Marko Krajsic - Istina i legenda o sedam svetskih cuda antike.pdf

2

Copyright 2002. by . All rights reserved.

3

1. o ea e a ae e oaea e a

aao, eoo . e je, ae, o ea aje, ajaajj ajaej ea aee oe eo e aoa, oja ojo oeao eeeo oeaaa ao aeee ao brojna aja ooea. a ea a : ae ( : ) a e E, ea e o ao, Aeo (Ae a) Ee, eoa aa Oj, aoej aaa, oo a ooa oee Aeaj eo ao. ao o o a je jeeo, a jeo ajeo je, oo e e, oeao eoa, oj oa eea.

() , 150. 120. . . ., . (II . . .)

, , ,

4

. III . . . , , . . , . VI . . . .

, . , ea a aao ee, ao, ao jeo a a aae eae (e): eo a Oj; aea ea ae Aje: oo a ooa, Ae a Ee aoej aaa; a Ea: Aeaj eo ae e; jeo eooaje: ea e o. , (). A Aoo A, o oje je, aoe, eao e ao, eoa aoa oao. a e ao o o eoe aaa, ooo o oe a oe e oe eeao a e oje ea a a, je oao. ea a oe je oao je e eoo oa a oaa, ao o je aj a aoo o. O oj aeea jeoao je eeo a ea ee e aeo oae oao ea. , , , .

,

5

. , , . , . , , .

6

2. o ao ea a oe je ajeoaje e

o o ajaj aa ; eoao a a a o: , , , , . : , . : (Seven Samurai), (The Magnificent Seven), (Seven Brides for Seven Brothers) .

: , , , , , , a : , , , , , . , , , , , , . : , , , , , . (, . , . . ,

7

. , .)

, . , je .

, : , , , , , ().

- (Ernst Cassirer) - , ...

, - , , , . : , , .

. , , VII VI . . : , , , , ,

8

. : , , , , , , , . , , .

, , , ( ).

, ; ; .

: () () , 500 , . : , , , , , , , , . , , .

. , ( ),

9

, , .

, . , : , , , , , , , . (septem maria), . . , (Historia Naturalis) , : , , , ..

10

3. o o ea e a ae, jeo ajaje,

eae ae, ooo oeae oe e (ea) aaa aaoa. ae o aea eaae oaa o eeaja a, e ee ooo jeea a oj oo ejaa, ao oo aeo. O a e ajaje, ae-e aae eee e. o oa oojaa ae je oa eo eeo aooo aa, a a ooaaa o oj o ooea.

ae e, oje Aa aaj aaoo oaa, aae eo aaa aaoa aoae ee ee aje. Oe ooe aee-oe e oa aaoa ao eee oja e o, aoo, aa a eo. oa ajaje ae ae o eea a e aje , jo eajae aoa, oe ae oe. O oj oj ae aa eoe ae a, e ooj : ao a ea (aaoa) eee a oao eo.

oe ae ae oo e ao a a oo, e ee ooea a o aaoa o o eo aoe oeaa, oaaj

11

e eoo a a e. a ao oj o oao je aao oe

ee aje. Oa ajaja aa, oa 60 eaa, aa je e oo eea, oj a ae ooe aa oaa. eaeo o ae aeoo o oae a aee oea. Oeo, eoa aooa ao, aao je aao e a oo a e eo oa a.

a, ajaje ae aa aao ee aje: , eaa, oaj o oj ee ea: eo, ee e. oe ae aae ee e 2650. 2550. . e . e. ajea o , eooa aa, oa je 146 eaa, a aa ee aae ooe o eo 230 eaa. aa e aoj o oo eoo oa aa ae ooa, o oj je a ea eoo oa. (oo o aja I . oa aa je a aja aea a e, e o a je o Ajeo oa 1889. ., o oe eaa. aje je jo o aa oja a o a aa Empire State Building), a oa je 380, a a aje oao eejo aeo 448 eaa. oje ee oe oje oe aee eaa ea, o oj e o eej oe.).

Oa oje eoo a je eooa aa aea aee oa a je ao a eoe ae o aoeo o aa . e oa, a oo ea aaa, oeje e a je a eoj a ao o aaoao oo e ae aa, aeoeaa, ajaa.

eoa je aeo eo a ee oj je ao ae eoo ao o ao ao a ; o je aao je

12

a, a je oa aa o aoee. ae, eeoa aa je a o e, eoo eaa je a o eooe, a je oaa oaja. eoa aa oa je 103 ea, a oae ae ao ae, a oe o e e ooje, ee o a eea e a a aaaa oo eoa e ao e o aeo aejaa.

aao oj je eo aj aea aa o je oe I (1545. 1515. . e . e.). a aa oa e oo o a aoa; o ea a ae a a aaj o oj j o eoa; oe eoa ea aae. ( eoooj eeooj a aee , a e, ao a aoa aje aaaa. eooj a aoaa oe je o, a oa je aja jeo oe.). oe I eo a ee oa je a oj o aao aoa o aea, eo aeo o oeeo ao a ae. eo ae aa a e aaj o aea, a e je o a. aa oa e oo o a je o aao aaa aee je ee a eo o, oje eo. o ae jeo o aaoa, o eaeo o oe aea oaa je ajea a oj eeee e eoae aee je. a oo e e a oo oae ao e, oo je oee oo ao jea a. e aje ooo, oa oa je oo eoa aa o aoa, e o je aje I . oa a Aaa. (je oo eo eee oe oa eja a, oj je oe ao eja

13

oo. o je oa a oa eo, aoo oa ea je ao a oa oaao e ao a e oaa e o oj ajj ee , a a ea oe oaja, aae a a a a oj aa.).

1922. . , , ( ), , . VI. , . . , , .

, ; . . , . , (Steindorff), 1933. . ,

14

, . , .

eeoe ae e e ooa ea a, oa a eee aa o ao. ee Sphinks (a: Sphinx), . , . . . Hor-em-akht ( ), Bw-How ( ), Ra-horakhty ( ).

Oa aa e aa o e eaa o ooe ee, oa je 20 eaa, a o e aa o ea e 57,3 ea. eoaa e a je e e ooao ea eeoo . ea e aa, ae oj oe-a, oje aa Seshep-anh (o je a a a oa aaa), oojae e eea oa e ee e. o a a aa a aa o eeea, jeo o oa aaoa eoa.

je ea, a je ee a ae jea aoea. ea j je ooao, a aao. je ao oo, a aa je ooa a. o je o? Ooo je, ae e a e. Oa, oe, je aa oooa, o ee, a je ao e a a aaaa eo ooaaa. j je ea ao, 1419. . e . e., o IV. eea ae a e oa jaa o ea: Ooo e ea oae aao. o je oao aaao o (Eo). ao ea, ea je

15

a ae II, eao eje ee (194. 211.), a aoeo oaaa 1926. . a E ae.

a e je, jee ae, a eoa ooaaa, a je aaa oojo a, e e ae. Oo 1400. . e . e. oaa je oo oj ooaa, o je a Aae oj ooj Ea 400. . . e. oaa ee aa, je aa a oa e ea ooa e a e o. Oa aa ao Aa aaj e , a a a aoa e, je o a ee oja e ooo aaje oa.

e ee e je ao, a o aa ooe. a-aa je jao o je ao aao oo eaeo eo aae aaae ae. oe je a o ooa, ooo ooo o ooaaa ea a oa. a oea je a je o o aa e ae aja, oj aa Eo o 1250. o 1517. . oj o o ao e a eaae aaa aeje.

(e jee o ajaj oea e ae eo. O oj ea, e e ojaj o e aoa Aaa, aoaa, eea Eaa. Ao-aoe e e jaaj o a oa o ao, a ea e aj eo e eo a ee , a e aj ao aa aa. ae eo o je o aa, o ao eo a o Aaa aoaa, o ae, a eo, a o e oo o. aa a ee e a e: oeee ao , eee oe oe.

16

Aeaa aeo je, a e, ao a a a o a ao eee ooaj.

a oa a je a eee oe. aa je eo oe je Ee oo a Oa jo oje oa. ea je a o o aj eeo aa ee. Oo oe a e eoje, eo aa a e oaao je oaa aoe oj je aa o a: o jo e a e oe, a a e a a a , a o a e e eeje eo a e? ao o je eo a ao e aoe, a je aoeo oaa o eo aoa ee. a aj je E, oo ea a, eo aoe. O je oooo a je o oe, je ao ee e eoooe, a a oae e a e oe, a ao a , je e o ao oe ao. a e ao eoo oooa aa a ee oe, je joj je o eo a e aa eo e aoe.

aje je ea o aoaoa; oeao e a je a a aa oaaa ea e e o je E a eo ojo je aaao. , oe, a a je oa a aaa eao aa aja. Oa je o oa aaa a ooao oje je eaa ao ea oa ee a, a oje je oeeao ao a ea o. a aje o aea a, a je eo aa a je oao oo o je a eeo ea. ao a ooo, oa je oaaaa a aea jaa. e, E je aao a ooao a je oaa a ae o. oeao e a je a a Aaoa, aoa a. a je ao ao o aoje, oa je a o aaa aea o a o o oa je

17

o oaaa eae.). eeoaa ea aa ee e

oaj a aa oe oee o ooj a. Jea, oa ajaaja, oo o aa ee aje ea ao o oa. Oaa eoaa aaa je 1976. . aa je aoa oa a a a ooaj a ojoj e eo e eoa o o. A, a oa aea je o eo: a je o ao a e oo oee eaa oja je eaa.

a ae a e ee e oje aje? ajeoaje jo e.

18

4. o o ea e a ae ea

e o ao. (e e o e ea a ao, je je ajeoaje aao e ee eoe kremastos ae pensilis, oj a oo aee, a o a e ee ao eaa.).

eje e a je eaa ao eeo e ae ae aaa, e ao aa aaaa V, oja je eo ee aaa Ajo, o oj o 810. 805. . e . e., eo o aoeo a Aaaja III. e o aja I . aaj eeo oa ej oo ( jao) aaa je ao eeao, ae, o ooo.

ea jeoj ee, eaa je a a je oe Aaae, ae jo eea. je oa e, oa je, oea o e oaa , a o aa, a ee oaa eooj . e, o aeoj eoj aa e oo; o j je jeo jao oj a eo aaao aeao, o joj je ooo eo o o aa. ao eo eea, a e a eo aoeo ae . ae aa, a ee ee

19

eoe, oje oa oe , ao ao aa. Oaj je ao eoj, aeo joj e eaa oeoao je ao oe e.

eaa je ojo eoo, o o oaaaa e . a je aaa a aj e ao Oe, jea o ojooa ao aa a. O je oeo ea oe e oeo. eo a oa je oa Oe oe jaaa aa.

a je a o eo ojo eo oo a aj, je eo eo ojooa Oe. A ao e oo oeao, Oe e a eoa a eaa. aaj oe o je oa oa ao ejaee oae, a a je ojeao oe. ea o eoa oaae aa a, oj je aje oaa, a a eaa oao a o Oea a e oj . Oaj je o oo ojao, a a je a a aeo a e oa o, oaja e oeo.

A a e oa oeo eao, oja je oaa aea ja, a je o ao aoj e. o je o ao oeo oea, a a o je eea eoa ea a a. a ee oje eeeooe aae eaa je ooja ej, Ea, j jo ee ee, a je eea ea oa oo a j.

ea ea, eaa je ooaa oe aoe Aj, o oj je ajaajj ao, a oaaa Eaa. , oa je ajoe aee ee eo ea , a a oa aa, ooea je a. aje o ee, e o eee oeaa, a ea eee

20

a. O ee o oa eaa, a oo o a e a a oe o e oe aee. ao je Ea oao eo aa, oae ee eoee oe ejoe oeae a oo.

a oe e ee aae, jea a eoj a a a eoj oa Eaa, ao aa oa a oaa aa aaa a. Oe aae ojee oe oo, oj je oao o ee. e aa aae je eae a, a je oaee ae ae ooa: ea, oa A o e, jo e oaaa. oe aoo aa e e e o, a e oae eeae aoe, oje e oaae a ae oe oe. aoe e aee o ao ae oa a oa ae aao. e o je o eeo je oje e, a oo je aee eeo oj oe ee, ooa a a ajee ea, a ae ae e. O o, e eao eoo aa, eaa a oa eea ao ao. a oo oaa ao je eeao oa ooa, a aoaae e o oe eo, oj e oo ooo oa oj o eaa ea oa Eaa. ea e oaa, a jeoj o ao oojao je, ae, ea o.

eaa je aaa o oje eee e oe, a a je oa a je e je oao o e ae, oa e eoaa o oeea eo.

ea jeoj oj ej, eaa je a eaaja oa aa a o eo ao aa. ojo eoo o, o je ea ae aoo oaj e oe oeo. a jeoj o eaa je aooa aa a joj

21

a e aa aa, a a je oaj o o oa a je aa a, oje e je aao. aaa je a oa, ooja je oe ee, a e o oeoo aoa oa je e o a oa Eaa.

a je ee oe eaa aaa, a aa aaaa V, je oao. e a a je, a, aao a-- II, oaj ao aoooo II (605. 562. . e . e.), a oj ( ) , ej e.

eaa a o ao ao, je eeao ea a ee ea aa oje ooe, e o eee o eao a je oeaj a ae aaj. A e aja aja je eea ea oea e a oa aoooooe e.

ao (eej: Babel, aa: Babilu, o a oja aa) e oe jo III . e . e. o eo a, o a o aee ao aj eej aa a. e a, o oe je eo jeo ojo aoe oo a aoo, o je e a aaa ooo ae. ao je ooeao eoa. e, o e ao oe oa ea, oj , eoa aoa, oe e ee a aoae eee ea a. oo ooao jo aja e oo; aa je: oa oeo aoeo aoa. A a oaae ae o aoa eoe eeee aee e e eae eea; oe eajae jea o jea. aa je aao a ea aaa eae ee oe; o o, ae aoe...

