajno za njih, kako se osecaju tokom igranja uloga/izmišljenog suda i kako ce primeniti stečeno znanje u svom svakodnevnom radu;

ො igranje uloga ili izmišljeni sud mogu biti stresni za polaznika: moguce je da ce se osecati previše izloženi. Naročito u grupi sa “kolegama” oni rizikuju da naprave greš-ku i da izgube obraz pred drugima. Ipak, veoma je važno, posebno za kandidate za sudije i tužioce da obave ovu vežbu kako bi shvatili sa kojim izazovima ce se suoča-vati u praksi.

Poslednja nastavna jedinica ovog treninga usredsređena je na vežbe sa ulogama/izmišljenim sudom. Ovim vežbama se daju detaljna uputstva trenerima o tome kako polaznici mogu da primene ono što su naučili o zaštiti prava na slobodu izražavanja. Neke dodatne ideje o vežbi sa ulogama ili izmišljenim sudom uključuju sledece:

ො zatražite od polaznika da izrade dokument koji obuhvata standarde ljudskih prava u praksi za svoju/neku drugu organizaciju (npr. naloge za saslušanja);

ො dodelite različite uloge članovima grupe (npr. žrtva policijskog napada, tužilac, na-dzorni policajac, policajci koji vrše napad, sudija);

ො koristite glumce kako bi predstavili scenario (studentima glume bi ovakva vežba mogla da bude zanimljiva), a o scenariju se zatim može razgovarati u grupi: što je posebno korisno za rešavanje pitanja u vezi sa stavovima i vrednostima;

ො i kao poslednje: ne zaboravite na to da vežba sa ulogama ili izmišljenim sudom, uzimajuci njihov potencijal za stvaranje timskog duha, u konačnici predstavljaju do-bru priliku da se proslavi znanje stečeno tokom celokupne obuke.

18

Kratak sažetak vrsta aktivnosti koje se nalaze u Priručniku:

Vežbe za probijanje leda/vežbe upoznavanja: ove vežbe mogu biti efikasan način za započinjanje sesije obuke ili događaja za izgradnju tima. Buduci da su interaktivne i često zabavne, ove sesije pre-thode glavnom delu obuke i pomažu učesnicima da se međusobno upoznaju i prihvate svrhu događaja.

Anketno ispitivanje mišljenja: sakupljanje mišljenja polaznika o nekom aspektu, nakon čega trener sumira i naglašava glavne elemente koje je potrebno zapamtiti.

Studija slučaja: učesnicima se daju činjenice o određenom slučaju i od njih se traži da rade u grupama ili pojedinačno kako bi formirali mišljenje/argumentaciju i zatim ih prezentovali ostalim učesnicima.

Hipoteza: hipotetička situacija se predstavlja učesnicima od kojih se traži da razmisle i izraze svoj stav o tome; trener asimiluje hipotezu sa stvarnim slučajem i predstavlja nalaz suda uz fokusiranje na glavne elemente koji su potrebni za procenu.

Tehnika stanice: od grupa se traži da rade na slučaju i zabeleže glavne aspekte koje smatraju rele-vantnim za formiranje svojih zaključaka; listovi sa zabeleškama se zatim menjaju između grupa i svaka grupa predstavlja rad druge grupe tako što istovremeno izražava i svoj stav o predmetnom pitanju.

Izmišljeni sud: grupama se dodeljuje uloga i one moraju da formulišu argumente za ulogu koju imaju

i da se izjasne pred vecem.

Beleške

24

Zajednički program Saveta Evrope i Evropske unijeJačanje pravosudne ekspertize o slobodi izražavanja i medija u Jugoistočnoj Evropi (JUFREX) Sprovodi Savet Evrope

Program i Përbashkët i Këshillit të Evropës dhe Bashkimit EvropianPërforcimi i Ekspertizës Gjyqësore për Lirinë e Shprehjes dhe Median në Evropën Juglindore (JUFREX) I zbatuar nga Këshilli i Evropës

Zajednički program Savjeta Evrope i Evropske unijeJačanje pravosudne ekspertize o slobodi izražavanja i medija u Jugoistočnoj Evropi (JUFREX) Sprovodi Savjet Evrope

Program i përbashkët i Këshillit të Evropës dhe Bashkimit Evropian Përforcimi i ekspertizës gjyqësore mbi lirinë e shprehjes dhe medias në Evropën Juglindore (JUFREX) Implementuar nga Këshilli i Evropës

Zajednički program Vijeca Evrope i Evropske unije Jačanje pravosudne ekspertize o slobodi izražavanja i medija u Jugoistočnoj Evropi (JUFREX) Sprovodi Vijece Evrope

Заедничка програма на Советот на Европа и на Европската Унија Зајакнување на судската експертиза за слободата на изразување и за медиумите во Југоисточна Европа (JUFREX) Спроведена од Советот на Европа




NASTAVNA JEDINICA 1

SLOBODAIZRAŽAVANJA -UVOD I NAČELA






















Republike Srbije.


Saveta Evrope.

SadržajPRVI KORAK – MEĐUSOBNO UPOZNAVANJE I RAZGOVOR O OČEKIVANJIMA 1

VEŽBE UPOZNAVANJA 1DRUGI KORAK – PROBLEMATIZACIJA 2

RAZGOVOR UNUTAR VELIKE GRUPE 2TREĆI KORAK – KLJUČNI POJMOVI KOJI SE TIČU SLOBODE IZRAŽAVANJA 3

VEŽBA RAZMENE MISLI I IDEJA 3ČETVRTI KORAK – KLJUČNE KOMPONENTE SLOBODE IZRAŽAVANJA 5

RAZGOVOR UNUTAR MALIH GRUPA 5PETI KORAK – ULOGA SUDIJA I TUŽILACA U ZAŠTITI SLOBODE IZRAŽAVANJA I MEDIJA 10

RAZMENA IDEJA 10

4 NASTAVNA JEDINICA 1

1PRIRUČNIK ZA OBUKU SLOBODA IZRAŽAVANJA I SLOBODA MEDIJA

UVOD I NAČELA

PRVI KORAK

Međusobno upoznavanje i razmena očekivanja

Vežbe za probijanje leda

Predviđeno vreme: 30–45 minuta (u zavisnosti od broja učesnika)

Treneri predstavljaju sebe i ciljeve projekta. Nakon toga zamole učesnike da se predstave (u kom sudu rade, na kojoj poziciji), kao i da kažu par rečenica o svojim očekivanjima. Dok jedan od trenera postavlja pitanja učesnicima, drugi trener piše beleške na flipchart tabli sa listovima.

Pored toga, drugi trener može preformulisati izjave polaznika, ako je potrebno, uzimajuci u obzir ciljeve i rezultate obuke. Ukoliko učesnici ne budu mogli da se sete nekih od ciljeva/rezultata koji su predviđeni programom obuke – treneri ce ih podsetiti. Nakon dobijanja saglasnosti, oni ce ispisati njihove izjave na flipčartu.

Zatim ce treneri okačiti flipčart listove na zid. Treneri objašnjavaju da ce se na kraju treninga, tokom procene, vratiti na informacije koje su zabeležili na flipchart tabli, da vide da li su njihova očekivanja u vezi sa treningom ispunjena.


DRUGI KORAK

Problematizacija

Razgovor unutar velike grupe

Predviđeno vreme: 30 minuta

Treneri predstavljaju statistiku istraga, presuda i statistiku Evropskog suda za ljudska prava (dalje: ESLjP). Nakon toga ce pitati učesnike o tome kako bi oni/one procenili/e situaciju u svojoj zemlji. Da li je niska ili visoka statistika pitanje prakse ili restriktivnih zakona? Da li niska statistika automatski odgovara zdravom sistemu u kojem se sudska praksa ESLjP redovno primenjuje ili mogu postojati i drugi razlozi?

Tokom razgovora treneri mogu predstaviti primere iz drugih zemalja i na taj način u stvari predstaviti statistiku drugih zemalja ugovornica Evropske konvencije o ljudskim pravima (dalje: EKLjP).1

Ukratko govoreci o diskusiji, treneri bi trebalo da istaknu da je statistika predstavljena kako bi se utvrdile problematične oblasti, što ce biti prikazano tokom treninga, s posebnim fokusom na glavne teme obuke: klevetu, pozitivne obaveze država, novinarska prava i internet.

Tokom obuke, treneri bi trebalo da izbegavaju držanje predavanja. Sve teme bi trebalo da budu predstavljene u vidu razgovora, pri čemu treneri dodaju informacije o jurisprudenciji ESLjP. Samo nastavna jedinica o nedavnim razvojima u sudskoj praksi u vezi s internetom i slobodom izražavanja može biti predstavljena kao deo predavanja (obrazac prezentacije).

Prilikom ove obuke često ce biti korišcena tehnika vođene rasprave u kojoj bi treneri trebalo da obrate pažnju na diskusiju koja se odvija među učesnicima, kao i odgovore koje učesnici daju. Treneri bi trebalo da se nadovežu na ono što učesnici kažu. Takođe bi trebalo da di-skusiju obogate informacijama o jurisprudenciji ESLjP, kao i o standardima koji se odnose na član 10. EKLjP. Takođe, mogu da se dotaknu i nacionalne sudske prakse, ali svakako ne bi trebalo da se na nju ograniče.

1. Statistika dostupna na sledecem linku: http://echr.coe.int/Documents/Stats_violation_2016_ENG.pdf


TREĆI KORAK

Ključni pojmovi koji se tiču slobode izražavanja

Vežba razmene misli i ideja


Treneri postavljaju učesnicima sledeca pitanja:

ො Šta je po Vama izražavanje? ො Koju vrstu izražavanja bi trebalo zaštititi?

Treneri prikupljaju odgovore od učesnika i organizuju veliku grupu kako bi razgovarali o iznetim predlozima, jedan po jedan. Tokom razgovora, treneri bi trebalo da učesnicima po-jasne da se slobodom izražavanja štite i forma i sadržaj.

Druga mogucnost je da treneri zatraže od učesnika da napišu na papiru ono što oni smatraju izražavanjem i koje izražavanje zaslužuje zaštitu? Učesnici imaju dva minuta da zapišu odgo-vore. Treneri počinju razgovor postavljanjem pitanja učesnicima koji su voljni da pročitaju ono što su napisali.

Oblici i sadržaj izražavanja

Izražavanje je govor, pisanje, slike, reklamiranje i umetnost: emitovanje (radio, TV…), novine, knjige, leci, simbolično ponašanje i upotreba simbola.

Sloboda izražavanja zagarantovana je članom 10. EKLjP, koji se oslanja na formulacije člana 19 Uni-verzalne deklaracije o ljudskim pravima i člana 19. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.

Član 10 štiti ne samo informacije ili ideje koje su dobro prihvacene ili se smatraju neuvredljivim, ili odslikavaju ravnodušnost, vec i one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju; takvi su zahtevi pluralizma, tolerancije i širokoumnosti, bez kojih nema demokratskog društva.

Ustavni sud Srbije, u obrazloženju svoje odluke IUz broj 231/2009 od 22. jula 2010. godine (objavljena u «Sl. glasniku RS», br. 89/2010 od 29. novembra 2010), poziva se na odredbe člana 10. EKLjP i praksu ESLjP i navodi sledece: „Još u presudi Hendisajd (Handyside) protiv Ujedinjenog Kraljevstva, koja je


doneta 7. decembra 1976. godine, Evropski sud je okvalifikovao slobodu izražavanja i informisanja kao «jedan od temelja takvog (demokratskog) društva, jedan od osnovnih uslova za njegov napredak i za razvoj svakog pojedinca... Odnosi se ne samo na «informacije» ili «ideje» koje su prihvatljive ili se smatraju neuvredljivim ili nebitnim, vec i na one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju državu ili neki deo stanovništva. To su sve zahtevi pluralizma, tolerancije i širokoumlja, bez kojih nema demokratskog društva».

U odluci Ustavnog suda Srbije Už 7211/2013 od 19. maja 2016. ukazuje se da u demokratskom društvu „sloboda izražavanja predstavlja pravo da se neometano od bilo koga izražavaju mišljenja, informacije i ideje, bez obzira na sadržinu i njihovo dejstvo (nezavisno od toga da li informacija predstavlja činjenični, vrednosni ili mešoviti sud, da li je informacija politička, obrazovna, informativna, ima li naučnu, umetničku ili neku drugu vrednost. Sloboda izražavanja obuhvata i određeni stepen preterivanja ili čak provociranja. S tim u vezi, iz prakse Evropskog suda za ljudska prava proizlazi da se pravo na slobodu izražavanja primenjuje ne samo na informacije ili ideje koje se povoljno prihvataju ili se smatraju neuvredljivim ili indiferentnim, vec takođe i na one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju državu ili neki deo populacije. Takvi su zahtevi pluralizma, tolerancije i otvorenosti uma, bez kojih nema „demokratskog društva“(Videti i odluku Ustavnog suda Už - 10626/2013 od 10. februara 2016; kao i odluku Ustavnog suda Už 6434/2014 od 14. aprila 2016).

U praksi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ima nekoliko primera u kojima je navedeno da se odredbama člana 10. EKLjP štite ne samo informacije ili ideje koje su dobro prihvacene ili se ne smatraju uvredljivim, vec i one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju jer su takvi zahtevi pluralizma, tolerancije i širokoumnosti, bez kojih nema demokratskog društva (videti, na primer mišljenje br. 1080 od 30. jula 2012. godine, br. 1132 od 31. jula 2012. godine; br. 07-00-94/2014 od 11. septembra 2014. godine; mišljenje br. 07-00-101/2017 od 3. jula 2017).

Član 10 ne samo da garantuje zaštitu sadržaja govora, nego i forme. Specijalna zaštita se usled vida u kojem se javlja pripisuje satiri (Różycki i Kuliś protiv Poljske), poeziji (Karatas protiv Turske) i romanima (Akadas protiv Turske).

• U presudi Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 614/2011 od 9.3.2011. godine, navedeno je da navodi autora sadržani u novinskom testu koji sadrže satirično mišljenje autora i predstavljaju isključivo njegov lični stav izražen u vidu kritike određenih lica, ne mogu se smatrati informacijama u smislu Zakona o javnom informisanju, pa njihovo objavljivanje u dnevnom listu ne može predstavljati osnov za naknadu štete.

• U presudi Višeg suda u Valjevu, Kž1 6/2011 od 19.3.2014, sud pronalazi da su u ožalbenoj presudi dati dovoljni i jasni razlozi da j e sadržaj spornih plakata uvredljiv i usmeren na narušavanje časti i ugleda privatnog tužioca koji jeste javna ličnost i kao predsednik skupštine Grada V. treba i mora da podleže oceni javnosti. Zbog toga se mora postaviti jasna granica između onoga što je kritika nečijeg rada, s jedne strane i namere da se neko lice omalovaži, s druge strane, s tim da se vređanje čoveka i njegovog dostojanstva ne može smatrati kritikom. Sud pronalazi da je prvostepeni sud pravilno zaključno da „u konkretnom slučaju nije mogao da primeni čl.170 st. 4 KZ, jer se ne radi o satiri, niti postoje druge okolnosti koje ukazuju da je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, niti postoje ostali zakonom propisani razlozi zbog čega se učinilac nece kazniti.“


ČETVRTI KORAK

Ključne komponente slobode izražavanja

Razgovor unutar malih grupa


Treneri dele učesnike u 3–5 grupa i postavljaju sledeca pitanja:

1) Koji su međunarodni i nacionalni izvori slobode izražavanja?

2) Koja prava sadrži sloboda izražavanja? Dati primere.

3) Zašto treba zaštititi slobodu izražavanja?

4) Zašto mediji igraju posebnu ulogu u uživanju ovog prava?

5) Koje su obaveze država?

Tokom prezentovanja treneri bi trebalo da daju primere slučajeva ESLjP i oslone se na njih kroz prezentaciju.

Prezentacija o zaštiti koja se pruža slobodi izražavanja u Ustavu, u međunarodnim dokumentima i u EKLjP.

Nacionalni i međunarodni izvori

− Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, član 19;− Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, član 19;− EKLjP, član 10;− Ustav Republike Srbije, članovi 46, 50. i 51.

Domašaj prava na slobodu izražavanjaSloboda izražavanja podrazumeva sledece:

− Slobodu da se ima mišljenje, što je preduslov slobodnog izražavanja. Države ne smeju da indoktriniraju svoje građane i ne sme se dozvoliti insistiranje na različitosti pojedinaca koji imaju različita mišljenja. Promovisanje jednostranih informacija koje daje država mogu pred-stavljati ozbiljnu i neprihvatljivu prepreku slobodi da se ima sopstveno mišljenje.

− Sloboda da se utiče na informacije i ideje od ključnog je značaja za politički život i demokrats-ko funkcionisanje zemlje. Slobodni izbori nisu moguci uz odsustvo ove slobode. Ova sloboda


podrazumeva slobodu da se kritikuje vlada i njeni članovi. Umetnička dela i nastupe, kao i distribuiranje istih, sud vidi kao veliki doprinos razmeni ideja i mišljenja, što je ključna kompo-nenta demokratskog društva.

− Slobodu da se dobiju informacije i ideje. Ovo podrazumeva pravo na pristup informacijama koje je razvila sudska praksa ESLjP (slučaj Tarsasaga Szabadsagjokerta protiv Mađarske2).

− Pristup informacijama/javnim dokumentima: Tarsasag Szabadsagjokert (TASZ) protiv Mađarske; Kenedi protiv Mađarske 20093; Inicijativa mladih za ljudska prava protiv Srbije 20134; MHB protiv Mađarske 20165; Bubon protiv Rusije 20176. Dakle, ovo je relativno pravo, ali i uslovno pravo (svrha od koristi za slobodu izražavanja, informacije od javnog značaja, od strane javnog nadzornika, spremne i dostupne).

− Pravo na primanje medijskih sadržaja/na pristup informacijama/internetu:• Sandej Tajms7: “pravo javnosti da bude pravilno informisana o pitanjima koja su od jav-

nog značaja”,• Kuršid Mustafa8: pravo na instaliranje satelitske antene/tanjira za gledanje TV-programe

na sopstvenom jeziku,• Cengiz i drugi protiv Turske9: pristup internetu,• Kalda protiv Estonije10 i Jankovskis protiv Litvanije11: pravo zatvorenika da imaju pristup

nekim internet stranicama.

U presudi Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 324/2013(2) od 1.2.2013, sud pronalazi da na osnovu člana 46. Ustava Republike Srbije „ne postoji odgovornost tuženih da tužiocima naknade štetu, jer je postojao opravdan interes javnosti da dobije informacije o događaju koji se odigrao 21.7.2011. godine, u kome je ubijen jedan policajac, jedan ranjen, a u kome je izgubio život sin, odnosno brat tužioca, i da su novinari sa dužnom pažnjom primerenoj okolnostima izvršili proveru ove informacije, zbog čega, shodno članu 79. Zakona o javnom informisanju, objavljivanje ove informacije nije zabranjeno. Pri tome, u tekstu se pre svega ističe da je na zadatku ubijen policajac, a jedan ranjen, u kontekstu tog događaja navedeno je i učešce srodnika tužioca, kao i činjenica kriminalne prošlosti“).

U odluci Ustavnog suda Už-4162/2014 od 6. oktobra 2016. godine Ustvani sud pronalazi: “Prema članu 51. stav 1. Ustava, svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja, a sredstva javnog informisanja su dužna da to pravo i poštuju. Javna glasila slobodno objavljuju ideje, informacije i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, saglasno odredbi člana 4. stav 1. Zakona o javnom informisanju.”

Uloga medija

Iako član 10. naročito ne pominje slobodu štampe, sud je razvio detaljnu sudsku praksu, obezbeđujuci načela i pravila koja štampi omogucavaju specijalni status u uživanju sloboda koje su obuhvacene članom 10. Ulogu medija kao političkog posmatrača prvi je istakao sud u slučaju Lingens protiv Austrije12.

2. Presuda ESLjP: Társaság a Szabadságjogokért v. Hungary (br. 37374/05)

3. Presuda ESLjP: Kenedi v. Hungary (br. 31475/05)

4. Presuda ESLjP: Youth initiative for human rights v. Serbia (br. 48135/06)

5. Presuda ESLjP: Magyar Helsinki Bizottság v. Hungary (br. 18030/11)

6. Presuda ESLjP: Bubon v. Russia (br. 63898/09)

7. Presuda ESLjP: Sunday times v. The United Kingdom (br. 6538/74)

8. Presuda ESLjP: Khurshid Mustafa and Tarzibachi v. Sweden (br. 23883/06)

9. Presuda ESLjP: Cengiz and Others v. Turkey (br. 48226/10 i 14027/11)

10. Presuda ESLjP: Kalda v. Estonia (br. 17429/10)

11. Presuda ESLjP: Jankovskis v. Lithuania (br. 21575/08)

12. Presuda ESLjP: Lingens v. Austria (br. 9815/82)


Funkcije medija:

− izražavanje ideja i mišljenja;− vesti i informacije− ubeđivanje (propaganda - mobilizacija)− obrazovanje, kultura; − slobodno vreme/zabava− trgovina, reklamiranje, finansije i ekonomija;− nacionalni ili kulturni identitet;− demokratija; − slobodno kretanje informacija: informaciono društvo ... i «javni kontrolni organ».

Ustav Republike Srbije u članu 50. garantuje slobodu medija i proklamuje da nema cenzure, te da nad-ležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđe-nog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje. Takođe, član 51 priznaje pravo svakog lica da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavano o pitanjima od javnog značaja, sredstva javnog oba-veštavanja su dužna da to pravo poštuju. Štaviše, svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašcenja, u skladu sa zakonom.

Ustavni sud Srbije, u obrazloženju svoje odluke IUz broj 231/2009 od 22. jula 2010. godine, objavljena u “Sl. glasniku RS”, br. 89/2010 od 29. novembra 2010. godine, poziva se na odredbe člana 10. EKLjP i navodi sledece: „Istovremeno, Ustavni sud ističe da je ustavno jemstvo slobode medija neodvojivo od Ustavom zajemčene slobode mišljenja i izražavanja iz člana 46. Ustava i prava na obaveštenost iz člana 51. Ustava. Naime, sloboda svakoga da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja, kako je to garantovano stavom 1. člana 50. Ustava, kao i izričito i restriktivno, Ustavom utvrđeni uslovi pod kojima ova sloboda može biti ograničena (stav 3. člana 51.), nema u svojoj suštini za primarni cilj zaštitu interesa medija radi njih samih, vec bez zagarantovane i ostvarene slobode medija, jemstva slobode mišljenja i izražavanja i prava na obaveštenost, u velikoj meri, ostaju puka proklamacija.

U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da je u svakom demokratskom društvu, a posebno u društvu koje je na putu demokratskog razvoja, od izuzetnog značaja za svakog pojedinca u tom društvu da se načinom na koji se uređuje ostvarivanje slobode medija osigura puna afirmacija i ostvarivanje slobode mišljenja i izražavanja i prava na obaveštenost, a sloboda medija je sredstvo da se do željenog cilja dođe. Pošto su u savremenom dobu mediji glavno sredstvo za iznošenje i prenošenje informacija, obaveštenja i ideja, posebno o pitanjima od javnog značaja, to je sloboda medija važna kako za to da se različite informacije, obaveštenja i ideje od javnog značaja uopšte mogu izneti u javnost, tako i za to da se putem medija učine dostupnim građanima.

U prilog ovakvog stava Ustavnog suda govori i bogata sudska praksa Evropskog suda i Evropske komisije za ljudska prava u vezi primene člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) kojim se garantuje sloboda izražavanja i informisanja. “

U odluci Ustavnog suda Srbije Už 6434/2014 od 14. aprila 2016, ukazuje se na ranije izražen stav suda da posebnu zaštitu prava na slobodu izražavanja uživaju novinari i mediji zbog svoje naročito važne društvene uloge da saopštavaju informacije i mišljenja o svim pitanjima od javnog interesa.

Negativne i pozitivne obaveze

Član 10. ne samo da zahteva da se države suzdrže od bilo kog čina koji bi možda narušio pravo na slobodu izražavanja, nego i da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se osiguralo da svaki pojedinac uživa ovo pravo u okviru svoje nadležnosti.


Po oceni Ustavnog suda Republike Srbije, podnošenje zahteva opštinskoj upravi da odluči o promeni podataka vezanih za pol podnosioca ustavne žalbe u matičnoj knjizi rođenih predstavlja pojedinačnu radnju, u izvršenju pozitivnih obaveza države. Sud uzima da je pol podatak koji se saglasno odredbi člana 45. stav 1. tačka 1) Zakona o matičnim knjigama upisuje u matičnu knjigu rođenih.

Međutim, Ustavni sud je ocenio da je Opštinska uprava opštine Z, odbacivanjem zahteva podnosioca za promenu podataka o polu, propustila da izvrši svoju “pozitivnu obavezu”. Kako je, prema važecim propisima, opštinska - gradska uprava, odnosno matičar, kao ovlašceno lice, jedini nadležni organ koji može izvršiti upis, a time i promenu podataka u matičnoj knjizi rođenih, propuštajuci da se upusti u meritorno odlučivanje o zahtevu podnosioca ustavne žalbe i da, ukoliko on poseduje relevantnu medicinsku dokumentaciju nadležne zdravstvene ustanove, izvrši upis promene podataka u matičnoj knjizi rođenih, opštinska uprava je propustila da izvrši svoju pozitivnu obavezu kojom bi uskladila pravno sa faktičkim stanjem i tako obezbedila podnosiocu da, nakon hirurške promene pola, ostvari prava koja mu jemče Ustav Republike Srbije i Evropska konvencija - pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti i pravo na poštovanje privatnog života.

Ustavni sud dalje elaborira negativne i potizivne obaveze: „Ustavni sud je stanovišta da poštovanje zajemčenog ljudskog prava podrazumeva, pre svega, obavezu državnih organa i drugih nosilaca javnih ovlašcenja da se ne mešaju u uživanje garantovanog prava, što predstavlja “negativnu obavezu države”. Izuzetno, odredbe člana 20. stav 1. i člana 23. stav 2. Ustava i odredba člana 8. stav 2. Evropske konvencije, jasno predviđaju i definišu uslove, način i razloge zbog kojih se ova prava mogu ograničiti, odnosno situacije kada može doci do dozvoljenog mešanja javnih vlasti u nečiji slobodan razvoj ličnosti i privatni život. Iz navedenog se može zaključiti da jasno i precizno definisanje eventualnog ograničenja ovih prava služi i obezbeđenju njihovog poštovanja, buduci da uspostavlja razliku između dozvoljenog i nedozvoljenog mešanja u uživanje zajemčenih ljudskih prava.

S druge strane, međutim, Ustavni sud nalazi da poštovanje garantovanih ljudskih prava podrazumeva i da pojedinac od nosilaca javne vlasti može zahtevati preduzimanje radnji i donošenje akata kojima ce se obezbediti to poštovanje, a što predstavlja “pozitivnu obavezu države”(Odluka Ustavnog suda, Už broj 3238/2011 od 8. marta 2012. godine, objavljena u “Sl. glasniku RS”, br. 25/2012 od 4. aprila 2012. godine).

U jednom slučaju protiv Republike Srbije, ESLjP pronalazi da se u konkretnom predmetu postavlja pitanje pozitivnih obaveza države, koje se javlja u vezi sa dostupnošcu podataka koje kontroliše država. Vlasti su odgovorne da takve informacije čuvaju, a gubitak informacija ne može biti izgovor, kao što su domaci organi pogrešno tvrdili u konkretnom slučaju. Teško je utvrditi razliku između negativnih i pozitivnih obaveza države u kontekstu pristupa informacijama. S obzirom na složenost savremenog upravljanja podacima, prosto nepostojanje zabrane pristupa ne može biti dovoljno za delotvorno uživanje prava na informaciju (presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Inicijativa mladih za ljudska prava protiv Srbije, predstavka br. 48135/06 od 25. juna 2013. godine, objavljena u “Sl. glasniku RS”, br. 60/2013 od 10. jula 2013. godine).

Pozitivna obaveza države obuhvacena članom 10. takođe je u vezi sa članom 13. EKLjP (pravo na efikasne pravne lekove). U jednom slučaju protiv Srbije pred ESLjP, gde je Sud pronašao povredu slobode izražavanja zbog osude novinara za uvredu, raspravlja se postojanje delotvornih pravnih sredstava u konkretnom slučaju:

„Sud smatra da je jedino javni tužilac mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u ime podnosioca predstavke. Štaviše, on je imao potpuno diskreciono pravo da li da to učini ili ne. Ako je podnosilac predstavke i to mogao da traži, on svakako nije imao pravo prema zakonu da ovo pravno sredstvo upotrebi lično ... Zahtev za zaštitu zakonitosti je, stoga, bio nedelotvoran u smislu člana 35. stav 1. Konvencije.

U vezi sa mogucnošcu da se podnese parnična tužba za naknadu štete protiv pravosnažne krivične osude, Vlada nije mogla da citira nijedan primer iz domace sudske prakse gde je zahtev zasnovan na relevantnim odredbama Zakona o obligacionim odnosima uspešno upotrebljen u nekom predmetu kao što je predmet podnosioca predstavke. Po mišljenju Suda, ispostavlja se da je suprotno društvenoj


svrsi krivičnih sankcija da osuđeno lice može pokrenuti parnični postupak protiv države da bi stavilo van snage pravosnažnu krivičnu osudu i dobilo naknadu štete koju je zbog nje pretrpelo. Ovom pravnom sredstvu, prema tome nedostaju bilo kakvi izgledi na uspeh.

Pozitivna obaveza države u smislu člana 10. takođe se odnosi i na član 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima (pravo na delotvoran pravni lek).

Pozitivne obaveze država obuhvataju:− podsticajno okruženje; − pozitivnu akciju;− pluralizam; − delotvorne pravne lekove/sudski pregled;− bezbednost novinarstva; − pristup informacijama: aktivnu politiku.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, mišljenje br. 489, mišljenje od 19. aprila 2012.

Tekstom „Ciganska poslovna pratnja – kučici što idu za njima dok skupljaju karton“ koji je postavljen 5. marta 2012. godine na profilu O. A. na društvenoj mreži Tviter, povređeno je dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine, čime je izvršen akt diskriminacije - uznemiravanje i ponižavajuce postupanje, zabranjen čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije, u vezi čl. 24. Zakona o zabrani diskriminacije. U pogledu tvrđenja O. A. „da se izjave postavljene na Tviteru ne mogu smatrati vestima, niti informacijama koje su svima dostupne“, Poverenica ukazuje da su ovi navodi neprihvatljivi, imajuci u vidu činjenicu da je Tviter jedna od najvecih i najposecenijih društvenih mreža, zbog čega se nikako ne može smatrati „da je namenjena privatnoj komunikaciji“, kako se u izjašnjenju ističe. Pri tome, same radnje kojima se lice ili grupa lica uznemiravaju i ponižavaju na osnovu njihovog ličnog svojstva mogu biti raznovrsne, a među ove radnje svakako spada i postavljanje uvredljivih sadržaja na društvenim mrežama, pri čemu je takođe irelevantno da li je to moglo da vidi „nekoliko stotina ili 100.000 ljudi“, s obzirom da je nesporno da su izražavanje stavova, ideja, ili iznošenje bilo koje informacije na ovaj način dostupne vecem broju ljudi. Sa druge strane, jedan od osnovnih ciljeva društvenih mreža je primanje, saopštavanje ili prenošenje informacija, stavova, mišljenja ili ideja, kako bi veci broj ljudi mogao da se sa njima upozna na jednostavan način i u kratkom vremenskom periodu. Pored toga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je stepen odgovornosti O. A. veci, ako se ima u vidu činjenica da je ugledna javna ličnost i da svojim postupcima i izjavama može uticati na formiranje mišljenja javnog mnjenja, pa je samim tim obaveza uzdržavanja od radnji koje predstavljaju akt diskriminacije još naglašenija. Zbog toga je O. A. bio dužan da vodi računa da postavljeni tekst ove sadržine mogu da vide ili na drugi način o njemu budu obavešteni, između ostalih, i pripadnici ili pripadnice romske nacionalne manjine, koje bi ovakav tekst svakako uznemirio, ponizio i izazvao nelagodu i ljutnju.


PETI KORAK

Uloga sudija i tužilaca u zaštiti slobode izražavanja i medija

Razmena ideja


Treneri postavljaju učesnicima pitanje: Koja je uloga sudija u zaštiti slobode izražavanja? Pri-kupljaju neke od odgovora učesnika koji žele da govore.

Treneri bi trebalo da vode raspravu kako bi predstavili učesnicima član 16. stav 2, član 18, član 142. stav 2, član 194. stav 4. Ustava Republike Srbije i ulogu međunarodnih obaveza (koristiti odgovarajucu PowerPoint prezentaciju).

Sudije imaju profesionalnu dužnost da primene norme EKLjP i druge međunarodne norme, koje sačinjavaju sastavni deo nacionalnog pravnog sistema.

Tokom ove vežbe učesnici bi trebalo da shvate da bi prema odredbama člana 16. stav 2, člana 18, člana 142. stav 2. i člana 194. stav 4. Ustava Republike Srbije sudstvo i Skupština trebalo da uzmu u obzir sudsku praksu ESLjP.

Na kraju diskusije, treneri bi trebalo da se dotaknu trodelnog testa i objasne da njegova pri-mena od strane sudija može olakšati njihov rad na slučajevima slobode izražavanja. Takođe bi trebalo da naglase da ce o testu detaljnije biti razgovarano tokom predstavljanja nastavne jedinice 3.

Pored toga, treneri bi trebalo da naglase sledece: EKLjP je obavezujuca za naše domace pravo. Izvršenje presuda ESLjP je takođe obavezno, što proizlazi iz člana 46. stav 1. EKLjP. Takođe, član 13. stav 5. Zakona o pravobranilaštvu („Sl. glasnik RS“, br. 55/2014) predviđa da se isplata iznosa dogovorenog poravnanjem ili naznačenog u presudi Evropskog suda za ljudska prava, vrši iz sredstava organa Republike Srbije čiji su akti prouzrokovali kršenje ljudskih prava.


Relevantne nacionalne odredbeZakonik o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) predviđa mogucnost podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ako je primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Evropskom konvencijom, odnosno ako je povređeno ili uskraceno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda (član 485. stav 1. tačka 2 i 3).

Zakon o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11, 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odlukaUS i 55/2014) propisuje mogucnost ponavljanja pravnosnažno okončanog postupka po predlogu stranke ako stranka stekne mogucnost da upotrebi odluku Evropskog suda kojom je utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke (član 426. stav 11), odnosno ukoliko je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi utvrdio povredu ili uskracivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajamčene Ustavom u parničnom postupku, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke (član 42. stav 12).

Zakon o upravnim sporovima („Sl. glasnik RS“, br.111/2009) u članu 56. stav 2. tačka 7. predviđa mogucnost podnošenja zahteva za ponavljanje postupka ako „stav iz naknadno donete odluke Evropskog suda za ljudska prava u istoj stvari može da bude od uticaja na zakonitost okončanog sudskog postupka“.

Beleške


Savet Evrope je vodeća organizacija za ljudska prava

na kontinentu. Obuhvata 47 država, od kojih su 28 članice

Evropske unije. Sve države članice Saveta Evrope potpisale

su Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, sporazum

čiji je cilj zaštita ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.

Evropski sud za ljudska prava nadgleda primenu Konvencije

u državama članicama.

www.coe.int

Evropska unija je jedinstveno ekonomsko i političko partnerstvo 28

demokratskih evropskih zemalja. Njeni ciljevi su mir, prosperitet i sloboda

za njenih 500 miliona građana – u pravednijem i bezbednijem svijetu.

Kako bi se to ostvarilo, države članice Evropske unije su uspostavile tela

koja vode Evropsku uniju i usvajaju njene zakone.

Najvažniji su Evropski parlament (koji predstavlja narod Evrope), Savet

Evropske unije (koji predstavlja nacionalne vlade) i Evropska komisija (koja

predstavlja zajednički interes Evropske unije).

http://europa.eu










NASTAVNA JEDINICA 2

USLOVI ZA OGRANIČAVANJE

SLOBODE IZRAŽAVANJA






















Republike Srbije.


Saveta Evrope.

Sadržaj

PRVI KORAK: UVOD U OGRANIČAVANJA 1VEŽBE ZA PROBIJANJE LEDA 1

DRUGI KORAK – KLJUČNA NAČELA 5DISKUSIJA U VELIKOJ GRUPI 5

TREĆI KORAK – UVOĐENJE TRODELNOG TESTA 6PREZENTACIJA 6

ČETVRTI KORAK – PRIMENJIVANJE TRODELNOG TESTA 10ISPITIVANJE JAVNOG MNJENJA 10


USLOVI ZA OGRANIČAVANJE SLOBODE IZRAŽAVANJA

PRVI KORAK

Uvod u ograničavanjaVežbe za probijanje leda


Pitanja i odgovori - sa učesnicima

Učesnicima bi trebalo postaviti nekoliko pitanja. Treneri postavljaju jedno po jedno pitanje (pitanja su navedena ispod) i traže od učesnika da daju odgovor.

Slučaj br. 1 Jedne novine objavile su pisma dvojice čitalaca koji oštro osuđuju vojne akcije koje su naložile vlasti u jugoistočnoj Turskoj, optužujuci ih za brutalno suzbijanje kurdskog naroda u njihovoj borbi za nezavisnost - Da li je potrebno zaštititi ovakav članak? Koja mogu-ca ograničenja se mogu predvideti?

Slučaj br. 2 Jedan holandski državljanin je distribuirao letake upucene “Belačkom holands-kom narodu”, u kojem je napisano da svako ko nije belac Holanđanin treba da odmah napus-titi zemlju - Da li bi trebalo zaštititi ovakav govor? Šta na kraju ograničava ovakav govor? U kojim okolnostima?

Slučaj br. 3 Jedan novinar je objavio članak u regionalnim dnevnim novinama kritikujuci go-vor poznatog istoričara, koji se pojavio na javnoj televiziji, i govorio o nacionalnim manji-nama u Vojvodini. Novinar je nazvao istoričara “idiotom” i “fašistom” - Da li bi trebalo zaštiti ovakav govor? Šta na kraju ograničava ovakav govor? U kojim okolnostima?


Druga opcija je da se ovi razgovori vode u malim grupama, na osnovu istih pitanja

Polaznici se mogu podeliti u tri male grupe (neka uvek budu određeni pojedinci u velikoj grupi koji ce izračunati broj grupa koje je potrebno formirati, u ovom slučaju do tri) i svakoj grupi ce biti data jedna od prethodno navedene tri situacije i prateca pitanja koja su napisali treneri pre početka sesije. Ponovo, kao prvo, svaka grupa bira govornika. Kada se odredi vreme za diskusiju i jasno ga objave treneri, govornik svake grupe prvo pročita naglas izjavu i pitanja na kojima je radila grupa, a zatim se poziva na svoje beleške kako bi sumirao/-la di-skusiju koja se vodila u toj grupi. Nakon obracanja svakog od govornika treneri pitaju grupe da li imaju nešto da dodaju ili ospore, itd.

Od pomoci je ako treneri na početku objasne da svaka od grupa dobija različite izjave i pitanja, i da je imperativ da kada neko od govornika počne da govori, svi ostali treba pažljivo da slušaju kako bi (a) razumeli o kojem zadatku se radi i (b) kako bi mogli da doprinesu razmišljanju te grupe, ako to žele.

PREDLOŽENI SLUČAJEVI

Surek br. 1 protiv Turske13

Podnosilac predstavke je vlasnik nedeljnih novina koji je objavio pisma dvojice čitalaca koji žestoko osuđuju vojne akcije vlasti u jugoistočnoj Turskoj i optužuju ih za brutalno suzbijanje kurdskog naroda u njihovoj borbi za nezavisnost i slobodu. Podnosilac predstavke osuđen je zbog “širenja propagande usmerene protiv nedeljivosti države i podsticanja neprijateljstva i mržnje među ljudima”. On se žalio da je povređeno njegovo pravo na slobodu izražavanja.

Sud je smatrao da nije došlo do kršenja člana 10. (sloboda izražavanja). Naveo je da su sporna pisma posledično upucivala na krvnu osvetu i da je u jednom od pisama identifikovano lice, po imenu, izazivajuci mržnju prema njemu i izlažuci ga mogucem riziku od fizičkog nasilja. Iako podnosilac tužbe nije lično izrazio stavove sadržane u pismima, on je ipak objavljivanjem pisama pružio mogucnost za raspirivanje nasilja i mržnje. Sud je smatrao da je on, kao vlasnik nedeljnih novina, posredno, imao dužnost i odgovornost da prati kako je uredničko i novinarsko osoblje obavilo zadatak pri prikupljanju i puštanju u javnost informacija, koje su dobile još veci značaj u situacijama prisutnih sukoba i tenzija.

Glimervin i Hagenbik protiv Holandije14 U ovom slučaju, podnosioci predstavke osuđeni su za posedovanje letaka koji su upuceni “Belim Holanđanima/kama” i koji su služili za postizanje sledeceg cilja – da Holandiju napusti svako ko nije „bele boje“. Komisija je proglasila predstavku neprihvatljivom, zaključivši da član 17 (zabrana zloupotrebe prava) Konvencije ne dozvoljava upotrebu člana 10. (sloboda izražavanja) za širenje ideja koje diskriminišu na rasnoj osnovi.

13. Presuda ESLjP:Sürek v. Turkey (No. 1) (br. 26682/95)

14. Presuda ESLjP: Glimmerveen and Hagenbeek v. Netherlands (br. 8348/78, 8406/78)


Bodrožić protiv Srbije15

Željko Bodrožic je bio urednik lokalnih Kikindskih novina. U 2003. godini objavio je članak o istoričaru Dž.P., pod nazivom „Reč ima fašista“, u kojem je komentarisao nedavni nastup Dž.P. u jednoj televizijskoj emisiji, u kojoj se razgovaralo o etničkim i nacionalnim tenzijama na Balkanu. U svom članku Bodrožic je, između ostalog, nazvao Dž.P. idiotom i rekao da je on ovu priliku iskoristio kako bi raširio svoje fašističke ideje.

Nakon što je članak objavljen, Dž.P. je podneo krivičnu prijavu zbog uvrede protiv Bodrožica. Na prvom ročištu Bodrožic je izjavio da ne želi da prihvati poravnanje, jer je smatrao da je Dž.P. član fašističkog pokreta u Srbiji. Na osnovu ove izjave, Dž.P. je podneo još jednu krivičnu prijavu protiv Bodrožica, ali ovaj put za klevetu. Sud je proglasio Bodrožica krivim za obe optužbe, smatrajuci da je nazivanje Dž.P. fašistom bilo uvredljivo i odbacio je argu-mente Bodrožica da je on samo izrazio svoje političke stavove.

Nakon neuspešnih žalbi, Bodrožic je 2005. godine izneo svoj slučaj pred ESLjP, na osnovu povrede svojih prava na slobodu izražavanja i na pravično suđenje. ESLjP utvrdio je da je povređeno Bodrožicevo pravo na slobodu izražavanja obuhvaceno članom 10 EKLjP. ESLjP je takođe naveo da je krivična osuda novinara ograničavanje slobode izražavanja, ali je isto-vremeno ukazao da je u ovom slučaju ograničenje propisano zakonom, i to Krivičnim zako-nikom Republike Srbije, s legitimnim ciljem – zaštitom drugih. Stoga je ESLjP morao ispitati da li je ovo ograničenje bilo neophodno u demokratskom društvu.

Kao početnu napomenu, ESLjP je naglasio da, kao što je i ustanovljeno iz prethodnih sudskih praksi, uvredljive reči, poput „idiot“ ili „fašista“, mogu biti prihvatljive pod određenim okol-nostima. ESLjP je takođe izjavio da tekstovi koji koriste takve reči ili izjave moraju biti ana-lizirani u širem kontekstu. Imajuci ovo u vidu, sud je utvrdio da su izjave Dž.P, s obzirom na istoriju i poziciju manjina u Vojvodini, bile provokativne i da nije bilo iznenađujuce što je Bodrožic, koji je suprotnih političkih stavova, reagovao na njih. ESLjP je zaključio da se “nazi-vanje nekoga fašistom, nacistom ili komunistom ne može samo po sebi identifikovati sa činjenič-nom izjavom stranačke pripadnosti te osobe” [stav 52]. Trebalo bi uzeti u obzir značaj potrebe da se napravi razlika između vrednosnog suda i činjenica, a ESLjP je ukazao na vrednosne sudove koje je Bodrožicev tekst pružio, a koji nisu pogodni da se činjenično dokažu. Što se tiče tvrdnji da Dž.P. nije bio javna ličnost, ESLjP je naveo da “čak i fizička lica izlažu sebe jav-nom kritikovanju kada uđu u arenu javne rasprave” [stav 54]. Upravo zbog toga što je Dž.P. objavio knjigu koja govori o veoma osetljivim pitanjima od javnog značaja i što se pojavio u televizijskoj emisiji kako bi promovisao svoju knjigu, trebalo je da bude svestan moguc-nosti da bude izložen kritici. Što se tiče procene domacih sudova, ESLjP je utvrdio da su se usredsredili samo na ispitivanje činjeničnih osnova i nisu analizirali da li je Bodrožicev tekst mogao predstavljati razmišljanje o vrednosnim sudovima, niti su sproveli analizu proporcio-nalnosti. Prema tome, obrazloženje domacih sudova nije bilo relevantno niti dovoljno da se opravda ograničenje Bodrožicevih prava. Na kraju, ESLjP je naveo da krivična kazna nije bila proporcionalna, naročito jer je mogla da bude pretvorena u zatvorsku kaznu.

15. Presuda ESLjP: Bodrožic v. Serbia (br. 32550/05)


Svrha ove vežbe je: ො da učesnici shvate zašto su ograničenja ključna i zašto ponekad postoje okolnosti

koje utiču na ograničenja; ො da se učesnici stave u poziciju ESLjP dok razmišljaju o slučajevima slobode izraža-

vanja.

PAŽNJA!Treneri bi trebalo da pripreme sopstvenu analizu – odgovore na pitanja na osnovu istraživanja ESLjP. Analizu bi trebalo predstaviti učesnicima nakon štooni daju svoje odgovore.


DRUGI KORAK

Ključna načelaDiskusija u velikoj grupi


Treneri postavljaju sledeca pitanja za kratak razgovor:

ො Zašto je sloboda izražavanja pravilo i da li bi ograničenja trebalo da budu izuzetak? ො Koje su implikacije ovog načela?

Tokom razgovora, treneri objašnjavaju da ovo načelo podrazumeva da u primeni člana 10. EKLjP pravo na slobodu izražavanja treba tumačiti u širem smislu, dok se ograničenja moraju strogo tumačiti.

Primarna uloga člana 10. EKLjP jeste da se zaštiti sloboda izražavanja svih. Prema tome, sud je doneo pravila da se strogo tumače moguca ograničenja koja su pomenuta u stavu 2. Shodno tome, od državnih vlasti ne zahteva se da se mešaju u ostvarivanje slobode izražavanja svaki put kada se jedna od osnovi obuhvacenih stavom 2 dovede u pitanje, jer bi ovo dovelo do ograničavanja sadržaja ovog prava. Sud razmatra i odlučuje da li postoje smetnje u svakom od pojedinačnih slučajeva, sagledavajuci restriktivni uticaj na ostvarivanje prava na slobodu izražavanja na konkretne mere usvojene od strane nacionalnih organa.

Sloboda izražavanja nije apsolutno pravo. Dolazi uz odgovornosti i obaveze.

Treneri ističu da postoje dve sfere ograničenja slobode izražavanja:

1. Prava drugih: ugled, privatnost, imidž ො Ugled: Oberšlik protiv Austrije16

ො Privatnost: Von Hanover protiv Nemačke (predstavka br. 59320/00)17

ො Slika: Hašet i Filipači protiv Francuske18, Lilo-Stenberg i Saether protiv Norveške19

2. Javni interes: državna bezbednost, javna moralnost, poricanje istorije i govor mržnje ො Kunen protiv Federalne Republike Nemačke (predstavka br. 12194/86)20

U ovom delu treneri objašnjavaju da postoji veliki broj izraza koji ne spadaju u opseg zaštite, naročito govor mržnje.

16. Presuda ESLjP: Oberschlik v. Austria (br. 20834/92)

17. Presuda ESLjP: Hannover v. Germany (predstavka No. 59320/00)

18. Presuda ESLjP: Couderc and Hachette Filipacchi Associés v. France (br. 40454/07)

19. Presuda ESLjP: Lillo-Stenberg and Sæther v. Norway (br. 13258/09)

20. Presuda ESLjP: Kühnen v. the Federal Republic of Germany (br. 12194/86)


TREĆI KORAK

Uvođenje trodelnog testaPrezentacija


Pomocu PowerPoint prezentacije za nastavnu jedinicu 2, treneri bi trebalo da objasne trodel-ni test. ESLjP koristi ovaj test pri rešavanju slučajeva u vezi sa članovima 8-11, a istovremeno on može biti od pomoci sudijama kako bi našle obrazloženje prilikom odlučivanja o sluča-jevima koji se tiču slobode izražavanja. Pri predstavljanju trodelnog testa, treneri bi trebalo da upute učesnike na slučajeve navedene u nastavku i da im daju primere kao objašnjenja.

U početku trodelnog testa treneri objašnjavaju da svi koraci počinju utvrđivanjem činjenice da postoji ograničenje slobode izražavanja. Ukoliko sud zaključi da ne postoji ograničenje slobode izražavanja, nema potrebe sa započinjanjem trodelnog testa.

Prema stavu 2, domace vlasti u bilo kojoj od država ugovornica mogu se umešati u ostvariva-nje slobode izražavanja kada su ispunjena tri kumulativna uslova:

1. Ograničenje (šta znači „formalnost“, „stanje“, „ograničenje“ ili „kazna“) je propisano za-konom;

ො Gaveda protiv Poljske21

ො Sandej Tajms protiv Ujedinjenog Kraljevstva22

2. Ograničenje ima za cilj zaštitu jednog ili više sledecih interesa ili vrednosti: nacionalna bezbednost; teritorijalni integritet; javna bezbednost; sprečavanje nereda ili kriminala; za-štita zdravlja; moral; ugled ili prava drugih; sprečavanje otkrivanja informacija dobijenih u poverenju; i očuvanje autoriteta i nepristranosti sudstva;

ො Observer i Gardian protiv UK23

3. Ograničenje je neophodno u demokratskom društvu;

ො Šabanovic protiv Crne Gore24

ො Tolstoj Miloslavski protiv UK25

Treneri objašnjavaju da načelo proporcionalnosti zahteva korišcenje najmanje neophod-nih restriktivnih mera u slučaju da postoji goruca društvena potreba. U svojim izlaganjima, treneri bi uvek trebalo da pomenu reference iz nacionalnog konteksta i da ukažu na relevant-na nacionalna zakonodavstva i sudsku praksu.

21. Presuda ESLjP: Gawęda v. Poland (br. 26229/95)

22. Presuda ESLjP: Sunday Times v. The United Kingdom (article 50) (br. 6538/74)

23. Presuda ESLjP: Observer and Guardian v. the United Kingdom (br. 13585/88)

24. Presuda ESLjP: Šabanovic v. Montenegro and Serbia (br. 5995/06)

25. Presuda ESLjP: Tolstoy Miloslavsky v. the United Kingdom (br.18139/91)


Nacionalni kontekstTreneri predstavljaju pravila koja se tiču ograničenja osnovnih prava i sloboda u državnom Ustavu koja se odnose na članove 20. i 46. Ustava Republike Srbije.

Član 20.

Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava.

Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati.

Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava.

Član 46.

Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje.

Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Kako se primenjuje trodelni test, najbolje ilustruje sledeci primer iz prakse Ustavnog suda, gde sud pronalazi sledece:

„Doduše, sloboda izražavanja spada u relativne slobode, jer podleže određenim ograničenjima (izuzecima). Ograničenja slobode izražavanja utvrđene su odredbom člana 46. stav 2. Ustava. Jedno od tih ustavnih ograničenja slobode izražavanja jeste zaštita prava i ugleda drugih.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud nalazi da osporena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3372/13 od 22. avgusta 2013. godine, kojom su podnosioci ustavne žalbe obavezani na naknadu nematerijalne štete i na objavljivanje presude zbog povrede prava na privatnost tužilaca, predstavlja ograničenje slobode izražavanja podnosilaca ustavne žalbe.

