HWMF Project's article in the Serbian press

ČIST VAZDUH DUGA LJUBAV ROMI PIONIRI RECIKLAŽE

SLAVIMO DAN PLANETE ZEMLJENEOTKRIVENI NACIONALNI PARK ĐERDAP

ISSN 2217-4214

B R O J 3 A P R I L 2 0 1 1

BESPLATAN PRIMERAK

ORGANSKA PROIZVODNJABUDUĆNOST SRBIJE

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:04 AM

2

zelenevesti

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:04 AM

PRIRODNO. I TAČKA.3

uvodnik

Povratak poljoprivredi

Glavni i odgovorni urednik Ivana Filipović

Volim Srbiju. Sasvim dovoljno da je nikada ne zamenim nijednomdrugom zemljom. Ma koliko ponekad bilo te{ko iveti u njoj.

Kada me nema neko vreme, pa pri|em granici ili sle}em na aero-drom uhvati me milina i sre}a jer dolazim ku}i. I ma koliko bilo lepotamo daleko, ma koliko ostale zemlje imaju savr{eno ure|en sistem,volim tu neure|enost koja kod nas vlada.U raznim stvarima kaskamo za Evropom i svetom, ali ima i nekih do-brih strana tog zaostatka. ist nam je vazduh. Da nam je industrijaja~a, vazduh bi bio zaga|eniji. Problem prave automobili, ali se kaogra|ani sve vi{e osve{}ujemo i po~injemo da brinemo o gasovimakoje ispu{taju na{i ~etvoroto~ka{i. Sadimo drve}e kako bi neutrali-zovali karbonski otisak. Po sistemu zagadio – posadio.A ponos ove na{e lepe zemlje oduvek je bio srpski seljak. Po{ten, ra-dan, vredan, ispucalih ruku. Sre}na sam {to se danas sve vi{e mladihljudi okre}e poljoprivredi, {to obradu zemlje ili uzgoj stoke vide kaosvoju budu}nost i budu}nost svoje zemlje. I dràva malim koracimapo~inje da brine o njima. A sankcije i kriza su nam opet ne{to dobrodonele. Na{a zemlja nije natopljena pesticidima, na{a zemlja je zdra-va i idealna za proizvodnju organskog vo}a i povr}a, {to je velika iz-vozna {ansa.Ima Srbija sasvim dovoljno oranica i pa{njaka. Ima Srbija sasvim do-voljno dobrih i radnih ljudi koji ne}e iz sela u grad. Uz malu pomo}dràve, banaka i institucija, Srbija moè da poljoprivredni potencijalpretvori u nova radna mesta. Ono {to mora da se menja jeste svest ina{ mentalitet da odmah elimo veliku zaradu uz malo rada. Toganema, ima samo mnogo rada i postepene zarade. Tako bar kaù ne-ki mladi ljudi koji su odlu~ili da kancelariju zamene njivom. I sasvimim dobro ide.Green Magazine se potrudio da u ovom broju po~ne da istraùje dali je poljoprivreda budu}nost na{e dràve, kolika je veza izme|u nje iza{tite ~ovekove okoline, ima li organske proizvodnje kod nas i {tatreba da uradimo da bi se pozicionirali u svetu. Raspitali smo se i ko-ja grana ~iste energije je najve}i potencijal, kuda idu elektronski ielektri~ni ure|aji kada ih zamenimo novim i ko su zapravo pioniri re-ciklaè u Srbiji. Kako ~uvaju planetu Zemlju pitali smo poznate da-me, sakupili recepte za prirodne maske za lice, ali i za braunije od or-ganske crne ~okolade.Mi smo uìvali dok smo pravili tre}i broj, nadam se da }ete vi uìvatidok ga budete ~itali. Javite mi {ta bi jo{ mogli da istraìmo u nekomod narednih brojeva.

