Istraživanja i projektovanja za privredu - Research and Design in Commerce and Industry - broj 13

II MM PP RR EE SS SS UU MM

Institut za istraživanja i projektovanja u privredi, Beograd. Sva prava zadržana Istraživanja i projektovanja za privredu 13/2006 3

IIssttrraažžiivvaannjjaa ii pprroojjeekkttoovvaannjjaa zzaa pprriivvrreedduu

Zvanično izdanje Instituta za istraživanja i projektovanja u privredi Vatroslava Lisinskog 12a, 11000 Beograd

Rešenjem Ministarstva za kulturu i informisanje časopis je upisan u Registar javnih glasila pod brojem 3516. Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine uvrstilo je časopis u spisak referalnih časopisa.

Radovi objavljeni u časopisu redovno se indeksiraju kroz apstraktne baze Elsevier Bibliographic Databases koje uključuju EMBASE, EMNursing, Compendex, GEOBASE, Mosby Yearbooks i SCOPUS.

ISSN 1451-4117 UDC 33

Za izdavača: Prof. dr Branko Vasić

UUrreeđđ iivvaaččkkii ooddbboorr uu pprrooššiirreennoomm ssaassttaavvuu Dr Robert Bjeković, Nemačka; Prof. dr Jozef Aronov, Rusija; Dr Jezdimir Knežević, Engleska; Dr Nebojša Kovačević, Engleska; Dr Jelica Vujačić, SAD; Adam Zielinski, Poljska; Dr Peter Steininger, Austrija.

II zzddaa vvaaččkk ii ssaavvee tt Nebojša Divljan, Delta osiguranje, Beograd; Prof. dr Miloš Nedeljković, Mašinski fakultet, Beograd; Milutin Ignjatović, CIP, Beograd; Mr Srećko Nijemčević, Ikarbus, Beograd; Mr Slaven Tica, GSP, Beograd Dr Miljko Kokić, Zastava, Kragujevac; Dr Zdravko Milovanović, Vlada Rep. Srpske, Banja Luka; Dr Drago Šerović, Jadransko brodogradilište, Bijela; Vladimir Taušanović, JKP BVK, Beograd; Dušan Basara, Ratko Mitrović, Beograd; Ljubiša Vuletić, Narodna Banka Srbije, Beograd. Slobodan Jovanović, Preduzeće za puteve Beograd

RRee ddaakkcc iioonn ii ooddbboorr DD.. CCuurroovviićć;; NN.. SSttaannoojjeevviićć;; LL.. VVuujjoovviićć;; JJ.. JJoollddžžiićć

Redakcija zadržava sva prava redakture tekstova, naslova, međunaslova i tehničkog oblikovanja svih primljenih materijala. Preštampavanje je dozvoljeno samo uz navođenje izvora.

Časopis izlazi četiri puta godišnje. U finansiranju izdavanja časopisa učestvuje Ministrastvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije. DD ii zz aa jj nn ii pp rr ii pp rr eemm aa:: IIPP ŠŠ tt aamm pp aa :: Libra

UU rr eeđđ ii vvaaččkk ii oo ddbb oorr

PP rr oo ff .. dd rr JJ oo vvaann TT oo dd oo rr oo vv iićć gg ll aa vv nn ii uu rr ee dd nn ii kk

MMaaššiinnsskkii ffaakkuulltteett UUnniivveerrzziitteettaa uu BBeeooggrraadduu rreeddoovvnnii pprrooffeessoorr uu ppeennzziijjii

DD rr PP rr eeddrr aagg UUss kkoo kkoo vv iićć oo dd gg oo vv oo rr nn ii uu rr ee dd nn ii kk

JJKKPP BBeeooggrraaddsskkii vvooddoovvoodd ii kkaannaalliizzaacciijjaa

ppoommooććnniikk ggeenneerraallnnoogg ddiirreekkttoorraa

PP rr oo ff .. dd rr GGrr aadd iimm ii rr DDaann oo nn

ŠŠuummaarrsskkii ffaakkuulltteett UUnniivveerrzziitteettaa uu BBeeooggrraadduu

rreeddoovvnnii pprrooffeessoorr

DD oo cc .. dd rr DDuu ššaann MMii ll uu tt ii nn oo vv iićć

IInnssttiittuutt „„KKiirriilloo SSaavviićć““ ddiirreekkttoorr iissttrraažžiivvaaččkkoo--rraazzvvoojjnnoogg

cceennttrraa zzaa mmaaššiinnssttvvoo

MMrr ĐĐoo rrđđee MMii ll oo ssaavv ll jj eevv iićć

IIHHTTMM PPrreedduuzzeeććee zzaa tteehhnnoolloošškkii rraazzvvoojj AA..DD..,, BBeeooggrraadd

DDiirreekkttoorr

PP rr oo ff .. dd rr VV ll aadd aann BBoo žž iićć

EEkkoonnoommsskkii ffaakkuulltteett UUnniivveerrzziitteettaa uu BBeeooggrraadduu


PP rr oo ff .. dd rr NNee nn aadd ĐĐaa jj iićć

RRuuddrrsskkoo--ggeeoolloošškkii ffaakkuulltteett UUnniivveerrzziitteettaa uu BBeeooggrraadduu


PP rr oo ff .. dd rr VV ll aass tt ii mm ii rr DD eedd oo vv iićć

SSaaoobbrraaććaajjnnii ffaakkuulltteett UUnniivveerrzziitteettaa uu BBeeooggrraadduu


OO DD UU RR EE ĐĐ II VV AA ČČ KK OO GG OO DD BB OO RR AA

4 Istraživanja i projektovanja za privredu 13/2006

Poštovani čitaoci,

Verovatno ste već primetili da se u ulozi uvodničara smenjuju članovi Uređivačkog odbora. Priliku da Vam se obratim imao sam prvi put u 6. broju, odnosno pre više od godinu dana. Svako od nas je pokušao da usmeri pažnju čitalaca na neku oblast, ideju ili problem koji je u tom trenutku smatrao važnim. Ono što ih u toj različitosti spaja je briga za časopis. Časopis ima smisla samo ako ima čitaoce, odnosno ako ga je prihvatila stručna javnost. To smo na neki način (nadamo se) i postigli i zadovoljni smo zbog toga. Međutim, to je, kako profesori iz mehanike vole da kažu, potreban, ali ne i dovoljan uslov. Domaće tržište časopisa nije tako veliko i bogato ponudom da bi to samo po sebi obezbedilo kvalitet. Kvalitet se obezbeđuje originalnim, aktuelnim i kod nas primenjivim stručnim i naučnim prilozima, što verujte nije lako obezbediti. Da li smo mi to i postigli može da oceni samo neko "sa strane", odnosno neko ko raspolaže potrebnim stručnim autoritetom i objektivnim merilima za ocenu kvaliteta časopisa. Tog posla se prihvatilo, što se moglo očekivati, Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine Srbije, odnosno CEON - Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci, koji je to uradio u njihovo ime. Evidentirano je da u Srbiji izlazi, ili je izlazilo u periodu od 2000. do 2005 godine ukupno 472 stručnih i naučnih časopisa. Jedan broj je u međuvremenu prestao, a neki kao što je i naš, su u tom periodu počeli da izlaze. IIPP je na toj listi svrstan u časopise 4. kategorije (kategorije su od 1 do 5). To je dobro s obzirom da izlazimo tek nešto više od dve godine. Važan kriterijum za ocenjivanje je i impak faktor, odnosno ocena uticaja koji je časopis ostvario na stručnu i naučnu javnost. To je mera citiranosti radova u drugim časopisima (domaćim ili stranim). Prema ovom kriterijumu (impakt faktoru), koji iznosi 0,214, mi smo na 40. mestu od 472 obrađena časopisa što je veoma dobro, ali se nadamo da će u narednim godinama biti i bolje.

Situacija je još bolja ukoliko se uporedimo sa časopisima iz uže oblasti mašinstva i softvera gde IIPP za sada pripada. Naš časopis je po impakt faktoru drugi od dvadeset onih koji spadaju u ovu grupu. S obzirom na širinu tematike preduzeli smo mere da časopis bude uključen i u tematske oblasti saobraćaja, građevinarstva i hemijskih tehnologija.

Za sada nismo citirani u inostranim časopisima. Mogućih razloga je više. Prvi je, što postoji jezička barijera s obzirom da smo se opredelili da časopis izlazi uglavnom na srpskom jeziku. Postoje apstrakti na engleskom, ali postoji i problem dostupnosti našeg časopisa svetskoj stručnoj i naučnoj javnosti. Na tom planu smo pokušali i uspeli da uradimo nekoliko stvari.

U toku su kontakti sa jednim brojem evropskih institucija koje izdaju časopise sličnog profila. Cilj nam je da sa njima ostvarimo različite vidove saradnje, a između ostalog i razmenu časopisa i radova. Na takav način bi proširili broj čitalaca i potencijalnih autora. Prvi rezultat ovakve saradnje je interesantan rad iz Slovenije (na engleskom jeziku) objavljen u prošlom broju.

Drugo, ostvaren je kontakt i napravljen dogovor da od XI broja časopisa svi objavljeni radovi budu indeksirani kroz apstraktnu bazu ELSEVIER Bibliographic Database. U tom smislu promenjeno je i uputstvo autorima u delu koji se odnosi na obim i sadržaj rezimea na engleskom jeziku. Na sajtu www.scopus.com možete naći obrađene podatke za 11. i 12. broj časopisa što će obradovati autore, a nadamo se i sve druge koji tragaju po internetu za naučnim i stručnim informacijama. Ovo se može smatrati velikim uspehom, a efekte možemo očekivati već u narednoj godini.

PPrrooff.. ddrr GGrraaddiimmiirr DDaannoonn

SS AA DD RR ŽŽ AA JJ


Nada Curović, Dejan Curović Projektno upravljanje održavanjem 77

Ponoćko Slobodan, Tomislav Simić CMMS – Sistemi upravljanja održavanjem pomoću računara 1199

Nataša Atanackov Metode predviđanja i perspektive njihove primene 2277

Predrag Vraneš Svet 2020. godine 3311

Miloš Tanasijević, Dejan Ivezić, Slobodan Ivković Pouzdanost hidraulične instalacije mašina pomoćne

mehanizacije – primena teorije fazi skupova i činjeničnog zaključivanja

3377

Dragan Marković, Ilija Đekić Prilog optimizaciji životnog ciklusa poljoprivrednih mašina 4466

Mirko Vujošević Upravljanje projektima u održavanju 5522

Prikazi skupova 6655

Najave skupova 7700

Knjige koje preporučujemo 7733


UUPPRRAAVVLLJJAANNJJEE OODDRRŽŽAAVVAANNJJEEMM OOBBJJEEKKAATTAA

Nada Curović, dipl.inž. Institut za istraživanja i projektovanja u privredi

Mr Dejan Curović, dipl.inž. Mašinski fakultet Beograd

Uspešna i kvalitetna eksploatacija objekata je od vitalnog značaja za širok krug ljudi, od arhitekte, izvođača, korisnika, nosioca vlasti pa i širokog javnog interesa.Teorija održavanja koja nije stvarana za ovu vrstu tehničkih sistema, se nesmetano može primeniti i na njima.

Savremeni procesi poslovanja nameću standardizaciju radi povećanja kvaliteta u svim oblastima. Tako se postavljaju standardi i za upravljanje projektima.Takođe, informacioni sistem u oblasti održavanja je neophodnost sadašnjice. U ovom radu predstavljen je primer informacionog sistema, kao i softverska podrška za upravljanje održavanjem objekata.

Ključne reči: upravljanje projektima, održavanje, informacioni sistemi, softverska podrška

UVOD

Teško je reći da li su dobri Project Manager-i umetnici sa kvalitetnim naučnim znanjem ili su to naučnici sa izraženim talentom i umećem da virtuozno poput umetnika upravljaju svojim biznizom i plivaju u tržišnim vodama. Jednostavno je nemoguće potpuno opisati i matematički definisati sve metode, tehnike i načine donošenja odluka koje će vas dovesti do sigurnog uspeha. Kada se pokida nit sa determenističkim odlučivanjem, a ne možemo reći da je sve baš stohastičko, onda smo u nekoj među zoni. Do tog trenutka je bila nauka, a sada je umetnost... Upravljanje projektima, odlučivanje, unapređivanje ... uspeh! Umetnost ili nauka, sve jedno za cilj ima postizanje uspeha. A to je zajednički cilj i naučnicima i umetnicima, težnja ka uspehu.

UPRAVLJANJE GRAĐEVINSKIM PROJEKTIMA GRAĐEVINSKI INVESTICIONI PROJEKAT

U građevinarstvu gotovo uvek govorimo o velikim investicijama. Shodno tome i nivo upravljanja, kontrola i vođenje takvih projekata je adekvatan finansijama koje se ulažu. Građevinski projekti su izuzetno složeni projekti koji u sebi nose kompleksne finansijske, pravne, tehnološke, tehničke (svih struka) i sociološke zahvate. Kontakt: Nada Curović, dipl. ing. Institut za istraživanja i projektovanja u privredi Vatroslava Lisinskog 12a, 11000 Beograd, SCG E-mail : [email protected]

Realizacija velikog građevinskog projekta se direktno ili indirektno odražava na sve strukture društva i grane privrede.

Puno je faktora koji će građevinske projekte izdvojiti iz mora drugih poslovnih projekata.

Faktori koji definišu kompleksnost građevinskog projekta:

• Unikatnost • Dislociranost aktivnosti – istovremeno

še odvija više aktivnosti na različitim lokacijama

• Vremenski faktor – izgradnja može često da traje dugo

• Veliki broj učesnika – veliki građevinski projekti mogu angažovati kompletnu privredu. Besmisleno je sada nabrajati koji sve proizvodi ulaze u kompletno završen objekat i koliko ljudi indirektno ustvari gradi taj objekat. Kada neko ode naposao u fabriku plastike i danas izlije nekoliko plastičnih stolica, možda je upravo učestvovao u izgradnji nekog sportskog stadiona.

• Lokaliteti – svaki lokalitet gde se gradi je unikatan. Po pitanju: geologije, morfo-logije, svih prirodnih karakteristika loka-liteta, sociologije, demografije, uređe-nosti, komunalne opremljenosti...

• Imovinsko-pravni odnosi • Klimatski faktor- veći deo aktivnosti se

dešava na otvorenom prostoru


Faze u realizaciji projekta Svaki projekat ima životni ciklus u kome se realizuje. Puno se naučnika bavilo definisanjem životnog ciklusa jednog projekta. Postoje razni prilazi. U zavisnosti sa čijeg stanovišta posmatramo projekat menjaju se i faze. Najgrublja podela životnog ciklusa građe-vinskog projekta je na fazu izgradnje i fazu eksploatacije investicionog objekta. Slikovit prikaz zavisnosti životni ciklus - angažovanje resursa projekta je dat na slici 1.

Slika 1: Životni ciklus projekta /4/

Posmatrajući projekat sa strane investitora susrećemo se sa mnogim radovima na tu temu. Neki od važnijih su pristupi sledećih ljudi: Hughes, Pilcher, Snowdon...

Od navedenih najdetaljniji je Snowdon-ov pristup. On je i najprihvatljiviji jer ima inže-njersku logiku i prikaz pomoću dijagrama toka koji će kasnije biti objašnjeni. Ovaj pristup i prikaz se može primeniti kod nas pošto se prožme pravno imovinskom regulativom. To jest, precizno se definišu aktivnosti i obaveze koje propisuje zakon kako bi se ostvarila kompletno jasna imovinska slika na inve-sticionom projektu. Na primer tok dijagram dokumentacije bi bio dobra dopuna za Snowdon-ovu projekciju faza projekta.

Savremeni procesi poslovanja nameću standa-rdizaciju radi povećanja kvaliteta u svim oblastima. Tako se pojavljuju standardi i za upravljanje projektima. Britanski standard BS 6709 svojim definicijama, upudstvima i proce-durama određuje životni ciklus projekta kroz deset generalnih „fazan, nivoa, dogadjaja“ /1/.

Izašao je nacrt za BC 6079-4, tj nacrt standarda za upravljanje projektima u građevinarstvu. Trenutno je u fazi javne rasprave i nije još uvek standard.

Ovde ga posebno izdvajamo jer u sebi tretira i oblast rekonstrukcije i održavanje objekata.

Odnosi se na sledeće projekte u gradjevinskoj industriji:

• Izgradnja novih objekata • Radovi u niskogradnji • Mašinski i elektro radovi na infrastrukturi • Elektrane • Projekti koji uključuju popravke i

održavanje objekata • Povlačenje projekata • Uklanjanje i rušenje postojećih objekata

Obuhvaćen je ovim budućim standardom kompletan građevinski proces, završno sa korisnikom objekta.

Sa stanovišta izvođača radova na projektu faze se mnogo jasnije definišu. U toku upravljanja projektom definišu se faze prikazane na slici 2. Crveno su prikazane faze koje kontinualno traju, a plavo faze koje su vezane za konkretnu projektnu situaciju. Primećuje se da sve ove faze uvek čine zatvoreni projektni krug.

Slika 2: Faze projekta sa aspekta izvođača

UPRAVLJANJE ODRŽAVANJEM

Opšte o održavanju Uspešna i kvalitetna eksploatacija objekata je od vitalnog značaja za širok krug ljudi, od arhitekte, izvođača, korisnika, nosioca vlasti pa i širokog javnog interesa. Zato održavanje u eksploatacionom veku objekta mora biti vrlo važan kontinualan proces.

Teorija održavanja koja nije stvarana za ovu vrstu tehničkih sistema, se nesmetano može primeniti i na njima. Objekat kao entitet ima sve karakteristike koje nose i drugi tehnički sistemi. Objekti su često vrlo složeni i zahtevaju ekstremno visok stepen pouzdanosti. Da bi se to ostvarilo, održavanje mora biti u svakom segmentu do detalja ispoštovano, kako bi taj


objekat mogao da pruži adekvatnu funkcionalnost i sigurnost.

Na žalost, godinama se o tome nije mnogo vodilo računa. Graditelj nije završio sa objektom onog trenutka kada je predao ključeve investitoru, kako je kod nas običaj. Projektant ne sme da završi sa objektom onog trenutka kad je projekat prošao reviziju. Sve tri strane: investitor, projektant i izvođač moraju biti uključeni u izradi plana održavanja objekata u njihovom eksploatacionom veku. Projektant koji strukturno mora da zna gde su ključne tačke na objektu koje traže viši stepen brige u eksploataciji, izvođač koji poznaje karakteristike materijala i načine kako su oni upotrebljeni na objektu i investitor koji za svoje dobro investira održavanje objekata.

Osnovna obeležja upravljanja održavanjem u građevinarstvu Tehnički razvoj je išao munjevito u poslednjih nekoliko decenija. To je svakako praćeno ekspanzijom građevinske operative i milionima izgrađenih kvadrata prostora. Na žalost, nije se odmah krenulo sa razvojem upravljanja, te tako ni upravljanja održavanjem objekata. Došlo je do pojave upravljačkog „jaza“ ili kako ga u anglosaksonskom govornom području zovu Management Gap. Sistem održavanja objekata mora biti takav da omogući efikasno upravljanje održavanjem /5/.

Očekivana trajnost građevinskih objekata se obezbeđuje pravilnim projektovanjem, građe-njem, eksploatacijom i održavanjem. Pod održavanjem se smatra pravovremeno utvrđi-vanje promene stanja objekta, otklanjanje uzroka uočenih oštećenja i odgovarajuća sanacija. Puno je faktora koji dovode do potrebe za održavanjem (slika 3):

• starenje objekta • atmosferski uticaji, • potrošnost i ograničena trajnost

materijala, • ljudski faktor (u smislu grešaka pri

gradnji i u smislu korisnika), • estetski faktor.

Slika 3: Faktori koji uzrokuju aktivnosti održavanja

Vrlo je teško pravilno proceniti o kolikim sumama se govori kada pričamo o održavanju objekata i upravljanju ovim objektima. Ali ako smo svesni da održavanje uključuje instalacije vodovoda i kanalizacije, elektroinstalacije, termotehničke instalacije, sredstva za horizo-ntalni i vertikalni transport, telekomunikacije, kao i sve konstruktivne elemente objekta onda je potpuno jasno da su ozbiljna ulaganja u pitanju. Ne sme se zaboraviti i na korektivno održavanje pri elementarnim nepogodama (zemljotresi, požari, poplave, uragani, klizišta), akcidentni slučajevi (požar, eksplozija, ratna dejstva), kao i promena namene objekta ili dela objekta. U razvijenim zemljama investiciona ulaganja u održavanje, sanaciju, rekonstrukciju i adaptaciju objekata prelaze preko 50% od ukupnih investicionih ulaganja u građevinske objekte /10/.

Koncepcija sistema održavanja Podela građevinskih objekata sa aspekta održavanja Podzakonskim aktima je izvršena podela građevinskih objekata prema tehnologiji građenja i načinu projektovanja. Imajući u vidu namenu, značaj, i materijale od kojih su objekti rađeni može se vršiti finija podela koja omogućava lakše planiranje radova i aktivnosti održavanja. Podela prikazana na slici 4 je primerenija i lakša za realnu primenu. Posebno što su sistemi održavanja puteva, mostova i brana nešto za šta se uvek propisuje regulativa i u šta u ovom radu neću detaljno ulaziti.

Slika 4: Podela građevinskih objekata /9/


Veći deo ovog rada se odnosi na prvu grupu objekata. Razlog za to je što za ostale tri i postoji više regulative i standarda i odmaklo se u tom poslu. Ne mislim da se time ne treba baviti, već da fazno treba razvijati projekat. Cilj je da se jednoga dana dobije informacioni sistem za upravljanje objektima u sklopu čega je i upravljanje održavanjem.

Vrlo je važno postaviti dobru koncepciju da bi se ostvarili pozitivni efekti upravljanja održa-vanjem. Ili ako neka koncepcija već postoji izvesti kvalitetan reinženjering procesa. Osnovno u procesu upravljanja objektima jesu aktivnosti koje se mogu podvesti pod sledeće grupe /10/:

• Redovno održavanje • Investiciono održavanje • Pregled i • Interventne mere (popravka, sanacija,

adaptacija, rekonstrukcija) objekta. Cilj svih ovih aktivnosti, bilo kojoj grupi da pripadaju je svakako produženje životnog veka objekta. Na slici 5 je prikazano kako će se po-našati svojstva objekta, pa i eksploatacioni vek objekta u oba slučaja, sa i bez održavanja /7/.

Slika 5: Eksploatacioni vek objekta u zavisnosti od

održavanja

Redovno održavanje Pod redovnim održavanjem kod stambenih objekata podrazumevaju se radovi koji se redovno održavaju sa ciljem nesmetanog korišćenja objekta, a koji nisu deo predmera i predračuna, tehničke dokumentacije po kojoj je objekat izveden. To su radovi: čišćenje objekata, pranje podova, čišćenje pristupa i pristupnih saobraćajnica, zamena svetlosnih tela, zamena gumica, oštećenih oluka itd./10/

Investiciono održavanje Pod investicionim održavanjem podrazumeva se izvođenje radova koji su bili sastavni deo predmera i predračuna a koji omogućavaju

normalno korišćenje objekta. Zadržavaju se estetske svojstva ili sprečavaju oštećenja objekata. Kod zgrada to su: krečenje objekta, zamena oluka, hoblovanje i lakiranje parketa, zamena dotrajale opreme, popravka pristupnih saobraćajnica, remont trafo stanica, farbanje stolarije ili bravarije i slično. Ovi radovi su predviđeni finansijskim planom.

Pregledi Pregledi su glavna mera koja će omogućiti pravovremeno i adekvatno reagovanje koje će sprečiti štete, gubitke, pa i moguće nesreće.

Po predmetu, učestalosti i kriterijimima za preglede važi sledeća podela /10/:

• Kontrolni pregledi • Redovni pregledi • Glavni predmet • Vanredni pregled

Za svaku grupu se precizno moraju definisati predmeti, kriterijumi i učestalost pregleda. Konkretno: šta se na objektu pregleda; na koji način; koliko detaljno; po kojim principima; šta se koristi od metoda i opreme; ko vrši pregled i koje licence treba da ima (firma ili pojedinac); po kojim standardima i propisima; kome dostavlja rezultate; kad, koliko često i u kojim intervalima...

Sve ovo mora biti definisano nekom tehničkom ili pravnom dokumentacijom. Za ono za šta ne postoji pravna regulativa treba obavezati projektanta i izvođeče da urade dobar projekat i projekat izvedenog stanja gde će propisati procese pregleda i održavanja po stanju u eksploatacionom veku.

Interventne mere Tu spadaju sve vrste popravki, rekonstrukcija, revitalizacija i sanacija konstrukcija. Na žalost, naši propisi tretiraju ovu vrstu radova samo kod železničkih mostova i propusta.

I ono što je vrlo važno posle bilo koje vrste aktivnosti sve podatke treba otpremiti u dobro projektovanu bazu podataka. Ovakva banka informacija je osnovni alat za upravljanje objektima i održavanjem objekata.

Definisanje prioritetnosti Kada upravljamo velikim brojem objekata broj aktivnosti održavanja na njima ja jako veliki. Na neki način sve te aktivnosti moramo urediti. Uvodimo prioritetnost kao meru koja će ih postaviti u određeni red i svrstati u neke grupe. Prioritetnost delimo na tri nivoa:


• Visoka – obavezno izvođenje na propisani način i u datom vremenu;

• Srednja – obavezno izvođenje na način koji se može modifikovati, poželjno u predloženom vremenu;

• Niska - poželjno ih je izvesti na usaglašeni način u dogovorenom vremenu.

Ako sada posmatramo i visinu tih investicija, tačnije koliko koštaju izvođenja tih aktivnosti, dobijamo dijagram na slici 6 na taj način imamo IV grupe aktivnosti.

Slika 6: Grupe aktivnosti održavanja

I grupa – to su aktivnosti visokog prioriteta koje i imaju visoku ili srednju cenu svojih aktivnosti. Ove aktivnosti će zahtevati svakako najširi pristup. Traži se angažovanje na realizaciji, ali i sredstva za njih. Za ovu grupu je važno obezbediti dobar priliv do baze istorijskih podataka. Razlog je da se vidi da li je moguće smanjiti nivo investicije nekom eventualno drugom metodom ili tehnologijom. Razmatraju se izvori finansiranja, itd.

II grupa – Čine je aktivnosti visokog prioriteta koje ne angažuju mnogo sredstava, ali i aktivnosti niskog prioriteta za koja su potrebna značajna sredstva. Ovde govorimo o srednjem nivou angažovanja. Za visoko prioritetne aktivnosti niskog angažovanja sredstava treba obezbediti dobro vođenje posla, a finansije su manji problem. Za nisko prioritetne aktivnosti treba iznaći prostora i finansija da se u doglednom vremenu izvedu.

III i IV grupa su aktivnosti sa srednjim ili niskim prioritetom i malim ili srednjim investicijama. Ove grupe nas malo manje zaokupljaju, ali su ne manje važne posebno sa aspekta pojedinca koji je korisnik objekta. Tako da bi na ovom nivou najbolje bilo što veće angažovanje korisnika i prepuštanje njima da odlučuju o toku realizacije aktivnosti.

SISTEMATSKI PRISTUP PROJEKTOVANJU INFORMACIONIH UPRAVLJAČKIH SISTEMA U ODRŽAVANJU OBJEKATA

Smatramo da je danas u informatičkoj eri vrlo besmisleno da razmatramo neke druge vidove organizacije upravljanja održavanjem. Ali svakako kompjutersku tehniku treba shvatiti kao alat koji je samo pomoć u kreiranju informacionih sistema i nikako ne očekivati od računara ništa više. Ova vrsta savremene organizacione strukture na žalost kod nas mora da računa na otpor u implementaciji zbog neobučenosti ljudi za rad na računarima.

Informacioni sitem u oblasti održavanja je neophodnost sadašnjice.

Kada pristupamo projektovanju ovakvog informacionog sistema za cilj imamo precizno i detaljno praćenje i planiranje aktivnosti održavanja na velikom broju objekata. Kao ulazni podatak nam služi baza podataka o objektima. Informacije o njima dobijamo iz detaljno urađenih projekata izvedenog stanja na terenu. To znači da se naša baza ulaznih podataka stalno dopunjuje novim objektina ali i ažurira za već unešene objekte pošto su neke aktivnosti izvedene. To jest, cilj je da ona u svakom trenutku bude apsolutno verodostojna stanju na terenu, a ne da s vremena na vreme preslikavamo zatečeno stanje. Znači da rad na njoj mora biti kontinualan, a ne intervalan.

Banka podataka sadrži informacije o objektima i svemu vezanom za objekte. Svi podaci se mogu podeliti u dve osnovne grupe podataka /9/:

• osnovni podaci (oni se po pravili ne menjaju ili se retko menjaju)

• podaci o promeni stanja

Slika 7: Dotok informacija do baze podataka


Osnovni podaci mogu da sadrže puno informacija. Teži se da se izaberu one od kojih se može imati koristi. Treba dobro odmeriti koliko je i kojih podataka potrebno da bi se imalo dovoljno informacija ali da se ne pretrpa informacioni sistem (IS) bespotrebnim činje-nicama (npr. za planera izgradnje je sigurno važno koliko je ljudi angažovano u procesu izgradnje ali u fazi planiranja održavanja ta informacija ne znači ništa itd). Formiranje liste podataka koji će se u bazi podhranjivati je stvar odluke projektanta baze. Ali neke od karakteristika nikako ne može preskočiti. To su:

• Naziv objekta; • Lokalitet (br. Katastarske parcele, opština,

najbliže mesto, saobraćajnice...); • Izgradnja objekta, projektna organi-

zacije, izvođač radova, isporučilac opreme, godina izgradnje;

• Investiciona vrednost; • Podaci o korisniku; • Podaci o čuvanju tehničke dokume-

ntacije; • Podaci o organizaciji kojoj je povereno

održavanje objekata; • Geometrijski podaci o konstrukciji,

gabaritima, ukupnoj površini, ukupnoj visini;

• Izvodi iz tehničke dokumentacije (statički sistemi, karakteristični preseci, dispozicija...);

• Fotodokumentacija. Dok podaci o promeni stanja najviše zavise od onoga što se desilo na terenu. Tu je umeće moderatora baze opet na delu. Od njegove veštine da tehničkim jezikom opiše aktivnosti zavisiće slikovitost i pravi izbor informacija. Ono o čemu se vode podaci je:

• Pregledi objekata (vrsta pregleda, datum, izvršioci, zapažanja i ograničenja);

• Aktivnosti održavanja, vreme izvođenja, izvođač, specifikacija izvedenih radova;

• Sanacija, adaptacija i rekonstrukcija (projektovanje, vreme izvođenja, izvo-đač, specifikacija izvedenih radova, garancije);

• Metodologije koje se koristi u modelovanju.

Teži se da se svi procesi unutar IS prikažu slikovito, pomoću dijagrama, kako bi se što

transparentnije pokazalo programerima, ali i korisnicima šta se očekuje od baze. U tu svrhu se koristi dijagram toka i relaciono konceptualno modeliranje.

Dijagram toka /11/ predstavlja tehniku grafičkog prikazivanja odvijanja nekog procesa. Može se koristiti da se prikaže neki novi proces koji se projektuje ili da bi se snimio neki postojeći proces. U ovom slučaju će se koristiti za prikaz izveštaja. Tačnije pomoću njega će se definisati izveštaji o onome što treba da bude urađeno od aktivnosti održavanja na projektu. Dijagram toka prati sledeće informacije kroz proces:

• Ko obavlja aktivnost • Koji se dokument koristi za obavljanje

aktivnosti • Koji dokument je rezultat neke aktivnosti

Pri izradi se koriste simboli dati na slici 8.

Slika 8: Simboli za crtanje dijagrama toka /11/

Dijagram toka pokazuje gde je u procesu ulazna i izlazna dokumentacija. Gde se vodi evidencija o nosiocima aktivnosti i kakav je sam tok procesa. Na ovaj način možemo prožeti proces održavanja dokumentacijom i procesima koje propisuje zakon ili imati otvoreni IS za naknadno ubacivanje procedura i akata koje neki budući propis bude zahtevao.

Konceptualna shema je formalni i konzistentni opis tipova entiteta objektnog sistema i njihovih odnosa (veza). Ovaj model je standardizovan kao dijagram entiteti - relacije. Konceptualnu shemu možemo smatrati konceptualnim modelom zapisanim pomoću tačno određenog formalizma.

Konceptualni model /1/ je slika kojom se opisan deo stvarnog sveta. Konceptualno modelovanje polazi od specifikacija strukture podataka i


zahteva za korišćenjem podataka koje definiše korisnik. Prema tome, dobar konceptualni model podataka IS-a mogu izraditi analitičari (odnosno projektanti) u saradnji sa korisnicima koji dobro razumeju potrebe za informacijama i njihovu strukturu. Zbog toga konceptualni model mora biti jasno prikazan. Jasnoći prikaza mnogo doprinose dijagramske tehnike prikaza modela podataka. Na primer, konceptualni model podataka može biti sastavljen od skupa dijagrama entiteti - veze i skupa opisa objekata prikazanih u dijagramima. Modeli podataka, oblikovani raznim dijagramskim i drugim specifikacijskim tehnikama su osnova za izgradnju efikasnog i uspešnog IS-a.

Dobro oblikovan konceptualni model podataka zadovoljava sledeće principe:

• jedan podatak je na jednom mestu, • podaci moraju, što je moguće više, biti

nezavisni.

ENTITET - ATRIBUT ENTITETA

Ključne pojmove od interesa u jednoj obradi podataka odnosno u jednoj apstrakciji realnog sveta u jednom razmatranju nazivamo entitetima.

Pomoću entiteta koji predstavljaju diskretne vrednosti, realni svet se konkretizuje, odnosno predstavlja diskretno.

Entiteti mogu da budu: Realni objekti, Događaji, Apstraktni pojmovi, Asocijacije - grupe (npr preduzeće).