22

ao oao oaa o ejo ajo aaa III . . e.

23

5. ee o ea e a ae je Aeo

(Ae a) aoajo a Ee. o je o a ae joo , oj e ooao a jaa (a a o aje oo, oj je jeoa oa aje oo oeo eaeo ao), a je, ao aa, oo a o oj aj aoa.

Aea je a oa oa, oa oo, a ooaa je o ao eeo ea aoj Aj, aj, eoj, eaj, a eooe, a oa Eejo aeaa, oeo a e Eej. Aea je a ea oo eeo oa ea ee, ea aa oa ea a Aooa. a a o eaa, oa ea, Aea je a aeo o a oa oa aa a oaa. oj oa Aea je aaa ao oa oa, oja oj eaa ae oa oj eaj ooe a. ea oa oj je ooa a je aa e je aa oo. oeo je a aoea Aaoaa (eaa-aa).

ea jeo ea Aea je oea a o Oj, oje je aje aao e. A, ea jeo o ea, oa je oea aj Oj Ee, o je, oao,

24

o ao a joj ao Eea o a oe eee eoe a joj aj oee oa.

o aj, ee aaoe ae, aeja, aaa a, ooj oa eo aa Aje je, ooae a ooje oja oje aoe, a e a: , e, Ee. Ee aaoe oae Ae o jeo aa, e je a oa e. ao oa ee eee oe e a oaa, a a ae a oe ee ooaa, aaj a ao o e a a. ao Eea o a a o e o Ae a. a, o e eoea, oaao je oao o a oa ee ae, e oeaa a a ao aa ao a o o. aa je oeea oao o ae eo. A ao e a oo eaeo aa o e jo ea oje oa aeaa: eooa a oa aa, eeea ooa.

e, eo je eo a o aja oa a oje ee eo. oao je aao eo eae, oj je o oa aeo ae ooo a e a oa a o e oo. A, e je oo a o a a oo eaeo aa ee aj, ao a ae aoe e ae eo eej. o ea, aa Aeoa je ajaa oo o aee oa; ae je 450. . e . e. eo a aa aa aa je ooa o aa eeaa o eoaa a oje ae aa oje oa a aaj. Jea o a ae a je aa o ao ea a je aa oa Aea, jee o, oaa ae

25

e oja je eoa ao e a ea a. eae a (e e a e o aeoa

A), a e o o aee oaaeoea jo oa, o oj je ee e oe e o aeo ao eoajo, aao je ee ee oj a e a a e eea eeea, a oa je o oo ao Eea, e oa aoaj aoa. e, 356. . e . e. Aeo je oeo oa oj je aeo aao e eoa. o eeo je a oeoe oje e a a eea. eo e aao je oo ooee a je ao eeo e oj je aao aoaoj Joj (Aa, Eeja, a e eo ae Aje) oeea ajea oa a e eoaoo e e aoa, e a o o aa je eo oe, a aa oo o oa a. (e, oe aae, o e aoa e aao eoaoo e ao e ea a; eoo e eeo je eoe. Oa e a eoa o aoj a e aae o a e o o e eo ae: eoaoa aa.).

Oaae Aeoa o je oeeo ae oa. O je ao oo a o o aoe eo ae ee, aa a eo a e. a oo je ao aea eooae, ao aja oa, ae. Ae a ajao je e o ae (oo 350. . e . e.).

ao aa eeaa o a e eje, Ee ao oa ea, je o oj aaj. oaja ooa Ae o eo oe jae. Ae a Ee je, e, e a o oaa; e e ae a, je a aa ao aae

26

oe; a ao ea o eaoa eooja I (391. .), oj e aeao aaae aa aoa, eo aa oe ao ae aeja a a a ojeaa. a, ajaje ee a je oeo ao ao o e aao a oao oje je eao o aeeoj a a a o eoea. ao ee ae oeeo e oae aoeo aa, oj je aao oo o ao.

27

6. eo o ea e a ae je eoa aa

Oj. e je o o ee o ooa o aae eeo ea o a aaa (oa) a ee o oe a a j, o Ea a aa o ee a a o, ae. eoo eae aao e eaeoj aoj aa a oe ae O eaj.

a a o aj ( je) ooa o eja, e a oj oaj. O je o oe o o je aao o aea. aae a ooa a e ooao aae oa oa oa, oj je oe aje o oa oa oa aa, o aaa ao oo aoa (eoe ee aaeje), oje je e oo eo e e oo. ee a oa o o a oea ea oa ea aaa ooa oa. ao je, ae, e ooe e aaee e, ao, ae e eae, ao je ooao ooe oj aa a aaa a e ooa.

e je o oa o ooa, oaaa a. a o eo ao je oa e: eea oa ae oae ee, Aea oa aa, Ejejj

28

o ooaja e o ee ao. e, ao je o oa , ao je e a oj oaa aa. ao je oa ea oa Ae o o o oeo aa, je, ao e a, Aea oa eoe ae oj aoj e; aoea oa eo oaa a je e oa aa, Aeo oo oa Aooo oo ea a; ejaa aja oa je e ajaje o ooa eea, aa ooa; a eaa ea eea oa je e ajae o e oa oa aa, oa a oaaa. ao eoa ea o e aee oe oe oje aae eo o oa, eee ae oe oje oaaj e o je eo oo eo o , ee a oje aaj oej eo. O oae ee, e je ao oj e, ooae eoje: aaa oaa ojae aee oe, aaa oo aa oje je e o oj oa aje oeo, ao eoja eeja, ee ee o oje je oe oja a, aao ajaje o eaa, oj je a aj o e e ooe.

O oj ea, ooo ea oee eo oa, jeo o aje ajoaj o je eoo ee Oj, eeo eo ee ee eo aja Aa, ooj ea ooa, e ea Aeje aeje. oe aae, Oja je jo o VIII . e . e. aa oe eoo-o o o ooo eea. eoe eao oeee e, e Aoo, oaa o eea ao ao ea, a oja e a oa ea o oaa

29

o oo oa. O 776. . e . e., aa oeo oe e aeo oo, eoo e Oj eae ae ee oe eo je e, oje e oeee e. a j aa aee a a jea a, a je eeo oao a e e, j aea oo aaa. ea jeo , oa o aa o je eo eae.

ao oa, eoeo e oaae aa, a oa eee aoe a oja oaj, a e eee, ea oaaj. aa je e a aao eo je aao je e o aea aa. ae e ajae ea aa: a o je oee oe aa e oaa oje aee aaa oj oa ee, eoa a aa o oj ea ooe. ee e aa ajaa aea, oja a e oj eaaa, oaa ea aa aoao ea. eo aa oe a aae oe ea.

e ajoaj aoa oee e o je ao eo a Oj, oj je e 470. 456. . e . e. aao aea o Eeje. eo a, oja e aaa eaeo a oo je ee aja ja. O oo jo ee-e, oo oo eae eaa, ao e a a. e, oa ooa , eeo je oj e a o o; eoj ao je oa a, a je je o a oao o eoe o a, a eoj o oee. aa oja a je aea ee o ao aa. aaje eo a

30

je aa a oo oa a , ao o ao a oa oa, oao o aa. ao e a je ja o ao eo , e je a aj jae ae eao: o a o oa aa je e oe ao ojoj ja.

eo a ja je ao eeaoj e a oooj o (hrysos = ao, elefas = ooaa), e 456. 447. . e . e. a eo ooo eoo ea ae o ooe o, o ae oe oj o aa. a o je eo aea aao ea oe e ea oaa, o je o ao a; o aa e aae a oaa. o a oe je e eeo o je o ooae, a ae ao ao eoajo; o je ao ee-eo oe aae eo, ae oo eaa, eea eaa, oa oj aa, o aa. aa je oaea a oeeo eo eoo a, a ee o aa eao je o joj a a ea aa oe e ooae. ea jeoj ee, ja je oa ao oaaa ae ao a oaaj oje ee-eo o: a aooa, ee? a o e aeao a oa ee o e aeao, ao a e o a je o oooo: a!

Jeo ej, aa ea Oj a je aje oe eeo aaao a. oa oa a e e, aje eeeo eoo a, oj je jao a aeje eoao a oaae je je o ae o eo eea a oo oeaoj joj eeaoj a ea, oja je eoaa ao oo a o oj je e oo a e ao oa. e

31

a j aa ee a e oaa aee a a o oa. e e eaeoj a e oa je ao aao jeo o oj eaa: je e ao a e a oaao e (j) oj , oao a eo a a ?

ao aaae o eooj a Oj o oa ae eo ao aea ojoj ja: a jo ea Ojo a e aje o oeoo ea, oea oa (oa) oje ao oea, oe je o ooo a a oe a a e e ooe ae ea ea eoa. j e e , eo oe je e eaa, a je ea. O oj eo e aa a, eo ee, oeae a ooja. ao aa aaoj oeoj ej, o o oe ooe oje e, e o ea oje, oa e a oo oa ooea...

oeo V . . e., o ae ajo eaoa eooja II, eo a Oj je ae, a eoa aa je ao aa o, eea Oje (oaoo, ), e je eaa e aa. aoo je oo ea oa 475. . Oje e o eea, a oa, ee a, a e eao (ea, eje) ao e o aea. e, oe oje oao, Oje e 394. . aaee o ae eaoa eooja I. oe e aje a e eaja aa a eeo aaj oe ee oaje,

32

aaj aa ojaa. Oje e ooee e aje I ., a ja ao oaa jea e eea (Pierre de Coubertin, Pierre de Frdy, Baron de Coubertin). oe 1894. ooa je eao oj oe a e ooee Oje e oae A 1896. .

33

7. eo o ea e a ae je aoej

aaa, a, eeea oa ajo aa aoeja, ejo aaa a o eeo aoao, oj je aao o 377. e o 353. . e . e. aoej je o ajaj aa eaoa. o je oee ojo eo Aejo, o oo ee je o ao ea oaj.

e aaa, eoa ao aea aje, o je jea o aje ajoaj aoa a oaaa ae Aje. oj oa aaa o a e e eae ee aoa, eao (oo), aeo o, ee oa aejaa, ao a e aj oe a eao ao o aao o, aa. e ee ooa aaa ao a oje je 484. . e . e., oe oa oje eoo.

a ao oe oeo e jo a aoejeo oa, a je oa a ao eaeo aea a je aa ajaa ao e eo o je o eeo, e a aje je oeao a oe oa oaa. ae, aoej je ao o ao a oa e oeeo a, ao e ao aae oae oa, a a e a aaoao je ajoe aee oa oa

34

eja aa, a ajae eoaa, oaa, jaa oeja.

aa Aeja, aaa je a ao oe ao oa a. ojo e oa je a ao e oe aje, e oea aj ae oe oeae aee. a je aao aoeje Aej , a oao a aea e a ee oo a. oo aje, o je jo aea, oaa je oaa ao eeo e.

aoejea oa aa je o eo aoaoa, e 66, a e 77 eaa. Oa aea je a oa eee e eaa oeea a ea. a, oj je o oa aoeja Aeje, o je a ooe eoe eeo a o o: ao oja je oaaa o ee eeo. a o aa aa e ooaa, oja je oaaa ooje a oee aa a aa eoe e. o oe aa o je eeae ae, a a ao aaa e aa (eooe) a aaa aoeja Aeje.

oe e ooo e a je aoejea oa a a o aoejee a ea Aej, a oo Aej ea ajo a. a e a je Aeja aja ea oe e a, oao je aeeeo jeo eo o a oja e e oe oa... A aa je o o, Aeja je a e a eea a eoe o e je aae.

ao oee Aeaa aeoo a ejaa, aaa je o eoj e aoe oaa; ao je aoejea oa a, oe ojo eoo,

35

ooea oaa a oeea aaaa. Ooea je o eaaa: oaa, eoea e ea eea aaaa. ee je oeeo a je oo eao o eo a.

e o II . eaea oa je a oa oo a, a aa j je oo eoe. ajaaa je ao e o V ., aa a, ooj a Aj, a eaa aaaa o a ea a aa eo ea. a oo ao aoeje o, aj eee ae ae oe, oe a eea; o o oae oaee ae a aaa ooa, eoja, oa oja. ao o oea ae a oaa ae Aje, a e eo aaaa eoeoe ae aa eo ea, a je a aa .

O a aoej e ao a a, o a je o a oa aa, oj je jeo aj oe aoe oa, oje je oo ea aao a oao o eaa a a oje oe aa. ao je ao ao oo oe ae oee, o je eoa o ao. e, aaj eaeoj o, oja je oaa eeae oaa oee aee, eoo e je oao ao. oe o aa, e oeae oe aaj e eo eo aoej.