Međutim, da bi ograničenje slobode izražavanja bilo ustavnopravno prihvatljivo ono mora biti: legalno, legitimno, neophodno u demokratskom društvu i srazmerno legitimnom cilju čijem se ostvarenju teži, što je i u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Osporena drugostepena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3372/13 od 22. avgusta 2013. godine doneta je primenom odredaba čl. 43. i 44. Zakona o javnom informisanju, a naknada štete je određena u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Ustavni sud ocenjuje da su navedene zakonske norme dovoljno određene i jasne, što predstavlja osnov pravne sigurnosti. Ograničenje slobode izražavanja koje nastaje primenom navedenih zakonskih normi ne može se smatrati nerazumnom, neočekivanom i nepredvidivom. Zadiranje u slobodu izražavanja u konkretnom slučaju je bilo legalno, odnosno propisano navedenim jasnim i određenim zakonskim normama.

Ustavni sud ocenjuje da je osporena drugostepena parnična presuda doneta radi ostvarivanja legitimnog cilja koji se sastojao u zaštiti prava na privatnost tužilaca.Pojam prava na privatni život je širok pojam, te ne postoji iscrpna definicija o navedenom pojmu. Ovaj pojam obuhvata aspekte vezane za lični identitet, kao što su ime osobe, fotografija, fizički ili moralni integritet. Dakle, u konkretnom slučaju postoje dva međusobna suprostavljena legitimna prava – pravo na privatnost tužilaca, s jedne strane, i pravo na slobodu novinarskog izražavanja podnosilaca, sa druge strane. Koje od navedenih legitimnih prava stavljenih u proporcionalni odnos treba da prevagne u konkretnom slučaju zavisi od sledecih kriterijuma – da li je ograničenje slobode izržavanja bilo „neophodno u demokratskom društvu“ i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo srazmerno legitimnom cilju.


U vezi sa standardom da li je ograničenje slobode izražavanja bilo „neophodno u demokratskom društvu“, Ustavni sud ukazuje da je za razmatranje ispunjenja ovog standarda od značaja da li su informacije sadržane u spornom tekstu koji je objavljen na internet stranici „Radio Apatina“ isključivo iz sfere privatnog života tužilaca ili su to informacije za koje je postojao interes javnosti da bude obaveštena o njima.

Ustavni sud nalazi da je nesporno da su informacije iz spornog teksta iz sfere privatnog života, odnosno u konkretnom slučaju radi se o pravu tužilaca da se poštuje uspomena na ličnost njihove pokojne cerke (pravo na pijetet). Međutim, Ustavni sud ocenjuje da informacije koje su sadržane u spornom tekstu ne spadaju isključivo u sferu privatnog života tužilaca, s obzirom na to da sam čin tragičnog gubitka života nekog lica, a naročito mlade osobe, predstavlja informaciju koja šokira, rastužuje ili uznemiravavecinski deo populacije, pogotovo u malim sredinama. Kao što je napred navedeno, iz prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu ESLjP) proizlazi da se sloboda izražavanja primenjuje ne samo na informacije ili ideje koji se povoljno prihvataju ili se smatraju neuvredljivim ili indiferentnim, vec takođe i na one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju državu ili neki deo populacije. U konkretnom slučaju, po oceni Ustavnog suda, postojao je nesumnjiv interes javnosti da sazna za smrt kceri tužilaca, kako bi se ukazao na tragičan gubitak života jednog mladog i uspešnog člana zajednice.

Ustavni sud pri tome ukazuje na ustaljenu praksu ESLjP prema kojoj javni interes ne opravdava objavljivanje samo podataka o zdravlju ili seksualnom životu osobe, koji su čisto privatne prirode i stoga spadaju pod zaštitu člana 8. Evropske konvencije (videti presudu ESLjP u predmetu Biriuk protiv Litvanije, broj 23373/03, 25. novembar 2008. godine st. 39-42.), a što ovde nije slučaj. Međutim, ono što je bilo podobno da povredi pravo na pijetet tužilaca jeste objavljivanje informacije da je samoubistvo bilo uzrok smrti Mile Nišic, cerke tužilaca, u naslovu i sadržini teksta. Naime, druga sredstva javnog informisanja su prethodno prenela vest o smrti Mile Nišic, dok su podnosioci ustavne žalbe u svom tekstu prvi put objavili informaciju da je samoubistvo bilo uzrok smrti Mile Nišic, tako da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o preuzimanju informacija od drugih sredstava javnog informisanja. “

Uz sporni tekst objavljena je i fotografija Mile Nišic, cerke tužilaca. Kada je reč o objavljivanju fotografije, Ustavni sud ukazuje da fotografija, u smislu člana 43. stav 1.Zakona o javnom informisanju, kao zapis lika, predstavlja informaciju iz privatnog života i da se ne može objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče, a ako je predmetno lice umrlo, pristanak daju, između ostalog, roditelji umrlog, u smislu odredbe člana 44. stav 1. Navedenog zakona.

Ovo stoga što fotografija može da sadrži veoma lične odnosno intimne informacije o pojedincu ili njegovoj porodici. Stoga postoji pravo svakog lica na zaštitu sopstvene slike, pri čemu slika osobe predstavlja jedan od glavnih atributa njegove ličnosti jer otkriva jedinstvene karakteristike osobe i razlikuju osobu od drugih lica. Prema stavu ESLjP, a koji prihvata i Ustavni sud, prilikom utvrđivanja da li je objavljivanje fotografije neke osobe dovelo do povrede prava na privatni život, od značaja je na koji način se došlo do određene fotografije, pri čemu saglasnost zainteresovanog lica predstavlja bitan momenat (videti presudu u predmetu Couderc and Hachette Filipacchi Associés protiv Francuske, broj 40454/07, od 10. novembra 2015. godine, stav 86).

U konkretnom slučaju, sporna fotografija ulazi iskljičivo u sferu privatnog života tužilaca i podnosioci ustavne žalbe nisu tražili pristanak tužilaca za objavljivanje sporne fotografije njihove cerke Mile Nišic, čime nije poštovana imperativna odredba iz člana 44. stav 1. Zakona o javnom informisanju i time je istovremeno povređeno pravo na pijetet tužilaca. Zatim, u vezi posebne tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe da se radi o fotografiji koja je ranije javno objavljena na sajtu www.025info.rs što je nesporno utvrđeno u toku postupka, na koji način je postala dostupna neograničenom broju osoba, zbog čega je pogrešan pravni stav drugostepenog suda da je za objavljivanje fotografija bila potrebna saglasnost porodice, Ustavni sud ukazuje da uz sporni tekst nije objavljena fotografija koja je preuzeta sa sajta www.025info.rs, vec je objavljena sasvim druga fotografija - fotografija sa Facebook profila Mile Nišic na kojoj se nalazi crni flor i datumi rođenja i smrti cerke tužilaca. Na kraju, Ustavni sud ocenjuje da je ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje drugostepenog suda da nije postojao opravdani interes javnosti da se objavi sporna fotografija Mile Nišic, u smislu odredbe člana 45. stav 1. tačka 2. Zakona o javnom informisanju (Odluka Ustavnog suda Už 7211/2013 od 19. maja 2016; videti i odluku Ustavnog suda Už 6434/2014 od 14. aprila 2016).


Polje slobodne procene

Pri kratkom uvođenju koncepta polja slobodne procene treneri objašnjavaju da u slučajevi-ma u kojima postoji veliki konsenzus o domašaju datog prava, poput slobode izražavanja, države ugovornice imaju veoma ograničenu ili nikakvu meru diskrecije. (PowerPoint Prez-entacija “Nastavna jedinica 2”).


ČETVRTI KORAK

Primenjivanje trodelnog testa Ispitivanje javnog mnjenja


Treneri bi trebalo da vode rasprave među učesnicima, tražeci od njih da koriste trodelni test.Na kraju vežbe treneri ce pitati učesnike da li iko želi da promeni svoje mesto, jer se možda predomislio/la, nakon čega ce uslediti rasprava. Ako i kada osobe zamene svoja mesta, od njih ce se tražiti da daju svoje razloge.

ො Pripremiti 5 mesta u učionici na kojima ce trener izlepiti sledece štampane izjave: 1. U potpunosti se slažem, 2. Slažem se, 3. Ne slažem se, 4. U potpunosti se ne slažem, 5. Neodlučan/na sam.

ො Dati svakom/oj učesniku/ci činjenice slučaja (ranije odštampane) i zamoliti ih da odluče o svom stavu i da odgovore na pitanje.

ො Zamoliti svakog od učesnika/ca da ode i stane na mesto sa znakom koji odgovara njihovom stavu.

ො Pitati učesnike/ce zašto stoje na tim mestima i tražiti od njih da daju argumente na osnovu trodelnog testa.

Razgovor o slučaj (Liroj protiv Francuske26)

U 2002. godini, francuski karikaturista Denis Liroj (pseudonim Gezmir) osuđen je za saučesništvo u odo-bravanju terorizma zbog karikature objavljene u baskijskom nedjeljniku„Ekaica “. Dana 11. septembra 2001, karikaturista je dostavio redakciji časopisa crtež koji ilustruje napad na kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, s natpisom koji je parodirao reklamni slogan jednog poznatog brenda: “Svi smo sanjali o tome... Hamas je to ostvario.” Crtež je objavljen u časopisu 13. septembra 2001. U narednom izdanju časopis je objavio odlomke iz pisama i mejlova koji su pristigli kao reakcija na crtež. Takođe je objavio reakciju samog karikaturiste, u kojoj je Liroj objasnio da nije uzeo u obzir ljudsku patnju („La do-uleur Humaine“ – ljudski bol) izazvanu napadom na Svetski trgovinski centar kada je pravio karikaturu. Naglasio je da je njegov cilj bio da ilustruje opadanje simbola moci SAD-a i takođe je naglasio da kari-katuristi koji ilustruju stvarne događaje nemaju mnogo vremena za distancirano i dublje razmišljanje. Takođe je objasnio da je njegovom iskrenom namerom upravljalo političko i aktivističko izražavanje. Naime, kroz sliku satire i kroz ilustrovanje poricanja američkog imperijalizma, poslao je poruku o svom anti-amerikanizmu. Direktor izdavačke kuce optužen je za odobravanje terorizma, a gospodin Liroj je optužen za saučesništvo u odobravanju terorizma.

26. Presuda ESLjP: Leroy v. France (br. 36109/03)


Svrha ove vežbe je da učesnici shvate da im primena trodelnog testa može pomoci u reša-vanju slučajeva koji se tiču slobode izražavanja. Treneri bi trebalo da pripreme sopstvenu analizu – da odgovore na pitanja na osnovu istraživanja ESLjP. Analizu bi trebalo predstaviti učesnicima nakon što daju svoje odgovore.

Podrška za trenere – analiza slučaja:Zakon: član 10 – preliminarni prigovor (nadležnost ratione materiae): vlada je tvrdila da je zahtev neprihvatljiv u skladu sa članom 17. Konvencije, jer odobravanje terorističkih dela nije spadalo pod njegov domašaj. Međutim, Sud je smatrao da osporeni oblik izražavanja nije spadao u kategoriju publikacija koje je član 17 isključivao iz zaštite člana 10. Prvo, osnovna poruka koju su podnosioci predstavke pokušali da prenesu nije bilo negiranje osnovnih prava i to se nije moglo izjednačiti sa rasističkim, antisemitskim ili islamofobičkim napomenama koje su direktno pogađale vrednosti na kojima se zasniva Konvencija. Drugo, iako su domaci sudovi utvr-dili da crtež i propratni natpis odobravaju terorizam, oni se ne mogu smatrati jednim nedvosmi-slenim pokušajem da se opravdaju teroristička dela. I na kraju, krivično delo kojim je oštecena uspomena na žrtve napada moralo je da bude ispitano u svetlu prava zašticenog članom 10, a koje nije bilo apsolutno pravo. Shodno tome, sloboda izražavanja na koju je podnosilac predstavke ima pravo, kako je tvrdio, morala je biti obuhvacena tom odredbom: dopušteno.

Član 10 – Osuđujuca presuda podnosioca predstavke predstavlja mešanje u slobodu izraža-vanja. To mešanje je propisano zakonom i imalo je nekoliko legitimnih ciljeva a koji su slede-ci, s obzirom na osetljivu prirodu borbe protiv terorizma i potrebu nadležnih organa da budu upozoreni na rizik od pojačanog nasilja: javna bezbednost, sprečavanje remecenja javnog reda i mira i sprečavanje kriminala. Što se tiče toga da li je mešanje bilo “neophodno u demo-kratskom društvu”, događaji od 11. septembra 2001. doveli su do globalnog haosa, a pitanja koja su se tada pojavila bila su deo debate od opšteg interesa. Crtež je sam po sebi bio sasvim dobar pokazatelj namere podnosioca predstavke. Međutim, kada se posmatra zajedno sa pratecim tek-stom, može se videti da ne samo da kritikuje američki imperijalizam, vec i da podržava i veliča njegovo nasilno uništenje. Objavljivanjem crteža, podnosilac predstavke je izrazio svoju moralnu podršku i solidarnost sa onima za koje je pretpostavio da su počinioci napada, pokazao odobra-vanje nasilja i potkopao dostojanstvo žrtava. Njegove osnovne namere nisu bile relevantne za postupak koji je pokrenuo javni tužilac. Zaista, one nisu ni bile izražene sve do perioda nakon događaja i nisu mogle, s obzirom na kontekst, da ponište štetu koja je prouzrokovana njego-vom pozitivnom reakcijom na posledice krivičnog dela. Provokacija nije nužno morala da iza-zove reakciju koja predstavlja prekršaj. Iako je ona u predmetu podnosioca predstavke bila u obliku satire, koja je oblik umetničkog sredstva i društvenog komentara, čiji je prirodni cilj bio izazivanje i uznemiravanje, iako su njene unutrašnje karakteristike preterivanje i izobliča-vanje istine, svi koji se oslanjaju na slobodu izražavanja preuzimaju dužnosti i odgovornosti.

Crtež je dobio poseban značaj u okolnostima slučaja, što je podnosilac predstavke morao shvatiti. Objavljen je dva dana nakon napada, bez ikakvih mera predostrožnosti u pogledu jezika, u vreme kada je čitav svet još bio u stanju šoka zbog vesti. Vreme objavljivanja publikacije moglo je samo da poveca odgovornost podnosioca predstavke. Osim toga, ne treba zanemariti ni uticaj takve poruke u politički osetljivom regionu; objavljivanje crteža izazvalo je reakciju koja je mogla da izazove nasilje i sugerisalo je da bi ona mogla uticati na javni poredak u regionu. Osuđujuca presuda podnosioca predstavke je tako bila zasnovana na relevantnim i dovoljnim osnovama i izrečena je samo skromna kazna. U takvim okolnostima, posebno imajuci u vidu kon-tekst u kojem je objavljena karikatura, mera koja je izrečena podnosiocu predstavke nije bila nesrazmerna legitimnom cilju kojem se težilo.

Zaključak: nema povrede (jednoglasno).

Beleške









www.coe.int









http://europa.eu










NASTAVNA JEDINICA 3

KLEVETA






















Republike Srbije.


Saveta Evrope.

SadržajPRVI KORAK – UVOD U KONCEPT 1

ISPITIVANJE JAVNOG MNJENJA 1DRUGI KORAK – NORMATIVNI OKVIR U DOMAĆEM I MEĐUNARODNOM PRAVU 5 VOĐENA DISKUSIJA 5TREĆI KORAK – PRIMENA PRAVNIH STANDARDA 10

VOĐENA DISKUSIJA NA OSNOVU STUDIJE SLUČAJA 10ČETVRTI KORAK – KLEVETA I JAVNE LIČNOSTI 15

RAZGOVOR UNUTAR MALIH GRUPA 15PETI KORAK – ODGOVORNOST NOVINARA I SANKCIJE 21

RAZGOVOR UNUTAR MALIH GRUPA 21


KLEVETA

PRVI KORAK

Uvod u koncept Ispitivanje javnog mnjenja


Treneri objašnjavaju da ce neke izjave biti podeljene polaznicima i da ce od njih tražiti da daju svoje mišljenje o ovim izjavama.

Trener ce dati polaznicima male kartice s provokativnim izjavama (trener štampa izjave).

Svaki polaznik ce dobiti jednu od sledecih izjava. Nakon što polaznici pročitaju izjave, treneri ce ih pitati da li se slažu s izjavom koju su dobili i koji su njihovi komentari na izjavu.

I. Kleveta(i) U tekstu pod naslovom “Švercerima čuvali leđa”, objavljenom u dnevnom listu, navedeno je sledece: „K. policija juče je uhapsila 35 osoba od kojih je čak 18 pripadnika policije iz R., K. i N. P., zbog sumnje da su primali i davali mito, omogucavali šverc nafte, alkohola i druge akcizne robe, zloupotrebili službeni položaj, posedovali narkotike“. U tekstu je interpretira-no saopštenje MUP-a, a objavljene su i fotografije veceg broja uhapšenih policajaca, što ne predstavlja povredu časti i ugleda.

Prvostepeni sud je zaključio da ne postoji osnov za isključenje odgovornosti tuženog, kao pravnog lica koje je osnivač javnog glasila, saglasno odredbi čl. 82 Zakona o javnom infor-misanju. S druge strane, apelacioni sud uzima u obzir da tekst u osnovi verno prenosi saop-štenje MUP-a, da nije omalovažavajuci, uvredljiv ni maliciozan. Tužilac ni na jednom mestu nije poimenično spomenut kao lice koje je pripadnik „pandurske mafije“, „da je švercerima čuvao leđa“ i da je „korumpirani policajac“. Takođe, tema spornog teksta nije bio tužilac niti njegova ličnost vec negativne pojave u društvu, koje su interpretirane i u saopštenju MUP-a, a o kojima javnost ima opravdanog interesa da zna (Apelacioni sud u Kragujevcu, Gž-4126/10 od 5.1.2011).

(ii) Do koje mere sudija može doneti odluku koja je zasnovana na njegovim/njenim ličnim vrednostima? Šta bi trebalo da uradi sudija, kada dođe do konflikta između teksta i duha zakona?


Bodrožić i Vujin protiv Srbije27 (2009): ključni članak u lokalnim novinama Kikindske o ad-vokatu/privatnom tužiocu S.K., uključenom u slučajeve klevete u kojima su novinari i uredni-ci osuđeni: ismevačko upucivanje u kojima se S.K. upoređuje sa plavušom kojoj zvižde radni-ci. Državni sudija je utvrdio da poređenje S.K. sa “ženskom osobom, objektivno je uvredljivo u društvu”, jer je “u srpskom mentalitetu uvredljivo feminizovati muškarca”. Novčana kazna od 150 evra, uz troškove postupka od 200 evra (slučaj krivičnog dela uvrede).

Elementi koji su uzeti u obzir: ො pitanja od javnog značaja; ො javna ličnost; ො namera je šala, humor/satira; ො nijedna direktna izjava nije zlonamerno usmerena na oštecivanje dostojanstva S.K.; ො krivično gonjenje/novčana kazna; ො novčana kazna izrečena za svakog od njih može se, u slučaju neizvršenja, zameniti

sa 60 dana zatvora; ො medijska uloga javnog nadzora; ො neproporcionalna krivična sankcija za ismevanje.

“Sud je pogođen prvim argumentom domacih sudova u vezi s tim, što je kasnije potvrdila i vlada, da upoređivanje odraslog čoveka sa plavušom predstavlja napad na integritet i dostojanstvo muškaraca. Pored toga, domaci organi su smatrali takvo poređenje objektiv-no uvredljivim u okviru društva. Međutim, Sud smatra takav argument osuđujućim i nepri-hvatljivim” (stav 35).

II. Oštra kritika:

(iii) “U svojoj julovskoj euforiji, pod sloganom “para vrti gde burgija nece”, zarad svoje lične egzistencije, [P. J.] sumanuto troši novac građana opštine na ... sponzorstva ... [i] ... gala ručkove ... neshvativši da mu je vreme isteklo i da mu je mesto na političkom smetlištu ...” ne bi trebalo smatrati klevetom.

Međutim, Opštinski sud u Babušnici je u presudi od 11. juna 2003. utvrdio da je podnosilac predstavke kriv za klevetu jer je tekst “netačan” i, kao takav, “štetan za čast i ugled” predsedni-ka opštine. U obrazloženju, sud je objasnio da podnosilac predstavke nije dokazao istinitost ove izjave ili da je čak imao opravdanu osnovu da veruje da je istinita. Dalje, smatralo se da se upotreba izraza “sumanuto” odnosila na mentalnu bolest predsednika opštine. Sud je zbog toga utvrdio da namera podnosioca predstavke nije da obavesti javnost vec da omalovaži predsednika opštine. Dana 8. oktobra 2004. godine Okružni sud u Pirotu je potvrdio presu-du Opštinskog suda po žalbi čime je ona postala pravosnažna. Okružni sud je u potpunosti usvojio razloge koje je izneo Opštinski sud. Ipak, ESLjP je pronađao da je meta kritike podno-sioca predstavke bio predsednik opštine, kao javna ličnost, a reč “sumanuto” očigledno nije upotrebljena da opiše njegovo mentalno stanje vec da objasni način na koji je on navodno trošio novac lokalnih poreskih obveznika. Iako podnosilac predstavke nije mogao da dokaže pred domacim sudovima da su njegove druge tvrdnje tačne, čak ni pod pretpostavkom da su sve izjave o činjenicama i da su, kao takve, podložne dokazu, on je jasno imao neki razlog da veruje da je predsednik opštine možda bio umešan u kriminalnu radnju i da je, takođe, njegov mandat nezakonit. U svakom slučaju, iako je članak podnosioca predstavke sadržavao

27. Presuda ESLjP: Bodrožic and Vujin v. Serbia (br. 38435/05)


određeni jak jezik, to nije bio proizvoljan lični napad i bio je usresređen na pitanja od javnog interesa, a ne na privatni život predsednika opštine, što proizlazi iz sadržaja članka, njegovog sveopšteg tona, kao i konteksta (Lepojic protiv Srbije, ESLjP, predstavka br. 13909/05, presu-da od 6. novembra 2007).

(iv) Bivši ministar unutrašnjih poslova je u nekoliko TV emisija davao izjave koje se odnose na postupanje bivšeg šefa Biroa za komunikacije Vlade Republike Srbije, a koje su dovele do ub-istva premijera 2003. godine. Između ostalog, on je izjavio: “Ma ta paralelna vlast koju je šef Biroa stvorio, ta paralelna vlast koja je radila meni iza leđa u tom istom ministarstvu, dovela je da nemamo više premijera”.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br. 1358/10 od 16.04.2011. godine okrivlje-ni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela klevete u produženom trajanju iz člana 171.stav 2.u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika i za to delo osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 RSD. Apelacioni sud je pronašao da je okrivljeni iskazao svoje sop-stveno mišljenje u vezi postupaka BB dok je bio šef Biroa za komunikacije Vlade Republike Srbije, u pogledu pitanja koja su od javnog značaja, nastajanju okolnosti koje su neposredno ili posredno, bliže ili dalje, doprinele lišenju života premijera Vlade Republike Srbije. Tako i ova izjava predstavlja deo slobode izražavanja okrivljenog o pitanjima od javnog značaja i ne predstavlja proizvoljan napad na privatnost tužioca (Apelacioni sud u Beogradu, Kž1 2907/11 od 21.6.2011).

III. Govor mržnje

(v) Izjava poznatog političara: „Stav Jedinstvene Srbije i moj lični stav je: mi smo protiv sva-kog skupa gde homoseksualci demonstriraju ulicama Beograda i žele da prikažu nešto što je bolest da je normalno,“ koja je data novinarima pisanih i elektronskih medija, predstavlja govor mržnje.

Prvostepeni sud je smatrao da je ova tužba neosnovana i da je političar dao saopštenje u ime organizacije koja se zalaže za „zdravu porodicu koja podrazumeva da se lica rađaju iz braka muškaraca i žene, a ne da budu deca „surogat porodice“ u kojoj ce dve osobe istog pola glu-miti mamu i tatu“, kao i da kao politička stranka imaju pravo na svoj stav. Sud je podsetio da je sloboda izražavanja jedno od fundamentalnih vrednosti demokratskog društva i da ESLjP naglašava u svojoj praksi da ona podrazumeva i ideje koje vređaju, šokiraju ili uznemivaraju ljude jer to zahteva pluralizam u društvu. Poseban kuriozitet predstavlja deo obrazloženja presude u kojem se kaže da „U vreme kada je govor mržnje i otvorenog pozivanja na razne vidove diskriminacije, česta pojava u političkom životu i na medijskom prostoru Republike Srbije, sud je utvrdio da navedena izjava ne ispunjava uslove da se u smislu zakona o zabrani diskriminacije, proglasi diskriminatornim ponašanjem“ (Prvi osnovni sud u Beogradu, 73. P. br. 15378/2012, 17.9.2013). Međutim, Apelacioni sud u Beogradu je zauzeo stav da pružanje zaštite tužiocu ne predstavlja cenzuru, niti ograničenje slobode govora, vec „zabranu govora kojim se pronose ideje kojima se podstiče diskriminacija, a koje mogu imati štetne posledice na demokratske procese i razvoj društva u celini“, te je pronašao diskriminatorsko ponašanje tuženog (Apelacioni sud u Beogradu, Gž. 2426/14, 11.6.2014).

(vi) Izjava gosta u TV emisiji, koji je govorio o sadržaju svoje knjige, a koji je tom prilikom rekao: „Evropska unija ima nameru da Rome iz bivših republika Jugoslavije koji su se razmnožili u velikim količinama i naselili u Srbiji“ predstavlja omalovažavajuci govor.


U svom izjašnjenju, emiter je naveo da nije reč o govoru mržnje, niti širenju fašističkih ideja, nego o otvorenom iznošenju stavova koje je gost izneo i u svojoj knjizi. Tokom vođenog postupka pred Savetom Republičke radiodifuzne agencije, razmatrano je da li su u emisiji izneti kritički stavovi o konkretnim javnim ličnostima (što je neosporno pravo) ili je reč o omalovažavanju i uvredljivim izrazima kojim se podstiče diskriminacija pojedinaca zbog pripadanja određenoj etničkoj skupini, nezavisno od njihovih ličnih svojstava i konkretnih delovanja. Savet je pronašao da je reč o omalovažavanju, emiter je opomenut i skrenuta je pažnja na povecanu uredničku kontrolu i neophodnu reakciju voditelja-autora na izrečene stavove učesnika emisije.

(vii) „Istupi protiv islamizacije Belgije“, “zaustavi politiku lažnih integracija” i “pošalji one koji nisu Evropljani i koji traže posao nazad svojim domovima” – izjave političara na visokom nivou upucene strancima koji dolaze u zemlju političara treba smatrati govorom mržnje.

“Istupi protiv islamizacije Belgije”, “zaustavi politiku lažnih integracija” i “pošalji one koji nisu Evropljani i koji traže posao nazad svojim domovima” – ESLjP smatra da su ove izjave očito u stanju da stimulišu nedostatak pouzdanja, poricanje, pa čak i mržnju upucenu prema stranci-ma (Fere protiv Belgije, predstavka br. 15615/07, odluka od 16. jula 2009).


DRUGI KORAK

Normativni okvir u domaćem i međunarodnom pravu

Vođena diskusija


Treneri predstavljaju sukob slobode izražavanja (član 10) sa zaštitom privatnosti i reputacije (član 8). Privatnost može biti legitimni cilj koji opravdava mešanje u slobodu izražavanja. Po-trebno je definisati pojmove ugleda i klevete (građanske i krivične). U tom smislu, potrebno je pomenuti da član 17 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (PGP) štiti od «napada» na čast i ugled osobe.

Treneri treba da daju osnovu nacionalnog zakona, koji se tiče klevete. U odnosu na Ustav, treba istaci sledece odredbe: član 23. stav 1 (neprikosnovenost ljudskog dostojanstva), član 42 (zaštita podataka o ličnosti), član 46. stav 2 (ograničenje slobode izražavanja, između ostalog radi zaštite prava i sloboda drugih), člna 50. stav 4. (ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije).

Ovo treba da bude praceno diskusijom o kleveti u krivičnom i građanskom pravu.

Kleveta je bila propisana članom 171. Krivičnog zakonika Republike Srbije i predviđala je da ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što može škoditi njegovoj časti ili ugledu, može biti kažnjennovčanom kaznom od trideset do stodvadeset dnevnih iznosa, ili novčanom ka-znom od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara. Kvalifikovano delo je moglo biti učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, za koje je zaprece-na novčana kazna bila od šezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa, ili novčana kazna od trideset do trista hiljada dinara. Kada bi kleveta dovela do teških posledica za oštecenog, učinilac se mogao kazniti novčanom kaznom od šezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa, ili novčanom kaznom od trideset do trista hiljada dinara.

Krivično gonjenje pokretalo se privatnom tužbom jer se ovim delom pogađao uži krug sub-jekata, a ne neke opšte društvene vrednosti, kao što je to slučaj sa delima koja se gone po službenoj dužnosti. Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik Re-publike Srbije”, br. 121/2012) članom 14. Izbrisan je član 171, čime je izvršena dekriminalizaci-ja krivičnog dela klevete. U obrazloženju Predloga zakona navedeno je da je to bio zahtev velikog broja udruženja i stručne javnosti, a naročito novinarskih udruženja.


Trener treba da pruži objašnjenje različitih odredbi Krivičnog zakonika Republike Srbije. Ovo se odnosi na sledece članove: član 170 (uvreda), član 172 (iznošenje ličnih i porodičnih pri-lika), član 173 (povreda ugleda Srbije), član 174 (povreda ugleda zbog rasne, verske, nacio-nalne ili druge pripadnosti), kao i član 175 (povreda ugleda strane države ili međunarodne organizacije).

Takođe, važno je napomenuti i sledece: ො Zakon o javnom informisanju i medijima (“Sl. glasnik RS”, br. 83/14, 58/2015 i 12/2016

- autentično tumačenje): član 5 (informisanje o pitanjima od interesa za javnost), član 9 (obaveznost novinarske pažnje), član 15 (javni interes), član 59 (zabrana distribu-cije informacije ili drugog medijskog sadržaja), član 79 (dostojanstvo ličnosti i pravo na autentičnost), član 80 (privatni život i lični zapis), član 83 (pravo na odgovor), član 84 (pravo na ispravku), član 85 (pravo ostalih lica na odgovor i ispravku)

ො Zakon o javnim medijskim servisima (“Sl. glasnik RS”, br. 83/14, 103/15 i 108/2016): član 7. stav 3 (poštovanje privatnosti, dostojanstva, ugleda, časti i drugih osnovnih prava i sloboda)

ො Zakon o elektronskim komunikacijama (“Sl. glasnik RS”, br. 44/10, 60/13 – odluka US, 62/14): član 3. stav 12 (obezbeđivanje visokog nivoa zaštite podataka o ličnosti i pri-vatnosti korisnika)

Treneri bi trebalo da objasne da u Republici Srbiji može da se pokrene parnica za povredu časti i ugleda: ko drugome povredi čast, kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o proš-losti, znanju, sposobnosti drugog lica ili o nečemu drugome, a zna ili bi morao da zna da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu štetu, dužan je da je nadoknadi. Ova građan-sko-pravna odgovornost predviđena je u članu 198. Zakona o obligacionim odnosima, ali je stav 2. ograničava, tako što propisuje da za prouzrokovanu štetu nece odgovarati onaj ko učini neistinito saopštenje o drugome, ne znajuci da je ono neistinito, ako je on ili onaj kome je saopštenje učinio imao u tome ozbiljnog interesa. U slučaju povreda prava ličnosti, sud može narediti, na trošak štetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena, ili šta drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom (čl. 199. Zakona o obligacionim odnosima). Član 200. dalje propi-suje da za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah sud može dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i stra-ha i njihovo trajanje to opravdava. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Postoji veliki broj važnih odredbi u pravu Republike Srbije: Zakon o obligacionim odnosima (članovi 198-200), Zakon o parničnom postupku (članovi 7-8, 299), član 22 Zakona o javnom redu i miru (prekršaj za uvredu službenog lica u vršenju službene dužnosti).

Na osnovu izveštaja Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije o punoletnim učinio-cima krivičnih dela u 2011. godini, za uvredu je osuđeno 477 lica, za klevetu 87, a za iznošenje ličnih i porodičnih prilika 2 lica28. Zatvorskom kaznom do 2 meseca kažnjeno je samo jedno lice za klevetu. S druge strane, novčanom kaznom kažnjeno je za uvredu 434 lica, za klevetu 77 lica i za iznošenje porodičnih lica još dvoje lica. Najvecem broju lica je izrečena kazna u

28. Punoletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji-2011 – prijave, optuženja i osude, Beograd, 2012, dostupno na http://pod2. stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2012/pdf/G20125558.pdf


visini od 10.000 do 100.000 RSD (299 za uvredu i 58 klevetu). Za period od 2012. do 2016. godine za dela protiv časti i ugleda osuđeno je sledeci broj lica: u 2012. godini 564 osoba, u 2013. godini 640 osoba, u 2014. godini 553 osoba, u 2015. godini 451 osoba i u 2016. godini 468 osoba.29 Takođe, u 2016. godini za delo uvrede osuđeno je 461 osoba. Od tog broja 401 osoba je osuđeoa na novčanu kaznu, izrečeno je 55 sudkih opomena i u jednom slučaju rad u javnom interesu. U dva slučaja su osobe proglašene krivim, a oslobođene od kazne.

U ovom kontekstu treneri treba da istaknu u kojim aspektima EKLjP kritikuje krivičnu sankciju i da ta zatvorska sankcija nije kompatibilna sa članom 10. Lišavanje slobode je dozvoljeno samo u slučaju govora mržnje ili podsticanja na zločin.

U tom kontekstu, treneri bi trebalo da naglase u kojim aspektima Evropski sud za ljudska pra-va kritikuje krivičnu sankciju i da sankcionisanje zatvorskom kaznom nije u skladu s članom 10. Lišavanje slobode se prihvata samo u slučaju govora mržnje ili podsticanja na kriminal.

Pojam „odvraćajućeg efekta”

Pri objašnjavanju klevete trener bi trebalo da objasni „odvracajuci efekat”u vezi sa građanskim i kri-vičnim sankcijama (slučajevi Gudvin protiv Ujedinjenog Kraljevstva30, Tešic protiv Srbije31.

Pre ovog objašnjenja bilo bi od koristi pitati polaznike: „Šta mislite, šta je ‘odvracajuci efekat’?“ Ovo može biti sprovedeno tehnikom „slobodne asocijacije“, kada polaznici govore treneru prvu stvar koja im pada na pamet kada čuju pojam (ovde je to pojam „odvracujuceg efekta“), a on/ona to zapisuje na flipčart tabli. Kada se završi sa slobodnom asocijacijom, usledice razgovor s trenerom.

Trener zatim objašnjava da je građanska kleveta za EKLjP adekvatnije sredstvo za zaštitu ugleda, nego što su to krivične sankcije. Iako je pravična naknada presuđena u parničnim postupcima, to takođe može dovesti do odvracujuceg efekta.

• Sloboda izražavanja predviđena članom 10. Konvencije, kao jedan od suštinskih temelja de-mokratskog društva podrazumeva pravo da se saopštavaju, u dobroj nameri, informacije o pitanji-ma od javnog interesa, čak i kada to podrazumeva štetne izjave o pojedincima, a granice prihvatl-jive kritike uvek su šire kada se: odnose na političke stranke i njihove aktivne članove; sporni izrazi tiču nečijeg ponašanja u službenom svojstvu; iznosi dodeljene naknade za pretrpljene povrede ugleda zbog izražene uvrede imaju razuman odnos proporcionalnosti prema moralnoj povredi koja je pretrpljena. Stoga Sud smatra da pravnosnažna presuda parničnog suda doneta radi zaš-tite ugleda predsednika opštine kao javne ličnosti, uz postojanje legitimnog razloga podnosio-ca predstavke da veruje u svoju tvrdnju o umešanosti političara u utaju poreza, ne predstavlja bezrazložan privatni napad protiv predsednika opštine, pa stoga mešanje države donošenjem pravnosnažne presude zbog uvrede političara nije bilo neophodno u demokratskom društvu, zbog čega je došlo do povrede člana 10 Konvencije o slobodi izražavanja (Filipovic protiv Srbije, ESLjP, predstavka br. 27935/05, presuda od 20. novembra 2007, objavljena u “Sl. glasniku RS”, br. 114/2007 od 8. decembra 2007).

Evropski sud je doneo presudu u predmetu Milisavljevic, koja se ticala osude za krivično delo uvre-de zbog uvredljivih reči upotrebljenih u članku objavljenom u dnevnom listu „Politika“ protiv poznate

29. Punoletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji, Saopštenje od 14. jula 2017.

30. Presuda ESLjP: Goodwin v. The United Kingdom (br. 17488/90)

31. Presuda ESLjP: Tešic v. Serbia (br. 4678/07 i 50591/12)


NVO aktivistkinje. Evropski sud je pronašao da su ispunjena prva dva uslova iz trodelnog testa: zakoni-tost i legitiman cilj, ali je pronašao da postupanje državnih organa nije prošlo test proporcionalnosti. Evropski sud je naglasio da da se mora napraviti razlika između privatnih pojedinaca i lica koja pos-tupaju u javnom kontekstu, kao što su političke ličnosti ili javne ličnosti. Shodno tome, dok privatni pojedinac nepoznat javnosti može tražiti posebnu zaštitu njegovog prava na privatni život, isto ne važi za javne ličnosti u vezi sa kojima su granice kritičkog komentara šire, pošto su one neizbežno i svesno izložene ispitivanju javnosti i zbog toga moraju da pokažu posebno visok nivo tolerancije. Sud je zakl-jučio da je reakcija domacih organa na članak podnositeljke predstavke i posebno na sporne reči bila neproporcionalna zakonitom cilju kome se teži, pa prema tome nije bila neophodna u demokratskom društvu, u smislu člana 10. stav 2. Konvencije. Sud je istakao da smatra, da iako su sporne reči uvredljive, da je iz formulacije rečenice jasno da je podnositeljka opisala kako drugi doživljavaju gospođu Kandic, a ne sama podnositeljka predstavke, bez obzira što sporne uvredljive reči nisu stavljene pod znakove navoda. Prema mišljenju Suda, domaci sudovi se nisu uopšte pozvali na celokupan kontekst teksta i okolnosti pod kojima je napisan vec su njihovi nalazi bili prilično ograničeni na činjenicu da sporne reči nisu stavljene pod navodnike. Takođe, Sud je posebno naglasio da bez obzira na ozbiljnost kazne, pribegavanje krivičnom gonjenju novinara za navodne uvrede, uz rizik od krivične osude i krivične kazne, za kritiku javne ličnosti na način koji se može smatrati lično uvredljivim, verovatno ce zadržavati novinare da doprinose javnoj raspravi o pitanjima od životnog značaja za zajednicu (Milisavljevic protiv Srbije, predstavka br. 50123/16, presuda od 04. aprila 2017).

Opštinski sud u Novom Sadu doneo je 14. jula 2009. nalog za izvršenje kojim bi dve trecine penzije po-dnositeljke predstavke bilo prebacivano svakog meseca na račun N.B. dok mu se ne isplati u potpunosti iznos koji mu je dosuđen... sve to uprkos tome što je član 156. stav 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine propisao da do dve trecina dužnikove može biti zadržano, dakle jasno ostavivši prostor za nijansiraniji pristup. Pomenuta umanjenja počela su 8. avgusta 2009. godine i do 30. juna 2013. godine podnositeljka je platila u celosti oko 4.350 evra. Uprkos isplacenoj dospeloj i buducoj kamati, ona ce morati da nastavi sa placanjem za još oko dve godine. U maju 2012. godine mesečna penzija podnositeljke bila je nekih 170 evra. Nakon umanjenja, ona je, prema tome, ostavljena sa oko 60 evra za život i kupovinu mesečnih lekova. Pošto, bi je ovi poslednji (lekovi) koštali oko 44 evra, tvrdila je, a Vlada nikada nije osporila ovu tvrdnju, da ona više ne bi mogla da priušti sebi da ih kupi. Ovo je, po mišljenju Suda, posebno neizvesna situacija za starije lice koje pati od brojnih ozbiljnih bolesti. U pogledu gore iznetog, Sud je smatrao da predmetno mešanje nije bilo neophodno u demokratskom društvu, te je došlo do povrede člana 10 Konvencije (Tešic protiv Srbije, predstavka br. 4678/07, 50591/12, presuda od 11. februara 2014).

Trener učesnike informiše o tome kako se srpski Ustavni sud bavi pitanjem „odvracajuceg efekta“.

• Po oceni Ustavnog suda Republike Srbije, u konkretnom slučaju, očigledno je da se dva Ustavom garantovana prava, pravo na pritužbu, zajedno sa slobodom izražavanja, i pravo na privatnost, odnosno čast i ugled, nalaze u koliziji. U ovom slučaju redovni sud je u delikatnoj situaciji da vrši odmeravanja, kako bi utvrdio kome od ovih prava bi, u datom slučaju, trebalo pružiti zaštitu. Međutim, očigledno je da krivični sud, koji je vodio postupak protiv podnosioca ustavne žalbe, to odmeravanje ne samo da nije izvršio, nego je potpuno ignorisao okolnost da su u konkretnom slučaju okrivljeni koristili svoje ustavom zajemčeno pravo na pritužbu državnim organima. Time što nije vodio računa o značaju, sadržaju i granicama prava na pritužbu, upustivši se jedino u detaljno utvrđivanje istinitosti tvrdnji iznetih u pritužbi, redovni sud je povredio jedno Ustavom garantovano pravo koje ima dalekosežni značaj za demokratski poredak. Ne vodeci računa o suš-tinskom značenju ovog prava za načelo pravne države, redovni sud je zanemario legitimno pravo svakog građanina da putem predstavki ukazuje na rad i postupke državnih organa. U sadržajnom pogledu, predstavka je, prema stanovištu Ustavnog suda, uvek legitimna kada se u njoj, povodom


jednog konkretnog slučaja u koji je uključeno jedno ili veci broj lica, izražava sumnja ili nepo-verenje u objektivno i zakonito vršenje javne funkcije, nezavisno od subjektivne ocene nosioca funkcije protiv koga je usmerena. To znači da i one izjave sadržane u pritužbi koje su objektivno štetne za pojedinca, ne mogu biti osnov za uspostavljanje pravne odgovornosti, jer su granice prihvatljive kritike još uvek šire, kada se kritika odnosi na rad ili ponašanje nosioca javne funkcije. Krivične presude o kojima je ovde reč, po oceni Ustavnog suda, predstavljaju neosnovano mešan-je države u pravo podnosioca ustavne žalbe na pritužbu (odluka Ustavnog suda Republike Srbije, Už-290/2007, od 21. januara 2010).

Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda za ljudska prava po kojima redovni sudovi ne treba previše strogo da ocenjuju profesionalno ponašanje novinara, jer to kasnije može dovesti do odvracan-ja od vršenja funkcije informisanja javnosti, odnosno vršenja funkcije „javnog čuvara“ koju štampa oba-vlja u jednom demokratskom društvu, buduci da jedna sudska odluka može imati uticaj ne samo na pojedinačni slučaj, vec na medije u celini (videti presudu u predmetu Yordanova and Toshev protiv Bugarske, predstavka broj 5126/05, od 2. oktobra 2012, stav 48.). Ovo se naročito odnosi na lokalne štampane medije koje imaju ograničeni tiraž i koje objavljuje informacije od javnog značaja lokalnog karaktera, te sudska odluka kojom se ograničava sloboda izražavanja lokalnog štampanog medija ima mnogo veci uticaj u odnosu na dnevne novine koji imaju mnogo veci tiraž i koje objavljuje informacije od javnog značaja koje nisu vezane za jedno određeno mesto (odluka Ustavnog suda Republike Srbije, Už-4162/2014, od 6. oktobra 2016).

Treneri bi takođe trebalo da predstave problem prethodnih ograničenja (zabrana), ukazujuci na sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava u kojoj se ističe da su ideje kvarljiva roba, a prethodna ograničenja zahtevaju detaljno opravdanje (Observer i Guardian protiv Velike Britanije32 i Hentrich protiv Francuske33.

Nacionalno zakonodavstvo koje se tiče sudskih mera, zabrana

Zakon o javnom informisanjuČlan 104 – privremena zabrana ponovnog objavljivanja informacijaČlan 105 – sudski penalZakon o parničnom postupkuČlan 299 – donošenje privremenih mera

32. Presuda ESLjP: Observer and Guardian v. The United Kingdom (br. 13585/88)

33.Presuda ESLjP: Hentrich v. France (br. 13616/88)


TREĆI KORAK

Primena pravnih standarda

Vođena diskusija na osnovu studije slučaja

Predviđeno vreme: 60 minuta (30 minuta za slučaj, 30 minuta za objašnjenja)

Treneri vode raspravu postavljajuci sledeca pitanja:

Da li ovaj slučaj može biti razmatran kroz prizmu slobode izražavanja i sa kojim pravima se sukobljava?

ො Da li članak dovodi do narušavanja časti i ugleda? ො Da li je postojao javni interes da se objavi članak i ako jeste, u čemu se sastoji taj

interes? ො Koje okolnosti bi opravdale objavljivanje ove informacije? Gde bi bio javni interes

javnosti, glasača da saznaju o tim poslovima? ො Do koje mere su javne ličnosti izložene kritici medija, odnosno gde je granica između

dozvoljene kritike i prava na privatnost javnih ličnosti? ො Da li je objavljivanje ljubavne afere u javnom interesu? Da li je to bilo narušavanje

privatnosti političara? Ili foto-modela? Relevantno za studiju slučaja 2.


Primer 1 – studija slučaja

Zoran Živkovic je bio predsednik Vlade Republike Srbije u periodu mart 2003. - mart 2004. godina. Krajem 2006. godine, odnosno početkom 2007. godine osnovao je kao suvlasnik firmu “Kuca vina“, čiji je prvi naziv bio “Živkovic’’. Dok je obavljao funkciju predsednika Vlade, doneta je Uredba o korišcen-ju podsticajnih sredstava za podizanje zasada vinove loze, a na osnovu iste 2007. godine njemu su odobrena bespovratna sredstva – subvencija u iznosu od 41.000.000,00 dinara što je u to vreme preds-tavljalo protivvrednost 525.000,00 evra. Subvencija je dodeljena za podizanje proizvodnih zasada vi-nove loze.

Dana 18. februara 2010. godine u dnevnom listu “Press dnevne novine’’ objavljen je tekst pod naslovom “Država da istraži: kako je Zoran Živkovic postao milioner’’, u čijem uvodu je navedeno da je bivši pre-mijer pre sedam godina govorio da živi samo od plate, a da danas ima milionski vredan vinograd i vozi džip vredan 70.000,00 evra. U tekstu je dalje navedeno da je bivši srpski premijer za sedam godina od skromnog državnog službenika koji živi samo od plate, kako je sam sebe opisivao, izrastao u milionera i krupnog zemljoposednika, da odbija da konkretno objasni poreklo svoje imovine, da postoji nesla-ganje između onoga što je prijavio u svojoj imovinskoj karti stupajuci na mesto premijera 2003. godine i onoga čime se danas javno hvali da poseduje, odnosno da se predstavlja kao vlasnik 47 ha vinograda u Krčedinu koji vredi najmanje 1,5 miliona evra, da ima firmu koja uvozi vina iz Južne Amerike, da živi u luksuznoj kuci u elitnom delu Niša i vozi džip’’ koji košta više od 70.000,00 evra. I posle ovog članka, “Press dnevne novine’’ nastavljaju da pišu o tužiocu, pa je tako u periodu od 20. februara 2010. do 04. marta 2010. godine, objavljeno više članaka u kojima su ponavljani navodi iz prethodnog članka. Tekstovi su izlazili pod naslovom “Afera Vinograd’’. Ponovo je navedena suma koju je tužilac dobio na ime podsticajnih sredstava, objavljene su izjave više aktuelnih političara, pa i tadašnjeg predsednika republike Borisa Tadica, o “slučaju Živkovic’’, Živkovicu su postavljana pitanja u vezi a dobijenom sub-vencijom i naglašeno da uporno odbija da se na ista izjasni. U napisima su navedene i izjave predsta-vnika vinarija u kojima ističu da nikada nisu uspeli da dobiju pomoc, odnosno sredstva od države, a naročito ne u iznosu u kome su sredstva dodeljena Živkovicu. U jednom od tekstova navedeno je da je on u jednom intervju priznao da je još dok je bio premijer odlučio da se bavi vinarskim poslom, da je za njegovog mandata doneta Uredba na osnovu koje je 2007. godine dobio bespovratno stimulaciju od 41.000.000,00 dinara, i da je tužilac tako svesno ili nesvesno priznao da je zloupotrebio funkciju predse-dnika Vlade da bi sebi stvorio što bolje uslove za ulazak u vinarski posao.

U kolumni “Dosta zločina’’, autora Dragana J. Vučicevica, a koja je objavljena u dnevnom listu “Press ‘’ dana 20. februara 2010. godine pod naslovom “Tajkun Živkovic’’ i podnaslovom “To što Zoran Živkovic danas i ovde nije tema ni za koga osim za “Press’’ govori sve o ovoj zemlji’’ navedeno i da niko iz vlasti, Poreske uprave i Uprave za sprečavanje pranja novca, niti iz medija, ne vidi ništa čudno u tome što je on danas bahati multimilioner, a da je sadam godina pre toga u premijerskoj karti prijavio samo državnu platu, deo tatine kuce i stara kola, te da je to najbolji dokaz naše sveopšte propasti. Navodi se da je “slučaj Živkovic’’ na zapravo najkonkretniji moguci način pokazao da je Srbija zarobljena u smrtonosnoj mreži koju su oko svih u Srbiji ispleli vaskoliki korumpirani skotovi, te da se dalje postavlja pitanje šta treba da se desi pa da neko u ovoj zemlji istraži poreklo bogatstva političara, sadašnjih i bivših, šta treba da se desi pa da neko od politikantskih lelemuda omasti zatvorske bukagije i dokle ce policija da se bavi samo “sitnom boranijom’’, samo direktorima malih firmi koji su isplatili platu na crno i samo vlasnicima STR koji su počinili strašne zločine neizdavajuci fiskalni račun. Postavljeno je i pitanje šta je to konkretno problem za državu da istraži poreklo bogatstva bivšeg premijera, te kakva se to mračna priča krije iza njegovih miliona i ko bi sve to pao zajedno sa njim, pa se sistemski zataškava ono što bi u svakoj nor-malnoj demokratskoj državi bila velika legitimna afera. U kolumni je ponovljeno da je Živkovic, onda kada je sticajem strašnih okolnosti postao prvi slučajni premijer u istoriji Srbije, javno saopštio da nema ništa osim svoje i ženine državne plate, a da se danas šepuri naokolo u džipu od 70.000,00 evra kao uspešni biznismen milioner. Postavljeno je i pitanje kako to da niko ne vidi ništa čudno u tome što mu je država Srbija 2007. godine poklonila 500.000,00 evra za njegov vinograd.


Primer 2 - studija slučaja

Ministar, poznat po svom integritetu, vodi telefonski razgovor sa biznismenom o tenderu u vezi sa izgradnjom autoputa. Treća osoba snima ovaj razgovor, u kome se spominje mito. Snimak dolazi do novinara.

Nakon prijema snimka, novinar počinje da istražuje privatni život političara i fotografiše ga dok izlazi iz kuce držeći se za ruke sa ženom. Žena je dobro poznati foto-model. Novinar pokušava da stupi u kontakt sa biznismenom i političarem, i obojica to odbijaju. Novinar takođe istražuje dokumenta koja se odnose na pomenuti tender o izgradnji autoputa, i saznaje da tender nije zaključen.

Novinar objavljuje transkript razgovora i fotografiju u članku pod naslovom „Korumpirani političar uzi-ma mito“. Članak navodi detalje razgovora između političara i biznismena. U njemu se takođe pominje afera političara sa foto-modelom. Isti članak se, zajedno sa transkriptom razgovora i fotografijom, ob-javljuje na internetu.