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:05 AM

03 UVODNIK

Povratak poljoprivredi

06 ZELENE VESTI

22 LJUDIJedan dan u `ivotu romskog sakuplja~a sekundarnih sirovina

24 POJMOVNIKHrabri narod Japana

27 EKO AZBUČNIK

08 NA ADI HUJIZASAĐENOVIŠE OD 100ČEMPRESA I JAVORA 12 ORGANSKA

PROIZVODNJABUDUĆNOST SRBIJE

FOTOGRAFIJA SA NASLOVNE STRANE:Jabuka budimka, selo Vrba, poredKraljeva(Foto: Ivana Filipović)

12-20 TEMA BROJA

sadržaj

4

Neophodan podsticaj dr`aveOrganska proizvodnja kaobudu}nost Srbije

POLJOPRIVREDA IŽIVOTNA SREDINA

Intervju: prof. dr. SnežanaOljača sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu

Mini intervju: Boško Blagojević, istraživač uoblasti melioracije

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:05 AM

28 50ČIST VAZDUH DUGA LJUBAV

32 BIOMASANAJVEĆI POTENCIJAL

ORGANSKA ČOKOLADA

5

28 VAZDUHKada ka`emo vazduh na {tata~no mislimo?

32 ČISTA ENERGIJABiomasa, vodeni tokovi, solarna energija...

36 EE OTPADPrevencija pre recikla`e

40 NAVIKE Dan planete Zemlje

44 GREEN FASHIONEkolo{ko modno {tivo

46 GREEN BEAUTYPrirodne maske za lice

48 GREEN LIFESTYLEEko blog Dejana Stojiljkovi}a

50 GREEN GASTROOrganska ~okolada

52 DESTINACIJANacionalni park \erdap

56 PAMETNO DOMAĆINSTVOProzori – korak ka {tednji

58 ZELENA ARHITEKTURARotiraju}e ku}e Patrika Marsilija

60 YOUNG GREENSasvim neobi~an vrti}

64 U POKRETUECO friendly licenca

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM

6

zelenevesti

U nastojanju da unapredi sistem po-slovanja Ekostar Pak je na poziv Privre-dne komore Srbije, uzeo u~e{}e u stu-dijskoj poseti Sloveniji koja je organi-zovana u okviru privredne saradnjedve republike, a koja je organizovanau oblasti za{tite ìvotne sredine i zbri-njavanja opasnog otpada. Cilj poseteje bio pro{irenje privredne saradnje ipovezivanje srpskih i slovena~kih pri-vrednika u ovoj oblasti kao i razmenainformacija o novim regulativama EU,njihovom prilago|avanju istim, kao ina~inu poslovanja u oblasti upravlja-nja otpadom i zna~aju ulaganja u si-stem i njegovo osavremenjavanje.

KOŠ ZA ČIST GRAD

Pribliàvanje „ko{arka{ke nacije“svetskom nivou i u „sportovima“kao {to su recikliranje i za{tita ivo-tne sredine, recan Fond zapovra}aj i reciklaù limenki, pod-sti~e tokom maja mesecatakmi~enjem „Ko{ za ~ist grad“ nacentralnim trgovima {irom Srbije.Ovo simboli~ko ubacivanje isko-ri{}enih limenki u ko{eve po~elo jekrajem aprila u okviru beograd-skog Supernatural festivala u Bo-tani~koj ba{ti, organizovanog po-vodom Dana planete Zemlje.

Tokom maja ove godine u uba-civanju limenki u dìnovskeko{eve takmi~i}e se u~enici osno-vnih {kola u Kragujevcu, Pan~evui Jagodini.

PRED ISTREBLJENJEM OKO 40 VRSTA RIBA U MEDITERANUVi{e od 40 vrsta riba u

Sredozemnom morumoglo bi da i{~e`ne uslede}ih nekoliko godina, po-kazala je danas objavljenastudija Me|unarodne unijeza o~uvanje prirode (IUCN).

Prema navodima iz studije,gotovo polovina svih vrsta aj-kula i raà u Mediteranu, kaoi najmanje 12 vrsta riba sa

ko{tanim skeletom, na ivici jeistrebljenja zbog preteranogribolova, zaga|enja i usledgubitka prirodnih stani{ta.Naro~ito su ugroène tuna,grge~, osli} i krinja, navodi seu istraìvanju IUCN-a,mreè sastavljene od oko1.000 grupa za za{titu ivotnesredine iz 160 zemalja. „Po-sebno zabrinjava stanje u vezi

sa mediteranskom i isto~no -atlantskom populacijom at-lantske tune“, rekao je koor-dinator IUCN-a Kent Kar-penter.

Na japanskim trpezamakonzumira se 80 odsto atlant-ske i pacifi~ke tune koja budeulovljne, i ove dve vrste su na-ro~ito popularne kod ljubite-lja su{ija.