Potpunija slika se dobija preko osobina svakog entiteta iz tog skupa. Te osobine zovu se atributi entiteta.

Na dijagramima entiteti - veze tipovi entiteta označavaju se pravougaonicima sa upisanim nazivom entiteta.

Podatak koji identifikuje, klasifikuje, kvantifikuje, izražava kvalitet ili stanje entiteta zove se atribut (obeležje, svojstvo) entiteta.

VEZE - RELACIJE

Vezom se povezuju entiteti. Veza se imenuje, a naziv veze opisuje ulogu entiteta u vezi. Naziv veze je najčešće glagol ili glagolska imenica. Veze su dvosmerne, tj označavaju međusobne odnose entiteta u oba smera. U dijagramima se veza označava linijom (Martinova notacija) ili romboidom (Chenova notacija). I veza može

imati svoje atribute. U dijagramima atirbuti se označavaju ovalima.

OGRANIČENJA VEZE

Osnovni model entiteti - veze ograničava vezanost tipova entiteta oznakom 1 ili M (više). Za dva skupa entiteta (A i B) i najčešće korišćenu binarnu vezu to znači:

• 1:1 (svaki član A povezan sa jednim članom B i obratno);

• 1:M (jedan A povezan sa nula, jednim ili više B, ali svaki B samo sa jednim A);

• M:N (ne postoje nikakva ograničenja u povezanosti).

PRIMER INFORMACIONOG SISTEMA ZA UPRAVLJANJE ODRŽAVANJEM OBJEKATA

Problemi zanemarenog održavanja i predlog ređenja će biti prikazani na primeru jedne vrste specifičnih objekata. U ovom primeru je obrađen primer metalnih silosa. Ovo su industrijski objekti čije održavanje mora imati nivo prioriteta u grupi jedan po priloženoj podeli (slika 9).

Slika 9: Industrijski objekat

Međutim godinama unazad se o tome nije vodilo računa. Ovo su posledice (slika10).

Slika 10 Posledice neodržavanja objekta


Metalni silosi kao specifične konstrukcije zahtevaju i karakterističan način održavanja. Konstrukcije kod kojih je problem posmatran opterećenja prenose na temelj preko armirano betonskih prstenova. Tako da se razlikuju dva različita sistema koja zahtevaju aktivnosti održavanja. Sama metalna konstrukcija i armirano betonski deo koji prima opterećenja. Najuočljiviji problem je direktna izloženost metala atmosferskom uticaju. Značajnu zaštitnu ulogu igraju premazi koji se nanose na konstrukciju. Rade se u sistemu 2+2. Dva sloja osnovnog premaza plus dva zaštitna. Radi kontrole postojanja sva četiri sloja rade se u različitim bojama. Problemi nastaju i ako su korektno naneti premazi pri izgradnji. Oni nisu neuništivi. Zahteva se njihovo obnavljanje u periodu od 5 do 10 godina, u zavisnosti od kvaliteta materijala, a najviše od situacije na objektu utvrđene redovnim kontrolisanjem koje treba da bude osnovna aktivnost održavanja.

Kobne za silose mogu biti i greške načinjene pri projektovanju, kao i prilikom izvođenja. Kao primer navedena je sanacija silosa, vlasništvo "Mitrosrema" RJ "Korn Produkt" Sremska Mitrovica. Silosi su locirani u industrijskoj zoni Sremske Mitrovice, na obali reke Save, a u blizini fabrike "Matros" i šećerane. Sredina je izuzetno zagađena i agresivna. Projektnu dokumentaciju ovih objekata je uradila "Goša" iz Smederevske Palanke, a ujedno je bila i izvođač. Na slici 11 su snimci silosa na kojima su vršene sanacije. Postavljen je "I" profil u vidu obruča. Otvor okrenut na gore je bio idealno mesto za zadržavanje atmosferilija, ali i žita koje je padalo pri punjenju silosa. U prisustvu vlage dolazilo je to klijanja žita i raznih hemijskih reakcija koje su razarale kako profil i zavrtnje tako i trup silosa. Možda projektom ovaj profil najviše odgovara rešenju, ali se nije smelo dozvoliti da ostane ne ispunjen nekim lakim materijalom odgovarajućih karakteristika, pod nagibom koji bi obezbedilo slivanje vode od silosa.

Slika 11

Nekad se verovalo da je armirani beton večit, potpuno otporan na uticaj okoline i da njegovo održavanje nije potrebno. Starenje konstrukcija je pokazali suprotno. Počeli su da se pojavljuju znaci degradacije betona. U betonskom elementu se razlikuju dve vrste degradacija. Degradacija betona i degradacija armature (degradacija čelika). Osim vode i vlage uzroci degradacije mogu biti: agresivna okolina, poroznost i neadekvatan zaštitni sloj betona. Degradacija betona može dostići takav stepen da čelik u potpunosti izgubi zaštitnika od vode kojeg ima u betonu. Sledeće što sledi ako se ne reaguje na simptome degradacije je uništavanje armature u betonskom delu silosa. A koliko to daleko može da ide govore primeri iz prakse gde je na jednom silosu zatečena šupljina umesto ankera koji je trebalo da vezuje silos za betonsi prsten (slika12).

Slika 12

Sanacija je urađena tako što su profili ispeskareni, a zatim zaštićeni premazom policema u dva sloja, proizvođač "Prvi maj" Čačak. Jedan prsten pokazno je ispunjen stirocemom (laki beton, proizvod "Prvi maj" Čačak). Greškom izvođača podloške za nalivanje silos ćelije stavljene su uz same zavrtnjeve i sprečile su podlivanje betona oko anker zavrtnja i samim tim njegovu zaštitu betonom. Svi zavrtnjevi koji su imali takve podloške su korodirali i do 80%. Podlivke ispod silos ćelije na nekim mestima kao da uopšte nema. Sanacija je urađena tako što je kompletna podlivka odstranjena i urađena nova, uz zamenu ankera koji su pretrpeli koroziju veću od 10%. Podlivanje je urađeno materijalom polimag RV04 (proizvodi "Prvi Maj" Čačak), i premaz policemom.


Samo preventivnim i redovnim održavanjem silos će se pokazati tehnički i ekonomski opravdan. Neredovno i nepravilno održavanje izaziva velike tehničke probleme (havarije, neupotrebljivost silosa i dr.) i veće troškove za sanacije.

Održavanje silosa kao privredno bitnih objekata se mora planirati i sistematski organizovati. Potpuno je jasno da bi u ovom slučaju bila ostvarena velikia ušteda da su se objekti redovno održavali. Mislim da je ovo dobar primer šta neodržavanje može da izazove.

Predlog informacionog sistema, ili podsistema Sasvim je jasno da se mora formirati neka baza za praćenje ovih aktivnosti i neke mere makar i prinude da se te aktivnosti blagovremeno izvršavaju. Svi podaci o predviđenom i ostva-renom održavanju ulaze u sastav tehničke dokumentacije objekta. Vodi se računa o aktivnostima održavanja i njihovom pravovre-menom izvršenju. U svakom trenutku se ima pregled izvršenih operacija i postojećih stanja. Naravno baza ne zamenjuje preglede koji se vrše. Vođenje evidencije bi podrazumevalo i silose u privatnom vlasništvu. Vlasnici bi se motivisali na izvršenje propisanog održavanja, koje bi se moglo standardizovati, poreskim olakšicama i benificijama. Na slici 5. je dat predlog konceptualnog modela baze podataka urađen pomoću dijagrama entitet-relacija.

Slika 13: Model baze održavanja silosa

Entiteti su vlasik, parcela, silos, aktivnost održavanja i firma. Ovi entiteti su opisani svojim atributima, od kojih je jedan izdvojen kao ključni. A međusobno su atributi povezani relacijama – vezama. Atributi koji čine ove entitete su dati u tabeli 1. Podvučeni su ključni atributi.

Sistem bi mogao da daje izveštaje npr. svakog prvog u mesecu o aktivnostima koje se na

objektima koji se nalaze u sistemu treba da izvrše u narednom mesecu. Sve ovo se radi u cilju produžavanja eksploatacionog veka silosa i izbegavanja troškova sanacija.

VLASNIK (jmbg, ime_i_prezime, adresa, daum kupovine, br_ugovora)

SILOS

(šifra silosa, godina_izgradnje, izvođač, projektant, dimenzije_silosa, karakteristike_materijala)

PARCELA

(šifra parcele, katastarska_opština, broj_parcele, površina, stepen_opremljenosti, stepen_uređenja)

AKTIVNOST ODRŽAVANJA

(šifra_aktivnosti, periodičnost, vreme_odvijanja, primedbe, materijal, oprema)

FIRMA (šifra firme, naziv, sedište, adresa, odgovorni_ zastupnik, primedbe)

Tabela 1

Ako bi smo uspeli da uspostavimo rad ovog sistema održavanja, proces odvijanja komunikacije između strana angažovanih na održavanju bi izgledao kao na sledećem dijagramu. Pomoću dijagrama toka (na slici 6) čija je simbolika i jezik objašnjen u prethodnom poglavlju su prikazani procesi i aktivnosti, kao i akteri nosioci aktivnosti. Ovde se radi o skupim aktivnostima održavanja i one prethodno moraju biti odobrene. Odobravaju se po izvršenim uvidima u baze podataka i izvršenim obaveznim pregledima objekata. Kada se radi o aktivnostima niže važnosti i prioriteta neki delovi procesa mogu biti preskočeni i na taj način procedura uprošćena.


Slika 14: Dijagram toka aktivnosti održavanja

Ovaj primer je samo podsistem neke baze. Može se ići regionalno na formiranje baze objekata. Teško je sada zamisliti bazu objekata na nivou države. Probno se može uraditi pilot projekat sa nekom manjom mesnom zajednicom ili opštinom. Sve vrste objekata bi imale svoje podsisteme, a zajedno bi ulazile u informacioni sistem za upravljanje objektima.

SOFTVERSKA PODRŠKA ZA UPRAVLJANJE ODRŽAVANJEM OBJEKATA

Tržište softvera, kao i svako drugo reaguje na povećanu tražnju pojavom veće ponude. Tako se sada nalazimo u fazi produkcije novih softvera iz ove oblasti.

Efikasno upravljanje projektima održavanja zahteva izuzetno dobro planiranje. To znači da

sve relevantne informacije treba pravilno upotrebiti, analizirati i primeniti u pravo vreme. Pored sve pomoći koje softver može da obezbedi, ni najbolji softverski paket ne može zameniti kompetentnog lidera projekta /4/.

Treba dobro razmotriti da li je bolje projektovati sasvim nov softver ili neki od postojećih prilagoditi potrebama ovakve vrste projekata i naše baze o objektima ubaciti i prilagoditi nekom postojećem programu.

S gledišta softverske arhitekture možemo podeliti softverske alate za podršku upravljanju projektima održavanja na /4/:

• Web aplikacije ili servise • Desktop aplikacije


Web aplikacije imaju mogućnost saradnje većeg broja ljudi odjednom. Lakše se distribuiraju radni zadaci. Prednost je dostupnost većem broju korisnika koji su međusobno prostorno dislocirani.

Od najčešće korišćenih desktop aplikacija za podršku upravljanju ističe se MS Project iz Office softverskog paketa.

Ipak MS Project je opšti program za upravljanje projektima. I možda je bolje suziti pretraživanje na programe za upravljanje u oblasti održavanja.

Kao primer dobrog softvera iz oblasti održavanja možemo navesti softverski paket CWORKS Computerized Maintenance Management System. Razvijena je aplikacija u Access-u. Na slikama 15a, 15b i 15c je dat ekran prikaza ulazne strane.

Slika 15a: Softverski paket CWORKS

Vidi se sa ekrana šta su entiteti o kojima se vodi evidencija. Ovaj softver možda nije najprilagođeniji građevinskom održavanju, ali daje dobar primer o osnovnim postulatima koji se moraju zadovoljiti u ovakvoj vrsti programa.

Klikom na svaki od entiteta otvaraju se tabele u kojima su podaci. Tako kada kliknete na Work Order otvori se sledeći prozor.

Slika 15b: Softverski paket CWORKS

Vidimo da se vode sledeći atributi: šifra aktivnosti naručenih radova kao ključni atribut, vrsta radova, status radova, opis, datum naručenja.

Na isti način su urađene tabele i za ostale entitete. Treba izdvojiti veliki broj izveštaja koji se može iz baze izvući ovim softverom.

Slika 16:Softverski paket CWORKS

Ipak, posle pretraživanja po mnogim demo verzijama koje se nude na tržištu ovih softvera došli smo do sledećeg zaključka: nijedan od opštih softvera nije moguće bez adaptacija direktno primeniti. Oni bi se osim toga morali prevoditi i prilagoditi našoj regulativi. Obzirom da su svi na koje smo naišli inostranih autora održavanje samih softvera je mnogo skuplje. Ako se koncentrišemo na naše tržište postoje softveri za praćenje održavanja iz oblasti mašinstva. Jedan od boljih je softverski paket krov, razvijen u Institutu za istraživanje i projektovanje u privredi. On je rađen za praćenje održavanja voznih parkova. Posmatrani entiteti nisu objekti već prevozna sredstva, ali bi se analogija mogla uspostaviti. Međutim ni jedan iz oblasti građevinarstva nismo uspeli da nađemo. Moguće je da postoje neke mini baze za praćenje održavanja objekata po većim firmama, ali na ozbiljniji softverski projekat nismo naišli. Smatramo da je jako važno da se paralelno odvija uvođenje reda u ovu oblast sa formiranjem baza i uvođenjem standardizacije u upravljanju održavanjem.

ZAKLJUČAK

Održavanje je od izvanrednog značaja za dugotrajno obezbeđivanje eksploatacije objekta. To znači, da po završetku faze građenja i dalje treba voditi računa o stanju objekta i angažovanje građevinskih inženjera u tom smislu je ne manje važan zadatak nego sama izgradnja objekta.

U starom veku su se gradili monumentalni objekti koji traju do današnjeg dana. Tako je jer tadašnji neimari nisu uopšte uzimali u obzir


eksploatacioni vek objekata. Mogli bi smo i danas da gradimo kuće betonom visoke čvrstoće npr 50, ali to je potpuno neopravdano finansijski i ekonomski. O tome se nekada nije raspravljalo. Naši objekti su za mnogo kraći vek. U svetu je trend ka veku eksploatacije od 50 godina. To znači da je i kvalitet adekvatan tom veku. Kako se skraćuje eksploatacioni vek tako raste ulaganje u održavanje objekata i na taj način se obezbeđuje izuzetno visok nivo karakteristika u eksploataciji. Kratko i kvalitetno.

S time da se proces brige ne sme završiti bez planiranja uklanjanja i rušenja objekta, kao i mogućeg recikliranja materijala. Građevinski materijali sve više postaje veliko opterećenje komunalnih sistema gradova. Jedina supstanca koju ljudi koriste godišnje više nego beton je voda. Svake godine proizvede se jedna tona betona po stanovniku planete Zemlje (Goldstein, 1995). Recikliranje ovog materijala, koji je simbol građevinarstva danas, postaje ne samo tehnička inovacija, već potreba savre-menog urbanog društva. U Evropi više od 25% ukupne količine otpada čini građevinski otpad nastao rušenjem i rekonstrukcijama zgrada. U Australiji je to čak 40%. Samo 30% upotreblje-nog materijala se računa da će biti reciklirano, iako su proračuni u nekim zemljama pokazali da čak 90% može ući u proces reciklaže.

Upravljanje održavanjem objekata je kontinualni proces koji traje od trenutka izgradnje do trenutka uklanjanja objekta i njegove eventualne reciklaže. Ovo je oblast koja će u budućnosti neminovno angažovati veliki broj inženjera. Što više unapredimo upravljanje održavanjem, kvalitet objekata u eksploataciji će biti viši.

LITERATURA

/1/ Ivković B., Popović Ž. „Upravljanje projektima u građevinarstvu“, Beograd 2005.

/2/ Ivković B., Arizanović D., „Organizacija i tehnologija građevinskih radova“ Beograd 1990

/3/ Stanivuković D., Vulanović V. „Metode i tehnike unapređenja procesa rada“, Istraživački tehnološki centar, Novi Sad 2003.

/4/ Stanivuković D., Radaković N., „Upravljanje projektima“ Novi Sad 2004.

/5/ Vasić B. „Upravljanje održavanjem“, Beograd 1997.

/6/ Vasić B. „ Menadžment i inženjering u održavanju“ Beograd 2003

/7/ Pakvor A. „Trajnost, održavanje i ojačanje betonskih konstrukcija“

/8/ Dukić L., Curović N., „Održavanje i sanacija metalnih silosa“ savetovanje Ocena stanja, održavanje i sanacija objekata u građevi-narstvu, Tara 1999.

/9/ Uzelac Đ., Vojinović B., „Razvoj modela za upravljanje specijalnim objektima uz primenu informacionog sistema“, savetovanje Ocena stanja, održavanje i sanacija objekata u građevinarstvu, Tara 1999.

/10/ Vojinović B., „Regulativa za modeliranje internih pravilnika za upravljanje objektima“, savetovanje Ocena stanja, održavanje i sanacija objekata u gradjevinarstvu, Vrnjačka Banja 2003.

/11/ Radaković N., „Dijagram toka“ Novi Sad 2003.

/12/ Klem N. „Informacioni sistemi u komunalnoj oblasti“ Skripte na građevinskom fakultetu u Beogradu, Beograd 1999

/13/ Curović N. „Kontinualno unapređivanje upravljanja“, Seminarski rad, Beograd 2003.

/14/ „CWORKS“ softverski paket, USA 2004

/15/ „KROV“ softverski paket, IIPP 2002

/16/ Internet strana BS-a (British Standards)

/17/ Dokumentacija Građevinskog preduzeća „Dukić“ sa sanacije silosa „Mitrosrem“ Sremska Mitrovica

/18/ „www“

BUILDING MAINTENANCE MANAGEMENT

Successful and quality exploitation of buildings is very important for a wide circle of people, from architects, contactors, users, admini-strators to a wide public interest. The mainte-nance theory, which is not created for this kind of technical systems, could clearly be applied in this case.

The modern bussines imposes standardizations in order to increase quality in all areas. Hence, standards for project management emerge. Nowadays, the information system in mainte-nance area is necessity. This paper presents an example of information system as wel as software support for building maintenance management .

Key words: project management, maintenance, information system, software


SSIISSTTEEMMII UUPPRRAAVVLLJJAANNJJAA OODDRRŽŽAAVVAANNJJEEMM PPOOMMOOĆĆUU RRAAČČUUNNAARRAA ((CCMMMMSS)) II PPRRIIMMEENNAA NNAA

ŽŽEELLEEZZNNIICCAAMMAA SSRRBBIIJJEE

Ponoćko Slobodan, dipl. ing. J.P. „Železnice Srbije“ Simić Tomislav, dipl. ing. J.P.“Železnice Srbije“

Standardizacija i nagli razvoj računarske tehnike krajem prošlog veka doveli su do sve veće popularizacije, čak bi se moglo reći, i do nužnog integrisanja računara u proizvodne i organizacione sisteme širom sveta. U ovom radu formulisani su osnovni postulati CMMS sistema, odnosno kompjuterski podržanog održavanja tehničkih sistema.

Ključne reči: železnica, održavanje, kompjuterski sistemi

UVOD

U uslovima današnjeg razvoja, potpuno je nezamisliva bilo koja filozofija ili plan razvoja proizvoda i usluga, bez obizira na delatnost, granu ili rang organizacije, bez upotrebe i planiranja određenog stepena kvaliteta proizvoda.

Stepen kvaliteta proizvoda definisan je primenjenim sistemom standarda u procesu organizacije proizvodnje (npr. ISO 9000). Ovakva filozofija, i nagli razvoj računarske tehnike krajem prošlog veka, doveli su do sve veće popularizacije, čak bi se moglo reći, i do nužnog integrisanja računara u proizvodne i organizacione sisteme širom sveta. Tako se razvijaju različite grane primene računara u proizvodnim delatnostima i organizaciji i praćenju proizvodnog procesa, kao što su CAD, CAM, PPC, CNC itd.

Početkom devedesetih godina, u medicini se javlja potreba za posebnim tretmanom pri održavanju sofisticirane medicinske opreme. Naime, zbog svoje uloge u radu, bilo je potrebno tačno definisati radnu sposobnost svakog njegovog dela, i pravovremeno intervenisati ako je potrebno. Praktično je trebalo osmisliti sistem, koji će se potpomognut računarom baviti gotovosti medicinske opreme. Ovde su forumulisani i osnovni postulati CMMS Kontakt: Ponoćko Slobodan, dipl. ing. J.P. „Železnice Srbije“ Nemanjina 6, 11000 Beograd, SCG E-mail : [email protected]

sistema (Computerised maintenance mana-gement systems), odnosno kompjuterski podržanog održavanja tehničkih sistema.

Pošto se ovakav sistem odlično pokazao, započelo se sa njegovom primenom u proizvodnji. CMMS sistemi danas podržavaju dokumentaciju propisanu standardom ISO 9002, koja je sastavni deo TPM (Total prodactive maintenance) filozofije u proizvodnji.

Današnji sistem rada u službi održavanja pokazao se kao isuviše glomazan i pun nepra-ktične “papirologije”. Neretko se javljao slučaj nemarnosti pri unosu podataka u papirne medijume podataka, tako da su se često pojavljivale greške koje su usporavale i onemogućavale realno realizovanje i donošenje pravovremenih odluka. Najčešće greške pri ovakvoj organizaciji su:

• Loše navike radnika održavanja pri unosu podataka,

• Vreme potrebno za organizaciju ovakvih datoteka (kartoteka),

• Odbojnost prema pisanju zapisnika, • Često loše raspoređeni i netačni podaci, itd.

U tipičnom “papirnom” sistemu, svaki deo, ili mašina, ima svoj karton, na kome se nalaze podaci bitni za tu mašinu (opis, datum kupovine, intervencije održavanja itd).

Čak i u slučaju perfetnog funkcionisanja ovog sistema održavanja, opet postoji velika verova-tanoća pojave greške u radu službe održavanja zbog gore navedenih faktora, ili u najboljem slučaju, vreme reagovanja pri otkazu i interve-


ncija službe održavanja, su u najmanju ruku dva puta duže od organizacionog sistema CMMS.

OSOBINE CMMS SISTEMA

CMMS sistemi danas su softverske aplikacije sa podrškom za određene platforme PC-a (Windows, Unix, OS/2). Aplikacije za primenu CMMS sistema sadrže sledeće osnovne funkcije:

• Registracija tehničkih sistema za potrebe održavanja,

• Ekonomske funkcije izračunavanja troškova održavanja, rezervnih delova, skladišta,

• Programiranje preventivnog održavanja tehničkih sistema,

• Kontrola procedura preventivnog održavanja i dokumentacije,

• Kontrola planiranih i neplaniranih intervencija održavanja,

• Planiranje radnika za održavanje, • Organizacija baze podataka radnika

službe održavanja, • Organizacija kalibracije i provera

opreme službe održavanja, • Ukupna organizacija službe održavanja, • Prikupljanje informacija sa tehničkih

sistema u eksploataciji (On-line), • Obrada, i skladištenje prikupljenih

informacija sa tehničkih sistema u eksploataciji,

• Kontrola i organizacija pokretnog i nepokretnog inventara službe održavanja,

• Kontrola performansi, i validacija odluka o planiranom održavanju itd.

Ovde je navedena većina funkcija CMMS sistema održavanja, a razlike pri izboru određenih rešenja su neznatne. Ovaj sistem je dakle, zasnovan na prikupljanju i obradi informacija, predlaganju rešenja i manipulaciji bazom podataka tehničkih sistema. Često se misli da je CMMS softver vezan samo za organizaciju službe održavanja, međutim, zaboravlja se na funkciju prikupljanja informacija direktno sa tehničkih sistema.

Ovo u stvari predstavlja povratnu vezu za kontrolu rada, pri čemu se vrši upoređivanje unpared definisanih parametara trenutnog rada sistema, i zadate vrednosti parametara koji se nalaze u bazi podataka CMMS-a.

Informaciona struktura CMMS sistema se zasniva na:

• Direktnom unosu podataka od strane radnika održavanja (preko tastature),

• Unosu podataka od strane radnika putem bar-kod čitača i

• Kontinualnoj kontroli parametara rada tehničkog sistema.

Ovakva organizacija informacionog sistema doprinosi boljem kvalitetu rada čitave službe održavanja. Podaci su na ovaj način korektno unešeni u odgovarajuća polja, vreme za njihovu pretragu je minimalno, kao i procenat greške.

Uvođenjem CMMS-a treba očekivati sledeće:

• Smanjenje troškova održavanja, • Poboljšanu kontrolu i organizaciju

preventivnog održavanja, • Jednostavan pristup podacima, • Povećanje „rezervne upotrebljivosti“, • Bolja organizacija rezervnih delova, itd.

KONFIGURACIJA CMMS SISTEMA

Uvođenje CMMS sistema u proizvodnu organizaciju je neminovan proces. Samim tim, što je odavno izgrađen i potvrđen stav da je deo kvaliteta proizvoda sadržan i u procesu održavanja tehničkih sistema. Međutim, pravilna konfiguracija CMMS sistema je veoma bitna za njegovu adekvatnu implementaciju i projekciju na proizvod. Materijalna ulaganja, kao i potebe za ostalim resursima, počev od tehničkih pa do kadrovskih, u realizaciji ovakvog projekta su velika. Prvi zahtev koji se postavlja jeste adekvatna računarska infra-struktura (informaciona mreža), što predstavlja već pozamašan zahtev za svaku proizvodnu organizaciju.

Pravilno konfigurisanje i definisan CMMS je osnov daljeg razvoja i korektnog funkcionisanja službe održavanja. U slučaju loše postavke osnovnih potreba za konfiguracijom CMMS sistema, dolazi do parcijelne i nedovoljne iskorišćenosti sistema što utiče na konačan ishod proizvodnje. Osnovna pitanja na koje svaka proizvodna organizacija treba da odgovori pre instaliranja CMMS-a su:

• Spremnost radnika na promene, • Revizija prethodnog sistema održavanja

u primeni, sa kontrolom i ažuriranjem dokumentacije,

Istraživanja i projektovanja za privredu 13/2006 21

• Provera organizacionog sistema održavanja,

• Provera trenutne upotrebe računarske tehnike,

• Formiranje zahteva i ciljeva za poboljšanje tehnologije održavanja,

• Postavljanje ekonomskog repera (očeki-vanja od nove organizacione šeme sistema održavanja),

• Ocena trenutne ekonomske efikasnosti službe održavanja.

U tabeli 1 date su suprotno orijentisane vre-dnosti dobijene „dobrom“ i „lošom“ primenom sistema održavanja /1/.

Loše organizovano održavanje: - Održavanje zavisi od stručnosti radnika - Nema tragova zapisa o primenjenom održavanju - Ekonomska procena efikasnosti ne postoji, - Održavanje se smatra „nužnim zlom“, - Neplanirane intervencije su u većini u odnosu na planirano održavanje

Dobro organizovano održavanje: - Održavanje se smatra sastavnim delom proizvodnje - Osnovni motiv je „sistem u radu“ - Analiza razloga pojave otkaza - Akcenat na razvoj kadrova - Dostupnost podataka za analizu i obradu

Tabela 1

FUNKCIJE CMMS-A

CMMS je najčešće zamišljan kao alat za organizaciju rasporeda odgovarajućih tehno-logija i koncepta održavanja. Ovo se dešava zbog ranijeg iskustva u primeni tehnologije održavanja kada se veliki deo posla svodio na

organizaciju službe održavanja i predpostavke o adekvatnoj koncepciji metode održavanja tehničkih sistema.

Pojavom računara u tehnologiji održavanja ovo se iz korena menja. Upotreba računara je kod preventivnog održavanja sasvim normalna stvar, ali CMMS pruža podršku i za ostale koncepte održavanja.

Softver za podršku CMMS je dovoljno razvijen i smatra se sastavnim delom naprednih sistema proizvodno poslovne filozofije organizacije proizvodnje (CIM), uz pomoć računara, a u skladu je i sa primenjenim ISO standardima kvaliteta /1/.

Od gotovih CMMS softverskih paketa treba očekivati sledeće funkcije:

• Mogućnost mrežnog povezivanja preko određenih protokola,

• Opcije ponuđenih koncepata i modela održavanja,

• Ocena predložene tehnologije održavanja, • Detaljni izveštaji za svaki tehnički sistem

posebno, sa istorijatom stanja „u otkazu“ i „u radu“, itd.

Upravljanje inventarom Ovo je standardna opcija svakog CMMS softve-rskog paketa. Cilj je stvoriti bazu podataka svih sredstava kojima raspolaže služba održavanja i pridužene srodne službe. Registar opreme bi u ovom slučaju bio u svakom trenutku dostupan svim okolnim službama vezanim za proizvodnju (npr. finansijska služba), jer je baza podataka integrisana u zajedničku bazu podataka CIM sistema. Ostavlja se mogućnost, u zavisnosti od veličine proizvodnog sistema, da se formira osnovna baza podataka na nivou službe održavanja, radi brže komunikacije u informa-cionom sistemu i njegovog rasterećenja (slika 1).

CAD

CAQ

CAM

PPS

BAZAPODATAKA

Slika 1: Moguć način organizacije podataka putem CMMS


Vizuelni izgled softvera treba da je prilagođen korisniku i pristupačan. Konfiguracija baze podataka inventara, zavisi od primenjenog sistema kvaliteta u proizvodnoj organizaciji. Tipične vrednosti za unos u bazu su /2/:

• Registarski broj, • Odeljenje, • Ime tehničkog sistema, • Model, • Serijski broj, • Lokacija tehničkog sistema u proi-

zvodnji, itd. Ovakav način bi u mnogome olakšao rad i komunikaciju između nabavno stovarišne službe na železnici, magacina i tehničke pripreme. U sadašnjem sistemu dolazi do konfuzije u pogledu stanja u magacinima, kataloških brojeva, potrebne zalihe za naredni period itd., što sve za posledicu ima zastoje u održavanju, odnosno saobraćaju.

Izgradnja infrastrukture za primenu ovakvog načina je u toku na Železnicama Srbije od strane firme Simens koja je dala računarsku podršku, uz adekvatan softver i obuku radnika sistem bi za vrlo kratko vreme bio u funkciji. Predlog bi bio obeležavanje rezervnih delova bar kodom, što bi značajno smanjilo vreme potrebno za prebrojavanje pristiglih delova, njihovo poreklo i lokaciju. Sa ovakvim načinom tehnička priprema održavanja imala bi uvid gde, kad i sa koliko rezervnih delova mogu da računaju.

Raspored preventivnog održavanja Organizacija rasporeda preventivnog održavanja u CMMS-u zasnovana je na predhodnom unosu podataka u bazu podataka sistema. Vrši se dakle, prikupljanje, konfiguracija i obrada informacija o svakom tehničkom sistemu u CIM sistemu posebno. Važno je definisati potrebne informacije (parametre) za preventivno održavanje, jer nepo-tpune i netačne polazne informacije, narušavaju osnove sistema, a ovo opet dovodi do netačnog i nepravilnog održavanja tehničkih sistema.

Osim osnovnih podataka o tehničkom sistemu, potrebno je definisati:

• Dostupnost (u zavisnosti od radnih smena) tehničkog sistema,

• Potrebnu kvalifikaciju radnika službe održavanja,

• Potrebno vreme za intervenciju, • Parametre koji se kontrolišu,

• Proceduru tehnologije održavanja (u zavisnosti od primenjenog standarda kvaliteta).

Opis-dizel motor Broj naloga - HITASMD123 Lokacija – Mašinska obrada Raspoloživost opreme - III smena Potrebne kvalifikacije – Mašinski inženjer

Period KvalifikacijePotre-ban broj

Proce-njeno vreme

Broj proce-dure

Nede-ljno Električar 1 30 34EW

Mehaničar 1 15 34MW Mese-čno Mehaničar 2 90 34MM

Godi-šnje Električar 1 20 34EA

Mehaničar 2 480 34MA Instruktor 1 120 34IA

Tabela 2 Raspored preventivnog održavanja

Potreban deo čini baza postupaka preventivnog održavanja. Ona se sastoji od svih poznatih procedura i tehnologija održavanja, i nalazi se najčešće u zajedničkoj bazi podataka. Svaki put kada lice određeno za organizaciju rasporeda preventivnog održavanja odabere određeni po-stupak, softver vrši proveru strategije održavanja upoređivanjem sa svojom bazom podataka.

Ovakva procedura u odlučivanju i organizaciji službe održavanja doprinosi:

• Boljem efektu održavanja, • Obezbeđuje adekvatnu primenu svakog

procesa održavanja, • Rešava probleme vezane za “papirologiju”, • Izbegavaju se slučajne i sistemske greške.

Većina današnjih softverskih rešenja podržava sistem kvlaiteta ISO 9002, a novina je nado-gradnja sistemske baze podataka procedura, (u zavisnosti od primenjenog standarda kvaliteta), putem globalne mreže, interneta. Ovo se vrši jednostavnim transferom preko poznatih servisa, www, FTP, podataka sa adrese dobavljača softverskog paketa za CMMS sistem /1/.

Globalno gledano, osnovu primene svake procedure tehnologije održavanja za određenu grupu tehničkih sistema (npr.elektromotor) čini jedna osnovna procedura, formular koji se po potrebi može modifikovati. Ovo je bitno, jer se smanjuje vreme potrebno za definisanje procedure održavanja za svaki tehnički sistem posebno (slika 2).


Slika 2:17 Način izbora procedure održavanja

Postojeći sistem preventivnog održavanja na Železnicama Srbije podrazumeva sličan model, međutim najveću manu predstavlja vreme potrebno da se odredi ko, gde, kad i šta radi, kao i prioriteti. Konfuziju povećava nedovoljan ili uopšten popis procedura održavanja i kontrole obavljenog posla. Tačnije struktura i vreme potrebno da se izvrši jednostavna operacija je preobimno. U slučaju primene ovog softvera, sam računarski sistem bi izvršio najoptimalniji način obavljanja jednog preventivnog održa-vanja uz preporuke i najvažnije otklanjanje

mogućnosti ponavljanja grešaka koje su se javljale u prošlosti.