KORUMPIRANI POLITIČAR UZIMA MITO

Svi znamo ministra A.I., zar ne? On je ugledan porodičan čovek sa finim manirima. Istina je, međutim, drugačija. Dobili smo snimak telefonskog razgovora između ministra A.I. i biznismena G.J. G.J. je vlasnik velikog građevinskog preduzeca koje često pobeđuje na javnim tenderima. U razgovoru, biznismen, očigledno veoma besan, kaže: „Obecao si da cu dobiti ovaj ugovor, a sada odugovlačiš. Platio sam ti gomilu novca za to, a ako uskoro ne dobijem ugovor, svi ce saznati za tvoju aferu“.

Ako ova informacija ne čini našeg skromnog i iskrenog ministra korumpiranim lažovom, ne znam šta je onda u pitanju. Iz snimka je jasno da ministar zloupotrebljava svoju službenu dužnost kako bi dode-lio ugovor ovom biznismenu zarad svoje lične koristi. Ali, ovaj put, biznismen je nadmudrio ministra i raspitao se o njegovom privatnom životu. Ispostavilo se da naš takozvani porodični čovek ima sklonost ka dugonogim foto-modelima, i da proteklih nekoliko meseci ima aferu sa J.K. Ranije ovog meseca, fotografisani su na izlazu iz restorana Günaydın u Ankari držeci se za ruke dok su ulazili u taksi.

Kao da gubitak ugleda i političke podrške nije bio dovoljan, sada ce izgubiti i svoju voljenu porodicu. Korumpirani, neverni lažov. Tako ovog ministra treba zvati od sada“.

Političar tvrdi da članak krši njegovu privatnost i podnosi tužbu za klevetu protiv lista kancelariji javnog tužioca. Takođe se obraca Krivičnom sudu za mir radi objavljivanja ispravke. Političar traži od Krivičnog suda da naloži uklanjanje spornog članka.

Foto-model u članku takođe navodi da je prekršena njena privatnost, zahteva ispravku i uklanjanje članka i fotografija i podnosi tužbu protiv novina.

U međuvremenu je pokrenut krivični postupak protiv političara, ali odluka još uvek nije doneta.

Kao sažetak odgovora koje učesnici budu dali, treneri objašnjavaju da postoje dve sfere ograničenja slobode izražavanja:


Prava drugih: ugled, privatnost, imidž ො Oberšlik protiv Austrije34

ො Lepojic protiv Srbije35

ො Medžlis Islamske zajednice Brčko i ostali protiv Bosne i Hercegovine36

ො Vrhovni kasacioni sud, Rev2 744/2016, presuda od 29. marta 2017.

Javni interes: državna bezbednost, javni moral, poricanje istorije i govor mržnje ො Kunen protiv Federalne Republike Nemačke37

Treneri objašnjavaju da postoji niz izraza koji ne spadaju u područje zaštite, a posebno u vezi sa govorom mržnje.

Treneri predstavljaju sukob slobode izražavanja (član 10) sa zaštitom privatnosti, ugleda (član 8). Privatnost može biti legitimni cilj koji opravdava mešanje u slobodu izražavanja.

Kako uravnotežiti pravo na privatnost i slobodu izražavanja?

Treneri treba da objasne test sa tri koraka, dajuci primere iz sudske prakse ESLjP za svaki korak. Trener takođe treba da objasni da kada domaci sudija koristi ovaj test, on mu može olakšati rad.

Treneri bi trebalo da objasne trodelni test uz davanje primera slučajeva ESLjP za svaki korak. Takođe treba objasniti da bi sudija trebalo da koristi test u svom radu i da mu može olakšati odlučivanje u konkretnom predmetu. Korišcenje testa i uravnotežavanje prava doprinelo bi da presuda bude u skladu sa međunarodnim standardima. Takođe bi osposobilo sudiju da postupa u skladu sa standardima ESLjP, prema kojima ima obavezu na osnovu člana 18. stav 3. Ustava. Primarna uloga člana 10. jeste da se zaštiti sloboda izražavanja svih. Prema tome, sud je doneo pravila da se strogo tumače moguca ograničenja koja su pomenuta u stavu 2. Shodno tome, od državnih vlasti se ne zahteva da se mešaju u ostvarivanje slobode izraža-vanja svaki put kada se jedna od osnova obuhvacenih stavom 2 dovede u pitanje, jer bi ovo dovelo do ograničavanja sadržaja ovog prava. Sud razmatra i odlučuje da li postoje smetnje u svakom od pojedinačnih slučajeva, sagledavajuci restriktivni uticaj na ostvarivanja prava na slobodu izražavanja na konkretne mere usvojene od strane nacionalnih organa.

Uslovi za nepostojanje odgovornosti za izražavanjeTreneri bi trebalo da objasne učesnicima da ne bi trebalo da postoji odgovornost za klevetu ukoliko je:Izjava istinita

ො Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 324/2013(2) od 1.2.2013. ො Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž 1037/2013 od 20.2.2013. ො Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž 138/2013 od 24.1.2013. ො Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž 4765/2012 od 23.7.2012. ො Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 1852/2010 od 6.10.2010. ො Ristamaki and Korvola protiv Finske38.

34. Presuda ESLjP: Oberschlik v. Austria (br. 20834/92)

35. Presuda ESLjP: Lepojic v. Serbia (br. 13909/05)

36. Presuda ESLjP: Medžlis Islamske Zajednice Brčko and Others v. Bosnia and Herzegovina (br. 17224/11)

37. Presuda ESLjP: Kühnen v. the Federal Republic of Germany (br. 12194/86)

38. Presuda ESLjP: Ristamäki and Korvola v. Finland (br. 66456/09)


Ovo je politički govor (koristi se u Skupštini ili na sudu, ili je izveštaj tih postupaka) ො Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Kzz 31/2015(1) od 9.10.2015. ො Kastels protiv Španije39.

U pitanju je satira ො Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž 614/2011 od 9.3.2011. ො Eon protiv Francuske40. ො Kuliś and Różycki protiv Poljske41.

Klevetničko ili uvredljivo mišljenje je izjava nekog drugog (i novinar je ne podržava) ො Jersild protiv Danske42. ො Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 4/2013 od 20.2.2013. ො Milisavljevic protiv Srbije43 žalba novinarke na presudu koja joj je izrečena za uvredu na-

kon objavljivanja članka koji je napisala o dobro poznatoj aktivistkinji za ljudska prava. Bilo je očigledno, čak i bez navodnika, da ta rečenica, koju je napisao jedan drugi novinar, a koja je prethodno objavljena u jednom drugom časopisu, nije sadržavala lično mišlje-nje podnositeljke predstavke, vec da je ona samo prenela kako su na predmetnu osobu gledali drugi. Reakcija domacih sudova - neproporcionalna – povreda.

Javni interes ො Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 7888/2012 od 26.2.2013. ො Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 15886/2010 od 13.12.2012. ො Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž 1698/2011 od 20.7.2011. ො Šabanovic protiv Srbije i Crne Gore44. ො Ustavni sud Republike Srbije, Už- 7211/2013, odluka od 19. maja 2016. ො Togeirson protiv Islanda45.

Usmereno je ka instituciji države ො Eon protiv Francuske46. ො Otegi Mondragon protiv Španije47. ො Apelacioni sud u Novom Sadu, Gž. 5081/10, od 17.2.2011. ො Ustavni sud Republike Srbije, Už – 2481/2015, odluka od 6. aprila 2017.

Vrednosni sudovi se ne dokazuju, činjenice mogu biti podvrgnute dokazivanju ො Presuda Višeg suda u Požarevcu, 2Gž 539/2016(2010) od 8.7.2016. ො Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 4102/2013 od 10.10.2013. ො Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1477/2005 od 27.12.2005. ො Ustavni sud Republike Srbije, Už- 4162/2014, odluka od 6. oktobra 2016. ො Šabanovic protiv Srbije i Crne Gore. ො Feldek protiv Slovačke48.

Sankcija je previše ozbiljna ො Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1477/2005 od 27.12.2005.

39. Presuda ESLjP: Castells v. Spain (br. 11798/85)

40. Presuda ESLjP: Eon v. France (br. 26118/10)

41. Presuda ESLjP: Kuliś and Różycki v. Poland (br. 27209/03)

42. Presuda ESLjP: Jersild v. Denmark (br. 15890/89)

43. Presuda ESLjP: Milisavljevic v. Serbia (br. 50123/06)

44. Presuda ESLjP: Šabanovic v. Montenegro and Serbia (br. 5995/06)

45. Presuda ESLjP: Thorgeir Thorgeirson v. Iceland (br. 13778/88)


47. Presuda ESLjP: Otegi Mondragon v. Spain (br. 2034/07)

48. Presuda ESLjP: Feldek v. Slovakia (br. 29032/95)


ČETVRTI KORAK

Kleveta i javne ličnosti



Treneri dele polaznicima nepopunjenu piramidu štampanu na papiru.

Od polaznika, koji rade u parovima, traži se da popune piramidu prema nacionalnoj zašti-ti različitih grupa, kao što su pravosudni organi, državni službenici, javne ličnosti, političari, obični građani, državne institucije ili drugi (5 minuta).

Treneri traže od polaznika da prezentuju rezultate (10 minuta). Treneri pokazuju piramidu polaznicima u skladu sa nacionalnim standardima i standardima izraženim u jurisprudenciji ESLjP.

Treneri bi trebalo da otvore diskusiju o razlikama u pristupu između piramide ESLjP i nacio-nalne piramide/nacionalnih piramida.


Situacija prema ESLjP

Krivični zakonik, “Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr, 107/2005 – ispr, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i108/2014.

Povreda ugleda SrbijeČlan 173.Ko javno izloži poruzi Srbiju, njenu zastavu, grb ili himnu, kaznice se novačnom kaznom ili zatvorom do tri meseca.Povreda ugleda strane države ili međunarodne organizacije

Član 175.(1) Ko javno izloži poruzi stranu državu, njenu zastavu, grb ili himnu, kaznice se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca.(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kaznice se i ko javno izloži poruzi Organizaciju ujedinjenih nacija, Međunarodni crveni krst ili drugu međunarodnu organizaciju čija je Srbija član.

UvredaČlan 170.(1) Ko uvredi drugog, kaznice se novčanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od četrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara.(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu,učinilac ce se kazniti novčanom kaznom od osamdeset do

Izražavanjeusmereno

prema organima pravosuđa / sudstva

Izražavanje usmereno prema običnom stanovništvu

Izražavanje usmereno prema državnim službenicima (osim prema političarima)

Izražavanje usmereno premajavnim ličnostima

Izražavanje usmereno prema političarima i birokratima na visokim položajima koji snose odgovornost za primenjene politike

Izražavanje usmereno prema državi, vladi i drugim državnim institucijama (koje nemaju funkciju sudstva)


dvestačetrdeset dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od stopedeset hiljada do četristope-deset hiljada dinara. Iznošenje ličnih i porodičnih prilika

Član 172.(1) Ko iznosi ili pronosi štogod iz ličnog ili porodičnog života nekog lica što može škoditi njegovoj časti ili ugledu, kaznice se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sred-stava ili na javnom skupu, učinilac ce se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.Povreda ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti

Član 174.Ko javno izloži poruzi lice ili grupu zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, naciona-lnosti, etničkog porekla ili nekog drugog ličnog svojstva, kaznice se novčanom kaznom ili zatvorom do godinu dana.

Član 138(1) Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da ce napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kaznice se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice, kaznice se zatvorom od tri meseca do tri godine.(3) Ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameni-ku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja, kaznice se zatvorom od šest meseci do pet godina.

U sažetku diskusije treneri odgovaraju na pitanje - da li postoje sfere u životu javnih ličnosti u koje se ne bi trebalo uplitati?

Pojam privatnog života javnih ličnostiPojmove javne ličnosti i „privatnog života“ vrlo dobro je objasnio ESLjP u sledecim slučaje-vima:

Von Hanover protiv Nemačke49

Dana 15. decembra 1999. Savezni ustavni sud Nemačke odobrio je princezi Karolini od Monaka zabranu objavljivanja fotografija na kojima se nalazi sa svojom decom. Sud je to učinio na osnovi procene da je potreba princezine dece za zaštitom njihove intimnosti bila veca nego potreba odraslih. Međutim, nemački sud je smatrao da je podnositeljka predstavke, koja je nesumnjivo i trenutno “javna ličnost”, morala tolerisati objavljivanje svoje fotografije na javnom mestu, čak i ako su te fotografije prikazivale njen svakodnevni život, a ne njeno obavljanje službene dužnosti. Sud je ovde pomenuo slobodu štampe i legitimni interes javnosti da znaju kako se takva osoba, uopšteno govoreci, ponaša u javnosti.

Iako se sloboda izražavanja proširila i na objavljivanje fotografija, prava i ugled drugih zauzeli su poseban značaj, jer se fotografije ne odnose samo na širenje “ideja” vec nekada sadrže vrlo lične ili čak intimne “informacije” o osobi. Fotografije paparaca često spadaju u kontinuirano

49. Presuda ESLjP: Von Hannover v. Germany (br. 59320/00)


uznemiravanje, koje u osobi koja je fotografisana izaziva veoma jak osjecaj uplitanja u njen privatni život, pa čak i osecaj proganjanja. Odlučujuci faktor u „uravnotežavanju“ članova 8. i 10. jeste doprinos koji su fotografije i članci dali raspravi od opšteg interesa. Javnost nije imala legitimni interes da zna gde se nalazi podnositeljka predstavke ili to kako se ona po-naša u svom privatnom životu, čak i ako se pojavila na mestima koja nisu bila privatna. Svi, uključujuci i poznate ličnosti, imaju “legitimno očekivanje” da ce njegov/njen privatni život biti zašticeni. Tu je došlo do kršenja člana 8.

Von Hanover protiv Nemačke, (predstavka br. 2)50

Od 2002. do 2004, nemački časopisi „Frau im Spiegel“ i „Frau Aktuell“ objavili su fotografije koje prikazuju podnosioce predstavki, princezu Karolinu od Monaka i njenog supruga, na skijaškom odmoru u Sent Moricu i Zursu. Od tri fotografije objavljene u „Frau im Spiegelu“, uz jednu je išao članak koji opisuje loše zdravstveno stanje oca princeze Karoline, princa Renijea III, tada suverenog vladara Monaka (prva fotografija). Fotografija u „Frau Aktuellu“ gotovo je identična i istaknuta uz sličan članak.

Dana 26. februara 2008. godine Savezni ustavni sud podržao je odluku Saveznog suda pravde, po kojoj se odbija da se princezi Karolini odobri nalog protiv bilo kakvog daljeg objavljivanja prvih fotografija od strane „Frau im Spiegela“. Sud je to učinio na osnovu toga što je informacijska vrednost fotografije dospela u opseg ocenjivanja u kontekstu prateceg članka. U odnosu na drugu fotografiju, ni članak ni fotografija koji se odnose na događaj nisu od opšteg interesa ili od interesa savremenog društva. Informacije su se isključivo ticale privatnog života princeze Karoline i služe isključivo u svrhe razonode i zabave. U odnosu na trecu fotografiju, iako se članak odnosio na događaj koji se ticao opšteg interesa – bal Rouz u Monaku, nije bilo nikakve veze između fotografije i događaja. Fotografije se mogu objaviti samo uz njen pristanak. Međutim, što se tiče prve fotografije, s obzirom na to da nije sadržavala informacije koje bi doprinele raspravi od opšteg interesa, ova fotografija nije u skladu s pratecim tekstom. Bolest koju ima princ Renije predstavljala je stvar od opšteg interesa. Štampa je u skladu s tim bila ovlašcena da izveštava o situaciji na način na koji se objašnjava da su prinčeva deca uskladila svoje obaveze porodične solidarnosti sa legitimnim potrebama njihovog privatnog života, a to je želja da se ode na odmor. Pomenuta prva fotografija je stoga imala dovoljno blisku povezanost sa događajem opisanim u članku.

Poseban zahtev podnosilaca predstavke za zabranu protiv „Frau Aktuella“ nije odobren na sličnim osnovama pred Saveznim sudom pravde 6. marta 2007. Podnosioci predstavke pri-javili su slučaj ESLjP tvrdeci da je došlo do kršenja njihovih prava garantovanih članom 8. EKLjP.

Imajuci u vidu promene pristupa nemačkog suda od prve presude u slučaju Von Hanover i imajuci u vidu polje slobodne procene koju uživaju nacionalni sudovi kada uravnotežavaju suprotstavljene interese, Sud je utvrdio da nije došlo do kršenja člana 8. EKLjP. Sud je naveo pet relevantnih kriterijuma za domace sudove koje treba razmotriti kada se uravnotežavaju prava iz čl. 8 i 10:

50. Presuda ESLjP: Von Hannover v. Germany no. 2 (br. 40660/08 i 40660/08 i 60641/08)


(1) Da li informacija doprinosi raspravi od opšteg interesa

Početni i ključni kriterijum za razmatranje je doprinos fotografija ili članaka raspravi od opšteg interesa. Definicija onoga što čini stvar od opšteg interesa zavisice od okolnosti pred-meta i nije ograničena samo na politička pitanja ili zločine, vec se proteže i na publikacije koje se tiču sportskih pitanja ili izvođača.

Prema Konvenciji, ne može biti kritikovana procena nemačkih sudova informacijske vrednos-ti fotografija, u svetlu pratecih tekstova. Otkrivena je dovoljno bliska veza između fotografija i događaja koji su opisani u člancima.

S tim u vezi, Sud je zaključio da su nemački sudovi podržali nalog za zabranu objavljivanja druge dve fotografije koje prikazuju podnosioce predstavki u sličnim okolnostima, i to up-ravo na osnovu toga što su bile objavljene isključivo sa svrhom da razonode i zabave. Sud je prihvatio da fotografije o kojima se radi, razmotrene u svetlu priloženih članaka koji se odnose na bolest princa Renijea, jesu doprinele, barem u izvesnoj meri, raspravi od opšteg interesa.

O delu predstavke u kojem su podnosioci pritužbe tvrdili da ce mediji koristiti svaki događaj savremenog društva kao izgovor za opravdanje objavljivanja njihovih fotografija, Sud je utvr-dio da nije njegov zadatak da donese odluku o usklađenosti buducih publikacija i objava. To je, međutim, pokrenulo Savezni ustavni sud da se pokaže oprez u situacijama kada je članak samo povod za objavljivanje fotografija ugledne osobe, kada ne bi bilo doprinosa u formi-ranju javnog mišljenja ili osnova za dopuštanje da prevlada član 10.

(2) Reputacija osobe o kojoj se izveštava

Ponavljajuci svoju sudsku praksu da javne ličnosti ne mogu zahtevati istu vrstu zaštite nji-hovog privatnog života kao što to mogu zahtevati obični pojedinci, Sud je smatrao da, bez obzira na pitanje da li i u kojoj meri je prvi podnosilac predstavke preuzeo službenu funkciju u ime Kneževine Monako, ne bi se moglo utvrditi da su podnosioci predstavke, koji su ne-sporno poznati, bili obična fizička lica. Podnosioci predstavke su očigledno bili javne ličnosti.

(3) Prethodno vladanje osobe o kojoj se izveštava

Iako se prethodno ponašanje može uzeti u obzir, sama činjenica da je osoba ranije sarađiva-la sa štampom ne može poslužiti kao argument za uskracivanje stranki da traži zaštitu od objavljivanja dotičnih fotografija. Sud se, međutim, nije angažovao u vezi s navodnim kon-tinuiranim pokušajima podnosilaca predstavke da zaklone svoje privatne živote od uplitanja štampe.

(4) Sadržaj, forma i posledice publikacije/objavljivanja

Način na koji su fotografija i članak objavljeni, kao i način na koji je određena osoba pred-stavljena, ali i opseg širenja mogu biti važni faktori. Oslanjajuci se na činjenice, Sud je jedino napomenuo da fotografije podnosilaca predstavke – uslikane nasred ulice u Sent Moricu tokom zime – nisu same po sebi bile uvredljive do tačke da opravdavaju njihovu zabranu.


(5) Okolnosti pod kojima su fotografije nastale

Da li je fotografisana osoba dala svoju saglasnost za fotografisanje i naknadno objavljivanje ili je to učinjeno bez znanja fotografisane osobe ili pod izgovorom da ce biti izabran relevant-ni razlog za objavljivanje? Priroda i ozbiljnost upada i posledice po dotičnu osobu moraju se uzeti u obzir.

Fotografije su nastale u atmosferi opšteg uznemiravanja, ali i dalje nisu predočile konkretne dokaze nepovoljnih okolnosti pred domacim sudovima. U svetlu ovog propusta i posto-jecih odredbi u nemačkoj sudskoj praksi za razmatranje okolnosti pod kojima su uslikane fotografije, ovaj faktor nije zahtevao detaljnije ispitivanje od strane suda.

Treneri mogu postaviti dodatna pitanja u vezi sa ugledom modela i upotrebom njene slike i opisa u članku - da li je time ostvareno mešanje u njenu privatnost?

Treneri se ovde mogu pozvati na slučaj Wirtschafts-Trend Zeitscriften Verlagsgesellschaft M.B.H. (br. 3) protiv Austrije51.

51. Presuda ESLjP: Wirtschafts-Trend Zeitschriften-Verlagsgesellschaft m.b.H. (no 3) v. Austria (predstavka br. 66298/01 i 15653/02)


PETI KORAK

Odgovornost novinara i sankcije



Učesnike bi trebalo podeliti u male grupe. Svaka od grupa bi dobila pitanja navedena ispod i od svake grupe bi se tražilo da pripremi odgovore. Treneri ce zamoliti predstavnika svake grupe pojedinačno da odgovori na jedno od pitanja.

• Vidite li razliku između situacije kada novinar dobije snimljeni razgovor od trece osobe i situacije kada on sam prisluškuje neki razgovor?

Odredbom člana 3. Zakona o javnom informisanju je propisano da su novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određen-om događaju, pojavi ili ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost. Novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni su da tuđe informacije, ideje i mišljenja prenesu i objave verodostojno i potpuno. Ova obaveza ne postoji kod infor-macija koje su pribavljene samostalno. (Videti Presudu Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 4102/2013 od 10.10.2013).

Kodeks novinara Srbije nalaže da je novinar dužan da navede izvor informacije. Ukoliko izvor ne želi da bude otkriven, novinari i urednici postupaju sa dužnom profesionalnom pažnjom i svojim profesionalnim autoritetom staju iza informacije i odgovaraju za njenu tačnost. Konač-no, u prikupljanju informacija, fotografija, dokumenata, zvučnih i video zapisa novinar ce se koristiti samo časnim sredstvima.

Relevantne odredbe KZ:

Neovlašćeno prisluškivanje i snimanjeČlan 143(1) Ko posebnim uređajima neovlašceno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saop-štenje koji mu nisu namenjeni, kaznice se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine.(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kaznice se i ko omoguci nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom ili saopštenjem koji su neovlašceno prisluškivani, odnosno tonski sni-mani.(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinilo službeno lice u vršenju službe,kaznice se zatvo-rom od šest meseci do pet godina.


Neovlašćeno fotografisanjeČlan 144(1) Ko neovlašceno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trecem licu ili mu na drugi način omoguci da se sa njim upozna, kaznice se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kaznice se zatvorom do tri godine.

Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimkaČlan 145(1) Ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristan-ka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je pri-kazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica,kaznice se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kaznice se zatvorom do tri godine.

• Da li postoji razlika kada novinar slika sa skrivenom kamerom u hotelu, a ne na javnoj ulici ili bilo kojoj javnoj površini?

Prema Kodeksu novinara Srbije, novinar se u prikupljanju informacija ne sme služiti iznudom, pretnjom i proganjanjem izvora informacija. Takođe, novinar mora poštovati privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše.

Skrivene kamereNovinari bi trebalo da budu u mogucnosti da prikupe informacije uz upotrebu skrivenih kamera, bez pravnih posledica. Međutim, ovo je relevantno samo ukoliko je novinar prik-upljao materijal u javnom interesu, a ne zbog senzacije, kao u ovom slučaju.

U slučaju Haldiman i ostalih protiv Švajcarske52 koji se tiče osude četiri novinara za snimanje i intervjuisanje uz koriščenje skrivenih kamera, ESLjP je utvrdio, sa šest glasova prema jednom, da su švajcarske vlasti prekršile prava novinara zašticena članom 10. EKLjP. Sud je naglasio da je upotreba skrivene kamere od strane novinara bila usmerena ka pružanju javnih infor-macija o temi od opšteg interesa, pri čemu snimljena osoba nije odabrana na osnovu ličnog svojstva, vec kao profesionalni broker. Sud je utvrdio da mešanje u privatni život brokera nije bilo dovoljno ozbiljno da nadjača javni interes za informacije o osudi zloupotrebe u oblasti posredovanja u osiguranju.

• Da li je novinar preuzeo sopstvenu odgovornost? Da li je novinar postupio s dužnom pažnjom pri korišcenju snimljenog razgovora?

Dužna pažnjaSvaka informacija koja je objavljenja smatra se da je pripremljena s dužnom pažnjom kada je novinar, u dobroj veri, uložio napore da proveri elemente svoje priče, čije je objavljivanje u javnom interesu.

ො Stankievič protiv Poljske53

ො Koprivica protiv Crne Gore54

52. Presuda ESLjP: Haldimann and Others v. Switzerland (br. 21830/09)

53. Presuda ESLjP: Stankiewicz and others v. Poland (br. 48723/07)

54. Presuda ESLjP: Koprivica v. Montenegro (br. 41158/09)


Priroda izuzetka od redovnog zahteva verifikacije klevetničkih izjava je takva da domaci su-dovi moraju uzeti u obzir određene okolnosti slučaja koji se razmatra. Previše rigorozan pris-tup u proceni profesionalnog ponašanja novinara mogao bi da ih neopravdano odvrati od njihove funkcije obaveštavanja javnosti. Sudovi moraju uzeti u obzir uticaj njihovih odluka ne samo na pojedinačne slučajeve, vec uopšte na medije. Kada se ne dobavi izjava o činjeni-cama i ne prikupi dovoljno dokaza da bi se došlo do zaključka, a novinar iznosi pitanje od javnog interesa, tada se proverava profesionalizam novinara, kao i njegova dobronamernost, koja je najvažnija. Pri fokusiranju na neuspeh osobe A da razgovara s određenim učesnikom na sastanku, Apelacioni sud nije uzeo u obzir druge aspekte novinarskog profesionalizma i sveukupni kontekst u kojem su se poslovni sastanci dogodili. Precizno su potvrdili priču i kontaktirali nekoliko njenih glavnih protagonista.

Razumno oslanjanje novinara na informacije treba utvrditi u toku odvijanja situacije, a ne sa pozicija sagledavanja situacije nakon što se ona desila. Navodi pokrenuti u članku doveli su do krivične istrage koja je trajala više od tri i po godine.

Vidite predmet Bladet Tromso i Stensas protiv Norveške55.

• Koje sankcije za klevetu mogu se primeniti? Ispravke, građanske, krivične?

Treneri mogu dati primere drugih zemalja, gde je kleveta inkriminisana. Oni se takođe mogu pozvati na zemlje u kojima je kleveta dekriminalizovana.

Treneri bi trebalo da objasne «negativan efekat» u vezi sa građanskim i krivičnim sankcijama (slučajevi Gudvin protiv Velike Britanije56, Eon protiv Francuske57.

Pre ovog objašnjenja, možda bi bilo korisno da pitate polaznike: «Šta mislite šta predstavlja «negativan, odvracajuci efekat»? To se može učiniti putem tehnike «slobodne asocijacije», kada polaznici kažu trenerima prvo što im padne na pamet kada čuju taj koncept (nega-tivnog efekta ovde), a treneri ih zatim zapisuju na flipchart tabli sa listovima. Kada se završi vežba slobodne asocijacije, nastavice se diskusija sa trenerima koji ce završiti sa zajedničkim zaključkom.

Građanska kleveta je za ESLjP adekvatnije sredstvo za zaštitu ugleda, nego što su to kriv-ične sankcije. Iako je pravična naknada presuđena u parničnim postupcima, to takođe može dovesti do „odvracujuceg efekta“ – slučajevi Tolstoj Miloslavski protiv UK (predstavka br. 18139/91) i Tešic protiv Srbije (predstavka br. 4678/07 50591/12). Trener takođe predstavlja problem prethodnih ograničenja (zabrana).

Treneri treba takođe da govore o uticaju sankcija, posebno krivičnih, ali takođe i veoma teških građanskih sankcija u vidu ozbiljnih naknada štete. Ilustrovati uticaj krivičnih sankci-ja na klevetu pomenom Mahmudov i Agazade protiv Azerbejdžana58. O uticaju građanskih sankcija ukazati na Tolstoy Miloslavsky protiv Ujedinjenog Kraljevstva59. Tešic protiv Srbije60 i Filipovic protiv Srbije61 takođe mogu biti pomenuti u vezi sa ovim pitanjem.

55. Presuda ESLjP: Bladet Tromso and Stensaas v. Norway (br. 21980/93)



58. Presuda ESLjP: Mahmudov and Agazade v. Azerbaijan (br. 35877/04)

59. Presuda ESLjP: Tolstoy Miloslavsky v. the United Kingdom (br.18139/91)

60. Presuda ESLjP: Tešic v. Serbia (br. 4678/07 i 50591/12)

61. Presuda ESLjP: Filipovic v. Serbia (br. 27935/05)


Ustavni sud Republike Srbije, br. Už - 4162/2014, oduka od 6. oktobra 2016.

Dana 20. marta 2014. godine Apelacioni sud u Kragujevcu je potvrdio presudu Višeg suda u Kruševcu kojom je određeno da gospodin Zdravic na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda predsedniku opštine Aleksandrovac Jugoslavu Stajkovcu solidarno isplati 200.000 dinara. Gospodin Stajkovac je tužio Zdravica zbog tekstova u kojima navodi sledece: „MUP da ispita adaptaciju ’Starog mlina’ u Mitrovom Polju“ i „ Stari mlin u Mitrovom polju-nova župska afera“, objavljenih 2011. godine u lokalnom listu „Rasina Pres“, kao i članka „Kriju informacije o Starom mlinu“, koji je gospodin Zdravic potpisao kao dopisnik „Blica“.

Baveci se slučajem „Starog mlina“, koji je trebalo da postane turistička atrakcija tog kraja, gos-podin Zdravic je u svojim tekstovima tražio odgovor na pitanje: da li je za rekonstrukciju pomenutog objekta zaista potrošeno više od 70.000 evra, da li je i koliko para za to izdvojeno iz opštinskog budžeta i zašto čelnici aleksandrovačke opštine „kao zmija noge“ kriju infor-maciju o ceni adaptacije. Gospodin Zdravic je, između ostalog, izneo podatke da je američ-ka vladina organizacija „Meri Korps“ rekonstrukciju pomogla sa 60.000 dolara, da je opština za tu svrhu odvojila 4,6 miliona dinara, kao i da je predsednik Stajkovac u pismu podrške „Meri Korpsu“ obavestio američku organizaciju da ce ova suma biti obezbeđena iz opštinsk-og budžeta. Novinar zatim navodi da je sekretar Crvenog krsta u Aleksandrovcu tvrdio da je adaptacija koštala samo 14.000 evra i da opština nije izdvojila ni dinar. Zdravic je takođe naveo da je u blizini „Starog mlina“ predsednik opštine Aleksandrovac sagradio velelepnu vikendicu u etno-stilu i da se, slučajno ili ne, izgradnja Stajkovčeve vikendice poklapa sa adaptacijom mlina.

Novinar je zvanično zatražio informaciju o „Starom mlinu“, ali mu je iz opštine odgovoreno da nemaju dokument iz koga bi se videlo da li je i koliko para iz budžeta potrošeno u izgradnju ovog objekta, a nisu mogli da kažu ni ko su bili izvođači, niti da li je još neko investirao u taj posao.

Posle izgubljenog spora pred kruševačkim i kragujevačkim sudom, gospodin Zdravic se obratio Ustavnom sudu Srbije.

Usvajajuci ustavnu žalbu novinara, Ustavni sud je prvo ukazao na to na da sloboda izraža-vanja u demokratskom društvu „predstavlja pravo da se neometano od bilo koga izražavaju mišljenja, informacije i ideje, bez obzira na sadržinu i njihovo dejstvo..., a da pri tome sloboda izražavanja može obuhvatati i određeni stepen preterivanja, ili čak provociranja“. Ustavni sud uz to ukazuje da „posebnu zaštitu prava na slobodu izražavanja uživaju novinari i mediji zbog svoje naročito važne društvene uloge“. Ustavni sud zatim ističe da iako mediji prekorače određene granice, posebno u vezi sa ugledom i pravima drugih, njihova je dužnost da saop-štavaju „na način dosledan njihovim obavezama i odgovornostima“, informacije i ideje o svim pitanjima od javnog interesa.

„Novinarska sloboda, takođe, obuhvata i moguce pribegavanje određenom stepenu pret-erivanja ili čak provokaciji. Takođe, granice društvene kritike su prema praksi „Evropskog suda za ljudska prava znatno šire u odnosu na političare, nosioce javne funkcije i druge lično-sti, nego u odnosu na druga lica“, piše u odluci Ustavnog suda.

Ustavni sud je utvrdio da se informacije iz spornih tekstova „isključivo odnose na trošenje budžetskih opštinskih para, te da nema sumnje da se radi o pitanjima od javnog značaja i da je informisanje o tome u skladu sa ulogom medija kao „čuvara javnog interesa“.


U presudi se posebno ističe: „U suštini, informacije u novinarskim člancima ne odnose se na privatni život tužioca (Jugoslava Stajkovca, predsednika opštine Aleksandrovac - prim. nov.), vec pre svega na njegovo postupanje kao nosioca javne funkcije. Zatim, u novinarskim člancima nisu korišceni izrazi i formulacije kojim se vređa, ponižava ili omalovažava ličnost tužioca. Iz same sadržine novinarskih članaka, po oceni Ustavnog suda, proizilazi da nije postojala namera omalovažavanja ličnosti..., vec isključivo obaveštavanje javnosti o informacijama od javnog interesa. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da sporne informacije nisu imale uvredljiv karakter za ličnost tužioca, kao što je to navedeno u parničnim presudama.

Ustavni sud zatim ukazuje: „Ono što se može postaviti kao pitanje jeste da li su te informacije istinite. Međutim, Ustavni sud ukazuje da u osporenim parničnim presudama uopšte nije utvrđeno koje konkretne informacije sadržane u novinskim člancima predstavljaju izjave o činjenicama, a koje vrednosne sudove, a što je ovde od pravnog značaja, jer se postojanje činjenica može dokazati, dok je istinitost vrednosnog suda nemoguce utvrditi. Umesto toga, parnični sudovi su sasvim paušalno konstatovali da podnosioci (ustavne žalbe) „nisu doka-zali istinitost da je tužilac (Jugoslav Stajkovac) budžetska sredstva opštine izdvojena preko Crvenog krsta za adaptaciju Starog mlina koristio za izgradnju svoje vikendice u Mitrovom Polju, da je kupio apartman u renoviranom naselju Crvenog krsta, da školuje cerku, i na taj način prisvojio 70.000 evra, jer te informacije i podaci uopšte nisu navedeni u novinskim člancima“.

Poništavajuci pravosnažnu presudu kragujevačkog Apelacionog suda i usvajajuci ustavnu žalbu novinara, Ustavni sud je imao u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava. Prema ovim stavovima redovni sudovi ne treba previše strogo da ocenjuju profesionalno ponašanje novinara, jer to kasnije može dovesti do odvracanja od funkcije informisanja javnosti, buduci da jedna sudska odluka može imati uticaj ne samo na pojedinačan slučaj, vec na medije u celini.

“Ovo se naročito odnosi na lokalne štampane medije koji imaju ograničeni tiraž i koji objavl-juju informacije od javnog značaja lokalnog karaktera, te sudska odluka kojom se ograničava sloboda izražavanja lokalnog štampanog medija ima mnogo veci uticaj u odnosu na dnevne novine koje imaju mnogo veci tiraž i koje objavljuju informacije od javnog značaja koje nisu vezane za jedno određeno mesto“, navodi se u odluci Ustavnog suda Srbije.

Ustavni sud, Už–1607/2013, odluka od 16. juna 2016.

Opštinski sud u Kruševcu je presudom K. 1185/06 od 8. aprila 2008. godine okrivljenog Lj. P, novinara u penziji sa mesečnim primanjima od 13.000,00 dinara, oglasio krivim za krivično delo klevete, te mu je izrekao novčanu kaznu od 60.000,00 dinara.

Okružni sud u Kruševcu je presudom Kž. 194/09 od 3. juna 2009. godine delimično preinačio prvostepenu presudu, time što je okrivljenom izrekao manju novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara, pri čemu je okrivljenom utvrđena i obaveza placanja troškova krivičnog postupka u iznosu od 38.800,00 dinara. Tužilac M. N. podneo je tužbu Osnovnom sudu u Kruševcu protiv tuženog Lj. P, radi naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda.

Osnovni sud u Kruševcu je presudom P. 2998/10(09) od 12. aprila 2012. godine delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezao tuženog da plati novčani iznos od


200.000,00 dinara tužiocu, zbog povrede časti i ugleda, kao i troškove postupka u iznosu od 42.603,00 dinara. Tuženi je u žalbi protiv prvostepene presude, između ostalog, naveo da je dosuđeni novčani iznos na ime naknade nematerijalne štete previsoko određen i da ce tuženog kao penzionera dovesti u stanje potupune osiromašenosti.

Apelacioni sud u Kragujevcu je osporenom presudom Gž. 4153/12 od 11. decembra 2012. godine delimično usvojio žalbu tuženog, te je preinačio prvostepenu presudu, tako što je snižen dosuđen novčani iznos na 100.000,00 dinara, kao i iznos troškova na 21.947,00 dinara. U obrazloženju osporene drugostepene presude je navedeno: da je tuženi kao novinar u penziji u pismu upucenom načelniku Rasinskog okruga, predsedniku opštine Kruševac, poli-tičkim partijama i narodnim poslanicima u Skupštini Srbije, o tužiocu izneo niz neistina, tako što je naveo da je „dotični gospodin (tužilac) pretio da ce izvesti 3.500 ljudi na ulice grada, kako bi izvršio pritisak na rukovodstvo K. banke da otpiše deo duga T. Korporaciji, ponašajuci se kao diktator samog sebe je proglasio kadrovskim rešenjem, pa je kao neophodan kadar uzeo stan, mada ima kucu, a nakon toga, mada je raspodela stanova solidarnosti bila ospo-rena na sudu, dozvolio useljenje ne čekajuci konačnu odluku sudskih instanci, da bi sebe prikazao kao uspešnog poslovnog čoveka, dotični gospodin je snimio kratkometražni film o sebi, prikazavši koliko je narcisoidna ličnost, ali i nedorasla da vodi jednu ovako veliku firmu»; da je zbog krivičnog dela klevete učinjenog na opisani način, tuženi presudom Opštinskog suda u Kruševcu K. 1185/06 od 8. aprila 2008. godine oglašen krivim i izrečena mu je novčana kazna u iznosu od 60.000,00 dinara, s tim što je Okružni sud u Kruševcu pravnosnažnom pre-sudom Kž. 194/09 od 3. juna 2009. godine preinačio novčanu kaznu utoliko što je osuđenom izrekao manju novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara; da je zbog navedenih neistinitih navoda tužilac bio izložen komentarisanju od strane sredine u kojoj živi, kolega na poslu, da je to uticalo na njegov ugled kao direktora firme i kao porodičnog čoveka; da je tuženi krivič-nom presudom oglašen krivim za krivično delo klevete, a sud je u parnici, u smislu člana 13. Zakona o parničnom postupku, u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan pravnosnažnom krivičnom presudom kojom se optuženi oglašava krivim; da, međutim, prilikom odmeravanja visine naknade nematerijalne štete, prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo, i to član 200. Zakona o obligacionim odnosima; da tuži-ocu pripada pravična naknada za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, ali je u ovom slučaju od strane prvostepenog suda previsoko određena; da tužiocu u ovom slu-čaju pripada pravična naknada od 100.000,00 dinara; da je prilikom odmeravanja naknade nematerijalne štete uzeta u obzir okolnost da je tuženi u krivičnom postupku pravnosnažno osuđen za krivično delo klevete, a što za tužioca predstavlja jedan vid satisfakcije tj. delimič-nog zadovoljenja; da je sud imao u vidu da su neistinite činjenice iznete pismeno manjem broju ljudi, i to onima kojima i treba ukazivati na uočene nepravilnosti; da ta okolnost utiče na intenzitet i dužinu trajanja duševnih bolova tužioca, tako što ih svakako umanjuje; da je prilikom odmeravanja visine naknade štete, Apelacioni sud vodio računa i o tome da se nov-čanom naknadom nematerijalne štete ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Ustavni sud je istakao da je podnosilac kao tuženi u žalbi protiv prvostepene presude na-veo da je dosuđeni novčani iznos na ime naknade nematerijalne štete previsoko određen i da ce tuženog kao penzionera dovesti u stanje potupune osiromašenosti. Apelacioni sud u Kragujevcu se bez obzira na to što je smanjio dosuđeni iznos naknade štete, nije posebno bavio ovim pitanjem (potpune osiromašenosti tuženog), a što je, po oceni Ustavnog suda, od ključnog značaja u konkretnom predmetu. Ovo naročito zbog toga što je podnosilac no-vinar u penziji sa mesečnim primanjima od 13.000,00 dinara, i da je njemu prvo u krivičnom postupku izrečena novčana kazna u iznosu od 30.000,00 dinara i utvrđena obaveza placa-nja troškova krivičnog postupka u iznosu od 38.800,00 dinara, a da je zatim podnosiocu u


parničnom postupku utvrđena obaveza placanja naknade nematerijalne štete u iznosu od 100.000,00 dinara, kao i troškova postupka u iznosu 21.947,00 dinara, a koji iznosi stavljeni u odnos sa njegovim primanjima objektivno mogu da predstavljaju veliki finansijski teret za podnosioca.

Takođe, činjenica koja ukazuje da ne postoji srazmeran odnos između prouzrokovane ne-materijalne (moralne) štete i njene novčane naknade jeste to da informacije koji su bile podobne da povrede čast i ugled tužioca nisu plasirane putem sredstava javnog informisan-ja ili socijalnih društvenih mreža, kada neograničeni broj lica ima pristup tim informacijama, vec su sporne informacije upucene ograničenom i uskom krugu lica, i to povodom načina na koji se, po mišljenju podnosioca, vrši jedna javna funkcija u nesumnjivo značajnom lokalnom preduzecu.

Na kraju, ono što ukazuje na predmetnu nesrazmernost jeste to da je tužilac u vreme kada je podnosilac uputio sporno pismo na više adresa nadležnih državnih institucija, bio generalni direktor firme u državnom (društvenom) vlasništvu - „T.“ korporacija. Znači, u tom kontekstu, nikako se ne može govoriti da je tužilac bio obično fizičko - privatno lice. Zbog toga je tužilac morao da računa na to da ce biti objavljeni članci, komentari, tekstovi i da ce biti pisana pi-sma o njemu i da ce takvi članci, tekstovi, pisma eventualno sadržati štetne izjave po tužioca koje su vezane za njegovo svojstvo generalnog direktora, a koje izjave takođe ulaze u domen zaštite slobode izražavanja, buduci da sadrže podatke od javnog interesa (videti presude ESLjP u predmetima Bladet Tromsø and Stensaas protiv Norveške, predstavka broj 21980/93, ECHR 1999-III i Lepojic protiv Srbije, predstavka broj 13909/05, od 6. novembra 2007. godine, stav 74.). Stoga je, po nalaženju Ustavnog suda, tužilac morao da ima veci stepen tolerancije prema informacijama koje su napisane u spornom pismu a koje su vezane za njegovo svoj-stvo generalnog direktora „T.“ korporacije (videti presudu ESLjP u predmetu Bodrožic protiv Srbije, broj predstavke 32550/05, od 23. juna 2009. godine, stav 54).

Treneri mogu takođe objasniti pretnje koje sa sobom nose prethodna ograničenja (slučajevi Observera i Guardiana protiv Velike Britanije62) – vest je kvarljiva roba i sve mere zabrane nametnute novinarima trebalo bi biti propisno opravdane. Bilo koji mehanizam prethod-nog ograničenja mora biti predmet pravnog okvira, koji omogucava «strogu kontrolu» nad opsegom ikakvih ograničenja i koji takođe osigurava postojanje efikasanog sistema sudskog preispitivanja za sprečavanje zloupotrebe vlasti.

ො Šta ako je novinar bio u pritvoru na određeno vreme? Šta ako je novinar koristio teške i grube reči u članku? Šta ako je novinar koristio ovakve reči u svom članku: “Da li bismo tolerisali takvu nečasnu, lažljivu političku elitu? Hajde da izvedemo ministra na javni trg i prebijemo ga!”?

Treneri traže od dva polaznika, jednog tužioca i jednog sudije (koje kontaktiraju pre obuke) da održe dvadesetominutnu prezentaciju o primerima slučajeva podsticanja na nasilje na nacionalnom i međunarodnom nivou. Posebnu pažnju je potrebno posvetiti odlukama tužilaštva. Treneri predaju reč tužiocima i sudijama da prezentuju slučajeve. Zatim treneri objašnjavaju pristup ESLjP.



Podsticanje nasilja

Ograničenje slobode izražavanja može biti u skladu s Konvencijom ukoliko: (1) izražavanje predstavlja podsticanje na nasilje; i (2) postoji realna opasnost da ovakvo podsticanje može dovesti do nasilja, oružanog otpora i/ili ustanka.

Podsticanje nasilja može se javiti u pismima čitalaca koja su objavile pomenute novine, u programima političkih stranaka, u izjavama političara, u citatima i intervjuima sa članovima terorističkih organizacija ili u TV emisijama.

Treneri treba da uvedu koncept podsticanja na nasilje i da pokušaju da ga definišu dajuci primere iz sudske prakse. Treneri bi trebalo da objasne polaznicima da je pojam vrlo nejasan i da je potrebno da se procenjuje od slučaja do slučaja.

Treneri mogu dati primere podsticanja na nasilje, onako kako je to ocenio ESLjP: ො podsticanje na «mržnju, osvetu, poricanje ili oružani otpor» (slučaj Sener protiv Turske63); ො podsticanje na «nasilje, oružani otpor ili ustanak» (slučaj Gerger protiv Turske64); ො izjave u kojima se zalaže za «intenziviranje oružane borbe, glorifikovanje rata i zala-

ganje za nameru da se bori do zadnje kapi krvi» (slučaj Ozgur Gundem protiv Tur-ske65);

ො izjave u kojima se zalaže za korišcenje “noževa ili bajoneta kako bi se oslobodilo od političkih protivnika» (slučaj Gunduz protiv Turske66).

Pri proceni podsticanja na nasilje, sud uzima u obzir niz faktora: (1) mesto i vreme objavlji-vanja (slučaj Liroj protiv Francuske67); (2) satirirični duh objavljivanja (slučaj Liroj protiv Fran-cuske); (3) sadržaj izražavanja (slučaj Surek protiv Turske68, slučaj Erdal Tas protiv Turske69); i (4) identitet i profesiju osobe koja izražava svoj stav (slučaj Faruk Temel protiv Turske70, slučaj Demirel i Ates br. 3 protiv Turske71).

Treneri prave razliku između terorističke propagande i govora mržnje. Govor mržnje je dale-ko širi koncept. To je javno iskazivanje mržnje, često nazvano govorom mržnje, koje izaziva ozbiljnu zabrinutost, jer se može stvoriti okruženje koje je pogodno za zločine iz mržnje i koje potpiruje sukobe širokih razmera. To je krivično delo, motivisano pristrasnošcu ili predrasu-dama i usmereno protiv grupe ljudi na osnovu njihove rase, vere, boje kože, pola, itd. Treneri se mogu osloniti na definicije OEBS-a72.

GOVOR MRŽNJE

Definicija govora mržnje: Preporuka br. R (97) 20 Komiteta ministara Saveta Evrope o ”govoru mržnje“ iz 1997. godine.

63. Presuda ESLjP: Şener v. Turkey (br. 26680/95)

64. Presuda ESLjP: Gerger v. Turkey (br. 24919/94)

65. Presuda ESLjP: Özgür Gündem v. Turkey (br. 23144/93)

66. Presuda ESLjP: Gündüz v. Turkey (br. 35071/97)

67. Presuda ESLjP: Leroy v. France (br. 36109/03)

68. Presuda ESLjP: Sürek v. Turkey (No. 1) (br. 26682/95)

69. Presuda ESLjP: Erdal Taş v. Turkey (br. 77650/01)

70. Presuda ESLjP: Faruk Temel v. Turkey (br. 16853/05)

71. Presuda ESLjP: Demirel and Ateş (no. 3) v. Turkey (br. 11976/03)

72. Mihajlova, Elena. Bacovska, Jasna. Shekerdijev, Tome, Sloboda izražavanja i govor mržnje, OEBS, decembar 2013, dostupno na: http://www.osce.org/skopje/116608?download=true


Dodatak uz Preporuku ističe da izraz “govor mržnje” treba shvatiti kao izraz koji obuhvata sve oblike izražavanja kojima se širi, podstiče, promoviše ili opravdava rasna mržnja, ksenofobija, antisemitizam ili drugi oblici mržnje zasnovane na netoleranciji, uključujuci: netoleranciju izraženu agresivnim na-cionalizmom i etnocentrizmom, diskriminacijom i neprijateljstvom protiv manjina, migranata i osoba migrantskog porekla.

ESLjP uzima ovu definiciju govora mržnje, odnosno njeno razumevanje kao govora koji obuhvata “sve oblike izražavanja kojima se širi, podstiče, promoviše ili opravdava rasna mržnja, ksenofobija, antisemi-tizam ili drugi oblici mržnje na osnovu netolerancije” kao polaznu tačku u svojim presudama koje se odnose na govor mržnje.

Na primer, u predmetu Gunduz protiv Turske, ESLjP se direktno poziva na preporuku Komiteta minista-ra iz 1997. godine, kao i na definiciju pojma «govor mržnje» koja je navedena u njoj.

Treneri objašnjavaju učesnicima primenjivost člana 17. EKLjP na osnovu predmeta Norvud protiv Velike Britanije. Opšta svrha ovog člana jeste da se spreče pojedinci ili grupe s totali-tarnim ciljevima upotreba načela navedena u Konvenciji u svrhu sopstvenih interesa. Nijedna odredba iz EKLjP ne može se tumačiti tako da implicira na pravo bilo koje države, grupe ili os-obe da obavljaju aktivnosti ili izvrše neki čin koji je usmeren na narušavanje bilo kojeg od pra-va i sloboda predviđenih u ovom dokumentu, ili na njihovo ograničavanje u vecoj meri nego što je to predviđeno u Konvenciji. Sud ce primeniti ovaj član u situacijama kada se podnosilac predstavke žali na kršenje Konvencije. Međutim, njegova/njena aktivnost je u suprotnosti sa ciljevima Konvencije. Ovaj član ESLjP se obično primenjuje u slučajevima govora mržnje.

Treneri bi trebalo da informišu učesnike o pristupu koji je ESLjP zauzeo u odnosu na Holo-kaust i druge istorijske događaje. Uopšteno gledano, slučajevi u kojima se poriče Holokaust smatraju se zloupotrebom prava na predstavku, na osnovu člana 17. EKLjP (na primer, Kunen protiv Nemačke, predstavka br. 12194/86).

U nedavnom slučaju u vezi s osporavanjem jermenskog genocida (Perinček protiv Švaj-carske73), Sud je utvrdio da kažnjavanje za reči negiranja genocida predstavlja kršenje člana 10. EKLjP. Sud je naglasio da reči koje je upotrebio Perinček nisu bile toliko oštre da bi pod-stakle na mržnju, nasilje ili diskriminaciju protiv Jermena. Pored toga, događaji su se odvili u Švajcarskoj, gde takođe nema nikakve povezanosti sa činjenicama iz 1915, pa Perinčekov govor nije mogao da podstakne direktno nasilje. Cilj uplitanja u Perinčekov govor, u vidu zaštite javnog reda, bio je pogrešan. Sud je naglasio da žrtve genocida i njihove naslednike treba zaštititi pod članom 8. EKLjP. Upravo njihovo pamcenje bi trebalo da opravda eventual-no mešanje u slobodu izražavanja.