DULIĆ POZVAOGRAĐANE DA NEZAGAĐUJU OKOLINU

Ministar ivotne sredine SrbijeOliver Duli} pozvao je gra|aneda ne bacaju |ubre oko sebe i dao~iste svoju okolinu. „@elim dapo{aljem poruku gra|anima daje jedno od merila ljubavi premasopstvenoj zemlji i ~uvanje priro-de“, rekao je Duli} povodom 22.aprila, Dana planete Zemlje.

Duli} je gra|ane Srbije pozvao da4. juna u~estvuju u akciji Velikogspremanja Srbije. „Ako svako odsedam miliona stanovnika u~ini ja-ko malo, zajedno }emo da u~inimomnogo. Bar tog dana da imamo Sr-biju koja je mnogo ~istija nego {toje ostalih dana“, istakao je on. Duli}je rekao da Dan planete Zemljevi{e sluì za upozoravanje svih ljudio posledicama zaga|enja i kata-strofalnih stvari koje se de{avaju saprirodom.

Globalni dogovor Ujednjenihnacija u Srbiji je uo~i Evropskenedelje odrìve energije, a uokviru aktivnosti vezanih zagodinu energetske efikasno-sti, organizovao „energetsku

radionicu“ za predstavnikemedija. Doma}ini su bili direk-

tor Agencije za energetsku efikas-nost Republike Srbije, predstavnici

Globalnog dogovora za Srbiju i Ra-dne grupe za ìvotnu sredinu.Evropska nedelja odrìve energije(EU Sustainable Energy Week – EU-SEW) je jedan od klju~nih doga|ajaposve}enih budu}nosti u kojoj sekoristi vi{e odrìvih i obnovljivih

energetskih resursa. „Energetska ra-dionica, povodom Evropske nedeljeodrìve energije, je samo jedna odinicijativa koju }e sprovesti Radnagrupa za ìvotnu sredinu pri Global-nom dogovoru u Srbiji. Kao potpi-snici deklaracije o progla{enju godi-ne energetske efikasnosti u Srbiji,za najmla|e organizujemo eduka-tivne radionice u ~etiri vrti}a u Beo-gradu. Na jesen planiramo velikukonferenciju posve}enu pitanjimaìvotne sredine i energetske efika-snosti na kojoj }e u~estvovatime|unarodni eksperti“ – najavila jeTijana Markovi}, Radna grupa zaìvotnu sredinu.

Pripremila: Ivana Filipović

EKOSTAR PAK DEOTWINNING PROJEKTA

Energetska radionica

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:31 AM

Mini hidroelektrane - velika {ansa SrbijeCentralno-evropski forum za

razvoj CEDEF, u godinienergetske efikasnosti i u okviru„EU Sustainable EnergyWeek“, pod pokroviteljstvom JP„Elektroprivreda Srbije“, uz po-dr{ku Ministarstva infrastruktu-re i energetike i Agencije za ene-rgetsku efikasnost RepublikeSrbije, organizovao je sredinomaprila konferenciju „Mini hi-droelektrane – velika {ansa Srbi-je“ u Ivanjici.

Od ukupnog hidropotencijala

Srbije, uklju~uju}i i velike hi-droelektrane (procenjenog na17 milijardi kilovat ~asova go-di{nje), EPS je iskoristio 60 od-sto. Poslednji katastar lokacijaza male HE uradili su jo{ pre vi{eod 20 godina Institut za vodopri-vredu „Jaroslav êrni“ i „Ene-rgoprojekt“ i po tim podacimamini hidroelektrane mogu dabudu izgra|ene na 856 lokacija.Trenutno u Srbiji radi 31 mini hi-droelektrana, ukupne snage34,6 megavata, koje godi{nje

proizvedu oko 150 miliona kilo-vat ~asova. Da li je to dovoljno?Zemlje EU, Slovenija, na pri-mer, ima vi{e od 400 malih elek-trana, Poljska preko 600, aê{ka vi{e od 1.300.

„Op{tina Ivanjica ima najve}ibroj lokacija za izgradnju minihidroelektrana u Srbiji. Vodeniresurs kao obnovljivi izvor ene-rgije, jedna je od veoma va`nihrazvojnih {ansi ove Op{tine“,podsetila je Jovanka Arsi}Kari{ic, predsednik UO CE-

DEF-a i dodala da }e CEDEFnastaviti da organizuje doga|ajeiz oblasti energetske efikasnostii obnovljivih izvora energije u ci-lju podizanja svesti o zna~aju ra-cionalne potro{nje energije izna~aja koji to ima za odrìvirazvoj celog regiona. Doga|ajuje prisustvovalo preko 200eksperata kompanija, predsta-vnika ministarstava, agencija, lo-kalne samouprave, investitora,ambasada, komora, razvojnihorganizacija i medija.