36

8. eo o ea e a ae je oo a ooa,

ooo ea a oa a eja. eeoj ooj eje je o aa eoa ae eje Eaee, a eee oe eea, Eoje oe jae ea oe. eoo eae aao e eaeoj aoj aa a ooj oa Oeaa. eaoj oe, a ao ao a a, eje e ao ja e Oeaa a ojaa, oja a ea e aa oa aeo aa, a ooa, a, oaa aa aje eo oo aa. eo aa je o eoj a eo eeo oa, a ee e a ae aa, e e oe a aae Oeaa. ao eje ee oje oe oe, a a eo o oja oeeje eo. a oaj eo a aa a ea oj a eo o aa eo oa oe a o.

ao o oj e e je, eje je oea oaaja, o je ae oeaa eo e. ao oa e aa o oo a, eje a o a e oeje, a a aea aa .

ejea ea a je eea, Oeaa eje, a e ao e ao je o, e oa oa

37

oejoa. a oo eoo e e, aoa a eja oj, ae oj aoe oo, je o a. a o je eje ao aao oo a a oo oje e ao o e oaao a Eejo oa, a j ae Aje. Oo je, o ojoj , aao oo.

oa je ej oaa eo eo oa ejaa. O ejaa e ae eoo ao ea, a a ao eoa aa, o oje Oa eaa, a. ao oo oa, e oee a ooa. aa oo eeo je O; o e oeo o eeojo, oja je oaa e . aje e a aa a o a eaa je aa a a, Jaa aa; a o je ooao o jea a a oo aao a o e. o oa oa ooaa eja ao o ea, oj ae oe e a (eooe), ao o je aa oe.

o jeo ao , a oao o oo ao oa o je ae aa, o oj o ooa aea. e a je ajee ee aaa a oa a eja oo a ooa. Oa ajaja aa ae a je oa oo ee o eee eaa ea eaee oa, a ajaa je ae o a a ooa aea oaea a a oo . o ea, ao ooa o a j a o o a 305. . e . e., ao oee a eeje ooeo, je o aea Aeaa aeoo. eeje je, e oao oa ooa eo oe a ao, e ee eeo oeao oo, aoe ooe ee ao. aoo je

38

e a aaaa aa oaa aa eeo oa a a ooa oe oo oo a ajae a eea.

o e, ao ooa e eaa, e oojaeo ooea aaa, aoje a o e e ejaee a ea e oe aee. ao e a oeao, eeje je, aja, eo a a oa. a a ao ooa, ao oa, o oaeo oje ejaea a eeo, oj je eeje ooo aoa a oo oao ae, oe a ee ae. Oeo je a eooa aa aa ojo o e aje. oo je ooo aja ae a oj je 291. . e . e. aao e e, a aae oa aje oeaa aa a je aea.

e o eooj a o e eea o ao eeo e. o a o oe eeo , o oooj a oja je, ao e o, oao ee o. (e o e ae oa oaj je o aje a e, e o 1886. ., aa je aae ooe jo.). A, ao ooa o o a e e oj ooo; oa oojaeo e ao ao 56 oa. ae, 222 . e . e. oo je o aao o eoea; oe e e oee, o ao o, a oo oo e ooao a o; ao eo o oa a oaa. o je, oe, oaja a e ooaa aa ooo oe oa a ao eo, a je o oa. e, e, a a je oe eo eo ooao. o, oao ee a e, oo je ae eo oj o aeaa, ao a je a , e o o ao oo, eoao oao a a

39

oa a. Oa ooa a ooa ao e eoa oa

eo jeejo o Eea, oj je, ao a, oeo ee oa a oaa, a a eoo. ao ea ao oe eaee ae.

40

9. eo, oee, o ea e a ae je

Aeaj eo ao, aa ao o o ao e a, a oe e aao. Aeaj je 332. . e . e. ooao Aeaa aeo (e), a o eo aea eeo oo ooeja, Aeaja je oaa eaa eoa aje a, e ea ae. a je ooao eee aeaa: ae aaaa (oje aaae ae ae e), aeaa (eaa, oa) a aa, eaoa aoa, a oj aaa, ao oo ee oa ea oa. eoj aeoj aa e aaa oa Aeaa aeoo a ea aoao a ee eaa aa oa. a, o aeaj aea a , , ea ea, eo 700.000 ao oa (), . ; .

O ao oaa je o oe ee ee, a aje je oa ajee eo ao

41

ee, oe a o oa ee a oo: aeaa E, a aoo a, a oo eoo, eaa eo, aao Eaa, ao jea o aje ee aa Ae.

, 48. . . ., , , . , , , , , , 391. . , . , , . , , . .

( , , , . , , . , , , , , , , .).

42

e, o aaj , jeo o aje a Aeaje o je eo ao. Oa a a ea a e, oa e 75 eaa, oa je e a oaa aaa a a. oe 285. e . e. oo ao je ojeo a oao ao o ee aea. a o aa oa je oo 34 oeaa. eo ao oeo je a aao ooej I oe (), a ao a je ooej II ae. aa je oeea oao ae oa a. Aea e a oeee ao oa, a je 280. . e . e. eo ae, o eoo ee o e oa. oo ae eo e.

Aeaj eo o je o a oja e aa a ooj oa aoa, oja je a aooo ea ojaaa eea. ojo o Aeaj eo je eo a ae ao a aaa. aojao e o e ooaoe e oja e aa a aoaoo o, a ojoj je oe a oaea a, a. a ajoj ao oea je a o aa aoea eo ooe o. eo e ae a je ojaaa a eo ea oeaa, oja aaeo aaa e ojaj, oaj aa oeoa o, a ae a.

eo je a a Aeajo eo a e ajooj aeaj aa. oj oe eo eaa, oje a e oe je oaao (oj oa eoa), eo ao je aa aje e oe ae. eea ae a je oa, o aao a ae aejao a ee, oj e oao oe ooj o. aja je oj o

43

oa eo a ooe aee ooe. Ooaoa a a je aea oj oa

oa, o oj e ao eoa. O o oa oeaa e a: jea o je e oaao o a e, ae eo a o eeo o, a ao je ao eo aaa; a aa oaaa je ae a o; a oojao je, ooe, aa oj je oaao o a o aj ojae ejaee oe, a ao e ejae o ao je a e ooea. o je aee, jeo ej, eo o aaa. (Oe eee, eoao, ae e e. ae, oe je a ae ae ee oe oee, a eeo eaa o oe oa eaa o, oj oe a o ao aaa a aa.)

e a oje e aa a aja ooea, aea oa je eao a eeo eoa: oa, eoa a, oeo je oo ooa aoa oeoaa. a je oaj oj a eo a oje aea, oj je o e oje ao ee, a e ao e eao aaoa ooeja II aea. e je, a, eo e oa. ae, o je ao a e a oj aea eeo oa a e aa a e aa e ao aea oo eaeo eoa. je e eao!

Aeaj eo o je eoe 1375. ., a je e o aa o oo ae a je eoa a oeaa jea e ee eaa. ao o e a jo e oaae eoa, o oj ajoaja : jea aa Oja a a, o oe aj e o oa a aa, oj je oao eao aa. a eo je o o

44

a e: ao e e 50 eaa a oe. O e oao aje o eoa ae, o 1640. 1644. ., aa e ojeo o, je je aa oa eeo oo aa eee.

eo o oe (2 oea o aa) ao e e 40 eaa a oe. eae oo a a o aaa, o a ooja je eoo ea. A e o jeo aeo a, e a a je oao e eje o, o oj e oje aje (a ejo oo). eaao a je Jje ea, a oo eao aja.

o je a jo a eoa oaje aaea oo. A oa aao ea e eje oa ooo . ao aj ae oe ae. Je oj je aao a o oea a aoa (aje I .) o je Aeaj eo. ao e a e oe o e eoa aaa aa, ao e a e ae aa.

45

10. ojae eeje, eo, a a ej. e o

ea e a oao eaa a ee. . a, e eee o ooj eoj eo aoo aae a ojea a a e ae eeaje eeaj, oea a oeo. o , oe, e je oao ; oojae ao oe, a ee ae, eae o oo e e, a oa ae aaa ee, ee, a aoooae. Jeo eae ae ooee eea a a aaaa. ee o e, a ae oe ee. ae jea aaa ea III . e, e o oea I . Ea je a Eoae o ajaea oaaaja ea. O oj e e ao ao o ea a aa, a ao o eoo, ao, a oo, ao o e oaeea oja oa eea . aooj , aa e aa a a, a a o aa eaa, o aoa, aaa aa, oja ao e. A aaa ooja aa o ea aaa aa, e ea, eeo aa jea eja ea eja (William Matthew Flinders Petrie), oj e oe o 1880. ., o aoe o eee oa oa, ao

46

ao o aae. j aj aoee oe oa o ooa ae oje aa, e je oao a eaa oje oae ae eee, j je aaa o a eoa ea oeaj ae o e.

A a je a oa e e a? a oe oojaa, ooo, a a oojaa, ao ea? ooje a aeja oa oj oj oo oojae?

aje I oeo ea, ea aeoo oe oeej (Robert Johann Koldewey) je, o oaaa aoa, oo eaa ae a o ao ao a oa. eoo eee a e aa e oaa eea ea e oa o aa jo o je oo ooo. aje eoa o-oa, a eo aoe. A oo o aje eoa oeoe jee oa ea, oja eo aaje o a.

eee oa I . eeo aeoo (John Turtle Wood) oo je a o a oa eae oae (Aeo aa), a e . oo oe eo ee, oj e aa oj ojoj eo ooja. aa je, e, Ee ao eo oj, oe a je oao o eaae oao oo aa, j je a eaa o oo ao ea.

eo I . oe eo aoejee oe aa. ae, oj oaa oae ae Aje aa a eea e eoeoe ae ae eee oe a a eea, a oja e aae oe eea Aaoaa (eaa-aa). a eo aaae

47

ao oaa oj, ojea je ooa a e oe ae ee a ej oo. o eea ae oe jo e e ao oj eo aa aoej.

O je eeae ae ea, aao, je oao a. O eo e a e ao a oo oa a oje je jee ae aaa ea a, a e ao eoa aa, ao a oo oa a aa.

eoaa o a ae oaaa o e ooa a ooa a e e a a je ajao ae o e aa ae ooo je aj aa a oj eaaa e o aja a a o. e o, a, je eo oja eja aoa a e ee a oo ooo a.

, oa Aeajo eoa oa , aao, ea a aeooe oae, je je a o e aje oa aa, o oje je eoe o o a aeja oaaa. oa e o oo eo a ao a oo ooa o oa a ao.

48

11. ao ea e a aae aj

eoa oje e. a a eajaa oa a oja e eeo eoa a eeo, a aaa oja a ea. a e, jea a e a aa a aaa je 448. . oj e o aaaje, aa, ooe, Oeo, ajao o, ee ea Ja. Oe o ee aaa je a ea ajaajj aa a, oje je a ooa eao a oe.

oa e a, oaaaa oajaa, o Eoe e eo oo. a aa ae e o aj a aaaa, o eea a aoa ae eaa. A e VIII . aaea je a eoa a ea e a. Oa je oaaa: oea oa a, e , Aja oj a, oa , aaoe Aeaj, ooe oee oea.

o je oeao ao a a e a e o ea e a, oao je jo a oa. aa je oe oa e a oj oj ea, ao o je o eee oa o ao Die Welt jeoj ae. ( oe e ojaa eea a ea e a: Aja oja, oe ej o a a, Aoo A,

49

Ajeoa a a, e , aa eooa aja a aa o Aoe.). A, a jeo ao oaee, oje e e oe oaa, e aje ao oe ? A ooo ao e a a ea a ao ee oee , e a o a oe (e, jaa ooa, e ao ee ooao, Jeoo aoa a o).

Ee o ee-ae (Ernst von Hesse-Wartegg), oj je ee oa oa oeo oej eoja a ea, oao je, oeo XX ea, oo ea oa a eo a ea. oe oa jo oa ea oaa, ooo oa oja oea ao eoe . ea oe, aa e oe oo e ao o ea eo o ea oa eaee ea e a, a e. e ae, o oj eeao ae oe o.

(Bernard Weber), , 2007. . (. New Seven Wonders of the World). 2000. ., . , , , .

7. , 2007. . . : , ( ), ( , ), (, ), (, ), (, ) (, ). ( ,

50

, , .).

, () . : ; , , , ; ; ( , , ), ( ) ; .

, , .

ecHo

Marko Kraji

Istina i legenda o sedam svetskih uda

antike

ecHo

Marko Kraji

2

Copyright 2002. by Marko Kraji. All rights reserved.

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

3

1. Pod sedam svetskih uda antike ne podrazumeva se nita

fantastino, nedokuivo i nerealno. Re je, naime, o sedam najlepih, najznaajnijih i najznamenitijih dela arhitekturne i skulptorske umetnosti drevnih naroda, koja su svojom monumentalnou i velelepnou oduevljavala kako savremenike tako i brojna kasnija pokolenja. Ta svetska uda su: piramide (pre svega: Keopsova) i Sfinga iz Gize u Egiptu, Semiramidini visei vrtovi u Vavilonu, Artemision (Artemidin hram) u Efesu, Zevsova statua u hramu u Olimpiji, Mauzolej u Halikarnasu, Kolos sa Rodosa i poslednje Aleksandrijski svetionik Faros. Svako od ovih uda je jedinstveno, a jedino zajedniko im je, moglo bi se rei, monumentalnost i lepota, po kojima su postali legendarni.