Izvod iz Biltena Evropskog suda za ljudska prava o njegovoj sudskoj praksi koja se tiče govora mržnje (mart 2017):74

„Sloboda izražavanja predstavlja jedan od bitnih temelja [demokratskog] društva, jedan je od osnovnih uslova za njegov napredak i razvoj svakog čoveka. U skladu sa članom 10. stavom 2 [EKLjP], sloboda izražavanja se ne odnosi samo na informacije ili ideje koje su pozitivno

73. Presuda ESLjP: Perinçek v. Switzerland (br. 27510/08)

74. Ova publikacije je predmet redovnog ažuriranja. Možete je preuzeti sa stranice: http://www.echr.coe.int/Documents/FS_Hate_ speech_ENG.pdf


primljene ili se smatraju bezazlenim ili izazivaju ravnodušnosti, nego i na one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju državu ili bilo koji segment stanovništva. To su zahtevi pluralizma, tolerancije i slobodoumlja bez kojih nema demokratskog društva. To znači, između ostalog, da svaka „formalnost”, „uslov”, „ograničenje” ili „kazna” izrečena u ovom području mora biti srazmerna legitimnom cilju kojem se teži. (Handyside protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presu-da od 7. decembra 1976. godine, član 4975).

„...Tolerancija i poštovanje za jednako dostojanstvo svih ljudskih bica predstavljaju temelje demokratskog, pluralističkog društva. Prema tome, određena demokratska društva mogu smatrati da je potrebno da sankcionišu ili čak spreče sve oblike izražavanja koji šire, podstiču, promovišu ili opravdavaju mržnju na osnovu netrpeljivosti... pod uslovom da su bilo koje for-malnosti, uslovi ograničenja ili kazne nametnuti srazmerno legitimnom cilju kojem se teži.” (Erbakan protiv Turske, presuda od 6. jula 2006. godine, čl. 5676).

ISKLJUČENJE IZ ZAŠTITE PO KONVENCIJI

Nema sumnje da ce svaki komentar koji je usmeren protiv osnovnih vrednosti Konvencije biti isključen iz zaštite člana 10. (sloboda izražavanja) članom 17. (zabrana zloupotrebe pra-va) (...)(Seurot protiv Francuske77).

ETNIČKA MRŽNJA

Pavel Ivanov protiv Rusije, 20. februar 2007. godine78

(odluka o prihvatljivosti)

Podnosilac predstavke, vlasnik i urednik novina, osuđen je zbog javnog podsticanja na et-ničku, rasnu i versku mržnju kroz korišcenje masovnih medija. Autor je objavio niz članaka prikazujuci Jevreje kao izvor zla u Rusiji, zahtevajuci njihovo isključenje iz društvenog života. Optužio je celu etničku grupu da planira zaveru protiv ruskog naroda i pripisao fašističku ideologiju jevrejskom vođstvu. I u svojim publikacijama i u svojim usmenim podnescima na suđenju, on je dosledno negirao Jevrejima pravo na nacionalno dostojanstvo, tvrdeci da oni ne čine naciju. Podnosilac predstavke posebno je prigovorio da njegova osuda za podstica-nje na rasnu mržnju nije bila opravdana.

Sud je predstavku proglasio neprihvatljvim (neosnovanu po prirodi stvari). Sud je bez sumn-je uvideo taj izrazito antisemitski stav podnosioca predstavke i složio se s procenom domacih sudova da je preko svojih publikacija on nastojao da podstiče mržnju prema jevrejskom naro-du. Takav opšti, žestoki napad na jednu etničku grupu usmeren je protiv osnovnih vrednosti Konvencije, naročito tolerancije, društvenog mira i nediskriminacije. Prema tome, na osnovu člana 17. (zabrana zloupotrebe prava) podnosilac predstavke ne može da koristi zaštitu pred-viđenu slobodom izražavanja, čl 10. Konvencije.

Također videti: W.P. i drugi protiv Poljske (br. 42264/98), odluka o prihvatljivosti od 2. sep-tembra 2004. godine (u vezi odbijanja poljske vlasti da dozvoli formiranje udruženje u čijem statutu su bile navedene i antisemitske izjave – Sud je odlučio da podnosioci predstavke ne mogu da koriste zaštitu koju pruža član 11. Konvencije (sloboda okupljanja i udruživanja).

75. Presuda ESLjP: Handyside v. The United Kingdom (br. 5493/72)

76. Presuda ESLjP: Erbakan c. Turquie (br. 59405/00), dostupna na francuskom

77. Presuda ESLjP: Seurot c. France (br. 57383/00), dostupna na francuskom78. Odluka ESLjP: Pavel Ivanov v. Russia (br. 35222/04)


NEGACIONIZAM I REVIZIONIZAM

Garaudy protiv Francuske, 24. jun 2003. godine79


Podnosilac predstavke, koji je autor knjige pod nazivom „Founding Myths of Modern Israel” (Mitovi o osnivanju modernog Izraela) bio je osuđen za krivična dela osporavanja postojanja zločina protiv čovečnosti, klevete grupe lica u javnosti – u ovom slučaju, jevrejske zajednice – i podsticanja na rasnu mržnju. Pozivao se da je povređeno njegovo pravo na slobodu izraža-vanja.

Sud je predstavku proglasio neprihvatljivom (kao nespojiv ratione materiae). Sud je smatrao da je sadržaj zapažanja podnosioca predstavke u suštini predstavljao negiranje holokausta, te je istakao da je osporavanje zločina protiv čovečnosti predstavljao jedan od najtežih ob-lika rasne klevete Jevreja i podsticanja na mržnju prema njima. Osporavanje postojanja jasno utvrđenih istorijskih događaja ne predstavlja naučna ili istorijska istraživanja; stvarna svrha je bila rehabilitacija nacionalsocijalističkog režima, te da se optuže same žrtve da su falsifikovale istoriju. Buduci da su takva dela očigledno nespojiva sa osnovnim vrednostima koje Konvenci-ja promoviše, Sud je primenio član 17. (zabrana zloupotrebe prava) i zauzeo stav da podnosilac predstavke nije imao pravo da se pozove na član 10. Konvencije.

Takođe videti: Honsik protiv Austrije, odluka Evropske komisije za ljudska prava80 od 18. ok-tobra 1995. godine (u vezi za publikacijom kojom se osporava izvršenje genocida u gasnim komorama logora pod nacionalsocijalizmom); Marais protiv Francuske, Odluka Komisije od 24. juna 1996. godine (u vezi sa člankom u časopisu čiji cilj je bio da se predstavi naučna nemo-gucnost „navodnog trovanju gasom»).

M’Bala M’Bala protiv Francuske, 20. oktobar 2015. 81


Ovaj predmet se odnosio na osudu Dieudonne M’bala M’bala, politički aktivnog komičara, zbog javnih uvreda usmerenih prema licu ili grupi lica na osnovu njihovog porekla ili pripad-nosti određenoj etničkoj zajednici, naciji, rasi ili religiji, posebno, u ovom slučaju, prema lici-ma jevrejskog porekla ili vere. Na kraju nastupa u decembru 2008. godine u „Zenitu” u Parizu, podnosilac predstavke je pozvao Roberta Forisona, akademika protiv kojeg je donet veliki broj presuda u Francuskoj zbog njegovog negiranja i revizionističkog mišljenja, u najvecoj meri uglavnom zbog njegovog poricanja postojanja gasnih komora u koncentracionim logorima, da mu se pridruži na bini kako bi primio „nagradu za nečestitoljubivost i bezobrazluk”. Nagra-du, koja je bila u obliku trokrakog svecnjaka sa jabukom na svakom kraku uručio je glumac koji je imao ono što je opisano kao „odora svetlosti” – prugasta pidžama sa prišivenom žutom zvezdom koja nosi reč „Jevrej” – koji je na taj način igrao ulogu Jevreja deportovanog u kon-centracioni logor.

Sud je proglasio predstavku neprihvatljivom (neosnovanom po prirodi stvari), u skladu sa članom 35. (kriterijumi prihvatljivosti) Konvencije, smatrajuci da prema članu 17. (zabrana

79. Odluka ESLjP: Garaudy v. France (br. 65831/01)

80. Zajedno sa Evropskim sudom za ljudska prava i Komitetom ministara Saveta Evrope, Evropska komisija za ljudska prava, koja je predsedavala u Strazburu od jula 1954. do oktobra 1999. godine, vršila je nadzor nad usklađenošcu država sa svojim obavezama prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Komisija je prestala da postoji kada je Sud postao stalni sud 1. novembra 1998. godine.

81. Odluka ESLjP: M’Bala M’Bala v. France (br. 25239/13)


zloupotrebe prava), podnosilac predstavke nije imao pravo na zaštitu u okviru člana 10 (sloboda izražavanja). Sud je utvrdio posebno da se tokom uvredljive scene predstava više nije mogla posmatrati kao zabava, vec je ličila na politički skup, koji je, pod izgovorom ko-medije, promovisao negiranje davanjem ključne pozicije pojavljivanju Roberta Forisona i ponižavajucim prikazivanjem jevrejskih žrtava deportacije suočenih sa čovekom koji negira njihovo istrebljenje. Po mišljenju Suda, ovo nije bila predstava koja, čak i ako je satirična ili provokativna, potpada pod zaštitu člana 10, vec je u stvarnosti, s obzirom na okolnosti sluča-ja, predstavljala demonstraciju mržnje i antisemitizma i podršku za poricanje Holokausta. Prerušena kao umetnička produkcija, ona je u stvari bila opasna kao neposredan i iznenadni napad i obezbedila je platformu za ideologiju koja je u suprotnosti sa vrednostima Evropske konvencije. Sud je stoga zaključio da je podnosilac predstavke tražio da član 10. bude inter-pretiran suportno od njegove stvarne svrhe – koristeci svoje pravo na slobodu izražavanja za ciljeve koji su nespojivi sa slovom i duhom Konvencije i koji bi, ako bi bili uvaženi, doprineli poništavanju prava i sloboda iz Konvencije

RASNA MRŽNJA

Glimmerveen i Haqenbeek protiv Holandije, 11. oktobar 1979.82 godine(odluka Evropske komisije za ljudska prava)

U ovom slučaju, podnosioci predstavke bili su osuđeni za posedovanje letaka upucenih „Be-lim Holanđanima”, koji su bili namenjeni kako bi se obezbedilo da svako ko nije belac napusti Holandiju. Komisija je utvrdila da je predstavka neprihvatljiva, nalazeci da član 17. (zabra-na zloupotrebe prava) Konvencije ne dopušta upotrebu člana 10. (sloboda izražavanja) za širenje ideja koje su rasno diskriminišuce.

VERSKA MRŽNJA

Norvud protiv Ujedinjenog Kraljevstva 16. novembar 2004.83 godine(odluka o prihvatljivosti)

Podnosilac predstavke je na svom prozoru izložio plakat koji je dobio od britanske Naciona-lne partije, čiji je bio član, a koji je prikazivao Kule bliznakinje u plamenu. Slika je ispracena rečima „Islam napolje iz Velike Britanije – zaštitite Britance. Kao posledica toga, on je osuđen za teško neprijateljstvo prema verskoj grupi. Podnosilac predstavke je tvrdio, između osta-log, da je povređeno njegovo pravo na slobodu izražavanja.

Sud je predstavku proglasio neprihvatljivom. Utvrđeno je da takav opšti, žestok napad na versku grupu, povezujuci grupu kao celinu sa teškim činom terorizma, nije u skladu s proklamiranim i zajamčenim vrednostima Konvencije, posebno tolerancije, socijalnog mira i nediskriminacije. Sud je stoga smatrao da prikaz postera podnosioca na njegovom prozoru predstavlja akt u smislu člana 17. Konvencije, te da podnosilac predstavke, stoga, ne može da traži zaštitu člana 10. Konvencije.

82. Odluka Evropske komisije za ljudska prava (br. 8348/78 i 8406/78)

83. Odluka ESLjP: Norwood v. United Kingdom (br. 23131/03)


PRETNJA DEMOKRATSKOM PORETKU

Po pravilu, Evropski sud za ljudska prava ce proglasiti neprihvatljivim na osnovu neusk-lađenosti sa vrednostima Konvencije, predstavke koje su inspirisane totalitarnom doktrinom ili koje izražavaju ideje koje predstavljaju pretnju demokratskom poretku i koje teže da dove-du do obnove totalitarnog režima.

Videti, između ostalih, Komunistička partija Nemačke protiv Savezne Republike Nemačke, Odluka Evropske komisije o ljudskim pravima 119 od 20. jula 1957. godine; B.H, M.W, H.P i G.K. protiv Austrije (predstavka br. 12774/87.), Odluka Komisije od 12.oktobra 1989. godine; Nachtman protiv Austrije, Odluka Komisije od 9. septembra 1998; Schimanek protiv Austrije, Odluka suda o dopuštenosti 1. februara 2000. godine.

Ograničenja zaštite koju pruža član 10 (sloboda izražavanja) Konvencije

Na osnovu člana 10. stav 2 Konvencije, Sud ce ispitati sukcesivno da li postoji uplitanje u slobodu izražavanja, da li je uplitanje propisano zakonom i razvija li jedan ili više legitimnih ciljeva, i, na kraju, da li je ono neophodno u demokratskom društvu za postizanje tih ciljeva.

OPRAVDAVANJE NASILJA I PODSTICANJA NA NETRPELJIVOST

Surek (br.1) protiv Turske, 8. jul 1999. godine (Veliko veće)84

Podnosilac predstavke je vlasnik nedeljnika koji je objavio pisma dva čitaoca koji oštro os-uđuju vojne akcije vlasti u jugoistočnoj Turskoj i optužuje ih i za brutalno gušenje kurdskog naroda u borbi za nezavisnost i slobodu. Podnosilac predstavke je osuđen za „širenje propa-gande protiv nedeljivosti države i izazivanje neprijateljstva i mržnje među ljudima”. On se žalio da je povređeno njegovo pravo na slobodu izražavanja.

Sud je smatrao da nije je došlo do povrede člana 10 (sloboda izražavanja). Sud je istakao da su osporena pisma predstavljala podsticanje krvave osvete i da je jedno od pisama sadržalo imena osoba, i na taj način doprinelo jačanju mržnje prema njima i izložilo ih mogucoj opas-nosti od fizičkog nasilja. Iako podnosilac predstavke nije lično sam povezan sa mišljenjima koja se nalaze u pismima, on je ipak svojim autorima pružio mogucnost za potpirivanje nasil-ja i mržnje. Sud je smatrao da je, kao vlasnik nedjeljnika, bio posredno odgovoran za dužnosti i odgovornosti uredničkog i novinarskog osoblja u prikupljanju i širenju informacija javnosti, na koje treba obratiti posebnu pažnja u situacijama sukoba i napetosti.

Takođe videti, između ostalog: Ozgur Gundem protiv Turske85, presuda od 16. marta 2000. godine (presuda dnevnih novina za objavljivanje članaka koji su zagovarali jačanje oružane borbe, slavljenje rata i borbu do poslednje kapi krvi); Medya FM Reha Radyo ve Iletişim Hizmetleri A. Š. protiv Turske, odluka o prihvatljivosti od 14. novembra 2006. godine (jed-nogodišnja suspenzija prava na emitovanje, nakon ponovljenih radio programa koji su sma-trani da su u suprotni načelima nacionalnog jedinstva i teritorijalnog integriteta i verovatno podstiču nasilje, mržnju i rasnu diskriminaciju).

84. Presuda ESLjP: Sürek v. Turkey (No. 1) (br. 26682/95)

85. Presuda ESLjP: Özgür Gündem v. Turkey (br. 23144/93)


Gunduz protiv Turske, 13. novembar 2003. godine(odluka o prihvatljivosti)86

Podnosilac predstavke, vođa islamske sekte, je osuđen za podsticanje na izvršenje krivičnog dela i podsticanje na versku mržnju zbog izjava objavljenih u štampi. On je osuđen na četiri godine i dva meseca zatvora i novčanu kaznu. Podnosilac predstavke se pozivao, između ostalog, da je povređeno njegovo pravo na slobodu izražavanja.

Sud je utvrdio da predstavka nije prihvatljiva (očigledno neosnovana), utvrdivši da se težina kazne izrečena podnosiocu predstavke ne može smatrati kao nesrazmerna legitimnom cilju koji se želi postici, a to je sprečavanje javnog podsticanja na izvršenje dela. Sud je naglasio da se izjave za koje se može smatrati da sadrže govor mržnje ili veličaju ili podstiču na nasilje, kao one koje su date u konkretnom slučaju, ne mogu smatrati usklađenim sa pojmom tol-erancije i da su protivne osnovnim vrednostima pravde i mira navedenim u preambuli Kon-vencije. Doduše, osuda podnosioca predstavke, koja je povecana, jer je delo izvršeno putem sredstava masovne komunikacije, bila je vrlo stroga. Sud smatra, međutim, da određivanje zastrašujuce kazne u domacem pravu može biti potrebno kada ponašanje dosegne nivo koji je uočen u ovom predmetu i postane nedopustivo jer negira osnovna načela pluralističke demokratije.

Gunduz protiv Turske, 4. decembra 2003. godine87

Podnosilac predstavke je samoproglašeni član jedne islamističke sekte. U televizijskoj de-bati emitovanoj u kasnim večernjim satima, govorio je vrlo kritički o demokratiji opisujuci savremene svetovne institucije kao „bezbožne”, žestoko kritikujuci sekularne i demokratske principe i otvoreno pozivajuci na uvođenje šerijata. On je osuđen za otvoreno podsticanje stanovništva na mržnju i neprijateljstvo na osnovu razlikovanja utemeljenog na pripadnosti religiji ili veroispovijesti. Podnosilac predstavke navodi povredu njegovog prava na slobodu izražavanja.

Sud je smatrao da je došlo do povrede člana 10. Konvencije. Sud je posebno istakao da pod-nosilac predstavke, koji je zastupao ekstremističke ideje svoje sekte, sa kojima je javnost vec upoznata, preuzeo aktivnu ulogu u živoj javnoj raspravi. Ta pluralistička rasprava je težila da predstavi sektu i njen neobičan pogled, uključujuci i ideju da demokratske vrednosti nisu u skladu sa koncepcijom islama. Tema je bila predmet raširene rasprave u turskim medijima i obrađivala je problem od opšteg interesa. Sud je smatrao da se primedbe podnosioca pred-stavke ne mogu smatrati pozivom na nasilje ili govor mržnje na osnovu verske netrpeljivo-sti. Sama činjenica da se zagovara uvođenje šerijatskog zakona, bez pozivanja na nasilje, ne može se smatrati govorom mržnje.

Faruk Temel protiv Turske, 1. februar 2011. godine88

Podnosilac predstavke, predsednik legalne političke stranke, pročitao je izjavu za novinare na sastanku stranke, u kojoj je kritikovao intervenciju Sjedinjenih Američkih Država u Iraku i zat-varanje vođe terorističke organizacije u samicu. Takođe je kritikovao nestanak lica koja su bila u policijskom pritvoru. Nakon tog govora podnosilac predstavke je bio osuđen za širenje pro-pagande, sa obrazloženjem da je javno branio upotrebu nasilja ili drugih terorističkih metoda. Podnosilac predstavke je tvrdio da je njegovo pravo na slobodu izražavanja bilo povređeno.

86. Odluka ESLjP: Gündüz v. Turkey (br. 59745/00)

87. Presuda ESLjP: Gündüz v. Turkey (br. 35071/97)

88. Presuda ESLjP: Faruk Temel v. Turkey (br. 16853/05)


Sud je smatrao da je došlo do povrede člana 10 Konvencije. Sud je posebno istakao da je podnosilac predsatvke govorio kao politički akter i član opozicione političke stranke, pred-stavljajuci stavove svoje stranke na tematska pitanja od opšteg interesa. Sud je zauzeo stav da njegov govor, uzet u celini, nije podsticao druge na upotrebu nasilja, oružanog otpora ili pobune i da nije iznosio govor mržnje.

Takođe videti, između ostalog: Dicle (br. 2) protiv Turske, presuda od 11. aprila 2006. godine (osuda za podsticanje na mržnju i neprijateljstvo na osnovu razlike između društvenih klasa, rasa i religija, nakon objavljivanja izveštaja sa seminara); Erdal Tas protiv Turske, presuda od 19. decembra 2006. godine (presuda za širenje propagande protiv nedeljivosti države na os-novu objavljivanja izjave od strane terorističke organizacije, nakon objavljivanja članka koji se sadrži analizu kurdskog pitanja u novinama).

DELJENJE HOMOFOBNIH LETAKA

Vejdeland i ostali protiv Švedske, 9. februar 2012. godine89

Ovaj slučaj se bavio distribuiranjem oko 100 letaka u srednjoj školi, koje je sud smatrao uvredl-jivim za homoseksualce. Podnosioci predstavke su delili letke organizacije pod nazivom Na-cionalna omladina, ostavljajuci ih u, ili, na ormaricima učenika. Izjave u lecima navode da je homoseksualnost „devijantno seksualna sklonost”, koja ima „moralno destruktivan uticaj na suštinu društva” i odgovorna je za širenje HIV-a i AIDS-a. Podnosioci predstavke su tvrdili da nisu imali nameru da izraze prezir prema homoseksualcima kao grupi i izjavili su da je svrha njihovog delovanja bila da započnu raspravu o nedostatku objektivnosti u obrazovanju u švedskim školama.

Sud je utvrdio da su te izjave činile ozbiljne i štetne optužbe, čak i ako nisu bile direktan poziv na dela mržnje. Sud je naglasio da je diskriminacija na osnovu polne orijentacije ozbiljna kao i diskriminacija na osnovu rase, porekla ili boje. Sud je zaključio da nije došlo do povrede člana 10 Konvencije, buduci da je našao da je mešanje švedske vlasti u uživanje prava pod-nosilaca na slobodu izražavanja opravdano - smatrano kao nužno u demokratskom društvu radi zaštite ugleda i prava drugih.

ODOBRAVANJE TERORIZMA

Leroy protiv Francuske, 2. oktobar 2008. godine90

Podnosilac predstavke, karikaturista, žalio se na presudu za javno odobravanje terorizmanakon objave crteža u nedeljniku Bask, 13. septemba 2001. godine. Crtež je predstavljao na-pad na Kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra sa natpisom koji je oponašao reklamni slogan poznatog brenda: „Svi smo sanjali o tome... Hamas je to učinio”. Tvrdio je da mu je sloboda izražavanja povređena.

89. Presuda ESLjP: Vejdeland and Others v. Sweden (br. 1813/07)

90. Presuda ESLjP: Leroy v. France (br. 36109/03)gudvin


Sud je smatrao da nije došlo do povrede člana 10 Konvencije. Smatrao je, posebno, da crtež nije bio ograničen na kritike američkog imperijalizma, nego da podržava i slavi njegovo nasilno uništenje. U tom pogledu, Sud zasniva svoj zaključak na natpisu koji je pratio crtež, te istakao da je podnosilac predstavke izrazio moralnu podršku onima za koje je pretpostavio da su izvršili napad 11. septembra 2001. godine. Svojim izborom jezika, podnosilac predstavke je komentarisao odobravanje nasilja izvršenog protiv hiljade civila i umanjivao dostojanstvo žrtava. Osim toga, trebalo je priznati da je crtež imao poseban značaj u okolnostima slučaja koje je podnosilac predstavke morao da razume. Štaviše, uticaj takve poruke u politički osetljivom području, Baskiji, ne teba zanemariti; Bez obzira što je nedjeljniku ograničen tiraž, Sud je utvrdio da je publikacija crteža izazvala određenu reakciju javnosti, koja je mogla da doprinese izazivanju nasilja i predstavljala moguc uticaj na javni red u regionu. Prema tome, Sud je smatrao da su razlozi koje su izneli domaci sudovi u osudi podnosioca predstavke bili merodavni i dovoljni, te, uzimajuci u obzir skromnu prirodu kazne izrečene podnosiocu predstavke i kontekst u kom je objavljen crtež, utvrdio da mera izrečena podnosiocu predstavke nije bila nesrazmerna legitimnom cilju kojem se težilo.

ODOBRAVANJE RATNIH ZLOČINA

Lehideux i Isorni protiv Francuske, 23. septembar 1998. godine91

Podnosioci predstavke napisali su tekst koji je objavljen u dnevnom listu Le Monde, a koji pri-kazuje maršala Petena u dobrom svetlu, ne ističuci njegovu političku saradnju sa nacističkim režimom. Tekst je završio sa pozivom da se piše dvema organizacijama koje su posvecene odbrani secanja na marsala Petaina, tražeci da se njegov slučaj ponovno otvori i da se pre-suda iz 1945. godine, kojom je osuđen na smrt i oduzimanje građanskih prava, ukine i da se on rehabilituje. Nakon prigovora od strane Nacionalnog udruženja bivših pripadnika pokreta otpora, dva autora su osuđena za javno branjenje ratnih zločina i zločina saradnje sa nepri-jateljem. Oni su se žalili na kršenje njihovog prava na slobodu izražavanja.

Sud je smatrao da je došlo do povrede člana 10 Konvencije. On je smatrao da se za sporni tekst, iako bi se on mogao smatrati polemičnim, ne može reci da je negacionistički, buduci da autori nisu pisali u ličnom svojstvu, nego u ime dva pravno utemeljena udruženja, te nisu hvalili pronacističku politiku kao određeni pojedinci. Konačno, Sud je utvrdio da su događaji iz teksta nastali pre više od četrdeset godina pre objave i da bi s obzirom na protok vremena bilo neprimereno tretirati ih sa istom težinom četrdeset godina kasnije, kao deset ili dvade-set godina ranije.

OCRNJIVANJE NACIONALNOG IDENTITETA

Dink protiv Turske, 14. septembar 2010. godine92

Firat (Hrank) Dink, turski novinar jermenskog porekla, bio je direktor publikacije i urednik u glavnom dvojezičnom tursko-jermenskom nedeljniku koji se izdaje u Istanbulu. Nakon ob-javljivanja osam članaka u ovim novinama u kojima je izrazio stavove o identitetu turskih građana jermenskog porekla, on je 2006. godine osuđen krivim za „ocrnjivanje turskog iden-titeta”. 2007. godine ubijen je s tri metka u glavu dok je izlazio iz kancelarije lista. Podnosioci predstavke, njegovi rođaci, žalili su se posebno na presudu o njegovoj krivici, zbog koje je,

91. Presuda ESLjP: Lehideux and Isorni v. France (br. 55/1997/839/1045)

92. Presuda ESLjP: Dink v. Turkey (br. 2668/07, 6102/08, 30079/08, 7072/09 i 7124/09)


tvrdili su, postao meta ekstremne nacionalističke grupe.Sud je smatrao da je došlo do povrede člana 10 Konvencije, smatrajuci da nije postojala akut-na društvena potreba da se Fırat Dink smatra krivim za ocrnjivanje „onog što se smatra tur-skim”. Primetio je, posebno, da kroz niz članaka uzetih sveukupno, on nije podsticao druge na nasilje, otpor ili pobunu. Autor je pisao u svojstvu novinara i urednika u glavnom tur-sko-jermenskom listu, komentarišuci pitanja jermenske manjine u kontekstu njegove uloge kao učesnika na političkoj sceni. On je samo izneo svoje ideje i mišljenja po pitanju javnog interesa u demokratskom društvu. U takvim društvima, rasprava oko istorijskih događaja posebno ozbiljne prirode treba da bude u mogucnosti da slobodno zauzme mesto i da je traženje istorijske istine sastavni deo slobode izražavanja. Konačno, osporeni članci nisu bili neosnovano napadni ili uvredljivi i nisu podsticali druge na nepoštovanje ili mržnju.

IZLAGANJE ZASTAVE SA KONTROVERZNIM ISTORIJSKIM KONOTACIJAMA

Faber protiv Mađarske, 24. jul 2012. godine93

Podnosilac predstavke se žalio da je bio kažnjen za izlaganje Arpad mađarske zastave, koja je imala kontroverznih istorijskih konotacija, manje od 100 metara od demonstracija protiv rasizma i mržnje.

Sud je smatrao da je došlo do povrede člana 10 u vezi sa članom 11 (sloboda okupljanja i udruživanja) Konvencije. Prihvatio je da izlaganje simbola, koji je bio sve prisutan u vreme vladavine totalitarnog režima u Mađarskoj, može stvoriti nelagodnost kada su u pitanju žrtve, njihove porodice koji bi mogli sa pravom da smatraju takva izlaganja nepoštovanjem. Sud je ipak smatrao da takvi osecaji, iako razumljivi, nisu mogli sami postaviti granice slobode izražavanja. Nadalje, podnosilac predstavke se nije ponašao na uvredljiv ili preteci način. S obzirom na njegovo nenasilno ponašanje, udaljenost između njega i demonstranata i ne-postojanja bilo koje dokazane opasnosti za javnu bezbednost, Sud je utvrdio da mađarske vlasti nisu imali opravdanje za gonjenje i kažnjavanje podnosioca predstavke zbog odbijanja da skine predmetnu zastavu. Sam prikaz te zastave ne ometa javni red ili ugrožava prava demonstranata na okupljanje, buduci da nije bio ni zastrašujuc, ni sposoban za podsticanje na nasilje.

PODSTICANJE NA ETNIČKU MRŽNJU

Balsytė-Lideikienė protiv Litvanije, 4. novembar 2008. godine94

Podnositeljka predstavke je imala u vlasništvu izdavačku kucu. U martu 2001. godine domaci sudovi su utvrdili da je prekršila Zakon o upravnim krivičnim delima zbog njenog objavl-jivanja i distribuiranja „litvanskog kalendara iz 2000.” koji je, prema zaključcima stručnjaka za političke nauke, promovisao etničku mržnju. Izdato joj je upravno upozorenje, a neprodati primerci kalendara su zaplenjeni. Podnositeljka predstavke navodi da je oduzimanjem kalen-dara i zabranom njihove daljnje distribucije povređeno njeno pravo na slobodu izražavanja.

Sud je smatrao da nije došlo do povrede člana 10. Konvencije. Utvrdio je, posebno, da je podnositeljka izrazila agresivni nacionalizam i etnocentrizam i dala izjave koje su podsticale na mržnju protiv Poljaka i Jevreja, a koji su mogli da daju litvanskim vlastima razlog za oz-

93. Presuda ESLjP: Fáber v. Hungary (br. 40721/08)

94. Presuda ESLjP: Balsytė-Lideikienė v. Lithuania (br. 72596/01)


biljnu zabrinutost. Uzimajuci u obzir slobodu procene koja je data državama ugovornicama u takvim okolnostima, Sud je utvrdio da u ovom predmetu domace vlasti nisu prekoračile svoju slobodu procene kad su zaključile da postoji dovoljna društvena potreba da se preduz-mu mere protiv podnositeljke predstavke. Sud je takođe istakao da, iako se izrečena mera oduzimanja kalendara može smatrati relativno ozbiljnom, ona nije dobila novčanu kaznu, nego samo upozorenje, što je najblaža kazna. Dakle, Sud je utvrdio da je mešanje u pod-nositeljkino uživanje prava na slobodu izražavanja bilo nužno u demokratskom društvu radi zaštite ugleda ili prava drugih.

PODSTICANJE NA NACIONALNU MRŽNJU

Hosl-Daum i drugi protiv Poljske, 7. oktobar 2014. godine95


Podnosioci predstavke su optuženi za vređanje poljskog naroda i podsticanje na nacionalnu mržnju. Oni su se pozivali na kršenje njihovog prava na slobodu izražavanja zbog presude koja se ticala isticanja plakate na nemačkom jeziku, a koji su opisivali zločine izvršene posle Drugog svetskog rata od strane Poljaka i Čeha nad Nemacima.

Sud je predstavku proglasio neprihvatljivom (neiscrpljivanje domacih pravnih lekova). Ut-vrdio je da, time što nisu podneli ustavnu žalbu protiv osporenih odredbi Krivičnog zakona, podnosioci predstavke nisu iscrpili lek propisan poljskim zakonom.

PODSTICANJE NA RASNU DISKRIMINACIJU I MRŽNJU

Jersild protiv Danske, 23. septembra 1994. godine96

Podnosilac predstavke, novinar, napravio je dokumentarac koji sadržao izvode iz televizijsk-og intervjua koji je napravljen sa tri pripadnika grupe mladih ljudi koji sebe nazivaju „Zelene jakne”, a koji su izneli uvredljive i pogrdne primedbe o imigrantima i etničkim grupama u Danskoj. Podnosilac predstavke je osuđen za pomaganje i podržavanje širenja rasističkih iz-java. On se pozivao na svoja prava na slobodu izražavanja.

Sud je povukao razliku između pripadnika „Zelenih jakni”, koji su izneli otvorene rasističke ko-mentare i podnosioca predstavke, koji je želeo da razotkrije, analizira i objasni ovu posebnu grupu mladih i da pokrene raspravu o „određenim aspektima pitanja koja su vec tada bila od velikog javnog interesa”. Dokumentarac u celini nije bio usmeren na propagiranje rasističkih stavova i ideja, nego na informisanje javnosti o društvenom problemu. Prema tome, Sud je smatrao da je došlo do povrede člana 10. Konvencije.

Soulas i drugi protiv Francuske, 10. jula 2008. godine97

Ovaj slučaj se odnosio na krivični postupak koji je pokretnut protiv podnosilaca pred-stavke, nakon objavljivanja knjige pod nazivom „Kolonizacija Evrope”, s podnaslovom „Istini-ta zapažanja o imigraciji i Islamu”. Postupak je rezultirao njihovom osudom za podsticanje mržnje i nasilja nad muslimanskim zajednicama iz severne i srednje Afrike. Podnosioci pred-stavke su se posebno žalili da je bila povređena njihova sloboda izražavanja.

95. Odluka ESLjP Jurgen Hösl-Daum and others against Poland (br. predstavke 10613/07)

96. Presuda ESLjP: Jersild v. D enmark (br. 15890/89)

97. Presuda ESLjP: Soulas et autres c. France (br. 15948/03), dostupna na francuskom


Sud je smatrao da nije došlo do povrede člana 10 (sloboda izražavanja) Konvencije. On je posebno istakao da su pri osudi podnosilaca, domaci sudovi naglasili da se pojmovima koji su se koristili u knjizi nameravalo da se čitalac dovede do osecaja odbacivanja i antagonizma, a pogoršani su upotrebom militantnog jezika, s obzirom na zajednice koje u pitanju, koje su označene kao glavni neprijatelji i u svrhu uticaja na čitaoce knjige da dele isto mišljenje koje je preporučio autor, odnosno rat ponovnog etničkog osvajanja. Držeci da su razlozi izneseni u prilog presude protiv podnosilaca predstavke bili dovoljni i relevantni, on je smatrao da je mešanje u njihovo pravo na slobodu izražavanja bilo nužno u demokratskom društvu. Konač-no, Sud je primetio da osporeni odlomci u knjizi nisu bili dovoljno ozbiljni da opravdaju primenu člana 17 (zabrana zloupotrebe prava) Konvencije u predmetu podnosioca predstavke.

Feret protiv Belgije, 16. jul 2009. godine

Podnosilac predstavke je belgijski član parlamenta i predsednik političke stranke Nacionalni front u Belgiji. Tokom predizborne kampanje, podeljeno je nekoliko vrsta letaka koji u na sebi imali parole, uključujuci „Ustanite protiv islamizacije Belgije”, „Zaustavite politiku lažne integraci-je” i „Pošaljite neevropske tražioce posla kuci”. Podnosilac predstavke je osuđen zbog podsticanja na rasnu diskriminaciju. Osuđen je na društveno korisni rad i dobio zabranu da učestvuje u radu parlamenta 10 godina. On se pozvao na povredu njegovog prava na slobodu izražavanja.

Sud je smatrao da nije došlo do povrede člana 10. Konvencije. U svom mišljenju, komentari podnosioca predstavke su očigledno bili odgovorni za pobuđivanje osecaja nepoverenja, odbacivanja ili čak mržnje prema strancima, posebno među manje obrazovanim pripadnici-ma javnosti. Njegova poruka, prenesena u izborni kontekst, pružila je pojačani odjek i jasno iznela podsticanje na rasnu mržnju. Osuda podnosioca predstavke je bila opravdana, u in-teresu sprečavanja nereda i zaštite prava drugih, i to članova imigrantskih zajednica.

Le Pen protiv Francuske, 20. april 2010. godine98

U vreme ovog događaja, podnosilac predstavke je bio predsednik francuske stranke „Nacio-nalni front”. On se pozivao posebno na to da njegova osuda za podsticanje na diskriminaciju, mržnju i nasilje prema grupi ljudi zbog njihovog porekla ili njihove pripadnosti ili nepripad-nosti određenoj etničkoj grupi, naciji, rasi ili religiji, zbog izjava koje je dao o muslimanima u Francuskoj u intervjuu za dnevne novine Le Mond – kada je između ostalog istakao da „onog dana kada ne bude 5 miliona, nego 25 miliona muslimana u Francuskoj, oni ce imati vlast”– da je time prekršeno njegovo pravo na slobodu izražavanja.

Sud je predstavku proglasio neprihvatljivom (očigledno neutemeljena). Primetio je da su izjave podnosioca predstavke date u kontekstu opšte rasprave o problemima povezanim sa utvrđivanjem i integracijom iseljenika u njihove zemlje domacine. Štaviše, različite razmere predmetnog problema, koji ponekad mogu dovesti do nesporazuma i nerazumevanja, zahtevaju znatnu širinu koju treba prepustiti državi u proceni potreba za mešanjem kada je reč o pitanju slobode izražavanja lica. U ovom slučaju, međutim, komentari podnosioca predstavke su svakako predstavili muslimansku zajednicu u celini kao uznemirujucu, a što bi moglo dovesti do osecaja odbacivanja i neprijateljstva. On je postavio Francuze sa jedne strane protiv zajednice čija su verska uverenja izričito spomenuta i čiji je brzi rast predstavljen kao latentna pretnja dostojanstvu i sigurnosti francuskog naroda. Razlozi koje su dali domaci sudovi za osuđivanje podnosioca su time bili merodavni i dovoljni. Kazna takođe nije bila nesrazmerna. Sud stoga nalazi da je mešanje u uživanje prava podnosioca na slobodu izražavanja bilo nužno u demokratskom društvu.

98. Odluka ESLjP: Le Pen v. France (predstavka br. 18788/09)


Perinček protiv Švajcarske 15. oktobar 2015. (Veliko veće)99

Ovaj predmet se odnosio na krivičnu osudu podnosioca predstavke, turskog političara, zbog javnog izražavanja mišljenja u Švajcarskoj da masovne deportacije i masakri koje je pretrpeo jermenski narod u Otomanskoj imperiji 1915. godine i narednih godina nisu predstavljali geno-cid. Švajcarski sudovi su posebno smatrali da su njegovi motivi bili rasistički i nacionalistički i da njegove izjave nisu doprinosile istorijskoj debati. Podnosilac predstavke se žalio da su njegova krivična osuda i kazna predstavljali kršenje njegovog prava na slobodu izražavanja.Sud je zaključio da je došlo do povrede člana 10 Konvencije. Svestan velike važnosti koju jermenska zajednica pripisuje pitanju da li te masovne deportacije i masakre treba smatra-ti genocidom, Sud je utvrdio da je dostojanstvo žrtava i dostojanstvo i identitet današnjih Jermena zašticeno članom 8 Konvencije (pravo na poštovanje privatnog života). Stoga je Sud morao uspostaviti ravnotežu između dva prava Konvencije – prava na slobodu izraža-vanja i prava na poštovanje privatnog života – uzimajuc i u obzir specifične okolnosti slučaja i srazmernost između korišcenih sredstava i cilja koji se želi postici. U ovom predmetu, Sud je zaključio da u demokratskom društvu nije bila potrebna osuda podnosioca predstavke na krivičnu kaznu kako bi se zaštitila prava jermenske zajednice koja su bila u pitanju u ovom predmetu. Konkretno, Sud je uzeo u obzir sledece elemente: izjave podnosioca predstavke su se ticale pitanja od javnog interesa i nisu predstavljale poziv za mržnju ili netrpeljivost; kontekst u kome su bile izrečene nije bio obeležen povecanim tenzijama ili specijalnim is-torijskim tonovima u Švajcarskoj; ne može se smatrati da izjave utiču na dostojanstvo pri-padnika jermenske zajednice u meri da zahtevaju krivično-pravnu reakciju Švajcarske; nije bilo međunarodne pravne obaveze Švajcarske da kriminalizuje takve izjave; čini se da su švajcarski sudovi cenzurisali podnosioca predstavke samo za iznošenje mišljenja koje se ra-zlikovalo od mišljenja utvrđenih u Švajcarskoj; i mešanje u njegovo pravo na slobodu izraža-vanja je imalo ozbiljan oblik krivične presude.PODSTICANJE NA VERSKU NETOLERANCIJUI.A. protiv Turske, 13. septembar 2005. godine100

Podnosilac predstavke, vlasnik i direktor izdavačke kuce, objavio je 2 000 primeraka knjige koje su obrađivale teološka i filozofska pitanja u stilu romana. Javni tužilac u Istanbulu je optužio pod-nosioca za vređanje „Boga, religije, poslanika i Svete knjige” putem svoje objave. Prvostepeni sud je osudio podnosioca predstavke na dve godine zatvora i placanje novčane kazne i odmah pre-inačio kaznu zatvora u novčanu kaznu. Podnosilac predstavke se žalio Kasacionom sudu, koji je potvrdio presudu. Podnosilac predstavke navodi da mu je osudom i kaznom povređeno njegovo pravo na slobodu izražavanja.

Sud je smatrao da nije došlo do povrede člana 10 Konvencije. Sud je ponovio, da oni koji su iza-brali da ostvare slobodu manifestovanja svoje vere, bez obzira da li su to učinili kao članovi verske vecine ili manjine, ne mogu razumno očekivati da ce biti izuzeti od svake kritike. Morali su da tol-erišu i prihvate odbijanje svojih verskih uverenja od strane drugih, pa čak i širenje neprijateljskih doktrina prema njihovoj veri od strane drugih. Međutim, ovaj predmet se ne odnosi samo na komentare koji su uznemirujuci i šokantni ili „provokativnog” mišljenja, nego su uvredljiv napad na proroka islama. Bez obzira na činjenicu da je postojala određena tolerancija kritike verskog učenja u turskom društvu, koji je duboko vezan za načelo sekularnosti, vernici su mogli opra-vdano da smatraju da određeni odlomci predmetne knjige predstavljaju neopravdan i uvredljiv napad na iste. U tim okolnostima, Sud smatra da je predmetna mera imala za cilj da pruži zaštitu protiv uvredljivih napada na pitanja koja muslimani smatraju svetima i da su zbog toga zadovoljili „hitnu društvenu potrebu”. On je takođe uzeo u obzir činjenicu da turski sudovi nisu odlučili da

99. Presuda ESLjP: Perinçek v. Switzerland (br. 27510/08)

100. Presuda ESLjP: İ.A. v. Turkey (br. 42571/98)


zaplene predmetnu knjigu, a time je smatrao da je gotovo beznačajna izrečena novčana kazna bila srazmerna ciljevima ostvarenim predmetnim merama.

Erbakan protiv Turske, 6. jul 2006. godine101

Podnosilac predstavke, političar, bio je premijer Turske. U relevantno vreme bio je predsednik Refah Partisi (Stranke za napredak), koja je raspuštena 1998. godine za učešce u aktivnostima koje se protive načelima sekularnosti. Posebno se žalio da je njegova osuda za komentare koje je izneo u javnom govoru, za koje se smatralo da su podsticali na mržnju i versku netol-eranciju, povredila njegovo pravo na slobodu izražavanja.

Sud je smatrao da je došlo do povrede člana 10. Konvencije. Utvrđeno je da su takvi komen-tari – uz pretpostavku da ih je u to vreme zapravo dao poznati političar na javnom skupu – bili više indikacija vizije društva strukturisanog isključivo oko verskih vrednosti i tako su se teško pomirili sa pluralizmom tipičnim za savremena društva, gde postoji širok raspon različi-tih međusobno suočenih grupa. Istakavši da je borba protiv svih oblika netrpeljivosti bila sas-tavni deo zaštite ljudskih prava, Sud je smatrao da je presudno važno da u svojim govorima političari treba da izbegavaju stvaranje komentara odgovornih za podsticanje netoleranci-je. Međutim, s obzirom na temeljnu prirodu slobodne političke rasprave u demokratskom društvu, Sud je zaključio da razlozi navedeni u svrhu opravdanja gonjenja podnosioca nisu bili dovoljni da se on uveri da je mešanje u ostvarivanje njegovog prava na slobodu izraža-vanja bilo nužno u demokratskom društvu.

UVREDA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA

Otegi Mondragon protiv Španije, 15. mart 2011. godine102

Podnosilac predstavke, portpalor levičarske baskijske separatističke parlamentarne grupe, na konferenciji za novinare osvrnuo se na ukidanje baskijskih dnevnih novina (zbog sumnje u njihovu povezanost s ETA-om) i navodno zlostavljanje osoba uhapšenih tokom policijske operacije. U svojoj izjavi on naziva kralja Španije „vrhovnim poglavarom španskih oružanih snaga, drugim rečima, osobom koja je zapovednik mučitelja, koja dozvoljava mučenje i namece svoj monarhistički režim našim ljudima kroz torturu i nasilje”. Podnosilac predstavke je osuđen na kaznu zatvora za delo teškog vređanja kralja. On se pozivao na povredu njegov-og prava na slobodu izražavanja.

Sud je smatrao da je došlo do povrede člana 10 (sloboda izražavanja) smatrajuci da je osuda i kazna podnosioca predstavke bila nesrazmerna legitimnom cilju kojem se teži, odnosno zaštite ugleda španskog kralja, zajamčenog španskim Ustavom. Sud je posebno primetio da iako se jezik koji je koristio podnosilac mogao smatrati provokatorskim, bitno je imati na umu da, čak i ako su neke od reči korišcene u komentarima podnosioca predstavke, one nisu bile neprijateljske u svojoj suštini, nije bilo podsticanja na nasilje i nije iznet govor mržnje. Nada-lje, to su bile usmene izjave tokom konferencije za novinare, što je značilo da ih podnosilac predstavke nije mogao preformulisati, ponovno reci ili povuci pre nego što su objavljene.

101. Presuda ESLjP: Erbakan c. Turquie (br. 59405/00), dostupna na francuskom

102. Presuda ESLjP: Otegi Mondragon v. Spain (br. 2034/07)


GOVOR MRŽNJE NA INTERNETU

Delfi AS protiv Estonije, 16. jun 2015. godine (Veliko veće)103

Ovo je bio prvi predmet u kojem je Sud razmatrao predstavku o odgovornosti za komentare koji su učinjeni od strane korisnika na internet informativnom portalu. Kompanija podnosi-lac prijave, koja vodi informativni portal koji radi na komercijalnoj osnovi, žalila se da su je na-cionalni sudovi smatrali odgovornom za uvredljive komentare koje su njeni čitaoci postavili ispod jednog od članaka na internetu o trajektnoj kompaniji. Na zahtev advokata vlasnika trajektne kompanije, kompanija koja je podnosilac predstavke je uklonila uvredljive komen-tare šest nedelja nakon objavljivanja.

Sud je zaključio da nije došlo do povrede člana 10. Konvencije. Prvo je primetio sukobljava-jucu realnost između prednosti interneta, koji bez presedana obezbeđuje platform za slo-bodu izražavanja, i njegovih opasnosti, u koje spada i mogucnost širenja govora mržnje i govora koji podstiče nasilje: - širom sveta za nekoliko sekundi, a koji ponekad ostaje trajno dostupan na mreži. Sud je dalje primetio da je nezakonitost komentara očigledno zasnovana na činjenici da je vecina komentara, na prvi pogled, bila jednaka podsticanju na mržnju ili nasilje prema vlasniku trajektne kompanije. Shodno tome, predmet se odnosio na dužnosti i odgovornosti internet informativnog portala na osnovu člana 10 stav 2 Konvencije, koji je na komercijalnoj osnovi pružao platformu za komentare generisane od strane korisnika na prethodno objavljeni sadržaj, a neki su se korisnici – bilo da su identifikovani ili anonimni – upustili u jasno nezakonit govor, koji je narušavao prava ličnosti drugih i predstavljao govor mržnje i podstrekivanje nasilja prema njima. U slučajevima kao što je ovaj, kada komentari trecih strana imaju oblik govora mržnje i neposredne pretnje fizičkom integritetu pojedi-naca, Sud je smatrao da prava i interesi drugog i društva u celini mogu dati ovlašcenje drža-vama ugovornicama da nametnu odgovornost portalima za internet informativne komen-tare, bez kršenja člana 10. Konvencije, ako ne preduzmu mere da uklone jasno nezakonite komentare bez odlaganja, čak i bez prethodnog obaveštenja od navodne žrtve ili trecih lica. Na osnovu konkretne procene ovih aspekata i uzimajuci u obzir naročito ekstremnu prirodu datih komentara, činjenicu da su objavljeni kao reakcija na članak objavljen od strane pod-nosioca predstavke na njegovom profesionalno vođenom informativnom portalu koji radi na komercijalnoj osnovi, nedovoljnost mera preduzetih od strane podnosioca predstavke da bez odlaganja nakon objavljivanja ukloni komentare koji sadrže govor mržnje i govor koji podstiče nasilje i da osigura stvarnu mogucnost da autori takvih komentara odgovaraju, kao i umerenu sankciju (320 evra) izrečenu kompaniji podnosioca predstavke, Sud je našao da je utvrđivanje odgovornosti kompanije podnosioca predstavke od strane estonskih sudova bilo opravdano i predstavljalo srazmerno ograničenje slobode izražavanja portala.

Magyar Tartalomszolgaltatok Egyesulete (MTE) i Index.hu Zrt protivMađarske, 2. februar 2016. godine104

Ovaj predmet se odnosio na odgovornost samoregulatornog tela pružaoca internet sadrža-ja i internet informativnog portala za vulgarne i uvredljive onlajn komentare objavljene na njihovim internet stranicama nakon objavljivanja mišljenja kojim su kritikovane pogrešne poslovne prakse dva internet sajta za nekretnine. Podnosioci predstavke su se žalili na pre-sude mađarskih sudova protiv njih, koje su ih efektivno obavezale da moderiraju sadržinu komentara čitalaca na njihovim internet stranicama, tvrdeci da je to bilo protiv suštine slo-bodnog izražavanja na internetu.

103. Presuda ESLjP: Delfi AS v. Estonia (br. 64569/09)

104. Presuda ESLjP: Magyar Tartalomszolgáltatók Egyesülete and Index.hu Zrt v. Hungary (br. 22947/13)


Sud je zaključio da je došlo do povrede člana 10 Konvencije. Posebno je ponovio da, iako ne predstavljaju izdavače komentara u tradicionalnom smislu, internet informativni portali moraju, u načelu, preuzeti dužnosti i odgovornosti. Međutim, Sud je smatrao da mađarski sudovi prilikom odlučivanja o pojmu odgovornosti u predmetu podnosilaca predstavke nisu sproveli odgovarajuce balansiranje između suprotstavljenih prava, odnosno između prava podnosilaca predstavke na slobodu izražavanja i prava internet sajtova za nekretnine na poštovanje njihovog poslovnog ugleda. Naime, mađarske vlasti su bez dubljeg ispitivanja prihvatile da su komentari bili nezakoniti kao štetni za ugled internet sajtova za nekretne. Treba napomenuti da je slučaj podnosilaca predstavke, u nekim aspektima bio različit od slučaja Delfi AS protiv Estonije (vidi gore) u kojem je Sud utvrdio da je komercijalni informa-tivni internet portal bio odgovoran za uvredljive onlajn komentare svojih čitalaca. Predmet podnosilaca predstavke očigledno nije imao ključne elemente govora mržnje i podstreka-vanja na nasilje, kao Delfi AS. Iako uvredljivi i vulgarni, komentari u ovom predmetu nisu pred-stavljali jasno nezakonit govor. Pored toga, iako je Indeks vlasnik velikog medija za koji se mora smatrati da ima ekonomske interese, Magyar Tartalomszolgaltatok Egyesulete je neprofitna samoregulatorna asocijacija pružalaca internetskih usluga, koja nema takve interese.