Preduze}e za reciklaù plastikeGreentech iz Novog Sada dobilo

je nagradu „Kapetan Mi{a Anasta-sijevi}“ u kategoriji Za zdraviji ilep{i Novi Sad, Vojvodinu, Srbiju.Komisija ~iji predsednik je bio dr Ili-ja ]osi}, dekan Fakulteta tehni~kihnauka u Novom Sadu, obrazloìla jesvoju odluku ~injenicom da je an-ga`man Greentecha Novi Sad u re-ciklaì plastike zna~ajno doprineozdravijoj i lep{oj ivotnoj sredini, nesamo u Vojvodini ve} i u celoj Srbijigde Greentech ima razvijenu mreùsvojih dobavlja~a. Nagrada KapetanMi{a Anastasijevi} dodeljuje se ve}11 godina, a deo projekta „Put ka vr-hu“ koja, putem izdavanja istoimenemonografije, afirmi{e privrednostvarala{tvo u Srbiji.

7

OBELEŽEN SVETSKI DAN ZDRAVLJAZaposleni u kancelarijama u okviru najve}esvetske komunikacione grupacije McCannWorldwide, koja broji preko 21.000 ljudi, nji-hovi prijatelji, porodice i klijenti iz gradova{irom sveta {etnjom, tr~anjem i drugim obli-cima fizi~kih aktivnosti u prirodi obeleìli suSvetski dan zdravlja i time podràli misijuSvetske zdravstvene organizacije o va`nostiaktivnog na~ina ìvota za zdravlje pojedinca.Sa obzirom na to da McCann Grupa ima du-

gu tradiciju promovisanja zdravog ìvota ive} duè vreme aktivno podràva zdrav na~inìvota, organizuju}i predavanja na temu pra-vilne ishrane i pruàju}i prilike svojim zapo-slenima da se bave fizi~kim aktivnostima, ini-cijativa McCann Worldwide-a za obeleàva-nje Svetskog dana zdravlja prihva}ena je savelikim zadovoljstvom i u kancelariji u Beo-gradu, a {etnja zaposlenih je organizovanana Adi Ciganliji.

ZNAČAJNOPRIZNANJE

CAREER DAYS U ZNAKU EKOLOGIJEStudentska organizacija Aiesec je tradicio-nalno po sedamnaesti put po~etkomaprila organizovala Sajam edukacije, pra-ksi i poslova Career days.Na sajmu suu~estvovale 33 kompanije koje su poredposlova nudile i prakse. Ove godine susvim zainteresovanima na raspolaganjubile i radionice koje su trajale tri nedeljepre sajma kao i na samom sajmu, a poprvi put ove godine sajam je odrìvog ka-raktera.„Career Days 2011” je bio u znaku ekolo-

gije, tako da pored standardnih ponuda,kompanije koje su u~estvovale mogle suda izaberu i {tand od biorazgradivih ma-terijala i da ponesu epitet ’’Zeleni part-ner’’.Celokupni promotivni materijal jebio od recikliranog papira, a biografijezainteresovanih se nisu donosile na sajamve} je postojala prijava u formi CV koja sepopunjavala i ostala zapam}ena u bazipodataka na sajtu www.careerdays.rskoja je dostupna svim kompanijama u na-rednih deset meseci.

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:31 AM

zelenevesti

8

Svetska ekonomska kriza nije ukinulaobavezu privatnog sektora da se pona{a

odgovorno prema sredini u kojoj posluje, asvi ~lanovi dru{tva, srazmerno svojim mo-gu}nostima i kapacitetima, moraju da semobili{u i doprinesu da se dogode pozitivnepromene, zaklju~ak je druge po redume|unarodne konferencije o dru{tveno od-govornom poslovanju „Globalni izazovi, lo-kalna re{enja“, koju su u beogradskom Be-lExpo centru organizovali Forum poslovnihlidera i SMart Kolektiv.

Na ovom najve}em CSR doga|aju u Srbijiokupilo se vi{e stotina predstavnika vode}ihkompanija koje posluju u Srbiji, dràvnih in-stitucija, me|unarodnih organizacija i ne-profitnog sektora, a glavna tema konferen-cije bila je doprinos privatnog sektora za{titiìvotne sredine.