Pretpostavlja se da je prvu listu sedam svetskih uda antike sastavio helenski (grki) pesnik Antipater iz Sidona, izmeu 150. i 120. g. pre n. e., mada se na njegovoj listi na mestu Aleksandrijskog svetionika nalaze bedemi grada Vavilona. Drugu poznatu listu sastavio je helenski matematiar Filon iz Vizanta (II v. pre n. e.)

Prve reference za sastavljanje liste svetskih uda naziru se jo kod oca istorije Herodota, u uvenoj Istoriji, a zatim i kod kasnijih helenskih istoriara, koji govore o monumentima svoga doba. Kalimah iz Kirene napisao je u III v. pre n. e. Kolekciju uda irom sveta, od koje je ostao samo naslov, jer je delo stradalo u

Marko Kraji

4

poaru koji je unitio biblioteku u Aleksandriji. Veina nastalih listi saglasna je u pogledu prvih est uda. Sedmo mesto dodeljivano je na nekim listama bedemima grada Vavilona, a na drugim palati persijskog kralja Kira. Tek od VI v. n. e. to mesto konano pripada Aleksandrijskom svetioniku.

Ne zna se tano ta je Antipatera podstaklo na sastavljanje liste, niti se zna da li je neto neposrednije znao o tim graevinama i skulpturama. No, iako je svih sedam uda izabrao Helen, zaudo, samo je jedno sa tla dananje Helade (Grke): Zevsova statua u Olimpiji; tri izvanredna dela su iz Male Azije: Kolos sa Rodosa, Artemidin hram u Efesu i Mauzolej u Halikarnasu; dva su iz Egipta: Aleksandrijski svetionik i piramide iz Gize; i jedno iz Mesopotamije: Semiramidini visei vrtovi. Ipak, svih sedam se nalaze unutar imperije koju je stvorio Aleksandar Makedonski (Veliki). A Akropolj u Atini, udo koje mu je, takorei, lealo pred kunim pragom, iz nepoznatih razloga je izostavio. Da li se tu radilo o tipinom fenomenu privikavanja, odnosno o tome da ovek ne moe neprestano da se divi udu koje gleda svaki dan, nije poznato. Neka druga opet nije obuhvatio jer su ve u njegovo doba bila propala, kao to je sluaj sa Vavilonskom kulom. On svojim savremenicima jednostavno nije eleo da predstavi ruevine ve znamenitosti ondanjeg poznatog sveta. O Kineskom zidu i dolmenima iz Stounhenda, kao i mnogim drugim, on jednostavno nije znao nita, jer su bili izvan granica njegovog sveta.

Zanimljiva je injenica da ni jedan drevni putnik nije mogao da poseti svih sedam uda, iz sasvim jednostavnog razloga to nisu postojala u isto vreme. Zapravo, vrlo je malo autora koji su o njima pisali, a da su uopte videli bar jedno od njih. Uglavnom su ponavljali ono to su uli od drugih, meajui injenice i legende. Osim toga, putovanja u drevnom svetu su esto bila teka i krajnje opasna, pa


5

osim vojnika i trgovaca malo je onih koji su odlazili na daleka putovanja.

Marko Kraji

6

2. Izbor tano sedam uda uslovljen je najverovatnije time to

od najranijih dana do danas broj sedam ima nezanemarljivu vanost u nainu razmiljanja i institucijama; verovalo se da ima maginu mo: to je broj ednosti i savrenstva, broj dana u nedelji, notnih skala, sedam ica lire, sedam sfera. Najei broj koji se pojavljuje u priama i bajkama jeste sedam: sedmoro brae, sedam patuljaka ili sedam Sinbadovih putovanja. Dodajmo tome i mnoge filmove naslove: Sedam samuraja (Seven Samurai), Sedam velianstvenih (The Magnificent Seven), Sedam nevesta za sedmoro brae (Seven Brides for Seven Brothers) i mnogi drugi.

Postoji sedam smrtnih grehova: neumerenost u jelu i piu, lenjost, bludnost, oholost, srditost, zavist i krtost, a tu su i sedam vrlina: vera, nada, milosre, pravednost, umerenost, razboritost i vrstoa. Duga se sastoji od spektra bele svetlosti u kojem raspoznajemo sedam boja, crvenu, narandastu, utu, zelenu, plavu, indigoplavu i ljubiastu. Na svetu postoji sedam kontinenata: Afrika, Azija, Antartik, Australija, Evropa, Severna i Juna Amerika (Meutim, neki kau da ih ima samo pet. Nesporno je da su Afrika, Antarktik i Australija kontinenti. Sporni su Evropa i Azija i Severna i Juna Amerika. Iz istorijskih razloga pravi se razlika izmeu Evrope i Azije, mada u mnogim delovima sveta Evropu i Aziju smatraju jednim kontinentom Evroazijom. Sporne su i podele na dve


7

Amerike, jer zbog relativno uske kopnene veze veoma esto Amerika biva deljena na Sevenu i Junu Ameriku.)

Broj sedam je mnogim ljudima omiljeni broj i ako im kaete da odaberu broj izmeu jedan i deset, najverovatnije e izabrati broj sedam. Osim toga, navodno je dokazano da je najdui popis kojeg ljudi mogu da zapamte upravo popis od sedam.

Ima jo poznatih sedmica, kao to su to sedam doba mukaraca iz ekspirove drame Kako vam drago: malo dete, kolarac, ljubavnik, vojnik, sudija, budalasti starac i na kraju samozaborav (smrt).

Nemako-ameriki filozof Ernest Kasirer (Ernst Cassirer) u svojoj knjizi Filozofija simbolikih formi primeuje da broj sedam ima taj fundamentalno mitsko-religiozni karakter jo u grkoj filozofiji, pa sve do hrianskog srednjeg veka kada crkveni oci zamiljaju broj sedam kao broj obilja i savrenstva...

Zatim, Kasirer navodi da u Pseudo-Hipokratovom spisu postoji podatak da je broj sedam pravi broj kosmike strukture, koja dejstvuje u sedam sfera vasione i time odreuje broj vetrova, godinjih doba, doba starosti. Zatim dalje nastavnja da iz grke medicine vera u vitalnu snagu broja sedam prelazi zatim u srednjovekovnu i modernu medicinu: tu se svaka sedma godina javlja kao klimakterina godina, koja donosi neku odluujuu promenu u smei ivotnih sokova, u temperamentu tela i due.

Ovaj broj se pojavljuje u mnogim helenskim predanjima. Bilo je sedam mudraca, to je bio uobiajen tradicionalni naziv za najistaknutije filozofe, zakonodavce i politiare iz VII i VI veka pre n. e. Tih sedam mudraca su: Solon iz Atine, Tales iz Mileta, Hilon iz Sparte, Pitak sa Lezbosa, Bijant iz Prijene, Kleobul iz Linda i Periander iz Korinta. U stvari bilo ih je dvadeset dvojica to ne treba da udi: broj Mudraca uzet iz svetih knjiga je tako veliki zbog greke

Marko Kraji

8

istoriara filozofije koji nikako nisu mogli da se sloe o imenima ili, bolje reeno, slagali su se samo povodom prve etvorice, odnosno Talesa, Pitaka, Bijanta i Solona, koji su stoga predstavljali prvu ligu, dok su ostala trojica birana od osamnaest rezervi. A bilo je i onih koji su, sastavljajui ovu listu, ve po prilici birali ili nekog prijatelja ili neku politiku linost aktuelnu u tom trenutku.

Zatim, broj sedam je karakteristian i za kult boga Apolona, jer su apolonske sveanosti odravane sedmog dana u mesecu, a grad Teba u Beotiji ima sedam kapija koje zaposedaju sedam vojskovoa (pohod Sedmorice protiv Tebe).

Osim toga, Hipokratu se pripisuje izreka da broj sedam svojim tajnim silama odrava u bivstvovanju sve stvari; on omoguava ivot i kretanje; on ima uticaj ak i na nebeska tela.

Sedam je sveti broj u religijama: Hebrejska (Jevrejska) menora (svenjak) ima sedam krakova, a u Bibliji se broj sedam pojavljuje vie od 500 puta, a kae se i da sedmi sin sedmog sina ima posebne moi. Sedam je broj dana stvaranja sveta: prvi dan svetlo, drugi dan nebo, trei dan Zemlja, mora i biljke, etvrti dan Sunce, Mesec i zvezde, peti dan ivot u moru i ptice, esti dan kopnene ivotinje i ovek, sedmi dan Bog se odmarao. Kralj Solomon sedam godina gradi hram u Jerusalimu, a da bi se osvojio Jerihon, sedam svetenika sa sedam truba moraju sedmoga dana sedam puta da obiu grad.

Broj sedam sree se i u islamskoj tradiciji. Pre svega, muslimanski mistiari tvrde da Koran ima sedam znaenja (katkad se govori i o sedamdeset znaenja), pa se i mistina filozofija, koja je karakteristina za iranski sufizam, zasniva na ovom broju.

Srednjovekovni evropski i arapski tekstovi esto pominju sedam mora, mada se pritom nije uvek mislilo na ista mora. Ipak, obino se u tih sedam ubrajalo neko od devet velikih vodenih masa: Arapsko


9

more, Crno more, Crveno more, Egejsko more, Indijski okean, Jadransko more, Kaspijsko jezero, Persijski zaliv i Sredozemno more. Stari Rimljani su imali i druga znaenja za sedam mora (septem maria), koja danas zvue neobino. Plovna mrea rukavaca u uu reke Po koji su se izlivali u slane movare jadranske obale nazivala se u tom podruju Sedam mora. Rimski pisac Gaj Plinije Sekund, poznatiji kao Plinije Stariji u Istoriji prirode (Historia Naturalis) pominje te lagune, razdvojene peanim sprudovima od otvorenog mora: Sve te reice i jarke nekad su napravili Etrurci, pa se tok reke izlivao u movare podruja Adrijana koje se nazivaju Sedam mora, sa slavnim lukom etrurskog grada po imenu Adria, po kojem je Jadransko more dobilo ime..

Marko Kraji

10

3. Prvo od sedam svetskih uda antike, ujedno i najstarije, su

egipatske piramide, odnosno monumentalne grobnice drevnih misirskih (egipatskih) vladara faraona. Piramide su od pamtiveka predstavljale cilj putovanja mnogih generacija putnika, budei divljenje i gotovo sujeveran strah svojim ogromnim dimenzijama, kao i strogom arhitekturom. O njima su kruile najrazliitije, manje-vie fantatine legende i prie. U njihovim oblicima i proporcijama traen je odraz drevnog svetenikog astronomskog znanja, pa ak i mistinih proroanstava o buduoj sudbini ljudskog pokolenja.

Piramide iz Gize, koje Arapi nazivaju faraonovim gorama, nastale su u periodu vladavina faraona iz takozvane tree i etvrte dinastije. Ove ogromne graevine-grobnice sluile su boanskim faraonima kao stepenice kojima su se oni, navodno, vraali na nebo. Stoga su najstarije piramide imale oblik stepenica a tek kasnije su, iz jo nerazjanjenih razloga, dobile glatke zidove. O toj mistinoj nameni piramida svedoe naeni papirusi, gde postoji stih: Gradimo za njega (faraona) stepenice da bi mogao da stupi u nebo.

Pored svake piramide obino se dizao hram sa portikom, gde su svetenici vrili bogosluenja za duu umrlog faraona i vodili brigu o njegovim svakodnevnim potrebama, ostavljajui ispred njegovog kipa hranu i pie.

Prvu piramidu kao svoju grobnicu podigao je faraon Doser iz


11

tree dinastije. Ova najstarija piramida, visoka 60 metara, imala je est ogromnih stepenika, koji su sa strane bili obloeni uglaanim ploama. U hramu nedaleko od piramide arheolozi su otkrili ostatke kipa arhitekte Imhotepa. Oigledno, veoma zadovoljan njegovim radom, faraon mu je ukazao veliku ast dozvolivi da se i njegov kip postavi u hramu.

Ipak, najslavnije piramide sagradili su faraoni etvrte dinastije: Khufu, Khefre i Menkaura, poznatiji po svojim helenskim imenima: Keops, Kefren i Mikerin. Njihove piramide nastale su negde izmeu 2650. i 2550. g. pre n. e. Najvea od njih, Keopsova piramida, visoka je 146 metara, a strana njene kvadratne osnove iznosi preko 230 metara. Piramida se sastoji od oko nekoliko stotina hiljada kamenih blokova, od kojih je svaki teak nekoliko tona. (Skoro do kraja I v. ova piramida je bila najvia graevina na svetu, sve dok u Parizu nije podignut Ajfelov toranj 1889. g., visok tri stotine metara. Kasnije je u Njujorku podignuta zgrada koja ima sto dva sprata Empire State Building, a visoka je 380, a sa kasnije dodatom televizijskom antenom 448 metara. U novije vreme podignute su brojne visoke graevine u svim zemljama sveta, od kojih se visinom istiu televizijski tornjevi.).

Otac istorije Herodot tvrdi da je Keopsova piramida graena dvadeset godina i da je samo na prenoenju grae bilo zaposleno sto hiljada ljudi. Sem toga, na osnovu ruevina baraka, procenjuje se da je na njenoj izgradnji stalno bilo angaovano oko etiri hiljade ljudi zidara, kamenorezaca, vajara.