Neplanirane intervencije Svaki softverski paket CMMS sistema održavanja, podržava i obaveštenje i kontrolu (On-line) iznenadnih pojava otkaza tehničkih sistema. Sistemi koji podržavaju daljinsku kontrolu parametara rada tehničkih sistema, koji su deo CIM sistema, ovde su u prednosti zbog efikasnosti delovanja službe održavanja (slika 3).

PREDAJNIK

satelit

CMMS/ SERVER

Senzori

CAQ/SERVER

TERMINALI U SLUŽBI ODRŽAVANJA

CAM/SERVER

Slika 3 Šematski prikaz organizacije CIM sistema

U ovom primeru služba održavanja tehničkih sistema se oslanja na informaciju o otkazu tehničkog sistema iz proizvodnje. Informacija se dobija na način:

• Od strane radnika u proizvodnji, • Sam CMMS softver konstatuje stanje

otkaza tehničkog sistema.

Prvi slučaj podrazumeva alarmiranje dežurne službe održavanja o pojavi otkaza tehničkog sistema. Prethodno znači, da radnik iz proizvodnje koji uoči nepravilan rad, ili otkaz tehničkog sistema, preko najbližeg terminala u proizvodnji (CIM sistem), šalje informaciju o otkazu tehničkog sistema popunjavajući već pripremljenog elektronskog formulara za te svrhe, službi održavanja na dalju obradu.

Procedure održavanja

Baza podataka

CAD/CAM/CAQ

M

M

M


Ova forma podrazumeva sledeće informacije:

• Registarski broj tehničkog sistema, • Lokaciju, • Ime i prezime radnika koji prijavljuje

otkazno stanje, • Kratak opis otkaznog stanja.

Ovde treba napomenuti, da je zbog efikasnosti CMMS sistema dovoljno uneti u formular o otkazu, registarski broj tehničkog sistema putem tastature ili očitavanjem bar koda, ime i prezime, (ili jedinstveni broj radnika u većim sistemima) i opis otkaznog stanja. Ostatak informacija se preuzima iz baze podataka.

Redosled operacija koje u tom trenutku preduzima CMMS softver su sledeće:

• Definisanje i štampanje radnih naloga, • Organizacija interventne grupe, • Organizacija potrebne opreme i

rezervnih delova, • Promena stanja i tačna lokacija

potrebnog rezervnog dela u skladištu rezervnih delova,

• Provera opterećenja zavisnih tehničkih sistema od tehničkog sistema koji se nalazi “u otkazu”,

• Izveštaj po izvršenoj intervenciji. Podrazumeva se da po pojavi otkaznog stanja tehničkog sistema, CMMS sistem tretira po-stupak neplaniranog tehničkog održavanja kao prioritet u odnosu na ostale postupke planira-nog održavanja. Posle uspešno obavljene inter-vencije, vrši se ekonomska valorizacija zahvata tehničke službe održavanja, zatim se vrši “UPDATE” baze podataka, i ako je potrebno korekcija predviđenog održavanja tehničkog sistema, i u njemu srodnih uzimajući u obzir nove parametre rada tehničkog sistema (slika 5)

Drugi sistem je karakterističan za On-line kontrolu parametara rada tehničkih sistema. Po pojavi otkaza ili nestabilnosti u radu kontro-lisanog tehničkog sistema, koristi se ista procedura kao kod prvog slučaja. Poboljšanje kod ovakve organizacije kontrole rada tehničkog sistema su:

• Brzina reagovanja, • Moguća prevencija većih otkaza, • Kontrola srodnih i zavisnih tehničkih

sistema od sistema koji je “u otkazu”. Ovakav način kontrole radnih parametara tehni-čkih sistema je tehnički najzahtevniji jer podra-

Otkaztehnickogsistema

Proizvodnja kontaktira službu održavanja

Formiranjeradnog naloga

Formiranjeradne grupe

Intervencijaradne grupe

Teh. sistemponovo u radu

UPDATE bazepodataka

Slika 4 Algoritam redosleda radnji pri pojavi

neplanirane intervencije

zumeva izgrađenu informacionu infrastrukturu, sa određenom hardverskom podrškom. I sam CMMS sistem u ovom slučaju zahteva veću pažnju pri konfiguraciji i održavanju rada ovog sistema koji utiču na korektnost rezultata održavanja.

Neplanirane intervencije na primeru konrtole rada dizel električne lokomotive /3/ Uobičajen postupak za kontrolu ulja dizel motora je uzimanje uzorka iz motora, koji ide dalje na analizu koja može potrajati danima. Novi sistem razvijen je u laboratorijama Pacifik Nortvest iz Ričmonda (Pacific Northwest – Richmond), a bazira se na tzv. sistemu on – board analize ulja, što podrazumeva analizu ulja u samoj lokomotivi. OilPro, kako se sistem zove, omogućava kvalitetnije planiranje održa-vanja i predviđanje zamene ulja za podma-zivanje, što dovodi do produžetka radnog veka lokomotive za oko 25 – 30%. Najbitnije karakteristike su da se uzorkovanje vrši mnogo učestalije, što omogućava brže dostavljanje informacija, a samim tim i mogućnost planiranja


preventivnog održavanja. OilPro se sastoji iz hardverskog dela koji je postavljen unutar same lokomotive, koji uzorkuje i analizira ulje i softvera koji prosleđuje informacije na monitor, ali i preko četiri senzora i odgovarajućih komunikacija (sate-lit, GSM mobilni telefon) u operativni centar. Ulje cirkuliše kroz dizel motor, posle obavljenog jednog kruga i izlaska iz hladnjaka za ulje, uzima se uzorak. OilPro se sastoji iz uređaja za merenje viskoznosti ulja, takođe koristeći tehnologiju fluo-rescentnih X zraka meri se procenat habanja u ulju. Takođe se prati i sadržaj sodijum tetra borata koji pokazuje prisustvo vode u ulju. Softver će po obavljenom uzorkovanju uporediti parametre i dati rezultate predviđenog vremena otkaza. OilPro je dao parametre za odgovarajuće vrste ulja koji su normalni kako bi se precizno znalo stanje motora i predvidelo vreme potrebe za održavanjem.

Baza podataka radnika održavanja Svaka smena u proizvodnoj organizaciji ima svoju radnu grupu održavanja. Radna grupa održavanja ima svoje članove koje je potrebno organizovati radi korektnog funkcionisanja sistema. CMMS softver ima već formiranu bazu radnika održavanja, koju treba popuniti odgova-rajućim podacima shodno proizvodnoj organi-zaciji i službi održavanja. Ova baza podataka se takođe može preuzeti iz zajedničke baze CIM sistema. Tipični podaci koji se ovde nalaze su:

• Ime i prezime, • Jedinstveni registracioni broj, • Stručna sprema, • Godine radnog staža, • Odeljenje, • Posebne kvalifikacije, • Radna smena, itd.

Baza podataka obezbeđuje pretragu po potrebnim kriterijumima i ocenjivanje učinka svakog ponaosob. Takođe je olakšana organi-zacija službe održavanja i planiranja tehnologije održavanja.

BAZE PODATAKA CMMS SISTEMA

Razmena informacija u CMMS sistemu Efikasno rukovođenje nekim preduzećem zasni-va se na “svežim” informacijama o funkcio-nisanju službe održavanja. Da bi ovi podaci pratili razvoj događaja, novi podaci moraju se stalno unositi u baze podataka CMMS sistema (CIM sistema), preko računarskih terminala koji se pogodno smeštaju na raznim strateškim tačkama u okviru CIM strukture preduzeća.

Komunikacija podataka je mnogo dinamičniji proces od običnog “odašiljanja”, prijema i dalje “batch” obrade podataka. Govorimo o On-line radu u realnom vremenu, kod kojeg se podaci koji utiču na odluke o održavanju prenose, smeštaju u memorije (baze podataka), i pozivaju iz memorije po potrebi.

Pri “batch” (paketnoj) obradi, pojedine tansa-kcije se sakupljaju i povremeno obrađuju na osnovu sadržaja fajlova podataka. Ograničava-jući faktor u ovom slučaju je vreme između obrade dva naredna paketa podataka, što može uticati na proces održavanja tehničkih sistema. Ovakav način obrade podataka se koristi kod tehničkih sistema, čiji uslovi održavanja ne zahte-vaju permanentno kontrolisanje parametara rada.

Kod On-line obrade koriste se savremeni komu-nikacioni terminali, bilo da se radi o ekranima (vizuelna kontrola sa odgovarajućim grafičkim prikazom), ili terminalima na kojima se dobijaju štampani dokumenti, i za unošenje i za dobi-janje informacija. Preko ovih terminala može se direktno inicirati neka akcija ili proces, ili se preko njih može izvršiti unošenje podataka sa kojima će se manipulisati kasnije kod, npr. paketne obrade u zavnisnosti od značaja transakcije.

On-line obrada podataka podrazumeva saku-pljanje podataka sa mesta njihovog nastanka, i u toku nastanka podataka.

Ovakav način podataka moguć je:

• Podaci se prenose posredstvom terminala za komunikaciju podataka koji su direktno vezani za računar,

• Relativni zapisi mogu da se pozivaju pri svakoj transakciji,

• Sistem može da alarmira korisnika u zavisnosti od podataka koje on unosi (npr. ako nema nekog traženog artikla u magacinu) preko komunikacionog siste-ma i to bez zastoja koji su neizbežni kod povremene paketne obrade podataka,

• Greške u podacima mogu se otkriti pomo-ću metoda za proveru transakcija, te se mogu on-line ispravljati ukoliko se pojave.

Pri obradi u realnom vremenu, ciklus obrada-odgovor traje svega nekoliko sekundi ili minuta, za razliku od nekoliko sati ili dana kod klasičnih sistema. Ovo je i najznačajnija prednost obrade podataka u realnom vremenu. U jednoj radnoj organizaciji, a pogotovo u CIM sistemu, svako zakašnjenje je ekonomski neopravdano i može poneti sa sobom katastrofalne posledice. Zbog toga se u ovakvoj organizaciji daje prednost


obradi podataka u realnom vremenu u odnosu na paketno, kao npr:

• Pri planiranju rada službe održavanja često je potrebno da se na brzinu vrše razne izmene kako bi se u planove rada uključili neplanirani zastoji ili manjkovi stručne radne snage,

• Pre nego što se donese odluka da se promeni ili popravi neispravan sastavni deo sistema, lice koje planira rad na održavanju mora brzo da dođe do podataka o raspoloživim rezervnim delovima, radu tehničkog sistema ili prethodnoj istoriji održavanja istog.

Terminal omogućuje neposredno komuniciranje i pomaže korisniku. Korisnik mora da bude u stanju da koristi CMMS softver na terminalu. Korisnik nekog terminala ima mnoge zahteve što se tiče neposredne komunikacije npr. može da traži posebna štampana dokumenta, da menja režim rada (iz režima obrade u demonstracioni režim ili režim za obuku), da zahteva naredbe za obradu.

Jedan sistem sa odgovarajućim grafičkim inter-fejsom na terminalu, kao i bilo koji drugi sistem terminala (npr. tekstualni), orjentisan je ka kori-sniku (user frendly). U osnovi ovo znači da programi u okviru sistema moraju da obuhvate sve varijante obrade koje su korisniku potrebne. Pored toga, optimalna rešenja se dobijaju kao kompromis između najpraktičnijih zahteva sistema i najefikasnijih korišćenja od strane korisnika. Ta ravnoteža se postiže pravilnim rešenjem grafičkog prikaza CMMS softvera.

ZAKLJUČAK

Sistem CMMS prerasta u standard održavanja nezaobilazan deo CIM sistema. Veoma skup i obiman projekat koji podrazumeva impleme-ntaciju svih zaposlenih, primenjenih znanja i naprednih tehnologija koje se uvek moraju poboljšavati. Reklo bi se da je to nezaustavljiv proces koji prati tehnološki razvoj, te podrazumeva velika ulaganja, međutim isplativost u obliku upravljivosti i kontrole je na najvišem mogućem nivou.

Kada se postavi pitanje da li je ovakav način moguće primeniti i na Železnicama Srbije npr., odgovor je jednostavan – moguće je. I pored zastarelog voznog parka, moguće je izršiti implementaciju jer je ovakav model već primenjen na DB – Nemačkim železnicama.

Međutim kao i svaki napredan sistem podrazu-meva smanjenje radne snage u korist napredne tehnike, tu je naravno i obuka zaposlenih, kompletna računarska podrška i umrežavanje svih segmenata železnice kako bi svako u svakom trenutku imao informacije o trenutnom stanju i potrebama saobraćaja da bi njegovo izvršenje bilo nesmetano.

Jedno od mogućih rešenja predstavlja impleme-ntacija ovog sistema po njegovim segmentima, odnosno, ono što predstavlja najveći problem u konkretnoj firmi npr. neplanirane intervencije koje su najinteresantnije u železničkim siste-mima. Naknadno bi ostali “paketi” mogli biti primenjeni i povezani jer sistem omogućava takav vid podrške, tako da upravo zbog velikih ulaganja pogotovo u ovako velikim državnim sistemima primena ovakvih sistema samo u pojedinim segmentima koji predstavljaju najveći problem daje fantastične prednosti.

Sveobuhvatno CMMS predstavlja budućnost i standard već primenjen u mnogim sistemima i neminovno će se svojim prednostima nametnuti u svim proizvodno poslovnim sistemima.

LITERATURA:

/1/ Mather D., CMMS - A Timesaving Implementation Process, 2002

/2/ Joel Levitt, Handbook of Maintenance Management,2004

/3/ John DeGaspari, ALL ABOARD,Mechanical Engneer,2000

/4/ http//:www.maintenanceworld.com

/5/ http://www.maintenanceresources.com

CMMS - COMPUTER MAINTENANCE MANAGEMENT SYSTEMS

Standardisation and progressive developement of computing at the end of last century, have leaded to growing popularisation and even we can say, to necessarily computer integration at production unit and organisational power system planning worldwide. In this paper, basic postulates of CMMS as computer maintenance management systems, are formulated.

Key words: railway, maintenance, computer systems


MMEETTOODDEE PPRREEDDVVIIĐĐAANNJJAA ((FFOORREECCAASSTTIINNGG)) II PPEERRSSPPEEKKTTIIVVEE NNJJIIHHOOVVEE PPRRIIMMEENNEE

Dr Nataša Atanackov Šumarski fakultet Beograd

Dolazak velikih multinacionalnih kompanija u Srbiju i region jugoistočne Evrope, pre svega zbog jeftine radne snage i tržišta od oko 60 miliona ljudi, doveo je do povećane tražnje za konsulta-ntskim uslugama, koje iako skupe, pružaju najviše mogućnosti za rast kompanija u zemljama u razvoju. Istraživanje pod nazivom “Predviđanje 2020” koje je sproveo britanski časopis The Economist o ekonomskim, industrijskim i korporacijskim trendovima u svetu do 2020. godine nedvosmisleno ukazuje da će znanje biti osnova za konkurentsku prednost kompanija i u narednih deceniju i po. Naime, efikasna implementacija informacionih tehnologija kombinovana sa “radni-cima znanja” koji pre svega poseduju kreativnost, veštinu komunikacije i sposobnost za timski rad predstavljaće ključ uspeha bez obzira da li je reč o kompanijama, državama ili regionima. Konačno, dimenzija koja će značajno popraviti finansijsko poslovanje kompanija i koja će uticati na njihov rejting jeste efikasna primena metoda predviđanja, odnosno forecasting koji u Zapadnoj Evropi, a posebno u Severnoj Americi, predstavlja ključni pristup u svakoj kompaniji. Uspešna pre-dviđanja podrazumevaju proučavanje prošlosti i poznavanje sadašnjosti, i uspostavljanje uzročno posledičnih veza između faktora koji utiču na poslovanje kompanija i njihov nastup na tržištu.

Ključne reči: forecasting, znanje, poslovanje kompanije, nastup na tržištu, konsultantske usluge

UVOD Business forecasting ili predviđanje poslovanja firmi javlja se '50-tih godina prošlog veka ali tek tridesetak godina kasnije postaje disciplina za sebe koja je bazirana na čvrstim teorijskim osnovama. Mišljenja o predviđanjima u biznisu su verovatno toliko različita koliko i naučne metode koje koriste menadžeri u firmama zaduženi za donošenje poslovnih odluka. Laici mogu da postave pitanje validnosti i efikasnosti discipline koja ima za cilj predviđanje nepoznate budućnosti. Međutim, mora se priznati da je značajan napredak u predviđanjima postignut tokom proteklih nekoliko vekova. Danas postoji veliki broj fenomena čiji se ishodi mogu lako predvideti: izlazak sunca, brzina objekata koji padaju u gravitacionom polju, trajektorija satelita, sezona kiša, iako to naravno nije oduvek bio slučaj.

Danas se za predviđanje poslovanja koriste forecasting softveri koji su zahvaljujući kompju-terima zamenili višemesečni rad timova u firmama bez obzira da li je reč o predviđanju proizvodnje, prodaje, marketinga ili finansija. Rad forecasting programa zasniva se na skeniranju podatka i izboru najadekvatnijih metoda za koje menadžeri Kontakt: Dr Nataša Atanackov Šumarski fakultet Kneza Višeslava 1, 11030 Beograd, SCG E-mail : [email protected]

možda nikada pre nisu ni čuli i ne zahtevaju od njih nikakvo stručno znanje iz oblasti statistike.

Velike korporacije u svetu već godinama koriste specijalizovane softvere i planiranje svog poslovanja baziraju na rezultatima dobijenih primenom sofisticiranih tehnika forecasting-a. Međutim, uporedo sa sve rasprostranjenijom upotrebom desktop računara, forecasting programi postaju takođe dostupni i srednjim i malim preduzećima. Da bi imale koristi od bilo kog forecasting softvera, kompanije moraju da sakupe podatke nekoliko godina unazad ne bi li se jasno videli trendovi u prodaji i izračunale korelacije između cena, promocija i konkurencije koje utiču na prodaju. Isto tako, mali biznisi često koriste specijalizovane softvere da bi predvideli finansijske efekte svojih odluka. Takvi programi uzimaju podatke o prihodima i troškovima kompanije, o njenoj aktivi i protoku novca da bi izračunali kako promena jedne promenljive utiče na sve ostale.

OSNOVNI KORACI PRI PRAVLJENJU STATISTIČKIH PROGNOZA Dakle, kada se izvesna količina istorijskih podataka nalazi na raspolaganju, onda se proces pravljenja prognoza može podeliti na pet osnovnih koraka, i to:

• Definisanje problema Ovo je načešće i najteža faza celog problema predviđanja. Ona pre svega podrazumeva dobro


razumevanje situacije u kojoj će prognoze biti korišćene, kome će one biti potrebne i kako se cela uloga forecasting-a uklapa u politiku kompanije. Zbog toga je neophodno provesti dosta vremena razgovarajući sa svima koji su s jedne strane uključeni u prikupljanje podataka, a s druge strane sa onima koji će koristiti te prognoze za planiranje poslovanja.

• Sakupljanje informacija Postoji bar dva tipa informacija u svakoj kompaniji koje su na raspolaganju prognozerima, a to su: (a) statistički (najčešće numerički) podaci i (b) znanje, odnosno iskustvo personala. Statistički podaci su neophodni da bi se pronašao adekvatan metod za pravljenje prognoza, dok je iskustvo, ako se pravilno inkorporira u statistiku, neophodno za povećanje nivoa tačnosti prognoza.

• Preliminarna analiza Ova analiza podrazumeva crtanje grafika i izračunavanje jednostavne statistike (srednje vrednosti, standardne devijacije,...) koja je pove-zana sa svakim skupom prikupljenih podataka. Isto tako, korisno je uraditi i dekompoziciju podataka ne bi li se detektovala jačina trenda, mogući sezonski faktori, ili da bi se identifikovale eventualne nelogičnosti u podacima koje su mogle nastati kao greška pri prikupljanju poda-taka ili kao odgovor tržišta na neku vanrednu situaciju. Svrha ove analize je da se dobije osećaj za podatke, da se detektuje moguća konzistentnost u podacima, da se objasne nelogičnosti pomoću iskustva samih eksperata, i da se konačno izoluje klasa metoda predviđanja koja bi mogla da se upotrebi za prognoze.

• Izbor metoda Ovaj korak podrazumeva izbor i fitovanje nekoliko kvantitativnih forecasting metoda. Ove metode su zasnovane na izvesnom skupu pretpostavki (eksplicitnih i implicitnih) i obično uključuju jedan ili više parametara koji se mo-raju odrediti na osnovu prikupljenih podataka.

• Korišćenje i evaluacija izabranog metoda Kada se izabere jedan forecasting metod i odrede njegovi parametri, onda se pristupa pravljenju prognoza. Klase metoda koje se najčešće koriste u praksi su tzv. metode eksponencijalnog izravnavanja, regresioni modeli, modeli ARIMA metodologije, kao i veliki broj krajnje sofisticiranih tehnika kao što su na primer neuralne mreže.

Osobine izabranog modela i njegova tačnost se proveravaju kada podaci iz “budućeg” perioda postanu dostupni. Interesantno je napomenuti da

je praksa pokazala da tačnost prognoza nije direktno proporcionalna sa nivoom složenosti upotrebljenog metoda. Često krajnje jednostavne metode daju veoma precizne i pouzdane prognoze. I za kraj treba znati da se date forecasting metode drugačije ponašaju u različitim poslovnim okruženjima tako da izbor metoda treba prilagoditi specifičnostima date grane privrede.

Konačno postavlja se pitanje šta raditi sa tako dobijenim prognozama?

Ukoliko dobijena predviđanja ukazuju na ne baš svetlu budućnost, to je sigurno znak mena-džmentu da da sve od sebe ne bi li promenio trenutni scenario kako se pesimističke pro-gnoze ne bi ostvarile. S druge strane, ukoliko prognoze ukazuju na pozitivnu budućnost, onda menadžment takođe mora vredno da radi ne bi li takve prognoze realizovao.

AUTOMATSKA IDENTIFIKACIJA METODA PREDVIĐANJA Objavljeni empirijski rezultati pokazuju da je ogromna većina ljudi suviše optimistična u predviđanju svog poslovanja, dok je u isto vreme neizvesnost budućnosti značajno potcenjena. Veliki procenat ljudi koji počinju novi biznis, na primer, gotovo da uopšte ne razmatra mogućnost da će bankrotirati za dve ili tri godine. Isto važi i za menadžere proizvodnje ili izvršne direktore koji nisu voljni da prihvate da procena njihovog budžeta ili prodaja njihovih proizvoda može da padne za mnogo veći iznos nego što su oni spremni da prihvate. Činjenica je takođe da često dolazi do zamene realnih predviđanja “željenim poslovanjem” te je zbog toga neophodno praviti objektivne prognoze koja se zasnivaju na proverenim statističkim metodama. Tu pre svega spada planiranje proizvodnje, kontrola inventara, prodaja i marketing pošto je u ovim oblastima neophodna prognoza na hiljade proizvoda i to u regularnim intervalima, a sve u cilju smanjenja troškova i povećanja prihoda kompanija putem povećane tačnosti prognoza.

Postoji veliki broj strategija u teoriji predviđanja i njenoj praktičnoj primeni koje vode ka povećanju preciznosti prognoza. Činjenica je da metode predviđanja koje se danas koriste imaju izvesna ograničenja, pre svega ne mogu se primeniti sa istim uspehom na sve podatke u skupu koji se analizira. Šta raditi u tom slučaju?

Uključivanje informacija iz realnog okruženja u statističke metode, odnosno njihova kombina-cija predložena je kao mogući put ka povećanju preciznosti prognoza koje daju postojeće me-


tode. Zaista, kombinacija statistike i informacija iz realnog sveta je korisna kada postoji velika neizvesnost u vezi konkretnog problema koji se postavlja pred menadžere, a to je koji će metod u datoj situaciji dati najtačnije predviđanje za budući period. Za očekivati je da će kombinacija metoda smanjiti greške usled pogrešnih pretpo-stavki, pristrasnosti, ili grešaka u podacima.

Alternativna strategija koja se sve češće favorizuje u svetu forecasting-a je zasnovana na razvoju protokola za izbor metoda predviđanja. Protokoli su zasnovani na pravilima izvedenim iz osobina podataka od interesa. Takvi protokoli se ugrađuju u softverske pakete i omogućavaju korisnicima povećanje preciznosti prognoza bez detaljnog poznavanja teorije koja prati razvoj pomenutih sofisticiranih protokola. Takvi paketi ne traže od budućih korisnika da poseduju znanje iz statistike ili ekonomije da bi mogli uspešno da ih koriste. Iako relevantna akademska literatura i vodeći proi-zvođači softvera prepoznaju potrebu za proto-kolima za izbor metoda, zbog mogućih poboljšanja preciznosti prognoza, ova oblast još može da se razvija. Zaista, izbor pravog metoda između niza metoda koji su na raspolaganju je problem sa kojim se veoma čestu sreću kompanije.

FORECASTING SOFTVER Da li je dobijanje preciznih prognoza u stvari slučaj “nemoguće misije“?

Danas u svetu većina kompanija, kako velikih tako i srednjih i malih, koristi ERP (Enterprise Resource Planning) sisteme da bi planirala i posmatrala svoje svakodnevne poslove. Međutim, kada je potrebno predvideti na primer nivo potražnje za određenu vrstu proizvoda na tržištu, ovi sistemi nude samo osnovne metode forecasting-a (ako ih uopšte i nude) što u većini slučajeva ne zado-voljava zahteve datog biznisa. Shvativši potrebu za postizanjem preciznih prognoza, kompanije nasto-je da zaposle visoko plaćene izvršne direktore ili direktore prodaje kako bi sakupili podatke, ubacili ih u Lotus ili Excel i razvili prognoze, što je najčešće komplikovan proces koji traje danima. U većini slučajeva 95% vremena se troši na sakupljanje podataka, a samo 5% na analizu tačnosti datih prognoza. Kao posledicu svega navedenog imamo situaciju u kojoj je 95% prognoza pogrešno, a 5% su srećno pogođene. Uprkos tome, mnoge kompanije prihvataju ovakve rezultate i ne trude se dovoljno da poprave kvalitet i preciznost svojih prognoza, gubeći pri tome dragocene resurse. Postavlja se pitanje kako onda da menadžeri naprave što preciznije prognoze? Očigledno mogu da biraju između dva skupa forecasting metoda:

• menadžerske metode koje se zanivaju na subjektivnom mišljenju i

• statističke metode koje se zasnivaju na matematičkom modelovanju.

Oba skupa metoda imaju svoje prednosti i mane. Prednosti menadžerskih metoda su što uključuju najnovije promene iz poslovnog okruženja i insajderske informacije, dok su im nedostaci ti što su krajnje subjektivne i pristrasne. S druge strane, statističke metode su objektivne i konzistentne; mogu da obrađuju veliki broj podataka u isto vreme kao i da analiziraju veliki broj promenljivih i njihove složene odnose. Nedostaci statističkih metoda su što zahtevaju znanje i stručnost menadžera, što su dobre onoliko koliko i postavka samog modela i što sporo reaguju na promene iz okruženja (pojava novog konkurenta na tržištu, na primer ili kašnjenje isporuke usled snežne mećave). Stoga najbolji pristup bi bio kombinacija statističkih i menadžerskih metoda. To u praksi znači sledeće: generisati prognoze korišćenjem efikasnog forecasting softvera a onda ih “ručno“ dopuniti informacijama dobijenim iz okruženja. Neizvesnost je nerazdvojni pratilac biznisa i poslovanja uopšte. Prognoze, odnosno foreca-sting ne mogu da uklone tu neizvesnost ali mogu da je izmere i svedu na najmanju moguću meru.

Automatsko izračunavanje velikog broja pro-gnoza bez mogućnost pojave greške usled ljudskog faktora najefikasnije se postiže upo-trebom profesionalnog forecasting softvera. Ono što kompanije moraju da obezbede u tom slučaju jesu istorijski podaci za svaki proizvod čija proizvodnja ili prodaja treba da se predvidi za neki predstojeći period. Sve ostalo, planeri dobijaju korišćenjem softvera, počev od analize podataka, preko izbora odgovarajućeg foreca-sting metoda do brzog i tačnog izračunavanja prognoza, dok se pri tom od njih ne traži da poseduju bilo kakvo znanje iz statistike.

Profesionalni softveri takođe imaju opciju automatskog generisanja izveštaja i grafika neophodnih za pravljenje ubedljivih prezentacija menadžmentu firme.

Veliki broj firmi u svetu se svakodnevno suočava sa izborom pravog metoda za prognoze između velikog broja postojećih metoda. Glavni cilj je da se uz preciznije prognoze smanje troškovi firme i samim tim povećaju njeni prihodi. Promena uslova koji vladaju na tržištu može jednu forecasting metodu koja je korišćena nekoliko godina da učini potpuno neupotrebljivom, dok promena personala ili tehnologije s druge strane, takođe dovodi do toga da firma ponovo razmotri svoju stratešku politiku.


Prednost korišćenja automatskog softvera jeste generisanje stotina hiljada prognoza u vrlo kratkom roku pri čemu većina proizvođača dozvoljava manuelno podešavanje prognoza ukoliko su neke nove informacije sa tržišta postale dostupne. Komercijalni softveri se najčešće veoma jednostavno koriste i imaju mogućnost jednostavne integracije u postojeći IT sistem kompanije.

KOLEKTIVNO ZNANJE, ISKUSTVO I PROGNOZE Uspešno predviđanje poslovanja zahteva deta-ljnu analizu prošlosti i poznavanje sadašnjosti. Drugim rečima, istorijski podaci imaju “memoriju” koja povezuje prošlost/sadašnjost sa budućnošću i služi kao osnova efikasnog predviđanja.

Forecasting je danas veći izazov nego što je to bio do pre nekoliko decenija pre svega zbog:

• Povećane globalne konkurencije, • Brzih promena na tržištu, • Većih očekivanja potrošača, • Informacionih tehnologija i elektronskog

poslovanja. Međutim, formiranje konačnih prognoza nije posao samo za jednog čoveka. Naime, zapo-sleni u različitim odeljenjima kompanije mogu posedovati informacije koje bi značajno mogle da poprave forecasting proces. Formiranje preciznih prognoza korišćenjem profesionalnih softvera u koje je uključeno znanje i iskustvo zaposlenih praktično predstavlja suštinu modernog forecasting-a.

ZAKLJUČAK Dobro definisana strategija, visokokvalitetni proizvodi i usluge, i sposoban menadžment biće glavni izvori konkurentske prednosti kompanija u 21 veku. Ključ za unapređenje poslovnih perfo-rmansi jedne firme biće kvalitetno planiranje poslovnih poteza i primena preciznih metoda predviđanja koje su bazirane na statistici i znanju menadžera. Kako predviđanje po prirodi stvari ne može da bude 100% tačno, i najčešće nije, tako i najmanje poboljšanje tačnosti predviđanja korišćenjem konsultantskih usluga ili upotrebom forecasting softvera, koji je prilagođen konkretnom biznisu, može dovesti do uštede stotina hiljada eura. Za očekivati je da na taj način kompanije značajno poprave kvalitet svog poslovanja i povećaju prihode.

Neprekidna promena poslovnog okruženja u celom svetu predstavljaće veliki izazov kompa-nijama da ostanu konkurentne i održe se na tržištu. Veliki izazov će svakako biti da se

predvide tehnološke inovacije i način na koji će one uticati na industriju, konkurenciju, ponudu i potražnju, kanale za distribuciju.

Korisnicima usluga forecasting konsaltinga, bez obzira na industriju i veličinu firme, biće omogućeno da u okviru svog poslovanja koriste najsavremenija akademska znanja u razvoju tehnika predviđanja i da se održe za korak ispred konkurencije.

LITERATURA Atanackov, N. (2004) Trend forecasting by const-rained optimisation and method selection proto-cols, PhD thesis, Brunel University, London, UK. Foresight 2020, The Economist, 2006. Makridakis, S., Wheelwright, S.C. and Hyndman, R.J. (1998) Forecasting: methods and applica-tions, New York, John Wiley & Sons. Sanders, N (2006) 'When and how should stati-stical forecasts be judgementally adjusted', Foresight, 1, 5-7.

FORECASTING METHODS AND PERSPECTIVES OF THEIR APPLICATION Arrival of big mulitnational companies to Serbia and the SEE region primarily because of the low cost labour and 60 million people market, resulted in higer demand for consulting services, which despite of being expensive offer the higest possi-bility for the companies' growth in the developing countries. “Foresight 2020” research conducted by the British magazine The Economist about econo-mic, industrial and corporate trends in the world until 2020 undoubtfully reveals that the knowledge will be the base for competitive advantage of companies in the following one and a half decade. Effective implementation of information techno-logies combined with the “knowledgeable emplo-yees” who exhibit creativity, good communication skills and ability for team work will be the key factors for success of the companies, countries or regions. Finally, a dimension that will significantly enhance the financial performance of the companies and infulence their rating is effective application of forecasting methods which in Western Europe and especially North America presents the key approach of every production unit, sales, marketing or financial department. Successful forecasting assumes studying the past and knowing the present, and consequently establishing the relationships between the factors that influence business performance of the companies and their market appearance.

Key words: forecasting, knowledge, business performance, market appearance, consulting


SSVVEETT 22002200.. GGOODDIINNEE

Mr Predrag Vraneš, dipl. ing. S&T Yugoslavia d. o. o.

U vremenu neizvesnosti, pokušaj da se predvidi narednih 15 godina može se činiti kao nemoguć zadatak. S druge strane, razumevanje budućih trendova je neophodno, kako bi se jasno definisala strategija, uočile šanse, ali i potencijalni problemi.