Pihl protiv Švedske, 7. februar 2017. godine105


Podnosilac predstavke je bio izložen klevetničkom onlajn komentaru, koji je objavljen anonimno na blogu. On je podneo građansku tužbu protiv malog neprofitnog udruženja koje je vodilo blog, tvrdeci da bi isto trebalo da bude odgovorno za komentar trece strane. Švajcarski sudovi i ministar pravde su odbili zahtev. Podnosilac predstavke se žalio Sudu da su neutvrđivanjem odgovornosti udruženja vlasti propustile da zaštite njegov ugled, čime su povredile njegovo pravo na poštovanje privatnog života.

Sud je predstavku proglasio neprihvatljivom kao očigledno neosnovanu. Posebno je nagla-sio da u ovakvim slučajevima mora postojati ravnoteža između prava pojedinca na pošto-vanje njegovog privatnog života i prava na slobodu izražavanja koje uživa lice ili grupa koja vodi internet portal. U svetlu okolnosti ovog predmeta, Sud je utvrdio da su nacionalne vlasti postigle pravi balans kada su odbile zahev da udruženje bude odgovorno za anonimni ko-mentar. Naročito iz sledecih razloga: iako je komentar bio uvredljiv, to nije dovelo do govora mržnje ili podsticanja na nasilje; komentar je objavljen na malom blogu koji vodi neprofitno udruženje; uklonjen je dan nakon što je podnosilac predstavke podneo žalbu; i nalazio se na blogu samo oko devet dana.

105. Odluka ESLjP: Pihl against Sweden (br. predstavke 74742/14)

Beleške









www.coe.int









http://europa.eu










NASTAVNA JEDINICA 4

INTERNET I SLOBODAIZRAŽAVANJA






















Republike Srbije.


Saveta Evrope.

SadržajPRVI KORAK – UVOD 1

VEŽBE ZA RAZBIJANJE LEDA 1DRUGI KORAK – OGRANIČENJE SLOBODE KORIŠĆENJA INTERNETA 2

STUDIJA SLUČAJA 2PREDSTAVLJANJE 2KLJUČNI POJMOVI 2OPŠTA NAČELA ESLJP KOJA SE TIČU SLOBODE IZRAŽAVANJA NA INTERNETU 2PRAVO PRISTUPA INTERNETU 2PRIVATNOST I INTERNET 2POZITIVNE OBAVEZE DRŽAVE – ZAKONODAVNI OKVIR KOJI GRANTUJE ZAŠTITU PRIVATNOSTI 2ODGOVORNOST ZA INTERNET ARHIVU 2ČLAN 8 KONVENCIJE 2

ČETVRTI KORAK – PRIMENA TRODELNOG TESTA NA SLOBODU INTERNETA 3METODOLOGIJA: ISPITIVANJE JAVNOG MNJENJA 3ODGOVORNOST ZA SADRŽAJ KOJI JE GENERISAO KORISNIK 3“PRAVO DA SE BUDE ZABORAVLJEN” 3


INTERNET I SLOBODAIZRAŽAVANJA

PRVI KORAK

Uvod

Vežbe za razbijanje leda


Treneri pitaju učesnike s kakvim problemima su se susretali u svom radu, u vezi sa inter-netom i koje je područje najproblematičnije za njih. Treneri mogu da zapišu odgovore na flipčart tabli, kako bi se vratili na njih tokom treninga.


DRUGI KORAK

Ograničenje slobodekorišćenja interneta

Studija slučaja


Treneri podsecaju polaznike na slučaj iz nastavne jedinice 3, koji se odnosi na internet i uk-lanjanje sadržaja. Treneri postavljaju sledeca pitanja (30 minuta): Da li sadržaj članka može da bude uklonjen ili pristup blokiran? Da li bi to bilo proporcionalno?

Da li bi bilo proporcionalno da se ukloni deo članka koji se odnosi samo na ljubavnu aferu (relevantno za slučaj 2) i da se ukloni slika? Što se tiče žalbe modela i što se tiče ministra?

Da li je moguce predvideti neki drugi načini ispravke na internetu? Šta treba da se dogodi sa člankom kada sud odluči da je u pitanju kleveta? Na primer, dodavanje obaveštenja članku da je taj članak predmet postupka pred sudom.

Kakvu odluku treba doneti ako sporni članak prenesu i druge veb stranice?


TREĆI KORAK

Evropski standardi

Predstavljanje


Treneri zatim započinju s prezentacijom na temu “Sloboda izražavanje i internet”. Cilj prez-entacije je da se učesnici informišu o razvoju u sudskoj praksi ESLjP106.

Ključni koncepti

Treneri na početku prezentacije informišu polaznike o tematskim oblastima prezentacije. Za-tim treneri objašnjavaju ulogu sudija u razvoju standarda koji se tiču slobode izražavanja i interneta.

Nove tehnologije menjaju se i razvijaju toliko brzo da se veoma često desi da zakonodavac nije u stanju da prilagodi zakon njihovom razvoju. Prema tome, postoji potreba da se sudije umešaju kako bi obavljale funkciju postavljača standarda. Takođe, evropska i nacionalna ju-risdikcija bi trebalo da se međusobno prate kako bi se osigurao usklađeni pristup.

Opšta načela ESLjP koja se tiču slobode izražavanja u vezi sa internetomU presudi slučaja redakcijskog odbora Pravoja Dela i Štekela protiv Ukrajine107, sud je po prvi put priznao da je član 10. EKLjP morao da se tumači kao nametanje pozitivne obaveze državama da stvore odgovarajuci regulatorni okvir kako bi se osigurala efikasna zaštita slobode izražavan-ja novinara na internetu. Od tada, Sud je primenio opšte principe, koji proizlaze iz sudske prakse u odnosu na član 10. ESLjP. o publikacijama na internetu (na primer, Renod protiv Francuske108). Postavljena su posebna pravila kako bi se informacije koje su novinari objavili na internetu ponovo upotrebile (Redakcijski odbor Pravoja Dela i Štekela protiv Ukrajine).

106. PowerPoint prezentacija za nastavnu jedinicu 4

107. Presuda ESLjP: Editorial Board of Pravoye Delo and Shtekel v. Ukraine (br. 33014/05)

108. Presuda ESLjP: Renaud c. France (br. 13290/07), dostupna na francuskom


Pravo pristupa internetuESLjP je imao priliku da odluči o pristupu internetu u okviru garancija za slobodu izražavanja u slučajevima Ahmet Yıldırım protiv Turske109 i Akdeniz protiv Turske110. Prvi slučaj se odnosio na sudsku odluku da se blokira pristup različitim stranicama Google-a, jer je internet stranica jedne osobe, čiji je glavni server Google, posedovala sadržaje koji su predstavljali uvredu na secanje na Ataturka. Ovom odlukom su blokirani pristupi svim ostalim internet stranicama čiji je server ovaj servis.

Srbija: Član 11. stav 1. Zakona o informisanju definiše pojam javnog glasila, tako što je prop-isano da su javna glasila novine, radio programi, televizijski programi, servisi novinskih agencija, Internet i druga elektronska izdanja navedenih javnih glasila, kao i druga sredstva javnog informisanja koja pomocu reči, slike ili zvuka objavljuju ideje, informacije i mišljenja namenjene javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika. Drugim rečima, obezbeđuje se i pristup internetu, ali do sada nije bilo relevantne sudske prakse u kojoj su sudovi u Srbiji raspravljali o pravu na pristup internet.

Sud je takođe odlučivao o pristupu zatvorenika internetu (Jankovskis protiv Litvanije111 i Kalda protiv Estonije112), ističuci da ne bi trebalo biti nikakvih ograničenja za pristup inter-netu i internet stranicama javnih institucija, naročito ako je pristup tim internet stranicama neophodan za pripremu strategije odbrane.

Privatnost i internetObaveštenje o volji da se objavljuju informacije na internetu

ො Mozli protiv Velike Britanije113

Zahtev o prethodnom obaveštenju neminovno ce uticati na političko izveštavanje i ozbilj-no novinarstvo, koje zahteva najpažljivije razmatranje. Niz pravnih lekova dostupan je u Ve-likoj Britaniji, koji su uključili mogucnost donošenja privremene mere u kojoj je pojedinac bio svestan svoje planirane publikacije, što je bilo u skladu sa međunarodnim standardima, uključujuci rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o privatnosti i medijima. Ne-dostatak jasnoce u tome kako ce zahtev o obaveštenju unapred funkcionisati u praksi, s ob-zirom na potrebu da postoji izuzetak javnog interesa, izazvao bi odvracajuci efekat, koji bi mogao dovesti do toga da takav zahtev predstavlja kršenje člana 10, naročito ako treba da se sprovode kaznena ili krivična sankcija. S obzirom na široko polje slobodne procene dato državama pri balansiranja zahteva čuvanja privatnosti i slobode izražavanja, dakle, Sud je utvrdio da nema povrede člana 8. EKLjP.

109. Presuda ESLjP: Ahmet Yildirim v. Turkey (br. 3111/10)

110. Presuda ESLjP: Akdeniz v. Turkey (br. 25165/94)

111. Presuda ESLjP: Jankovskis v. Lithuania (br. 21575/08)

112. Presuda ESLjP: Kalda v. Estonia (br. 17429/10)

113. Presuda ESLjP: Mosley v. The United Kingdom (br. 48009/08)


Pozitivne obaveze države – zakonodavni okvir koji grantuje zaštitu privatnosti

ො K.U. protiv Finske114

Praktična i efikasna zaštita od podnosioca predstavke zahtevala je preduzimanje efikasnih mera za identifikaciju i krivično gonjenje učinioca, odnosno osobe koja je postavila oglas. U ovom slučaju takva zaštita nije obezbeđena. Efikasna istraga nikada ne bi mogla biti po-krenuta zbog sveopšteg zahteva poverljivosti/tajnosti. Iako su sloboda izražavanja i tajnost komunikacije primarna prava, a korisnici telekomunikacija i interneta moraju imati garanciju da ce se njihova privatnost i sloboda izražavanja poštovati, takva garancija ne sme biti ap-solutna i mora povremeno popustiti pred drugim legitimnim ključnim zahtevima, kao što su sprečavanje nereda ili zločina, ili zaštita prava i sloboda drugih. Zadatak je zakonodavca da pruži takav okvir.

• Aleksej Ovčinikov protiv Rusije115 (2010): zaštita privatnosti i ugleda maloletnika oprav-dava ograničavanje informacija na internetu, iako se one vec nalaze u javnom domenu.

• Editions Plon protiv Francuske116 (2004): bez ikakve hitne društvene potrebe za ograničavanjem, pošto su poverljive informacije vec bile na internetu.

Odgovornost za internet arhivu

ො Slučaj Times Newspapers br. 1 i 2117. Internet igra važnu ulogu u povećanju pristu-pa javnosti vestima i olakšavanju širenja informacija uopšte.

Sud je presudio da kada novine izgube slučaj klevete u vezi sa članakom koji ostaje u njihovoj arhivi, moraju da dodaju odgovarajuce obaveštenje na internet verziju članka o tome da je on bio predmet postupka klevete. Održavanjem arhiva, mediji ima važnu ulogu u prosleđivanju informacija. Period ograničenja zbog čina klevete ima za cilj da se osigura da podnosioci predstavke brzo deluju. Međutim, domaci sud nije predložio da se članci uklone u potpunosti, a obaveza da se arhivskom materijalu priloži obaveštenje kojim se novine obaveštavaju da se protiv njih pokrece postupak za klevetu u vezi s tim člankom nije nesrazmerno uplitanje u član 10 EKLjP. U vezi s činjenicama, pitanje nepre-kidne odgovornosti nije nastalo, ali postupak za klevetu koji je pokrenut protiv novina nakon što je prošlo dosta vremena može, u odsustvu određenih okolnosti, dovesti do nesrazmernog uplitanja u slobodu medija iz člana 10. EKLjP.

114. Presuda ESLjP: K.U. v. Finland (br. 2872/02)

115. Presuda ESLjP: Ovchinnikov v. Russia (br. 9807/02)

116. Presuda ESLjP: Editions Plon v. France (br. 58148/00)

117. Presuda ESLjP: Times Newspapers LTD (Nos. 1 and 2) v. The United Kingdom (br. 3002/03 and 23676/03)


Član 8. Konvencije

ො Vengžinovski i Smolčevski protiv Poljske (predstavka br. 33846/07).118

Ni sud ni mediji nisu imali, niti su mogli imati, zadatak da ponovo ispisuju istoriju brisanjem članaka ili njihovog objavljenog sadržaja s interneta, čak i ako taj sadržaj krši nečija prava. Internet arhive su zašticene slobodom izražavanja u vezi sa članom 10. ESLjP je naglasio da internet arhive daju značajan doprinos očuvanju vesti i informacija i njihove dostupnosti.

Takve arhive su važan izvor za obrazovanje i istraživanje, posebno ako imamo u vidu da su lako dostupne javnosti i obično besplatne. Iako je primarni zadatak medija u demokratiji da budu «mehanizam javne kontrole», mediji imaju i sekundarnu funkciju – čuvanje novinskih članaka koji su ranije objavljivani i omogucavanje da ti članci budu dostupni javnim arhiva-ma. Čuvanje internet arhiva je ključni aspekt te funkcije.

Nije samo po sebi nesrazmerno navesti neki od medijskih izvora i istovremeno administrirati internet arhivu, kako bi se objavile odgovarajuce reference ili korekcije vezane za određe-ni internet problem, ako je takva referenca ili korekcija relevantna za članak u štampanom izdanju. Kao rezultat toga, sud u vezi s ovim sporom takođe upucuje na to da bi bilo relevant-no dopuniti članak osvrtom na sudske presude.

118. Presuda ESLjP: Węgrzynowski and Smolczewski v. Poland (br. 33846/07)


ČETVRTI KORAK

Primena trodelnog testa na slobodu interneta

Metodologija: Ispitivanje javnog mnjenja


Treneri bi trebalo da vode rasprave među učesnicima, pritom tražeci od njih da koriste trodel-ni test.

Na kraju vežbe treneri ce pitati učesnike da li iko želi da promeni svoje mesto, jer se možda predomislio/la, nakon čega ce uslediti rasprava. Ako i kada osobe zamene svoja mesta, od svakog pojedinačno ce se tražiti da iznese svoje razloge.

ො Pripremiti 5 mesta u prostoriji gde ce trener izlepiti sledece štampane izjave: 1. U potpunosti se slažem, 2. Slažem se, 3. Ne slažem se, 4. U potpunosti se ne slažem, 5. Neodlučan/na sam

ො Dati svakom učesniku/ci činjenice slučaja (ranije odštampane) i zamoliti ih da odluče o svom stavu i da odgovore na pitanje.

ො Zamoliti svakog od učesnika da ode i stane na mesto sa znakom koji odgovara nji-hovom stavu.

ො Pitati učesnike zašto stoje na tim mestima i tražiti od njih da daju argumente na osnovu trodelnog testa.

ො Vežba se sprovodi na osnovu sledeceg slučaja:

Delfi protiv Estonije119 je slučaj u kome je sud morao da odluči o ključnom pitanju u vezi s odgovornošcu za komentare od strane korisnika na internet portalu za vesti. Sud je smatrao da nije došlo do kršenja člana 10. EKLjP, zaključivši da je nalaz sudova Estonije o odgovorno-sti protiv kompanije podnosioca predstavke bio opravdan i srazmerno ograničenje slobode

119. Presuda ESLjP: Delfi AS v. Estonia (br. 64569/09)


izražavanja portala, naročito jer su komentari koje su objavili korisnici bili ekstremni i pred-stavljali su reakciju na članak objavljen od strane podnosioca predstavke na svom informa-tivnom portalu, kojim se profesionalno upravlja u svrhe reklamiranja.

U sažetku vežbe treneri bi trebalo da se fokusiraju na sledece teme:

Odgovornost za sadržaj koji je generisao korisnik

U nekoliko slučajeva koji se odnose na odgovornost za sadržaj koji je generisao korisnik Sud je nedavno doneo odluku: odgovornost za komentare na političkom blogu: Jezior protiv Polj-ske (predstavka br.31955/11): Magyar Tartlalomaszolgaltatok Egyesulete protiv Mađarske120. Videti takođe: Pihl protiv Švedske.121

Nacionalna praksa

Vrhovni kasacioni sud Srbije, Rev 405/2015 od 18.2.2016:

Sud pronalazi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da saopštenje objavljeno na in-ternet portalu jednog dnevnog lista (verno preneto iz policijskog izveštaja) o hapšenju lica koje je osim podacima o imenu, prezimenu i godinama starosti, kao i prebivalištu, identifiko-vano i navodima daje reč o sinu poznatog šahovskog velemajstora B.I., ovde tužioca, pred-stavlja informaciju iz sfere privatnog života tužioca. Njome se prevazilazi sadržina i dejstvo saopštenja o događaju koji predstavlja hapšenje određene grupe lica osumnjičenih zbog trgovine drogom, kao informacija od značaja za javnost, vec se ulazi u domen privatnosti tužioca, na koga se informacija primarno i suštinski ne odnosi, isticanjem njegovog srod-ničkog odnosno roditeljskog odnosa sa jednim od uhapšenih. Bez tog detalja iz tužiočevog privatnog života, informacija u celini i sama po sebi, kao verno preneta iz zvaničnog služben-ogizveštaja nadležnog organa unutrašnjih poslova i istinita, ne bi bila podobna da povredi neko zašticeno lično pravo. U tom pogledu bi odgovornost tuženih kao osnivača i odgovor-nog urednika za objavljeni tekst bila isključena u smislu člana 82. u vezi člana 80. stav 1. Za-kona o javnom informisanju (“Službeni glasnik RS, ”br. 43/2003…41/2011). Međutim, tuženi odgovaraju po članu 80. stav 2. ovog zakona za štetu prouzrokovanu tužiocu nedopuštenim objavljivanjem istinite informacije iz njegovog privatnog života jer za to objavljivanje nisu imali njegovo dopuštenje (član 43. stav 1, 2 i 3), niti su bili oslobođeni obaveze da ga zahte-vaju (član 45. u vezi člana 9).“

Vrhovni kasacioni sud Srbije, Rev 1058/2016 od 20.9.2016:

Vrhovni kasacioni sud zauzima stav da se krivično delo uvrede može izvršiti i putem face-book-a. Po oceni Suda, facebook stranica kao deo društvenih mreža, upravo zbog dostupno-sti iste korisnicima ovih mreža na internetu predstavlja sredstvo slično sredstvima štampe, radija ili televizije, te se sledstveno tome putem ovog sličnog sredstva – facebook stranice – može uputiti uvredljiva izjava i time izvršiti krivično delo uvrede.

Kako je okrivljeni u kritičnom periodu uvredio tužilju u nameri omalovažavanja na taj način što je sa svog mobilnog telefona povezanog sa internetom na svojoj facebook stranici napisao i javno objavio više tekstova koji se odnose na privatnu tužilju, to se, po nalaženju

120. Magyar Tartalomszolgáltatók Egyesülete and Index.hu Zrt v. Hungary (br. 22947/13)

121. Odluka ESLjP: Pihl against Sweden (br. predstavke 74742/14)


suda, stiču svi objektivni elementi krivičnog dela uvreda u produženom trajanju iz člana 170. stav 2. KZ, a u vezi sa članom 61. KZ za koje je oglašen krivim.

Vrhovni kasacioni sud Srbije, Rev 627/2016 od 21.12.2016.

Platforme poput internet foruma, društvene mreže i druge platforme koje omogucavaju slo-bodnu razmenu informacija ideja i mišljenja njenih članova, niti bilo koja druga samostalna elektronska publikacija, poput blogova, prezentacija i sličnih elektronskih prezentacija, osim ako nisu registrovane u registru medija u skladu sa Zakonom o informisanju, nisu mediji (član 30. stav 2. Zakona).

Dakle, iz izloženog proizilazi da su mediji udruženja i postoje da bi komunicirale sa širom javnošcu. To su društvene institucije koje funkcionišu po određenim pravilima – upošljava-ju osoblje, imaju organizaciju i sredstva i utvrđeni postupak u prikupljanju informacija, radi stvaranja građe. Oni su učesnici u političkom, ekonomskom, sociološkom i kulturnom živo-tu i utiču na formiranje javnog mnjenja. Suprotno, facebook je, kako to proizilazi iz zakona, društvena mreža koja povezuje ljude. S obzirom da se ne smatra medijem, to se zaštita u vezi nanetih uvreda i kleveta (prava ličnosti) ostvaruje po opštim pravilima imovinskog prava (ZOO), a ne posebnom zakonu (Zakon o javnom informisanju i medijima). Citirani zakon kao lex specialis u odnosu na opšta pravila imovinskog prava imao je za cilj prevashodno zaštitu novinara (isključenje prezumpcije krivice novinara i pravila o novinarskoj pažnji u cilju po-boljšanja njihovog položaja).

S obzirom da tzv.”internet profil’’ ne predstavlja medij, to se učinjena uvreda u konkretnom slučaju može upodobiti svakodnevnoj međusobnoj, neželjenoj komunikaciji između ljudi (izjednačava se sa vređanjem prisutne osobe odnosno iznošenjem ili pronošenjem čega neistinitog u cilju omalovažavanja).

U pogledu tvrđenja O. A. „da se tvrdnje postavljene na Tviteru ne mogu smatrati vestima, niti informacijama koje su svima dostupne“, Poverenica ukazuje da su ovi navodi neprihvatljivi, imajuci u vidu činjenicu da je Tviter jedna od najvecih i najposecenijih društvenih mreža, zbog čega se nikako ne može smatrati „da je namenjena privatnoj komunikaciji“, kako se u izjašnjenju ističe. Pri tome, same radnje kojima se lice ili grupa lica uznemiravaju i ponižavaju na osnovu njihovog ličnog svojstva mogu biti raznovrsne, a među ove radnje svakako spada i postavljanje uvredljivih sadržaja na društvenim mrežama, pri čemu je takođe irelevantno da li je to moglo da vidi „nekoliko stotina ili 100.000 ljudi“, s obzirom da je nesporno da su izražavanje stavova, ideja, ili iznošenje bilo koje informacije na ovaj način dostupne vecem broju ljudi. Sa druge strane, jedan od osnovnih ciljeva društvenih mreža je primanje, saop-štavanje ili prenošenje informacija, stavova, mišljenja ili ideja, kako bi veci broj ljudi mogao da se sa njima upozna na jednostavan način i u kratkom vremenskom periodu. Pored toga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je stepen odgovornosti O. A. veci, ako se ima u vidu činjenica da je ugledna javna ličnost i da svojim postupcima i izjavama može uticati na formiranje mišljenja javnog mnjenja, pa je samim tim obaveza uzdržavanja od radnji koje predstavljaju akt diskriminacije još naglašenija. Zbog toga je O. A. bio dužan da vodi računa da postavljeni tekst ove sadržine mogu da vide ili na drugi način o njemu budu obavešteni, između ostalih, i pripadnici ili pripadnice romske nacionalne manjine, koje bi ovakav tekst svakako uznemirio, ponizio i izazvao nelagodu i ljutnju.“


“Pravo da se bude zaboravljen”

Sadašnji pravni okvir EU omogucava pojedincima da se njihovi podaci obrišu, posebno kada više nisu potrebni. «Pravo da se zaboravi» je do sada presuđivano od strane Suda pravde EU i ojačano je Uredbom o opštoj zaštiti podataka (eng. GDPR). Kada pojedinac više ne želi da njegovi/njeni podaci budu obrađivani, a pod uslovom da nijedan legitimni razlog ne opravdava njihovo zadržavanje, tada se ti podaci brišu. Međutim, određeni aspekti ne podrazumevaju primenu «prava da se bude zaboravljeno», kao što su oni koji se odnose na slobodu medija. Zakonodavstvo EU sadrži određena odstupanja u vezi sa zaštitom podataka, napravljenih “isključivo za novinarske svrhe ili svrhu umetničkog ili književnog izražavanja“.

Ovo ima značajan uticaj na politiku pretraživača, posebno Google-a. Treneri bi trebalo da naglase da se slični slučajevi mogu javiti i na domacem nivou.

U 2010. godini španski državljanin uložio je žalbu protiv španskog lista s Nacionalnom agencijom za zaštitu nacionalnih podataka i protiv Googla u Španiji i Google Inc. Građanin se žalio da je najava o aukciji njegove oduzete kuce na rezultatima pretrage Googla narušila njegova prava na privatnost, jer je postupak u vezi s pomenutim u potpunosti rešen ne-koliko godina unazad. Stoga je pozivanje na taj postupak bilo potpuno irelevantno. On je prvo zahtevao da se od novina zatraži da uklone ili izmene pomenute stranice, tako da se lični podaci koji se odnose na njega više ne pojavljuju. I drugo, zahtevao je da se od Googla Španija ili Google Inc. traži da uklone lične podatke koji se odnose na njega, tako da se više ne pojavljuje u rezultatima pretraživanja.

Na svom zasedanju, održanom 13. maja 2014. Sud pravde EU je izjavio:

ො O teritorijalnosti pravila EU: Čak i ako se fizički server kompanije za obradu podata-ka nalazi van Evrope, pravila EU odnose se na operatere pretraživača ukoliko imaju ogranak ili podružnicu u državi članici koja promoviše prodaju oglasnog prostora koji nude pretraživači.

ො O primenljivosti pravila zaštite prava EU na pretraživač: Pretraživači imaju kontrolu nad ličnim podacima. Google zbog toga ne može pobeci od svoje odgovornosti pred evropskim pravom pri rukovanju ličnim podacima navodeci da su oni u pretraživaču. Zakon o zaštiti podataka EU primenjuje se i kao „pravo da se bude zaboravljen“.

ො O “pravu da se bude zaboravljen”: Pojedinci imaju pravo – pod određenim uslovima – da traže od pretraživača da ukloni linkove i veze s ličnim podacima o njima. Ovo se odnosi na situacije u kojima je informacija netačna, neprikladna, nebitna ili pretera-na za potrebe obrade podataka (stav 93 presude). Sud je utvrdio da se u konkretnom slučaju mešanje u pravo osobe na zaštitu podataka ne može samo opravdati ekon-omskim interesom pretraživača. Istovremeno, sud je izričito pojasnio da „pravo da se bude zaboravljen“ nije apsolutno, ali ce uvek morati da se uravnotežuje s drugim osnovnim pravima, kao što su sloboda izražavanja i medija (stav 85 presude). Potreb-na je procena od slučaja do slučaja s obzirom na vrstu informacija, njenu osetljivost u odnosu na privatni život pojedinca i na interes javnosti za pristup tim informacijama. Može biti relevantna i uloga koju osoba koja traži brisanje ima u javnom životu.

Nakon prezentacije, treneri organizuju sesiju sa pitanjima i odgovorima koja se tiče slobode izražavanja i interneta, a kojom se obuhvataju pitanja na koja još nije odgovoreno (15 minuta).

Beleške









www.coe.int









http://europa.eu










NASTAVNA JEDINICA 5

BEZBEDNOSTNOVINARA






















Republike Srbije.


Saveta Evrope.

SadržajPRVI KORAK – BEZBEDNOST U PRAKSI 1

RAZGOVOR SA ADEKVATNIM SAGOVORNICIMA 1DRUGI KORAK – POZITIVNE OBAVEZE DRŽAVE 2

EDUKACIJSKE TEHNIKE ZASNOVANE NA SUDSKOJ PRAKSI 2TREĆI KORAK – ZAŠTITA NOVINARSKIH AKTIVNOSTI I MEDIJA 10

USMENA PREZENTACIJA, PRIKAZIVANJE INTERNET PLATFORME SAVETA EVROPE 10PRISTUP INFORMACIJAMA 10


BEZBEDNOST NOVINARA

PRVI KORAK

Bezbednost u praksi

Razgovor sa adekvatnim sagovornicima


Novinar ili advokat koji se bavi medijskim slučajevima može biti pozvan kao gost na ovaj deo obuke. Gost/gošca je pozvan/a da iznese kratak govor o problemima s kojima se susretao/la i da iznese primere istrage protiv novina. Od gosta/gošce bice zatraženo da se fokusira na zaštitu izvora, na pretres izdavačkih kuca, oduzimanje materijala i obezbeđivanje protesta.


DRUGI KORAK

Pozitivne obaveze države

Edukacijske tehnike zasnovane na sudskoj praksi


Treneri ce podeliti učesnike u tri grupe koje ce raditi zajedno. Objasnice učesnicima ciljeve i pravila vežbe.

Svaka od grupa ce dobiti slučaj o kojem ce se razgovarati. Raspravu treba zapisati na papir. Učesnici bi trebalo da razgovaraju o slučaju. Argumente za diskusije je potrebno zapisati na papir.

Učesnici ce po grupama diskutovati o slučaju (90 minuta). Od svake grupe se traži da odgo-vori na sledeca pitanja:

ො Koja je obaveza države u tom slučaju? ො Koji član Konvencije bi se mogao primeniti? ො Kako bi policajac mogao da zna da je osoba novinar? Da li bi novinari trebalo da

budu po nečemu prepoznatljivi npr. po specijalnim majicama? ො Zašto novinarima treba objasniti ovaj slučaj?

Nakon što grupe završe s diskusijom, grupe idu okolo i zapisuju svoje komentare na zaključke drugih grupa. Ovaj deo ne bi trebalo da traje duže od 20 minuta.

Članovi svake grupe izveštavaju ostale, ujedno čitajuci komentare ostalih grupa.

Slučajevi

Slučaj 1:

Na osnovu slučaja Nadžafli protiv Azerbejdžana122:

Podnosilac predstavke, Ramiz Husein oglu Nadžafli, državljanin je Azerbejdžana rođen 1967. godine i živi u Bakuu (Azerbejdžan). Bio je novinar i glavni urednik novina po imenu „BozQurd“ („BozĆurd“). Dana 9. oktobra 2005. godine bio je poslat da izveštava sa nedozvoljenog protesta u Bakuu, u orga-

122. Presuda ESLjP: Najafli v. Azerbaijan (br. 2594/07)


nizaciji opozicione stranke. Tokom razbijanja protesta od strane policije, gospodin Najafi i njegove kolege su pretučeni i dobili su razne povrede. Prema navodima podnosioca predstavke, on je rekao policajcima da je novinar i zamolio ih da prestanu. Zatim je udaren u glavu i izgubio je svest. Dana 26. oktobra 2005. Nadžafli je dobio medicinsku potvrdu s dijagnozom zatvorene kraniocerebralne traume, potresom mozga i oštecenjem mekog tkiva na vrhu glave. Krivični postupak je pokrenut protiv dotičnih policajaca 9. novembra 2005. od strane Policijske uprave distrikta Sabail, koji je potom prebačen u Kan-celariju okružnog tužilaštva Sabailagde je slučaj ponovno kvalifikovan, ali nekaobatinanje, vec kao narušavanje zakonite profesionalne delatnosti novinara. Kada je ispitivan, 12. januara 2006. godine, gospodin Nadžafli je izjavio da ga je grupa policajaca tukla pendrecima dok su posmatrali proteste.

On je takođe dostavio fotografiju šefa interventne policije Bakua (A.V.), koja je bila prisutna na mes-tu događaja. Druga dva novinara prisustna tokom incidenta potvrdilisu verziju događaja gospodina Nadžaflija. Prema naredbi Vlade, istražilac je naredio veštačenje. Međutim, sud nije dobio nikakve dokaze o veštačenju, a podnosilac predstavke je naveo da nije bio obavešten o takvoj odluci. Dana 9. marta 2006. godine, nakon što je A.V. negirao umešanost u batinanje gospodina Nadžaflija, istražilac Okružnog tužilaštva okruga Sabaila doneo je odluku da se krivični postupak obustavi dok se ne identi-fikuju učinioci batinanja. Podnosilac predstavke se žalio na odlaganje istrage, ali bez uspeha. Njegova žalba je odbačena 13. juna 2006. Parnica koju je podneo gospodin Nadžafli kako bi tražio nadoknadu štete takođe je odbačena, uz obrazloženje da nije došlo do optužbe stvarnih osoba.

Slučaj 2:

Na osnovu slučaja Tekin protiv Turske123:

Februara 1993. godine, tokom posete svojoj porodici u zaseoku Jasitepe, novinar Tekin je uhapšen zbog sumnje da je pretio seoskim žandarima pod komandom oficira Haruna Altina i odveden je u se-dište žandarmerije, Derinsu. Bio je zadržan je u Derinsu sve do 19. februara 1993. godine. On je naveo da je tokom njegovog boravka u pritvoru bio zatvoren u celiji bez osvetljenja, kreveta ili cebeta, da je temperatura bila ispod nule, i da je hranjen samo hlebom i vodom. Štaviše, imao je povez na očima. Tvrdio je da su ga žandari napali u njegovoj celiji, uključujuci oficira Altina. On je izjavio da bi umro od hladnoce da trojici njegove brace nije bilo dozvoljeno da uđu u celiju u noci 18. februara i umotaju ga u još odece. Ujutro 19. februara 1993, podnosilac predstavke odveden je u sedište žandarmerije u okrug Derik. Pušten je istog dana. On je izjavio da je bio mučen u Deriku, i to hladnom vodom, elektrošoko-vima i premlacivanjem, sve sa ciljem da ga nateraju da potpiše izjavu o priznanju. Rekao je i da mu zapovednik okruga žandarmerije, Musa Ćitil, pretio smrcu ako se vrati u taj deo zemlje.

Slučaj 3:

Na osnovu slučaja Kilič protiv Turske124:

Kemal Kilič bio je novinar u novinama„Ozgur Gundem“. Bio je neoženjen i živeo je sa svojim ocem u selu Kulunče, izvan Sanliurfa. Osim što je radio kao novinar, bio je član Udruženja za ljudska prava u Sanliurfu. Dana 23. decembra 1992. Kemal Kilič poslao je saopštenje za štampu guverneru Sanliurfe. U saopštenju je pisalo da su upucene pretnje smrcu predstavniku Ujedinjenih distributera štampe koji je raznosio novine „Ozgur Gundem“, kao i vozaču i vlasniku taksija koji se koristi za isporuke.

123. Presuda ESLjP: Tekin v. Turkey (52/1997/836/1042)

124. Presuda ESLjP: Kiliç v. Turkey (br. 22492/93)


Takođe je pisalo da je poznato da su osobe koje rade za „Ozgur Gundem“ bile napadnute ili ubijene, a da su oni koji su bili uključeni u prodaju i distribuciju novina bili žrtve podmetanja požara i fizičkih napada. Istaknuta je činjenica da su u drugim pokrajinama na jugoistoku oficiri štitili kancelariju i pretpostavljene, zaposlene i distributere. Kemal Kilič je zatražio da se preduzmu mere za zaštitu ljudi koji rade za kancelariju Sanliurfa, uključujuci i njega, još jednog novinara i distributera novina i vozača.

Na dan 11. januara 1993. Kemal Kilič izdao je saopštenje za štampu navodeci da se napadi protiv osoba koje su uključene u prodaju i distribuciju „Ozgur Gundema“ u Sanliurfu i dalje dešavaju, bez obzira na hitne zahteve za zaštitnim merama. Dati su detalji o podmetanju požara u trafici za novine 5. januara 1993. godine, i u još jednoj trafici 10. januara 1993. godine. U saopštenju za štampu guverner je kriti-kovan da ne obezbeđuje sigurnu distribuciju novina i javno je prozvan, zajedno s policijom, da ispuni svoje obaveze. Nakon žalbe guvernera, Kemal Kilič je optužen za vređanje guvernera kroz objavljivanje i kruženje saopštenja. Odveden je u pritvor u Policijsku upravu Sanliurfa 18. januara 1993. godine i pušten istog dana. Oko 17.00 časova 18. februara 1993. Kemal Kilič je izašao iz kancelarije u centru Sanliurfa i otpešačio do autobuske stanice.

Oko 17.30 uhvatio je autobus od Sanliurfa do Akčale, koji je krenuo iz Kujubašija. Pre nego što je auto-bus stigao do raskrsnice na magistralnom putu prema Kulunči, prestigao ga je beli automobil marke „reno“ koji je skrenuo na seoski put, okrenuo se i parkirao, s ugašenim prednjim svetlima. Automobil je primetio Ahmet Fidan oko 18.20, nocni čuvar u obližnjem gradilištu. Kemal Kilič je bio jedini putnik koji je sišao s autobusa kada se zaustavio na raskrsnici. Krenuo je pešice putem ka selu. Ahmet Fidan je čuo glasove kako se raspravljaju i krik u pomoc, nakon čega i dva hica. Incident je prijavljen žandarima, koji su brzo stigli na mesto dešavanja. Pronađeno je telo Kemala Kiliča s dve rane od metka u glavi.

Uprkos tužbama novina i žalbi porodice, istraga o njegovom slučaju je prekinuta. Mnogi dokazi o slučaju ukazuju na to da su službenici državne bezbednosti mogli biti uključeni u ubistvo. Međutim, istražni organi nisu uzeli dokaze u obzir.

U sažetku rasprave treneri se mogu osvrnuti na odluke Ustavnog suda Republike Srbije, koje sadrže koncept pozitivnih obaveza, uz naznaku da je u pitanju stav suda koji se odnosi na obaveze države u vezi sa pravom na život i slobodu od mučenja i da je primenljivo i na sluča-jeve koji se odnose na novinare.

Odluka Ustavnog suda Už 4527/2011

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, pravo na život spada u „tvrdo jezgro“ ljudskih prava koja se jemče svakom licu, u svim okolnostima i na svim mestima i ne može da bude predmet bilo kakvog ograničenja ili derogiranja. Reč je o jednom od prava koje utemeljuje slobodu i čije postojanje podrazumeva pozitivnu obavezu države da preduzme sve potrebne mere kako bi se zaštiti o život lica koje je pod njenom nadležnošcu (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu ‘’L.C.B. protiv Ujedinjenog Kraljevstva’’, od 9. juna 1998. godine, izveštaj 1998-III, stav 36.). Ova pozitivna obaveza države obuhvata materijalnopravni i procesnopravni aspekt.

Sa materijalnopravnog aspekta, pozitivna obaveza države podrazumeva preduzimanje svih neophodnih mera kako do nasilne smrti ne bi došlo, a to pretpostavlja uspostavljanje prav-


nog okvira koji treba da pruži efikasnu zaštitu od pretnji usmerenih na pravo na život (videti, mutatis mutandis, presudu Evropskog suda za ljudska prava ‘’Osman protiv Ujedinjenog Kral-jevstva’’, od 28. oktobra 1998. godine, izveštaj 1998-VIII, stavovi 115. i 116). Zbog toga je neo-phodno postojanje delotvornih krivičnopravnih i drugih normi koje bi odvracale od vršen-ja krivičnih dela protiv života lica, kao i procesnih mehanizama za sprečavanje, suzbijanje i kažnjavanje povreda tih normi (videti: presudu Evropskog suda za ljudska prava ‘’Streletz, Kessler i Krenz protiv Nemačke’’ od 22. marta 2001. godine, stav 86). Ova obaveza se proširuje i na preduzimanje preventivnih mera radi zaštite života, posebno u odnosu na opasne delat-nosti koje potencijalno predstavljaju rizik za život (u tom smislu videti i presudu Evropskog suda za ljudska prava ‘’Oneryildiz protiv Turske’’, od 30. novembra 2004. godine, stav 107). Posmatrana sa procesnopravnog aspekta, pozitivna obaveza države se, u slučaju kada je neko lice lišeno života, sastoji u sprovođenju nezavisne i delotvorne istrage (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava ‘’McKerr protiv Ujedinjenog Kraljevstva’’ od 4. maja 2001. godine, stav 111), što podrazumeva postojanje efikasnog sudskog sistema u okviru kojeg ce biti sprovoden postupak koji ne mora nužno po svom karakteru da bude krivični’’.

Odluka Ustavnog suda Už 10066/2012

„Ocenjujuci razloge i navode istaknute u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na život, Ustavni sud prethodno konstatuje da Ustav u članu 24. stav 1. Jemči da je ljudski život neprikosnoven. Pravo na život je apsolutno pravo i osnovno je ljudsko pravo zajemče-no Ustavom, čije postojanje podrazumeva obavezu države da preduzme sve potrebne mere kako bi se zaštitio život lica koje je pod njenom nadležnošcu (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu L.C.B. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 9. juna 1998. godine, izveštaj 1998-III, stav 36), koja pozitivna obaveza države obuhvata materijalnopravni i pro-cesnopravni aspekt.

Posmatrana sa procesnopravnog aspekta, na koji podnosioci u ustavnoj žalbi ukazuju, pozi-tivna obaveza države se, u slučaju kada je neko lice lišeno života, sastoji u sprovođenju ne-zavisne i delotvorne istrage (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava McKerr protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 4. maja 2001. godine, stav 111). U tom smislu, Ustavni sud uka-zuje da je u svojoj Odluci Už-4527/2011 od 31. januara 2013. godine, pored ostalog, istakao: da obaveza zaštite života prema članu 24. stav 1. Ustava zahteva postojanje neke vrste delot-vorne zvanične istrage kada su pojedinci ubijeni usled sumnje u upotrebu sile, bilo od strane državnih službenika ili od strane privatnih lica (videti, na primer, presudu Evropskog suda za ljudska prava Branko Tomašic i drugi protiv Hrvatske, od 15. januara 2009. godine, stav 62); da ta istraga mora biti delotvorna u smislu da može dovesti do identifikacije i kažnjavanja odgovornih (videti Oğur protiv Turske, 1999-III, stav 88); da to nije obaveza cilja vec obaveza sredstava, što znači da su nadležni državni organi u obavezi da preduzmu sve razumne mere koje su im na raspolaganju kako bi obezbedili dokaze u vezi sa tim događajem, uključujuci, pred ostalog, i uzrok smrti; da svaki nedostatak u „istrazi“ koji podriva njenu sposobnost da se kroz nju utvrdi uzrok smrti ili odgovorna osoba može predstavljati rizik da navedeni standard nece biti zadovoljen (videti, pored ostalih, Bazorkina protiv Rusije, od 27. jula 2006. godine, stav 118); da postoji implicitni zahtev za hitnošcu i razumnom ekspeditivnošcu (videti Yaşa protiv Turske, od 2. septembra 1998. godine, Izveštaj 1998-VI, stavovi 102-04 i Mahmut Kaya protiv Turske 2000-III, stavovi 106. i 107.); da iako mogu postojati stvarne poteškoce koje sprečavaju napredovanje određene istrage, brzo reagovanje vlasti u situacijama koje ukl-jučuju upotrebu smrtonosne sile mogu se generalno smatrati suštinskim za očuvanje pov-erenja javnosti u vladavinu prava i sprečavanje svake pojave zavere ili tolerisanja nezakonitih


radnji (videti Jularic protiv Hrvatske, od 10. januara 2011. godine, stav 43); da iz istih razloga mora postojati dovoljan element javne kontrole istrage ili njenih rezultata kako bi se osig-urala odgovornost za polaganje računa i u praksi i u teoriji i da stepen javne kontrole koji se traži može biti različit od predmeta do predmeta, kao i da bliski rođaci žrtve moraju učestvovati u postupku u svim predmetima u meri koja je potrebna kako bi se čuvali njihovi legitimni interesi (videti Shanaghan protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 4. maja 2001. godine, stavovi 91. i 92).“

Odluka Ustavnog suda Už -6602/2012

Prema ustaljenoj praksi ESLjP, zabrana iz člana 3. Konvencije ima svoj materijalni i procesni aspekt, u zavisnosti od vrste obaveza država potpisnica i njenih organa. S tim u vezi, nega-tivna obaveza nadležnih državnih organa, odnosno njihovih predstavnika, da se uzdrže od radnji kojima se povređuje psihički i fizički integritet lica koja su lišena slobode, lica koja se nalaze u pritvoru ili na izdržavanju kazne zatvora, tačnije da se uzdrže od izlaganja tog lica mučenju, nečovečnom ili ponižavajucem postupanju ili kažnjavanju, predstavlja materijalni aspekt garancije iz člana 3. Konvencije. Pozitivna obaveza državnih organa da u slučaju po-stojanja jasnih indicija da je lice koje je lišeno slobode, koje se nalazi u pritvoru ili na izdržava-nju kazne zatvora, bilo izloženo nekom od oblika zlostavljanja, sprovede delotvornu, temelj-nu, brzu i nezavisnu istragu čini procesni aspekt navedene garancije (presude u predmetima Stanimirovic protiv Srbije, predstavka broj 26088/06, Labita protiv Italije (VV), predstavka broj 26772/95, V.D. protiv Hrvatske, predstavka broj 15526/10, i Mađer protiv Hrvatske, pred-stavka broj 56185/07).

Odluka Ustavnog suda Už - 8791/2014, odluka od 16. marta 2017

Prema ustaljenoj praksi ESLjP, zabrana iz člana 3. Konvencije odredbe člana 25. Ustava ga-rantuju nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i jemče da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajucem postupanju ili kažnjavanju, kao i da je ista garanci-ja sadržana u članu 3. Evropske konvencije, dok je odredbama člana 28. Ustava zajemčeno da se prema licu lišenom slobode mora postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti, da je zabranjeno svako nasilje prema licu lišenom slobode i da je zabranjeno iznuđivanje iskaza.

Navedena jemstva se u odnosu na predstavnike državnih organa ogledaju prvenstveno u obavezi da se uzdrže od radnji kojima se povređuje psihički i fizički integritet lica koje se nalazi u pritvoru ili na izdržavanju kazne zatvora, odnosno da se uzdrže od izlaganja tog lica mučenju, nečovečnom ili ponižavajucem postupanju ili kažnjavanju, a čime se osigurava poštovanje materijalnog aspekta ovog prava.

S druge strane, postoji pozitivna obaveza nadležnih državnih organa da poštuju i zaštite pro-cesni aspekt navedenih prava, a koji podrazumeva obavezu nadležnih državnih organa da, u slučaju postojanja jasnih indicija da je lice koje se nalazi u pritvoru ili na izdržavanju kazne zatvora bilo izloženo nekom od oblika zlostavljanja, sprovede delotvornu, temeljnu, brzu i nezavisnu istragu koja bi trebalo da osigura identifikovanje i kažnjavanje odgovornih lica (videti: presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Stanimirovic protiv Srbije, predstavka broj 26088/06, od 18. oktobra 2011. godine, st. 39. i 40, Labita protiv Italije (VV), predstavka broj 26772/95, od 6. aprila 2000. godine, stav 131, V.D. protiv Hrvatske, predstav-ka broj 15526/10, od 8. februara 2012. godine, st. 63. i 64. i Mađer protiv Hrvatske, predstavka broj 56185/07, od 21. septembra 2011. godine, st. 111. i 112).


Nacionalni propisi

Zakon o javnom informisanju i medijima („Sl. glasnik RS“, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016-auten-tično tumačenje) u članu 4. stav 2. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju ured-nika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili nekom drugom ličnom svojstvu. Dalje, član 4. stav 4. propisuje da se fizički napad na urednika, novinara i druga lica koja učestvuju u prikupljanju i objavljivanju informacija putem medija kažnjava na osnovu zakona.

Treneri daju učesnicima informacije o stavovima ESLjP. Upotreba sile smatra se «nepotreb-nom, preteranom i neprihvatljivom». Osim toga, Sud je smatrao da sve mere koje sprečava-ju novinare da obavljaju svoj posao mogu pokrenuti pitanja u skladu sa članom 10. EKLjP. Novinar podnosilac predstavke u slučaju Nadžafli protiv Azerbejdžana nosio je novinarsku značku na grudima i rekao je policajcima da je novinar. Preterana upotreba sile dok je obavljao svoju profesionalnu dužnost stoga je takođe svrstana u kršenje člana 10. (bez obzira na to da li je bilo namere od strane policije da ometa novi-narske aktivnosti).

Druga relevantna sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava: ො Ozgur Gundem protiv Turske125

ො Dink protiv Turske126

ො Gongadze protiv Ukrajine127

Novinari tokom protesta

Države bi takođe trebalo da obezbede posebnu zaštitu novinarima tokom demonstracija. Novinari koji izveštavaju sa demonstracija trebalo bi da budu smešteni u poseban sektor. Novinari bi trebalo da po-štuju odluke policije koja štiti događaj.

Pentikainen protiv Finske128 (hapšenje i osuđivanje novinara zbog nepoštovanja naređenja policije to-kom demonstracije: nema povrede člana 10): činjenica da je podnosilac predstavke bio novinar nije mu da-vala pravo na preferencijalni ili drugačiji tretman u odnosu na ostale osobe koje su ostale na licu mestu.

“Novinar mora biti svestan da on ili ona preuzima rizik od podvrgavanja zakonskim sankcijama, uključu-juci i one krivičnog karaktera, ako ne poštuju zakonske naredbe policije, između ostalih organa.”

Međutim, ESLjP naglašava da “ovaj zaključak mora da se posmatra na osnovu posebnih okolnosti u ovom predmetu, uz posvecivanje dužne pažnje potrebi da se izbegne svako narušavanje uloge javnog kontrolora koju mediji imaju (stav 114).

125. Presuda ESLjP: Özgür Gündem v. Turkey (br. 23144/93). Prevod na srpski jezik, dostupan na HUDOC

126. Presuda ESLjP: Dink v. Turkey (br. 2668/07, 6102/08, 30079/08, 7072/09 i 7124/09). Prevod na srpski jezik, dostupan na HUDOC

127. Presuda ESLjP: Gongadze v. Ukraine (br. 34056/02). Prevod na hrvatski jezik, dostupan na HUDOC

128. Presuda ESLjP: Pentikäinen v. Finland (br. 11882/10) Prevodi na hrvatski i makedonski jezik, dostupni na HUDOC


Selmani i drugi protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije129 (prisilno odvođenje novinara sa galerije nacionalnog parlamenta dok je izveštavao o parlamentarnoj raspravi: kršenje člana 10; preds-tavka br. 67259/14): nema stvarne opasnosti; nadzorna uloga medija, posebno «kada novinari ostva-ruju svoje pravo da javnosti prenose informacije o ponašanju izabranih predstavnika u parlamentu i o načinu na koji nadležni organi rešavaju remecenje reda koje se javlja u toku sednica parlamenta.»

Kao što je istaknuto u međunarodnim smernicama, naročito u OEBS-ovom priručniku o bezbednosti novinara. Novinar bi trebalo da bude vidljiv tokom protesta, upotrebom traka za glavu.

Upotreba sile protiv novinara tokom protesta i pritvor novinara zabranjenisu u sudskoj praksi Evrop-skog suda za ljudska prava (Nadžafli protiv Azerbejdžana, br. 2594/07).

Treneri takođe mogu da naglase da član 3 EKLjP uključuje obaveze vlasti da spreči i istraži zlostavljanje (kao što je slučaj sa vec pomenutim pravom na život). Prema tome, slično zahte-vima člana 2, istrage teških optužbi o zlostavljanju moraju biti temeljne i efikasne.

U Srbiji su, na osnovu podataka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), u 2014. godini evidentirana 23 napada, od kojih je u 12 slučajeva bila ugrožena fizička bezbednost novina-ra, dok je, prema istom izvoru, u 2015. godini bilo 28 napada na novinare, od čega 9 fizičkih nasrtaja, 16 verbalnih pretnji i 3 napada na imovinu. 130

Zastrašivanje novinara131

U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2016. godinu, ukazuje se na to da broj za-beleženih slučajeva pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje predstavlja razlog za zabrinutost. Nekoliko krivičnih prijava je podneto, ali konačne presude su još uvek retke. Pro-dužena policijska zaštita nekoliko novinara i aktivista društvenih medija se nastavlja, bez pre-duzetih opipljivih akcija za uklanjanje razloga za ove mere bezbednosti, što ozbiljno ometa njihov rad u okviru ove profesije. Komisija koja ima zadatak da razmotri nerešene predmete ubijenih novinara iz 1999. i 2001. godine nije ostvarila dalji napredak u istrazi dva ubistva, dok je suđenje za ubistvo jednog vlasnika medija u toku. Objavljivanje ličnih podataka i pret-postavki koje su štetne za pretpostavku nevinosti je i dalje česta pojava. Zaključuje se da nije bilo napretka u istrazi ni za slučajeve akcija protiv sajtova koje su se desile od 2014. godine na ovamo i ukazuje na potrebu ulaganja ozbiljnih napora da se identifikuju i procesuiraju lica osumnjičena za kršenje internet sloboda.