Keopsa je nasledio njegov brat Kefren koji je kako kae Herodot radio isto tako kao i brat mu; i on je sagradio jednu piramidu, ali je ona manja od bratovljeve. Naime, Kefrenova piramida je druga po veliini, nekoliko metara je nia od Keopsove, ali je ostala ouvanija. Mikerinova piramida visoka je 103 metra, a ostale piramide su znatno manje, a mnoge od njih vie i ne postoje,

Marko Kraji

12

iezle su od zuba vremena i usled raznih ratnih razaranja ili su tokom vekova sluile kao neiscrpni izvor graevinskog materijala.

Prvi faraon koji je prekinuo tradiciju graenja piramida bio je Totmes I (1545. 1515. g. pre n. e.). Na takav korak se odluio iz isto praktinih razloga; bila je oigledna injenica da piramide nisu u stanju da sauvaju bilo koju mumiju od svetogra; one su vekovima sistematski pljakane. (U Keopsovoj i Kefrenovoj piramididi zateeni su, na primer, samo prazni sarkofazi razbijeni u paramparad. U Mikerinovoj piramidi sarkofaga uopte nije ni bilo, a ostaci mumije su stajali u jednom kovegu.). Totmes I je hteo da izbegne slinu sudbinu i stoga je za svoju grobnicu izabrao takozvanu Dolinu kraljeva, mesto udaljeno od ljudi i istovremeno lako za uvanje. Njegovi naslednici nastavili su da se sahranjuju u Dolini kraljeva, ali sve je bilo uzalud. Pljakai grobnica su se toliko ostrvili da je od njih valjalo spasavati kraljevske mumije i preneti ih na neko drugo, skrovitije mesto. Po naredbi jednog od faraona, u udolini nedaleko od Doline kraljeva iskopana je zajednika kripta u koju su preneene sve preostale kraljevske mumije. Na ovom mestu izgledi za njihovo ouvanje bili su znatno vei, poto je u podzemlje vodio samo jedan ulaz. Srenim sticajem okolnosti, ova grobnica je tokom minulih vekova pala u potpun zaborav, sve dok je krajem I v. nisu otkrila dva Arapina. (Mumije su potom rekom Nil prenete u posebnu dvoranu muzeja u Kairu, u koju je mogue ui samo uz specijalnu dozvolu. Dok je flotila barki plovila rekom, stanovnitvo priobalnih sela je izlazilo na obalu i ponaalo se kao da se oprata s nekim od svojih najmilijih ene su, u skladu sa egipatskim pogrebnim obiajima, naricale a mukarci su pucali u vazduh iz svojih puaka.).

Kada je krajem 1922. g. u Dolini kraljeva otkrivena gotovo nedirnuta grobnica faraona Tutankamona, ne samo to je ime ovog inae beznaajnog faraona, koji je prerano umro (u osamnaestoj ili


13

devetnaestoj godini), postalo preko noi slavno, ve je i nauka dola do neprocenjivog bogatstva. Grobnica je ostala sauvana samo zahvaljujui nemaru radnika koji su kopali grobnicu Ramzesa VI. Naime, oni su bacali odlomke kamenja niz padinu i njima zasuli ulaz u nie smetenu Tutankamonovu grobnicu. Na taj nain grobnica je nestala pod grubom naslagom kra i kamenja. Na nju je ubrzo zaboravljeno, a u kasnijim godinama iznad nje su podignute barake za radnike, te je time grobnica ostala potpuno skrivena za pljakae.

Meutim, otkrie Tutankamonove grobnice dalo je poleta bulevarskoj tampi za pisanjem itavog niza senzacija; pisano je kako su linosti vezane na ovaj ili onaj nain za otvaranje grobnice navukla na sebe faraonovu kletvu. Pod dreavim naslovima Faraonova osveta ili Nova rtva faraonove kletve reporteri su javljali o uzastopnoj smrti uesnika u otkriu grobnice. Takve rasplamsane glasine bilo je teko uutkati, pogotovo to su pojedine linosti stvarno umrle tokom narednih desetak godina. To je najzad uspelo nemakom egiptologu, profesoru tajndorfu (Steindorff), koji je u brouri objavljenoj 1933. g. analizirao svaki pojedinani sluaj smrti i dokazao da mnoge linosti koje je tampa pominjala nisu imale nita zajednikog sa Tutankamonovom grobnicom, zatim da su neke linosti bile u poznijim godinama ili su bolovale od neizleivih bolesti jo pre otkria grobnice, te je njihova smrt samo sluajni sticaj okolnosti. Time su glasine o faraonovoj kletvi uutkane, ali kao to to obino biva nikada u potpunosti.

U blizini Kefrenove piramide uzdie se ogromna enigmatska ikona drevne civilizacije Velika sfinga, udovina figura leeeg lava s ljudskom glavom. Ime joj potie od helenske rei Sphinks (latinski: Sphinx), to znai guiti ili vrsto vezati. Meutim, niko ne zna kako su je zvali drevni Misirci. Tokom druge polovine drugog milenijuma pre n. e. spominje se kao Hor-em-akht (Horus na

Marko Kraji

14

horizontu), kao Bw-How (Horusovo mesto), a i kao Ra-horakhty (Ra od dva horizonta).

Ova uvarka velikih piramida u dolini Gize isklesana od monolitne stene, visoka je 20 metara, a od prednjih apa do repa meri 57,3 metra. Pretpostavlja se da je lice Sfinge oblikovano prema Kefrenovom liku. Prema tvrenju strunjaka, statue u obliju ovek-lav, koje su misirci nazivali Seshep-anh (to jest iva slika ili slika ivoga vladara), postojale su nekih desetak godina pre Velike sfinge. To su bila dva manja kipa lava s likom Regedefa, jednog od sinova faraona Keopsa.

Nije edna, ali je previe pila kae jedna zagonetka. Pesak ju je pokopao, ali i spasao. uli su je kako govori, a nikada nije otvorila usta. Ko je to? Odgovor je, razume se Sfinga iz Gize. Ona, dodue, nije nikada progovorila, osim u legendi, ali je zato vie puta bila zatrpavana pustinjskim peskom i otkopavana. Prvi put ju je iz peska izbavio, 1419. g. pre n. e., Tutmos IV. Legenda kae da se ona javila Tutmosu u snu i rekla: Oslobodi me peska i postae faraon. Tutmos je posluao i zavladao Misirom (Egiptom). Nakon njega, iz peska su je izbavili Ramzes II, rimski imperator Septimije Sever (194. 211.), zatim Napoleon Bonaparta i 1926. g. Francuz Emil Barez.

Sfinga iz Gize je, s jedne strane, bila vekovima oboavana, ali je izazivala i odbojnost i strah, s druge s druge strane. Oko 1400. g. pre n. e. postala je povod prvih brojnih hodoaa, dok je za Arape koji su osvojili Egipat 400. g. n. e. postala predmet gnuanja, jer su smatrali da u likovima drevnih egipatskih bogova i udesnih figura ive zli duhovi. Otac uasa kako Arapi nazivaju Veliku sfingu, uliva udan strah stanovnicima pustinje, jer nou na meseini dobija izgled ogromnog i zastraujueg udovita.

Lice Velike sfinge je ispucalo, a nos i brada su polomljeni. Ni dan-danas nije jasno ko je tako unakazio ovo velianstveno delo


15

ljudskih ruku i razigrane stvaralake mate. Mogue je da su to bili ikonoklasti, odnosno ikonoborci protivnici oboavanja svetakih slika i kipova. Druga hipoteza je da je to uinio izvesni arapski emir ili Mameluci turski najamnici, koji su vladali Egiptom od 1250. do 1517. g. koji su Dinovski kip koristili kao metu za uvebavanje gaanja iz artiljerije.

(Sfinge su jedne od najstarijih tvorevina ljudske mate i umetnosti. Osim brojnih egipatskih, sfinge se pojavljuju i kod drugih drevnih naroda Asiraca, Vavilonaca, Helena i Etruraca. Asirsko-vavilonske sfinge se javljaju u obliku krilatih bikova s ljudskom glavom, a u Heladi sfinge imaju ensko lice i esto krila i enske grudi, ali se prikazuju i kao bradati mukarac. Lavlje telo bilo je kod Misiraca, isto kao i telo bika kod Asiraca i Vavilonaca, simbol snage, krila sveprisutnosti, a ljudsko lice simbolom mudrosti. Danas naunici dele sfinge na tri vrste: poluleee kao u Gizi, sedee i one u pokretu. Aleksandar Makedonski je, na primer, naruio da ga u hramu u Luksoru prikau kao sfingu u sedeem poloaju.

Sa Istoka Sfinga je ula i u helenske mitove. Smatrali su je kerkom udovine zmijurine Ehidne i udovinog psa Ortra ili jo udovinijeg Tifona. ivela je na gori Fikion kraj helenskog grada Tebe. Ovo udovite sa licem devojke, telom lava i krilima ptice postavljalo je prolaznicima zagonetku koju je nauila od muza: Ko ujutro ide na etiri noge, danju na dve a u sumrak na tri, a pri tom na tri i etiri ide nespretnije nego na dve? Kako niko nije umeo da tano rei zagonetku, Sfinga je svakodnevno prodirala po nekog stanovnika Tebe. Na kraju je Edip, potonji tebanski kralj, reio zagonetku. On je odgovorio da je to ovek, jer kao dete pue etvoronoke, a kad odraste ide na dve noge, a u starosi na tri, jer se zbog slabosti podupire tapom. Sfinga se nakon njegovog odgovora bacila sa stene u more, jer joj je bilo sueno da umre kada neko rei

Marko Kraji

16

zagonetku. Kasnije je tebanski mit o Sfingi racionalizovan; pripovedalo se

da je Sfinga sa gusarima ugroavala tebansku zemlju sve dok je Edip sa velikom vojskom nije savladao. Drugi, opet, kau da je ona bila vanbrana ki tebanskog kralja Laja. Ona je od oca saznala za proroanstvo koje je nekada dato u Delfima osnivau Tebe Kadmu, a koje je obezbeivalo pravo na tebanski tron. Kad su Lajevi sinovi zahtevali vlast, Sfinga ih je redom pitala da li im je poznato ono to je Kadmu reeno u Delfima. Kako nisu znali odgovor, ona ih je proglaavala lanim naslednicima i ubijala. Meutim, Edip je u snu saznao za proroanstvo i Sfinga je morala da mu ustupi kraljevski tron. Pripovedalo se i da je sfinga bila Amazonka, Kadmova supruga. Kad je Kadmo napustio Sfingu zbog Harmonije, ona je sa grupom graana zauzela oblinju planinu Fikion i iz svog skrovita je dugo ugroavala Tebance.).

Neverovatna veliina piramida i Velike sfinge pothranjuju i dan danas mnoge hipoteze o njihovoj izgradnji. Jedna, moda najfantastinija, govori o pripadnicima neke civilizacije iz svemira kao njihovim tvorcima. Ovakva pretpostavka nastala je 1976. g. kada je vasionska sonda Viking snimila na Marsu fotografiju na kojoj se videlo lice veoma slino Sfinginom. Ali, druga sonda razreila je ovu nedoumicu: bila je to samo igra senki oko odreenih breuljaka koja je nestala.

Da li su piramide i Sfinga time iscrpele sve svoje tajne? Najverovatnije jo ne.


17

4. Drugo od sedam svetskih uda antike su Semiramidini visei

vrtovi u Vavilonu. (Termin visei vrtovi ne treba shvatati bukvalno, jer je najverovatnije nastao usled greke u prevoenju helenske rei kremastos ili latinske pensilis, koje stvarno imaju ovo znaenje, ali mogu da se prevedu i kao terasast.).

Veruje se da je Semiramida samo helensko ime asirske kraljice Samuramat, supruge asirskog kralja amiadada V, koja je neko vreme vladala Asirijom, po svoj prilici od 810. 805. g. pre n. e., umesto svog maloletnog sina Adadnirarija III. Sve do kraja XIX v. zahvaljujui helenskom istoriaru Ktesiju i Diodoru Sikulu (Diodoru Sicilijanskom) smatrana je samo legendarnom, tavie, mitskom osobom.

Prema jednoj legendi, Semiramida je bila ki smrtnika i sirijske boginje Atargatide, zvane jo i Derketa. im je rodila ker, boginja je, postiena to se podala smrtniku, ubila svog ljubavnika, a dete ostavila u stenovitoj pustinji. Meutim, o naputenoj devojici starali su se golubovi; dok ju je jedno jato svojim krilima neno zaklanjalo i zagrevalo, drugo joj je donosilo mleko i sir od oblinjih pastira. Nakon izvesnog vremena, pastiri su primetili da im neko svakodnevno nainje sir i krade mleko. Traei kradljivca, nali su dete izuzetne lepote, koje su odmah odneli Simi, glavnom nadzorniku stada. Ovaj je prihvatio devojicu, nadenuo joj ime Semiramida i

Marko Kraji

18

odnegovao je kao roenu ker. Semiramida je svojom lepotom, ljupkou i mudrou oaravala

sve oko sebe. Kad je stasala za udaju u nju se zaljubio Ones, jedan od vojskovoa asirskog kralja Nina. On je odveo Semiramidu u Ninivu i njome se oenio. U srenom braku ona je rodila Onesu sinove Hijapata i Hidaspa.

Kad je kralj Nino s velikom vojskom krenuo u pohod na Baktriju, s njim je krenuo i njegov vojskovoa Ones. A kako se pohod otegao, Onesu se pridruila i njegova supruga Semiramida. Zahvaljujui tome to je Semiramida odmah uoila slabosti neprijateljske odbrane, asirski kralj je izvojevao pobedu. Njena mudrost i lepota oarale su kralja Nina, koji je najpre molbama, a zatim pretnjama pokuao da privoli Onesa da mu prepusti svoju suprugu. Ovaj je to odluno odbijao, a kad mu je asirski kralj zapretio da e mu iskopati oi, u oajanju se obesio.