Upravo je to razlog zbog koga je britanski časopis The Economist sproveo anketu pod nazivom Foresight 2020. Rezultati ankete su poslužili za predviđanje promena u svetskoj ekonomiji, industriji i preduzećima u narednih 15 godina. Uočeno je nekoliko glavnih trendova koji će imati veliki uticaj na poslovanje do 2020. godine: globalizacija, demografski faktor, atomizacija, personalizacija i upravljanje znanjem. Pojava novih tržišta će dovesti do preraspodele ekonomske moći - Kina i Indija će imati znatno veći udeo u svetskoj ekonomiji. Očekuje se da će globalizacija imati najveći uticaj na svetski ekonomski rast.

Na ekonomiju će dodatno uticati promene u populaciji: zemlje koje imaju povoljnu demografsku sliku mogu da očekuju veći rast i obratno. Promene u populaciji – tačnije, starenje populacije - će dovesti do pojave novih proizvoda i usluga. Istovremeno, proizvođači će se truditi da stvore proizvode i usluge koji će odgovarati specifičnim zahtevima potrošača – akcenat ce biti na personalizaciji.Promene se očekuju i u samim preduzećima – od zaposlenih će se zahtevati manje tehničkog znanja, a više kreativnosti i interpersonalnih veština. Povećanje produktivnosti radnika znanja će predstavljati najveći izazov u narednih 15 godina.

Ključne reči: predviđanja, globalizacija, demografija, atomizacija, upravljanje znanjem

UVOD

Britanski časopis The Economist je sproveo istraživanje pod nazivom Foresight 2020 (Predviđanje 2020) o ekonomskim, industrijskim i korporacijskim trendovima do 2020. godine. Istraživanje je sprovedeno anketiranjem 1656 vrhunskih menadžera iz čitavog sveta (30% iz Azijae, 34% iz Evrope i 27% iz Severne Amerike), od kojih više od trećine radi za kompanije koje godišnje zarađuju preko milijardu dolara. Učesnici su dali svoje viđenje ekonomije, poslovanja, kompanija i njihovog okruženja u narednih 15 godina. Među ovim menadžerima se našao i mr. Predrag Vraneš, direktor S&T Yugoslavia, vodeće regionalne IT kompanije koja se bavi kreiranjem kompletnih IT rešenja, integracijom sistema, informatičkim konsaltingom i pružanjem usluga održavanja i podrške svojim korisnicima. Rukovodioci jakih svetskih kompanija koji su učestvovali u istraži- Kontakt: Mr Predrag Vraneš, dipl. ing. S & T Yugoslavia d. o. o. Narodnih heroja 43/XXIII, 11000 Beograd, SCG E-mail : [email protected]

vanju su odgovorali na tridesetak pitanja koja su se odnoslia na očekivani razvoj kompanija, poslovnih procesa i ulogu informacionih tehnologija u tim procesima. Na osnovu njihovih odgovora, kao i razgovora sa brojnim anali-tičarima, sačinjena je obimna studija koja daje pregled promena koje se očekuju u svetskoj ekonomiji, industriji i preduzećima u periodu do 2020. godine. U tekstu koji sledi prikazani su glavni rezultati i zaključci ove studije.

SVETSKA EKONOMIJA

Ekonomsko bogastvo sveta će se u narednih petnaest godina, prema prognozama iz studije, uvećavati po godišnjoj stopi rasta od 3.5% godišnje, slično kao i u prethodnih 25 godina. Amerika i Evropa ce zadržati izjednačene nivoe od 20% svog učesca u ukupnom svetskom ekonomskom kolaču. Dok će najveći porast zabeležiti Azija - sa današnjih 35%, na očeki-vanih 43% do kraja 2020. Druge ekonomije u razvoju će beležiti veći rast od razvijenijih zemalja zapada, ali će ipak relativno zaostajati zbog raskoraka u odnosu na svoje potencijale i rezultate koje ce beležiti najnaseljenije zemlje - Kina i Indija. Rusija, Brazil i Meksiko bi trebalo da beleže rast od svega 3%, sto je ipak ispod


svetskog proseka. Srednji Istok i Severna Afrika bi trebalo da imaju rast od 4%, pod - Saharska Afrika nešto ispod 3% godisnje i Latinska Amerika na nivou koji ce održati razliku sa razvijenim ekonomijama (oko 3%).

Prema očekivanjima iz studije, period koji sledi će biti obeležen ekspanzijom azijskih zemalja, pre svih Kine i Indije. Kina bi do 2020. godine trebalo da se izjednači sa Amerikom kao najveće svetsko potrošačko tržište. Kina poseduje dobru fizičku infrastrukturu, fleksibilno tržište rada, visok nivo zdravstva i školstva i biće veoma interesantna za strane ulagače. Ali, analitičari smatraju da još uvek treba biti oprezan sa tvrdnjama da je nastupilo doba Azije. Činjenica je da dolazi do preraspodele ekonomske moći u korist zemalja koje nisu članice OECD-a i taj trend će se verovatno nastaviti, ali će Amerika ipak ostati vodeća pojedinačna ekonomska sila naredne dve decenije.

Razloge za tvrdnju da će Amerika i dalje biti ispred ostalih država, pre svega treba potražiti u njenoj vojnoj moći, internoj koheziji, konsta-ntnom tehnološkom vođstvu i prognoziranoj stopi rasta od 3%. Smatra se da će tokom narednih 15 godina Amerika ostati na prvom mestu kada je u pitanju korišćenje i primena informacionih tehnologija. Istovremeno, Ame-rika se odlikuje izuzetno povoljnom demogra-fskom slikom – visoka stopa rađanja će obezbediti konstantan piliv nove radne snage.

Što se Evropske unije tiče, njen rast će se usporiti zbog prijema novih zemalja članica. Prognozirani rast bruto domaćeg proizvoda (GDP-a) za dvadest pet članova Evropske Unije (EU25) iznosi 2,1%. Oni koji očekuju da će ekonomski rast novih osam clanica koji su se pridruzili EU 2004. biti značajan i da će brzo dostići nivo razvoja razvijenih clanova EU15, biće razocarani prognozama iz studije koje se kreću u granicama svetskog proseka - 3.5%. Nesto veći održivi prosečan rast, od oko 5%, se očekuje od novih budućih članica - Balkanskih zemalja i Turske. Očekuje se da će Rumunija i Bugarska postati članovi EU 2008, Htvatska dve godne hasnije, a ono što je za nas posebno zanimljivo, predviđa se da će Srbija sa Bosnom i Hercegovinom, Albanijom, Makedonijom, Crnom Gorom i Turskom pristupiti EU do 2020 godine. Tako će današnja unija, koja ima 25 država članica, 2020. činiti skup od preko 30 zemelja udruženih u jedan političko-ekonomski prostor. Što se Srbije tiče, bilo bi dobro, uprkos prisutnom i razumljivom Evroskepticizmu, da se

što pre priključi integracionim procesima i, što je najvažnije, kao cilj postavi ostvarenje dvocifrenog prosečnog godišnjeg rasta. Sa takvim tempom razvoja u periodu od 2015 – 2020. godine, Srbija bi mogla da postigne GDP po glavi stanovnika od preko 5000 dolara.

Kao jedan od velikih problema Evrope se navodi veoma nepovoljna demografska slika – stanovništvo postaje sve starije, a ovaj problem je veoma izražen u zemljama istočne Evrope, posebno na Balkanu. Dok će u zemljama EU15 smanjenje radno sposobne populacije biti neznatano (ali će se ubrzati posle 2020. godine), dotle će se istočnoevropske zemlje suočiti sa veoma ozbiljnim smanjenjem od 0,8% godišnje. U Srbiji je, u proteklih 25 godina, godišnji pad broja stanovnika iznosio od 20 – 25 hiljada. Istovremeno, životni vek se povećao, tako da je Srbija među 10 zemalja sa najstarijim stanovništvom na svetu (na prvom mestu je Japan). Prosečni životni vek muškaraca se popeo na 69,9 a žena na 75,4 godine. Ovo povećanje starog stanovništva je prouzrokovalo velike teškoće sa upravljanjem penzionim fondovima – tokom 2005. godine, penzioni sistem je trošio skoro četvrtinu državnog budžeta. U ostalim evropskim zemljama su uveliko sprovedene reforme penzionih sistema, tako da i Srbija mora ozbiljno pristupiti rešavanju ovog problema. Pored Evrope, slične probleme će imati i Japan – tamo se očekuje smanjenje radne populacije od čak 1% godišnje.

Globalizacija je već duže vreme ekonomski i sociološki fenomen kome se pridaje mnogo pažnje. Na osnovu rezultata studije, brzina globalizacije će biti od ključnog značaja za svetski ekonomski rast. Postoji nekoliko sce-narija kojima se predviđa dalji tok globalizacije: kontrolisana globalizacija, globalizacija u po-vlačenju, neograničena globalizacija i propast globalizacije.

U slučaju kontrolisane globalizacije, očekuje se da će se proces postepene liberalizacije trgovine nastaviti, uz neka manja ograničenja. Sve u svemu, u narednih 15 godina ne bi trebalo da dođe do većih smetnji ili sukoba na međunarodnom nivou. Svetski trend libera-lizacije stranih ulaganja će se nastaviti. Iako će postojati izvestan strah od Kine, većina menadžera vidi razvoj Kine pre kao šansu nego kao pretnju. Ovaj scenario se smatra najvero-vatnijim, sa verovatnoćom od 65%.

U slučaju da se stvore uslovi za nestajanje trgovinskih prepreka i ubrzan tehnološki razvoj,


povećala bi se integrisanost finansijskih tržišta, što bi omogućilo efikasniju raspodelu svetskog kapitala. Slobodniji tokovi radne snage (i, samim tim, znanja) omogućili bi povećanje rasta u zemljama u razvoju. Usled ovoga, došlo bi do neograničene globalizacije. Verovatnoća za ostvarenje ovog scenarija je 10%.

Međutim, u velikom delu Evrope, ekonomska slabost i visoka stopa nezaposlenosti mogu da stvore osećaj nesigurnosti. Upravo nesigurnost može da dovode do jačanja protekcionizma. Sama opasnost od gubitka poslovanja zbog pojave novih tržišta može izazvati veliki otpor prema globalizaciji i u razvijenim zemljama. Ovakav sled događaja bi doveo do usporavanja procesa globalizacije, navodi se u studiji. Rezultat bi bio globalizacija u povlačenju, scenario kojem stručnjaci pripisuju verovatnoću od 20%.

Ali, posustajanje procesa globalizacije nije najgori mogući scenario. Period od 1870. do 1914. godine se smatra prvim zlatnim dobom globalizacije, koji su obeležili visok nivo mobi-lnosti kapitala, dobara i radne snage. Interesa-ntno je, kada je o nama reč, da se ovde prisetimo uloge koju je Srbija, sticajem okol-nosti, slučajno ili ne, imala u zaustavljanju prve globalizacije, kao i onoga što nam se događalo devetesetih godina prošlog veka. Neki istoričari uočavaju velike sličnosti između ovog perioda i trenutne situacije u svetu. I baš kao što je Prvi svetski rat zaustavio sve procese integracije, poremetio svetska tržišta i zaustavio tehnološki razvoj, tako postoji mogućnost da i čitav koncept globalizacije propadne. Posledice ovog scenarija bi bile izrazito nepovoljne. Ukupni rast bi značajno opao, što bi izazvalo stagnaciju prihoda po glavi stanovnika. Najviše bi bila pogođena tržišta u razvoju, posebno ona siromašna. Verovatnoća da se ovaj scenario ostvari iznosi 5%.

Dalji tok globalizacije će mnogo zavisiti i od politike koju će Amerika primeniti. Scenario neograničene globalizacije je, suprotno uvre-ženom mišljenju, znatno nepovoljniji za Ameriku nego za Evropu i Aziju, koje bi u slučaju da se ostvari ovaj scenario dostigle i prestigle Ameriku po ekonomskoj moći do 2020. godine. Upravo zbog činjenice da se globalizacija pove-zuje gotovo isključivo sa interesima Amerike, a manje sa interesima sve brojnijih i uticajnijih globalnih korporacija, ova pojava se naziva i skraćeno objašnjava kao globalizacijski paradoks.

PROMENE U INDUSTRIJI

Očekuje se da dođe do većeg broja promena u svim industrijskim granama. Studijom su bila obuhvaćena dešavanja u automobilskoj indu-striji, energetici, proizvodnji, farmaciji, javnom sektoru, pružanju finansijskih i telekomu-nikacionih usluga.

Rezultati predviđaju da će se proizvodnja automobilskih delova i čak 40% prodaje automobila odvijati u Aziji. Tražnja za malim, jeftinim, lako upravljivim automobilima će se znatno povećati. Pored ovoga, očekuje se da se tržišna slika promeni: umesto šest velikih kompanija koje će držati 75% tržišta, predviđa se postojanje velikog broja manjih, koje će podeliti tržište između sebe.

Potrebe za energetskom potrošnjom će se povećati, posebno kod zemalja u razvoju, što će dovesti do visokih i promenljivih cena energije. Potražnja za naftom će opasti; veliki broj istraživanja će biti usmeren na traženje alternativnih energetskih izvora. Očekuje se povećana upotreba nuklearne energije.

Usled izmenjene situacije na tržištu, investicioni poduhvati će postajati sve složeniji što će uticati na povećanje tražnje za konsultantskim uslugama. Ove usluge, iako skupe, pružiće najviše mogućnosti za rast u razvijenim zemljama.

Globalizacija i demografske promene će ostvariti veliki uticaj na zdravstvo i farmaciju. Starenje svetske populacije, pre svega zbog niže stope rađanja i povećanog životnog veka, će dovesti do povećanja tražnje za zdrav-stvenim proizvodima i uslugama. Biotehnološka i genetska istraživanja će biti sve učestalija, što će dovesti do pojave potpuno novih lekova i tretmana, poput genske terapije. Informacione tehnologije će u zdravstvu imati veoma važnu ulogu, i to ne samo u istraživanjima: poboljšaće se način vođenja evidencije o pacijentima, njihovom lečenju, pružanju konsultantskih usluga. Automatizacija jednostavnijih poslova će omogućiti lekarima da se posvete bitnim stvarima, kao što su dijagnoze i komunikacija s pacijentom.

Veoma velike promene se očekuju u oblasti pružanja telekomunikacionih usluga. Inovacije će dobrim delom biti zasnovane na softveru, što bi omogućilo da se kompanije kao Google ili Microsoft pojave kao konkurenti. Standardne usluge više neće biti dovoljne – jasno je da budućnost nije u prodaji pristupnih linija.


Kompanije se moraju usmeriti na nešto drugo, ali je glavno pitanje šta će biti to “drugo”. Neke će se okrenuti uslugama poput MobileTV-a, on-line igara, video konferencije, itd, ili ka razvoju potpuno novih usluga. Jedan deo kompanija će se baviti distribucijom i kreiranjem različitog sadržaja. Ostale će se usmeriti na poslovno tržište, ispunjavajući komunikacione potrebe velikih preduzeća i radeći kao sistem integratori i konsultanti. Istovremeno, ovo će izazvati promene u samim znanjima koja će zaposleni morati da poseduju. Kako će se operateri sve više fokusirati na pružanje različitih sadržaja, akcenat će biti stavljen na kreativnost, razumevanje tržišnih segmenata, marketinške veštine i dr. Kompanije će nastojati da uključe korisnike u proces razvoja proizvoda i usluga.

PROMENE U PREDUZEĆU

Pored promena u okruženju, predviđa se da će doći i do većih promena u samim preduzećima. Menadžeri će morati da se suoče sa brojnim izazovima, mogućnostima i trendovima. Oče-kuje se da će konkurencija biti velika, kupci zahtevni, tako da će neefikasnost biti strogo kažnjena.

Šta će biti suštinske promene u organizaciji 2020. godine? Posao će se premestiti tamo gde će biti obavljen na najbolji mogući način i po

najboljoj mogućoj ceni. Automatizacija procesa bi trebala da se nastavi. Predviđa se da će mreže partnera i dobavljača postajati sve složenije, a saradnja će se intenzivirati – čvrsti i kvalitetni odnosi sa subjektima iz okruženja će predstavljati važan izvor konkurentskih prednosti.

Nova organizacija će zahtevati i radnike sa drugačijim znanjima. Menadžerske sposo-bnosti, kreativnost, interpersonalne sposobnosti i veština rešavanja problema će biti glavni kvaliteti koje će zaposleni morati da poseduju. Ovo su veštine koje je izuzetno teško ili nemo-guće reprodukovati pomoću mašina. Rezultati sprovedenog istraživanja ukazuju da će upravo ovi radnici – radnici znanja – biti glavni izvor konkurentske prednosti za preduzeća u periodu do 2020. godine. Jedan od glavnih problema sa kojima će se rukovodioci suočiti je podizanje produktivnosti ovih radnika. Rukovodioci koji su učestvovali u istraživanju su bili jednosglasni – produktivnost radnika znanja je najbolje povećati uz pomoć tehnologije..Novi načini za čuvanje, pribavljanje i filtriranje nestruktuiranih podataka, kao i alati za podršku odlučivanju bi trebalo da poboljšaju veštine radnika znanja. Na slici 1 može se videti odnos IT ulaganja u kompaniji sada i kroz 15 godina, u različitim oblastima.

26

29

42

39

24

18

21

14

22

34

44

44

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50

Upravljanje kompanijom

Strategija i poslovni razvoj

Upravljanje znanjem

Kvalitet usluge

Finansijski menadzment iizvestavanje

IT infrastruktura

Sada

2020

Slika1: Oblasti ulaganja u IT, sada i za 15 godina

Od kolike će važnosti biti znanje, jasno se vidi iz slike 2, koja pokazuje faktore koji će, prema rezultatima istraživanja, najviše uticati na produktivnost u narednih 15 godina.


14

17

17

19

22

23

28

29

29

35

43

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50

Upravljanje rizikom

Upravljanje snabdevanjem

Upravljanje finansijama

Razvoj proizvoda

Upravljanje preduzecem

Upravljanje ljudskim resursima iobuka

Marketing i prodaja

Strategija i poslovanje

Proizvodni procesi

Kvalitet usluge i podrska

Upravljanje znanjem

Slika 2: Faktori koji će najviše uticati na produktivnost 2020. godine

Doći će i do slabljenja hijerarhijske i centra-lizovane organizacione strukture. Promene će nastati i u upravljačkoj strukturi kompaija: kvalitetni menadžeri iz zemalja u razvoju neće zauzimati samo mesta u multinacionalnim kompanijama u svojim zemljama, već će se, zahvaljujući regionalnoj i globalnoj konkurenciji, nalaziti na visokim pozicijama i u kompanijama razvijenih zemalja. Zaposleni će imati više slobode i učešća pri odlučivanju, dok će se broj hijerarhijskih nivoa smanjiti.

SVET KROZ 15 GODINA

Iz svega iznesenog, uočava se nekoliko trendova koji bi mogli da znatno utiču na svetsku ekonomiju i poslovanje u narednih 15 godina. Ti trendovi su globalizacija, demo-grafski faktori, atomizacija, personalizacija i upravljanje znanjem.

Doći će do preraspodele ekonomske moći. Tržišta u razvoju, posebno Kina i Indija, će imati mnogo veći udeo u svetskoj ekonomiji, mada je još uvek rano za tvrdnje da nastupa vek Azije. Brzina globalizacije će verovatno biti ključna determinanta svetskog ekonomskog rasta.

Promene u populaciji će imati veliki uticaj na kompanije i njihovo poslovanje. Povoljan demografski profil će pospešiti rast na teritoriji SAD, dok će se u Evropi dogoditi suprotno – ostarela populacija će nepovljno uticati na rast. Sve više proizvoda i usluga će biti usmereno ka starijoj populaciji.

Globalizacija će omogućiti kompanijama da posmatraju čitav svet kao mesto za snabdevanje radnom snagom i materijalima. Doći će do fragmentacije procesa, samih kompanija, kupaca, lanaca snabdevanja – posao će biti prebačen tamo gde će se najlakše obaviti. Istovremeno, saradnja unutar kompa-nije i sa okruženjem će postati veoma važna, dok će granice između različith funkcija, kompanija, pa čak i industrijskih grana postati manje uočljive.

Cena i kvalitet će i dalje biti važni, ali će akcenat biti stavljen na personalizaciju proizvoda. Proizvodi i usluge postaju sve više modularni, kako bi se odgovorilo na različite zahteve kupaca. Sve će zavisiti od ličnih zahteva klijenata i njihove važnosti za poslovanje.


Menadžeri će usmeriti pažnju na oblasti poslovanja u kojima se zahteva pre svega kreativnost i dobra komunikacija. Zbog toga će biti potrebno zaposliti ljude koji poseduju te osobine. Najveći izazov za menadžere u narednih 15 godina će biti povećanje produktivnosti ovih radnika znanja.

Jasna strategija, vrhunski menadžment i visokokvalitetni proizvodi i usluge će ostati glavni izvori konkurentskih prednosti i u budućnosti. Ali, posebna pažnja će se posvećivati znanju. Intelektualne sposobnosti će postati ključne za postizanje prednosti – proizvodni procesi i rutinske operacije ne zahtevaju veliko učešće ljudi (usled auto-matizacije), ali će zato na ceni biti ono što se ne može prepustiti mašinama – kao što je uspostavljanje ličnih odnosa između zapo-slenih, kupaca i dobavljača.

Istovremeno, jasno je da će znanje biti najznačajniji izvor prednosti kompanija u narednih 15 godina. Radnici će morati da poseduju manje tehničkog i funkcionalnog znanja – umesto toga zahtevaće se dobra komunikacija, menadžerske sposobnosti, krea-tivnost, timski rad. Zaključak koji se nameće je da će ključna odlika perioda do 2020. godine biti visoka raspoloživost informacijama kao posledica razvoja IT-a, a da će konkuretsku prednost predstavljati ukupno znanje i veštine i posebno njihova kreativna primena i upotreba, bez obzira da li je reč o kompanijama, državama ili regionima.

LITERATURA

/1/ www.eiu.com/foresight2020, foresight 2020 Economic, industry and corporate trends, A report from the Economist Intelligence Unit 2006, March 2006, p96

WORLD IN 2020

In the age of uncertainty, trying to forecast next 15 years could seem as an impossible task. On the other hand, understanding future trends is vital, so strategy could be defined and opportunities and potential threats identified.

That was the reason why the british magazine The Economist made the Foresight 2020 survey. Results of the survey were used for forecasting of changes that will affect world economy, industry and companies in next 15 years. There are several principal trends that will influence the business until 2020: globalisation, demographics, atomisation, personalisation and knowledge management. Emerging of new markets will lead to a redistribution of economic power - China and India will take a greater slice of the world economy. Globalisation will have major influence on the world economic growth.

Additionally, economy will be influenced by demografic shifts: countries with favourable demografic profile can expect steady growth, and vice versa. Population shifts – more precisely, ageing of population – will lead to new products and services. In the same time, manufacturers will try to create products and services in response to specific customer needs – the emphasis will be on personalization.

There will also be changes in the companies – employees will need more creativity and interpersonal skills and less technical know-ledge. Improving the productivity of know-ledge workers will be the greatest challenge in the next 15 years.

Key words: forecasting, globalisation, demogra-phics, atomisation, knowledge management


PPoouuzzddaannoosstt hhiiddrraauulliiččnnee iinnssttaallaacciijjee mmaaššiinnaa ppoommooććnnee mmeehhaanniizzaacciijjee –– pprriimmeennaa tteeoorriijjee ffaazzii

sskkuuppoovvaa ii ččiinnjjeenniiččnnoogg zzaakklljjuuččiivvaannjjaa

Mr Miloš Tanasijević Rudarsko-geološki fakultet Beograd, Doc.dr Dejan Ivezić Rudarsko-geološki fakultet Beograd, Prof. dr Slobodan Ivković Rudarsko-geološki fakultet Beograd

Analiza performansi odgovarajućeg tehničkog sistema na bazi fazi skupova i sinteza tih informacija putem tzv. činjeničnog zaključivanja, pruža mogućnost dobijanja sveobuhvatne slike o ponašanju odredjenog tehničkog sistema. Osnovni uslov je mogućnost razlaganja sistema po odgovarajućim hijerarhijskim nivoima, koji je skoro uvek ispunjen, i posedovanje odgovarajućeg inžinjerskog i ekspertskog iskustva u radu i održavanju tehničkih sistema. Drugi uslov takodje se može smatrati ispunjenim na primeru analize pouzdanosti u radu hidraulične instalacija na pomoćnoj mehanizaciji površinskih kopova lignita EPS-a.

Ključne reči: hidraulična instalacija, pouzdanost, fuzzy skupovi, činjenično zaključivanje

UVOD

Sistemi kontinualne eksploatacije lignita na površinskim kopovima EPS-a predstavljaju čestu temu za analizu parametara pouzdanosti, pogodnosti održavanja isl. Podršku ovakvim mašinama u procesu eksploatacije daju mašine koje spadaju u tzv. pomoćnu mehanizaciju, i to su najčešće utovarači, buldozeri, grejderi, cevopolagači, hidraulični bageri isl. Sa druge strane, istraživanja ovih mašina, u navedenom smislu, su dosta manje zastupljenja i to pre svega zbog njihove daleko niže jedinične cene. Medjutim uticaj mašina pomoćne mehanizacije često ima presudan značaj za efikasno izvršenje pojedinih tehnoloških operacija.

Jedan od ključnih podsistema kod navedenih mašina je hidraulična instalacija i njen eventualni otkaz izazvao bi i otkaz cele mašine. U tom smislu istraživanje pouzdanosti hidrauličkog sistema može da se okarakteriše kao izuzetno važno za efikasan rad sistema eksploatacije na površinskom kopu.

Kontakt: Mr Miloš Tanasijević Rudarsko-geološki fakultet Đušina 7, 11000 Beograd, SCG E-mail : [email protected]

ISTRAŽIVANJE POUZDANOSTI

Stvaranje slike o ponašanju tehničkih sistema u procesu rada, predstavlja izmedju ostalog i proces kvantitativnog istraživanja pouzdanosti datog sistema, odnosno njenih komponenata i uslovljeno je posedovanjem svih relevantnih podataka o ponašanju sistema kako u eksploataciji tako i u procesu održavanja. Navedeni podaci se prikupljaju na osnovu uspostavljenog informacionog sistema koji podržava posmatrani tehnički sistem. Nekoliko godina posle početka eksploatacije sistema BTO u Srbiji počela su detaljnija istraživanja eksploatacione pouzdanosti sistema eksploa-tacije lignita u celini, ili pojedinih mašina u sistemu, pa i pojedinih funkcionalnih grupa i sklopova. Istraživanja su vršena na bazi dispečerskih podataka o radu i zastojima mašina, ali i na osnovu posebnih praćenja u svrhu odredjenog istraživanja. Dispečerski podaci, naime, nisu najpovoljniji za ovu vrstu istraživanja, zbog uopštenosti i većeg broja nepreciznog beleženjja o tome šta se stvarno dogodilo. Takodje, pored ovakvog redovnog praćenja ponašanja mašina, organizovana su i posebna praćenja, i to za one delove sistema, za koje se na osnovu redovnih praćenja utvrdi da najviše doprinose zastojima. U svakom slučaju precizno, eksploataciono istraživanje


pouzadanosti na bazi eksplicitnih podataka prvenstveno o trajanju vremena u radu, nije lako ostvarivo. Da bi se došlo do realne slike o pouzdanosti odredjenog tehničkog sistema, pored tradicionalno korišćene kvantitavne ocena u obliku funkcije pouzdanosti koja se dobija adekvatnom obradom pomenutih poda-taka na bazi teorije verovatnoće, treba uzeti u obzir i iskustva zaposlenih kako na eksploataciji tako i na održavanju datih sistema. Iskustva, odnosno ekspertske procene prirodno se daju u obliku lingvističkih opisa u adekvatnom sistemu vrednovanja. Nije neophodno posebno isticati vrednost ovakvih iskustava u analizi upotrebnog kvaliteta, pouzdanosti i sl. nekog tehničkog sistema. Snaga ovakve ekspertske procene u analizi pouzdanosti je mogućnost sagledavanja i posledice pojave otkaza a ne samo vero-vatnoću pojave otkaza, odnosno pokazatelja koji teško da mogu kvantitativno da se opišu. Na taj način može da se dobije kompleksna ocena pouzdanosti sistema praktično sa stanovišta bezbednosti u radu, s obzirom na sagledani uticaj posledice.

U ovom radu za sintetizu datih ekspertskih ocena, odnosno za davanje konačne ocene ukupne pouzdanosti (termin koji će se uslovno koristiti da opiše pomenutu bezbednost u radu) datog sistema, koristi se teorija fazi skupova. Ekspertske ocene su date kroz tzv. lingvističke promenljive i koristiće se da opišu verovatnoću pojave odredjenog otkaza, ozbiljnost posledice usled pojave datog odgovarajućeg otkaza i

verovatnoću pojave posledice datog otkaza. Sinteza se zasniva na hijerarhijskoj strukturi, gde svaki tehnički sistem može da se razloži na odgovarajući broj od n podsistema, dalje svaki podsistem na odgovarajući broj komponenti, pri čemu je za svaku navedenu komponentu karakte-rističan jedan ili više odgovarajućih oblika otkaza (slika 1.) koji se praktično inicijalno analiziraju i opisuju na osnovu teorije fazi skupova.

Kao što je pomenuto, za dati podsistem karakte-ristično je više oblika otkaza, te je neophodno da se izvrši dalja sinteza ocena do nivoa podsiste-ma, odnosno celog hidrauličnog sistema. Sinteza se vrši na principima činjeničnog zaključivanja (eng. Evidential Reasoning), u daljem tekstu ER algoritam, odnosno agregatnim razmatranjem svakog pojedinačnog stanja otkaza koje karakte-riše dati podsistem odnosno celokupni hidralični sistem. Suština ER algoritma je da je neka pre-tpostavka verovatnija ukoliko je više činjenica potkrepljuje, koja je operacionalizovana je ovom algoritmu i omogućava da se istovremeno pro-cesiraju i precizni podaci i subjektivne ocene.

Karakteristično za ovakav pristup (za razliku od recimo višeatributivnog odlučivanja) je što se kvalititativni smisao promenljivih pri sintezi oce-na elemenata od nivoa komponenti pa dalje preko podsistema ili celog sistema, pri tome ne gubi, odnosno i rezultat ostaje u lingvističkom obliku koji je definisan odgovarajućim funkci-jama pripadnosti.

Slika 1: Hijerarhijska struktura tehničkog sistema korišćena za procenu pouzdanosti

FORMIRANJE FAZI SKUPOVA

Analiza pouzdanosti odnosno verovatnoće pojave odredjenog otkaza, ozbiljnosti posledice usled pojave datog otkaza i verovatnoće pojave posledice datog otkaza, se dakle procenjuju za svaki oblik otkaza u sistemu vrednovanja prika-

zanom kroz sliku 2., odnosno kroz pripadnost odgovarajućem fazi skupu (upotrebljeni su trapezni fazi skupovi) koji je opet definisan funk-cijom pripadnosti kroz sedam klasa pripadnosti. Ovde je klasa uvedena kao pojam koji praktično predstavlja jedinicu mere kojom se ocenjuju navedene lingvističke promenljive (1. klasa je najkvalitetnija, tj. najmanja verovatnoća pojave


otkaza sa najmanjim rizikom itd. ...), dok je uzeto sedam klasa, jer se to smatra kao maksi-malan broj racionalno sagledljivih ocena koje čovek može da razgraniči u datom trenutka /1/.

Sintezom ocena određene komponente za promenljive Li, Ci i Ei, dobija se ocena pouzdanosti Ri date komponente, kompozicijom za date funkcije pripadnosti za skup Ci za kartenzijanski proizvod skupova E i L (iz teorije fazi skupova /3/), na sledeći način:

Ri = Ci o Ei x Li (1)

Funkcija pripadnosti za skup R može biti dobijena na sledeći način:

nRj

LEC x x o R ( 1)μμμ == , - gde je u ovom slučaju:

( )( ) .,...,2,1,

,min,...,min

max11

njExLCExLC

Rnjn

jj =⎟

⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛=

μμ

μμμ

Na slikama 2a, 2b i 2c prikazani su fazi skupovi sa označenim klasama.

Slika 2a: Verovatnoća pojave otkaza - Li -

Slika 2b: Ozbiljnost posledice - Ci –

Slika 2c: Verovatnoća pojave posledice otkaza - Ei -

Navedena kombinacija operacija sa fazi sku-povima, često se u literaturi navodi kao "max-min" metoda. Ocena pouzdanosti odgovarajuće komponente nekog tehničkog sistema prema odgovarajućem obliku otkaza, po izloženom modelu dobija se u sledećem obliku:

R (određeni oblik otkaza) = {1/(0...1.0), 2/(0...1.0), 3/(0...1.0), 4/(0...1.0), 5/(0...1.0), 6/(0...1.0), 7/(0...1.0)}

Pouzdanost razmatrane komponenete je tako-đe data u ″fazi″ obliku preko odgovarajućih fun-kcija pripadnosti (μ=(0...1.0), odnosno 0≤μ≤1)


datim klasama, na način prikazan na slici 3. Fazi skupovi su trapeznog nesimetričnog oblika, sa sledećim karakteristikama:

• loše je opisano samo kao pripadajuća veličina koja se odnosi na klase 6 i 7;

• odlično je opisano samo kao pripadajuća veličina koja se odnosi na klase 1 i 2;

• funkcije pripadnosti dobro i prosečno nisu simetrične i odnose se na klase 3 i 5 respektivno, i ustvari one se nešto više protežu na klasu 4.

U sledećem koraku, funkcija pouzdanosti koja daje stepene pripadnosti razmatranim klasama, transformiše se u oblik koji definiše stepen pripadnosti fazi skupovima: loš, prosečan, dobar i odličan. Postupak se često naziva identifikacija, odnosno u ovom slučaju identifikacija pouzdanosti. Metoda koju koristi postupak identifikacije, naziva se "best-fit" i koristi rastojanje izmedju dobijene vrednosti stepena pripadnosti μ metodom "max-min" i vrednosti date za fazi skupove pouzdanosti (slika 3.).