129. Presuda ESLjP: Selmani and others v. The Former Yugoslav Republic of Macedonia (br. 67259/14)

130. ANEM, Pravni monitoring medijske scene u Srbiji, Izveštaj za novembar 2015. godine

131. Republika Srbija – Izveštaj za 2016, Evropska komisija, Brisel, 9. novembar 2016, str. 22-23, http://www.seio.gov.rs/upload/ documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_srbija_2016.pdf


Ključni zahtevi efikasne istrage u vezi sa bezbednošću novinara

i. Vlasti moraju postupati ex officio kada saznaju za ovakav slučaj (drugim rečima, ne bi trebalo da bude neophodna inicijativa najbližeg organa za pokretanje istrage).

ii. Istraga mora biti nezavisna od onih koji su umešani u te događaje.iii. Istraga mora biti efikasna u smislu da je u stanju da dovede do utvrđivanja da li je upotrebljena sila

bila ili nije bila opravdana i do identifikovanja i kažnjavanja odgovornih. Vlasti moraju preduzeti sve razumne korake kako bi osigurali dokaze o incidentu. Istražiti svaki nedostatak u istrazi koji podriva njenu sposobnost da se utvrdi uzrok smrti ili nađu odgovorna lica, bez obzira na to da li ce direktni učinioci ili oni koji su naredili ili organizovali zločin rizikovati da se prekrši ovaj standard.

iv. Postoji zahtev brzine i razumnog dostizanja cilja.v. Mora postojati delotvoran pristup žalbama u postupku istrage. vi. Mora postojati element javnog nadzora istrage ili njenih rezultata dovoljno da se osigura odgovor-

nost u praksi, očuva poverenje javnosti u privrženost vlasti prema vladavini prava i da se spreči bilo kakav dosluh ili tolerisanje nezakonitih dela.


TREĆI KORAK

Zaštita novinarskih aktivnosti i medija

Usmena prezentacija, prikazivanje internet platforme Saveta Evrope


Treneri prezentuju Platformu Saveta Evrope za promovisanje zaštite novinarstva i bezbedno-sti novinara, objašnjavajuci glavne ciljeve ove Platforme: pružanje informacija o napadima, pritiscima na novinare, pracenje nacionalnog zakonodavstva i reakcija države na napade. Internet adresa platforme: https://www.coe.int/en/web/media-freedom/the-platform

Treneri predstavljaju neke primere međunarodnih standarda za zaštitu medija, pozivajuci se na sledece dokumente Saveta Evrope: Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 2141 (2017) 1, od 24. januara 2017. godine o napadima na novinare i slobodi medija u Evropi

Skupština je zabrinuta zbog toga što su novinari ponekad bili meta policijskih akcija tokom nasilnih demonstracija. Iako organi za sprovođenje zakona mogu zaustaviti takve demon-stracije i narediti novinarima da napuste lice mesta, fizički integritet tih novinara i integritet njihove opreme moraju da se poštuju. Mediji ne smeju da budu ometani prilikom izveštavan-ja o takvim demonstracijama koje su od javnog značaja za demokratiju.

Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope, Rec 2016/4 o zaštiti novinarstva i bez-bednosti novinara i drugih medijskih subjekata

“Zabrinjavajuce je i neprihvatljivo da se novinari i drugi medijski subjekti u Evropi sve više ugrožavaju, uznemiravaju, podvrgavaju nadzoru, zastrašuju, arbitrarno lišavaju slobode, fi-zički napadaju, muče, pa čak i ubijaju zbog svog istraživačkog rada, mišljenja ili izveštavanja, naročito kada se njihov rad usredsređuje na zloupotrebu vlasti, korupciju, kršenja ljudskih prava, kriminalne aktivnosti, terorizam i fundamentalizam. Ove zloupotrebe i zločini su obi-mno dokumentovani u izveštajima koje su objavili mediji, nevladine organizacije i branioci ljudskih prava»


Preporuka Komiteta minstara br. R (2000) 7 o pravima novinara da ne otkrivaju svoje izvore informacija

Deklaracija Komiteta ministara o zaštiti novinarstva i bezbednosti novinara i drugih medijskih subjekata, usvojena 30. aprila 2014. godine

Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 2035 (2015)

Preporuka 2062 (2015) Zaštita bezbednosti novinara i slobode medija u Evropi

Član 10. EKLjP i jurisprudencija ESLjP

Sud je smatrao da sve mere koje sprečavaju novinare da rade svoj posao mogu pokrenuti pitanja iz člana 10. EKLjP, jer ometaju novinarski rad.

Treneri predstavljaju neke od primera međunarodnih standarda zaštite novinara koji se odnose na dokumenta SE: 1. Preporuka Komiteta ministara br. R (2000) 7 o pravima nov-inara da ne otkrivaju svoje izvore informacija; 2. Deklaracija Komiteta ministara o zaštiti novinarstva i bezbednosti novinara i drugih medijskih aktera, usvojena 30. aprila 2014. godine; 3. Rezolucija PACE-a 2035 (2015); i 4. Preporuka 2062 (2015) – Zaštita bezbednosti novinara i medijskih sloboda u Evropi, kao i član 10 EKLjP i jurisprudencija EKLjP.

Kao primer, treneri se mogu dotaci posebnog poglavlja Preporuke 2062 (2015) posvecenog Turskoj, i mogu naglasiti nedostatke, naročito primer ostvarivanja pritiska 11. juna 2013. go-dine regulatora elektronskih medija RTUK (Visokog odbora za radio i televiziju ) na TV Ulusal, TV Halk, EM TV i Cem TV da ne emituju izveštaje o protestima, jer to može podstaci nasilje. Kao odgovor, mnogi TV kanali su prestali da emituju informacije o događajima.

Treneri definišu pojam novinara, uz naznaku da u zakonodavstvu Republike Srbije nema definicije „novinara“, ali da se posredno može definisati i prema definiciji Saveta Evrope u Preporuci Komiteta ministara br. R (2000) 7 o pravima novinara da ne otkrivaju svoje izvore informacija – “fizičko ili pravno lice koje je redovno ili profesionalno uključeno u prikupljanje i širenje informacija u javnost putem bilo kog sredstva masovne komunikacije.”

Nacionalni propisi

Zakon o javnom informisanju i medijima („Sl. glasnik RS“, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016-auten-tično tumačenje) u članu 52. propisuje da novinar nije dužan da otkrije izvor informacije, osim podataka koji se odnose na krivično delo, odnosno učinioca krivičnog dela za koje je kao kazna propisan zatvor u trajanju od najmanje pet godina, ako se podaci za to krivično delo ne mogu pribaviti na drugi način.

Zakon o policiji („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016) u članu 65. stav 4. predeviđa da prilikom primene policijskih ovlašcenja, policijski službenik postupa u skladu sa zakonom i drugim propisom i poštuje standarde postavljene Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Osnovnim principima UN o upotrebi sile i vatrenog oružja od strane službenih lica koja sprovode zakon, Evropskim kodeksom policijske etike i drugim međunarodnim aktima koji se odnose na policiju.

Treneri ističu da je sud smatrao da sve mere koje sprečavaju novinare da obavljaju svoj posao mogu pokrenuti pitanja u skladu sa članom 10. EKLjP, jer narušavaju novinarski rad.


Pristup informacijama

U slučaju Gudvin protiv Velike Britanije132, ESLjP je priznao zaštitu izvora kao osnovni uslov za slobodu štampe: “Bez takve zaštite, izvori se mogu sprečiti da pruže pomoc novinarima u informisanju javnosti o pitanjima koja su od javnog značaja.”

Član 10 Konvencije stoga garantuje novinarima pravo da odbiju da otkriju svoje izvore osim ukoliko ne postoji “preovladavajuci zahtev od javnog značaja”.

U slučaju Daman protiv Švajcarske133, Sud je mišljenja da je došlo do kršenja člana 10. EKLjP, osuđujuci novinara zbog podsticanja administrativnog asistenta kancelarije javnog tužio-ca da otkrije poverljive podatke. Asistent je prosledio podatke koji se odnose na kaznenu evidenciju osumnjičenih u spektakularnoj pljački. Kažnjavanjem novinara u ovom slučaju, načinjen je korak pre objavljivanja i takva kazna bi najverovatnije odvratila novinare od do-prinosa javnoj raspravi o pitanjima koja se tiču života zajednice. Prema tome, ovo bi znatno omelo štampu u obavljanju svoje uloge pružanja informacija i mehanizama javne kontrole. Osim toga, šteta nije naneta pravima dotičnih osoba, jer je sam novinar odlučio da ne ob-javi podatke o kojima se govori. U takvim okolnostima, Sud je smatrao da Damanova osu-da nije bila razumno srazmerna ostvarenju legitimnog cilja u pitanju, imajuci u vidu interes demokratskog društva u osiguravanju i očuvanju slobode štampe.

Pravo na slobodu informacija u skladu sa članom 10. EKLjP u suštini se tumači kao da zabranjuje vladama da ograničavaju osobama da primaju informacije koje drugi žele, ili mogu biti voljni da ih daju. ESLjP takođe uvažava značaj prava novinara na pristup informaci-jama:

i) Prikupljanje informacija je bitan pripremni korak u novinarstvu i sastavni, zašticeni deo slobode štampe.

ii) Prepreke stvorene kako bi se ometao pristup informacijama koje su od javnog interesa mogu obeshrabriti one koji rade u medijima ili srodnim oblastima da tragaju za takvim st-varima. Kao rezultat toga, oni možda više nece biti u mogucnosti da igraju svoju ključnu ulogu «mehanizma javne kontrole» i njihova sposobnost da daju tačne i pouzdane infor-macije može biti ugrožena.

iii) Zakon ne može dozvoliti proizvoljna ograničenja, koja mogu postati oblik posredne cenzure ukoliko vlasti stvore prepreke za prikupljanje informacija. Primer slučaja Tarsasag a Szabadsagjogokert protiv Mađarske se može dati učesnicima, uz osvrt na nastavnu jedinicu 1, u kojoj je predstavljen pojam pristupa informacijama134.

Ova tri elementa slobode izražavanja prihvacena su i u izdvojenom mišljenju u nedavno do-netoj odluci Turskog državnog saveta (13. Odbor, E:2014/3811).

Drugi primeri iz sudske prakse: (kršenje zaključka člana 10) ො Roemen i Šmit protiv Luksemburga135, 25. februar 2003. ො Ernst i drugi protiv Belgije136, 15. juli 2003.


133. Presuda ESLjP: Dammann c. Suisse (br. 77551/01), na francuskom

134. Slučaj je dostupan u rezimeu slučajeva ESLjP

135. Presuda ESLjP: Roemen and Schmit v. Luxembourg (br.51772/99)

136. Presuda ESLjP: Ernst et autres c. Belgique (br. 33400/96)


ො Voskuil protiv Holandije137, 22. novembar 2007. ො Tilak protiv Belgije138, 27. novembar 2007. (novinar osumnjičen da je podmitio držav-

nog službenika EU, istraga povrede poslovne tajne (OLAF); pretraživanje i konfiskaci-ja (računara, dokumenata, mobilnog telefona).

Pravo novinara da ne otkriva svoje izvore ne može se smatrati tek privilegijom koja se odo-brava ili oduzima u zavisnosti od zakonitost ili nezakonitost njihovih izvora, vec ono pred-stavlja deo prava na informisanje, sa kojim je potrebno da se postupa s krajnjim oprezom. Akcija protiv novinara zasnovana na nejasnim glasinama. Pretres/konfiskacija: nesrazmerne mere. Kršenje člana 10.

ො Financial Times protiv Velike Britanije139, 15. decembar 2009. ො Sanoma Uitgevers B.V. t. protiv Holandije140 (Opšti komentar), 14. septembar 2010.

Pravo na zaštitu novinarskih izvora potrebno je zaštititi dovoljnim proceduralnim garancija-ma, uključujuci garanciju ex ante revizije koju obavlja sudija ili neki drugi nezavisni i nepris-trasni organ odlučivanja, pre nego što policija ili javni tužilac ostvare pristup informaci-jama koje mogu otkriti takve izvore.

ො Martin i drugi protiv Francuske141, 12. april 2012. ො Ressiot ao protiv Francuske142, 28. juni 2012. ො Telegraaf Media (..) protiv Holandije143, 22. novembar 2012. ො St Paul Luxembourg SA protiv Luksemburga144, 18. april 2013. ො Nagla protiv Letonije145, 16. juli 2013. ො Görmüş a.o. protiv Turske146, 19. januar 2016. ො Istraživanje u redakciji u sklopu istrage o krivičnom delu curenja podataka iz tajnog

dokumenta. Evropski sud za ljudska prava: uplitanje može imati ozbiljan uticaj na druge novinare ili druge uzbunjivače i moglo bi da obeshrabri prijavljivanje ostalih kršenja koja učine državni organi! Zaplena, pribavljanje i čuvanje svih Noktovih raču-narskih podataka, u cilju identifikovanja uzbunjivača u javnom sektoru, predstavljalo je nesrazmerno mešanje državnih organa.

***Zaštita novinara i uloga medija uključuje zaštitu prikupljanja vesti

ො Haldiman protiv Švajcarske:147 Korišcenje skrivene kamere. ො Daman protiv Švajcarske148: Prikupljanje informacija je bitan pripremni korak u novi-

narstvu i predstavlja zašticeni deo slobode štampe. ො Selmani i drugi protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije149.

137. Presuda ESLjP: Voskuil v. The Netherlands (br.64752/01)

138. Presuda ESLjP: Tillack v. Belgium (br. 20477/05)

139. Presuda ESLjP: Financial times ltd and others v. the United Kingdom (br. 821/03)

140. Presuda ESLjP: Sanoma Uitgevers b.v. v. the Netherlands (br. 38224/03)

141. Presuda ESLjP: Martin et autres c. France (br. 30002/08)

142. Presuda ESLjP: Ressiot et autres c. France (br. 15054/07 et 15066/07)

143. Presuda ESLjP: Telegraaf media nederland landelijke media b.v. and others v. The Netherlands (br. 39315/06)

144. Presuda ESLjP: Saint-Paul Luxembourg S.A. v. Luxembourg (br. 26419/10)

145. Presuda ESLjP: Nagla v. Latvia (br. 73469/10)

146. Presuda ESLjP: Görmüs et autres c. Turquie (br. 49085/07), na francuskom

147. Presuda ESLjP: Haldimann and others v. Switzerland (br. 21830/09)

148. Presuda ESLjP: Dammann c. Suisse (br. 77551/01), na francuskom

149. Presuda ESLjP: Selmani and others v. The Former Yugoslav Republic of Macedonia (br. 67259/14)


***

Da li postoji opšta “pozitivna” obaveza država članica da dostave relevantne informacije i/ili omoguce pristup zvaničnim dokumentima u vezi sa pitanjima od javnog značaja?Da, u skladu sa nacionalnim pravom, međunarodnim pravom, kao i zakonima EU + članom 42 Povelje EU o osnovnim pravima (institucije EU).Ali ne kao pravo prema (članu 10) EKLjPČlan 10 - ne odnosi se na pravo pristupa dokumentima koji se nalaze u posedu državnih organa. Član 8 - samo u vrlo specifičnim slučajevima ličnih dosijea ili informacija vezanih za privatni život podnosioca predstavke.

Član 6 - u vezi sa pravom na pravično suđenje.

Od 2009. godine ESLjP primenjuje novi pristup. EKLjP ne garantuje samostalno pravo pristupa informacijama, ali kada je pristup informacijama od važnosti za ostvarivanje prava na primanje i prenošenje informacija od javnog značaja, odbijanje zahteva novinara, nevla-dine organizacije ili drugog «javnog kontrolora» predstavlja ometanje člana 10. EKLjP.

U nekim slučajevima utvrđeno je kršenje člana 10. EKLjP.

Társaság a Szabadságjogokért protiv Mađarske150: Zahtev za pristup dokumentu, Mađar-ska unija za građanske slobode. Predmetni zahtev za pristup dokumentu koji sadrži žalbu koju je podneo poslanik u par-lamentu u predmetu koji se nalazi pred Ustavnim sudom u vezi sa izmenama u Krivičnom zakoniku o zločinima povezanim sa narkoticima.

Inicijativa mladih za ljudska prava protiv Srbije151: ESLjP je potvrdio da pojam «sloboda primanja informacija» obuhvata pravo pristupa informacijama.NVO je zatražila od obaveštajne agencije Srbije da joj dostavi neke činjenične informacije u vezi sa merama za elektronski nadzor koje je koristila pomenuta agencija. Agencija je to odbila.

KRŠENJE člana 10. Sud je naložio Srbiji da obezbedi da u roku od tri meseca obaveštajna agencija Srbije dostavi NVO kao podnosiocu zahteva informacije koje su zatražene.

Roşiianu protiv Rumunije152: Roşiianu je kao novinar bio uključen u legitimno prikupljanje informacija o pitanjima od javnog značaja i dobrog upravljanja državnih organa.

Prikupljanje informacija je suštinski pripremni korak u novinarstvu i inherentan je i zašticen deo slobode štampe. Sud je zaključio da rumunske vlasti nisu iznele argumente koji pokazu-ju da je mešanje u Rosianovo pravo na pristup dokumentima bilo propisano zakonom, ili da je sledilo jedan ili nekoliko legitimnih ciljeva.

Guseva protiv Bugarske153: Evropski sud za ljudska prava je potvrdio svoj sve veci autoritet u smislu da se može osloniti na član 10 EKLjP za odbijanje da se novinaru ili NVO omogući pristup informacijama koje su od javnog značaja (u ovom predmetu: lečenje životinja luta-lica/prava životinja). Uloga medija i NVO kao javnih kontrolora. Odbijanje gradonačelnika

150. Presuda ESLjP: Társaság a Szabadságjogokért v. Hungary (br. 37374/05)

151. Presuda ESLjP: Youth initiative for human rights v. Serbia (br. 48135/06)

152. Presuda ESLjP: Roşiianu c. Roumanie (br. 27329/06)

153. Presuda ESLjP: Guseva v. Bulgaria (br. 6987/07)


da pruži informacije predstavljalo je ometanje pripremne faze u procesu informisanja jav-nosti, a samim tim i mešanje u pravo podnosioca predstavke da prenese informacije.

!!! Magyar Helsinki Bizottság protiv Mađarske154: Pobeda za pravo pristupa informacija-ma u Evropi.

Pristup informacijama prema članu 10. EKLjP je priznat, ali je ograničen. To nije samostalno pravo (vec je uslovno) i priznato je pod sledecim uslovima: - Samo ako je zatražena informacija od koristi za slobodu izražavanja;- Samo ako zatražena informacija zadovoljava test značaja za javnost;+ Važno je uzeti u obzir to da zahtev podnose novinari, nevladine organizacije, istraživači, popularni blogeri ili drugi “javni kontrolori”;+ Važan kriterijum je i to da li su zatražene informacije ili dokumenti “spremni i dostupni” (Bubon protiv Rusije).

Nacionalna praksa

Ustavni Sud Republike Srbije, Už-4162/2014, odluka od 4. oktobra 2016.

„Pre pisanja predmetnih novinskih članaka, podnosilac ustavne žalbe Gvozden Zdravkovic je 15. oktobra 2010. godine podneo zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja kojim je tražio od opštinske uprave opštine Aleksandrovac da mu se daju informacije o tome koliko je novčanih sredstava iz budžeta opštine Aleksandrovac donirano, odnosno investirano u izgradnji „Starog Mlina“ u Mitrovom Polju, ko su izvođači radova na „Starom Mlinu“ i da li je još neko investirao u izgradnju „Starog Mlina“. Međutim, opštinska uprava opštine Aleksandrovac je dopisom od 27. oktobra 2010. godine obavestila podnosioca da opštinska uprava ne poseduje dokument koji sadrži tražene informacije u vezi sa objektom „Stari Mlin“, bez daljeg obrazloženja i opravdavajucih razloga. S obzirom na to da podnosiocu ustavne žalbe, organ javne vlasti nije pružio informacije u vezi jednog objekta javne namene, a postoji zakonska obaveza da se takve informacije daju, to je objavljivanje novinskih članaka na bazi informacija iz drugih izvora u tom trenutku, po oceni Ustavnog suda, bilo primereno okolnostima konkretnog slučaja.”

Upravni sud Republike Srbije, 23 U 16640/14 od 13.3.2015.

„Iz stanja u spisima predmeta i obrazloženja osporenog rešenja proizlazi da je tuženi organ odlučujuci o ponovljenom zahtevu tužioca za izdavanje kopije dokumenta na DVD medij i elektronsku verziju stenografskih beleški sa svih sednica Vlade RS, koje su održane počevši od jula 2012., u 2013. i 2014. godini i na DVD medij i digitalni audio zapis sa svih sednicaVlade RS, koje su održane počevši od septembra 2013. godine i u 2014. godini, utvrdio da se u smis-lu člana 62. stav 2. Poslovnika Vlade Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 61/06...76/14), tražene informacije smatraju službenom tajnom stroge poverljivosti. Sa iznetog, a na osnovu člana 9. tačka 5. Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, tuženi organ doneo je odluku kao u dispozitivu osporenog rešenja.

Takođe po oceni suda osporeno rešenje doneto je uz povredu pravila postupka propisanu odredbom člana 199. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku (“Službeni list SRJ” br. 3/97 i 31/01 i “Službeni glasnik RS” br. 30/10), koja se shodno primenjuje na osnovu člana 21. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, buduci da obrazloženje osporenog rešenja ne sadrži činjenično stanje na koje su primenjene navedene zakonske

154. Presuda ESLjP: Magyar Helsinki Bizottság v. Hungary (br. 18030/11)


odredbe i razloge iz kojih proizlazi pravilnost njihove primene i pravilnost odluke date u dispozitivu osporenog rešenja, odnosno razloge kojima se organ rukovodio pri donošenju rešenja a iz kojih proizlazi zbog čega zahtevu tužioca nije udovoljeno.

Polazeci od citiranih odredaba Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tuženi organ bio je dužan da u obrazloženju osporenog rešenja navede razloge o opravdanosti isključenja pristupa traženim informacijama odnosno da navede na koji način bi zbog omogucavanja pristupa traženim informacijama mogla nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zašticene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup infor-macijama, imajuci pri tome u vidu da je za njihovu pravilnu primenu pored činjenice da se radi o zaštiti nekog od interesa propisanih članom 9. tačka 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, neophodno utvrditi da je taj zašticeni interes pretežniji od interesa za pristup traženim informacijama. Kod navedenog, nedostatak opredeljujucih razloga u obrazloženju osporenog rešenja za odluku datu u dispozitivu, onemogucava sud da ceni zakonitost osporenog rešenja u materijalnopravnom smislu, zbog čega su učinjene povrede pravila postupka od bitnog uticaja na pravilnost i zakonitost rešavanja ove upravne stvari, te ih je u ponovnom postupku potrebno otkloniti.“

Upravni sud Republike Srbije, 8 U 5529/13 od 30.7.2013.

„Međutim, po nalaženju suda ne radi se o istovetnim zahtevima, jer je tužilac zahtevom od 18.12.2012. godine tražio da mu se dostave dva dokumenta kojima su S. H. i M. R. ovlašceni da pregovaraju sa tužiocem i u te dokumente je tužilac izvršio uvid u zgradi Predsedništva; zahtevom od 20.01.2013. godine tražio dokaz o tome da su navedena lica bila prisutna na pregovorima, odnosno upravo ona lica na koje se odnose ovlašcenja, kao i da je zahtevom od 27.02.2013. godine tražio da mu se dostavi kopija svih stranica delovodne knjige poslate pošte predsednika Vlade Republike Srbije na dan 21.05.2009. godine. Imajuci u vidu napred navedeno, kao i citirane odredbe zakona, te činjenicu da se u konkretnom slučaju ne radi o istim zahtevima, kao što su zahtevi od 18.12.2012. godine i 20.01.2013. godine, te činjenice da dostavna knjiga poslate pošte predsednika Vlade Republike Srbije postoji, to je, po oceni suda tuženi organ bio dužan da odluči ponovo podnetom zahtevu od 27.02.2013. godine, nezavisno od toga na koji način je okončan postupak po prethodnim zahtevima.“

Beleške









www.coe.int









http://europa.eu










NASTAVNA JEDINICA 6

SLOBODA IZRAŽAVANJAI DOBRO UPRAVLJANJE

PRAVOSUĐEM






















Republike Srbije.


Saveta Evrope.

SadržajPRVI KORAK – UVOD U KONCEPT 1

VOĐENA RASPRAVA 1DRUGI KORAK – NORMATIVNI OKVIR U DOMAĆEM I MEĐUNARODNOM PRAVU 3

PREZENTACIJA 3TREĆI KORAK – PRIMENA PRAVNIH STANDARDA 17

STUDIJA SLUČAJA O NUŽNOSTI OGRANIČENJA 17


SLOBODA IZRAŽAVANJAI DOBRO UPRAVLJANJEPRAVOSUĐEM

PRVI KORAK

Uvod u konceptVođena rasprava


Trener deli učesnicima primer članka s pričom iz suda, koja sadrži brojne greške. Primere treba da pripremi nacionalni ekspert.

Nakon što su učesnici dobili članak i imali vremena da ga pročitaju, trener ce zatražiti da ob-jasne greške i neprecizne formulacije. Trener ih upisuje na flipchart tabli.

Trener pita učesnike koji problemi ili pitanja mogu da se pojave kad je reč o ova dva načela, i upisuje ih na tabli/listovima.

Trener nastoji da od učesnika dobije sledece odgovore: - autoritet i nepristrasnost pravosuđa;- sloboda izražavanja sudija;- sloboda izražavanja advokata u sudnici i van nje;- izveštavanje o toku sudskog postupka;- pretpostavka nevinosti;- obelodanjivanje poverljivih informacija.


Studija slučaja

Na internet portalu jednog dnevnog lista sa nacionalnom pokrivenošcu, čiji je glavni i odgovorni ured-nik AA, objavljen je tekst pod nazivom „Kriminalna sprega policije, tužilaštva i sudstva“, koji je potpisan sa redakcija.

Izvodi iz novinskog teksta:

Krajem februara 2016. godine, u organizovanoj policijskoj akciji sa ciljem razbijanja mreže švercera migranata, uhapšeni su Milan M (30), Dejan B (37) i Uroš F (22), svi iz Beograda. Oni su uhvaceni na spavanju u iznajmljenom stanu u Vranju, čiji je vlasnik takođe pripadnik kriminalnih krugova koji je od ranije poznat policiji. Prilikom hapšenja zaplenjeno je 10 mobilnih telefona, dva kompjutera, 5.500 eura i 138.000,00 dinara, kao i određena količina marihuane.

Nekoliko dana kasnije svi su pušteni na slobodu, iako je bilo i više nego očigledno da su telefoni, kom-pjuteri i novac koji je zaplenjen, bili sredstva pomocu kojih je ova kriminalna grupa organizovala šver-covanje migranata – veoma unosan posao poslednjih meseci.

I kako su onda oni na slobodi? Javnost ima prava da zna kako, zašto i ko pušta kriminalce na slobodu.

Milan M (30) je vođa ove kriminalne grupe, dovodi se u vezu sa mnogim krivičnim delima učinjenim na celoj teritoriji Srbije. Tokom prethodnih nekoliko godina hapšen je više puta, za teška krivična dela, ali je ovaj okoreli kriminalac volšebno uspevao da izbegne zatvor. Nejasno je da li su u pitanju dobri advokati ili kumovske veze sa Jankom Markovicem, poslanikom vladajuce stranke u Narodnoj skupštini, ali je izvesno da Milan M. uspeva da izigra pravni sistem svaki put i da ne odgovara za krivična dela koje čini.

Uroš F (22), najmlađi član ove grupe, koji je završio samo osnovnu školu, takođe je do sada hapšen više puta, za mnoga teška krivična dela a samo jednom je uslovno osuđen za posedovanje marihuane. I u njegovom slučaju jasno se vidi kako pravosuđe u Srbiji ne funkcioniše i kako se razne veze i sprege povlače kako bi kriminalci izbegli odgovornost. Prilikom ovog hapšenja govorio je da ni on ni njegovi kompanjoni nemaju nikakve veze sa švercom mirganata, da su došli u Vranje zbog sasvim drugog le-galnog posla, te da je marihuana bila namenjena za ličnu upotrebu i da to nije zabranjeno. Interesantno je da je otac Uroša F. sudija Višeg suda a majka advokatkinja koja je branila i neke poznate kriminalce. Iako je Uroš F. sramota za svoju porodicu iz mnogo razloga – zbog kriminalnog miljea u kojem se krece, zbog neuspeha da završi čak ni srednju školu, zbog narkomanije, kao i zbog bahatog i raskalašnog života koji vodi, ipak krv nije voda pa njegovi uticajni roditelji uvek uspevaju da ga izvuku iz ruku pra-vde – što i nije mnogo čudno ako se setimo da je njegov otac vec mnogo puta oslobađao kriminalce. Sigurno je da se takvim nestručnim i protivzakonitim radom, ovaj sudija mnoge zadužio i da je stiglo vreme za naplatu.

Poslednji član ove grupe, Dejan B (37) prethodno je osuđivan za mnoga krivična dela, između ostalog za učestvovanje u tuči i nanošenje teških telesnih povreda. Veoma je interesantno da je bio procesui-ran i osuđivan sve do pre dve godine, kada se njegova sestra Dejana (31) udala za jednog službenika u Tužilaštvu. Nakon uspostavljanja ovih porodičnih veza, protiv Dejana B. se više ne vode postupci ili čak i ako se pokrenu – on bude pušten na slobodu, kao što se sada i desilo.

I sada je potrebno postaviti mnoga pitanja, koja mi i postavljamo, ali nailazimo na zid cutanja. Zašto su kriminalci pušteni na slobodu? Kako tačno funkcioniše ova sprega policije, tužilaštva i sudstva, potpo-mognuta političkim vezama? Dokle ce u Srbiji kriminalci sa vezama šetati slobodno ulicama, izbegavati suđenja i kazne? Obecavamo da cemo istraživati dalje za vas...


DRUGI KORAK

Normativni okvir u domaćem i međunarodnom pravu

Prezentacija

Predviđeno vreme: 60 ili 120 minuta, u zavisnosti od vremena na raspolaganju

Opcija 1 – prezentacija bez diskusije o slučajevima, 60 minuta

Opcija 2 – prezentacija i kratka diskusija o slučajevima, 120 minuta

U svrhu interaktivnosti, preporučuje se da prezentaciju prati kratka diskusija o slučajevima pomenutim u njoj.

Treneri ce učesnicima preneti informacije o domacem i međunarodnom okviru. Da bi ost-varili vecu interakciju u prezentaciji, treneri mogu, na početku prezentacije, da postavljaju pitanja u vezi s različitim delovima materijala, na primer: da li znate za neki slučaj sudske prakse u smislu autoriteta pravosuđa? Da li znate za neki standard koji se odnosi na slobodu izražavanja advokata u toku suđenja? U toku prezentacije, treneri iznose okolnosti slučaja i iniciraju kracu raspravu, pozivajuci učesnike da saopšte svoja mišljenja ili zaključke u pogledu nužnosti ograničenja slobode izražavanja. Posle izlaganja 2–3 učesnika treneri zatvaraju raspravu i iznose zaključke Suda u kojima su istaknuta načela koja primenjuje Sud.

DOMAĆI OKVIR Ustav Republike Srbije

Član 142. stav 2.Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opš-tih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvacenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.

Član 145.

Sudske odluke se donose u ime naroda. Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, pot-vrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona.Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.


Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku.Pomilovanjem ili amnestijom izrečena kazna može se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimično.

Član 149.Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu.Svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen.

Član 151.Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije.Sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva.

Član 34. st. 3. i 4.Svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.Niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom os-lobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanred-nom pravnom leku. Istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.Zakon o sudijama, „Sl. glasnik RS“, br. 116/2008, 58/2009 – odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 – odluka US, 121/2012, 124/2012 – odluka US, 101/2013, 111/2014 – odluka US, 117/2014, 40/2015, 63/2015 – odluka US, 106/2015 i 63/2016 – odluka US

Član 5.Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije.Sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva.

STANDARDI EKLjP

Kad je reč o profesijama uključenim u sudski postupak (sudije, tužioci, advokati), Sud je zak-ljučio da svako ograničenje njihove slobode izražavanja zahteva pažljivo preispitivanje, ima-juci u vidu negativno dejstvo koje bi ono moglo da ima na širu profesiju.

***Sloboda izražavanja sudija

“Dužnosti i odgovornosti” sudija ESLjP je razmatrao u predmetu Vil155 (uz kracu diskusiju).

155. Presuda ESLjP: Wille v. Liechtenstein (br. 28396/95)


Predmet Vil protiv Lihtenštajna

Podnosilac predstavke, visoko pozicionirani sudija, dobio je pismo od kneza od Lihtenštajna u kojem je ovaj kritikovao izjavu sudije datu u toku akademskog predavanja o izvesnom ustavnom pitanju i naja-vio nameru da ga ne imenuje na određenu javnu funkciju posle takve izjave. Na početku ocenjivanja, Sud zaključuje da “mora imati na umu da, kad je reč o pravu na slobodu izražavanja ljudi na takvom položaju, pojam ʼdužnosti i odgovornostiʼ iz člana 10. stav 2. dobija poseban značaj, jer bi se inače moglo očekivati od javnih zvaničnika koji vrše sudska ovlašcenja u pravosuđu da iskazuju uzdržanost u primjeni svog prava na slobodu izražavanja u svim predmetima u kojima bi autoritet i nepristrasnost pravosuđa mogli biti dovedeni u pitanje.” Sud je zatim rekao da, iako ustavno pitanje o kojem je govorio podnosilac predstavke sadrži političke implikacije, taj element sam po sebi ne bi smeo da ga spreči da raspravlja o tom pitanju. Kad je utvrdio kršenje člana 10. EKLjP, Sud je primetio kako je jednom pretho-dnom prilikom vlada Lihtenštajna iznela stav vrlo sličan stavu podnosioca predstavke, te da njegovo mišljenje deli znatan broj ljudi u zemlji, zbog čega ono ne predstavlja neodrživu tvrdnju.

Predmet Baka protiv Mađarske156 (presuda od 27. maja 2014)

(uz kraću diskusiju)

Sud pridaje posebnu važnost funkciji na kojoj se nalazi podnosilac predstavke, izjavama ili stavovima koje je izrazio javno, kontekstu u kojem su isti izraženi i reakciji na njih. U profesionalnom svojstvu predsednika Vrhovnog suda i Nacionalnog veca pravde, podnosilac predstavke je izneo svoje mišljenje o četiri zakonodavne reforme koje se tiču pravosuđa. Reforme su se ticale pitanja u vezi sa funkcio-nisanjem i reformom pravosudnog sistema, nezavisnosti i neuklonjivosti sudija sa funkcije i starosne granice za penzionisanje sudija.

Sud ponavlja da pitanja koja se tiču funkcionisanja pravosudnog sistema predstavljaju pitanja od ja-vnog značaja, a rasprava o njima uživa zaštitu člana 10. EKLjP (videti Kudeshkina, citirano iznad, stav 86). Čak i ako neko pitanje o kojem se raspravlja ima političke implikacije, to samo po sebi nije dovoljno da spreči sudiju da da izjavu o tom pitanju (videti Wille, citirano iznad, stav 67).

Sud primecuje da status koji je podnosilac prijave uživao kao predsednik Vrhovnog suda mu nije uskratio zaštitu na osnovu člana 10. EKLjP (videti Harabin protiv Slovačke, broj 58688/11, stav 149, 20. novembar 2012. godine). Štaviše, naročito imajuci u vidu sve veci značaj koji se daje razdvajanju ovla-šcenja (videti Kleyn i drugi protiv Holandije [Opšti komentar], brojevi 39343/98, 39651/98, 43147/98 i 46664/99, stav 193 Evropske konvencije o ljudskim pravima 2003-VI i Stafford protiv Velike Britanije [Opšti komentar], broj 46295/99, stav 78, Evropske konvencije o ljudskim pravima 2002-IV) i značaju očuvanja nezavisnosti pravosuđa, svako mešanje u slobodu izražavanja sudije u poziciji kao što je po-zicija ovog podnosioca predstavke poziva na detaljan nadzor od strane Suda (videti Harabin (odluka), broj 62584/00, od 29. juna 2004).

Međutim, da bi se utvrdilo da li je ova odredba prekršena, prvo se mora utvrditi da li sporna mera preds-tavlja mešanje u ostvarivanje slobode izražavanja podnosioca predstavke - u formi “formalnosti, stanja, ograničenja ili kazne” - ili da li se nalazi u sferi prava na pristup ili na zapošljavanje u državnoj službi, prava koje nije obezbeđeno EKLjP.

156. Presuda ESLjP:Baka v. Hungary (br. 20261/12)


Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, obim mere se mora odrediti stavljanjem te mere u kontekst činje-nica o predmetu i relevantnog zakonodavstva (za rekapitulaciju relevantne sudske prakse, videti Wille protiv Lihtenštajna [Opšti komentar], broj 28396/95, stavovi 42-43, Evropske konvencije o ljudskim pravima 1999 - VII; Harabin (odluka), citirano iznad, Kayasu protiv Turske, brojevi 64119/00 i 76292/01, stavovi 77-79, od 13. novembra 2008; Kudeshkina protiv Rusije, broj 29492/05, stav 79, od 26. februara 2009; Poyraz protiv Turske, broj 15966/06, stavovi 55-57, od 7. decembra 2010. godine; i Harabin protiv Slovačke, citirano iznad, stav 149).

Proističe da bi svaki domaci zakon ili drugi propis koji namece apsolutna i nesputana ograničenja u smislu lojalnosti ili poverljivosti određenim kategorijama državnih službenika, kao što su zaposleni u obaveštajnim službama, vojsci, itd. ili članovi pravosuđa, predstavljao kršenje člana 10. EKLjP.

Države članice mogu da usvoje takva ograničenja samo kad ista nisu opšteg karaktera vec su svedena na konkretne kategorije informacija, čija se tajnost mora periodično preispitivati, konkretne kategorije državnih službenika ili samo na određene pojedince koji pripadaju tim kategorijama, i kad su privremena. Kad istaknu argument lojalnosti ili obaveze poverljivosti u interesu odbrane “nacionalne bezbednosti”, države članice moraju da definišu taj koncept striktno i usko, tako da njime ne obuhvate oblasti koje su izvan stvarnog delokruga naciona-lne bezbednosti.

Isto tako, države moraju da dokažu postojanje stvarne opasnosti po zašticeni interes, kao što je nacionalna bezbednost, a moraju da uzmu u obzir još i interes javnosti da bude upoznata s određenim informacijama. Ako se sve to zanemari, takva ograničenja slobode izražavanja prema svojoj prirodi su apsolutna i u suprotnosti sa članom 10. stav 2. EKLjP.

Predmet Kudeškina protiv Rusije157

Razrešenje sa sudijske funkcije zbog davanja kritičkih izjava o ruskom pravosuđu: kršenje

85. Sud zatim ponavlja da se član 10 primenjuje i na mesto rada i da državni službenici, kao što je pod-nosilac predstavke, uživaju pravo na slobodu izražavanja (videti gore pomenut predmet Vogt, stav 53; predmet Wille protiv Lihtenštajna [VV], br. 28396/95, stav 41, EKLjP 1999-VII; Ahmed i drugi protiv Velike Britanije, od 2. septembra 1998, stav 56, Izveštaji 1998-VI; Fuentes Bobo protiv Španije, br. 39293/98, stav 38, od 29. februara 2000; i Guja protiv Moldavije [VV], br.14277/04, stav 52, od 12. februara 2008).

Istovremeno, Sud je svestan da zaposleni prema svom poslodavcu imaju obavezu lojalnosti, rezerve i diskrecije. To se naročito odnosi na državne službenike, jer sama priroda državne službe zahteva da državni službenik bude obavezan dužnošcu lojalnosti i diskrecije (videti gore pomenut predmet Vogt, stav 53; gore pomenut predmet Ahmed i drugi, stav 55; i predmet De DiegoNafría protiv Španije, br. 46833/99, stav 37, od 14. marta 2002). Zbog toga, objavljivanje informacija pribavljenih u toku rada od strane državnih službenika, čak i u stvarima od javnog interesa, treba razmotriti u svetlu njihove oba-veze lojalnosti i diskrecije (videti gore pomenut predmet Guja, stavovi 72–78).

157. Presuda ESLjP:Kudeshkina v. Russia (br. 29492/05)


86. Sud ponavlja da materija koja se odnosi na funkcionisanje sistema pravosuđa predstavlja pitanja od javnog interesa, te da rasprava o njima uživa zaštitu iz člana 10. Međutim, Sud je vec u više navrata istakao posebnu ulogu pravosuđa u društvu jer, kao garant pravde koja je temeljna vrednost u državi u kojoj vlada pravo, pravosuđe mora da uživa poverenje javnosti da bi uspešno obavilo svoje dužnosti. Zato se može pokazati da je neophodno zaštititi to poverenje od destruktivnih napada, koji su u suš-tini neutemeljeni, posebno u svetlu činjenice da kritikovane sudije podležu obavezi diskrecije, koja im brani da odgovore na kritike (videti predmet Prager i Oberschlick protiv Austrije, od 26. aprila 1995, stav 34, Serija A br. 313). Izraz “autoritet pravosuđa” konkretno obuhvata shvatanje da su sudovi pravi forum za rešavanje pravnih sporova i odlučivanje o nečijoj nevinosti ili nevinosti za krivičnu optužbu, i da ih šira javnost prepoznaje kao takve (videti predmet Worm protiv Austrije, od 29. avgusta 1997, stav 40, Izveštaji 1997-V). Kad je reč o zaštiti autoriteta pravosuđa, zapravo se radi o poverenju koje sudovi u demokratskom društvu moraju da zadobiju od optuženog u smislu krivičnog postupka, ali i od šire javnosti (videti, mutatis mutandis, među mnogim drugim referencama, predmet Fey protiv Austrije, od 24. februara 1993, Serija A br. 255-A). Iz tog razloga Sud je utvrdio da je dužnost javnih zvaničnika koji vrše sudska ovlašcenja u pravosuđu da iskazuju uzdržanost u primeni svog prava na slobodu izražavan-ja u svim predmetima u kojima bi autoritet i nepristrasnost pravosuđa mogli biti dovedeni u pitanje (videti gore pomenut predmet Wille, stav 64).

Autoritet i nepristrasnost pravosuđa

Sudska praksa Suda pod ovim naslovom dokazuje da iako pravosuđe uživa posebnu zaštitu, ono ne funkcioniše u vakumu, i da pitanja o funkcionisanju pravosuđa mogu da budu deo javne debate.

U predmetu Sandej Tajms158 vlada je opravdavala zabranu objavljivanja jednog novinskog članka interesom zaštite nepristrasnosti pravosuđa i očuvanjem poverenja javnosti u sudske organe. Posle korišcenja sedativa pod nazivom «talidomid» od 1959. do 1962. godine, rođena su mnoga deca sa teškim deformitetima. Lek je proizvodila i prodavala firma Distillers Company Ltd, koja ga je 1961. go-dine povukla s tržišta. Roditelji su tužili firmu tražeci isplatu odštete. Pregovori između stranaka trajali su godinama. Njihovu transakciju morali su da odobre sudovi. Sve novine, uključujuci „Sandej Tajms“, opširno su izveštavale o tom slučaju. Stranke su 1971. godine započele pregovore o osnivanju dobrot-vornog fonda za decu sa deformitetom. Septembra 1972. godine, „Sandej Tajms“ je objavio članak pod naslovom «Naša talidomidna deca: Povod za nacionalnu bruku», kritikujuci firmu zbog manjeg iznosa novca isplacenog žrtvama i male sume koju je firma nameravala da uplati u dobrotvorni fond. „Sandej Tajms“ je najavio da ce u narednom članku da opiše okolnosti te tragedije.

Na zahtev kompanije, pravobranilac je zatražio od suda da listu izda nalog sa zabranom objavljivanja, tvrdeci da ce objavljivanje najavljenog članka ometati pravdu. Zabrana je izdata i „Sandej Tajms“ se uzdržao od objavljivanja.

Pred Evropskim sudom, „Sandej Tajms“ se pozvao na kršenje člana 10. Vlada je opravdala zabranu po-trebom da očuva «autoritet i nepristrasnost pravosuđa», jer su predmeti u vezi sa „talidomidom“ i dalje bili u toku pred sudovima. Sud je konstatovao da “postoji opšte prihvatanje činjenice da sudovi ne mogu da funkcionišu u vakuumu. Iako sudovi jesu forum za rešavanje sporova, to ne znači da se o sporovima ne može voditi prethodna diskusija na drugom mestu, bilo u specijalizovanim časopisima ili

158. Presuda ESLjP: Sunday times v. The United Kingdom (br. 6538/74)


štampi uopšte, ili u javnosti. Osim toga, iako masovni mediji ne smeju da prekorače granice postavljene u interesu pravilnog funkcionisanja pravosuđa, dužnost im je da prenose informacije i ideje koje se tiču pitanja iznetih pred sud, kao i u drugim oblastima od javnog interesa. Ne samo što mediji imaju zadatak da prenose takve informacije i ideje: vec i javnost ima pravo da ih dobije”.

U konkretnim okolnostima tog slučaja, Sud je primetio da je “katastrofa s ʼtalidomidomʼ” bila stvar od nespornog javnog značaja. Pored toga, porodice pogođene tragedijom, kao i opšta javnost, imali su pravo da budu informi-sani o svim činjenicama ovog slučaja. Sud je zaključio da zabrana izdata novinama “nije odgovorila na društvenu potrebu dovoljnim pritiskom da prevagne javni interes u vidu slobode izražavanja u smislu Konvencije».

Postojeca pravila o ograničenju uvredljivog govora po osnovu očuvanja autoriteta i ne-pristrasnosti pravosuđa izvedena su iz dva predmeta: Nikula protiv Finske159 i Morice protiv Francuske160.

Diskusija o predmetu Nikula može se voditi ovde, a o predmetu Morice kasnije, kod slobode izražavanja advokata.

Nikula protiv Finske

U podnesku koji je Nikula pročitala pred sudom, javni tužilac, gospodin T., kritikovan je zbog «mani-pulacije ulogom i protivpravnom izvođenju dokaza». Posle privatne tužbe koju je podneo g. T., Nikula je 1994. godine osuđena za javnu klevetu učinjenu zbog nedovoljnog znanja. Vrhovni sud je potvrdio osuđujucu presudu 1996. godine, ali je kaznu ograničio samo na naknadu štete i isplatu troškova. Pre-sedan iz predmeta Nikula ustanovljava slobodu advokata da prilikom odbrane svog klijenta kritikuje ponašanje javnog tužioca na sudu. Specijalni status specijalizovanih advokata daje im centralno mesto u sprovođenju pravde, kao posrednicima između javnosti i sudova. Podnesci podnositeljke predsta-vke bili su ograničeni na sudnicu, nasuprot kritikovanju sudije iznetom u medijima. Pretnja od ex post facto preispitivanja braniočevog kritikovanja javnog tužioca teško se može podvesti pod braniočevu dužnost da revnosno brani interese svog klijenta. Na ocenu nekog argumenta odbrane ne sme da utiče potencijalno negativno dejstvo krivične sankcije ili obaveze da se plati naknada zbog pretrpljene štete ili nastalih troškova.

U načelu, klevetanje sudije od strane štampe odvija se u okviru debate o lošem funkcio-nisanju sudskog sistema ili u kontekstu sumnje u nezavisnost ili nepristrasnost sudija. Takva pitanja uvek su bitna za javnost i ne smeju se izostaviti iz javne debate, naročito u zemlji koja prolazi kroz tranziciju ka nezavisnom i efikasnom pravosuđu.161 Zbog toga doma-ci sudovi moraju da izvagaju vrednosti i interese obuhvacene u predmetu u kojem su kriti-

159. Presuda ESLjP: Nikula v. Finland (br. 31611/96)

160. Presuda ESLjP: Morice v. France (br. 29369/10)

161. Presuda ESLjP: Maciejewski v. Poland (br. 34447/05)


kovane sudije ili drugi učesnici u pravosuđu. Sudovi moraju da vode računa o časti dotičnog sudije u odnosu na slobodu štampe da izveštava o stvarima od javnog interesa i da odluču-ju o prioritetima u demokratskom društvu. Svakako, kad je kritika prvenstveno uperena na vređanje ili klevetanje članova pravosuđa, bez doprinošenja javnoj debati o funkcionisanju pravosuđa, zaštita data slobodi izražavanja može da bude uža. Još jedno relevantno pitanje pod ovim naslovom je mogucnost da se javno ospori konačna sudska odluka.

Nacionalna praksa

Ustavni sud Srbije, Už 3715/2011 od 3.7.2014

Da bi ograničenje slobode informisanja bilo ustavnopravno prihvatljivo, ono mora biti: za-konito, legitimno, neophodno u demokratskom društvu i srazmerno legitimnom cilju čijem se ostvarenju teži, što je i u skladu sa praksom ESLjP. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nalazi da osporene parnične presude kojima su podnos-ilac ustavne žalbe kao izdavač novina i njegov novinar obavezani da tužiocu novčano nak-nade nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, usled objavljivanja spornog članka o tužiocu, predstavljaju ograničenje slobode izražavanja pod-nosioca ustavne žalbe.

Osporene parnične presude donete su primenom odredaba člana 200. Zakona o obliga-cionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) i člana 13. Zakona o javnom informisanju („Službeni glasnik RS“, br. 19/91, 53/93, 67/93 i 48/94). Ustavni sud ocenjuje da su navedene zakonske norme dovoljno određene i jasne, što predstavlja osnov pravne sigurnosti, i ograničenja slo-bode informisanja koja nastaju primenom navedenih zakonskih normi ne mogu se smatrati nerazumnim, neočekivanim i nepredvidivim. Zadiranje u slobodu informisanja u konkret-nom slučaju je bilo legalno, odnosno propisano navedenim jasnim i određenim zakonskim normama.

Ustavni sud ocenjuje da su osporene parnične presude, kojima je izvršeno ograničenje slo-bode informisanja podnosioca ustavne žalbe, donete radi ostvarivanja legitimnog cilja koji se sastojao u zaštiti prava i ugleda tužioca. Ustavni sud je imao u vidu da su u predmetima koji se odnose na rasprave ili pitanja od opšteg javnog interesa, granice prihvatljive kritike šire u odnosu na političare ili druge javne ličnosti nego u odnosu na privatna lica. Međutim, u konkretnom slučaju sporni tekst se odnosio na tužioca kao tadašnjeg sudiju, a sudija jeste nosilac javne funkcije, ali se on ne može staviti u isti rang kao političari i druge javne ličnosti, jer sudija, odnosno sud kao zaštitnik pravde i pravičnosti u jednom sistemu mora uživati autoritet i poverenje javnosti da bi pravosuđe uspešno funkcionisalo. Sa druge strane, u us-tavnoj žalbi je navedeno da je sporni članak napisan povodom postupanja tužioca kao sudije u izbornim predmetima, ali iz sadržine osporenih presuda ne proizlazi da je sporni članak napisan isključivo povodom navedene činjenice.

U vezi zahteva da je ograničenje slobode informisanja bilo „neophodno u demokratskom društvu“, Ustavni sud ukazuje da podnosilac nije, pre objavljivanja, proverio tačnost infor-macija koje su sadržane u spornom članku („da tužilac ima veliki broj poništenih presuda i da uskače u mutne slučajeve“), niti je u parničnom postupku predložio dokaz radi utvrđivanja njihove tačnosti, a to je bilo procesno moguce, jer su se sporne informacije zasnivale na čin-jeničnim tvrdnjama koje se mogu proveriti i dokaziti ako su tačne. S obzirom na to da nije


postojao bilo kakav utvrđeni činjenični osnov, to su i negativni vrednosni sudovi spornog članka bili preterani u konkretnom slučaju. Na ovaj način, objavljivanjem netačnih infomaci-ja tužiocu su prouzrokovane duševne patnje zbog povrede časti i ugleda, zbog čega mu je i dosuđena novčana naknada, kao vid kompenzacije. Takođe, prvotužena u predmetnom parničnom postupku, novinar podnosioca ustavne žalbe, je osuđena pravnosnažnom presu-dom Opštinskog suda u Kragujevcu K. 30/99 od 29. decembra 1999. godine, zbog krivičnog dela klevete povodom predmetnog članka, a podnosilac je za ostvarivanje imovinskoprav-nog zahteva upucen na parnicu. Ustavni sud ukazuje da za slobodu izražavanja i objavljivan-ja činjeničnih iskaza nije nužno postojanje dokaza njihove apsolutne istinitosti, ali u konkret-nom slučaju nije ponuđen nijedan dokaz o istinitosti informacija u spornom članku.