Asirski kralj se odmah oenio Semiramidom, koja mu je podarila naslednika Ninija, ali nije dugo uivao u branoj srei. Umro je ubrzo nakon sinovljevog roenja, a asirski tron je preuzela njegova lepa i mudra supruga. Za vreme svoje etrdesetdvogodinje vladavine Semiramida je osvojila Persiju, Egipat, Libiju i jo neke zemlje, ali je pretrpela teak poraz u pohodu na Indiju.

Prema predanju, Semiramida je osnovala mnoge gradove u Aziji, od kojih je najznaajniji Vavilon, na obalama Eufrata. U tu svrhu, okupila je najbolje graditelje i umetnike celog sveta i, sa dva miliona radnika, otpoela je gradnju. Najpre su podignuti bedemi, dugi vie od ezdeset kilometara, sa dvesta pedeset kula. Ovi bedemi bili su visoki stotinak metara, a toliko iroki da su se na njima mogle mimoii dve konjske zaprege. Kako je Eufrat proticao sredinom grada, obale reke su pretvorene u iroke kejove i povezane dugakim mostom.


19

Zatim su podignute dve utvrene palate, jedna na levoj a druga na desnoj obali Eufrata, kako bi kraljica iz njih mogla da posmatra izlazak i zalazak Sunca. Obe palate su spojene podzemnim hodnikom, koji je prolazio ispod reke. U sreditu grada sagraen je velianstven hram, na ijem su vrhu postavljene zlatne statue bogova: Zevsa, koga Asirci zovu Bel, i jo nekih boanstava. Pored akropole nalazili su se uveni visei vrtovi, u stvari etiri prostrane stepenaste platforme, koje su se oslanjale na snane visoke stubove. Platforme su bile izgraene od masovnih kamenih ploa razliitih oblika zalivenih asfaltom. Sve to je bilo prekriveno jednim slojem trske, a potom je naneen debeo sloj plodne zemlje, dovoljan za rast i najveeg drvea, ak i itave male ume. Ovi vrtovi, prepuni prekrasnog egzotinog rastinja, predstavljali su pravu oazu zelenila u arkom Vavilonu. Na njihovom odravanju radilo je neprestano stotinak robova, a navodnjavanje se vrilo sloenim sistemom, kojim se uz pomo ogromnog toka i brojnih konih vedara crpela voda iz Eufrata. Prema nekim podacima, na jednoj od platformi postojao je, tavie, i vetaki izvor.

Semiramida je vladala do svoje ezdeset i druge godine, a kad je otkrila da je njen sin Ninije skovao protiv nje zaveru, ona se preobrazila u golubicu i odletela u besmrtnost.

Prema jednoj drugoj verziji, Semiramida je bila beznaajna dvorska dama na dvoru nekog asirskog kralja. Svojom lepotom i mudrou, ubrzo je stekla kraljevu naklonost i ovaj se njome oenio. Na jednoj gozbi Semiramida je nagovorila kralja da joj na pet dana ustupi vladavinu, a kad je ovaj to uinio ona ga je bacila u tamnicu, iz koje vie nije izaao. Vladala je itav niz godina, osvojila je mnoge zemlje, ali vie od pobedonosnih ratova proslavili su je visei vrtovi na obali Eufrata.

Da li je visee vrtove stvarno sagradila Semiramida

Marko Kraji

20

Samuramat, supruga kralja amiadada V, nije poznato. Neki kau da ih je, u stvari, sagradio Nabuku-kuduri-usur II, poznatiji kao Nabukodonosor ili Nebukadnezar II (605. 562. g. pre n. e.), za svoju suprugu (ili konkubinu) Amiitis, medijsku princezu.

Nenaviknuta na ivot u arkom Vavilonu, Amiitis je neprestano eznula za zelenim breuljcima i umama svoje domovine, te su ovi velelepni vrtovi trebalo da je podseaju na daleki zaviaj. A tek kasnija tradicija je legendarnu Semiramidu dovela u vezu sa vrtovima Nabukodonosorove supruge.

Vavilon (hebrejski: Babel, akadski: Babilu, to znai boja vrata) se prvi put spominje jo u III v. pre n. e. pod imenom Kadingir, to ima isto znaenje kao i kasniji hebrejski i akadski naziv. Drevni grad, po kome je celo jedno istorijsko razdoblje dobilo naziv vavilonsko, bio je vie puta razaran i ponovo graen. Tako je odolevao vekovima. Meutim, nikli su novi veliki gradovi pored trgovakih puteva, koji su, iz nepoznatih razloga, poeli sve ee da zaobilaze velelepni Semiramidin grad. Sumorno proroanstvo biblijskog Isaija se obistinilo; nastupila je: propast obesnog i praznovernog Vavilona. A sa opadanjem slave i moi Vavilona njegove velelepne graevine su sve vie preputane zubu vremena; one su nestajale jedna po jedna. Vlaga je lagano ali sistematski unitavala Semiramidine visee vrtove; popustili su stubovi, pale su platforme...

Vavilon konano propada pod persijskom dinastijom Sasanida u III v. n. e.


21

5. Tree od sedam svetskih uda antike je Artemision (Artemidin

hram) u maloazijskom gradu Efesu. Bio je to prvi hram izgraen u jonskom stilu, koji se odlikovao skladnim i gipkim linijama (za razliku od ranijeg dorskog, koji je jednostavnih oblika i kasnijeg korintskog sloenog i izvetaeno kitnjastog), pa je, kao takav, posluio za uzor brojnim kasnijim hramovima.

Artemida je bila boginja lova, ivotinja i plodnosti, a oboavali su je irom itavog helenskog sveta u Maloj Aziji, Trakiji, Beotiji, Tesaliji, na Peloponezu, na ostrvima Egejskog arhipelaga, posebno na Delu i Eubeji. Artemida je bila kerka vrhovnog helenskog boga Zevsa i Lete, sestra bliznakinja boga svetla i sunca Apolona. Sa zlatnim lukom i strelama, visoka i lepa, Artemida je ivila daleko od ljudi na vrhovima gora i u umama sa divljim ivotinjama. U brojnim mitovima Artemida je prikazana kao stroga boginja, koja svojim strelama alje brzu smrt onima koji vreaju bogove ili nju samu. Prema onima koji su je potovali bila je blaga i uvek im je pruala pomo. Posebno je bila naklonjena Amazonkama (enama-ratnicima).

Prema jednom predanju Artemida je roena na ostrvu Ortigiji, koje je kasnije nazvano Del. Ali, prema jednom drugom predanju, ona je roena u gaju Ortigiji u Efesu, to je, uostalom, i bio razlog da joj stanovnici Efesa podignu hram dotle neviene lepote i da joj

Marko Kraji

22

ukazuju posebne poasti. Po tradiciji, tri uvene amazonske kraljice, Marpesija, Lampada i

Hipa, osvojivi dobar deo Mala Azije i Sirije, osnovale su na osvojenim podrujima brojne gradove, a meu njima: Smirnu, Kirenu, Mirinu i Efes. U Efesu su amazonke postavile Artemidin kip ispod jednog stabla, gde joj je Hipa prinosila rtve. Nakon toga su njene sledbenice izvodile igre sa ivotinjama, a zatim su igrale u ast Boginje uz zveket tobolaca, udarajui njima skladno o zemlju i uz pratnju pitaljki. Stanovnici Efesa su odluili da na tom mestu podignu Artemidin hram. U stvari, zbog estih zemljotresa, odabrano je movarno tlo na obali reke Kaistre, gde pomeranja tla nisu bila tako ruilaka kao na suvom i vrstom. Izgradnja je poverena poznatom kritskom arhitekti Hersifronu. A kao uesnici u izgradnji ovog velianstvenog zdanja pominju se jo imena trojice skulptora i arhitekata: Teodora sa ostrva Sama, Teleklesa i Roikosa.

Meutim, Hersifronu nije uspelo da do kraja ivota zavri svoje remek delo. Posao je nastavio njegov sin Metagen, koji je od oca nasledio znanje i sposobnost da se uhvati u kotac sa ovim tekim poslom. Ali, ni njemu nije polo za rukom da izgradnju ovog velianstvenog hrama privede kraju, tako da su zavrne radove izveli arhitekti Peonit i Demetrij. Po predanju, izgradnja Artemisiona je trajala oko sto dvadeset godina; zavren je 450. g. pre n. e. Izuzetno duga izgradnja hrama dala je povoda mnogim priama i legendama o tekoama na koje su graditelji nailazili i koje su morali da savlauju. Jedna od tih pria kae da je arhitrav bio tako teak da je sama boginja Artemida, pojavivi se u hramu jedne noi, postavila kamenu gredu koja je premostila raspon izmeu dva srednja stuba.

Velianstveni hram (nekih etiri puta vei od Partenona u Atini), sa vie od sto dvadeset osamnaestometarskih jonskih stubova, od kojih je trideset est u donjem delu bilo ukraeno plastinom


23

dekoracijom, izazivao je divljenje i ushienje svih koji su imali prilike da ga vide helena i nehelena, pa stoga nije bio ponos samo Efesa, ve i ostalih maloazijskih gradova. Meutim, 356. g. pre n. e. Artemision je izgoreo u poaru koji je namerno izazvao izvesni Herostrat. Tim inom eleo je da ovekovei svoje ime za sva vremena. Njegov prestup izazvao je toliko ogorenje da je u itavom helenskom svetu koji je pripadao takozvanoj Joniji (Atika, Eubeja, Kikladi i sredini deo Male Azije) doneena zajednika odluka da se Herostratovo ime prepusti zaboravu, te ga niko od pisaca nije smeo da pomene, ak ni kada govori o poaru u hramu. (Meutim, i pored zabrane, kod nekih autora se sauvalo Herostratovo ime i tako mu se elja ispunila; njegovo ime preivelo je vekove. Otuda se za nekoga ko nastoji da bude zapamen po svaku cenu po zlu ili bilo emu tetnom kae: Herostratova slava.).

Obnavljanje Artemisiona bilo je povereno arhitekti Dinokratu. On je malo proirio hram i po svom nahoenju uneo male izmene, zadravi ipak njegov stari izgled. Na obnovi je radio i arhitekta Heiorokrates, kao i vajari Skopas, Lisip i Praksitel. Artemidin kip u hramu izvajao je uveni skulptor Praksitel (oko 350. g. pre n. e.).

Nakon pada Mediterana pod vlast Rimske imperije, Efes kao trgovaki centar, nije izgubio svoj znaaj. Rimski osvajai su potovali Artemidu pod imenom boginje Dijane. Artemidin hram u Efesu je, meutim, vie puta bio opljakan; veliku tetu naneli su mu i hriani, jer su ga smatrali hramom paganske boginje; a nakon edikta rimskog imperatora Teodosija I (391. g.), kojim se nareivalo zatvaranje svih paganskih hramova, delovi hrama su korieni kao graevinski materijal za izgradnju raznih drugih objekata. Ipak, najstranije ruenje hram je doiveo upravo zato to se nalazio na movarnom tlu koje je trebalo po graditeljevoj zamisli da ga titi od zemljotresa. Nanosi reke Kaistre postepeno su prekrili ostatke

Marko Kraji

24

razorenog hrama, koji je lagano utonuo u itko blato.


25

6. etvrto od sedam svetskih uda antike je Zevsova statua u

Olimpiji. Zevs je bio vrhovni helenski bog potovan irom tadanjeg helenskog sveta od ua Tanaisa (Dona) na severu do doline Nila na jugu, od Ebra na zapadu do reke Tigra na istoku, i dalje. Njegovo prebivalite nalazilo se u velianstvenoj zlatnoj palati na vrhu visoke planine Olimp u Tesaliji.

Za razliku od najviih (ili jedinih) bogova mnogih religija, Zevs ima svoju biografiju. On nije bio oduvek vrhovni bog i nije vladao od pamtiveka. Vladavine nad bogovima i smrtnicima se domogao svrgavanjem svoga oca Krona, koji je opet ranije svrgnuo s trona svoga oca Urana, prvog vladara nakon prvobitnog Haosa (bezobline smese pramaterije), iz kojeg je sve poniklo ceo svet i svi besmrtni bogovi. Heleni su ga stvorali po uzoru na oveka i prema likovima zemaljskih vladara onoga doba. Imao je, dakle, ljudske osobine i ljudske karakterne crte, iako, razume se uveliane, kako je i dolikovalo onome koji vlada nad vladarima smrtnika i besmrtnim bogovima.

Zevs je bio otac mnogih bogova, niih boanstava i smrtnika. Sa suprugom Herom imao je boansku decu: Hefesta boga vatre i kovake vetine, Aresa boga rata, Ejlejtiju boginju poroaja i Hebu boginju vene mladosti. Meutim, kako nije bio uzoran suprug, imao je decu i sa brojnim drugim boginjama i smrtnicama.