Slika 3: Fazi skupovi ukupne pouzdanosti sa označenim klasama

( )∑=

−=7

1

21 ),(

j

lošj

Rij

ii lošRd μμ,

( )∑=

−=7

1

2.4 .),(

jodličj

Rij

ii odličRd μμ.

Navedene vrednosti dalje se relativiziraju u odnosu na najmanju vrednost, i konačno normalizuju na vrednost f.je pripadnosti μij, za

.11

=∑=

n

j

jiμ

Na osnovu izloženog modela, dobija se ukupna pouzdanost u odnosu na mogućnost pojave odgovarajućeg oblika otkaza, u sledećem obliku:

R(oblik otkaza, podsistem) = {( μij1, ''loše''), (μij2, ''prosečno''), (μij3 ''dobro''), (μij4, ''odlično'')}

Sintezna procena pouzdanosti korišćenjem hijerarhijskog ER algoritma Kako je ranije objašnjeno, uslovno rečeno pouzdanost komponente je određena pridru-ženim oblikom otkaza. Ako komponenta ima samo jedno stanje otkaza čija je pouzdanost apsolutno procenjena kao dobra, onda će i pouzdanost komponente biti dobra. Generalno, odgovarajuća komponenta može imati više stanja otkaza. Ako su nivoi pouzdanosti koji se tiču datog oblika otkaza svi apsolutno (μ=1.0) procenjeni kao dobri onda će i ukupna

pouzdanost komponente biti dobra. Na žalost, takva tačna i konzistentna procena se teško može očekivati u stvarnoj analizi pouzdanosti. Problem se onda javlja u tome kako sinteti-zovati neodređne i nekonzistentne ocene pouz-danosti svih oblika otkaza date komponente, da bi se dobila njegova ukupna pouzdanost. Problem se maksimalno uopštava, ukoliko je potrebno odrediti pouzdanost sistema sa hijera-rhiskom strukturom prikazanom na slici 1. Kako je ranije objašnjeno, neophodno je ostvariti proces hijerarhijske evaluacije da bi se na prihvatljiv način rešili takvi problemi.

Ovaj evaluacijski proces je zasnovan na D-S teoriji (Dempster-Shafer theory), koja je vrlo pogodna za postupanje sa nepotpunom oce-nom neodredjenosti. D-S teorija opisuje blizinu skupa hipoteza u zavisnosti od prikupljenih dokaza. Drugim rečima, verovatnije je da je data hipoteza istinita ukoliko više pojedinačnih dokaza podržavaju tu hipotezu. Pouzdanost komponente, bilo da je odlična, dobra, prose-čna ili loša, može se smatrati za hipotezu (pretpostavku). Dobijena ocena pouzdanosti jedan oblik otkaza može smatrati za jedan, pojedinačni deo dokaza ocene. Ukoliko je pouz-danost vezana za odgovarajući oblik otkaza do izvesnog stepena procenjena kao dobra, onda će pouzdanost vezana za komponentu u kojoj se može javiti taj otkaz biti u nekoj meri takođe dobra. Proces hijerarhijske evaluacije obezbe-


đuje sistematski pristup sintezi takvih neodre-đenih ocena pouzdanosti višestrukih stanja otkaza u cilju dobijanja ocene za komponentu na koju se odnose.

Za primenu D-S teorije, uslovi međusobne isključivosti i iskorišćenosti (iscrpljenosti) svih hipoteza je nophodno da budu zadovoljeni. Zbog toga je neophodno da sve lingvističke promenljive koje opisuju pouzdanost sistema budu definisane kao odvojeni nivoi. tj., ako je jedna promenljiva apsolutno sigurna (potvr-đena), sve ostale su apsolutno nesigurne; ukoliko je više od jedne promenljive istovremeno sigurno, ukupni uslovno rečeno stepen sigurnosti je manji ili jednak jedinici. Lingvističke promenljive definisane kroz sliku 2./3. zadovoljavaju zahteve isključivosti i iskorišćenosti. Ovo dozvoljava da koristimo ER algoritam razvijen za potrebe sinteze neodre-đenih ocena pouzdanosti, generisanih za odgovarajuće oblike otkaza korišćenjem fazi skupova (sl. 2./3.).

Konkretno, pouzdanost i-tog podsistema/siste-ma dobija se u obliku:

R(rl) = {( jslμ , Hj), j = 1..N}

Veličina H predstavlja skup lingvističkih promenljivih za opis pouzdanosti i neka je Hj j-ta lingvistička promenljiva:

H = {H1.,..Hj,...HN} , gde je N broj lingvističkih promenljivih.

U konkretnom primeru H za ukupnu pouzdanost ima sledeći oblik:

H = {loš, prosečan, dobar, odličan}

Veličina jkiμ predstavlja f-ju pripadnosti datom

fazi skupu pouzdanosti, i za neki oblik otkatza Lk (ili podsistem s u drugom koraku sinteze), dobija se na sledeći način:

{Hj}: jnμ = mj I k (i+1) / (1- mj I k (i+1) ) , j = 1, . . .,N

{H}: jHμ = mH I k (i+1) / (1- mH I k (i+1) )

- gde je:

{Hj}: mj I k (i+1) = K l k (i+1) (mj l k (i) mj l k (i+1) + mj l k (i) m H l k (i+1) + m H l k (i) m H l k (i+1) ) , j = 1, . . .,N

{H}: m H I k (i+1) = K l k (i+1) m H l k (i) m H l k (i+1) ,

j = 1, . . .,N

( ) ( ) ( ) 1

1

111

11 ,...1,1 −

−

=≠=

++ =⎥⎥⎥

⎦

⎤

⎢⎢⎢

⎣

⎡−= ∑∑ k

N

n

N

jj

jik

nilkilk LimmK

Veličina mjki je realan broj, koji se odnosi na

iznos stepena poverenja (osnovne verovatnoće) i predstavlja stepen u kome dobijena ocena pouzdanosti i - tog oblika otkaza podržava hipotezu da je pouzdanost k - te komponente sigurno Hj. Onda, mj

ki se dobija kao proizvod:

mj k i = λ k i x μ i j,

Neka je λki normalizovan relativni težinski

ponder stanja otkaza i pri oceni komponente k, dobijen na bazi ekspertske procene, u intervalu 0≤ λ ki ≤1.

PRIMER: HIDRAULIČNI PRENOSNI SISTEM

Hidraulični prenosni sistemi mašina tzv. pomoćne mehanizacije na kopovima uglja su u suštini identični, pogotovu ako se radi i o različitim mašinama istog proizvodjača. Funkcionalna šema ovakvog sistema je prikazana na slici 4. Ovaj sistem se koristi za upravljanje pokretanjem radnog organa mašina, npr. utovarnom lopatom, kašikom, plugom, odnosno operacijama dizanja ili spuštanja, kao i eventualnog zakretanja, pražnjenja. Navedeni sistem se sastoji od pet podsistema: rezervoara hidrauličnog ulja, pomoćnog sistema, upravljačkog sistema, sigurnosnog sistema i hidrauličnog servo transmisionog sistema. Za svaki podsistem je moguće definisati nekoliko karakterističnih vrsta - oblika otkaza. Pojava svake pomenute vrste otkaza, vezane za odgovarajući podsistem može rezultovati nizom mogućih posledica u sklopu, sa odgovarajućom ozbiljnošću i verovatnoćom pojave odgovarajuće posledice odredjenog otkaza, zavisno od prirode oblika otkaza i medjusobnog uticaja samih podsistema. Pri tome ocenu vrednosti tri promenljive korišćene da opišu pouzdanost vezanu za stanje otkaza svakog podsistema, dodatno usložnjava to što mašine rade u promenljivim radnim uslovima.


Slika 4:Shema hidrauličkog prenosnog sistema

Stanja otkaza se mogu identifikovati za svaku pojedinu komponentu sistema, na osnovu stru-kture sistema datog shemom na slici 4. Za rezervoar hidrauličnog ulja (podsistem 1) identi-fikovana su četiri stanja otkaza: otkaz merača nivoa, neadekvatna temperatura ulja (previsoka ili preniska), curenje ulja, nedovoljna količina ulja u izlaznom cevovodu. Za prvonavedeni oblik otkaza - otkaz merača nivoa (1MN), gde se identifikuju verovatnoća pojave otkaza na nivou ''prihvatljivo nizak'', ozbiljnost posledice C1MN je razmotrena na nivou ''marginalan'' i verovatnoća pojave posledice usled otkaza merača nivoa E1MN razmatrana je na nivou ''malo verovatan''. Na osnovu slike 2., vero-vatnoća pojave otkaza L1MMNN je modelirana kao:

L1MN = {1/0, 2/0.25, 3/1.0, 4/0.75, 5/0, 6/0, 7/0} C1MN = {1/0, 2/0.25, 3/1.0, 4/0.75, 5/0, 6/0, 7/0} E1MN = {1/0, 2/0.25, 3/1.0, 4/0.75, 5/0, 6/0, 7/0} Fazi ocena pouzdanosti rezervoara ulja, s obzirom na otkaz merača nivoa se sada može odrediti na osnovu izraza (1), na sledeći način:

R1MN = C1MN ○ E1MN × L1MN = {1/0, 2/0.25, 3/1.0, 4/0.75, 5/0, 6/0, 7/0},

Dobijeni rezultat predstavlja ocenu pouzdanosti preko definisanih klasa, čija transformacija u funkcije pripadnosti fazi skupa pouzdanost, daje informaciju o pouzdanosti rezervoara ulja s obzirom na otkaz merača nivoa:

R1(MN) = {(0.09603, ''loše''), (0.11592, ''prosečno''), (0.68581, ''dobro''), (0.10223, ''odlično'')} λ1MN = 0.46

U daljem tekstu daju se prikaz ostalih oblika otkaza za sve podsisteme sa f-jama pripadnosti samo za ukupnu pouzdanost, izraženo analogno kao i za merač ulja.

- neadekvatna temperatura ulja (1NT):

L1NT = Prihvatljivo nizak, C1NT = Beznačajan, E1NT = Malo verovatan R1(NT) = {(0.20061, ''loše''), (0.23737, ''prosečno''), (0.33569, ''dobro''), (0.22632, ''odlično'')} λ1NT = 0.92 - curenje ulja (CU)

L1CU = Nizak, C1CU = Marginalan, E1CU = Verovatan R1(CU) = {(0.17513, ''loše''), (0.18368, ''prosečno''), (0.36737, ''dobro''), (0.27382, ''odlično'')} λ1CU = 0.92 - nedovoljna količina ulja u izlaznom cevovodu (NK)

L1NK = Nizak, C1NK = Beznačajan, E1NK = Izrazito neverovatan R1(NK) = {(0.18103, ''loše''), (0.18858, ''prosečno''), (0.33380, ''dobro''), (0.29659, ''odlično'')} λ1NK = 0.23 - Ukupna pouzdanost za rezervoar hidrauličnog ulja (podsistem 1)

R1= {(0.1638, ''loše''), (0.1855, ''prosečno''), (0.4272, ''dobro''), (0.2235, ''odlično'')} λ1 = 0.24


Pomoćni sistem (podsistem 2) - zaprljanost (ZP)

L2ZP = Prihvatljivo frekventan, C2ZP = Marginalan, E2ZP = Malo verovatan R2(ZP) = {(0.0223, ''loše''), (0.68581, ''prosečno''), (0.11592, ''dobro''), (0.09603, ''odlično'')} λ2ZP = 0.25 - zagušenje filtera (ZF)

L2ZF = Nizak, C2ZF = Marginalan, E2ZF = Malo verovatan R2(ZF) = {(0.18103, ''loše''), (0.18858, ''prosečno''), (0.33380, ''dobro''), (0.29659, ''odlično'')} λ2ZF = 0.25 - nefunkcionisanje indikatora začepljenja (NI)

L2NI = Prihvatljivo nizak, C2NI = Marginalan, E2NI = Neverovatan R2(NI) = {(0.09603, ''loše''), (0.11592, ''prosečno''), (0.68581, ''dobro''), (0.10223, ''odlično'')} λ2NI = 0.25 - nedovoljna količina ulja na izlaznom cevovodu (NK)

L2NK = Prihvatljivo nizak, C2NK = Marginalan, E2NK = Neverovatan R2(NK) = {(0.09603, ''loše''), (0.11592, ''prosečno''), (0.68581, ''dobro''), (0.10223, ''odlično'')} λ2NK = 0.25 - znatno curenje (ZC)

L2ZC = Nizak, C2ZC = Marginalan, E2ZC = Malo verovatan R2(ZC) = {(0.18103, ''loše''), (0.18858, ''prosečno''), (0.33380, ''dobro''), (0.29659, ''odlično'')} λ2ZC = 0.8 - pumpa za upravljanje ne radi (PU)

L2PU = Nizak, C2PU = Marginalan, E2PU = Malo verovatan R2(PU) = {(0.18103, ''loše''), (0.18858, ''prosečno''), (0.33380, ''dobro''), (0.29659, ''odlično'')} λ2ZP = 0.8 - Ukupna pouzdanost za pomoćni sistem (podsistem 2)


Upravljački sistem (podsistem 3) - znatno curenje (ZC)

L3ZC = Nizak, C3ZC = Kritičan, E3ZC = Vrlo verovatan R3(ZC) = {(0.18103, ''loše''), (0.18858, ''prosečno''), (0.33380, ''dobro''), (0.29659, ''odlično'')} λ3ZC = 0.8 - nedovoljna količina ulja na izlaznom cevovodu (NK)

L3NK = Prihvatljivo frekventan, C3NK = Beznačajan, E3NK = Neverovatan R3(NK) = {(0.13417, ''loše''), (0.58484, ''prosečno''), (0.15630, ''dobro''), (0.12469, ''odlično'')} λ3NK = 0.2 - nema odgovarajućeg izlaza kad se zahteva (NI)

L3NI = Prihvatljivo frekventan, C3NI = Marginalan, E3NI = Verovatan R3(NI) = {(0.13417, ''loše''), (0.58484, ''prosečno''), (0.15630, ''dobro''), (0.12469, ''odlično'')} λ3NI = 0.4 - izlazni ventil pri upravljanju spuštanjem ne može da se zatvori kada je potrebno (IS)

L3IS = Nizak, C3IS = Katastrofalan, E3IS = Verovatan R3(IS) = {(0.23911, ''loše''), (0.26089, ''prosečno''), (0.26089, ''dobro''), (0.23911, ''odlično'')} λ3IS = 0.8 - izlazni ventil pri upravljanju dizanjem ne može da se zatvori kada je potrebno (ID)

L3ID = Prosečan, C3ID = Katastrofalan, E3ID = Verovatan R3(ID) = {(0.23911, ''loše''), (0.26089, ''prosečno''), (0.26089, ''dobro''), (0.23911, ''odlično'')} λ3ZC = 0.8 - Ukupna pouzdanost za upravljački sistem (podsistem 3)

R3= {(0.1962 ''loše''), (0.2992, ''prosečno''), (0.2767, ''dobro''), (0.22279 ''odlično'') } λ3 = 0.8

Sigurnosni sistem (podsistem 4) - otkaz sklopke za preopterećenje (OS)

L4OS = Prihvatljivo nizak, C4OS = Marginalan, E4OS = Verovatan


R4(OS) = {(0.12469, ''loše''), (0.15630, ''prosečno''), (0.58484, ''dobro''), (0.13417, ''odlično'')} λ4OS = 0.32 - otkaz uređaja za vraćanje pri podizanju (OU)

L4ou = Nizak, C4ou = Katastrofalan, E4ou = Verovatan R4(ou) = {(0.23911, ''loše''), (0.26089, ''prosečno''), (0.26089, ''dobro''), (0.23911, ''odlično'')} λ4OU = 0.32 - prestanak napajanja (PN)

L4PN = Prihvatljivo frekventan, C4PN = Beznačajan, E4PN = Neverovatan R4(PN) = {(0.13417, ''loše''), (0.58484, ''prosečno''), (0.15630, ''dobro''), (0.12469, ''odlično'')} λ4PN = 0.64 - nedovoljna količina ulja na izlaznom cevovodu (NK)

L4NK = Nizak, C4NK = Katastrofalan, E4NK = Izrazito verovatan R4(NK) = {(0.17339, ''loše''), (0.19828, ''prosečno''), (0.41276, ''dobro''), (0.21556, ''odlično'')} λ4NK = 0.16 - znatno curenje (ZC)

L4ZC = Nizak, C4ZC = Katastrofalan, E4ZC = Vrlo verovatan R4(ZC) = {(0.20373, ''loše''), (0.22005, ''prosečno''), (0.28811, ''dobro''), (0.28811, ''odlično'')} λ4ZC = 0.64 - otkaz graničnika pri podizanju (OP)

L4OP = Nizak, C4OP = Katastrofalan, E4OP = Verovatan R4(OP) = {(0.23911, ''loše''), (0.26089, ''prosečno''), (0.26089, ''dobro''), (0.23911, ''odlično'')} λ4OP = 0.64 - otkaz graničnika pri spuštanju (OS)

L4os = Nizak, C4OS = Katastrofalan, E4OS = Malo verovatan R4(OS) = {(0.23911, ''loše''), (0.26089, ''prosečno''), (0.26089, ''dobro''), (0.23911, ''odlično'')} λ4OS = 0.64 - neispravnost prekidača za niske pritiske podizanja (NP)

L4NP = Vrlo nizak, C4NP = Katastrofalan, E4NP = Verovatan R4(NP) = {(0.23911, ''loše''), (0.26089, ''prosečno''), (0.26089, ''dobro''), (0.23911, ''odlično'')} λ4NP = 0.32 - Ukupna pouzdanost za sigurnosni sistem (podsistem 4)


Hidraulični servo transmisioni sistem (podsistem 5) - znatno curenje (ZC)

L5ZC = Prihvatljivo nizak, C5ZC = Katastrofalan, E5ZC = Vrlo verovatan R5(ZC) = {(0.20061, ''loše''), (0.23737, ''prosečno''), (0.33569, ''dobro''), (0.22632, ''odlično'')} λ5ZC = 0.88 - nedovoljna količina ulja na izlaznom cevovodu (NK)

L5NK = Prihvatljivo frekventan, C5NK = Beznačajan, E5NK = Neverovatan R5(NK) = {(0.13417, ''loše''), (0.58484, ''prosečno''), (0.15630, ''dobro''), (0.12469, ''odlično'')} λ5NK = 0.21 - lom vratila (LV)

L5LV = Nizak, C5LV = Katastrofalan, Izrazito verovatan R5(LV) = {(0.17513, ''loše''), (0.18638, ''prosečno''), (0.36737, ''dobro''), (0.27382, ''odlično'')} λ5LV = 0.44 - motor ne daje izlaz (MN)

L5MN = Frekventan, C5MN = Katastrofalan, E5MN = Verovatan R5(MN) = {(0.23911, ''loše''), (0.26089, ''prosečno''), (0.26089, ''dobro''), (0.23911, ''odlično'')} λ5MN = 0.44 - hidraulično prelivanje (HP)

L5HP = Nizak, C5HP = Katastrofalan, E5HP = Nedvosmislen R5(HP) = {(0.18103, ''loše''), (0.18858, ''prosečno''), (0.33380, ''dobro''), (0.29659, ''odlično'')} λ5HP = 0.44


- blokada motora (BM)

L5BM = Nizak, C5BM = Marginalan, E5BM = Malo verovatan R5(BM) = {(0.17513, ''loše''), (0.18368, ''prosečno''), (0.36737, ''dobro''), (0.27382, ''odlično'')} λ5BM = 0.44 - pucanje cevi (PC)

L5PC = Vrlo nizak, C5PC = Katastrofalan, E5PC = Izrazito verovatan R5(PC) = {(0.10257, ''loše''), (0.10771, ''prosečno''), (0.11709, ''dobro''), (0.67263, ''odlično'')} λ5PC = 0.21 - Ukupna pouzdanost za hidraulični servo transmisioni sistem (podsistem 5)

R5= {(0.1795, '' loše''), (0.2297, ''prosečno''), (0.3165, ''dobro''), (0.2744, ''odlično'')} λ5 = 0.98 Ukupna pouzdanost celokupnog hidrauličnog sistema (sačinjen od podsistema: 1.,...,5.)

R= {(0.1765, ''loše''), (0.2568, ''prosečno''), (0.3245, ''dobro''), (0.2423, ''odlično'')} Na osnovu iznesenih rezultata, jasno je da četiri sistema (tj. rezervoar hidrauličnog ulja, pomoćni sistem, zaštitni sistem i hidraulični servo transmisioni sistem) u najvećoj meri su procenjeni sa ''dobrim''. Na primer, rezervoar hidrauličnog ulja je procenjen sa ''dobrim'' sa poverenjem od 42.72 %, pomoćni sistem u meri 39.70%, servo sistem u meri 32.45%, dok upravljački sistem i sigurnosni sistem su ocenjeni u najvećoj meri sa ''prosečno'' i u nešto manjoj meri sa ''dobro''. Pošto je pouzdanost hidrauličnog prenosnog sistema odredjena pouzdanošću podsistema u sastavu, pouzdanost sistema trebalo bi da se oceni kao ''dobra'' u najvećoj meri. Ovo je i u skladu sa rezultatima koji su predstavljeni izrazom za pouzdanost celokupnog hidrauličnog prenosnog sistema, gde je pouzdanost procenjena sa ''dobrom'' u meri od 32.45%.

ZAKLJUČAK

Korišćenje teorije fazi skupova i činjeničnog zaključivanja u analizi pouzdanosti tehničkih sistema, za razliku od drugih metoda analize, može da se okarakteriše pre svega sa mogućnošću širokog ali i detaljnog razmataranja različitih elemenata koji definišu pouzdanost razmatranog sistema. Pri tome, istovremenim korišćenjem ekspertske procene u analizi ozbiljnosti posledice i verovatnoće

pojave ozbiljnosti date posledice, ali i klasične analize na osnovu teorije verovatnoće koja se može implementirati kroz ocenu verovatnoće pojave odredjenog oblika otakaza (u ovom radu izostavljena). Očigledno je da ovakav pristup analizi pouzdanosti daje sveobuhvatnu sliku o ponašanju odredjenog tehničkog sistema. Pri tome je ovo posebno značajno u procesu planiranja eksploatacije i održavanja navedenih tehničkih sistema, znajući za specifičnu cenu tehnološkog procesa eksploatacije uglja.

LITERATURA

/1/ J. Wang, J. B. Yang, P. Sen, Multi-person and multi-attribute design evaluations using evidential reasoning based on subjective safety and cost analyses, Reliability Engineering & System Safety, 52(2),113-128, 1996.

/2/ J.B. Yang, Y.M. Wang, D.L. Xu, K.S. Chin, The evidential reasoning approach for MADA under both probabilistic and fuzzy uncertainties, European Journal of Operational Research, 171(1), pp. 309-343, 2006.

/3/ P. Subašić, Fazi logika i neuronske mreže, Tehnička knjiga, 1997.

RELIABILITY OF HYDRAULIC INSTALLATION IN SERVICE MECHANIZATION – POSSIBILITY OF FUZZY SETS THEORY AND EVIDENTAL REASONING APPLICATION

Performance analysis of technical systems by fuzzy sets utilization and synthesis of obtained information by evidential reasoning, give opportunity for deep understanding of considered technical system behavior. Basic condition, which is almost always satisfied, is possibility of system separation to different hierarchical levels. Another condition is appropriate experience of engineers and experts about technical system operation and maintenance. Second condition could be considered as satisfied for operation of hydraulic installation in Service Mechanization on open pit mines in the Public Company Serbian State Electricity.

Key words: Hydraulic Installation, Reliability, Fuzzy Sets, Evidential Reasoning


PPRRIILLOOGG OOPPTTIIMMIIZZAACCIIJJII ŽŽIIVVOOTTNNOOGG CCIIKKLLUUSSAA PPOOLLJJOOPPRRIIVVRREEDDNNIIHH MMAAŠŠIINNAA

Prof. dr Dragan Marković Mašinski fakultet Beograd Mr Ilija Đekić, dipl. ing. American Assessment Services Europe Beograd

U radu se daje prilog optimizaciji životnog ciklusa poljoprivrednih mašina. Sa jedne strane prikazuju se četiri identifikovane faze životnog ciklusa poljoprivrednih mašina. Sa druge strane analiziraju se kritične faze post-upotrebnog perioda mašine – metode identifikacije kraja upotrebnog perioda, analiza stvarnog kraja, analiza strukture materijala i metoda rastavljanja i postupanja sa delovima nakon upotrebnog perioda. Na kraju se daje procena starih i neupotrebljavanih traktora i kombajna u svetu.

Ključne reči: životni ciklus, poljoprivredna mašina, post-upotrebni period

UVOD

Životni ciklus je skup: "uzastopnih i međusobno povezanih faza sistema proizvoda, od nabavke sirovina ili dobijanja prirodnih sirovina, do konačnog odlaganja na otpad" /1/. Ova i mnoge slične definicije sve više postaju nezaobilazni rečnik modernih istraživačko-razvojnih jedinica u analizi novih i/ili postojećih proizvoda i vođenju računa o tome šta će se sa proizvodom dogoditi nakon njegove upotrebe. Ocenjivanje životnog ciklusa (Life Cycle Analysis) pred-stavlja rezultat porasta svesti o značaju zaštite životne sredine i mogućim uticajima vezanim za proizvodnju i korišćenje nekog proizvoda.

U okviru analize životnog ciklusa poljoprivrednih mašina, potrebno je naglasiti da su dosadašnje teorije uglavnom delile životni ciklus mašina na dva osnovna perioda, /2, str. 11-14/:

• Period stvaranja; • Period korišćenja.

Period stvaranja se može podeliti na fazu (istraživanja) i razvoja poljoprivredne mašine i fazu proizvodnje poljoprivredne mašine. Sna-žan pokret za zaštitu životne sredine, koji je u poslednjoj dekadi prošlog veka uneo nove vi-dike u pogledu analize perioda korišćenja neke mašine koja se upotrebljava jeste odgovor na pitanje: "Šta se dešava sa mašinom kada kori-snika prođe potreba za njenim korišćenjem?“. Kontakt: Prof. dr Dragan Marković Mašinski fakultet Kraljice Marije 16, 11000 Beograd, SCG E-mail : [email protected]

To je identifikovalo još jednu fazu u životnom ciklusu poljoprivrednih mašina koji je u literaturi nazvana post-upotrebna faza. Tako se period korišćenja može podeliti na fazu upotrebe i na fazu nakon upotrebe poljoprivredne mašine.

FAZE ŽIVOTNOG CIKLUSA POLJOPRIVREDNIH MAŠINA

Iako se može potvrditi da su ove četiri faze – faze koje postoje kod svake poljoprivredne ma-šine, ipak svaka mašina ima donekle sopstveni put tako da jedna mašina ima životni vek koji nije simetričan, kao što je prikazano slikom 1.

Slika 1: Životni ciklus jedne mašine

Naime, istraživanje i razvoj je faza koja je ista za sve mašine iz jedne generacije jer se naprosto ne radi istraživanje i razvoj svake mašine posebno i traje od nekoliko meseci do nekoliko godina. Druga faza – proizvodnja je faza koja se radi ili za jednu seriju kod manjih poljoprivrednih mašina, ili po narudžbini za složene sisteme (kombajne), ali se sama faza proizvodnje jedne mašine može utvrditi kroz potrebno vreme utrošeno za proizvodnju jedne mašine (u čovek satima ili u danima posmatrano samo kroz montažu i sklapanje

I faza II faza III faza IV faza

vreme


mašine, ali može trajati mnogo duže ako bi se analiziralo vreme potrebno za proizvodnju svake od komponenti koje se ugrađuju gde se mora uzeti i vreme distribucije tih delova i eventualno vreme čekanja u skladištima). U okviru proizvodne faze je i vreme distribucije mašine do ciljnog tržišta (ređe budućeg proizvođača) ako je u pitanju serijska proizvodnja. Ako je u pitanju naručena proizvodnja onda je i samo vreme od isporuke mašine do krajnjeg korisnika uključeno u vreme proizvodnje.

Vreme korišćenja je individualno kod svakog korisnika pri čemu može biti više od jednog korisnika po mašini ali je nakon utvrđenog kraja životnog veka mašine, post-upotrebni period u rukama poslednjeg korisnika (odbačena mašina na polju, rasklopljena na delove i odložena na otpad, i sl.).

Tabela 1 prikazuje koja faza se može posmatrati kroz seriju poljoprivrednih mašina a koja pojedinačno za svaku od poljoprivrednih mašina.

Serija Pojedinačna mašina Istraživanje i razvoj Proizvodnja Upotreba Post-upotreba

Tabela 1: Uticaj faze na mašine

Na kraju ove uvodne analize životnog ciklusa poljoprivredne mašine mogu se identifikovati tri ključne interesne grupe koje imaju svoj uticaj ali i interes u ovom ciklusu, i to:

I – stvaraoci u fazama razvoja i proizvodnje

II – korisnici u fazi upotrebe mašine

III – društvo u fazi nakon upotrebe mašine

Iako svaka od životnih faza ima svoje kritične tačke koje zahtevaju posebnu analizu, za potrebe ovog rada, autori će se pozabaviti pitanjem utvrđivanja kraja životnog ciklusa poljoprivredne mašine i post-upotrebnom fazom poljoprivredne mašine.

KRITIČNA TAČKA ŽIVOTNOG CIKLUSA

Kao kritična tačka se u literaturi najviše razmatra pitanje kraja životnog ciklusa. Samo vreme korišćenja poljoprivredne mašine zavisi od četiri faktora i to:

• od pada vrednosti mašine (npr. računarima je životni vek oko 3 godine nakon kog gube vrednost /3/, mobilni telefoni se menjaju jednom u dve godine iako nisu izgubile svoju funkcionalne karakteristike);

• od gubljenja funkcionalnih karakteristika mašine (kvar, istrošenost, manjak pouzdanosti itd.);

• kada mašina ne zadovoljava najnovije tehnološke zahteve u lancu snabdevanja (npr. fabrika za preradu hrane postavlja nove uslove za setvu / žetvu i sl.);

• nakon finansijske neisplativosti održavanja mašine (visoki troškovi zamene rezervnih delova, mali neto efekat na profit po jedinici obradive površine, mala pouzdanost mašine). Samo smanjenje vrednosti jedne poljoprivredne mašine je posledica: − starosti mašine; − habanja kao rezultat korišćenja

mašine (njena vrednost opada usled velikog broja radnih sati, češće se kvari, manja joj je pouzdanost i sl.);

− tehničke zaostalosti (lansiranje nove generacije mašina sa većim učinkom uzrokuje pad vrednosti stare generacije mašina).

Kada je u pitanju faza upotrebe poljoprivredne mašine, mogu se definisati tri različita razdoblja, /4/, i to:

• razdoblje korišćenja nove mašine (prvi korisnik mašina gde mašina zadržava >90% svoje prvobitne funkcionalnosti);

• razdoblje korišćenja polovne mašine (drugi korisnik ili korisnici kada opada funkcionalnost mašine);

• razdoblje nekorišćenja odnosno otpisa same mašine.

ANALIZA STVARNOG KRAJA ŽIVOTNOG CIKLUSA (EOL - END OF LIFE)

U okviru analize kraja upotrebnog perioda ma-šine, postoji nekoliko pitanja koja traže odgovor. Šta čini kraj upotrebnog perioda poljoprivredne mašine? Da li je to trenutak kada proizvodnja mašina (ili proizvodnja rezervnih delova) prestane, ili mašina


nastavlja da "živi" dok je u upotrebi ili dok se može upotrebiti bez obzira da li se koristi ili ne. Da li je to dokle god postoji šasija pa makar u njoj bilo izme-njeno sve, uključujući sam motor? Osnovni problem je šta je to što ukazuje na kraj upotrebnog perioda.

Tako, prilikom analize poljoprivredne mašine sa aspekta životne sredine, mogu se primeniti nekoliko metoda, kao što su, /5/:

• primena metode ocena životnog ciklusa (LCA - Life Cycle Analysis);

• analiza stvarnog kraja životnog ciklusa (EOL - End of Life);

• prilagođavanje oba pristupa usled kompleksnosti poljoprivredne mašine.

Počev od 1997. godine, EU je razmatrala modali-tete rešavanja problema sa vozilima koji se više ne koriste. Kao rezultat te analize izdata je direktiva (Directive 2000/53/EC - the "End of Life Vehicle Directive"), septembra 2000. godine sa rokom primene od aprila 2002. godine. Države članice moraju da utvrde načine kako će rešavati ova pita-nja a cilj je da stepen ponovne upotrebe odnosno regeneracije od 85% a reciklira do 80% do kraja 2005. godine odnosno 95% i 85% do 2015. godine.

Pomenuta direktiva ("ELV Directive") planira da od sadašnjih 75% procenata recikliranja motornih vozila, poraste na preko 85% a regeneracija na preko 90%. Ako se taj i takav pristup primeni na poljoprivrednu mašinu, onda se poljoprivredna mašine može:

• posmatrati kao celina i računati % reciklabilnosti u odnosu na ukupnu masu mašine;

• ili s obzirom da je ona veoma složena mašina, mašinu treba razložiti na osnovne sklopove / podsklopove i onda izračunati mogućnost njene reciklabilnosti.

Primena direktive se svodi na /6/:

• sprečavanje nastajanja otpada još u ranim fazama razvoja mašina;

• razvoj tehnologija recikliranja u svim fazama životnog ciklusa mašina;

• proizvodnja vozila gde su sirovine reciklirani materijali nastali iz prethodnih generacija mašina;

• promovisanje pristupa lake demontaže mašina (sa posebnim priručnicima kako demontirati sve delove i lakše ih tretirati sa aspekta zaštite životne sredine);

• uvođenje Sertifikata o Uništenju (Certificate of Destruction) koji se daju poslednjem vlasniku u lancu.