„Kao lideri odgovornog poslovanja po-sve}ujemo se smanjenju uticaja koji na{eposlovanje ima na ivotnu sredinu i obave-zujemo se da }emo inspirisati druge kom-panije da nam se pridruè u toj misiji“ – tek-st je izjave koju su na sve~anom otvaranjukonferencije potpisali direktori ~lanica Fo-ruma poslovnih lidera, me|u kojima i MetjuPerkins, direktor U. S. Steel-a, ThanasisKatsiroumpas, direktor VIP mobile-a, Phi-lippos Karamanolis, direktor EurobankEFG, Goran Piti}, predsednik upravnogodbora Societe Generale banke, StephenFish, partner u Ernst&Young-u i JamesThornley, partner u KPMG-u.

NA ADI HUJI ZASAĐENO VIŠEOD 100 ČEMPRESA I JAVORA

Mladi istraìva~i Srbije, predstavniciOp{tine Palilula i zaposleni u revizor-skim ku}ama KPMG, Deloitte, Price-waterhouseCoopers i Ernst & Youngorganizovali su, drugu po redu, zaje-dni~ku volontersku akciju ozelenjava-nja Ade Huje. U ovoj jednodnevnoj ak-ciji u~estvovalo je vi{e od 100 volonterakoji su zasadili oko 100 sadnica ~em-presa i javora.

„Ada Huja postaje sve atraktivnije iz-leti{te i njenom ure|enju pridajemoveliki zna~aj. Volonterska akcija Mla-dih istraìva~a Srbije i vode}ih revizor-skih ku}a zna~ajno doprinosi ure|enju

Ade Huje i nadamo se da }e posetiocizaista uìvati u ambijentu koji stvara-mo“, izjavila je Vesna [abanovi}, ~lanVe}a Gradske op{tine Palilula. Vo-de}e revizorske ku}e, poznate u svetukao „Velika ~etvorka“, ve} drugu godi-nu zaredom, organizuju akciju pod slo-ganom „Zelena ~etvorka“ u elji da najedinstven na~in daju svoj doprinos za-jednici u kojoj posluju. Timskimure|enjem i ozelenjavanjem Ade Hu-je, revizorske ku}e su pokazale da kon-kurentski odnosi ne smeju biti prepre-ka za{titi i unapre|enju ìvotne sredi-ne.

OPERACIJAZELENGRADFond Ecotopia i kompanije part-neri uz podr{ku Sekretarijata zaza{titu ìvotne sredine gradaBeograda pokre}u kampanjuOperacija Zelengrad. U okvirukampanje, gra|ani i kompanije uBeogradu }e mo}i da usvoje svojestablo i otkupe „dug prema pri-rodi“ koji svakodnevno proizvodetro{enjem energije i vo`njom au-tomobila. Svoje stablo gra|animogu da usvoje kupovinom spe-cijalne tapije ~ija cena za fizi~kalica je 2000, dok je za kompanije3000 dinara. Cena tapija formira-na je na osnovu cene stabala urasadnicima, njihove visine i sta-rosti i njom se potvr|uje da steusvojili stablo, obezbedili njego-vu sadnju i jednogodi{njeodràvanje. Cilj Fonda Ecotopia jeda, do kraja 2011. godine, zasadi5000 stabala i tako da svoj dopri-nos ozelenjavanju Beograda.Kampanja Operacija Zelengradpo~inje u sredu, 4. maja 2011.Fond je odlu~io da pokrene Ope-raciju Zelengrad inspirisan pozi-tivnim iskustvom projekta „[umablista, {uma peva“ u Naciona-lnom parku Tara. Zahvaljujuci do-prinosu stranih misija u Srbiji,kompanija i pojedinaca, na Tarisu 2010. god. zasa|ene 8562sadnice jele i smr~e.

KOMPANIJE~uvaju ìvotnuSREDINU

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM

9

CIA SE PRIDRUŽILA DANUPLANETE ZEMLJEEKO-SPALJIVANJEMTAJNI

Ameri~ka obave{tajna slu`ba -CIA, pridruìla se Bel Expo svet-skom prazniku za{tite prirode,Danu planete Zemlje, rekav{i daje na{la na~in da dokumenta s taj-nama uni{tava - ekolo{ki.