Marko Kraji

26

Tako mu je boginja Metida rodila Atenu boginju mudrosti i mudro voenog rata, ili je, kako neki kau, Atena iskoila iz njegove glave u punoj ratnoj spremi; blagodetna boginja Leto obdarila ga je predivnim boanskim blizancima, Artemidom boginjom lova i Apolonom bogom svetla i sunca; Plejada Maja rodila je Zevsu najlukavijeg od svih bogova Hermesa, glasnika bogova; a tebanska princeza Semela rodila je Zevsu najmlaeg od besmrtnih sinova Dionisa ili Bakha, boga vina i vinogradarstva. Kao Zevsova deca pominju se i draesne hore boginje koje su upravljale smenom godinjih doba, prelepe harite boginje koje oliavaju sve to je lepo u prorodi i uzvieno u ljudskom drutvu, i devet muza koje nadahnjuju poeziju i umetnost. Osim boanske dece, Zevs je imao i brojnu smrtnu decu, poluboanske heroje: Dardana osnivaa trojanske kraljevske loze, Tantala monog kralja kojeg je Zevs od svojih smrtnih sinova najvie voleo, argivskog heroja Perseja, prelepu Helenu zbog koje je voen Trojanski rat, i svakako najslavnijeg od svih Herakla, koji je na kraju bio primljen meu bogove.

Od brojnh svetilita, odnosno mesta posveenih nekom boanstvu, jedno od najveih i najpoznatijih bilo je Zevsovo svetilite u Olimpiji, smeteno u veito sveem zelenilu svetog gaja Altisa, u podnoju brega Kroniona, izmeu reka Alfeje i Kladeje. Pored sakralne, Olimpija je jo od VIII v. pre n. e. imala posebnu svetovno-politiku ulogu u ivotu gotovo svih Helena. Uz religiozne sveanosti posveene Zevsu, Heri i Apolonu, tu su odravani skupovi Helena iz itavog antikog sveta, na kojima se vrila smotra uspeha u mnogim oblastima fizikog i duhovnog ivota. Od 776. g. pre n. e., mada poreklo i poeci seu daleko u prolost, u Zevsovom svetilitu u Olimpiji prireivane su svake etvrte godine u leto Olimpijske igre, koje su bile posveene Zevsu. Na prvim Olimpijskim igrama takmienje u tranju je bila jedina disciplina, ali je vremenom


27

proirivano i na druge discipline, ukljuujui i takmienja u duhovnom stvaralatvu. Prema jednom mitu, osniva ovih igara bio je Zevsov sin Herakle.

U klasino doba, neposredno pred otvaranje igara, glasnici su obilazili helenske gradove da bi objavili ovaj, za sve Helene, izuzetan dogaaj. Tada je Zevsu u ast nastupalo sveto primirje i vladalo je sve do zavretka igara. Same igre su trajale sedam dana: prvi dan bio je posveen prinoenju rtava Zevsu i polaganju olimpijske zakletve takmiara koji su morali biti Heleni, neosuivani ni za kakav zloin i koji nisu vreali bogove. Sledeih pet dana trajala su takmienja, koja su pratili veliki broj gledalaca, roaka uesnika i masa radoznalog sveta. Sedmog dana pobednici su primali nagrade pobedniki venac.

Meu najpoznatijim hramovima posveenih Zevsu bio je upravo Zevsov hram u Olimpiji, koji je izmeu 470. i 456. g. pre n. e. sagradio arhitekta Libon iz Eleje. Zevsovu statuu, koja se nalazila u velianstvenom hramu stvorio je helenski vajar Fidija. O ovom Fidijinom remek-delu, visokom oko petnaest metara, malo se ta zna. Zevs, otac bogova i ljudi, sedeo je u svoj veliini na svom tronu; u levoj ruci drao je boanski skiptar, na ijem je vrhu irio krila orao simbol njegove moi i vlasti, a u desnoj Niku boginju pobede. Glava boja bila je ukraena vencem od maslinovih granica. Pausanije svedoi da je statua bila toliko visoka da bi, ako bi Bog ustao sa svoga trona, provalio svod hrama. Prialo se da je Fidija dugo smiljao Zevsov lik, te je na kraju prijatelju Panenu rekao: Stvoriu ga po obrascu kakav je veliki Homer dao u svojoj Ilijadi.

Zevsovu statuu Fidija je radio u hriselefantinskoj tehnici u zlatu i slonovoj kosti (hrysos = zlato, elefas = slonovaa), izmeu 456. 447. g. pre n. e. Nagi delovi ogromnog Zevsovog tela bili su izraeni od slonove kosti, osim brade i kose koji su bili od zlata. Plat

Marko Kraji

28

to mu je s levog ramena padao prema donjem delu tela i nogama, bio je od zlatnog lima; od zlata su bile i sandale na nogama. Tron na kome je Zevs sedeo bio je od slonovae, a ukraen zlatom i plastinom dekoracijom; bio je pravo remek-delo skulptorske i zlatarske umetnosti, ukraen mitolokim scenama, legendarnim detaljima, motivima s olimpijskih igara, ljudskim i ivotinjskim figurama. Statua je postavljena na odreeno mesto u Zevsovom hramu, a crni mermerni pod hrama trebalo je po Fidijinoj zamisli da smiri blesak zlata i oseni ivu belinu slonovae. Prema jednoj legendi, Fidija je odmah nakon postavljanja statue uao u hram i posmatrajui svoje remek-delo uzviknuo: Da li si zadovoljan, Zevse? Na to se razlegao udar groma i mermerni pod se zatresao, tako da se inilo da je Bog odgovorio: Da!

Jednom reju, statua Zevsa u Olimpiji bila je najvei domet helenskog stvaralakog duha. Stoga su svi dolazili da se dive, najpre velelepnom Zevsovom hramu, koji je sijao na suncu i zaslepljujue delovao na posmatrae jer je bio izgraen od belog mermera a potom i monumentalnoj Fidijinoj hriselefantskoj statui Zevsa, koja je delovala tako ivotno da su oni koji su je videli govorili da su videli samog Boga. Uesnici na Olimpijskim igrama bili su ubeeni da i Zevs posmatra takmienje i prati svaki njihov korak. Divei se velianstvenoj statui pesnik Filip iz Soluna je spravom zapisao u jednom od svoji epigrama: Ili je Zevs siao na zemlju da bi pokazao tebi (Fidiji) svoj lik, ili si ti otiao na nebo da ga vidi?

Zanimljivo zapaanje o Zevsovoj statui u Olimpiji iznosi istoriar klasine umetnosti Branko Gavela u svojoj knjizi Fidija: Figura Fidijinog Zevsa Olimpijskog sasvim se razlikuje od Homerovog Zevsa, pobednika Kronida (Krona) munjobije stranog pogleda, kome je bilo dovoljno da namrti obrve pa da ve ljude i bogove zadesi neka velika nevolja. Fidijin Zevs ne dri munju,


29

njegov pogled nije ispunjen pretnjama, izraz mu nije gnevan. On svojim izgledom ne izaziva strah, nego divljenje, oseanje mira i spokojstva. Iako pripada paganskoj politeistikoj religiji, on nosi mnoge osobine koje e, etiri i po veka docnije, postati etiki atribut vrhovnog boga monoteizma...

Poetkom V v. n. e., po naredbi vizantijskog imperatora Teodosija II, Zevsov hram u Olimpiji je spaljen, a Zevsova statua je kao paganski idol, preneta iz Olimpije u Konstantinopolis (Konstantinopolj, Carigrad), gde je nestala bez traga. Navodno je potpuno unitena u poaru 475. g. Olimpijske igre su od Helena, u raznim vidovima, preuzeli Rimljani, a neki rimski imperatori (Germanik, Tiberije) bili su strasno privreni ovim takmienjima. Meutim, i pored svoje popularnosti, Olimpijske igre su 394. g. zabranjene od strane imeratora Teodosija I. Tome se kasnije pridruila i sve ekspanzivnija hrianska crkva energino zabranjujui ove drevne obiaje, nazivajui ih paganskim ludorijama. Olimpijske igre su obnovljene tek krajem I v., na inicijativu francuskog istoriara Pjera de Kubertena (Pierre de Coubertin, Pierre de Frdy, Baron de Coubertin). Godine 1894. osnovan je Meunarodni olimpijski komitet a prve obnovljene Olimpijske igre odrane su u Atini 1896. g.

Marko Kraji

30

7. Peto od sedam svetskih uda antike je mauzolej u Halikarnasu,

u stvari, velelepna grobnica karijskog kralja Mauzoleja, persijskog satrapa sa visokim stepenom samostalnosti, koji je vladao od 377. sve do smrti 353. g. pre n. e. Mauzolej je bio najstariji sin kralja Hekatomna. Bio je oenjen svojom sestrom Artemizijom, to u ono vreme i nije bio tako redak obiaj.

Drevni Halikarnas, prestonica malog kraljevstva Karije, bio je jedan od najlepih i najbogatijih gradova na obalama Male Azije. Putnici koji su dolazili u Halikarnas mogli su da se dive velianstvenim mermernim hramovima, teatronu (pozoritu), kraljevskom dvorcu, zelenim vrtovima i alejama, kao i da se napiju vode na prekrasnom i kristalno istom Salmakidinom izvoru, u blizini grada. Ueni Heleni potovali su Halikarnas kao grad u kojem je 484. g. pre n. e., roen otac istorije Herodot.

Sa izgradnjom grobnice poelo se jo za Mauzolejevog ivota, ali je ona bila tako velianstveno zamiljena da je gradnja trajala znatno due nego to je bilo predvieno, te kralj Karije nije doekao da vidi plodive svoga poduhvata. Naime, Mauzolej je zamislio grobnicu tako da ona bude istovremeno i hram, kako bi mu se nakon smrti ukazivale boanske poasti, a za njenu izgradnju angaovao je najbolje arhitekte svoga doba Piteja i Satira, zatim vajare Leohara, Skopasa, Brijaksida i Timofeja.


31

Kraljica Artemizija, nastavila je sa izgradnjom grobnice nakon smrti svoga supruga. Ironijom sudbine i ona je umrla samo dve godine kasnije, ne doekavi kraj izgradnje ove monumentalne graevine. Gradnju je nastavio Mauzolejev i Artemizijin sin, da bi konano bila zavrena tek za vreme njihovog unuka. Mnogo ranije, dok je jo graena, postala je poznata u itavom helenskom svetu.

Mauzolejeva grobnica imala je oblik velikog pravougaonika, irine 66, a duine 77 metara. Ova graevina je bila visoka etrdeset est metara i podeljena na tri dela. Prvi sprat, koji je bio grobnica Mauzoleja i Artemizije, bio je sav obloen snenobelim mermerom i krunisan irokim frizom: trakom koja je opasivala grobnicu mermernim reljefom. Iznad prvog sprata uzdizala se kolonada, koja je okruavala prostorije za prinoenje rtava u ast kralja i njegove supruge. Krov grobnice hrama bio je u vidu stepenaste piramide, a na samom vrhu nalazila se kvadriga (etvoropreg) sa statuama Mauzoleja i Artemizije.

Moe se slobodno rei da je Mauzolejeva grobnica hram bila simbol Mauzolejeve ljubavi prema Artemiziji, ali i obrnuto Artemizijine prema karijskom kralju. Pria se da je Artemizija gajila prema svome suprugu veliku ljubav, ostalo je zabeleeno u jednom drevnom rukopisu ljubav koja se ne moe opisati... A kada je on umro, Artemizija je lila suze za njim i prenela ga u nedovrenu grobnicu gde je sahranjen.

Nakon pobede Aleksandra Makedonskog nad Persijancima, Halikarnas je bio u velikoj meri razoren i opljakan; samo je Mauzolejeva grobnica hram, prkosei svojom lepotom, odolela svim borbama i bila poteena razaranja. Odolela je i mnogim drugim nedaama: poarima, zemljotresima i estim ruenjima bedema Halikarnasa. Vreme ju je potedelo i kad je potpuno nestao ivot u drevnom gradu.

Marko Kraji

32

Sve do II v. velianstvena grobnica je bila u dosta dobrom stanju, a tada ju je poruio zemljotres. Istrajavala je tako sve do XV v., aa ai, oojii a Aij, a eiaa Halikarnasa podigli mranu i nepristupanu tvravu zamak svetog Petra. Krstai su potpuno razorili Mauzolejevu grobnicu, ugraujui u bedeme tvrave itave kipove, ploe sa reljefima; oni su lomili i bronzane i pozlaene ukrase sa statuama bogova, heroja, konja i koija. Nakon to su Turci proterali krstae sa obala Male Azije, na mestu drevnog Halikarnasa i srednjovekovne tvrave zamka svetog Petra, nikla je turska tvrava Bodrum.

O kralju Mauzoleju se malo ta zna, osim da je bio lukav i obazriv vladar, koji je prisjedinio Kariji oblinje gradove i ostrva, koje je potom sistematski pljakao da bi doao do sredstava za izgradnju svoje grobnice hrama. Kako je stalno izmiljao i uvodio nove dabine i poreze, bio je veoma omrznut u narodu. Meutim, zahvaljujui velianstvenoj grobnici, koja je ostala neprevazieni obrazac pogrebne arhitekture, njegovo ime je postalo slavno. Poevi od Rimljana, sve monumentalne grobnice nazivaju se njegovim imenom mauzoleji.