Kao rezultat primene ove direktive, javlja se sledeći lanac snabdevanja u sistemu post-upotrebnog perioda poljoprivredne mašine, /7/

Korisnik EOL organizacija Interesna strana

Gde je:

• Korisnik (pojedinac ili organizacija koji predaju iskorišćenu poljoprivrednu mašinu);

• EOL organizacija (organizacija koja preuzima iskorišćenu poljoprivrednu mašinu i vodi brigu o njoj do krajnjeg uništenja te mašine – od engleskih reči End of Life);

• Interesna strana (strana koja preuzima delove proizvoda, sklopove i sl – komu-nalni otpad, proizvodna organizacija koja dalje reciklira generisan otpad, koristi ga kao sirovinu, i sl.).

Zahtevi koji se postavljaju pred EOL organizaciju su:

• poslednji korisnik dostavlja mašinu ovlašćenoj EOL organizaciji;

• sve EOL organizacije moraju da rade u skladu sa najstrožijom zakonskom i drugom regulativom vezanom za zaštitu životne sredine;

• njihov cilj mora da bude smanjenje nekorisnog otpada;

• nekorisni otpad na koji se ne može primeniti nijedan od 4R principa ne sme da ima nikakav uticaj na životnu sredinu, u trenutku odlaganja na komunalni otpad;

• treba razvijati povratnu spregu između faza životnog ciklusa od EOL organizacije, preko proizvođača do istraživačko-razvojne jedinice, koristeći metodologiju "sledljivosti" nastalu od engleske reči "traceability" najviše razrađenu i korišćenu u prehrambenoj industriji radi analize celokupnog životnog ciklusa hrane u lancu ishrane.

RASTAVLJANJE MAŠINA I ANALIZA STRUKTURE MATERIJALA

U okviru analize troškova smanjenja uticaja na životnu sredinu poljoprivredne mašine i u odnosu na mogućnost njenog rastavljanja ili razlaganja, mogu se javiti tri slučaja, slika 2:

A – razlaganje deo po deo (one-to-one);

B – razlaganje po sklopovima (one-to-many);

C – uništavanje cele mašine (presa, i sl.).


Dijagram sa varijantom B se ne može nacrtati jer direktno zavisi od načina na koji su grupisani sklopovi (po funkcionalnim celinama, po srodnim delovima itd.).

Slika 2: Troškovi smanjenja uticaja na životnu

sredinu, A(B)C metoda

Pravci razvoja između ostalog moraju da idu u pravcu razvijanja strategije (one – to - many) sa skraćenjem vremena u odnosu na (one – to – one) za preko 75% prema /8/ i to kako vremena za rastavljanje (odvrtanja i sl.) tako i vremena manipulacije (rukovanje, stavljanje na policu, itd.).

Same dalje podele u postrojenja za rastavljanje ovakvih mašina bi bile u odnosu na metode koje se koriste u procesu rastavljanja – da li su metode destruktivne ili ne. Kasnije se destrukcija mašine može posmatrati kroz prizmu delimične ili kompletne destrukcije.

Nakon rastavljanja mašine, moraju se dalje analizirati direktive za određenje grupe proizvoda, kao npr. Direktiva Evropske Unije 2002/96/ES vezane za otpad nastao od električne i elektronske opreme (Waste of Electric and Electronic Equipment) koja definiše pravila za recikliranje odnosno ponovnu upotrebu kroz kvote, i to:

• kvota recikliranja mora da se kreće između 70% i 80% u odnosu na ukupnu težinu;

• kvota za ponovnu upotrebu i recikliranje mora da se kreće između 50% i 80% u odnosu na ukupnu težinu.

Što se tiče mogućnosti rastavljanja, mašina se može posmatrati na jedan od sledećih načina:

• u odnosu na uticaj na životnu sredinu: − metal; − staklo; − plastika; − opasne materije (ulja, maziva,

goriva), i sl. • u odnosu na funkcionalne celine:

− vezivni elementi – zavrtnji, klinovi, čepovi, spone i sl.;

− pogonski elementi – klinasti kaiševi, vratila, zupčanici;

− priključne elemente – ramovi, usmerivači;

− radni elementi – sečiva, zubci, letve na bubnju i sl.

• u odnosu na uređaje:

− motor, menjač, hidraulika, elektronika itd. Iako postoje razlike u strukturi poljoprivrednih mašina i automobila, može se uzeti da se i poljoprivredne mašine sastoje iz slične kategorije materijala kao i mašine. Slika 3 prikazuje strukturu raspodele materijala u vozilima, /9/:

^elik18,0%

^eli~ni lim41,0%

Cink,bakar,magnezijum2,0%

Guma5,6%

Liveno gvo`| e6,4% Aluminijum

8,0%

Plastika9,3%

Ostalo9,7%

Slika 3: Prosečna raspodela materijala u vozilima

Najčešći materijali koji se koriste u proizvodnji poljoprivrednih mašina su:

• čelični limovi (0,6 – 3mm) zbog svojih oso-bina krutosti, izdržljivosti, ekonomičnosti i elastičnosti,

• aluminijum – zbog potrebe za smanjenjem težine karoserije, koristi se aluminijum za delova karoserije (krov, poklopci i sl.);

Uticaj na životnu sredinu

C А Troškovi


• plastika (noseće komponente kao što je nosač branika, razno odlivci, prevlake, poklopci pneumatika i sl.);

• pneumatici, itd. Primeri delova koji se mogu reciklirati i kasnije koristiti za neku drugu upotrebu su (modifikovano prema /10/):

• sedišta (uretanska pena, vlakna) materijali koji služe za zvučnu izolaciju u vozilima;

• prozori (stakla) Tiles, etc.; • poklopac (čelik) sve vrste čeličnih delova; • motor (čelik, aluminijum) motori za

sve vrste aluminijumskih delova; • motorno ulje (ulje) alternativna goriva za

bojlere i razna spaljivanja i/ili farbanja; • hladnjak (aluminijum, bakar)

aluminijumski proizvodi; • rashladna tečnost (alkohol)

alternativna goriva za bojlere i razna spaljivanja;

• amortizer (smola) amortizeri, unutrašnji delovi, kutije za alat, itd.;

• baterije (olovo) baterije; • transmisija (čelik, aluminijum) sve

vrste čeličnih i aluminijumskih delova; • pneumatici (guma) sirovine,

alternativno gorivo za cement; • vešanje (čelik, aluminijum) sve vrste

čeličnih i aluminijumskih delova; • točkovi (čelik, aluminijum) sve vrste

čeličnih i aluminijumskih delova; • ulje menjača (ulje) alternativna goriva

za bojlere i razna spaljivanja • katalitični konvertori (retki materijali)

Katalitični konvertori; • vrata (čelik) razni čelični delovi; • šasija (čelični lim) razni čelični delovi.

Kada se posmatraju delovi poljoprivrednih mašina, najbolje je izvršiti neku klasifikaciju, u odnosu na pitanja životne sredine. Tako se mogu primeniti sledeće metode:

• podela na delove koji se mogu održavati; • podela na delove koji mogu ući u proces

reprodukcije; • klasifikacija delova prema 3R (Reduce,

Reuse, Recycle) ili 4R (Reduce, Reuse, Recycle, Recovery) principu.

Pravci demontaže (modifikovano u skladu sa ELV direktivom) su, prema /11/:

• uklanjanje akumulatora; • skidanje točkova i guma; • uklanjanje svih delova koji sadrže

opasne materije; • ispuštanje svih tečnosti; • demontaža kočionog sistema; • demontaža pogonskog sistema; • demontaža noseće konstrukcije.

Tu spadaju i aktivnosti izrade sertifikata o uništenju, uvrštavanje tih podataka u bazu podataka čime se formalno gasi životni vek mašine koji je otvoren njegovom proizvodnjom.

ZAKLJUČAK

Trend rasta broja kombajna i traktora u periodu 2000 – 2003. godine /12/, gde se vidi rast broja kombajna i traktora od 0,5% godišnje prikazan je na slici 4. Tu naravno spada i odbacivanje starih i kupovina novih mašina. Iako se vrlo raznoliko kreću podaci o broju prodatih mašina godišnje (svi veliki proizvođači daju različite podatke o veličini tržišta – market size i svom tržišnom učešću – market share; uglavnom daju samo finansijske pokazatelje koji su svake godine veći jer se tu ubrajaju i rezervni delovi i ostali izvori finansiranja, kao i globalna inflacija, ali nema naturalnih podataka – koliko je mašina prodato i sl., /13, 14/). Ipak može se pretpostaviti da se godišnje odbaci 1-2% mašina, odnosno da se oko 15% mašina odbaci u toku 10 godina koliki je prosečni vek mašine u normalnim uslovima korišćenja.

26,93 26,99 27,22 27,62

4,17 4,19 4,22 4,25

2000 2001 2002 20030

5

10

15

20

25

30

35

u milionimatraktori kombajni

Slika 4: Trend rasta broja kombajna i traktora u

svetu u periodu 2000-2003

Ako se uzmu u obzir podaci FAO za 2003. godinu (do kada je obrađeno) prema kojima u ovom trenutku ima oko 4,25 miliona kombajna i oko 27,62 miliona traktora širom sveta, onda se mogu uzeti sledeće pretpostavke, /15/:

• Prosečan upotrebni vek poljoprivrednih mašina je 10 godina (u razvijenijim zemljama manje, u nerazvijenim zemljama kao i zemljama u tranziciji i duže);


• Prosečna težina poljoprivrednih mašina je: − kombajna je oko 10 tona (prema

katalogu Landmaschinen Katalog 2004, težine novih kombajna se kreću u rasponu od 8 do 20 tona, /16/);

− traktora je oko 3,5 tone (prema katalogu Tractor Catalogue 2004, težine novih traktora se kreću u rasponu od 2 do 15 tona,/17/);

• 15% mašina je u ovom trenutku zastarelo i ne koriste se (zasnovano na pretpostavci da se godišnje proda oko 1,5% novih mašina).

Na taj način se dobija oko 4,14 miliona starih traktora i oko 0,64 miliona starih kombajna. Pomnoženo sa prosečnim težinama dobija se oko 14,5 miliona tona upotrebljenih traktora i oko 6,4 miliona tona upotrebljenih kombajna, odnosno skoro 20 miliona tona otpada uzrokovanog starim mašinama. Dovoljno za zamajac nove proizvodnje.

LITERATURA /1/ Upravljanje zaštitom životne sredine – ocenjivanje životnog ciklusa – Principi i okvir, JUS ISO 14040:2000, (2000)

/2/ Mitrović Ž., Osnove integralnog upravljanja kvalitetom proizvoda, Yupiq, Beograd, (1996)

/3/ Đorđević D., Đekić I.: „Inovacija kao generator razvoja privrede“ Međunarodni naučno-razvojni simpozijum Stvaralaštvo kao uslov privrednog razvoja (od ideje do realizacije), Savez inženjera i tehničara Jugoslavije, Savezni Zavod za intelektualnu svojinu i Jugoslovenski odbor za promociju inovacija, Zbornik radova str. 1.91-1.98, Beograd, 10-11 oktobar 1996. godine (1997)

/4/ Kato S., Kimura F.; „The Product Life Cycle Design Method using a Strategic Analysis“, 11th International CIRP Life Cycle Engineering Seminar „Product Life Cycle – Quality Management Issues“, Proceedings CD, June 20-24, 2004, Belgrade, Serbia, (2004)

/5/ Zwolinski P., Lopez-Ontiveros M.A., Brissaud D.: "Products end of life Characterization for Integrated Design", 11th International CIRP Life Cycle Engineering Seminar "Product Life Cycle – Quality Management Issues", Proceedings CD, June 20 – 24, 2004, Belgrade, Serbia, (2004)

/6/ Management of end-of-life vehicles, [web document], http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/ l21225.htm, (2004)

/7/ Willems B., Dewulf W., Duflou J.: End-Of-Life Strategy; A Linear Programming Approach to Mana-ge Innovations in Product design, 11th International CIRP Life Cycle Engineering Seminar "Product Life

Cycle – Quality Management Issues", Proceedings CD, June 20 – 24, 2004, Belgrade, Serbia, (2004)

/8/ Willems B., Dewulf W., Duflou J.: "End-Of-Life Strategy; A Linear Programming Approach to Manage Innovations in Product design", 11th International CIRP Life Cycle Engineering Seminar "Product Life Cycle – Quality Management Issues", Proceedings CD, June 20 – 24, 2004, Belgrade, Serbia, (2004)

/9/ Kanari, N., Pineau J.-L., Shallari S.: End-of-Life Vehicle Recycling in the European Union, An Article from the August 2003 JOM: A Hypertext-Enhanced A, [web document], (2003)

/10/ Car recycling – Europe, Toyota 2002, [web document], http//www.toyota-europe.com, (2002)

/11/ Depolluting End-Of-Life Vehicles, Guideline for Authorised Treatment Facilities DEFRA and DTI from AEA Technology Environment and Universal Vehicle Services, 2002, (2002)

/12/ Food and Agricultural Organization of the United Nations, [web document], http://www.fao.org/waicent/portal/statistics_en.asp

/13/ AGCO Corporation 2003 Annual Report, AGCO

/14/ Deere & Company 2004 Annual Review, John Deere

/15/ Đekic I.: "New approach to Life Cycle Analysis of Self-Propelled Agricultural Machines", Agricultural Engineering International: the CIGR Ejournal. Invited Overview No. 9, Vol. III., March 2006, (2006)

/16/ Landmaschinen Katalog 2004, Redaktion profi magazin für agratechnik, top agrar Das magazin für moderne Landwirtschaft, MDI Meida Dynamic Ingenieurgesellschaft, CD Catalogue, 2004

/17/ Tractor Catalogue 2004, Profi international Goblands farm, MDI Meida Dynamic Ingenieurgesellschaft, CD Catalogue, 2004

A CONTRIBUTION TO OPTIMIZATION OF LIFE CYCLE ANALYSIS OF AGRICULTURAL MACHINES This paper gives a contribution of optimization of life cycle of agricultural machines. On one side, it shows four identified phases of a life cycle of agricultural machines. On the other side, critical issues of disposal period are analyzed - methods for identification of end of use period, end of life strategy, disposal techniques and analysis of structure of materials. Finally an assumption of unused tractors and combines is given.

Key words: life cycle, agricultural machine, disposal period


PPRROOJJEEKKTTNNOO UUPPRRAAVVLLJJAANNJJEE OODDRRŽŽAAVVAANNJJEEMM

Prof. dr Mirko Vujošević Fakultet organizacionih nauka, Beograd Laboratorija za operaciona istraživanja “Jovan Petrić”

Namera ovog izlaganja je da ukaže na značaj i glavne odlike projektnog pristupa upravljanju poslovima održavanja u velikim tehničkim sistemima sa posebnim naglaskom na planiranje kao ključni elemenat funkcije upravljanja. Izlažu se osnovne karakteristike projektnog pristupa upravljanju i osobenosti u realizaciji zadataka održavanja. Projektni pristup je od posebnog interesa za planske poslove održavanja koji mogu da traju nekoliko dana ili čak sedmica kada oprema koja se održava nije operativna. U radu se ukazuje na bitna pitanja planiranja i daje pregled pojednačnih poslova i zadataka koji treba da se izvrše da bi planiranje i izvođenje projekta bili uspešni. Ukratko se razmatra uloga i značaj savremenih softverskih rešenja u implementaciji projektnog pristupa upravljanju.

Ključne reči: upravljanje projektima, troškovi, kvalitet

UVOD

U složenim tehničkim sistemima kao što su energetski pogoni, javna preduzeća za snabdevanje energijom ili vodom, pogoni procesne industrije, rafinerije, petrohemijski kombinati, saobraćajni sistemi, transportne organizacije i slično, uvek postoji neki deo opreme ili mašina koji je potpuno ili delimično neispravan i čeka da bude opravljen. Može se reći da je normalno stanje složenog sistema stanje neispravnosti i da u složenom sistemu neprekidno postoji potreba za održavanjem. U preduzećima koja poseduju takve sisteme posao održavanja se obično tretira kao jedna od osnovnih delatnosti. Razlog je jednostavan: održavanje predstavlja veoma značajan, a nekad čak i najveći izvor troškova. Efikasnost upravljanja troškovima održavanja utiče na ukupnu efikasnost upravljanja preduzećem. Svaki dinar ušteđen na troškovima održavanja, ukoliko ne utiče nepovoljno na funkcionalnost sistema, predstavlja direktnu zaradu.

Uzroci potpunog ili delimičnog prekida u radu sistema mogu biti različiti ali se sa stanovišta održavanja razlikuju dve glavne grupe: zastoji i ispadi usled iznenadnih otkaza i planski prekidi funkcionisanja radi planiranih poslova održavanja. U odnosu na trajanje zastoja, smanjenje operativnosti i ukupnih posledica, zastoji se mogu klasifikovati na različite načine Kontakt: Prof. dr Mirko Vujošević Fakultet organizacionih nauka Jove Ilića 154, 11000 Beograd, SCG E-mail : [email protected]

koji zavise od konkretnog sistema, tradicije i prakse. Jednostavana klasifikacija može biti sle-deća. Ako je zastoj kraći od npr. 8 sati, onda se to može nazivati kvar ili neispravnost; kada je zastoj duži od 8 sati a kraći od 24 sata, može se govoriti o ispadu, a ako je zastoj duži od 24 sata, onda je to prekid. U svakom slučaju, dolazi do prestanka rada, do nefunkcionalnosti ili neoperativnosti sistema ili njegovog dela i potrebe za održava-njem i upravljanjem poslovima održavanja.

Kad god se obavlja posao održavanja, služba održavanja se suočava sa sledećim oštrim zahtevima:

• Održavanje treba završiti što pre jer tokom održavanja oprema nije operativna,

• Cena održavanja treba da je što niža jer se održavanje smatra troškom,

• Posao treba uraditi kvalitetno jer treba u najvećoj mogućoj meri povratiti funkcionalnost i pouzdanost opreme.

Pored ovih, moraju se poštovati svi važeći propisi u vezi sa bezbednošću, zaštitom, kvalitetom itd.

U velikim firmama se često sreće nezadovoljstvo sa službom održavanja. Svaki zastoj u proizvodnji je neprijatan, čekanje na opravku takođe, a fenomeni zastoja i čekanja se nikako ne mogu izbeći. Dežurni krivci su održavaoci sistema. Drugi imaju utisak, ili su čak čvrsto uvereni, da na održavanju rade slabo organizovni i lenji ljudi. To, naravno, najčešće nije tačno ali je teško dokazati suprotno. U velikom broju slučajeva poslovi održavanja se, ipak, mogu efikasnije obavljati. Zaključak je, dakle, jednostavan: održavanje složenih


tehničkih sistema mora da bude dobro organizovano. To je u interesu i održavaoca i korisnika sistema.

Iz zahteva da održavanje mora biti dobro organizovano direktno se nameće ideja da u upravljanju održavanjem treba koristiti nove tehno-logije, posebno one koje se tiču neposrednih postupaka održavanja. Pored njih, istovremeno treba pratiti iskustva, najbolju praksu i najnovije i najefikasnije pristupe savremenog menadžmenta. U te pristupe nesumnjivo spada koncept upra-vljanja projektom, odnosno projektni pristup u poslovanju. Pored projektnog pristupa, na savre-meni menadžment jako utiče i primena savreme-nih informaciono-komunikacionih tehnologija.

Osnovni elementi koncepta upravljanja projektima i opravdanost njegove primene u poslovima održavanja izloženi su u sledećoj glavi. Treća glava

je posvećena planiranju projekta održavanja. Opisuju se osnovni zadaci i problemi u planiranju projekta dok se tehnici mrežnog planiranja posvećuje manja pažnja s obzirom da bi ovu tehniku trebalo da su inženjeri i ekonomisti naučili tokom redovnog obrazovanja. Spisak poslova u realizaciji projekta održavanja dat je u četvrtoj glavi. Peta glava sadrži razmatranja u vezi sa primenama savremenih softverskih paketa u upravljanju projektima održavanja. Na kraju se daju zaključna razmatranja i mali spisak korišćene literature koja je u ovoj oblasti veoma obimna.

PROJEKTNI PRISTUP UPRAVLJANJU ODRŽAVANJEM

U praksi se sreću različiti pristupi upravljanju poslovima održavanja koje, u grubom, možemo klasifikovati u tri grupe kako je prikazano u tabeli 1.

Dići ruke (Ugovoriti sve – ključ u ruke)

Labava kontrola (Upravljanje po iskustvu i intuiciji)

Čvrsta kontrola (Upravljanje projektima, raspored prema kritičnom putu, procedure)

Politički sigurno – ugovarač preuzima punu odgovornost Najveći troškovi – ugovarač u ponudu ugrađuje rizik i neizvesnosti Nema političke koristi kada je održavanje uspešno obavljeno

Politički rizično – remont za predviđeno vreme može da izmakne kontroli Visoki troškovi – ne postoje sistemi za analizu i poboljšanja

Politička korist za uspešno izvršavanje Niži troškovi – postoje sistemi za analizu i poboljšanja Manje neizvesnosti u budžetu

Tabela 1: Pristupi održavanju

Savremeni pristup je upravo čvrsta kontrola procesa održavanja zasnovana na konceptu upravljanja projektom. Ovaj pristup se ne odnosi isključivo na slučajeve kada preduzeće sopstvenim resursima obavlja poslove održa-vanja. On obuhvata i slučajeve kada glavninu poslova održavanja preuzima podugovarač ili partner. I tada je neophodno da vlasnik sistema koji se održava drži čvrsto pod kontrolom sve procese održavanja i primenjuje ili zahteva striktno primenjivanje savremenih efikasnih metoda koncepta upravljanja projektom.

Nesumnjivo je da se koncept upravljanja projektom i ranije koristio u planiranju održavanja, posebno investicionog održavanja i remonta. Novo je da se na njemu sve više insistira i da se on primenjuje i u poslovima održavanja koji su relativno kraćeg trajanja, koji su ranije spadali pod tekuće i korektivno održavanje, odnosno na poslove čije trajanje ne mora da se meri danima i sedmicama.

Koncept upravljanja projektom Prema definiciji usvojenoj od strane ISO, projekat je jedinstven proces koji se sastoji od skupa koordinisanih i kontrolisanih aktivnosti, sa određenim datumima (trenucima) početaka i završetaka, koje se preduzimaju da bi se isporučio proizvod u skladu sa postavljenim zahtevima, pri čemu postoje ograničenja na vreme, troškove i resurse.

U ovoj definiciji se prepoznaje sistemski pristup koji je metodološki obeležio nauku i inženjersku praksu druge polovine dvadesetog veka. Istovre-meno se vodi računa o delovima sistema, (akti-vnosti koje treba obaviti), o celini, (jedinstvenosti poduhvata), o cilju ili razlogu povezivanja delova, (proizvod koji treba isporučiti), i o interakciji sa okolinom (ograničenja na vreme, troškove i resu-rse). Sličan pristup se prepoznaje i u definiciji organizacije kao zajednice pojedinaca i grupa ljudi koji se međusobno udružuju radi ostvarivanja najmanje jednog zajedničkog cilja deleći među sobom poslove koji se integrišu na osnovu


informacija u stalnoj interakciji sa okolinom i neprekidno u vremenu.

Organizaciju na projektu na projektu čine svi zapo-sleni koji su odgovorni za planiranje, raspore-đivanje, upravljanje i izvršavanje poslova održava-nja. Uspostaviti orgnizaciju znači odrediti strukturu organizacije, odnosno raspodeliti ovlašćenja i odgovornosti (zaduženja) za pojedinačne poslove. Ovo se u praksi često naziva i određivanje tima za održavanje koji obuhvata sve one koji učestvuju direktno u izvršavanju poslova održavanja. Kao i u drugim poslovima upravljanja (menadžmenta) posebno se razmatra rukovodilac projekta jer najviše od njega zavisi uspeh poduhvata. To je osoba sa odgovornošću za upravljanje projektom i postizanje postavljenih ciljeva. Ovlašćenja prene-sena na rukovodioca projekta treba da su srazmerna njegovoj odgovornosti. Moderno je da se rukovodilac, direktor ili vođa projekta naziva projekt menadžer ili još gore, prodžekt menadžer.

Pored same organizacije tima koji realizuje projekat, rukovodilac treba pri planiranju projekta da uzme u razmatranje i ostale grupe i pojedince (stejkholdere) zainteresovane za rezultate, efekte i ostvarenja projekta. To su direktni i indirektni učesnici na projektu i oni obuhvataju:

• Korisnike proizvoda ili usluge, • Vlasnike, • Partnere (zajednički poduhvati), • Snabdevače i podugovarače, • Interne učesnike, članove projektnog tima, • Društvo.

Uticaji pojedinih učesnika na projekat su različiti i proizilaze iz njihovih interesa i ovlašćenja. Pojedi-načni interesi ovih grupa su različiti i delimično, a nekad i sasvim međusobno suprotstavljeni. Na nekim projektima se mora računati sa interesnim grupama koje su protiv projekta, tj. koji deluju tako da se projekat obustavi ili ne sprovede.

Upravljanjem projektom, pa i projektom održa-vanja, obuhvata razmatranje sledećih pitanja:

• Obuhvat (obim), • Kvalitet, • Vreme, • Troškovi, • Ljudski resursi, • Ugovori/nabavka, • Rizik, • Bezbednost, • Komunikacije.

Detaljnije će o ovome biti raspravljano kasnije.

Uspešnost projekta se meri tradicionalno prema tri osnovna kriterijuma: vreme realizacije, tro-škovi i kvalitet proizvoda. U novije vreme se kao kriterijum za ocenjivanje uspešnosti razmatra i zadovoljstvo članova projektnog tima.

Slika 1: Kriterijumi za ocenu uspešnosti projekta

Uspešnost sa stanovišta vremena realizacije projekta meri se u odnosu na planirani rok ili datum završetka projekta. Da bi se efikasnije postigao ovaj faktor uspešnosti, kontrollišu se vremena trajanja pojedinačnih aktivnosti (poslova) i određuju važni datumi na projektu. Troškove projekta određuje, u glavnom, koriš-ćenje resursa. Način upravljanja resursima u toku projekta zato predstavlja bitan elemenat uspešnosti projekta. Tradicionalno se smatralo da se dobar kvalitet projekta postiže tako što se zadovolje zahtevi iz ugovora. Danas se kvali-tetu posvećuje mnogo veća pažnja i od svih realizatora projekta zahteva aktivan odnos prema kvalitetu. Kod poslova održavanja, ali ne samo kod njih, kvalitet se meri ne samo prema usaglašenosti poslova sa postojećim propisima, preporukama i standardima (to je nešto što se podrazumeva), već prema obimu obavljenog posla. U tom smislu, upravljanje obimom ili obu-hvatom projekta predstavlja ključni faktor koji će odrediti kvalitet obavljenog posla. Uočimo da su se radi postizanja visokih ocena po svim nabrojanim kriterijumima postavljaju protivu-rečni zahtevi i da rukovodilac projekta pri plani-ranju i realizaciji posla mora da traži najbolji mogući balans između ovih kriterijuma.

Osobenosti projekta održavanja Očigledna je podudarnost kriterijuma za ocenji-vanje uspešnosti projekta sa kriterijumima za ocenjivanje obavljenog posla održavanja koji su ranije navedeni kao zahtevi koji se postavljaju službi održavanja. Međutim, projekti održavanja imaju svoje karakteristike po kojima se razlikuju od klasičnih projekata, npr. projekata izgradnje objekata. Ove razlike su navedene u tabeli 2.

Trajanje/Rokovi

Troškovi/resursi

Kvalitet/Obim

Zadovoljstvo učesnika na projektu


Klasični projekat Održavanje

Dobro definisan obim poslova (crteži, specifikacije, ugovori, dozvole, zapisnici itd). Obim je statičan. Za vreme izvršenja dešavaju se manje izmene. Može se unapred dobro planirati i praviti raspored. Projekti se organizuju prema specifikacijama i šiframa poslova i troškova. U opštem slučaju ne zahtevaju se posebne (bezbednosne) dozvole za izvršenje posla. Potrebe za angažovanjem radne snage se obično ne menjaju. Raspored poslova se obično ažurira nedeljno ili čak mesečno. Vreme projekta se meri danima, nedeljama ili mesecima. Obim posla je obično obavezujući. Raspored poslova na projektu nije napregnut. Mogu se postići ubrzanja u rasporedu radi korekcije eventualnih kašnjenja na kritičnom putu.

Labavo definisan obim posla (ranija iskustava, izveštaji o pregledima, operacioni zahtevi, istorijske procene). Obim je dinamičan. Dešavaju se mnoge izmene kao posledica obavljenih pregleda i provera. Planiranje i raspoređivanje ne može da se konačno završi dok se ne prihvati obim, a to je obično datum početka rada (isključenja opreme). Posao se obavlja na osnovu radnih naloga. Posao sa isključivanjem opreme traži puno dozvola za svaku smenu. Potrebe za angažovanjem radne snage se menjaju tokom izvršavanja usled fluktuacija u obimu posla. Raspored poslova na remontu mora se ažurirati posle svake smene, dnevno. Vreme održavanja se meri satima ili smenama. Obim posla je fleksibilan. Obično se veliki procenat posla može odložiti za neku kasniju povoljniju priliku. Raspored poslova je napregnut. Neće biti prilika, ili će ih biti vrlo malo, za korekciju kritičnog puta ubrzavanjem rasporeda.

Tabela 2: Klasični projekt naspram održavanja

Osnovna osobina poslova održavanja je kratak rok za njihovo obavljanje: za većinu projekata održavanja dat je rok od dve nedelje ili kraći, a vrlo često samo jedan ili dva dana. To je razlog da neki negiraju potrebu i još više mogućnost projektnog pristupa upravljanju održavanjem. Dodatno, prekid rada pogona ili opreme zbog poslova održavanja zahteva da se u razmatranje uzmu oportunitetni troškovi, tj. troškovi propuštene šanse (prilike) da se za vreme zastoja stvore proizvodi na kojima bi se zaradilo.

PLANIRANJE PROJEKTA ODRŽAVANJA

Upravljanje projektom je primenjivanje veština, sredstava i tehnika da se planira, nadgleda i kontroliše projekat radi postizanja njegovih ciljeva. Ono zahteva uravnoteženje protivurečnih (konku-rentnih) zahteva u odnosu na vreme, cenu i kvalitet. Postoji više opisa i dekompozicije opšteg procesa upravljanja a jedan od njih je sledeći:

• Postavljanje ciljeva, • Predviđanje, • Planiranje sa odlučivanjem,

• Strukturiranje i pribavljanje resursa, • Instruisanje, motivacija i koordinacija, • Kontrola aktivnosti i prilagođavanje

promenama. U ovom tekstu se najviše pažnje poklanja planira-nju kao ključnom elementu procesa upravljanja. To je kreativan posao u upravljanju projektom kojim se utvrđuju sadašnji i budući pravci akcije da bi se postavljeni ciljevi ostvarili i da bi budućnost bila onakva kakva se želi. Rezultat planiranja je doku-ment - plan projekta - kojim se utvrđuju specifične tehnike, resursi i nizovi aktivnosti (poslova), potrebni za postizanje ciljeva projekta. Plan treba da sadrži odgovore na sledeća pitanja:

• Zašto (ciljevi), • Šta (zadaci), • Kako (tehnologija), • Ko (kadrovi), • Čime (resursi), • Kada (vremenski raspored), • Kontrola (postupci praćenja realizacije i

prilagođavanja plana).


Planiranje se može smatrati kao priprema za efikasnu realizaciju projekta održavanja. U slučajevima preventivnog i investicionog održavanja kada se radi obavljanja poslova održavanja oprema isključuje iz upotrebe, dobrim planiranjem se može skratiti vreme zastoja uz racionalno korišćenje raspoloživih resursa. Jedna od najvećih gešaka koju čine

ljudi kada planiraju veće poslove održavanja je u tome što se ne da dovoljno vremena za njegovo planiranje. Vreme potrebno da se pripremi održavanje zavisi od broja radnih sati koji se zahtevaju za predviđeni rad. Sledeći iskustveno dobijen grafik pokazuje opseg vremena potrebnog da se pripremi projekat održavanja u zavisnosti od trajanja prekida.

P

otre

bno

vrem

e za

pla

nira

nje

10000

5000

2000

1000

500

200

100

50

20

10 2 3 4 5 6 7 8 9 2 3 4 5 6 7 8 9 2 3 4 5 6 7 8 9

2

3

4

5

6

7

8

9

2

3

4

5

6

7

8

9

2

3

4

5

6

7

8

9

1 1 1 11

1

1

1

100

200

500

1000

20

00

5000

10

000

2000

0 50

000

1000

00

Broj zahtevanih radnih sati na projektu

Slika 18: Potrebno vreme za planiranje projekta

Pretpostavimo da će sto radnika učestvovati na poslovima održavanja i da će za to vreme biti obustavljena proizvodnja (pogon je isključen, prekid). Dalje, pretpostavimo da će se raditi 8 sati dnevno i pet dana u nedelji. Ukupan broj radnih sati je 4000. Donja linija odgovara preki-dima koji su dobro obavljeni i za koje postoji dobra rutina. Viša linija odgovara vremenu potrebnom za planiranje prekida od početka. Vreme za planiranje potrebno za ovaj primer je između dve i po nedelje i tri meseca, pretposta-vljajući da jedan planer radi samo na poslovima pripreme prekida. Naravno, ovo vreme se može skratiti ako se odrede dva planera projekta. Vreme planiranja se takođe može skratiti ako se povremeno u toku planiranja uključuju drugi ljudi.

Na osnovu ovog razmatranja može se napraviti sledeći zaključak: u ozbiljnijim projektima održa-vanja treba prepoznati posao planiranja kao poseban i odrediti za njega posebnu osobu – planera projekta, koji nije rukovodilac projekta, ali koji će sa njim tesno sarađivati jer je njegov uticaj na uspešnost projekta veoma veliki. Rukovodilac projekta ima puno drugih obaveza da bi mogao efikasno da se bavi detaljnim planiranjem koje je

neophodno za uspešnu realizaciju projekta. Planer treba da napravi detaljan plan, obezbedi informacije na osnovu kojih se odlučuje, uspostavi komunikacije na projektu, da efikasno koristi raspoloživi softver, jednom rečju treba da bude desna ruka rukovodioca projekta.