Ustavni sud ocenjuje da su dosuđena naknada nematerijalne štete u novčanom iznosu od 200.000,00 dinara i troškovi parničnog postupka od 50.750,00 dinara na teret podnosioca, u konkretnom slučaju, srazmerni legitimnom cilju čijem se ostvarenju težilo. Ovde treba dodati da je podnosilac solidarno obavezan na naknadu navedenih novčanih iznosa, zbog čega je njegov položaj kao dužnika olakšan postojanjem i obaveze prvotužene da namiri navedeno novčano potraživanje. Podnosilac nije naveo da navedeni novčani iznosi znatno prevazilaze njegove prihode koje ostvaruje vršenjem registrovane delatnosti, niti je ukazao na to da je zbog obaveze izmirenja predmetnog novčanog potraživanja imao i da ima značajne finan-sijske poteškoce u svom poslovanju, niti je za to priložio određene dokaze.

Videti i Ustavni sud Republike Srbije, Už- 7211/2013, odluka od 19. maja 2016.

Sloboda izražavanja advokata

Advokati igraju važnu ulogu u sudskom postupku i zbog toga je njihov položaj naročito zašticen.

Nikula protiv Finske

45. Sud ponavlja da specijalni status advokata njima daje centralno mesto u sprovođenju pravde, kao posrednicima između javnosti i sudova. Takav položaj objašnjava uobičajena ograničenja na ponašanje članova advokatske komore. Pored toga, sudovi – garanti pravde, čija je uloga suštinska u državi zasno-vanoj na vladavini prava – moraju da uživaju poverenje javnosti. S obzirom na pažnju koja se poklanja ključnoj ulozi advokata u ovoj oblasti, od njih se legitimno može očekivati da doprinesu pravilnom sprovođenju pravde, a time i očuvanju poverenja javnosti u njih (videti predmet Schöpfer protiv Švaj-carske, presuda od 20. maja 1998, Izveštaji o presudama i odlukama 1998-III, str. 1052-53, stavovi 29-30, sa daljim referencama).

(…)

52. Sud dalje konstatuje da su podnesci podnosioca predstavke bili ograničeni na sudnicu, nasuprot kritikovanju nekog sudije ili tužioca iznetom, na primer, u medijima (videti gore pomenut predmet Schöpfer, str. 1054, stav 34, i predmet Prince protiv Velike Britanije, br. 11456/85, Odluka Komisije od 13. marta 1986, Odluke i izveštaji 46, str. 222). Sud ne može ni da utvrdi da podnosiočeva kritika tužioca, koja je procesnog karaktera, predstavlja ličnu uvredu (videti predmet W.R. protiv Austrije, br. 26602/95, odluka Komisije od 30. juna 1997 (nije u izveštaju) u kojoj je branilac opisao mišljenje sudije kao “smeš-no”, i predmet Mahler protiv Nemačke, br. 29045/95, odluka Komisije od 14. januara 1998 (nije u izveš-taju), gde je branilac izjavio da je tužilac napisao optužnicu “u stanju potpune opijenosti”).

(…)


55. Zbog toga se ograničenje slobode izražavanja branioca – makar bilo u vidu blage krivične sankci-je – u demokratskom društvu može prihvatiti kao nužno jedino u izuzetnim slučajevima. Kako odluka vršioca dužnosti javnog tužioca da ne podigne optužnicu protiv podnosioca, tako i manjinsko mišljenje Vrhovnog suda, ukazuju da su i domace vlasti bile daleko od saglasja u pogledu postojanja dovoljne osnove za mešanje koje je sada pod znakom pitanja. Prema mišljenju Suda, nije prikazano da postoje takvi razlozi i stoga ograničenje slobode izražavanja gospođe Nikule ne može da bude klasifikovano kao “nužna/hitna potreba društva”.

Moris protiv Francuske (23 April 2015, br. 29369/10)162

Osuda advokata za saučesništvo, sa novinama, u klevetanju istražnih sudija: kršenje

*** Deo koji će biti podeljen učesnicima radi diskusije ***

Činjenice: Bernard Borel, sudija delegiran za postizanje sporazuma o saradnji između Francuske i Dži-butija, pronađen je mrtav 1995. godine. Istraga žandarmerije Džibutija koja je usledila u narednim dani-ma zaključila je da je on izvršio samoubistvo. Njegova udovica, osporavajuci zaključak o samoubistvu, podnela je privatnu tužbu i imenovala podnosioca predstavke da je zastupa u postupku. Otvorene su dve sudske istrage za ubistvo s predumišljajem izvršeno od strane jednog ili više nepoznatih lica. Sudska istraga poverena je istražnim sudijama M. i L.L.

Juna 2000. godine, Odsek za optužnice pri Apelacionom sudu opozvao je te sudije s predmeta, a predmet preneo istražnom sudiji P. Ubrzo zatim, isti Odsek podržao je zahtev podnosioca predstavke da se od sudije M. oduzme predmet visokog profila “Sajentologija”.

Septembra 2000. godine, podnosilac predstavke i jedan njegov kolega obratili su se pismom francus-kom ministru pravde u vezi sa sudskom istragom smrti sudije Borela. Rekli su da se ponovo obracaju ministru zbog ponašanja sudije M. i sudije L.L. koje je “sasvim suprotno načelima nepristrasnosti i ob-jektivnosti” i zatražili da se otvori istraga u vezi sa “brojnim nedostacima ... koji su iznijeti na svetlo dana u toku sudske istrage” koju treba da sprovede Generalni inspektorat pravosudnih organa.

Narednog dana, u članku u novinama „Le Monde“ pisalo je da su advokati gospođe Borel “žestoko kri-tikovali” sudiju M. ministru pravde, naročito je optužujuci za ponašanje koje je “sasvim suprotno načeli-ma nepristrasnosti i objektivnosti”, dodajuci da je ona očigledno propustila da neki predmet registruje u spisima predmeta i prenese ga sudiji koji je preuzeo predmet.

Dvoje sudija je zbog objavljivanja, u svojstvu privatnih građana, podnijelo krivičnu prijavu protiv direktora „Le Monda“, novinara koji je napisao članak i gospodina Moricea, optuživši ih za krivično delo javne klevete državnog službenika. Apelacioni sud je podnosioca predstavke proglasio krivim za saučesništvo u tom krivičnom delu i izrekao mu novčanu kaznu od 4.000 eura. Iznos od 7.500 eura obeštecenja dodeljen je svakom od sudija, što je podnosilac predstavke trebalo da plati zajedno sa još dvoje tuženih.

U presudi od 11. jula 2013. godine, Vece ESLjP je utvrdilo, sa šest glasova za i jednim protiv, da nije bilo kršenja člana 10. EKLjP. Predmet je 9. decembra 2013. godine upucen Velikom vecu na zahtev podno-sioca predstavke.

162. Presuda ESLjP: Peruzzi v. Italy (br. 39294/09)


*** Ovaj deo podeliti učesnicima TEK POSLE diskusije ***

Član 10: Osuda podnosioca predstavke predstavljala je mešanje u njegovo pravo na slobodu izražavan-ja, garantovano članom 10. EKLjP. Mešanje je bilo propisano zakonom, s ciljem da zaštiti reputaciju ili prava drugih.

U osudi podnosioca predstavke, Apelacioni sud je imao stanovište kako je sama činjenica da je neko rekao da je ponašanje nekog istražnog sudije “sasvim suprotno načelima nepristrasnosti i objektivnos-ti” naročito uvredljiva tvrdnja. Sud je dodao da je komentar podnosioca predstavke o kašnjenju u prosleđivanju video kasete i njegovo pozivanje na rukom napisanu karticu javnog tužioca Džibutija upucenu sudiji M., za koju je podnosilac prigovora upotrebio izraz “gledanje kroz prste”, samo potvrdio klevetničku prirodu optužbe, da “istinitost” navoda nije utvrđena i da je odbrana podnosioca predsta-vke o dobrim namerama odbačena.

(a) Status advokata podnosioca predstavke – iako nije osporeno da su sporne primedbe date u konteks-tu postupka, bile su uperene protiv istražnih sudija koji su opozvani sa postupka konačnom odlukom u vreme kad su primedbe izjavljene. Zbog toga njegove izjave nisu mogle neposredno da doprinesu njegovom zadatku da brani klijenta, jer je sudska istraga do tog trenutka bila poverena drugom sudiji, koji nije bio predmet kritike.

(b) Doprinos debati o stvarima od javnog interesa – Sporne primedbe podnosioca predstavke, koje se odnose na funkcionisanje pravosuđa, što je stvar javnog interesa, i vođenje predmeta Borel – koji je privukao znatnu medijsku pažnju – potpadaju pod kontekst debate o stvarima od javnog interesa, što zahteva visok nivo zaštite za slobodu izražavanja, sa naročito uskim poljem slobodne procene koje se sledstveno dodeljuje vlastima.

(c) Priroda spornih primedbi – Sporne izjave više su predstavljale vrednosni sud nego čisti opis činjeni-ca, ceneci ih prema opštem tonu primedbi i konteksta u kojem su date, jer uglavnom odražavaju opštu ocenu ponašanja istražnih sudija u toku istrage.

“Činjenična osnova” za te vrednosne sudove bila je dovoljna. Propust sudije da prosledi video kasetu ne samo što je bio utvrđen, vec je bio dovoljno ozbiljan da ga sudija P. zabeleži u spisima predmeta. Što se tiče rukom pisane kartice, pored činjenice da je pokazivala određen stepen prisnosti od strane javnog tužioca Džibutija sa sudijom M., ona je ujedno optužila advokate privatnih stranki za “orkestriranje nji-hovim manipulisanjem”.

Na kraju, utvrđena je činjenica da je podnosilac prigovora delovao u svom svojstvu advokata u dva pre-dmeta visokog profila u kojima je sudija M. bila istražni sudija. U oba ta predmeta, podnosilac predsta-vke uspeo je da izdejstvuje zaključke apelacionih sudova da je bilo propusta u postupku, što je dovelo do opoziva sudije M. sa predmeta.

Zatim, postojala je dovoljno bliska povezanost između izraza koji je upotrebio podnosilac predstavke i činjenica predmeta, a njegove primedbe ne mogu se smatrati obmanjujucim, niti neisprovociranim napadom.

(d) Specifične okolnosti predmeta

(i) Potreba da se uzme u obzir celokupni konteks – Pozadina predmeta može se objasniti ne samo ponašanjem istražnih sudija i odnosom koji podnosilac predstavke ima s jednim od njih, vec i vrlo konkretnim istorijatom predmeta, njegovom međudržavnom dimenzijom i velikom medijskom pažnjom usmerenom na slučaj. Međutim, Apelacioni sud je pripisao znatnu širinu spornoj primedbi


podnosioca predstavke kojom kritikuje istražnog sudiju zbog “ponašanja koje je [bilo] sasvim suprotno načelima nepristrasnosti i objektivnosti”, dok je taj citat trebalo da se proceni u svetlu specifičnih okol-nosti slučaja, posebno zato što u stvarnosti to nije bila izjava data autoru članka nego izvod iz pisma koje je podnosilac predstavke sa svojim kolegom poslao ministru pravde. Pored toga, u vreme kad je podnosilac predstavke odgovorio na njegova pisma, novinar je vec bio obavešten iz sopstvenih izvora da je pismo poslato ministru. Autor članka bio je jedini odgovoran za pozivanje na disciplinski postu-pak protiv sudije M. u kontekstu predmeta “Sajentologije”. Advokati se nisu mogli smatrati odgovornim za sve što se pojavilo u navodnom intervjuu objavljenom u štampi niti za postupke štampe.

Tako je Apelacioni sud bio u obavezi da ispita sporne primedbe, uz puno uvažavanje ukupne pozadine predmeta i sadržine pisma, uzetih kao jedinstvenu celinu.

Upotreba izraza “gledanje kroz prste” nije mogla “sama po sebi” da predstavlja ozbiljan napad na čast i reputaciju sudije M. i javnog tužioca Džibutija.

Osim toga, izjave podnosioca predstavke ne mogu se svesti na puko izražavanje antagonističkog od-nosa sa sudijom M. Sporne primedbe činile su deo zajedničke profesionalne inicijative dva advokata, na temelju činjenica koje su bile nove, utvrđene i podobne da otkriju ozbiljne propuste u sistemu pra-vosuđa, uključujuci dvoje sudija koji su ranije vodili istragu u predmetu u kojem su klijenti advokata bili privatne stranke.

Dok su primedbe podnosioca predstavke svakako imale negativnu konotaciju, mora se reci da, uprkos njihovoj donekle neprijateljskoj prirodi i ozbiljnosti, ključno pitanje u izjavama tiče se funkcionisanja sudske istrage, koja predstavlja stvar od javnog interesa, što ostavlja malo prostora za ograničenja slo-bode izražavanja. Pored toga, advokat treba da bude u stanju da skrene pažnju javnosti na moguce nedostatke u sistemu pravosuđa, a pravosuđe bi moglo da ima korist od konstruktivne kritike.

(ii) Očuvanje autoriteta pravosuđa – Sudija M. i sudija L.L. bili su članovi pravosuđa koji time podležu širim granicama za prihvatljivu kritiku od običnih građana, te bi zbog toga sporni komentari mogli biti upereni protiv njih u tom svojstvu.

Dalje, primedbe podnosioca predstavke nisu imale kapacitet da ugroze propisno vođenje sudskog postupka, u svetlu činjenice da je viši sud oduzeo predmet od to dvoje istražnih sudija, zabrinut zbog kritika.

Iz istih razloga, a imajuci u vidu napred rečeno, osuda podnosioca predstavke nije mogla da posluži očuvanju autoriteta pravosuđa.

(iii) Upotreba dostupnih pravnih lekova – Upucivanje Odseku za optužnice Apelacionog suda jasno je pokazalo da je prvobitna namera podnosioca predstavke i njegovog kolege bila da reše stvar upotre-bom dostupnih pravnih lekova. U stvarnosti, problem sa pritužbom nastao je tek kad je upotrebljen pravni lek, kao što je istražni sudija P. uneo u spise predmeta. U tom trenutku, Odsek za optužnice više nije bio u situaciji da ispita takvu pritužbu, upravo zato što je oduzeo predmet od sudije M. i sudije L.L. U svakom slučaju, vec je prošlo četiri i po godine od otvaranja sudske istrage, koja i dalje nije bila zatvorena u trenutku kad je Sud doneo presudu. Sa svoje strane, privatne stranke i njihovi advokati bili su aktivni u postupku.

Štaviše, zahtev poslat ministru pravde da otvori istragu o novim činjenicama nije predstavljao pravni lek– tako da opravda moguce suzdržavanje od intervencije prema štampi – vec samo zahtev za upra-vnom istragom, o kojem odluku donosi ministar shodno svom diskrecionom pravu.


Na kraju, ni glavni javni tužilac, ni relevantan savet ili predsedavajuci advokatske komore nisu smatrali za shodno da pokrenu disciplinski postupak protiv podnosioca predstavke zbog izjava u štampi, iako su tu mogucnost imali na raspolaganju.

(iv) Zaključak u pogledu okolnosti slučaja – Sporne primedbe podnosioca predstavke nisu predstavljale težak, štetan i u suštini neosnovan napad na sudove, ali je kritika uperena protiv sudije M. i sudije L.L. u okviru debate o stvari od javnog interesa, koja se tiče funkcionisanja sistema pravosuđa, a u konteks-tu predmeta koji je od samog početka zadobio veliku medijsku pažnju. Iako se te primedbe, doduše, mogu oceniti grubim, one ipak predstavljaju vrednosni sud sa dovoljnom “činjeničnom osnovom”.

(v) Izrečene sankcije – Podnosiocu predstavke naređeno je da plati 4.000 eura i, zajednički s ostale dve tužene strane, 7.500 eura odštete svakom od dvoje sudija koji su podneli tužbu kao privatni građani. Na taj način, sankcija koja mu je izrečena nije bila “najlakša moguca” vec, sasvim suprotno, sankcija s određenom težinom, a njegov status advokata je čak iskorišcen da opravda težu kaznu.

S obzirom na navedeno, može se smatrati da je presuda protiv podnosioca predstavke za saučesništvo u kleveti u nesrazmeri s mešanjem u njegovo pravo na slobodu izražavanja, te da stoga nije bila “nužna u demokratskom društvu” u smislu značenja člana 10. EKLjP.

Zaključak: kršenje (jednoglasno).

Sud je takođe utvrdio kršenje člana 6. stav 1 EKLjP u pogledu podnosiočeve pritužbe da njegovom slučaju, pre Kasacionog suda, nije bila data prilika za objektivno saslušanje pred nepristrasnim tribu-nalom, zbog prisustva sudeceg sudije koji je pre toga javno izrazio svoju podršku jednoj od privatnih stranaka. Strah podnosioca od manjka nepristrasnosti može se smatrati objektivno opravdanim.

Izveštavanje medija o predmetu koji se nalazi u postupku pred sudom

Preporuka Saveta Evrope Rec (2003) 13:Principi koji se odnose na informacije koje se daju putem medija u odnosu na krivične po-stupke (18 principa) Princip 1: «Javnost mora biti u stanju da primi informacije o aktivnostima sudskih vlasti i policijskih službi preko medija. Prema tome, novinari moraju biti u stanju da slobodno iz-veštavaju i komentarišu funkcionisanje krivičnog sistema.» Presuda ESLjP u predmetu July and Libération protiv Francuske163.

Izričito navođenje na ovaj princip (stav 66). Videti, takođe Axel Springer protiv Nemačke164 (VV, 2012).

163. Presuda ESLjP: July and Sarl Libération v. France (br. 20893/03)

164. Presuda ESLjP: Axel Springer ag v. Germany (br. 39954/08)


U predmetu De Haesand Gijsels165 novinari koji su podneli predstavku pisali su u novinama o predmetu koji je bio u sudskom postupku. U pet članaka, otrovnim izrazima kritikovali su sudije Apelacionog suda, koji su u jednom predmetu razvoda presudili da dvoje dece razvedenih roditelja živi s ocem. Oca, poznatog javnog beležnika, pre toga su bivša žena i njeni roditelji optužili za seksualno zlostavljanje oba deteta. U vreme razvoda, istraga protiv javnog beležnika bila je zatvorena bez podizanja optužnice.

Troje sudija i javni tužilac tužili su dvojicu novinara i novine, tražeci odštetu na ime uvredljivih navoda. Parnični sud je utvrdio da su dvojica novinara izraženo sumnjala u nepristrasnost sudija time što su pisali da su sudije namerno presudile pogrešno zbog bliskih političkih veza s javnim beležnikom. No-vinari su obavezani da plate odštetu (u simboličnom iznosu) i da objave presudu u šest izdanja o svom trošku.

Sud je priznao da članovi pravosuđa moraju da uživaju poverenje javnosti i zato moraju da budu zaš-ticeni od destruktivnih napada bez ikakve činjenične osnove. Štaviše, pošto imaju obavezu diskrecije, sudije ne mogu da reaguju u javnosti na razne napade, kao što, na primer, to mogu političari. Sud je zatim proučio članke i utvrdio da sadrže mnoge pojedinosti, uključujuci mišljenja stručnjaka, što poka-zuje da su novinari obavili ozbiljno istraživanje pre nego što su obavestili javnost o tom slučaju. Članci su bili deo šire javne debate o incestu i načinu kako je pravosuđe reagovalo na njega. Priznajuci važnost prava javnosti da bude informisana o nekom pitanju od javnog interesa, Sud je odlučio da odluka do-macih sudova nije bila «nužna u demokratskom društvu», što znači da je povređen član 10. EKLjP.

Pretpostavka nevinostiPrejudicirajuće izjave

Član 6. stav 2 EKLjP ima za cilj da spreči ugrožavanje objektivnog krivičnog suđenja prejudi-cirajucim izjavama blisko povezanim s tim postupkom. Kad takvog postupka nema niti ga je bilo, izjave koje pripisuju krivično ili drugo kažnjivo ponašanje u vecoj meri su relevantne za razmatranje zaštite od klevete i za adekvatan pristup sudu za utvrđivanje građanskih pra-va– pokretanja mogucih pitanja iz članova 8 i 6 Konvencije (Zollmann protiv Velike Britanije (odluka); Ismoilov i drugi protiv Rusije, stav 160). Mora se napraviti temeljna razlika između izjave kojom se neko samo sumnjiči da je izvršio krivično delo i jasne izjave, u odsustvu konačne presude, da je neki pojedinac izvršio predmetni zločin (Isto, stav 166; Nešťák protiv Slovačke, stav 89). Taj drugi slučaj je kršenje pretpostavke nevinosti, dok se za prvi smatra da se ne može reagovati prigovorom u više raznih situacija koje je proučio sud (Garycki protiv Poljske, stav 67). Utvrđivanje da li neka izjava sudije ili drugog organa javne vlasti krši načelo pretpostavke nevinosti mora se vršiti u kontekstu konkretnih okolnosti pod kojima je data sporna izjava (predmet Daktaras protiv Litvanije, stav 42; A.L. protiv Nemačke, stav 31).

Pretpostavka nevinostiIzjave sudija

Izjave sudija podležu strožem kritičkom prosuđivanju od izjava istražnih organa (predmet Pandy protiv Belgije, stav 43). Iskazivanje sumnje u nevinost optuženog može se razumjeti sve dok se krivični postupak ne završi meritornom odlukom o optužbama (predmet Sekanina

165. Presuda ESLjP: De Haas and Gijsels v. Belgium (br. 19983/92)


protiv Austrije, stav 30). Međutim, kad oslobađajuca presuda postane konačna, iskazivanje bilo kakve sumnje u krivicu nespojivo je s pretpostavkom nevinosti (predmeti Rushiti protiv Austrije, stav 31; O. protiv Norveške, stav 39; Geerings protiv Holandije, stav 49; Paraponiaris protiv Grčke, stav 32).

Pretpostavka nevinostiIzjave javnih funkcionera

Načelo pretpostavke nevinosti ne sprečava vlasti da obaveste javnost o krivičnim istragama koje su u toku, ali zahteva da to urade uz svu diskreciju i obzirnost koje su neophodne da bi se ispoštovala pretpostavka nevinosti (predmeti Fatullayev protiv Azerbejdžana, stav 159; Allenet de Ribemont protiv Francuske, stav 38; Garlicki protiv Poljske, stav 69). Sud je istakao važnost pravog izbora reči u izjavama javnih funkcionera pre nego što neko bude suđen i os-uđen za krivično delo (predmeti Daktaras protiv Litvanije, stav 41; Arrigo i Vella protiv Malte (odluka); Khuzhin i drugi protiv Rusije, stav 94).

Pretpostavka nevinostiNegativna medijska kampanja

U demokratskom društvu ponekad su neizbežni oštri komentari u predmetima od javnog interesa (predmeti Viorel Burzo protiv Rumunije, stav 160; Akay protiv Turske (odluka). Ipak, žestoka medijska kampanja može negativno da utiče na objektivnost suđenja kroz uticaj na javno mnjenje i, samim tim, na porotnike pozvane da odluče o krivici optuženog (predmet Kuzmin protiv Rusije, stav 62).

Ono što je odlučujuce nije subjektivna bojazan osumnjičenog u smislu odsustva predrasuda, što se zahteva od prvostepenog suda, koliko god to bilo razumljivo, vec da li bi se u konkret-nim okolnostima slučaja njegovi strahovi mogli pokazati objektivno opravdanim (predmeti Włoch protiv Poljske (odluka); Daktaras protiv Litvanije (odluka); Priebke protiv Italije (odlu-ka); Mustafa (Abu Hamza) protiv Velike Britanije (odluka), stavovi 37–40 o dejstvu štampe na nepristrasnost prvostepenog suda). Domaci sudovi, sastavljeni u celosti od sudija profe-sionalaca, za razliku od porotnika, uglavnom poseduju odgovarajuce iskustvo i obuku koji im omogucavaju da se odupru bilo kakvom spoljašnjem uticaju (predmeti Craxi protiv Italije (br. 1), stav 104; Mirceaprotiv Rumunije, stav 75). 225. Objavljivanje fotografija osumnjičenih samo po sebi ne predstavlja kršenje pretpostavke nevinosti (Y.B. i drugi protiv Turske, stav 47). Emitovanje slike osumnjičenog na televiziji može pod određenim okolnostima da inicira neko pitanje iz člana 6. stav 2. EKLjP (predmet Rupa protiv Rumunije (br. 1), stav 232).

Kao što je sud vec više puta istakao (videti još predmet Worm protiv Austrije, 29. avgust 1997, stav 50, Izveštaje o presudama i odlukama 1997-V; gore pomenut predmet Campos Dâmaso, stav 31; Pinto Coelho protiv Portugala, br. 28439/08, stav 33, od 28. juna 2011; i Ageyevy pro-tiv Rusije, br. 7075/10, stavovi 224-225, 18. april 2013):

“Ovo novinari moraju imati na umu kad daju komentare na krivični postupak koji je u toku, s obzirom na to da se granice dopuštenog komentara ne mogu proširiti na izjave koje bi mo-gle da ugroze, namerno ili nenamerno, šanse lica da dobije objektivno suđenje, ili da ugroze poverenje javnosti u ulogu sudova u funkcionisanju krivičnog pravosuđa.”


TREĆI KORAK

Primena pravnih standarda

Studija slučaja o nužnosti ograničenja


Treneri dele učesnike u četiri manje grupe. Prva grupa raspravlja o studiji slučaja br. 1, druga o studiji slučaja br. 2 i tako redom.

Treneri ostavljaju grupama oko 20 minuta da se upoznaju sa slučajem, razgovaraju o njemu i izaberu svog predstavnika da predstavi slučaj u plenarnom sastavu svim učesnicima. Posle toga, treneri pozivaju grupu 1 da predstavi svoj slučaj i zaključak u pogledu nužnosti ograničenja.

Treneri treba da upozore učesnike da se usredsrede na slučaj i da se ne povedu za drugim temama. Zatim treneri pitaju članove grupe 1 da li imaju nešto da dodaju ili neko izdvojeno mišljenje, a posle toga i drugi učesnici mogu da postavljaju pitanja ili iznose svoja mišljenja.

Treneri ce rezimirati slučajeve i dati nazive predmeta, s načelima koja su primenjena i zaklju-čcima do kojih se došlo (5–10 minuta).

Na kraju diskusije o slučajevima, treneri dele činjenice o saopštenom slučaju, daju učesnici-ma 5 minuta da pročitaju činjenice i otvaraju opštu diskusiju od oko 15–20 minuta (videti predmet Khalid Bagirov u daljem tekstu).

Studija slučaja 1

Članak je objavio X u nedeljniku Y u vezi s krivičnim postupkom koji se vodi protiv M.B. zato što se koli-ma zaleteo na pešake. Incident u kojem je poginulo troje ljudi, a još osam povređeno, prouzrokovao je mnogo emocija i kontroverzi u Švajcarskoj.

Članak sadrži detaljan opis M.B., sažetak pitanja koja su postavili policajci i istražni sudija i odgovore M.B. U članku su iznete još i informacije da je M.B. bio optužen za ubistvo s predumišljajem ili, alterna-tivno, za obično ubistvo, a navedeno je da M.B. nije pokazao nikakvo kajanje.

Članak počinje ovim rečima:


“Prezime: B. Ime: M. Rođen 1. januara 1966. godine u Tamanrasetu (Alžir), sin B.B. i F.I., stanovnik Lozane, vozač sa dozvolom kategorije C, suprug M.B. Zanimanje: pomocni medicinski tehničar... Veče je, 20.15 sati u utorak 8. jula 2003. godine, u asketski opremljenim prostorijama Odeljenja za krivične istrage u Lozani. Šest sati posle tragične vratolomne vožnje preko mosta u Lozani, koja je odnela tri života i povredila još osmoro ljudi, ovaj bezobzirni vozač je najzad sam, suočen sa tri istražitelja. Da li ce prizna-ti? U stvari, čini se da on i ne shvata šta se dešava, kao da je nesvestan događaja i sveopšte gužve oko njega. Čovek koji je potresao celu Lozanu ovog lepog letnjeg dana malo priča. Ovaj alžirski građanin je povučen, introvertan, nedokučiv i potpuno odvojen od svega. A pitanja pristižu sa svih strana. Koji su razlozi za tu “saobracajnu nesrecu”, piše jedan od policajaca i to prilično nespretno, kao da je vec formi-rao mišljenje o tome. Odgovor od dve reči: “Ne znam.”

Članak se nastavlja sažetkom pitanja koja su postavili policajci i istražni sudija i odgovorima M.B. Po-minje se i da je M.B. bio “optužen za ubistvo s predumišljajem (assassinat) i, alternativno, za ubistvo (meurtre), nanošenje teške telesne povrede, ugrožavanje života i teške saobracajne prekršaje”, i da “izgleda kao da ne pokazuje nikakvo kajanje”. Uz tekst je priloženo nekoliko fotografija pisama koje je M.B. poslao istražnom sudiji. Članak se završava ovim pasusom:

“U svojoj zatvorskoj celiji, M.B. sada provodi vreme pišuci pisma istražnom sudiji... Prilikom pritvaranja, zatražio je da mu se vrati ručni sat i tražio šolju iz koje ce piti kafu, malo suvog voca i čokoladu. Tri dana posle događaja, 11. jula, čak je zatražio da ga privremeno puste na slobodu, na ʼpar danaʼ. Posle toga je molio: ʼŽeleo bih da telefoniram starijem bratu u Alžiruʼ. Na kraju je 11. avgusta objavio da je doneo ʼkonačnu odlukuʼ: otpustio je svog advokata gospodina M.B. zbog ʼnedostatka poverenjaʼ. Dva dana kasnije, novo pismo: da li bi sudija mogao da mu pošalje ʼspisak Advokatske komore Kantona Vodʼ i pomogne mu da nađe drugog advokata za branioca? Međutim, uz sve ponavljane laži i precutkivanje, mešavinu naivnosti i arogancije, amneziju i čisto ludilo koji karakterišu sve ove izjave, izgleda da M.B. čini sve što je u njegovoj moci da ga niko ne može odbraniti?”

Članak sadrži još i kratak sažetak pod naslovom “Ne rade mu klikeri...” (“Il a perdu la boule...”), i izjave supruge M.B. i njegovog lekara.

Iz spisa predmeta vidi se da članak podnosioca predstavke nije bio jedini koji je objavljen na temu tragedije na mostu u Lozani. Organi zaduženi za krivičnu istragu sami su doneli odluku da obaveste štampu o određenim aspektima istrage, što je dovelo do objavljivanja jednog članka u listu „Tribune de Genève“ pre objavljivanja spornog članka.

Više od pola godine kasnije, pokrenut je krivični postupak protiv novinara, na inicijativu javnog tužioca, zbog objavljivanja tajnih dokumenata, uz kršenje Krivičnog zakonika Švajcarske. U istrazi je otkriveno da je jedna od stranaka koja je tražila obeštecenje u postupku protiv M.B. fotokopirala spise predmeta i izgubila jednu od kopija u nekom tržnom centru. Zatim je neko nepoznato lice donelo kopiju u redak-ciju časopisa koji je objavio sporni članak.

(Zasnovano na predmetu Bedat protiv Švajcarske166– naziv predmeta saopštiti učesnicima TEK POSLE diskusije)

166. Presuda ESLjP: Bédat v. Switzerland (br. 56925/08)


Studija slučaja 2

Gospodin K. bio je uključen u suđenje za ubistvo, kao branilac optuženog pred Prvostepenim (Assize) sudom u Limasolu, 14. februara 2001. godine. U toku suđenja, prigovorio je zbog toga što je bio preki-nut prilikom unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe. Tvrdio je da su članovi sudskog vieca međusobno razgovarali i jedni drugima slali pisamca (“ravasakia” – što, između ostalog, može da znači kratka i tajna pisma ili poruke, ili ljubavna pisma, ili poruke s neprijatnim sadržajem).

Doslovni zapis iz postupka daje sledeci razgovor (preveden):

“Sud: Smatramo da vaše unakrsno ispitivanje ide u detalje koji su izvan mere do koje bi trebalo da ide u ovoj fazi glavnog pretresa koji se tiče pitanja...

G. K: Prekidam s unakrsnim ispitivanjem...

Sud: G. K....

G. K: Pošto Sud smatra da ne radim dobro svoj posao u odbrani ovog čoveka, tražim vaše dopuštenje da se povučem iz ovog predmeta.

Sud: Da li ce advokatu biti dopušteno ili ne da se povuče, jeste stvar koja spada pod diskreciono pravo suda i, u svetlu onog što smo čuli, mi vam ne dajemo takvo dopuštenje. Pozivamo se na predmet Kafka-ros i drugi protiv Republike i ne dajemo dopuštenje da se povučete.

G. K: Pošto me sprečavate da nastavim s unakrsnim ispitivanjem o pitanjima bitnim za predmet, moja uloga ovde više ne služi ničemu.

Sud: Mi smatramo vašu upornost...

G. K: I žao mi je što su, dok sam unakrsno ispitivao svedoka, članovi Suda međusobno razgovarali i je-dni drugima doturali ravasakia, što je onemogucilo da nastavim unakrsno ispitivanje silinom koju ono zahteva, ako je pod tajnim nadzorom Suda.

Sud: Smatramo da ono što je maločas rekao gospodin K., a naročito način na koji se obratio Sudu, predstavlja čin nepoštovanja suda, tako da gospodin K. ima dva izbora: da stoji iza onog što je rekao i pruži razloge zbog kojih ne bi trebalo da mu izreknemo kaznu, ili da razmisli o tome da li bi trebalo da povuče rečeno. Ovu priliku mu dajemo izuzetno. Član 44(1)(a) Zakona o sudovima primjenjuje se u punoj mjeri.

G. K: Možete da mi sudite.

Sud: Imate li šta da kažete?

G. K: Svojim očima sam video papirice koji sudije doturaju jedan drugome za vreme mog unakrsnog ispitivanja, i to na način koji nije baš laskav po odbranu. Kako da pronađem snagu da branim čoveka optuženog za ubistvo?

Sud (g. Photiou): Papiric koji pominje gospodina K. nalazi se još uvek u rukama kolege sudije gospodina Economou i gospodin K. može da ga pročita.


Sud (gospođa Michaelidou): Razmena pisanih mišljenja između članova veca u pogledu načina na koji gospodin K. vodi ovaj predmet ne daje mu nikakva prava, i smatram da je ponašanje gospodina K. potpuno neprihvatljivo.

Sud (g. Photiou): Imamo kratku pauzu da bismo razmotrili ovu stvar. Optuženi [na glavnom pretresu] do tada ostaje u pritvoru.

Sud: Razmotrili smo ovu stvar u toku pauze, te i dalje smatramo da ono što je rekao gospodin K., sadrži-na, način na koji je to rekao i ton njegovog glasa predstavljaju nepoštovanje suda na način propisan u članu 44(1)(a) Zakona o sudovima (Zakon br. 14/1960) ... a to je iskazivanje nepoštovanja prema sudu rečima i ponašanjem. Vec smo pitali gospodina K., pre pauze, da li ima šta da izjavi pre nego što mu izreknemo presudu. Ako ima šta da doda, saslušacemo ga. U suprotnom, Sud nastavlja postupak.

Podnosilac predstavke: G. predsedniče, naravno da sam u toku pauze razmišljao u čemu se sastoji prekršaj koji sam učinio. Događaji su se odigrali u vrlo napetoj atmosferi. Ovde branim vrlo težak slučaj; osecao sam se prekinutim u toku unakrsnog ispitivanja i onda sam rekao to što sam rekao. Radim kao advokat vec četrdeset godina, moj radni dosije je besprekoran i ovo je prvi put da sam suočen s takvom optužbom. To je sve što imam da kažem.

Sud: Napravicemo pauzu od deset minuta i zatim nastavljamo s izricanjem kazne.»

Prvostepeni sud, vecinom glasova, osudio je podnosioca predstavke na pet dana zatvora.

(Zasnovano na predmetu Kyprianou protiv Kipra167 – naziv predmeta učesnicima dati TEK POSLE disku-sije)

Studija slučaja 3

Dnevni list “Libération” objavio je članak pod naslovom “Tinejdžerka pogođena nožem ljubavi” o okol-nostima pod kojim je ubijena mlada devojka maja 1996. godine.

U vreme objavljivanja članka, istraga je bila u toku. Podignuta je optužnica protiv dvoje mladih, mla-dica i devojke, B. i A. Devojka je zadržana u privremenom pritvoru, a mladic, njen pratilac, pušten je na slobodu.

Novinarka je u tekstu objasnila da je A. (devojka), nakon što je istražiteljima i istražnom sudiji priznala zločin, naknadno povukla priznanje i optužila svog pratioca (B.). Članak je objasnio okolnosti pod koji-ma je izvršeno ubistvo i detaljno razjasnio odnos koji su dvoje osumnjičenih imali pre ubistva.

Novinarka je priložila izvode iz izjave koju je A. dala policiji (ili istražnom sudiji) i iz izjave koju je dao B. iz spisa istražnog predmeta ili pribavljenih u toku intervjua koji je dao novinarki (izjave su napisane kurzivom i pod navodnicima).

Članak je sadržao još i izjave advokata dvoje osumnjičenih u pogledu krivice njihovih klijenata (videti u daljem tekstu).

167. Presuda ESLjP: Kyprianou v. Cyprus (br. 73797/01)


Protiv novinarke i urednika novina podignuta je optužnica za krivično delo propisano Zakonom o slo-bodi štampe. Optuženi nisu osporavali da su, osim nekoliko komentara dobijenih u toku intervjua sa B., izvodi iz forenzičkihizveštaja i naloga kojim je odbijen zahtev za puštanje A. na slobodu bili potpunois-tovetni dokumentima iz spisa istražnog predmeta. Novinarka je tvrdila da je obavila razgovore s više ljudi upoznatih s tim slučajem da bi proverila informacije.

Novinarka je još tvrdila da nikad nije videla dokumente iz spisa istražnog predmeta i da je prepisala izvode sa rasprave ili iz sudskih spisa iz beleški koje je pisao B. na osnovu spisa predmeta i preneo ih njoj.

tekst iz spornog članka

...Za advokata devojke, M., «slučaj je daleko od kraja.» «Uveren sam da je ova devojka, mala, nezrela, povodljiva, vrlo zavisna od B. i vrlo zaljubljena u B., dopustila mladicu da manipuliše njome.» Nasuprot tome, gospodin C. ističe da je B. nevin. Pored toga, patolog je analizirao putanju «koja je više u prilog udarca koji je zadala A.», čak i ako on nije bio formalan, jer su sve tri osobe bile u pokretu…

Sudija se sprema da redefiniše činjenice «ubistva bez predumišljaja» za nju (A.) i «neukazivanja pomoci osobi u opasnosti « za njega (B.). Tužilac je dao zeleno svetlo u tom pravcu: sudija je odbio da pusti A. na slobodu «u cilju očuvanja javnog reda od remecenja izazvanog krivičnim delom i sprečavanja njegovog ponavljanja.»

Uz članak je priložena slika B. sa zaglavljem u kojem piše da je pušten na slobodu dok je saoptužena (A.) «ostala u zatvoru».

(Zasnovano na predmetu Tourancheau et July protiv Francuske168, dostupnom samo na francuskom.)

Izveštavanje štampe o predmetu jasno podržava jednog saoptuženog (B.), jer zaključak članka nago-veštava da je A. kriva, a B. nevin – izgledi da ce sudije porotnici makar pročitati taj članak i uticaj koji isti može da proizvede kod njih – a izrečena kazna nije nesrazmerna. Zaključak je da nema kršenja člana 10. EKLjP – ograničenje nužno u demokratskom društvu.

Može da se organizuje opšta diskusija zasnovana na detaljima saopštenog slučaja (pred-met Khalid Bagirov protiv Azerbejdžana169: podnosilac predstavke je bio advokat i član Ad-vokatske komore Azerbejdžana (ABA). On je bio angažovan u Kancelariji br. 6 u Bakuu.

Komentari podnosioca predstavke o sumnjivoj smrti u policijskom pritvoru

Čovek (E.A.) koga je uhapsila policija u noci između 12. i 13. januara 2011. godine nađen je mrtav narednog dana u policijskom pritvoru. Smrt E.A. privukla je veliku medijsku pažnju, a u medijima je objavljena fotografija njegovog tela s tragovima zlostavljanja. Majka E.A. održala je 25. januara 2011. godine konferenciju za štampu, na kojoj je rekla da je njenog sina ubila policija. Podnosilac predstavke prisustvovao je sastanku, 28. februara 2011. godine, posvece-nom problemima s kojima se susrecu advokati. Kad je iznosio svoje mišljenje o problemima

168. Presuda ESLjP: Tourancheau et July c. France (br. 53886/00), na francuskom

169. Presuda ESLjP: Bagirov and others v. Azerbaijan (br. predstavki 17356/11, 30504/11, 31959/11, 31996/11 and 32060/11)


advokature u Azerbejdžanu, izjavio je sledece: “Nedavno, kad je E.A. ubijen u policijskom pritvoru, mi, ja i Elčin [drugi advokat], želeli smo da organizujemo protest obučeni u advo-katsku odoru s natpisom “ne možemo da branimo mrtve” (Biz ölüləri müdafiəedə bilmərik). Nažalost, nismo mogli da pronađemo još nekog advokata osim nas samih za protest... To je takođe tema za nas. U stvari, [oni] treba da drže u životu uhapšena lica tako da možemo da ih branimo. Iako je uhapšenima potreban advokat od samog početka, oni dobijaju štap.”

U listu „Bizim Yol“ 1. marta 2011. godine objavljen je članak pod naslovom “Uhapšenim licima nije potreban advokat, vec štap”. Članak se bavio komentarom podnosioca predstavke na ubistvo E.A. u policijskom pritvoru i njegovom namerom da organizuje protest protiv poli-cijske brutalnosti.

Majka E.A. angažovala je 7. marta 2011. godine podnosioca predstavke da brani njena prava u postupku povodom smrti E.A.

Krivična prijava protiv podnosioca predstavke

Načelnik glavne policijske službe za Grad Baku (R.A.) podneo je krivičnu prijavu protiv pod-nosioca predstavke za krivično delo klevete iz Krivičnog zakonika, 18. marta 2011. godine.

Sud je 15. aprila 2011. godine odbio da pokrene krivični postupak za delo klevete, utvrdivši da podnosilac predstavke nije dao nikakav uvedljivi komentar o R.A. te da se ovaj drugi ne može smatrati oštecenom stranom.

Disciplinski postupak pokrenut protiv podnosioca predstavke

R.A. je 27. aprila 2011. godine poslao pismo ABA tražeci da pokrenu disciplinski postupak protiv podnosioca predstavke. Tvrdio je da je podnosilac predstavke dao uvredljivu izjavu optuživši policiju za ubistvo E.A., za čin mučenja i zlostavljanja i za druge protivpravne radnje, bez ikakvog dokaza.

Kolegijum ABA održao je 24. avgusta 2011. godine sednicu na kojoj je razmotrio prijavu i odlučio da suspenduje advokatsku delatnost podnosioca predstavke (vəkillik fəaliyyəti) na period od godinu dana. Kolegijum je ocenio da podnosilac predstavke nije postupio u skla-du sa članovima 14, 16 i 17 Zakona o advokatima i advokaturi. Konkretno, podnosilac pred-stavke obelodanio je poverljive informacije koje su se odnosile na tekuci krivični postupak, umesto da ih preda istražnim organima. Pored toga, on je dao uvredljive komentare o radu policije bez pozivanja na bilo kakav dokaz i, sledstveno tome, naneo štetu ugledu policije.

Beleške









www.coe.int









http://europa.eu










NASTAVNA JEDINICA 7

ZAŠTITAUZBUNJIVAČA






















Republike Srbije.


Saveta Evrope.

SadržajPRVI KORAK – UVOD 1

ISPITIVANJE JAVNOG MNJENJA 1SLUČAJ 1

DRUGI KORAK – PREGLED PRIMENJIVIH PRINCIPA 2POWER POINT PREZENTACIJA 2

TREĆI KORAK – DOMAĆI OKVIR 8OTVORENA DISKUSIJA 8

ČETVRTI KORAK – STUDIJA SLUČAJA 11


ZAŠTITA UZBUNJIVAČA

PRVI KORAK

UvodIspitivanje javnog mnjenja


Tražite od učesnika da pročitaju činjenice i iznesu svoje mišljenje o tome da li je došlo do povrede ili nije, i zbog čega tako misle. Usmerite njihovu pažnju na sledece aspekte:

• Da li je klauzula poverljivosti apsolutna, ili postoje situacije u kojima je dopušteno da se ista prekrši? Koje bi to bile situacije?

• Da li je ponašanje podnosioca predstavke prema poslodavcu bilo korektno? A prema javnosti?

• Da li je važno da se dopusti saopštavanje takve informacije javnosti? Zašto? Zašto nije? • Koji su elementi koje treba razmotriti radi odmeravanja argumenata?

Kad se prikupe odgovori, istaknite da je potrebna procena zasnovana na određenim elemen-tima, koje je Sud razradio u svojoj sudskoj praksi. Imajte na umu neke od odgovora učesnika da biste se osvrnuli na njih u toku prezentacije u drugom koraku. Recite im da cete o odgo-voru da razgovarate na kraju nastavne jedinice.

Slučaj

Novinarka koja je radila na RTV Kragujevac podnela je zahtev za slobodan pristup informa-cijama od javnog značaja Privrednom društvu za snabdevanje «EPS Snabdevanje», tražeci po-datke o dugovanju njene TV stanice za struju. Direktor televizije je samo prikupljanje informacija, podnošenjem zahteva za slobodan pristup informacijama, okvalifikovao kao ‘povredu radne discipline’ i novinarki je uručena opomena pred otkaz. Ona je nakon dva dana u svojoj emisiji govorila o problemu cenzure i autocenzure u Srbiji, nakon čega je dobila otkaz. Iako je po-dnela tužbu nacionalnim sudovima, tražeci zaštitu po osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača i ukazujuci na veliki problem censure i autocenzure koji postoji u srpskom novinarstvu, sudovi su smatrali da je povredila radnu disciplinu i da je poslodavac imao pravo da joj uruči otkaz.

Konačno, ona je podnela predstavku ESLjP, ističuci da je u njenom slučaju došlo do povrede člana 10. EKLjP, smatrajuci da je imala pravo da informiše javnost o problem censure i auto-cenzure koja postoji u srpskom novinarstvu, kao i da traži i dobije informaciju o dugovanju njene TV stanice za struju.


DRUGI KORAK

Pregled primenjivih principa

Power Point prezentacija

Predviđeno vreme: 45 minuta (prezentacija) i 30 minuta (pregled slučajeva)

Upotrebiti Power Point Presentation prezentaciju da bi se istakao pravni okvir i relevantni principi.170

Dati polaznicima pregled relevantne sudske prakse.171

Guja protiv Moldavije172 – Razrešenje službenice Generalnog tužilaštva zbog toga što su u štampu procurili dokazi o navodnom vladinom mešanju u funkcionisanje krivičnog pravosuđa: kršenje

Činjenice: Januara 2003. godine predsednik Moldavije održao je govor u kojem je istakao potrebu za borbom protiv korupcije i pozvao pripadnike službi koje sprovode zakone da se odupru nedopuštenim pritiscima javnih funkcionera. Govor je prenet u medijima. Kroz nekoliko dana, podnosilac, koji je tad bio šef Odeljenja za štampu u Generalnom tužilaštvu, prosledio je dva pisma poslata tom tužilaštvu jednom dnevnom listu, koji se prodaje u celoj zemlji. Nijedno pismo nije bilo označeno kao poverljivo. Prvo je bilo dopis potpredsednika Parlamenta generalnom tužiocu, s priloženim pismom četvorice policajaca koji su hteli da se prijave za zaštitu od krivičnog gonjenja nakon što su bili optuženi za nezakonito pritvaranje i zlostavljanje pritvorenih lica. U dopisu je kritikovano Generalno tužilaštvo, a policajci su pohvaljeni, i za njih je rečeno da su «iz jedne od najboljih ekipa» u ministarstvu. Pismo završa-va zahtevom potpredsednika Parlamenta upucenim generalnom tužiocu da se «lično uključi u taj slučaj i reši ga striktno u skladu sa zakonom». Drugo pismo poslao je jedan zamenik ministra zameniku generalnog tužioca i naveo da je jedan od policajaca ranije bio osuđen zbog napada na zatvorenike, ali je naknadno bio amnestiran.

170. Drugi izvori: Protection of Whistleblowers - Recommendation CM/Rec(2014)7 and explanatory memorandum, Council of Europe Publication http://www.coe.int/t/dghl/standardsetting/cdcj/CDCJ%20Recommendations/CMRec(2014)7E.pdf and http://www.coe.int/t/dghl/standardsetting/cdcj/Whistleblowers/PREMS%2201514%20GBR%202070%20DE%CC%81PLI ANT%20alerte%20et%20vous%20A4%20WEB.pdf

171. Izvor: ECHR sažetak slučajeva (HUDOC)

172. Presuda ESLjP: Guja v. Moldova (br. 14277/04)


Po dobijanju pisama, novine su objavile članak u kojem su navele predsednikov poziv na bor-bu protiv korupcije i konstatovale rasprostranjenu zloupotrebu vlasti u Moldaviji. Kao primer, naveden je jasan pokušaj potpredsednika Parlamenta da zaštiti četiri policajca i odštampane su kopije oba pisma. Podnosilac predstavke je kasnije priznao da je on prosledio ta pisma novinama, ali je rekao da je to učinio na liniji predsednikovog poziva na borbu protiv ko-rupcije, u nameri da stvori pozitivnu sliku o Generalnom tužilaštvu, te da pisma nisu bila poverljiva. Ipak, otpušten je zato što se nije konsultovao sa kolegama i što je objavio ono za šta je rečeno da predstavlja tajne dokumente. Bezuspešno je pokušavao da se vrati na posao preko redovnih sudova.

Zakon: Sud do tada nije raspravlja o slučaju u kojem je državni službenik javno obelodanio internu informaciju. Konstatovao je da državni službenici mogu u toku rada da saznaju neke interne informacije, uključujuci tajne, čije otkrivanje ili objavljivanje odgovara nekom snaž-nom javnom interesu. Stoga, dojava o nezakonitom ponašanju ili radnjama na radnom mestu od strane državnog službenika ili zaposlenog u javnom sektoru, pod određenim okolnostima, tre-ba da dobije zaštitu, na primer, kada je državni službenik ili zaposleni bio jedini ili je bio deo užeg kruga ljudi koji su znali šta se radi, tj. osoba na pravom mestu da reaguje. U takvim slučajevima stvar treba, pre svega, saopštiti pretpostavljenom ili drugom nadležnom organu ili telu. Tek ako je to očigledno neizvodljivo, u krajnjem slučaju, informacija se može saopštiti javnosti.