33

8. esto od sedam svetskih uda antike je Kolos sa Rodosa,

odnosno livena figura boga sunca Helija. U helenskoj mitologiji Helije je bio sin titana Hiperiona i titanke Teje ili Eurifaeze, brat Selene boginje meseca, i Eoje boginje jutarnjeg rumenila i zore. Njegovo prebivalite nalazilo se u velianstvenoj zlatnoj palati na istonoj obali Okeana. U bletavoj odei, sa zlatnom kacigom na glavi, Helije se svakog jutra die iz Okeana u blistavim koijama, u koja su bila upregnuta etiri krilata konja plamenog daha, da bogovima, ljudima, ivotinjama i biljkama daruje svetlost novog dana. Celog dana putuje po utvrenoj stazi preko nebeskog svoda, a uvee stie na daleki zapad, gde se opet sputa u talase Okeana. Tamo Helije ispree svoje umorne konje, kupa ih i hrani udesnom biljkom koja im obezbeuje besmrtnost. Zatim ovaj neumorni putnik ulazi u zlatan krilati pehar koji ga velikom brzinom vraa preko mora opet na istok.

Kao bog koji sve vidi i sve uje, Helije je oevidac svih dogaaja, on je savest oveanstva i svedok istine. Kao otac Sunevih zraka i izvor onog vida, Helije ima mo da drznike oslepljuje, a da pravednicima vraa vid.

Helijeva ena bila je Perseida, ki Okeana i Tetije, ali pre ili nakon nje imao je i suprugu Rodu, kerku boga mora Posejdona. Kad su bogovi meusobno delili zemlju, zaboravili su na Helija koji,

Marko Kraji

34

zauzet svojim svakodnevnim poslom, nije bio prisutan. Na to je Helije samo zatraio i dobio vlast nad ostrvom koje se upravo u tom trenutku pomaljalo iz dubina Egejskog mora, na jugu Male Azije. Ostrvo je, po svojoj supruzi, nazvao Rodos.

Roda je Heliju podarila sedmoricu izuzetno umnih sinova Helijada. Od Helijada se znanjem i lepotom isticao Tenag, pa su ga zato njegova braa, svi osim dvojice Ohima i Kerkafa, ubili iz zavisti. Nakon ovog zloina, ubice su pobegle sa Rodosa. Vladavinu ostrvom preuzeo je Ohim; on se oenio nimfom Hegetorijom, koja mu je podarila ker Kidipu. Kasnije se Kidipa udala za svog strica Kerkafa i s njim je imala tri sina Linda, Jalisa i Kamira; svaki od njih je osnovao po jedan grad na Rodosu i nazvao ga po sebi. Zbog toga su Roani oboavali Helija kao svog pretka, rtvovujui mu svake godine celu kvadrigu (etvoropreg), tako to bi je bacali u more.

Po jednom antikom piscu, na bogatom ostrvu Rodosu u antiko doba bilo je tri hiljade statua, od kojih sto kolosalnih razmera. Meu njima je najvee divljenje izazivala figura boga sunca Helija Kolos sa Rodosa. Ova najslavnija statua antike bila je visoka oko trideset do etrdeset metara i teka sedamdeset tona, a stajala je rairenih nogu na dva ogromna kamena postamenta na ulasku u rodosku luku. Po predanju, stanovnici Rodosa odluili su da izliju statuu svom bogu zatitniku 305. g. pre n. e., nakon pobede nad Demetrijem Poliokretom, jednim od naslednika Aleksandra Makedonskog. Demetrije je, privuen bogatstvom ostrva Rodosa i njegovim istoimenim glavnim gradom, due vreme bezuspeno opsedao ostrvo, nanosei ogromne tete stanovnitvu. Naroito je veliki strah zadavala gigantska opsadna sprava helepolid visoka kula na tokovima s pokretnim mostom i ovnom za razbijanje gradskih bedema.


35

Uprkos svemu, stanovnici Rodosa se nisu predavali, ve su dostojanstveno odolevali napadima, nastojei da to vie iznure neprijatelje i da neutraliu sve njihove namere. Kako se rat otegao, Demetrije je, najzad, reio da napusti opsadu. Kau da su stanovnici Rodosa, nakon toga, pokupili ostavljeno oruje neprijatelja i spravu helepolid, koju je Demetrije poklonio stanovnicima za njihovo odvano dranje, i upotrebili ih za livenje statue. Odlueno je da Heliosova statua nadmai svojom visinom sve ranije. Poslom je rukovodio vajar Hares iz Linda koji je 291. g. pre n. e. napravio prve skice, a dvanaest godina kasnije monumentalna statua bila je zavrena.

Vest o neobinoj statui ubrzo se prenela po itavom helenskom svetu. Trgovci su priali o dotle nevienom udu, o ogromnoj statui koja je, kako se inilo, dodirivao nebeski svod. (Vie od dve hiljade godina ovaj kip je bio najvei na svetu, sve do 1886. g., kada je napravljen Kip slobode u Njujorku.). Ali, stanovnici Rodosa nisu mogli dugo da se die svojim Kolosom; bronzani din dostojanstveno se uzdizao samo 56 godina. Naime, 222 g. pre n. e. Rodos je silno stradao od zemljotresa; mnoge kue bile su poruene, mnogi stanovnici su izgubili ivot, a ogromni Kolos se stropotao na tlo; samo su delovi nogu ostali na soklama. Bilo je, dodue, pokuaja da se gorostasna statua ponovo podigne i postavi na staro mesto, ali je nisu mogli ni pomai. Neki, meutim, kau da ih je u tome spreilo izvesno proroanstvo. No, ionako leei na zemlji, Kolos je i dalje plenio svojim dinovskim razmerama, tako da je svaki putnik, pre no to bi napustio Rodos, neizostavno dolazio da vidi statuu boga Sunca.

Ostaci Kolosa sa Rodosa su nakon vie vekova prodati nekom jevrejskom trgovcu iz Edesa, koji ih je, kako kau, otpremio u devet stotina kamiljih tovara, a zatim pretopio. Tako su nestali svi tragovi ove velianstvene statue.

Marko Kraji

36

9. Sedmo, poslednje, od sedam svetskih uda antike je

Aleksandrijski svetionik Faros, nazvan tako po ostrvu Farosu u delti Nila, na kome se nalazio. Aleksandriju je 332. g. pre n. e. osnovao Aleksandar Makedonski (Veliki), a pod njegovim naslednicima helenskom lozom Ptolomeja, Aleksandrija je postala egipatska prestonica i najvei nauni, kulturni i umetniki centar antike. Grad je obilovao velelepnim graevinama: kraljevskim palatama (koje su zahvatale itave gradske etvrti), palestrama (vebalitima, borilitima) sa kupatilima, teatronima i hramovima, zatim brojnim statuama, kao i dobro ureenim trgovima i prekrasnim vrtovima. U velikoj kraljevskoj palati se nalazila i grobnica Aleksandra Makedonskog sa prekrasnim sarkofagom sa reljefnim scenama iz rata i lova. Ipak, od svim aleksandrijskih graevina posebno se isticala Aleksandrijska biblioteka, u kojo se, prema predanju, nalazilo preko 700.000 raznovrsnih rukopisa (papirusa), brino i paljivo umotanih u laneno platno. U tom kolosalnom zdanju nalo je sigurno mesto sve do tada sakupljeno ljudsko znanje; celokupno nauno i literarno blago Helena i istonih naroda.

Od samog osnivanja biblioteka je okupljala mnoge umetnike i pesnike, a kasnije je postala najvee umetniko i nauno sedite, u kome su radili mnogi poznati helenski naunici i filozofi: matematiar Euklid, zatim astronom Hiparh, pa filozof Zenodot, mehaniar


37

Heron, anatom Erasistrat, kao i jedan od najveih helenskih slikara Apel.

Aleksandrijaska biblioteka je zasluno nosila ime najveeg hrama znanja tokom tri veka, sve do 48. g. n. e., u vreme Julija Cezara i Kleopatre, kada je veliki poar zahvatio deo grada u kojem se nalazila, a vatra zauvek u pepeo i dim pretvorila neprocenjivo blago uvano u biblioteci. Svesna neprocenjivog gubitka, mudra Kleopatra je, po ugledu na unitenu, podie novu Aleksandrijsku biblioteku, koja e u narednih etiri stotine godina biti centar pisane rei, kulture i nauke na Mediteranu, sve do 391. g. i edikta imperatora Teodosija, velikog pobornika hrianstva koji je zabranjivao druge religije. Te godine, predvoena aleksandrijskim patrijarhom Teofilom, razjarena masa hriana rasprila se ulicama grada da uniti sve ono to je iole predstavljalo vezu sa paganstvom. Na meti su se nali ne samo hramovi i umetnika dela, ve i institucije, a meu njima i Aleksandrijska biblioteka. Bio je to definitivan kraj antikog sveta i najveeg hrama znanja i kulture.

(Na samom poetku treeg milenijuma, na mestu nekadanje Aleksandrijske biblioteke, podignuto je moderno, polukruno zdanje sa jedanaest spratova. Nova biblioteka projektovana je da primi ogromnu kolekciju knjiga, mapa, rukopisa i brojnih audio i video zapisa. Nova biblioteka moe se pohvaliti najveom itaonicom na svetu, muzejom nauke, umetnikom galerijom, planetarijumom, informatikom kolom, kaligrafskim institutom i muzejom, najmodernijom tehnologijom, a pouena iskustvom iz prolosti najmodernijim protivpoarnim sistemom zatite.).

Meuti, uprkos znaaju Aleksandrijske biblioteke, jedno od najveih uda Aleksandrije bio je svetionik Faros. Ova prva kula svetilja na svetu, visoka nekih 75 metara, podignuta je s ciljem da olaka laama prilaz gradu. Godine 285. pre n. e. ostrvo Faros je

Marko Kraji

38

spojeno sa obalom nasipom od zemlje i kamenja. Duina tog nasipa iznosila je oko 34 kilometara. Svetionik Faros poeo je graditi faraon Ptolomej I Soter (Spasitelj), a zavrio ga je Ptolomej II Filadelf. Gradnja je poverena poznatom arhitekti Sostratu iz Knida. Arhitekta se sa oduevljenjem prihvatio posla, pa je 280. g. pre n. e. svetionik izgraen, i to u rekordnom vremenu od pet godina. Trokovi izgradnje bili su izuzetno veliki.

Aleksandrijski svetionik bio je podignut na hridini koja se uzdizala na istonoj obali Farosa, koja je bila naokolo utvrena i ojaana bedemima. Svojom visinom Aleksandrijski svetionik je plenio panju i znatielju svagok putnika i graanina. Sastojao se od vitke osmougaone kule koja se uzdizala na pravougaonom soklu, na kojoj je opet bila postavljena druga, cilindrina. Na najvioj platformi gorela je dalju i njou vatra zaloena drvetom potopljenim u smolu. Svetlost te vatre bila je pojaana itavim sistemom metalnih ogledala, koja su nadaleko bacala njen odsjaj, pokazujui pravac moreplovcima nou, a dim vatre danju.

Nesumnjivo je da su na Aleksandrijskom svetioniku nali primenu najotroumniji izumi aleksandrijskih naunika. Svojim sloenim sistemom i mehanizmima, koje antiki svet dotle nije poznavao (koji su ostali nepoznati), svetionik Faros je smatran najveim tehnikim dostignuem antike. Legenda kae da je Sostrat, dugo tragao za graevinskim materijalom za temelj, koji bi se mogao odupreti morskoj vodi. Najzad je svoj dinovski toranj smestio na ogromne staklene blokove.

Osmougaona kula bila je ukraena brojnim bronzanim kipovima, od kojih su neki sluili kao vetrokazi. O ovim kipovima pripovedala su se uda: jedan od njih je uvek pokazivao rukom na sunce, pratei njegovu putanju po nebeskom svodu, a sputao je ruku nakon sunevog zalaska; druga statua otkucavala je sate i danju i


39

nou; a postojao je, toboe, i takav kip koji je pokazivao rukom ka moru u sluaju pojave neprijateljske flote, a ako bi se neprijatelj pribliio isputao je ak i krike upozorenja. Bio je snabdeven, jednom reju, nekom vrstom alarma. (Ove legende, verovatno, sadre i deli istine. Naime, mogue je da su statue pravile neke uslovne pokrete, pa su vremenom predanja o tome dobila nestvaran oblik, koji moe da stvori samo razigrana ljudska mata.)

U tenji da svoje ime sauva za kasnija pokolenja, arhitekta Sostrat je uklesao na mermernom zidu svetionika: Sostrat, sin Dekstifona iz Knida, posvetio je ovo bogovima spasiocima moreplovaca. Zatim je ovaj svoj natpis prekrio tankim slojem maltera, koji je bio iste boje kao mermer, i na njemu ispisao ime egipatskog faraona Ptolomeja II Filadelfa. Time je, u stvari, izveo vetu obmanu. Naime, on je znao da e tanki sloj maltera vremenom otpasti i da e tada itav svet saznati ime pravog graditelja ovog velianstvenog svetionika. I nije se prevario!

Aleksandrijski svetionik unitio je zemljotres 1375. g., ali je ve do tada bio toliko razruen da je njegova visina dosezala jedva nekih trideset metara. Uz Faros pominju se u antici jo nekih osamnaest svetionika, od koji su najpoznatija tri: jedan u luci grada Ostija na uu Tibra, drugi kod Korune u paniji i trei kod Bulonja na Kanalu, koji je podigao rimski imperator Kaligula. Kaligulin svetionik je po visini bio drugi na svetu: uzdizao se nekih 50 metara nad morem. On

Marko Krajsic - Istina i legenda o sedam svetskih cuda antike.pdf

Documents

Transcript of Marko Krajsic - Istina i legenda o sedam svetskih cuda antike.pdf