Identifikovati poslove Na početku planiranja treba identifikovati sve poslove koje treba obaviti u okviru projekta održavanja, tj. pre prekida rada, za vreme prekida i posle prekida. Ne smeju se prevideti ni potceniti poslovi pripreme prekida koji mogu biti povezani sa pribavljanjem različitih dozvola. Na početku ne treba ograničiti obim poslova koji će se na opremi uraditi za vreme prekida. Treba razmotriti mogu-ćnost da se u prostoru održavanja za vreme prekida obave i drugi poslovi koji nisu u nepo-srednoj vezi sa održavanjem opreme. U toku realizacije projekta mogu nastati prilike da se proširi i efikasno realizuje obim posla kao što može da se pokaže da je neke poslove bolje odložiti za neki sledeći prekid. Završni poslovi održavanja koji uključuju puštanje u rad opreme i neophodna testiranja takođe treba obuhvatiti planom projekta.


Da bi se dobro definisao obim poslova za vreme prekida treba obezbediti potrebne info-rmacije i u tu svrhu treba konsultovati sledeće izvore informacija:

• Pregled zaostalih poslova održavanja, • Specifikacija poslova preventivnog

održavanja, • Spisak poslova koji ne zahtevaju prekid rada, • Istorija o opremi, • Zapisi o prediktivnom održavanju, • Pripremni poslovi, • Obilazak i lista provera, • Inspekcija, • Tražiti informacije od drugih službi

preduzeća, • Pregledanje dosijea o ranijim prekidima, • Uputstva o aktivnosti ponovnog puštanja

u rad. Informacije neophodne za uspešno planiranje tre-ba da budu pouzdane i potpune. Zadatak planera projekta je da sakupi, obradi, uredi, pregleda i razdeli informacije učesnicima projekta. Informacije se baziraju na sledećim kategorijama podataka:

• Troškovi, • Vremena, • Radna snaga, • Sigurnost, • Kvalitet, • Alati i oprema, • Materijal, • Koordinacija, • Tehnologija, • Obim posla.

Mrežno planiranje Mrežno planiranje je metoda za planiranje projekta razvijena na rezultatima teorije grafova. Ključni deo ove metode je metoda kritičnog puta - CPM (Criti-cal Path Method) koja je razvijena sredinom pede-setih godina dvadesetog veka upravo radi reša-vanja problema upravljanja poslovima održavanja u hemijskoj industriji. Pre razvoja metode kritičnog puta za planiranje projekata bili su poznati i široko korišćeni gantogrami (linijski dijagrami). Tadašnji gantogrami su bili veoma slični današnjim koji se dobijaju pomoću računara i najsavremenijeg soft-vera. Suštinska novina sastojala se u razdvajanju analize logičkih zavisnosti između poslova na proje-ktu (struktura projekta) od analize trajanja projekta. Drugi značajan faktor bio je razvoj i počeci primene digitalnih računara u poslovanju i planiranju.

Primena metode mrežnog planiranja obuhvata sledeće osnovne korake:

• Razlaganje projekta na aktivnosti, • Utvrđivanje logičkih zavisnosti između

aktivnosti, • Izrada mrežnog dijagrama, • Utvrđivanje trajanja projekta i kritičnih

aktivnosti, • Analiza i poboljšanje plana, • Praćenje, adaptacija i realizacija plana.

S obzirom da je danas metoda mrežnog plani-ranja sastavni deo programa redovnog obrazo-vanja inženjera i ekonomista, ovde ćemo samo ukratko razmotriti neke od problema u njenoj pri-meni sa naglaskom na posebnosti u održavanju.

Razlaganje projekta na aktivnosti Za razlaganje projekta na aktivnosti (poslove) i kreiranje liste aktivnosti postoje dva osnovna pristupa: odozgo na dole (prvo se identifikuju gla-vne faze a onda se one razlažu na aktivnosti) i odozdo na gore (prvo se izlistaju sve moguće aktivnosti a onda se one grupišu u faze). U praksi se najčešće sreće kombinacija ova dva pristupa. U svakom slučaju, za potpunu listu aktivnosti neo-phodno je iskustvo i dobro poznavanje tehnologije održavanja. Pored toga, radi boljeg upravljanja projektom aktivnosti se sve detaljnije razlažu na jednostavnije i jednostavnije poslove tako da se sa nedeljnog i dnevnog prelazi na satno i minutno planiranje.

Aktivnosti moraju biti jasno definisane i trebalo bi da su merljive. Ovo znači da bi svako ko ima opis ili definiciju konkretne aktivnosti mogao da utvrdi da li ona napreduje, koliko je napredovala i da li je, možda, završena.

Postoje četiri opšte kategorije aktivnosti u održavanju:

• Sigurnost (dozvole, ispitivanja, protiv-požarne aktivnosti itd.),

• Pregledi - inspekcije (preliminarni i posle obavljene opravke),

• Opravke (na licu mesta, na drugom mestu u radionici, ili izvan radionice),

• Podrška (skele, osvetljenje, farbanje, čišćenje itd.).

Sve ove aktivnosti mogu da utiču na budžet i raspored poslova tako da treba biti siguran da se neka od njih ne previdi.

Opis aktivnosti po pravilu sardži:

• Redni broj, • Naziv (kratak opis),


• Oznaka (mnemonik), • Prethodne aktivnosti, • Trajanje, • Izvršilac, • Resursi, • Troškovi, • Napomena (ostali podaci).

S obzirom na navedene kriterijume za ocenu uspešnosti projekta malo detaljnije će se ra-zmatrati trajanja i troškovi aktivnosti i projekta.

Procena trajanja aktivnosti Za procenu trajanja aktivnosti, kao i za procenu potrebnih resursa, postoje sledeća tri načina:

• Konsultovati stručnjake u organizaciji koji već imaju iskustva u procenama. Ne treba se stideti neznanja u oblasti. Mnogo je gore praviti se stručnjakom i biti otkriven. Ko traži savet od onih koji znaju, priznaje im nadmo-ćnost, daje im kompliment i istovremeno dobija za sebe njihovo znanje i iskustvo,

• Može se koristiti dosije ranijeg projekta kao obrazac za tekući projekt, ako takav dosije postoji. Na nesreću, takvi istorijski zapisi obično nisu raspoloživi ili su vrlo često nekompletni ili nepouzdani iz nekih razloga. Pri pravljenju obrasca za plani-ranje projekta, treba biti oprezan da se ne bi slepo kopirale prethodne greške,

• Može se koristiti poseban softver za plani-ranje projekta koji ima ugrađene proverene formule za procenjivanje resursa (standardi vremena i utroška materijala).

Najveći broj postupaka za procenjivanje trajanja aktivnosti je empirijskog karaktera što znači da se do procena dolazi na osnovu iskustava iz prve ruke. Tek se ličnim iskustvom stiče poverenje u sopstvene sposobnosti i mogućnost realističnih procena neophodnih za dobro planiranje.

Pri razmatranju vremena za obavljanje neke aktivnosti (posla) treba uzeti u obzir:

• Vreme aktivnog izvršenja posla, • Pripremno i završno vreme, • Neizbežna kašnjenja usled: • Vremenskih prilika (klimatski uslovi), • Sigurnost – evakuacija, dozvole, akcidenti, ... • Oprema – zastoj otkazi opreme, nera-

spoloživost, čekanje, ... • Radna snaga – manjak radne snage, nera-

spoloživost, štrajkovi, usporavanje posla, • Produktivnost – usporavnje posla zbog

zamora.

Ne preporučuje se ugradnja ekstra vremena kao osiguranje od eventualnih nabrojanih kašnjenja. Kad god se predvidi to ekstra vreme, ono se skoro sigurno iskoristi. (Parkinsonov zakon: Posao se produžava da bi se ispunilo dozvoljeno vreme.)

Procene trajanja aktivnosti mogu se dati kao determinističke ili slučajne (stohastičke) veličine. U slučaju da se trajanja aktivnosti posmatraju kao slučajne veličine, treba koristiti metodu PERT (Program Evaluation and Review Technique). U praksi se u tu svrhu obično zadaju tri trajanja aktivnosti: optimističko, najverovatnije i pesi-mističko pa se na osnovu njih računa očekivano trajanje i standardno odstupanje trajanja akti-vnosti, a zatim očekivano trajanje i standardno odstupanje trajanja projekta. Ovde se nećemo upuštati u detalje PERT metode već ćemo samo ukazati na činjenicu da se i u njoj određuje kritični put radi računanja trajanja projekta na osnovu procenjenih trajanja aktivnosti.

Kritični put i kritične aktivnosti Kritični put je niz uzastopnih aktivnosti čija trajanja određuju trajanje projekta. Aktivnosti koje pripadaju kritičnom putu nazivaju se kritične aktivnosti. Kašnjenja kritičnih aktivnosti bi izazvala kašnjenje projekta. Aktivnosti koje nisu kritične imaju vremenske rezerve što znači da su moguća izvesna kašnjenja ili vremenska pomeranja nekritičnih aktivnosti a da to ne izazove kašnjenje projekta. Kritičnim aktivnostima i vremenskim rezervama nekritičnih aktivnosti poklanja se posebna pažnja u fazi planiranja projekta.

Softveri za mrežno planiranje omogućavaju različite izveštaje rezultata planiranja, pri čemu, gantogrami i mrežni dijagrami, iako najčešći i najpoznatiji, nisu jedini i dovoljni.

Gantogram (Gantov dijagram, linijski dijagram) je grafički prikaz aktivnosti projekta u kome horizontalne linije predstavljau pojedinačne akti-vnosti. Kao obrazac za crtanje gantograma koristi se jedna vrsta tabele (mreže, formulara) u kojoj su kolone rezervisane za vremenske jedinice plani-ranja (sat, dan, nedelja), a redovi za aktivnosti. Na takvom obrascu se u redove ucrtaju horizontalne linije koje predstavljaju aktivnosti. Za svaku akti-vnost se daje početak i kraj tako da linija koja predstavlja aktivnost počinje u koloni koja odgo-vara trenutku (datumu) početka i završava u koloni koja odgovara trenutku (datumu) završetka. Iznad linije aktivnosti mogu se dati oznake aktivnosti i neki drugi podaci važni za rukovodioca projekta. Nekada se ovi podaci uokvire. Postoje dodatne konvencije za isticanje međuzavisnosti aktivnosti.


Na taj način se na dijagramu dobija vremenski raspored aktivnosti koje sačinjavaju projekat.

Aktivnosti se na gantogramu prikazuju linijama. Savremeni softver za mrežno planiranje po pravilu koristi tzv. precedentne mreže u kojima se aktivno-

sti predstavljaju čvorovima a linijama se preds-tavljaju događaji završetka jedne i početka sledeće aktivnosti. Mrežni dijagram, urađen ručno, i izgled gantograma dobijenog pomoću MS Project-a za jednostavni projekat čiji je spisak aktivnosti dat u tabeli 3, prikazani su na slikama 3. i 4.

Oznaka (ID) Opis aktivnosti Prethodna aktivnost Trajanje [sat] A Isključiti bojler - 1 B Ohladiti i isprazniti bojler A 23 C Skinuti, obraditi i zameniti sigurnosne ventile B 50 D Otvoriti prostore za sagorevanje B 1 E Oprati zidove bojlera sa obe strane D 13 F Dobro očistiti unutrašnjosti cevi E 23 G Zameniti loše cevi u bojleru E 54 H Opraviti zidove prostora za sagorevanje E 20 I Zatvoriti Prostor za vodu i napraviti hidro test F,G 9 J Zatvoriti prostor za sagorevanje H 1 K Pustiti u rad bojler i grejanje C,I,J 48 L Restartovati proces K 8

Tabela 3: Spisak aktivnosti projekta

Na mrežnom dijagramu su uz oznake aktivnosti dati brojevi koji označavaju: (a) trenutak najranijeg početka aktivnosti – donji levi ugao; (b) trajanje aktivnosti – broj u sredini; (c) trenatak najkasnijeg završetka aktivnosti pod uslovom da se trajanje projekta ne produži – donji desni ugao. Vidi se da projekat po planu treba da traje 159 sati i da su kritične aktivnosti A, B, G, D, E, I, K i L.

Slika 3: Mrežni dijagram projekta iz tabele 3.

Slika 4: Gantogram projekta iz tabele 3.

101C

52

24 B

21 25 D

1 24 3E

12

9F

23

1 A

10 149 K

41010I

9 99G

53 L

8 149

100H

23 10J

1 5


Iskustvo pokazuje da je vreme mnogo fleksibilnije od troškova, odnosno da u upravljanju vremenom realizacije aktivnosti rukovodilac obično ima više slobode i mogućnosti nego u upravljanju troško-vima. U tom smislu, veoma su važne realistične procene trajanja aktivnosti i svest da su vreme trajanja projekta i troškovi realizacije veoma povezani. (Vreme je novac).

Procena troškova projekta Pri planiranju troškova na projektu održavanja treba uzeti u obzir sledeće kategorije troškova:

• Direktni troškovi rada – utvrđuju se na osnovu predviđenog broja radnih sati potrebnih za obavljanje posla kao i troškova potrebnog materijala za obavljanje poslova. Direktni troškovi rada mogu se dalje razvrstati na troškove koji proizilaze iz ugovornih obaveza prema (pod)izvođačima i na troškove sopstvene radne snage i materijala;

• Indirektni troškovi rada utvrđuju se kao funkcija direktnih troškova rada;

• Troškovi nadzora; • Troškovi alata i (iznajmljivanja) opreme; • Dodatni poslovi – opravke koje nisu bile

prethodno predviđene obimom posla (obično se utvrdi za vreme inspekcije);

• Nepredviđeni troškovi - zaštitni jastuk dodat za ekstra, nepredvidivi ili nepre-dviđeni posao, sa namerom da se ne prekorači budžet projekta (obično 15% ukupnih troškova).

Pored ovih, treba razmatrati i skrivene troškove koji se dobrim planiranjem i rasporedom nastoje minimizirati ili potpuno ukloniti. Skriveni troškovi nastaju iz:

• Nekompletnog određenja prirode i obima poslova opravke,

• Količine ponovnog posla (ili dorade) koji je uzrokovan neodgovarajućim procedurama, otkazima materijala, stepenom težine itd.

• Nenamernim kašnjenjima usled neodgova-rajuće koordinacije, razmatranja sigurnosti, štrajkova, usporenja poslova, odsustva nadzora sa mesta rada za vreme časova rada, itd.

• Neophodnosti ubrzanja rasporeda radi ranijeg završenja,

• Izmene u metodama i procedurama korišćenim u izvršavanju posla.

Na kraju, kao posebne troškove treba razma-trati oportunitetne troškove koji su proporcio-nalni vremenu prekida rada.

Analiza vreme-troškovi Trajanje projekta proračunato na osnovu proce-njenih trajanja aktivnosti može biti neprihvatljivo dugačko, odnosno duže od nekog zahtevanog roka. U tom slučaju se neophodne dodatne analize. Polazi se od pretpostavke da se za svaku aktivnost mogu proceniti normalna i usiljena trajanja.

• normalno trajanje aktivnosti ostvaruje se normalnom upotrebom resursa i izaziva odgovarajuće normalne troškove;

• usiljeno trajanje aktivnosti odgovara najkraćem mogućem trajanju i ostvaruje se uz maksimalno korišćenje resursa i odgovarajuće usiljene troškove.

Sada se kao zadatak planiranja postavlja zahtev da se napravi novi plan čije će trajanje biti jednako zahtevanom a da se pri tome troškovi povećaju što je moguće manje. U nekim situacijama postavlja se zadatak optimalne raspodele odobrenih doda-tnih reursa (finansijskih sredstava) na projektu sa ciljem skraćenja trajanja projekta. Za rešavanje ovih zadataka koristi se iterativni postupak u kome se sredstva dodeljuju najpre na onu kritičnu aktivnost čije će skraćenje po jedinici uloženih srdtava biti najveće. U svakoj iteraciji se vodi računa da skraćenje trajanja aktivnosti predstavlja i skraćenje trajanja projekta.

U toku planiranja bi trebalo napraviti analizu troškovi-vreme. U ovoj analizi se izračunaju očekivana trajanja i očekivani troškovi projekta za različite scenarije izvođenja projekta. Ovi scenariji obuhvataju različite prilaze realizaciji projekta, odnosno pojedinačnih aktivnosti čija su trajanja između normalnih i usiljenih. Moguće je analizu uraditi tako da se izračunaju sve vrednosti optimalnih troškova projekta između normalnog i usiljenog trajanja projekta. Kao rezultat, dobio bi se jedan dijagram kao na slici 5.

Slika 5: Troškovi realizacije projekta održavanja za

različite planove

Trajanje projekta

Troš

kovi

proj

ekta


S obzirom da na projektima održavanja treba računati oportunitetne troškove koji su propo-rcionalni vremenu prekida rada, preporučuje se dodatna analiza na osnovu ukupnih troškova i prihvatanje onog plana koji daje minimalne ukupne troškove, slika 6.

Slika 6: Ukupni troškovi usled održavanja

Analiza resursa Prva verzija plana se pravi uz pretpostavku da su raspoloživi resursi dovoljni za njegovu realizaciju. Međutim, može se pokazati da bi planirano paralelno izvođenje nekih aktivnosti i/ili drugih projekata zahtevalo u određenim vremenskim periodima više resursa (radna snaga, oprema, alati, novac, ...) nego što ih stvarno ima. Dodatno, može se na istom planu pokazati vremenska neusklađenost u zahte-vima za resurse i u drugom smeru: javljaju se vremenski periodi u kojima su raspoloživi resursi nedovoljno angažovani što posebno nije dobro ako je u pitanju radna snaga ili skupa oprema. U takvi slučajevima se moraju uložiti dodatni napori u planiranju radi obezbeđivanja uravnoteženog korišćenja raspoloživih resursa. Ovaj posao u planiranju projekta naziva se nivelacija, balansiranje ili uravnotežavanje korišćenja resursa.

Nivelacija (balansiranje) resursa je metoda modi-fikovanja početnog mrežnog dijagrama i datuma aktivnosti da bi se zadovoljila ograničenja na resurse. Nivelaciji resursa se pristupa kada zbog ograničenja na resurse nije moguće realizovati aktivnosti prema originalno planiranim datumima. Za nivelaciju resursa postoje razvijeni algoritmi koji su implementirani u savremenim softverskim pake-tima za planiranje projekata. Osnovna ideja ovih algoritama je jednostavna heuristika: aktivnostima koje nisu kritične uskraćuju se resursi koji nedostaju. Ako takvih aktivnosti nema, napraviće se novi plan čije će trajanje biti duže od prvobitnog ako se ne angažuju dodatni resursi. Idealno bi bilo da je koriš-ćenje resusrsa, pogotovo radne snage, uravno-teženo tokom trajanja čitavog projekta, tj. da su svi

učesnici na projektu ravnomerno i neprekidno anga-žovani u toku njegove realizacije.

Rizik na projektu U skladu sa principima preventivnog inže-njeringa upravljanje rizikom na projektu je prilično dobro razrađeno u savremenoj litera-turi.Rizike treba prepoznati i preduzeti ono što je moguće da se ne pojave neželjene posle-dice. Uzroci neželjenih događaja mogu biti:

• Neraspoloživost resursa, • Članovi tima prelaze na druge poslove, • Loše vreme, • Poskupljenje cena resursa, • Promena propisa, • Postavljaju se novi ciljevi i obim projekta, • Štrajkovi, • Aktivnosti troše više ili manje vremena

od procenjenog, • ...

Moguće posledice neželjenih događaja mogu biti:

• Kašnjenje aktivnosti i projekta, • Prekoračenje budžeta, • Nezadovoljavajući kvalitet.

Polazeći od ovih okvira, treba napraviti detaljniju analizu rizika i u planu projekta ne samo predvideti moguće nepoželjne posledice nego i akcije kojima se one sprečavaju ili smanjuju na najmanju moguću meru.

POSLOVI UPRAVLJANJA PROJEKTOM

Ovde ćemo, uz minimalne komentare, izlistati poslove upravljanja projektom koje treba obavljati u toku planiranja i realizacije projekta:

• Organizacija na projektu – Uspostaviti organizaciju, formalno dodeliti odgovornosti i ovlašćenja,

• Planer – Odrediti osobu zaduženu za planiranje, naročito za veće poduhvate; u svakom slučaju, planiranje izdvojiti kao posebnu aktivnost,

• Timski rad – Napraviti klimu za timski rad, • Potrebne informacije za planiranje –

Identifikovati koje su informacije potre-bne za pravljenje plana,

• Kategorije troškova - Obuhvatitit sve troškove,

Trajanje projekta

Uku

pni t

rošk

ovi

Troškovi projekta Troškovi zastoja

Ukupni troškovi


• Analiza trajanja aktivnosti - Trajanje svake aktivnosti analizirati i brižljivo proceniti; koristiti iskustva prethodna,

• Bezbednost, zaštita - Poštovati propise i pravila zaštite ljudi, opreme i okoline,

• Kvalitet – poštovati propise kvaliteta; koristiti savremene pristupe upravljanja kvalitetom i odgovarajuće standarde koji postoje u firmi,

• Alati i oprema – specificirati i obezbediti potrebne alate i opreme; razmotriti raspoloživost posebne opreme,

• Materijali – pravovremeno nabaviti potreban materijal,

• Koordinacija – razmotriti koordinaciju različitih ekipa i vrsta poslova,

• Tehničke informacije – sabrati sve potrebne tehničke informacije, večina njih se nalazi u dokumentaciji o objektu održavanja,

• Obuhvat poslova – izlistati sve poslove održavanja sa mogućim detaljjima,

• Izvori informacija – identifikovati i obezbediti izvore informacija potrebne za planiranje i izvođenje projekta,

• Spisak poslova za vreme prekida – napravisti listu aktivnosti – poslova.

• Radni nalog za posao (remont) – napraviti radni nalog (odluku, rešenje) o izvođenju ukupnog posla,

• Pojedinačni radni nalozi – radni nalozi po danima i vrstama poslova,

• Poslovi radnog naloga – svi poslovi koje treba obaviti u okviru konkretnog radnog naloga,

• Definisanje aktivnosti – opisati aktivnosti tako da se može koristiti softver za planiranje i praćenje realizacije projekta; voditi računa da se neke aktivnosti ne dupliciraju,

• Procena trajanja aktivnosti – za svaku aktivnost dati procenu trajanja; preporučuje se primena koncepta PERT i davanje optimističkog, najverovatnijeg i pesimističkog trajanja aktivnosti,

• Planiranje radova opravki – analizirati i planirati direktne poslove održavanja, opravke,

• Planiranje dodatnih radova – analizirati i planirati sve dodatne radove, posebno pripremne i završne radove,

• Produktivnost – odrediti trajanje radne smene (8, 10 ili 12 sati; obično je preporuka 10 sati), broj smena (jedna, dve ili tri smene dnevno; obično je preporuka dve smene) i broj radnih dana u nedelji(obično je preporuka 6 dana nedeljno),

• Izbor podugovarača – raspisati konkurs, izabrati (pod)izvođače, potpisati ugovore,

• Vremenski raspored - kritični put, kritične aktivnosti, vremenske rezerve, prioriteti, redosled aktivnosti, efektivno korišćenje radne snage,

• Raspored isključivanja/uključivanja opreme – definisati i planirati postupke isključivanja i uključivanja opreme,

• Pripremni radovi pre isključivanja – razmotriti pripremne radove pre isključivanja,

• Poboljšanje plana (rasporeda) – analizirati vremenski raspored i raspoloživost resursa,

• Dnevni rasporedi – praviti dnevne raspo-rede poslova zavisno od stanja na terenu,

• Knjiga zapisa o izvršenim poslovima – voditi evidenciju o izvršenim poslovima; u ove svrhe koristiti računar i posebne softvere,

• Merenje i izveštavanje o napretku – u toku realizacije pratiti napredak na projektu na osnovu merljivih veličina; periodično i redovno izveštavanje,

• Zapažanja sa lica mesta – napraviti sistem za zapisivanje i korišćenje zapažanja sa lica mesta,

• Predviđanje i zadovoljavanje potreba za informacijama – predvideti koje su informacije potrebne i kako doći do njih,

• Završni izveštaj o izvršenom poslu (na kraju svakog remonta treba pripremiti zavr-šni izveštaj radi istorijskih podataka i radi pravdanja rezultata, pred menadžmentom; posebno razmotriti trajanje i troškove.)

INFORMACIONA PODRŠKA

Savremeni informacioni sistemi preduzeća se moderno zovu sistemi za planiranje resursa kao doslovni prevod engleskog originala Enterprise Resource Planning Systems ili ERP systems. Ovu sintagmu i skraćenicu lansirali su devedesetih godina prošlog veka proizvođači softvera i ona je u okviru njihove zajednice označavala integrisani informacioni sistem


preduzeća kao zamenu za prethodne u praksi nedovoljno dokazane pristupe označene sa MRP (Material Requirement Planning ) i MRP II (Manufacturing Resource Planning). Slično prethodnim softverskim proizvodima namenjenim poslovanju i proizvodnji, ni ERP sistemi, bez obzira na njihov naziv, nisu imali ni “p” od planiranja. Međutim, oni su ipak značajan korak napred u odnosu na ranije pristupe i pružaju bolju informacionu podršku eventualnom planiranju. ERP sistemi pokušavaju da integrišu različite informacione sisteme koji su se kao ostrva, često samostalno i nekoordinisano, razvijali unutar preduzeća. Sa aspekta održavanja ovde se može uočiti nekoliko pravilnosti.

Svi proizvođači informacionih sistema preduzeća imaju u svojoj ponudi modul za održavanje. Za preduzeće na početku informatizacije ovaj modul nema visok prioritet jer menadžment želi da najpre automatizuje finansijsko poslovanje, obračun plata, kadrovsku evidenciju i magacinsko poslovanje. Pored toga, iskustvo pokazuje da je najteže napraviti upravo modul za proizvodnju, odnosno modul za održavanje u firmama u kojima ono predstavlja jednu od ključnih delatnosti. Razlog tome je razumljiv: informaciona podrška proizvodnji je efektivna samo ako doprinosi dobrom planiranju proizvodnje i njenoj realizaciji. Oba ova procesa su veoma složena, zavisna od slučajnih događaja i promena u organizaciji, a informacije neophodne za njihovo obavljanje nalaze se, kao što je ranije navedeno, na različitim mestima i u različitim bazama podataka u informacionom sistemu. Integracija svih modula nformacionih sistema u jedinstveni sistem je složen i težak poduhvat. Zbog toga su se evolu-tivno u službama održavanja razvijali posebni informacioni sistemi kao lokalna podrška zaposle-nima u službi. Oni se najčešće bave opisom objekta održavanja radi pružanja potrebnih info-rmacija. Tipičan primer je razvoj GIS /Geographical Information System/ aplikacija za opis objekata održavanja koji su geografski raspoređeni, npr. elektroenergetski sistem ili neki njegov deo.

Čest je slučaj da su pojedinci u okviru službe održavanja nastojali da naprave lokalne ili sa njihovog aspekta skoro integrisane informa-cione sisteme kao pomoć svome radu. Pored toga, za potrebe planiranja nabavljani su i korišćeni specijalizovani softveri za planiranje projekta kao što su Superproject, Primavera, Ms Project i sl.

Informacioni sistemi preduzeća podržavaju obavljanje rutinskih procesa u organizaciji. Oni su osnova u kojoj se nalaze podaci o poslovnju

i koji omogućavaju ažuriranje podataka i transakcije nad podacima. Osnovne poslove upravljanja – rukovođenja, oni još uvek slabo podržavaju. Postoje ili bi trebalo da postoje potrebni podaci za planiranje ali za rukovodioca njihova dostupnost nije jednostavna. Još je važnija činjenica da su obično u pitanju tzv. “sirovi” podaci koji nisu obrađeni tako da korisniku pruže željenu informaciju. To je slučaj i u toku planiranja i za vreme realizacije projekta. Planiranje je kreativan posao koji traži temeljne analize različitih pravaca akcije. Slična potreba nastaje i u fazi realizacije: plan treba ažurirati u skladu sa neizbežnim odstupanjima i donositi dobre odluke bez obzira na vrlo česta oštra vremenska ograničenja.

Može se uočiti više pravaca u većem korišćenju informacionih tehnologija u upravljanju projektima, u ovom kontekstu u upravljanju projektima održavanja. Prvi se odnosi na masovnije korišćenje specijalizovanih softverskih alata za upravljanje projektima kao što su Primavera, Ms Project, Superproject, itsl. Ovde je veliki prodor napravio softver Ms Project koji je kao deo Ms Office relativno jeftin i jednostavan za korišćenje. Drugi pravac je razvoj specijalizovanih softvera za održavanje koji su namenjeni organizacijama u kojima je održavanje ključna osnovna delatnost. Oni se mogu posmatrati kao posebna vrsta ERP sistema u kojima je naglasak stavljen na ključnu delatnost – održavanje. Treći pravac imaju proizvođači opštih ERP sistema. Oni su uvek imali i nudili modul za održavanje i njihovim daljim usavršavanjem žele da podrže operacije u praksi. Bitan nedostatak u ovom pristupu je što ERP sistemi nisu napravljeni kao sistemi za planiranje i aktivno praćenje realizacije poslova. Kada je taj nedostatak postao jako važan, proizvođači softvera su krenuli ka novoj nadgradnji informacionih sistema koju su nazvali napredno planiranje i raspoređivanje (APS – Advanced Planning and Scheduling) ili napredno planiranje i optimizacija (APO – Advanced Planning and Optimization). Ovde se naglasak stavlja upravo na planiranje i vremensko raspoređivanje poslova ali je primena ovih pristupa još uvek mnogo manja od mogućnosti koje postoje.

Naravno, postoje i drugi pravci u nadgradnji ERP sistema od kojih je za poslove održavanja od posebne važnosti traganje za podacima (Data Minning) u okviru poslovne inteligencije (Business Inteligence) koja se bavi pitanjima obaveštavanja (engl. inteligence) rukovodstva o stanju u sistemu a ne inteligencijom u onom smislu koji imamo u našem jeziku.


Na kraju, pomenimo još jedan važan pravac rada u oblasti informacionih sistema za potrebe održa-vanja. On se sastoji u integraciji specijalizovanih softverskih paketa za planiranje i upravljanje proje-ktima sa postojećim tzv. ERP sistemima, npr. integracija SAP (najznačajniji svetski proizvođač ERP sistema) i Primavere (lider u oblasti softvera za upravljanje projektima).

ZAKLJUČAK

U firmama čiji su troškovi održavanja značajan deo ukupnih troškova poslovanja neophodno je koristiti savremene tehnologije i saznanja u upravljanju održavanjem. Kao što je korišćenje nove opreme, instrumenata i alata često uslov uspešnom obavljanju održavanja, tako je danas za uspešnost održavanja neophodno koristiti savremene pri-stupe upravljanju (menadžmentu). U tom smislu, savremene pristupe upravljanju možemo posma-trati kao nove tehnologije, komplementarne novim proizvodnim i operacionim tehnologijama. Uštede u troškovima održavanja su moguće i višestruke.

Upravljanje projektima je savremen i proveren pristup efikasnom upravljanju koji se u okvirima teorije i prakse savremenog menadžmenta danas preporučuje takoreći u svim oblastima, od zabave i sporta, preko proizvodnje i usluga, do građenja kapitalnih objekata i infrastrukture. U tom smislu se i poslovima održavanja sve više upravlja na principima koji su razvijeni u konceptu upravljanja pšrojektima. Poslovi održavanja, posebno preventivnog i investicionog održacvanja, mogu da se planiraju i izvode kao projekti i o tome se sve manje vode rasprave a sve više razmenjuju i unapređuju stečena iskustva.

Planiranje i pravljenje rasporeda poslova održavanja je uvek bila važna funkcija u preduzeću jer ona ima direktan i veliki uticaj na troškove održavanja i profitabilnost proizvodnih linija. Troškovi održavanja obuhvataju troškove radne snage, troškove opreme i troškove materijala. Pored toga, za vreme zastoja se prekida rad pogona i gubi šansa da se napravi i proda proizvod. Efikasnim korišćenjem radne snage i opreme konrolisaće se troškovi prekida. Pametnim planiranjem i raspoređivanjem planer održavanja može pomoći svojoj organizaciji da uštedi na troškovim radne snage i da obezbedi najkraće moguće vreme zastoja i da postigne najefikasnije korišćenje opreme. Tajna savre-menog planiranja (i redizajniranja postupaka) sastoji se u detaljnoj analizi procesa i odstra-njivanju svega onoga što šteti, uklanjanju svih nepotrebnih kretanja ili transporta i minimizaciji

zaposlenog osoblja i opreme. Ključnu ulogu u tome igra koncept upravljanja projektima.

Korišćenje softvera i informacionih sistema je ključno za uspešno primenjivanje koncepta upravljanja projektom. Obilje softverskih proizvoda namenjenih upravljanju projektima kao i upravljanju organizacijom predstavljaju izazov za dalje uspešnije integracije. U razvijenijim privre-dama nastale su specijalizovane konsultantske i softverske firme za upravljanje projektima održa-vanja u različitim industrijama. Kod nas se nastoji sa praćenjem postojećeg razvoja, akumulacijom znanja i iskustva u ovoj oblasti kao i mogućim primenama koje nimalo nisu jednostavne i lake.

LITERATURA

S. Krčevinac i dr., Operaciona istraživanja, FON, Beograd, 2004.

G. Courter, A. Marquis, Project 2000 detaljan izvornik, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2002

M.V. Brown, Surviving the maintenance shutdown, www.newstandardinstitute.com

A guide to the project management body of knowledge, http://egweb.mines.edu/

http://www.interplansystems.com/html-docs

http://www.pmi.org

http://www.laboi.fon.bg.ac.yu

MAINTENANCE PROJECT MANAGEMENT

An intention of this exposure is to point out the significance and the main part of project admission in maintenance management of big operating systems regarding to planning as key element of management function. Basic properties of project admission are exposed as well as particularities in realization of maintenance missions. The project admission is very important for maintenance planning tasks which can be a few days or even weeks long, when equipement which is maintenaning is not operational. In this paper, the fundamental issues of planning are shown, as well as review of assignments which should be accomplished for succesful planning and performing of the project. The role and importance of modern software solutions in implementation of project maintenance are given.