Pri odlučivanju o srazmernosti mešanja u slobodu izražavanja državnog službenika u takvim slučajevima, morali su se uzeti u obzir različiti činioci. Prvi je – da li su bili dostupni drugi delotvorni načini da se nezakonite radnje isprave. Sud je konstatovao, s obzirom na to da nije bilo zakona niti internog propisa koji uređuje prijavljivanje nepravilnosti, da podnosilac predstavke nije imao kome drugom da se obrati osim svojim pretpostavljenima, niti je prop-isan postupak za prijavljivanje takvih stvari. Generalni tužilac nije pokazao nikakav znak da ima bilo kakvu nameru da odgovori na pismo potpredsednika Parlamenta, a, umesto toga, odavao je utisak da je podlegao političkom pritisku. U takvim okolnostima, dojava spoljnoj instanci, čak i novinama, mogla bi da bude opravdana. Drugo pitanje je da li je postojao javni interes da se objavi ta informacija. Kod ovog pitanja, Sud nije mogao da prihvati da je jedi-na namera dopisa potpredsednika Parlamenta generalnom tužiocu bila da prosledi pisma policajaca nadležnom organu i – uprkos instrukciji da slučaj razmotri «striktno u skladu sa zakonom» – nije mogao da isključi mogucnost da je vršen pritisak na Generalno tužilaštvo. Sud je takođe primetio da je predsednik Moldavije vodio aktivnu kampanju protiv mešanja političara u sistem krivičnog pravosuđa i da su moldavski mediji opširno izveštavali o toj temi. Pisma koja je obelodanio podnosilac predstavke ticala su se pitanja od velike važnosti u demokratskom društvu – kao što su: podela vlasti, nepropisno ponašanje visokog političara i Vladin stav prema policijskoj brutalnosti – o kojima je javnost imala legitiman interes da bude informisana. Prema tome, postojao je javni interes za objavljivanjem. Trece pitanje, odnosno pitanje da li je objavljena informacija autentična, nije bilo sporno. Što se tiče pi-tanja kakvu štetu bi pretrpeo dotični državni organ, Sud je utvrdio da je, uprkos negativnim efektima koje je ovo otkrice nesumnjivo imalo po Generalno tužilaštvo, interes javnosti da sazna za nepropisan pritisak i nezakonite radnje u toj ustanovi bio toliko važan da je prevag-nuo nad interesom da se očuva poverenje javnosti u njegovu nezavisnost. Kod pitanja da li je otkrivanje učinjeno u dobroj nameri, nije bilo razloga da se veruje kako je podnosilac pred-stavke bio motivisan željom za sticanjem lične prednosti, da je nečim bio lično nezadovoljan, ili da je imao drugi skriveni motiv. Poslednji činilac koji je trebalo ispitati kod pitanja srazmer-nosti jeste kazna izrečena podnosiocu predstavke. Konstatovano je da je izrečena najteža moguca kazna (otkaz). Pored negativnih posledica koje je to imalo na karijeru podnosioca predstavke, moralo je da ima ozbiljno obeshrabrujuce dejstvo na državne službenike i zapos-lene uopšte, pošto je njegov slučaj privukao veliku medijsku pažnju. Tako teška kazna može samo da obeshrabri prijavljivanje nezakonitih dela i teško se može opravdati.


Posle odmeravanja svih navedenih činjenica, Sud je zaključio da mešanje u pravo na slobodu izražavanja podnosioca i naročito njegovu slobodu da prenese informacije – nije bilo «nužno u demokratskom društvu».

Zaključak: kršenje (jednoglasno).Član 41 – 10.000 evra na ime nematerijalne štete.

Prevod na makedonski jezik: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-123966Prevod na srpski jezik: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-118013

Heinisch protiv Nemačke173 – Otkaz bolničarki zato što je podnela krivičnu prijavu navodeći propuste u nezi koju je pružao privatni poslodavac: kršenjeČinjenice: Podnositeljka predstavke bila je zaposlena u kompaniji vecinskog vlasnika «Berlin Land», kao gerijatrijska sestra u staračkom domu. Od januara 2003. do oktobra 2004. godine, ona i kolege redovno su ukazivali upravi da su preoptereceni poslom zbog manjka osoblja i da se usluge propisno ne dokumentuju. Posle jedne inspekcije, Odbor za zdravstvo Fonda zdravstvenog osiguranja konstatovao je ozbiljne propuste u pružanju nege, uključujuci manjak osoblja i nezadovoljavajucu negu, kao i nezadovoljavajuce dokumentovanje nege. Novembra 2004. godine, pravni savetnik podnositeljke pisao je kompaniji ukazujuci na problem s osobljem i interesujuci se kako kompanija planira da izbegne situaciju u kojoj bi snosila krivičnu odgovornost. Kada je kompanija odbacila optužbe, podnositeljka je podnela krivičnu prijavu, navodeci kao tešku prevaru činjenice da kompanija svesno ne pruža visoko kvalitetnu negu koju oglašava u reklamama, da je pokušala da sistematski zataška probleme i da je od osoblja tražila da piše lažne izveštaje. Januara 2005. godine javno tužilaštvo je pre-kinulo preliminarnu istragu koju je otvorilo. Istog meseca, podnositeljka predstavke dobila je otkaz, sa stupanjem na snagu 31. marta, zbog učestalih izostanaka zbog bolesti. Posle toga, sindikat i prijatelji podnositeljke distribuirali su pamflet u kojem su osudili njen otkaz kao «političku disciplinsku meru preduzetu da bi se ucutkali zaposleni», pomenuvši i krivičnu prijavu. Kompanija, koja nije znala za krivičnu prijavu, nakon tog saznanja otpustila je pod-nositeljku predstavke bez otkaznog roka, sumnjajuci da je ona inicirala izradu i distribuciju tog pamfleta. Domaci sudovi odbili su navode podnositeljke u vezi s njenim otpuštanjem nakon što su zaključili da je njena krivična prijava pružila «ubedljiv osnov» za raskid njenog radnog odnosa bez otkaznog roka.

Zakon – član 10: Zajedničko je to što je krivična prijava koju je podnela podnositeljka pred-stavke trebalo da se tretira kao uzbunjivanje, u smislu člana 10. EKLjP, i to da su njeno sled-stveno otpuštanje i potonje odluke domacih sudova predstavljale mešanje u njeno pravo na slobodu izražavanja. To mešanje je propisano zakonom i ima legitimni cilj da zaštiti ugled i prava drugih, odnosno, poslovni ugled i interese poslodavca podnositeljke predstavke.

Što se tiče srazmernosti mešanja, stav Suda je da načela i kriterijumi utvrđeni u predmetu Guja protiv Moldavije, koji se odnosi na zaposlenog u javnom sektoru, važe i za radni odnos u privatnom sektoru i da ih treba primeniti kod odmeravanja prava zaposlenog da ukaže na nezakonito ponašanje ili protivpravnu radnju od strane svog poslodavca u odnosu na pravo poslodavca da zaštiti svoj ugled i komercijalne interese.

173. Presuda ESLjP: Heinisch protiv Njemačke (br. 28274/08)


S obzirom na posebnu ranjivost starijih pacijenata i potrebu da se spreče zloupotrebe, obe-lodanjena informacija nesporno je bila od javnog interesa, što zadovoljava prvi kriterijum iz predmeta Guja. Što se tiče drugog kriterijuma, da li su se mogli upotrebiti alternativni kanali za obelodanjivanje, do trenutka kada je podnositeljka predstavke podnela krivičnu prijavu ona je vec više puta obaveštavala pretpostavljene da je preopterecena poslom i upozoravala ih da je moguca krivična prijava. Tačno je da je pravna kvalifikacija ponašanja poslodavca kao dela teške prevare prvi put pomenuta u krivičnoj prijavi, ali je podnositeljka predstavke vec bila saopštila svom poslodavcu činjenične okolnosti na kojima se zasnivala ta prijava, a nije bilo dovoljno dokaza koji bi opovrgli njenu tvrdnju da bi svaki dalji interni prigovor bio nedelotvoran. Kod sledeceg kriterijuma, odnosno da li je otkrivena informacija tačna, navodi podnositeljke predstavke nisu bili lišeni činjenične osnove (Odbor za zdravstvo takođe je kritikovao iste propuste) i nije bilo ničega na osnovu čega bi se zaključilo da je ona svesno ili neozbiljno prijavila netačne informacije. Činjenica da je preliminarna istraga prekinuta ne mora nužno da znači da su tvrdnje na kojima se zasnivala krivična prijava od samog početka bile bez činjenične osnove ili da su bile neozbiljne. Nije bilo razloga da se sumnja da je pod-nositeljka zadovoljila i četvrti kriterijum: postupanje u dobroj nameri. Iako je postojala iz-vesna mera preterivanja i uopštavanja u sadržini njene krivične prijave, njeni navodi nisu bili sasvim lišeni činjeničnog osnova i nisu predstavljali bezrazložan lični napad na njenog poslo-davca. Dalje, kad je zaključila da je nužna dojava spoljnoj instanci, ona se nije odmah obratila medijima niti je delila letke, vec je umesto toga potražila pomoc i savet advokata, u nameri da podnese krivičnu prijavu. Što se tiče petog kriterijuma, štete nanete njenom poslodav-cu, iako su navodi podnositeljke predstavke sigurno bili nepovoljni po kompaniju, interes javnosti da bude informisana o propustima u pružanju institucionalne nege starim licima u kompaniji koja je u državnoj svojini bio je toliko važan da je prevagnuo nad interesom zaštite poslovnog ugleda i poslovnih interesa kompanije. Na kraju, što se tiče težine kazne, podnos-iteljki predstavke izrečena je najteža moguca kazna iz Zakona o radu. Ne samo što je to imalo štetne posledice po njenu karijeru, vec je moralo da ima ozbiljno obeshrabrujuce dejstvo i na druge zaposlene u toj kompaniji i uopšte na sve zaposlene u sektoru pružanja nege, tako što ce da obeshrabri prijave u sferi u kojoj pacijenti često nisu u stanju da sami brane svoja prava i u kojoj ce osoblje koje se stara o njima prvo da uoči propuste u pružanju nege.

Prema tome, otkaz podnositeljki predstavke bio je nesrazmeran, a domaci sudovi su propus-tili da odrede pravičnu meru između potrebe da se zaštiti ugled poslodavca i potrebe da se zaštiti podnositeljkino pravo na slobodu izražavanja.

Zaključak: kršenje (jednoglasno).Član 41: 10.000 evra na ime nematerijalne štete.

Prevod na makedonski jezik: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-123986Prevod na crnogorski jezik: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-118657

Gormus protiv Turske174 – Operacija pretresa i zaplene spro-vedena u cilju utvrđivanja novinarskog izvora: kršenje

Činjenice: Aprila 2007. godine, nedeljnik za koji je radilo šestoro podnosilaca predstavke objavio je članak zasnovan na dokumentima koje je Generalštab oružanih snaga klasifikovao kao «poverljive», u kojem je, između ostalog, otkriven sistem za procenu urednika i novinara koji je uveo Generalštab sa ciljem da kod izvesnih poziva i aktivnosti isključi novinare koje

174. Presuda ESLjP: Görmüs et Autres c. Turquie (br. 49085/07), na francuskom


smatra «neprijateljski» opredeljenim prema oružanim snagama. Na zahtev načelnika Gener-alštaba da se otvori istraga, vojni sud je naredio pretres poslovnih prostorija nedeljnika u cilju zaplene dokumenata koji su navodno prosleđeni glavnom i odgovornom uredniku, u nameri da se otkrije identitet državnog službenika uzbunjivača. Elektronske datoteke, smeštene na 46 računara koji su se nalazili u prostorijama nedeljnika, prekopirane su na spoljne diskove, koji su zadržani u tužilaštvu.

Zakon – član 10: Pretres obavljen na radnom mestu podnosilaca predstavke i zaplena nji-hovih podataka predstavljaju mešanje u njihovo pravo na slobodu izražavanja. To mešanje propisano je zakonom i ima legitimni cilj da spreči otkrivanje poverljivih informacija.

Sud je prema tome morao da utvrdi da li je sporna mera postavila pravičan odnos između, s jedne strane, slobode izražavanja i slobode štampe – što obuhvata zaštitu novinarskih izvora i zaštitu uzbunjivača u državnoj službi i, s druge strane, zaštite poverljivih podataka koji pri-padaju državnim organima.

(a) Javni interes da se obelodani informacija i da se zaštite izvori te informacije – Činjenica da se vode datoteke u kojima su novinari klasifikovani prema svojim političkim stavovima, s ciljem da neki od njih budu izostavljeni prilikom distribuiranja informacija od javnog značaja, odnosi se na pravo javnosti da dobije informacije, što je jedno od glavnih prava propisanih u članu 10. EKLjP. Prema tome, nesumnjivo je da su stavovi izraženi u osporenom članku i sadržina u njemu objavljenih dokumenata mogli da doprinesu javnoj debati o odnosu oružanih snaga i opšte politike.

Činjenica da su vlasti podatke, smeštene na radnim računarima novinara, prebacile na spoljne diskove mogla bi da odvrati svaki potencijalni izvor od pomaganja štampi da obavesti javnost o pitanjima koja se tiču oružanih snaga, čak i kad se ona odnose na pitanja od javnog interesa.

Istraga je imala za cilj da utvrdi identitet lica odgovornih za curenje informacija i omoguci nji-hovo hapšenje. Na taj način, zaštitom svog izvora informacija podnosioci predstavke ujedno su štitili državne službenike koji su delovali u svojstvu uzbunjivača.

Iako je sadržina dokumenata koje su obelodanili pretpostavljeni uzbunjivači bila takva da je doprinela javnoj raspravi, turski zakoni nisu sadržavali nijednu odredbu koja se odnosi na ob-javljivanje informacija od strane pripadnika oružanih snaga u vezi s potencijalnim nezakoni-tim radnjama izvršenim na njihovom radnom mestu. Iz toga sledi da podnosioci predstavke nisu mogli biti optuženi zato što su objavili informacije koje su dobili, a da nisu sačekali da njihovi izvori tj. uzbunjivači iznesu stvar koja ih brine preko internog lanca komande.

(b) Zašticeni interesi domacih vlasti – Spisi predmeta ne otkrivaju razlog zbog kojeg su doku-menta pomenuta u članku bila klasifikovana kao “poverljiva”. Prema tome, nije bilo navoda da su stil spornog članka ili datum njegovog objavljivanja mogli da stvore probleme nanoseci “znatnu štetu” interesima države.

Interes javnosti da sazna informaciju koja opisuje upitnu praksu oružanih snaga u domenu slobode da se dobije informacija – bio je toliko važan u demokratskom društvu da je prevag-nuo nad interesom da se očuva poverenje javnosti u tu instituciju.

(c) Razmatranja pred domacim sudovima – S obzirom na to da vojni sudovi nisu proverili da li je klasifikovanje predmetnih dokumenata kao “poverljivih” bilo opravdano i da nisu postavi-


li balans između više različitih suprotstavljenih interesa u ovom slučaju, formalna primena koncepta poverljivosti na dokumente iz vojnog izvora sprečila je domace sudove da ispitaju da li je ovo mešanje bilo u skladu sa članom 10. EKLjP.

(d) Ponašanje podnosilaca predstavke – Nije bilo problema sa formom objavljivanja. Pored toga, podnosioci predstavke su, načinom na koji su predstavili predmet, pokazali poštovanje za njegovu važnost i ozbiljnost, i nisu koristili stilske efekte kojima su mogli čitaoca da preus-mere od objektivnog prikaza informacije. Oni nisu imali drugu nameru osim da obaveste javnost o temi od opšteg interesa.

(e) Srazmernost mešanja – Pretres prostorija nedeljnika i prebacivanje celokupnog sadržaja sa računara na spoljne diskove, kao i njihovo kasnije držanje u tužilaštvu ugrozili su zaštitu iz-vora u vecoj mjeri nego što bi to učinio nalog kojim se od njih traži da otkriju identitet izvora informacija. Neselektivno preuzimanje svih podataka sa programskih softvera omogucilo je vlastima da prikupe informacije koje nisu u vezi s predmetnim aktima.

Ta intervencija ne samo što može da izazove vrlo negativne posledice po odnos podnosilaca predstavke sa svim njihovim izvorima, vec može da ima i ozbiljno obeshrabrujuce dejstvo u odnosu na druge novinare ili uzbunjivače u državnoj službi, i da ih obeshrabri u prijavljivanju bilo kakvog nepropisnog ponašanja ili kontroverzne radnje državnih organa.

Iz toga sledi da je intervencija bila nesrazmerna nameravanom cilju.

Imajuci u vidu gore navedeno, a naročito važnost slobode izražavanja u stvarima od javnog interesa i potrebu da se zaštite novinarski izvori u toj oblasti, uključujuci slučaj kad su ti izvori, zaposleni u državnoj službi, primijetili i prijavili potencijalno upitno ponašanje ili praksu na mestu na kojem rade, posle odmjeravanja različitih interesa i naročito poverljivosti vojnih poslova, Sud je utvrdio da mešanje u pravo podnosilaca predstavke na slobodu izražavanja, posebno njihovog prava da prenesu informacije, nije zadovoljilo neku bitnu društvenu po-trebu, da nije bilo srazmerno legitimnom nameravanom cilju i, sledstveno tome, da nije bilo “nužno u demokratskom društvu”.

Zaključak: kršenje (jednoglasno).Član 41: iznosi u rasponu od 850 do 2.750 evra na ime nematerijalne štete.

Drugi relevantni predmeti:

− Poyraz protiv Turske175 – Građanska presuda protiv podnosioca predstavke za klevetu na temelju izveštaja koji je sastavio kao glavni inspektor Ministarstva pravosuđa i koji je bio pro-curio u štampu - u vezi s optužbama za profesionalni prekršaj od strane višeg sudije.

− Bojolyan protiv Jermenije176 – Kazna zatvora u trajanju od deset godina zbog saopšta-vanja informacije koja nije poverljiva stranoj obaveštajnoj službi: nedopušteno.

175. Presuda ESLjP: Poyraz c. Turquie (br. 15966/06), na francuskom

176. Odluka ESLjP o prihvatljivosti predstavke: Murad Bojolyan against Armenia (br. predstavke 23693/03)


TREĆI KORAK

Domaći okvir

Otvorena diskusija


Otvorena diskusija prati kratku prezentaciju nacionalnog okvira koju je izradio trener. Ako ne postoje posebne odredbe ili odgovarajuca praksa, razgovarajte sa polaznicima o tome kako bi se slučaj uzbunjivanja rešavao u njihovoj zemlji. (...)

Nacionalna praksa

Ustavni sud Srbije, Už 4509/2012 od 15.7.2015.

Polazeci od svega navedenog, a imajuci u vidu specifičnu prirodu službe u vojsci i policiji, Ustavni sud je ispitivao da li su, u konkretnom slučaju, izricanjem mere prestanka radnog odnosa zbog spornog istupanja u televizijskoj emisiji, podnosiocu ustavne žalbe povređene slobode mišljenja i izražavanja iz člana 46. Ustava.

Ustavni sud najpre konstatuje da u osporenom disciplinskom postupku nije bilo sporno da podnosilac ustavne žalbe nije imao odobrenje za navedeno istupanje u televizijskoj emisiji. Iz sadržine akata donetih u osporenom postupku proizlazi da se podnosilac ustavne žalbe nije prethodno obratio Sektoru unutrašnje kontrole, da se u spornoj televizijskoj emisiji pred-stavio kao šef Odseka za upravne poslove Policijske uprave u S, da je u istupanju označio Policijsku upravu u S. kao „centar moci“ i komentarisao rad te uprave, iznoseci informacije o pojedinim krivičnim delima za koja se vode krivični postupci pred nadležnim sudovima, te da je okarakterisao rad te policijske uprave kao negativan u odnosu prema njemu, navodeci da mu se „namešta“ izvršenje određenih krivičnih dela.

S obzirom na izloženo, a imajuci u vidu da su nadležni upravni organi i Upravni sud ocenili da sporno istupanje u javnosti podnosioca ustavne žalbe predstavlja ponašanje koje šteti ugle-du službe, Ustavni sud je našao da izricanje mere prestanka radnog odnosa, kao zakonom predviđene sankcije za navedene teške povrede službene dužnosti, ne predstavlja povredu slobode mišljenja i izražavanja iz člana 46. Ustava. Naime, podnosilac ustavne žalbe je imao mogucnost da na eventualnu nezakonitost rada kolega, odnosno nadređenih u Policijskoj upravi S. ukaže pismenim obracanjem Sektoru unutrašnje kontrole policije, o čemu nije do-stavio dokaz u osporenom postupku. Po oceni Ustavnog suda, postupak unutrašnje kon-trole i način informisanja javnosti o radu policije, propisani su prvenstveno s ciljem da se zaštiti specifičan delokrug poslova koje obavlja MUP, odnosno zaposleni u njemu. Takođe,


pripadnik policije ne može biti pozvan na odgovornost zbog obracanja Sektoru unutrašnje kontrole policije, saglasno odredbi člana 174. stav 3. Zakona o policiji. Iz toga sledi da je pri-padnik policije „zašticen i prilikom iznošenja informacija koje vređaju, šokiraju ili uznemiruju“, ali samo ukoliko slobodu mišljenja i izražavanja ostvaruje na način i u postupku propisanim Zakonom o policiji. Stoga se, po nalaženju ovoga suda, ustavnom žalbom bez osnova ukazu-je na to da je podnosiocu ustavne žalbe kao državnom službeniku onemoguceno „slobodno kritikovanje vlasti, koje predstavlja osnovni pokazatelj slobodne i demokratske uprave“.

Zakon o zaštiti uzbunjivača, „Sl. glasnik RS“, br. 128/2014

Član 2. stav 1. tač. 1. i 2.

U smislu ovog zakona, pojedini izrazi imaju sledece značenje:1) «uzbunjivanje» je otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašcenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, jav-no zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera;

2) «uzbunjivač» je fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažo-vanjem, postupkom zapošljavanja, korišcenjem usluga državnih i drugih organa, nos-ilaca javnih ovlašcenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom društvu.

Član 5.

Uzbunjivač ima pravo na zaštitu, u skladu sa zakonom, ako:1) izvrši uzbunjivanje kod poslodavca, ovlašcenog organa ili javnosti na način propisan zakonom;

2) otkrije informaciju iz člana 2. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: informacija) u roku od jedne godine od dana saznanja za izvršenu radnju zbog koje vrši uzbunjivanje, a najkasnije u roku od deset godina od dana izvršenja te radnje;

3) bi u trenutku uzbunjivanja, na osnovu raspoloživih podataka, u istinitost informacije, poverovalo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom kao i uzbunjivač.

Član 8.

Lice koje je u vršenju službene dužnosti dostavilo informaciju ima pravo na zaštitu kao uz-bunjivač ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog dostavljanja informacije.

Član 9.

Lice koje traži podatke u vezi sa informacijom, ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač, ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog traženja tih podataka.

Član 10.

Lice koje je ovlašceno za prijem informacije dužno je da, štiti podatke o ličnosti uzbunjivača, odnosno podatke na osnovu kojih se može otkriti identitet uzbunjivača, osim ako se uzbun-jivač ne saglasi sa otkrivanjem tih podataka, a u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu po-dataka o ličnosti.


Svako lice koje sazna podatke iz stava 1. ovog člana, dužno je da štiti te podatke.Lice ovlašceno za prijem informacije dužno je da prilikom prijema informacije, obavesti uz-bunjivača da njegov identitet može biti otkriven nadležnom organu, ako bez otkrivanja iden-titeta uzbunjivača ne bi bilo moguce postupanje tog organa, kao i da ga obavesti o merama zaštite učesnika u krivičnom postupku.

Ako je u toku postupka neophodno da se otkrije identitet uzbunjivača, lice ovlašceno za pri-jem informacije dužno je da o tome, pre otkrivanja identiteta, obavesti uzbunjivača.

Podaci iz stava 1. ovog člana ne smeju se saopštiti licu na koje se ukazuje u informaciji, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.

Član 19.

Javnost se može uzbuniti, bez prethodnog obaveštavanja poslodavca ili ovlašcenog organa u slučaju neposredne opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, od nas-tanka štete velikih razmera, odnosno ako postoji neposredna opasnost od uništenja dokaza.Prilikom uzbunjivanja javnosti uzbunjivač je dužan da poštuje pretpostavku nevinosti okrivl-jenog, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, kao i da ne ugrožava vođenje sudskog postupka.

Član 20.

Informacija može da sadrži tajne podatke.Pod tajnim podacima iz stava 1. ovog člana smatraju se podaci koji su u skladu sa propisima o tajnosti podataka prethodno označeni kao tajni.

Ako su u informaciji sadržani tajni podaci, uzbunjivač je dužan da se prvo obrati poslodavcu, a ako se informacija odnosi na lice koje je ovlašceno da postupa po informaciji, informacija se podnosi rukovodiocu poslodavca.

U slučaju da poslodavac nije u roku od 15 dana postupio po informaciji u kojoj su sadržani tajni podaci, odnosno ako nije odgovorio ili nije preduzeo odgovarajuce mere iz svoje na-dležnosti, uzbunjivač se može obratiti ovlašcenom organu. Izuzetno od stava 3. ovog čla-na, u slučaju da se informacija odnosi na rukovodioca poslodavca, informacija se podnosi ovlašcenom organu.

Ako su u informaciji sadržani tajni podaci, uzbunjivač ne može uzbuniti javnost, ako zakonom nije drugačije određeno.

Ako su u informaciji sadržani tajni podaci, uzbunjivač i druga lica su dužni da se pridržavaju opštih i posebnih mera zaštite tajnih podataka propisanih zakonom koji uređuje tajnost po-dataka.


ČETVRTI KORAK

Studija slučaja


Podelite učesnike u dve grupe i zamolite ih da rade na argumentaciji podnosioca predstavke (grupa 1) i vlade (grupa 2) na osnovu predmeta raspravljanog u okviru prvog koraka i sledeci strukturu testa iz treceg koraka o kojem su diskutovali na seminaru, takođe vodeci računa o elementima za procenu koji su ustanovljeni u jurisprudenciji ESLjP, a koji su im vec predstav-ljeni.

Posle upisivanja argumenata na list papira s table, pozovite obe grupe da predstave svoj rad. Na kraju vežbe, recite im do kog zaključka je došao Sud u datim predmetima i dajte im reference.

Ako preostane vremena, saopštite im kompletan skup činjenica i dajte im još vremena da rade na argumentaciji.

Izvor za trenere: Matuz protiv Mađarske177

Član 10: Otkaz podnosiocu predstavljao je mešanje u njegovo vršenje prava zašticenog članom 10. EKLjP, jer je odluka usledila tek posle objavljivanja njegove knjige, bez daljeg preispitivanja njegove profesionalne stručnosti. Knjiga se u suštini bavi pitanjem od javnog interesa, a nijedna treca strana nije se požalila zbog iste. S obzirom na pažnju koja se poklanja ulozi novinara u demokratskom društvu i njihovoj odgovornosti da doprinesu javnoj debati i da je podstaknu, ne može se reci da ograničenja u pogledu poverljivosti i obaveza diskrecije za njih važe u istoj meri kao za ostale, pošto je u prirodi njihove funkcije da prenose informacije i ideje. Dalje, u konkretnom kontekstu slučaja ovog podnosioca, njegove obaveze lojalnosti i uzdržavanja morale su da se odmere u odnosu na javni karakter medijske kompanije za koju je radio. U tom pogledu, trebalo je da domace vlasti poklone posebnu pažnju javnom intere-su povezanom s ponašanjem podnosioca predstavke. Zatim, dok autentičnost dokumenata koje je objavio podnosilac predstavke nikada nije bila osporena, neke od njegovih izjava predstavljale su vrednosne sudove, a njihova istinitost ne podleže dokazivanju. Iako je obja-vljivanje dokumenata u knjizi koju je napisao podnosilac predstavljalo kršenje poverljivosti, njihova suština je vec bila dostupna javnosti zbog elektronskog objavljivanja knjige pre nego što je ista odštampana i objavljena. Što se tiče motiva samog podnosioca – da skrene pažnju javnosti na cenzuru u državnoj televiziji, njegova dobra namera nikad nije bila osporena u postupku pred domacim sudovima. Zatim, knjiga je objavljena tek nakon što je podnosilac bezuspešno pokušao da se požali poslodavcu na navodnu cenzuru. Pored toga, izrečena ka-zna – raskid radnog odnosa s trenutnim dejstvom – bila je vrlo teška. Na kraju, domaci sudovi su presudili na štetu podnosioca predstavke isključivo na osnovu toga što je objavljivanjem

177. Presuda ESLjP: Matúz v. Hungary (br. 73571/10)


knjige prekršio svoje ugovorne obaveze, ne uzimajuci u obzir njegov argument da je vršio pravo na slobodu izražavanja u javnom interesu. Domaci sudovi su time propustili da ispitaju da li su i na koji način sadržina podnosiočeve knjige i kontekst u kojem je objavljena mogli da utiču na dozvoljenu mjeru ograničenja njegove slobode izražavanja. Prema tome, mešanje u podnosiočevo pravo na slobodu izražavanja nije bilo “nužno u demokratskom društvu.

Zaključak: kršenje (jednoglasno).Član 41: 5.000 evra na ime materijalne i nematerijalne štete.

Link za kompletan tekst presude: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-147276

Kompletan skup činjenica:

Podnosilac predstavke je televizijski novinar. Od 15. februara 2001. godine bio je zaposlen u državnoj televizijskoj kompaniji. Posle aneksa na Ugovor o radu od 10. jula 2002. godine, imenovan je na neodređeno vreme. U predmetno vreme, podnosilac predstavke bio je pred-sednik Sindikata javnih emitera koji je delovao u televizijskoj kompaniji.

Kao urednik i voditelj, bio je zadužen za periodični kulturni program, koji je obuhvatao razgo-vore s raznim ličnostima iz kulturnog života.

Prema njegovom Ugovoru o radu, podnosilac je imao obavezu profesionalne poverljivosti. Bio je obavezan da ne otkriva nikakve informacije koje bi saznao u vezi sa svojim položajem, a čije bi otkrivanje bilo štetno bilo po njegovog poslodavca ili bilo koje drugo lice. Prema Ugovoru o radu, on je takođe primio k znanju da bi povreda ove obaveze dovela do trenu-tnog raskida njegovog Ugovora o zaposlenju.

Posle imenovanja novog direktora programa za kulturu, podnosilac se navodno obratio predsedniku televizijske kompanije, jer je ponašanje novog direktora prilikom menjanja i iz-bacivanja određenih sadržaja iz programa doživeo kao cenzuru. Nije dobio nikakav odgovor na svoju pritužbu.

Glavni i odgovorni urednik programa poslao je 6. juna 2003. godine pismo Upravnom odbo-ru televizijskog kanala u kojem je, između ostalog, naveo da je imenovanje novog direktora za kulturu dovelo do cenzurisanja programa njegovim predlozima za izmenu i brisanje iz-vesnih sadržaja.

U elektronskom izdanju jednog dnevnog lista,19. juna 2003. godine pojavio se članak koji je sadržao pismo glavnog i odgovornog urednika i izjavu Unije elektronskih novinara, s pozivom Upravnom odboru da ukine cenzuru u televizijskoj kompaniji.

Podnosilac predstavke je 2004. godine objavio knjigu. Svako poglavlje knjige imalo je po jedan izvod iz različitih intervjua, snimljenih 2003. godine, koji nisu bili emitovani u kul-turnom programu, navodno zbog instrukcija pomenutog direktora za kulturni program. Za-jedno s izvodima, podnosilac je uvrstio brojnu internu razmenu pisama između direktora za kulturni program i glavnog i odgovornog urednika u vezi s predloženim izmenama u pro-gramu. Osim toga, poglavlja su imala kratak uvod ili sažetak događaja, koji su odražavali lično mišljenje podnosioca predstavke. U predgovoru za knjigu pisalo je da knjiga sadrži pisane dokaze o sprovođenju cenzure u državnoj televizijskoj kompaniji. Knjiga je pozvala čitaoce da sami odluče da li dokumenti ukazuju na legitimno vršenje nadzorne funkcije direktora kulturnog programa ili na mešanje u slobodu izražavanja javnog emitera.

Televizijska kompanija otpustila je 11. novembra 2004. godine podnosioca predstavke i glav-


nog i odgovornog urednika s trenutnim stupanjem na snagu uručenog otkaza. Razlog za otpuštanje podnosioca po skracenom postupku bio je to što je, objavljivanjem predmetne knjige, prekršio klauzulu poverljivosti sadržanu u njegovom Ugovoru o radu. Podnosilac je podneo tužbu sudu zbog otkaza. On je tvrdio, između ostalog, da je dobio internu razmenu pitanja u vezi s njegovim položajem predsednika Sindikata, da bi mogao da preduzme kor-ake protiv navodne cenzure u televizijskoj kompaniji i da je objavio spornu knjigu u tom svojstvu.

U presudi od 8. aprila 2008. godine, Sud za radne odnose odbacio je tužbu podnosioca, kon-statujuci da je povredio svoje obaveze iz Ugovora o radu time što je objavio informacije o svom poslodavcu bez saglasnosti istog. Sud je takođe našao da položaj predsednika Sindika-ta podnosioca nije oslobodio od obaveze poverljivosti.

Podnosilac je uložio žalbu, navodeci da objavljivanje knjige ni na koji način nije nanelo štetu njegovom poslodavcu, ni bilo kom drugom licu i da on nije pribavio objavljene informacije u vezi sa svojim položajem vec u svojstvu predsednika sindikata. Na tom položaju, i u zas-tupanju interesa svojih kolega, bio je dužan da deluje protiv cenzure u televizijskoj kom-paniji. Na taj način, prema navodima podnosioca, uslovi za otkaz, predviđeni u njegovom Ugovoru o radu, nisu bili ispunjeni.

Regionalni sud odbacio je 13. februara 2009. godine žalbu iz istih razloga kao i Sud za radne odnose, dodajuci da je objavljivanje knjige možda imalo izvesne nepovoljne efekte na reputaciju te televizijske kompanije. Pored toga, prema mišljenju Regionalnog suda, sporna mera ne pred-stavlja zloupotrebu prava od strane poslodavca, jer je podnosilac predstavke dobrovoljno pristao na ograničenje njegove slobode izražavanja time što je potpisao Ugovor o radu.

Podnosilac je zatim podneo zahtev za preispitivanje Vrhovnom sudu. Tvrdio je da je ne-zakonito otpušten u smislu da je njegov postupak da obavesti javnost o cenzuri u držav-noj televizijskoj kompaniji putem knjige – kao poslednjom opcijom, s obzirom na to da su njegovi pokušaji preko uprave da se ta stvar ispita ostali bezuspešni – trebalo da se posmatra kao vršenje njegovog prava na slobodu izražavanja umesto kao nezakonito kršenje Ugovora o radu, posebno u svetlu činjenice da navodi o cenzuri nisu bili opovrgnuti. Vrhovni sud je presudio protiv podnosioca predstavke, 26. maja 2010. godine. U osvrtu na predstavku pod-nosioca predstavke o slobodi izražavanja, utvrdio je da se granice predmeta ne prostiru dalje od ispitivanja kršenja njegove obaveze iz radnog odnosa. Prema mišljenju suda, podnosi-lac je zaista prekršio Ugovor u vidu neovlašcenog objavljivanja internih dokumenata bivšeg poslodavca. Sud je izričito isključio iz dometa svog ispitivanja pitanje da li sloboda izražavan-ja podnosioca, u datim okolnostima, opravdava ili ne opravdava formalno kršenje njegovog Ugovora o radu. Odluka je uručena 13. jula 2010. godine.

Relevantni domaći zakon:

Član 61 Ustava, koji je bio na snazi u predmetno vreme, propisuje sledece:

“1. Svako ima pravo da slobodno izrazi svoje mišljenje i da pristupi i prenese informacije od jav-nog interesa.”

Član 96 Akta br. XXII iz 1992. godine o Zakonu o radu, koji je bio na snazi u predmetno vreme, glasi:

“(1) Poslodavac ili zaposleni mogu da raskinu radni odnos po skraćenom otkazu ili ostavci, u slučaju da druga strana:a) svesno ili iz grube nepažnje učini težu povredu bilo koje materijalne obaveze koja proističe iz radnog odnosa...”

Beleške









www.coe.int









http://europa.eu










NASTAVNA JEDINICA 8

PRAKTIČNIRAD/ VEŽBE






















Republike Srbije.


Saveta Evrope.

SadržajNASTAVNA JEDINICA 8: PRAKTIČNI RAD/VEŽBE 1

IZRADA NACRTA OBRAZLOŽENJA PRESUDE 1ZAŠTITA NOVINARSKIH IZVORA 3PRETRESI I ZAPLENA U IZDAVAČKIM KUĆAMA 4

OCENJIVANJE I ZAKLJUČCI 6RAZGOVOR UNUTAR VELIKE GRUPE 6


PRAKTIČNI RAD/VEŽBE

Izrada nacrta obrazloženja presude


Treneri učesnicima podele slučaj i zamole ih da pripreme pisano obrazloženje presude ko-risteci se standardima iz jurisprudencije ESLjP. Treneri mogu da odluče da ovu vežbu sprove-du pojedinačno ili u parovima i malim grupama.

Učesnici bi imali jedan sat da napišu argumente.

Nakon što je slučaj podeljen polaznicima, treneri obilaze grupe i proveravaju da li su njihove instrukcije jasne. Polaznici treba da budu ohrabreni da koriste standarde iz jurisprudencije ESLjP. Polaznici treba da razmene papire sa obrazloženjem.

Nakon što su pročitali radove svojih kolega, učesnici su zamoljeni da izveste u plenumu o argumentima izloženim na papiru. Dok izabrani predstavnici grupe izveštavaju u plenumu, treneri pišu najavažnije argumente na flipchart tabli. Izveštavanje treba da bude brzo i grupe ne treba da ponavljaju vec iznete argumente.

Treneri postavljaju dodatna pitanja učesnicima i pokušavaju da povežu njihove argumente sa jurisprudencijom ESLjP. Treneri treba da osiguraju da su učesnici razumeli da postoje dve oblasti mešanja koje se odnose na uredničke kuce i prava autora: 1. mešanje u slobodu iz-ražavanja uredničkih kuca, otkrivanje izvora, prethodne zabrane koje dovode do sprečavanja distribucije knjige); i 2. ometanje privatnosti autora (pretres uredničke kuce, pretres stola, presretanje poziva). Treneri treba da obezbede da su podeljeni slučajevi ranije pomenuti i objašnjeni tokom obuke.


Studija slučaja:

Na portalu XY.rs, 17. maja 2016. objavljen je fono snimak aktuelnog premijera, na kojem se jasno čuje njegov razgovor sa nepoznatom muškom osobom o kupovini mandata. Na tom audio-zapisu on priča sagovor-niku o kupovini poslanika i kaže mu da se ne sekira, a on mu uzvraca da su to «sigurno ona dva glupandera».

- Pa jeste, iz XX stranke. Ali zato smo mi kupili drugu dvojicu, pa cu videti jesmo li ih kvalitetno kupili, ako oni izdaju da imamo drugu dvojicu. Eto, hajde sad...», čuje se navodno glas premijera.

Odmah nakon objavljivanja fono zapisa, Ministarstvo unutrašnjih poslova pozvalo je na informativni razgovor glavnog urednika portala XY.rs, koje je trajalo tri sata. Urednik portala AA nije hteo da otkrije izvor. Sutradan, pripadnici policije upali su u prostorije portala «XY». Novinar N1 u prilogu na vestima izveštavao je sa mesta događaja, navodeci kao razlog akcije objavljivanje spornog audio snimka razgo-vora premijera i nepoznatih osoba o navodnoj kupovini glasova poslanika u Narodnoj skupštini. Novi-nari na terenu saznali su da su svi radnici portala, urednici i novinari, zamoljeni da napuste prostorije redakcije, dok su na razgovoru zadržani urednik AA, direktori portala BB i CC, kao i novinarka DD. Tom prilikom, policija je pregledala računare u redakciji portala, a sam pretres je trajao više od 7 sati. Prili-kom napuštanja objekta, policijski službenici su odneli torbe sa oduzetom imovinom portala, a pritom je jedan od njih udario dvojicu fotoreportera.

“Dok sam snimao u hodu jedan od policajaca, koji je nosio torbu s tvrdim predmetima, namerno me je udario. Zadobio sam povredu na glavi i ruci”, rekao je jedan od fotografa, koji je prijavio ovaj slučaj. Drugog fotoreporera je isti policajac udario laktom. “Mogao je proci pored mene, ali me je bez potrebe udario laktom i odgurnuo na parkirani automobil”, reči su drugog fotoreportera.

Ministar unutrašnjih poslova rekao je da upoznat da se vrši pretres prostorija portala «XY» u vezi sa aferom prisluškivanja. On je naglasio da ce javnost naknadno biti upoznata sa ovom aktivnošcu.

Dana, 19. maja 2016. urednik portala je na konferenciji za štampu istakao da redakcija portala nece otkriti ko je njen izvor snimka, da je šokiran pretresom koji je, kako je naveo, samo jedan od mnogobro-jnih pritisaka na rad tog portala. Tom prilikom je izjavio: «Osumnjičeni smo, uzeli su mobilne telefone, pretpostavljam da ce skidati i privatne stvari koje nemaju veze sa istragom. Prvog sata pretresa policajci su bili grubi, nisam mogao ni porodicu da kontaktiram.” On je takođe naveo da je policija onesposobila 20 računara, mobilne telefone i diskove u potrazi za tragom koji bi ih doveo do izvora, i da je traženo da im se kaže na koji je računar došao imejl. «Možda ce nešto otkriti, možda i ne, ali mi necemo otkriti ko je naš izvor», rekao je urednik AA.

Dodao je i sledece: «Oni sumnjaju da smo mi napravili taj snimak, što je apsurdno. Mi smo ga dobili, a nismo dužni otkriti naše izvore». Nakon tri dana (22. maja 2016), premijer se prvi put oglasio povodom ovog slučaja i na konferenciji za novinare izjavio da je “nevin kao dečija suza”, da je snimak montiran i da predstavlja najobičniju spekulaciju sa jasnim političkim ciljem. On je dodao da je snimak podmetnut u najgorem trenutku, kada su pregovori o politički osetljivom pitanju koje se odnosilo na teritorijalni integritet zemlje zapali u krizu. On je izrazio sumnju u to da je opozicija podmetnula snimak, te da je to učinjeno radi slabljenja vladajuce koalicije, rušenja vlasti i ugrožavanja nacionalne bezbednosti i teritorijalne celovitosti zemlje.

Nakon mesec dana, Nacionalni forenzički institut Holandije je analizom audiosnimka, utvrdio njenu autentičnost. Audiosnimak je na forenzičku analizu u Holandiju uputila opozicija, čiji su predstavnici 20. juna 2016. saopštili nalaze analize i zatražili ostavku premijera. «Posle uporedne analize glasa sa snimka premijera na jednoj televiziji i spornog audio snimka koji je objavio portal XY.rs, dobili smo potvrdu onoga što smo znali, a to je da su predstavnici institucija vlasti govorili neistinu, tvrdeci da to nije glas premijera, da je duže vreme sniman i da je snimak montiran», rekao je predstavnik opozicije na konfe-renciji za novinare. On je dodao da je audio zapis snimljen android mobilnim telefonom sa adekvatnom aplikacijom, te da premijer zna ko ga je snimio.


Zaštita novinarskih izvora

Zaštita novinarskih izvora jedan je od osnovnih uslova za slobodu štampe, kao što se to ogle-da u zakonima i profesionalnom kodeksu ponašanja u velikom broju država članica Saveta Evrope i kao što je i potvrđeno u nekoliko međunarodnih instrumenata o novinarskim slo-bodama (Šapovalov protiv Ukrajine178). Pravo novinara da zaštite svoje izvore deo je slobode «primanja i širenja informacija i ideja bez uplitanja javnih vlasti», koja je zašticena članom 10. EKLjP i služi kao jedan od njenih važnih zaštitnih mera. Temelj je slobode štampe, bez koje bi se izvori mogli odvratiti od pomoci novinarima u informisanju javnosti o pitanjima od javnog interesa. Kao rezultat, može biti potkopana ključna uloga mehanizma javne kontrole štampe i može biti pod negativnim uticajem sposobnost novinara da javnosti daju tačne i pouzdane informacije (Sanoma Uitgevers B.V. protiv Holandije179).

Nalozi koji zahtevaju otkrivanje novinarskih izvora moraju biti opravdani zahtevom od izu-zetnog značaja za javni interes. U slučaju Sanoma Uitgevers B.V. protiv Holandije, Visoko vece suda ocenjuje policijsko zaplenjivanje CD-a sa fotografijama nelegalnih uličnih trka, koje su napravili novinari časopisa za automobile, a koji je u vlasništvu kompanije podnosioca pri-tužbe. Osnova za zaplenjivanje bio je Zakonik o krivičnom postupku. Međutim, kvalitet do-maceg zakona nije smatran dovoljnim da zaplena bude «propisana zakonom». Sud je istakao da nalozi koji zahtevaju od novinara da otkriju svoje izvore moraju biti predmet garancije da ce te informacije biti razmotrene od strane sudije ili drugog nezavisnog i nepristrasnog tela za donošenja odluka. Postoje sledeci uslovi za takvo postupanje:

(i) Trebalo bi da ga sprovedu tela van izvršne vlasti i drugih zainteresovanih strana. Treba uložiti napore kako bi se utvrdilo da li je zahtev u javnom interesu, koji je važniji od načela zaštite novinarskih izvora, i uložiti taj napor pre predaje takvog materijala, kako bi se sprečio nepotreban pristup informacijama koje mogu otkriti identitete izvora.

(ii) Razmatranje nakon predaje materijala koji može razotkriti takve izvora potkopalo bi samu suštinu prava na poverljivost.

(iii) Mora da postoji balansiranje potencijalnih rizika i odgovarajucih interesa pre ikakvog objavljivanja - u odnosu na materijal koji je tražen da se objavi, tako da argumenti vlasti koje traže obelodanjivanje dokaza mogu biti adekvatno ocenjeni.

(iv) Razmatranje/procena treba da bude zasnovana na jasnim kriterijumima, uključujuci i to da li neka manje nametljiva mera može biti dovoljna.

(v) Trebalo bi da je moguce da sudija ili drugi organ odbije obelodanjivanje informacija ili izda ograničeni ili kvalifikovani nalog kako bi se zaštitili izvori od otkrivanja, bez obzira da li su ili nisu posebno navedeni u konfiskovanom materijalu. Na osnovu toga, objavljivanje takvog materijala stvara ozbiljan rizik od ugrožavanja identiteta novinarskih izvora.

(vi) U hitnim situacijama trebalo bi da postoji postupak za identifikaciju i izolaciju informacija od strane vlasti koje bi mogle dovesti do identifikacije izvora, od informacija koje ne nose takav rizik.

Sud u svojoj sudskoj praksi ističe da identifikacija izvora može imati «odvracajucu efekat» na njih. Niko nece biti voljan da postane informator ili uzbunjivač imajuci u vidu da njegov ili njen identitet mogu utvrditi istražitelji (Financial Times Ltd. i ostali protiv UK180).

178. Presuda ESLjP: Shapovalov v. Ukraine (br. 45835/05)

179. Presuda ESLjP: Sanoma Uitgevers b.v. v. the Netherlands (br. 38224/03)

180. Presuda ESLjP: Financial times ltd and others v. the United Kingdom (br. 821/03)


Tajni državni nadzor može dovesti do narušavanja slobode izražavanja novinara ako postoji opasnost da se komunikacija u novinarske svrhe može pratiti, jer bi to moglo značiti da se novinarski izvor može obelodaniti ili odvratiti od pružanja informacija putem telefona. Na poverljivost izvora može negativno uticati prenošenje podataka drugim organima, njihovim uništavanjem ili neuspehom da se novinar obavesti o meri nadzora (Veber i Saravia protiv Nemačke181).

U slučaju Gudvin protiv UK182 podnosilac predstavke, novinar pripravnik časopisa „Engineer“ dobio je informacije o finansijskom stanju kompanije. Informacije su dobijene preko telefona od izvora koji je želio da ostane anoniman i izgledalo je da potiče iz poverljivih korporativnih planova, od kojih je jedan primerak nestao. Kompanija je dobila naređenje da spreči podno-sioca da otkrije poverljive podatke, kao i da otkrije ko ih je isporučio. Prema stavu 10. Akta o nepoštovanju suda iz 1981. godine, podnosiocu je izdat nalog da otkrije identitet svog izvo-ra. Podnosilac se bezuspešno žalio Apelacionom sudu i Domu lordova. Odbio je da oda svoj izvor i kažnjen je sa 5.000 funti za nepoštovanje odluke. ESLjP je smatrao da je nepoštovanje Zakona suda bila dovoljno dobro da zadovolji zahtev predvidljivosti. Međutim, imajuci u vidu da je objavljivanje poverljivih informacija vec bilo zabranjeno nalogom, nalog za otkrivanje izvora nije bio potreban, jer je kao takav prekršio član 10. EKLjP. Opravdani razlozi kompanije za traženje objavljivanja izvora, kako bi se sprečilo dalje širenje poverljive informacije (osim objavljivanjem) i kako bi se preduzele mere protiv izvora za kojeg se pretpostavlja da je zaposleni, nadmašeni su od strane interesa slobodne štampe u demokratskom društvu. Ako su novinari prisiljeni da otkriju svoje izvore, uloga medija kao mehanizma javne kontrole bi mogla biti ozbiljno ugrožena usled odvracajuceg efekta koje bi takvo objavljivanje imalo na slobodan protok informacija.

Pretresi i zaplenjivanje u izdavačkim kućama

Akcije pretresa i zaplenjivanja moraju biti u skladu sa članom 8. EKLjP (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, doma i prepiske). Zbog obaveze zaštite izvora, uredničke kuce se u sudskoj praksi nazivaju “domom” i zašticene su članom 8. EKLjP. Bilo kakvo pretraživanje izdavačke kuce trebalo bi biti neophodno i srazmerno, a cilj eventualnog pretraživanja ne bi trebalo da bude otkrivanje imena autora članka (Sen-Pol Luksemburg S.A. protiv Luksem-burga183).

U slučaju Peev protiv Bugarske184 sud je imao priliku da dodatno definiše opseg “privatnog života” u kontekstu pretraživanja koje je izvršeno u kancelariji javnog službenika, koji je ra-dio kao stručnjak u kancelariji Vrhovnog kasacionog tužilaštva. Prema mišljenju suda, ovaj državni službenik je mogao razumno očekivati da se njegov radni prostor treba tretirati kao privatno vlasništvo, ili u najmanju ruku njegov radni sto i ormarici, u kojima je držao lične stvari. Pretres je stoga predstavljala “mešanje” u njegov privatni život.

U slučaju Klas protiv Nemačke185 sud je smatrao da žalba koja se odnosi na nadzor i presreta-nje telefonskih poziva i komunikacija elektronskom poštom spada u područje primene člana 8. EKLjP, i kao takva predstavljao mešanje u privatni i porodični život i prepisku.

181. Odluka ESLjP o prihvatljivosti predstavke (br. 54934/00)


183. Presuda ESLjP: Saint-Paul Luxembourg S.A. v. Luxembourg (br. 26419/10)

184. Presuda ESLjP: Peev v. Bulgaria (br. 64209/01)

185. Presuda ESLjP: Klass and Others v. Germany (br. 5029/71)


U odnosu na sprečavanje distribucije knjige, treneri bi trebalo da se dotaknu presude Ob-servera i Guardiana protiv Velike Britanije186. Uplitanje ima za cilj zaštitu jednog ili više od sledecih interesa ili jedne ili više od sledecih vrednosti: nacionalna bezbednost; teritorijalni integritet; javna bezbednost; sprečavanje nereda ili kriminala; zaštita zdravlja; moral; ugled ili prava drugih; sprečavanje otkrivanja informacija dobijenih u poverenju i očuvanje autoriteta i nepristranosti sudstva. Međutim, svaku smetnju koja nastane pre nego što javnost može da pročita informacije treba tretirati s posebnom pažnjom. To je zato što je informacija „kvarlji-va“ roba, roba koja može vrlo brzo zastariti. U ovom slučaju nije bilo legitimnog cilja da se nastavi sa zabranom distribucije knjige “Hvatač špijuna” nakon što su veliki delovi knjige vec objavljeni u drugim zemljama.

Slično tome, u našem slučaju, zabrana za distribuciju knjige, nakon što je njen deo objavljen u novinama, nije ostvarivanje legitimnog cilja.



Ocenjivanje i zaključci

Razgovor unutar velike grupe

Vreme: 15 minuta

Treneri pitaju učesnike da li su njihova očekivanja ispunjena. Da li smatraju da je trening bio koristan? Da li je odgovoreno na njihova pitanja?

Treneri dele obrasce s anonimnim upitnikom koji treba popuniti.

Beleške








www.coe.int









http://europa.eu







METODOLOGIJA · medija u Jugoistočnoj Evropi (JUFREX) Ovaj priručnik je pripremljen i štampan u...

Documents

Transcript of METODOLOGIJA · medija u Jugoistočnoj Evropi (JUFREX) Ovaj priručnik je pripremljen i štampan u...