Obave{tajna agencije kaè da sedokumenta koja sadrè poverljivepodatke seckaju i spaljuju usedi{tu CIA kori{}enjem pe}i kojazagreva vodu u zgradi. CIA kaè

da time smanjuje deponovanje ot-pada za skoro 1.000 tona godi{nje.Uz to, osoblje u {tabu te agencijegodi{nje reciklira vi{e od tri toneplastike, stakla, kartona i drugihmaterijala. Agencija nije ponudilada pokaè novinarima kako radinjen ure|aj za seckanje tajni.

U organizaciji me|unarodnemreè grupa i aktivista(www.earthday.net), Dan planete

Zemlje, 22. april, obeleàva se{irom sveta da bi se ukazalo nazna~aj o~uvanja prirode.

Tog dana 1970. godine jedanameri~ki senator je odredio danza obuku u SAD o vaznosti za{titeprirode, nazvav{i ga „Dan Zem-lje“. Dvadeset godina kasnije je-dan od organizatora te akcije jeuspeo da taj dan bude obeleèn u141 zemlji, a potom u sve vi{e.

ODRŽIVI RAZVOJ PLANINA

RECIKLAŽNA INDUSTRIJA,ŠANSA ZA BUDUĆNOSTU zelenoj ekonomiji }e biti otvoreno 10.000 novihradnih mesta do kraja mandata ove vlade, a ve} jezaposleno 5.000 ljudi, rekao je Oliver Duli}, mini-star za ìvotnu sredinu, rudarstvo i prostorno pla-niranje na drugoj godi{njoj konferenciji „ZelenaSrbija - recikla`na industrija, {ansa za budu}nost“u organizaciji Business info group. Duli} je ocenioda je u Srbiji velika stopa nezaposlenosti i da bibolja organizacija u za{titi ìvotne sredine dopri-nela otvaranju velikog broja radnih mesta. Samopolovina Srbije je, prema njegovim re~ima, pokri-vena organizovanim no{enjem sme}a. „Dobro je{to su svim operaterima, koji su dobili licence oddràve i koji otkupljuju, transportuju i prera|ujuelektronski otpad, gume i akumulatore, ispla}enesubvencije“, naveo je Duli} i dodao da su te sub-vencije pomogle da se investira u recikla`nu indu-striju.U~esnici konferencije iz recikla`ne industrije istaklisu probleme koje imaju pre svega u sakupljanjuotpada. Tako se pro{le godine sakupilo tek oko3.000 tona od ukupno 80.000 tona elektronskog ielektri~nog otpada, a recikleri PET ambalaè jedvasu uspeli da ispune kvotu da recikliraju pet odstoambalaè. Probleme sa prikupljanjem otpada ima-ju i recikleri ulja i opasnih otpada. Oni svi prepo-ru~uju nadle`nima da subvencioni{e i sakuplja~e,a ne samo recikla`nu industriju.

22 MILIONA DOLARA ZA NOVI EKOLOŠKI PROJEKATMetju Perkins, generalni direktor

U. S. Steel Serbia, Oliver Duli},ministar ìvotne sredine i prostornogplaniranja Republike Srbije, Bojan\uri}, dràvni sekretar u Ministarstvuìvotne sredine, Predrag Umi~evi}, gra-dona~elnik Grada Smedereva i LjubicaDrejk, generalna menadèrka Za{titeìvotne sredine u kompaniji, nedavnosu zvani~no ozna~ili po~etak radova nanovom Postrojenju za upravljanje indu-strijskim otpadom. Ovom simboli~nomceremonijom postavljen je kamen te-meljac prvog sertifikovanog postrojenja

za upravljanje industrijskim otpadom uRepublici Srbiji.

Perkins je rekao da je Postrojenje zaupravljanje otpadom jedna od nekolikova`nih investicija u U. S. Steel Serbia ko-ja je usmerena na pobolj{anje za{titeìvotne sredine u elezari. On je jo{ na-glasio da je U. S. Steel, od kada je do{aou Srbiju, uloìo oko 80 miliona dolara uprojekte za za{titu ivotne sredine i iz-javio da }e, sa ovim projektom, investi-cije kompanije U. S. Steel Serbia u za{ti-tu ivotne sredine prema{iti 100 milionadolara.