Key words: project management, costs, quality

PP RR II KK AA ZZ II SS KK UU PP OO VV AA


Društvo održavalaca tehničkih sistema

Institut za istraživanja i projektovanja u privredi

i Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu

organizovali su

XXXI NAUČNO STRUČNI SKUP ODRŽAVANJE MAŠINA I OPREME (NSS OMO)

XXXI Naučno stručni skup o održavanju mašina i opreme ove godine održan je iz dva dela. Skup je otvoren 15. Juna na Mašinskom fakultetu u Beogradu, dok je drugi deo skupa održan od 21. do 23. Juna u Budvi.

Na otvaranju skupa govorili su prof. dr. Miloš Nedeljković, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr. Mirko Vujošević sa FON-a i dipl. ing. Nada Stanojević . U radnom delu skupa u Beogradu u svojstvu izlagača učestvovali su :

"GALEB-GROUP" Cerovac, GOODYEAR, Klimarent, BAZIS grupa, "Mi"- d.o.o, ALFA TEC GROUP D.O.O. HIDRIA D.O.O. Beograd, KOMING PRODUKT, TRC Pro.

Aktivno učešće u radu skupa uzeli su predstavnici više od 100 firmi između kojih i: JP SRBIJAGAS NOVI, SAD, PANAS, GSP Begrad, SUBOTICA TRANS, JKP BVK, JKP "MEDIANA" Niš, KOMPLUS D.O.O., JP PTT SRBIJA, ATP PANČEVO, Izdavačko preduzeće "ZAŠTITA D.M.", AVS MARKETING, LASTA, "IKARBUS" A.D., HauzMajstor, Mašinski fakultet – Beograd, Saobraćajni fakultet – Beograd, TRC Pro, LOLA Institut, JAT Tehnika doo, Privredna Komora Beograda, Revija SAT, Domus, JP SRBIJA GAS Novi Sad, JKP "PARKING SERVIS", UORO- Kruševac, FIM- Kruševac, "DAN"- Podgorica, YUCIT, M.M.V.- INFO, Institut "Kirilo Savić", Institut IMR, FON, D.P. "HIP-Petroremont"- Pančevo, Mašinska škola "Pančevo", Luka "Dunav" A.D. Pančevo, Azotara – Pančevo, Šumarski fakultet, ALFA TEC GROUP D.O.O., GOODYEAR, "Mi"- d.o.o., "GALEB-GROUP" Cerovac, HIDRIA D.O.O. Beograd, Klimarent, BAZIS grupa, KOMING PRODUKT.

Drugi deo skupa, u Budvi od 21. do 23. Juna, bio je koncipiran na izlaganju naučno-stručnih radova, poseti Brodogradilištu „Bjela“ i fabrici kliznih ležajeva Daido Kotor i održavanju stručnih seminara iz oblasti održavanja tehničkih sistema.



Prilikom posete Beodogradilištu „Bjela“ učesnike je primio i pozdravio gospodin dr. Drago Šerović, kome se organizatori i učesnici posebno zahvaljuju na organizaciji posete. Nakon izlaganja radova od strane zaposlenih iz Brodogradilišta „Bjela“ i učesnika XXXI NSS OMO, organizovan je obilazak istog gde su učesnici imali prilike da se upoznaju sa načinom funkcionisanja jednog veoma kompleksnog sistema kakav je Beodogradilište „Bjela“.

Poseta fabrici DAIDO METAL KOTOR organizovana je uz nesebičnu pomoć gospodina Radoja Vučevića, kome se takođe posebno zahvaljujemo. U toku obilaska učesnici su imali prilike da se upoznaju sa načinom funkcionisanja fabrike čiji su osnovni proizvodni program klizni poluležajevi, klizne čaure i uporni prstenovi za motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Posebnu pažnju učesnika privukao je način kontrole kvaliteta (počev od ulazne sirovine, preko kontrole u toku proizvodnje do završne kontrole) koji se primenjuje u fabrici prema standardima koji su

važeći u industriji motornih vozila – ISO/TS 16949:2002.

Skup je zatvoren 23. Juna izlaganjem naučno-stručnih radova i izletom brodom na plažu Galija, gde je organizovan i prigodan koktel.

Osnovni zaključak skupa je da se aktivnosti sa stanovišta održavaoca ne smeju ograničiti samo na skupove koji se periodično održavaju već je poželjno šire povezivanje, razmena iskustva i dr. u toku cele godine kroz organizovanje stručnih Odbora u okviru DOTS-a, koji bi se bavili konkretnom problematikom.

U pet radnih dana skupa skupu je prisustvovalo preko 300 učesnika, kojima se organizatori zahvaljuju na kooperativnosti i na razumevanju i pozivaju sve zainte-resovane učesnike da se jave kako bismo im dostavili slike sa skupa

dots.org.yu



EUROMAINTENANCE 2006 – 18. EVROPSKI KONGRES ODRŽAVALACA WORLD CONGRESS ON MAINTENANCE – 3. SVETSKI KONGRES ODRŽAVALACA

U Bazelu, u Švajcarskoj, je u periodu od 20 - 22. juna 2006. godine održana manifestacija koja je objedinila dva značajna i velika događaja na polju održavanja - 18. Evropski kongres održavalaca i 3. Svetski sajam održavalaca. Istovremeno je održana i 10. izložba „Upravljanje sredstvima održavanja“ koja je okupila firme kao što su Siemens, ABB, SKF, Grundfos, MIBAG, MRO software – koja je predstavila vodeći softver MAXIMO i mnoge druge.

Pomenute manifestacije, i Evropska i Svetska, održavaju se svake dve godine i okupljaju veliki broj stručnjaka i izlagača iz celog sveta koji se bave održavanjem tehničkih sistema. Drugačije rečeno, u toku ova tri dana Bazel je predstavljao svet održavanja u malom, odnosno jedinstveno mesto za internacionalnu razmenu znanja i iskustava među menadžerima, ekspertima i profesionalcima u ovoj oblasti.

U okviru ovog globalnog kongresa dodeljena je i nagrada za najboljeg evropskog menadžera održavanja, koju je ovog puta dobio gospodin Francisco Javier Gonzalez Fernandez, direktor održavanja instalacija Madridskog metroa.

Srbija je na ovoj, za održavanje, najznačajnijoj manifestaciji, bila zastupljena preko Društva održavalaca tehničkih sistema, čiji predstavnici su prezentovali rad i napore DOTS-a na unapređenju i promociji održavanja u našoj sredini, što je naišlo na veliko interesovanje i otvorilo brojne mogućnosti za dalje unapređivanje i proširivanje aktivnosti Društva.

Kongres je okupio više od 600 akreditovanih učesnika a predstavljeno je i više od 130 radova koji su tematski bili podeljeni na sledeći način:

- Upravljanje održavanjem - Povezivanje i partnerstvo - Istraživanje i razvoj - Komunikacije - Ljudski faktor - Održavanje i napredne

tehnologije - Stručnost - Upravljanje životnim ciklusom - Analiza rizika - Standardi - Investicije - Edukacija i sertifikacija Osim kroz aktivnosti Društva održavalaca tehničkih sistema Srbiju je na ovom globalnom kongresu održavanja predstavljao i mr Vladimir Popović, asistent Mašinskog fakulteta Beograd koji je prezentovao rad na temu „Contribution to development od new failure analisys methods“.

Sledeći kongres EUROMAINTENANCE 2008 održaće se u Briselu u Belgiji.



ODRŽAN 4. KONGRES INŽENJERA PLASTIČARA I GUMARA K-IPG 2006

U Vršcu je u periodu 13-16.06.2006. godine održan redovni bijenalni Kongres Društva IPG sa međunarodnim učešćem, pod generalnim pokroviteljstvom kompanije KRAUSS-MAFFEI iz Nemačke i ekskluzivnog distributera firme NEOFYTON iz Novog Sada. Na Kongresu su, posle dužeg vremena, bili prisutni i predstavnici iz Hrvatske i Slovenije. Uslovi u Villi Breg bili su više nego dobri i mogu zadovoljiti i najstrožije kriterijume i po inostranim standardima.

Na Kongresu je bilo prijavljeno 58 saopštenja, od toga 9 posterskih. Tematske oblasti koje su obrađivane su bile podeljene na nekoliko celina, i to:

• Stanje industrije polimera • Odabrana plenarna predavanja pozvanih predavača • Razvoj tehnologija u industriji polimera • Materijali, oprema i tehnologije • Polimerna industrija u Južnobanatskom regionu • Umreženi polimeri • Ekologija • Obrazovanje u industriji polimera.

Radni deo Kongresa je započeo 14.06.2006. godine u 9,00 časova svečanim otvaranjem i pozdravnim rečima predsednika Programskog, Naučnog i Organizacionog odbora. Uvodnu reč je dao predsednik Programskog odbora i predsednik Društva IPG Dr Vojislav Bogdanović. Učesnicima Kongresa su se obratili Prof. Dr Milenko Plavšić i Dr Bojana Stojanovski, kao predsednici Naučnog i Organizacionog odbora.

U prvim tematskom bloku pod nazivom „Stanje industrije polimera“ dati su prikazi industrije polimera u svetu, Srbiji i okolnim zemljama. O stanju u Srbiji govorio je Slavoljub Krainčanić, direktor Juplasa, a o situaciji u Hrvatskoj i Sloveniji Mr Gordana Pehnec-Pavlović i Janez Navodnik.

Sledeći tematski blok bila su odabrana izlaganja renomiranih predavača, sa raznovrsnim temama koje su predstavljale svojevrsni „brainstorming“ različitih ideja, pogleda i viđenja polimerne i komplementarnih nauka na najvišem nivou. Izlagali su Prof. Dr Milenka, Prof. Dr Dragoslava Stoiljkovića, Prof. Dr Anđelke Mihajlov, Dr Dragana Babića, Dr Branke Pilić, Prof. Dr Gradimira Danona, Dr Dragan Škobalja i Đorđe Kušić. Za ova predavanja se slobodno može reći da predstavljaju najbolje što ova zemlja, uz uvažene goste, može ponuditi domaćim slušaocima koji se zanimaju za polimernu i komplementarne industrije.

Tematski blok „Razvoj tehnologija u industriji polimera“ je obuhvatio nekoliko izuzetno zanimljivih predavanja iz naših velikih fabrika za proizvodnju osnovnih polimera (HIP-Petrohemija i Hipol), gde su razmatrana poboljšanja u procesu proizvodnje i planirano povećanje kapaciteta obe fabrike za dobijanje polietilena.



U popodnevnim časovima održana je posterska sekcija autora iz akademskih institucija iz Beograda, Leskovca, Kosovske Mitrovice, Vinče, Niša, Pirota i Novog Sada i Makedonije.

Drugog dana u okviru tematskog bloka „Materijali, oprema i tehnologije“ su svoja izlaganja prezentovale strane kompanije ili njihovi zastupnici.

Trećeg dana odvijanja Kongresa, u petak 16. juna održana su predavanja iz tri tematske celine „Obrazovanje u industriji polimera“, „Umreženi polimeri“ i „Ekologija“ sa više zanimljivih izlaganja. S obzirom na aktuelnost trenutka u visokom i višem školstvu, imajući u vidu prilagođavanje Bolonjskoj konvenciji, naše vodeće visokoškolske ustanove su izložile svoje planove i viđenja budućih nastavnih programa.

Kongres je zatvoren oko 13.30 časova završnim rečima V. Bogdanovića, koji je sumirao događanja u sva tri dana. Istaknuto je da je Kongres bio uspešan i da je bilo prisutno ukupno oko 115 učesnika. Kvalitet saopštenih radova je bio na zavidnom nivou, a Kongres je opravdao sva očekivanja u pogledu aktuelnosti izloženih tema i kvaliteta predavača.

GAS 2006 – VRNJAČKA BANJA

Naučno-stručni skup o gasu i gasnoj tehnici sa međunarodnim učešćem održan je u hotelu "Zvezda" u Vrnjačkoj banji od 24. do 28. maja 2006. godine. Skup je održan uz prisustvo više od 300 učesnika iz zemlje i inostranstva. Gosti iz inostranstva bili su iz Nemačke, Rusije, Austrije, Italije, Mađarske, Bosne i Hercegovine (oba entiteta), Slovenije, Hrvatske i Makedonije. Na Skupu je izvršena prezentacija 38 naučnih i stručnih radova iz domena gasa i gasne tehnike koji su privukli dužnu pažnju učesnika Skupa.

U toku rada Skupa održan je i Okrugli sto zemalja učesnica s temom "Aktuelni trenutak u gasnoj privredi zemalja regiona''. Na okruglom stolu, na kome su uzele učešće zemlje koje su u Evropskoj Uniji (Slovenija i Mađarska) i zemlje regiona koje idu ka EU, razmenjena su dragocena iskustva u vezi razvoja gasne privrede koja će biti od koristi svim učesnicima, a naročito zemljama koje su u tranziciji.U okviru Skupa odrzana je i izlozba čije proizvode i usluge su predstavile 22 kompanije, a takođe, izvršena je i usmena prezentacija proizvoda šest kompanija iz zemlje i inostranstva.

SEMINAR “RECOVER”- RUDARSKO-GEOLOŠKI FAKULTET,BEOGRAD,30.MAJ.2006

Na Seminaru,u prisustvu više desetina učesnika iz vladinih,naučnih ,obarazovnih i radnih organizacija izvršena je prezentacija projekta “Renewable Energy Coordinated Development in the Western Balkan Region-RECOVER”, finansiranog od strane Evropske komisije, urađenog od strane: Crnomorskog regionalnog energetskog centra (Bugarska), Centra racionalizacije energije (Albanija), Centra za tehnološki razvoj zaštite okoline (Bosna i Hercegovina), Institut energetike “Hrvoja Požar”(Hrvatska ), Makedonska geotermalna asocijacija(Makedonija), Nacionalna agencija za nove tehnologije,energetiku i okolinu(Italija) i Rudarsko-geološki fakultet (Srbija). Nakon izlaganja osnovnih rezultata Projekta, u diskusiji je učestvovalo više učesnika Seminara.

NN AA JJ AA VV EE SS KK UU PP OO VV AA


Društvo održavalaca tehničkih sistema

Institut za istraživanja i projektovanja u privredi i

Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu

organizuju i pozivaju Vas na

NAUČNO-STRUČNI SKUP PneUMAtici 06

Od 19. do 21. oktobra 2006. godine u Kikindi će se održati tradicionalni IV naučno stručni skup «PneUMAtici 2006» posvećen pneumaticima. Centralna tema skup biće inteligentni pneumatici, odnosno pneumatici za 21 vek.

Okvirne tematske oblasti skupa su:

novi materijali za izradu pneumatika primena računara u projektovanju pneumatika uređaji za kontrolu pritiska i temperature protektiranje pneumatika korišćenje naprednih tehnologija u održavanju oprema i objekti za održavanje pneumatika iskustva iz eksploatacije pneumatici i bezbednost saobraćaja propisi iz oblasti pneumatika dinamika vozila rukovanje gumenim otpadom

Skup je otvoren i za sve druge teme koje su direktno ili indirektno vezane za pneumatike.

Programski odbor čine:

Prof. dr Gradimir Danon, predsednik

Božidar Petrović Prof. dr Branko Vasić Mr Slaven Tica Dr Rodoljub Ristić Prof. dr MilenkoPlavšić Prof. dr Ivanka Popović Prof. dr Vojo Anđus Velibor Sovrović Dipl. inž. Božidar Tintar Mr Srećko Nijemčević Prof. dr Srećko Žeželj Prof. dr Vlastimir Dedović Prof. dr Milan Vujanić Prof. dr Krsto Lipovac Prof. dr Miroslav Demić Prof. dr Miroslav Trajanović

Organizatori su obezbedili predprijave eminentnih autora sa fakulteta, naučnih instituta i privrede koji će po pozivu održati uvodna predavanja iz tematskih oblasti skupa.

Preliminarne prijave na e-mail adresu [email protected]

Zbornik radova biće u elektronskom (CD) izdanju, tako da se autori radova ne ograničavaju u pogledu broja strana. Zbornik radova biće dostavljen svim učesnicima na samoj Konferenciji. Rok za slanje naslova i rezimea je 30. juni, a slanje kompletnih radova i prijava autora do 01.09. 2006.

Svi zainteresovani učesnici mogu se prijaviti kroz formular koji se nalazi na sajtu dots.org.yu čime će biti uvršteni na listu za dalja obaveštenja. U e-mail poruci Vas molimo da navedete e-mail adresu, telefon, fax i poštansku adresu.

Adresa: IIPP,11000 Beograd,Vatroslava Lisinskog 12a

Telefon: 011/ 2088-041, 2088-042, 3302-451 Fax: 011/3291-373



Redakcija časopisa istraživanja i projektovanja za privredu

Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Akademija inženjerskih nauka Srbije i Crne Gore

organizuju i pozivaju Vas na

SIMPOZIJUM "ISTRAŽIVANJA I PROJEKTOVANJA ZA PRIVREDU 2006"

U decembru 2006. godine u Nišu će se održati skup „Istraživanja i projektovanja za privredu“. Skup će okupiti eksperte iz raznih oblasti čiji istraživački rad i/ili projekti, studije, ekspertize, imaju značajne primene u privredi.

Okvirne tematske oblasti skupa su istraživanja i projektovanja u : pouzdanosti i održavanju, informacionim i ekspertnim sistemima, finansijama i bankarstvu, menadžmentu, vojnoj primeni, rudarstvu i geologiji, oblasti softvera, upra-vljanju proizvodnjom i zalihama, ekologiji, energetici, ekonomiji, logistici, inženjerstvu kvaliteta, prerađivačkoj industriji, državnoj upravi, javnim preduzećima i komunalnim sistemima, osiguranju, transportu i saobraćaju, upravljanju rizikom, turizmu i obrazovanju.

Organizator nudi različite mogućnosti za sponzorstvo, promocije, prezentacije i oglašavanja u Završnom programu Skupa i Zborniku radova, kao i izlaganje proizvoda, opreme, instrumenata, usluga i softvera, na posebnom prostoru ispred sala.

Informacije o svim uslovima možete dobiti na telefone:

011/3370 622, 3302-451, 3302-456 ili 065 3370 622.

FAX za slanje prijava je 011/3302-450.

Prijavljivanje za skup je do 08.12.2006. Svi zainteresovani učesnici mogu se prijaviti kroz formular koji se nalazi na sajtu www.iipp.co.yu čime će biti uvršteni na listu za dalja obaveštenja.

FORMS/FORMAT 2007 6th Symposium

25th and 26th January 2007 in Braunschweig (Germany)

The symposium FORMS/FORMAT 2007 offers scientists facing formal techniques, specialists and managers, developers and consultants of automotive and railwaz industries as well as traffic system operators with interest in formal methods an accepted platform for the exchange of scientific experience and the transfer of practical description means, methods and tools for complex automation systems.

E mail: [email protected]

www.forms-format.net



31. FISITA svetski automobilski kongres održaće se u Japanu u organizaciji japanskog društva inženjera motornih vozila. FISITA postoji već skoro 60 godina i osnovna je sa ciljem povezivanja inženjera, društava i kompanija širom sveta, a u susret rastućim zahtevima automobilske industrije za održivom mobilnošću ljudi i dobara.

Da bi održali korak sa globalizacijom u automobilskoj industriji potrebno je proširiti vidike po pitanju projektovanja vozila, razvoja, proizvodnje i upotrebe. Tržište automobila se razvija velikom brzinom što zahteva i brz razvoj tehnologija.

FISITA je mesto okupljanja svetskih stručnjaka automobilske industrije, inženjerskih društava iz 38 zemalja sveta kao i vodećih svetskih proizvođača.

Detaljnije informacije: na www.fisita2006.com

SAJMOVI I KONGRESI U PONUDI TURISTIČKE AGENCIJUE TTI – TRADE & TRAVEL

BI–MU – Milano, 05./10.10.2006. - Izložba alatnih masina, robo-tehnike i automatizacije (alatne mašine za sečenje metala i metalnih formi, fleksibilni, automatizovani uređaji za proizvodnju, mašine za zavarivanje i sečenje, mašine za zagrevanje i hlađenje, mašine za hemo-fizikalne procese...).

MATERIALICA – Muenchen, 10./12.10.2006. - Internacionalni stručni sajam primene raznih materijala i površinske zaštite (sirovine, metal, keramika, plastika i kompoziti, površinska zaštita i nanotehnologije, razvoj proizvoda, testiranje i istraživanje).

MAINTAIN – Muenchen, 17./19.10.2006. - Internacionalni stručni sajam industrijskog održavanja (održavanje produktivnosti i kontrola upravljanja, merna i nadzorna tehnika, inspekcijski uređaji, održavanje, pribor za održavanje, prateća tehnika, čišćenje, servisni pribor i oprema, obrazovanje i dokvalifikacija, udruženja, organizacije, stručna literatura).

EUROBLECH - Hannover, 24./28.10.2006. - Internacionalni sajam tehnologije obrade limova (pleh, gvožđe, tehnika rukovanja, tehnologija deljenja, tehnologija oblikovanja, tehnologija obrade pleha, cevi-obrada profila, mašinski elementi za obradu pleha, površna tehnologija, tehnologija alata za proizvodnju delova od pleha, procesna kontrola, održavanje kvalitet).

MAINTENANCE EXPO – Pariz, 07./10.11.2006. - Izložba industrijskog održavanja. MIDEST – Pariz, 07./10.11.2006. - Internacionalni sajam pratece opreme i proizvoda u industriji (obrada metala, obrada i prerada plastike i gume, elektronika i elektrotehnika, mikrotehnika, industrija učvršćivanja, poluproizvodi, engineering, konstruisanje, istraživanje, kontrola kvaliteta).

METAL EXPO - Pariz, 14./17.11.2006. - Izložba gvožđarstva (metalno stolarstvo, metalogradnja).

MECANELEM-MECATRONIC – Pariz, 05./08.12.2006. - Internacionalna izložba hidraulike (hidrauličke komponente, pneumatske komponente, kompresori, automatizovani sistemi, elektro-mehaničko napajanje, mehanički prenos, uređaji, osovine, metalne i plastične komponente, specijalne mašine i linearno vođenje, merenje, nadzor i inspekcija sigurnosti).

SCS AUTOMATION & CONTROL – Pariz, 05./08.12.2006. - Internacionalna izložba sistema, komponenti i rešenja u industriji i infrastrukturi (komponente, radni sistemi, automatizovani sistemi, zastita i nadgledanje industrijske opreme, rešenja i software).

TTI-Trade & Travel International-Beograd, Terazije 16/V, tel: (011) 3618 488, 3618 489, E-mail: [email protected]

KK NN JJ II GG EE KK OO JJ EE PP RR EE PP OO RR UU ČČ UU JJ EE MM OO


TYRE AND VEHICLE DYNAMICS

Hans Pacejka

Početkom ove godine objavljena je vredna knjiga iz oblasti pneumatika. Pisac je Hansa Pacejke, penzionisani profesor sa tehničkog univerziteta u Delftu u Holandiji. Naslov knjige je "Tyre and Vehicle Dynamics", odnosno "Pneumatici i dinamika vozila". Knjigu je izdala izdavačka kuća Butterworth-Heinemann iz Amerike. To je drugo dopunjeno izdanje knjige koja se prvi put pojavila oktobra 2002. godine u izdanju SAE-a.

Sadržaj knjige pokriva celokupnu gamu modela pneumatika, od onih najednostavnijih do onih veoma složenih modela kritičnih situacija u vožnji važnih za projektovanje aktivnih sistema kontrole vozila. Radi lakšeg razumevanje sila u kontaktu, razvoja i korišćenja izloženih modela date su odgovarajuće teorijske predpostavke, dopunjene eksperimentalnim rezultatima. Autor upoznaje čitaoca i sa načinima kako se modeli pneumatika uključuju u model vozila i kako pneumatici utiču na ponašanje vozila. Radi se o izuzetnom autoru i izuzetnoj knjizi koju bi trebalo da pročita i poseduje svako ko se bavi dinamikom vozila ili pneumaticima. Knjiga ima 647 strana i sastoji se iz deset poglavlja, dugačke listi referenci, liste simbola i tri priloga. Knjigu možete nabaviti od izdavača ili preko www.amazon.com.

Podaci o knjizi

Autor: Hans Pacejka

Naslov: Tyre and Vehicle Dynamics

Izdavač: Butterworth-Heinemann

Kada je izdata: Januar, 2006.godine

ISBN: 0750669187

Cena: 75 EUR

FUEL CELLS, ENGINES AND HYDROGEN: AN EXERGY APPROACH

Frederick J. Barclay

Fuel cell technology is the most exciting and legitimate alternative source of power currently available to us as world resources of non-renewable fuel continue to be depleted. No other power generating technology holds the same benefits that fuel cells offer, including high reliability and efficiency, negligible environmental impact, and security of supply. Fuel cells run on hydrogen – the simplest and most plentiful gas in the universe - although they can also run on carbon monoxide, methane, or even coal. Their applications are diverse, from powering automobiles, buildings and portable electronics, to converting methane gas from wastewater plants and landfills into electricity.

Fuel Cells, Engines and Hydrogen is a controversial text that challenges the accepted industry parameters for measuring fuel cell performance and efficiency. Based on his inter-disciplinary experience in the fields of power, nuclear power, and desalination, the author contends that the development potential of the fuel cell is related to the quantity fuel chemical exergy, which, like electrical potential, is a quantitative measure of work done. The fuel cell community currently characterises these devices in terms of the enthalpy of combustion (calorific value) – however the author argues a correct, qualitatively different and fourfold larger characterisation is via the fuel chemical exergy, in units of work, and not energy. He

KK NN JJ II GG EE KK OO JJ EE PP RR EE PP OO RR UU ČČ UU JJ EE MM OO


asserts that the distortion introduced by this accepted perspective needs to be corrected before relatively efficient fuel cells, integrated with comparatively low performing gas turbines, reach the market.

Fuel Cells, Engines and Hydrogen features a foreword by Dr Gerry Agnew, Executive VP Engineering of Rolls Royce Fuel Cells Systems Ltd. It is essential reading for all engineers involved with fuel cells and/ or the manufacture of hydrogen from natural gas, as well as academics in related disciplines such as thermodynamics, physical chemistry, materials, physics, mechanical and chemical engineering.

ISBN: 0-470-01904-2

Hardcover

208 pages

June 2006

£60.00 / €90.00

II II PP PP NN EE WW SS


19. juna 2006. preduzeće KOMING PRODUKT sertifikovano je prema seriji standarda ISO 9001:2001 od strane Zavoda za standardizaciju. Inženjersku uslugu u ovom projektu pružio je Institut za istraživanja i projektovanja u privredi

Dana 26. maja u Nišu potpisan je ugovor između Instituta za istraživanja i projektovanja u privredi iz Beograda i JKP Mediana iz Niša. Predmet ugovora je unapređenje procesa održavanja u JKP Mediana – Niš. U toku realizacije ugovora od strane zadu-ženih sa Instituta za istraživanja i projektovanja u privredi biće urađeno sledeće:

- Reinženjering prostornih kapaciteta za održavanje, - Preispitivanje i formiranje novog šifarskog sistema, - Preispitivanje i unapređenje informacionih tokova koji će biti predati na korišćenje po metodologiji standarda serije ISO 9000 (poslovnik, procedure, uputstva) - Projektovanje i implementacija računarski podržanog informa-cionog sistema za potrebe održavanja u JKP Mediana – Niš Ugovor su potpisali Prof. dr. Branko Vasić ispred Instituta za istraži-

vanja i projektovanja u privredi i generalni direktor JKP Mediana – Niš Dragan Radisavljević.

31. maja 2006. održano predavanje u Privrednoj komori Beograda

UPRAVLJANJE PROJEKTIMA - MS Project kao alat za upravljanje projektima –

Tema predavanja bila su najnovija znanja koja su neophodna za kvalitetnu realizaciju aktuelnih projekata u preduzećima sa posebnim osvrtom na smanjenje eliminacionih faktora koji utiču na saradnju kako sa inostranim partnerima, tako i sa institucijama koje obezbeđuju finansiranje privrednih aktivnosti.

- Metode i načini upravljanja projektima, - Implementacija metodologija upravljanja projektima, - Upravljanje složenim projektima održavanja u veli-kim tehničkim sistemima, - Strateški izbor projekta, - Softversko rešenje - MS Project. Predavanje je bazirano na konkretnim primerima i daje odgovore na neka praktična pitanja: - Ko će izvršiti aktivnisti i za koje vreme? - Kako najbolje planirati angažovanje materijala, ljudi, mašina i opreme? - Kako uštedeti novac i vreme pravilnom raspodelom resursa? - Cena projekta i da li moze da bude manja? - Šta raditi ako dođe do kašnjenja i sl.

01. septembra 2006. Veterinarski zavod Subotica dobio je sertifikat HACCP (upravljanje bezbednošću hranom), od strane Zavoda za standardizaciju.

Inženjering uslugu u ovom projektu, pružili su stručnjaci iz Instituta za istra-živanja i projektovanja u privredi.

PP OO SS LL OO VV NN OO TT EE HH NN II ČČ KK EE II NN FF OO RR MM AA CC II JJ EE


UUPPUUTTSSTTVVOO AAUUTTOORRIIMMAA Dostavljen rad može biti napisan na srpskom ili engleskom jeziku. Obim rukopisa ograničen je na deset strana A4 formata, uključujući slike, grafikone, tabele i dr. Na stranicama rukopisa sve margine treba da budu 2 cm, dok je za njegovo kucanje potrebno koristiti font Arial, veličine 11 (upotrebljavati Unicode font). Posle abstrakta, tekst prelomiti u dve kolone sa međusob-nim rastojanjem od 0,5 cm. Molimo Vas da nam slike, sheme i grafikone koje koristite u okvirima rada, šaljete i odvojeno u nekom od standard-nih formata za slike (jpg, gif, tif, wmf...), radi jednostavnije manipulacije tekstom i slikama. Potrebno je da rukopis sadrži rezime na srpskom i engleskom jeziku, ključne reči, literaturu i jasne podatke o autoru. Rezime ne bi trebalo da sadrži više od 150 reči. Radovi se dostavljaju Izdava-ču u jednom štampanom i jednom elektronskom primerku (e-mail, disketa, CD) na adresu: Institut za istraživanja i projektovanja u privredi 11108 Beograd 12; p. fah 59 ili na sledeću e-mail adresu: [email protected]

GGUUIIDDEE TTOO AAUUTTHHOORRSS Paper submitted for publication may be written in Serbian or English. The lenght of a manuscript is limited to ten A4 pages including pictures, charts and tables. The margins of pages shoud be 2 cm, and the paper should be written in Arial font, size 11 (using Unicode font). After the title and absract the rest of text should be organized in tho columns of 0,5 mm mutual distance. Pictures, schemes and charts that are used in the paper should be sent aside in one of the following standard formats (jpg, gif, tif, wmf...). It is necessary that the manuscript contains abstract in Serbian and English, keywords, literature and informations about the author. The papers should be sent to the Publisher in one printed and one electronic form (floppy, CD, e-mail) to the following address:

Institut za istraživanja i projektovanja u privredi 11108 Beograd 12; p. fah 59 or to the following e-mail address: [email protected]

INDEKSIRANJE RADOVA

Nakon samo tri godine izlaženja časopis “Istraživanja i projektovanja za privredu” se može pohvaliti činjenicom da će, počev od 2006. godine, radovi objavljeni u ovom časopisu biti indeksirani kroz ovu abstraktnu bazu. Na taj način će rad i zalaganja domaćih stručnjaka biti dostupni i širokoj svetskoj javnosti jer je Scopus najveća baza abstrakata i citata kada su u pitanju naučni radovi i kvalitetni internet izvori koji, pre svega, daju rezultate istraživanja u raznim oblastima. Ova baza pruža odlične informacije neophodne za dalji rad i usavršavanje naučnika pošto, između ostalog, obezbeđuje i pruža široke mogućnosti za pretraživanje literature. Scopus se svakodnevno ažurira i nudi

• Preko 15000 naslova objavljenih od strane više od 4000 različitih izdavača, • Preko 12850 naučnih časopisa uključujući i 535 magazina sa otvorenim pristupom, • Preko 27 miliona abstrakata, • Preko 245 miliona referenci, • Rezultati sa više od 250 miliona naučnih internet strana, • Podatke o 12 miliona patenata iz 4 svetska patentna zavoda, • Veliki broj linkova da potpuno dostupnih članaka i drugih bibliotečkih izvora,

Više informacija: www.scopus.com

PP OO SS LL OO VV NN OO -- TT EE HH NN II ČČ KK EE II NN FF OO RR MM AA CC II JJ EE

Istraživanja i projektovanja za privredu 10 /2005 77

Uvažavajući stručne i poslovne rezultate Vaše Kompanije, nudimo Vam mogućnost da iste prezentirate u našem časopisu. Mišljenja smo da je to izvanredna mogućnost da se Vaša saznanja i dostignuća prezentuju velikom i stručnom krugu ljudi, kao i onima na koje ste poslovno upućeni

POZIVAMO VAS:

• da se pretplatite na naš časopis,

• da u časopisu “Istraživanja i projektovanja za privredu” objavljujete Vaše poslovne informacije.


CIP – Katalogizacija u publikaciji Народна библиотека Србије, Београд 33 ISTRAŽIVANJA i projektovanja za privredu / glavni urednik Jovan Todorović ; odgovorni urednik Predrag Uskoković.– God. 1, br. 1 (2003) -. – Beograd : Institut za istraživanja i projektovanja u privredi, 2003- (Beograd : Libra) . – 29 cm Tromesečno ISSN 1451 – 4117 = Istraživanja i projektovanja za privredu COBISS.SR-ID 108368396

Istraživanja i projektovanja za privredu - Research and Design in Commerce and Industry - broj 13

Documents

Transcript of Istraživanja i projektovanja za privredu - Research and Design in Commerce and Industry - broj 13