Organizacija „Ambasadori ivotne sredine“ upartnerstvu sa Privrednom komorom Srbije,po sedmi put realizuje Regionalnu konferen-ciju „@ivotna sredina ka Evropi - EnE11“ od 7do 8. juna 2011. godine kao jedan od do-ga|aja u okviru obeleàvanja Svetskog danaìvotne sredine (UNEP). Tema ovogodi{njeKonferencije je „Ruralni i odrìvi razvoj plani-na“ i prilika je za obrazovne institucije, orga-nizacije i pojedince da predstave svojaistraìvanja i gledi{ta u vezi sa odabranim te-

mama. U~esnici Simpozijuma }e izlagati i dis-kutovati o radovima na temu: poljoprivreda utranziciji ka odrìvom razvoju - ekonomija,menad`ment i politika, izazovi i re{enja uodrìvoj poljoprivredi, inènjerstvo za{titeìvotne sredine - moderni izazovi, mogu}no-sti i izazovi za poljoprivredu i ruralni razvoj,ekolo{ki problemi u postoje}oj poljoprivred-noj praksi, za{tita prirode kao podsticaj zaseoski turizam i ruralni razvoj, proizvodnja iplasman zdrave hrane iz planinskih prirodnih

dobara. lokalna zajednica kao akter ruralnograzvoja; upravljanje osetljivim ekosistemima -odrìvi razvoj planina, za{ti}ena prirodna do-bra u planinskim podru~jima - primeri dobreprakse ruralnog razvoja u za{ti}enim prirod-nim dobrima; koncept upravljanja i razvojaza{ti}enih planiskih prirodnih dobara,rezerva-ti biosfere kao model odrìvog razvojaza{ti}enih planinskih prirodnih dobara;odrìvi razvoj {umarstva, adaptacija {uma i{umarstva na globalne klimatske promene.

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM

10

sekopak

SEKOPAK ISPUNIO NACIONALNI CILJ

ZA ČISTU BUDUĆNOSTNakon prvegodinesprovo|enjazakonodavstva izoblastiupravljanjaambalaòm iambala`nimotpadom u Srbiji,sa stanovi{taSekopaka, kaopionira u ovomposlu i najve}egOperaterasistemaupravljanjaambala`nimotpadom u Srbiji,moè se re}i da jeona proteklaveoma uspe{no

Prema procenama iz Nacionalne strategijeupravljanja otpadom u Republici Srbiji doku-

mentu koji je protekle godine revidiran, kao i drugihneformalnih izvora i analiza, u Srbiji se u prosekugeneri{e izme|u 400.000 i 500.000 tona ambala`nogotpada godi{nje sa tendencijom daljeg porasta uzrast BDP-a. Srbija se po ovim brojkama ubraja umanje emitere otpada u odnosu na ostale zemljeEvrope. U Evropi, minimalna granica za evropskezemlje za sakupljanje i reciklaù ambala`nog otpa-da iznosi 55 odsto, dok se u Srbiji ove godine morasakupiti i reciklirati najmanje 10 odsto ukupnog ot-pada.

SRPSKI RECIKLAŽNI KAPACITETIPreko 180 proizvo|a~a iz svih grana industrije u

Srbiji, prenelo je svoje zakonske obaveze na Seko-pak, ~ime su Sekopak zaduìli za preko 170.000 tonaambala`nog otpada koji su plasirali na trì{te, {to upraksi zna~i da je izme|u 35 i 40 odsto trì{ta amba-la`nog otpada pokrio samo Sekopak. Za ra~un svo-jih klijenata, Sekopak je ispunio nacionalni cilj za2010. godinu u iznosu od 5 odsto, odnosno sakupioje i reciklirao preko 9.000 tona svih vrstaambala`nog otpada (stakla, plastike, kartona, me-tala i drveta). Posebno smo ponosni na ~injenicu daje preko 90 odsto sakupljenog ambala`nog otpadareciklirano u srpskim recikla`nim kapacitetima, dokje jedan manji deo na{ao svoj put do prera|iva~a uinostranstvu. Ovu tendenciju razvijanja doma}e in-dustrije reciklaè }emo se potruditi da pratimo i ubudu}nosti sa jo{ ve}im koli~inama sakupljenog am-bala`nog otpada.

Kao Operater koji zastupa interese 180 odgovor-nih klijenata koji su ve} u prvoj godini veoma oz-biljno shvatili svoje zakonske obaveze i pokazali vi-soku dozu dru{tvene odgovornosti ulaskom u pro-ces izgradnje sistema, moèmo da garantujemo dasmo u potpunosti sproveli svoje aktivnosti i ispunilisvoju zakonsku obavezu ulaskom u sistem i ispu-njenjem nacionalnih ciljeva. Verujemo da su i dru-gi operateri koji su imali svoje klijente, u~inili isto.Pravo je vreme da na kraju prvog tromese~ja 2011.godine, u ime svojih dru{tveno odgovornih klije-nata upitamo dràvu i javnost da li postoje oni pri-vredni subjekti koji nisu ispunili svoje zakonskeobaveze niti nacionalni cilj od 5 odsto u 2010. go-dini. Verujem da govorim u ime svih privrednihsubjekata koji su u{li u sistem kada kaèm dao~ekujemo sprovo|enje svih zakonskih odredbibez oklevanja.

PREMAŠEN CILJ OD 5 ODSTOSekopak je za sredstva koja je od svojih klijenata

dobio, organizovao primarnu selekciju, baliranje,transport i reciklaù sa 23 svoja partnera me|u ko-jima su privatni sakuplja~i Lepenka, Intercord,Apos, Pima, Greentech, Inos Papir servis i komu-nalna preduze}a iz gradova Novi Sad, Kragujevac,â~ak, Leskovac, Ni{, Gornji Milanovac, Sombor,Subotica, Pan~evo i drugi. U ovim gradovima se si-stemom Sekokese i Sekontejnera sakupilo preko9.000 tona svih vrsta ambala`nog otpada ~ime je iprema{en cilj od 5 odsto.

Misija Sekopaka leì u izgradnji odrìvog sistemaza upravljanje svim vrstama ambala`nog otpadaunapre|enjem komunalnih i drugih kapacitetaupravljanja otpadom uz najmanji mogu}i tro{ak zasvoje klijente. U okviru ove misije posebnu pa`njupoklanjamo svakom gra|aninu ponaosob bez ~ijegdirektnog u~e{}a u razvrstavanju ne moè ni biti si-stema.

Kako je rok za implementaciju zakona istekaokrajem maja 2010. godine dok obaveze po naciona-lnim ciljevima vaè od 1.januara 2010. godine i zasvaku narednu godinu imaju sve vi{u vrednost, na{amisija }e tek u narednim godinama dobijati svoj pu-ni smisao i dalje se samo potvr|ivati.

@elim da iskoristim ovu priliku da se preko GreenMagazina zahvalim svim privrednicima koji su namu prethodnom periodu dali svoje poverenje i da imporu~im da }emo se u ovoj godini i na dalje zalagatiza ~istu budu}nost na dugoro~no odrìv na~inpo{tuju}i visoke standarde koji vaè u zemljamaEU.

Rebeka Božović, generalni sekretar Sekopaka

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM

11

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:06 AM

Organska poljoprivreda se {iromsveta ubrzano razvija, a u EU imajuplan da 2020. ovaj vid proizvodnje~ini 20 procenata poljoprivrednihpovr{ina na teritoriji Evropske unije.U Srbiji se razvija poslednjihdvadesetak godina, a najintenzivnijirast zabele`en je poslednjih pet-{estgodina

12

temabroja

ORGANSKA PROIZVODNJA

Srbijebudu}nost

ZNANJE, VEŠTINE, STANDARDI I K

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:08 AM

13

Tekst: Jelena \oki}

Po~etak razvoja organske proizvodnje u na{ojzemlji je specifi~an jer je bio iniciran od strane

nevladinih organizacija, pre svega udruènja „Ter-ras“ iz Subotice koji je osniva~ pravca bio-{koleTerras, pravca organske poljoprivrede. Ministar-stvo poljoprivrede je u poslednje dve godine mno-go uradilo po pitanju organske poljoprivrede. For-mirano je Nacionalno udruènje za razvoj organ-ske prozvodnje „Serbia Organica“, na ~ijem ~eluje Nada Mi{kovi}, a postoji i podr{ka inostranihfondova koji daju sredstva za edukaciju i razvoj oveproizvodnje. Osnovan je i „Fond Organska Srbija“,~iji je predsednik Branko i~i}. Vode}i stru~njaciiz ove oblasti su saglasni da su se stekli uslovi, ali dau narednom periodu treba i}i korak dalje i osnivatiorgansku proizvodnju. Posedovanje znanja i ve{ti-na za bavljenje organskom proizvodnjom je od pre-sudnog zna~aja, ali i primena prili~no strogih stan-darda i kontrola, kao i dobre organizovanosti i po-vezanosti u okviru nacionalnih i me|unarodnih or-ganizacija.

Globalna prodaja organske hrane i pi}a poraslaje za 43 procenta – od 23 milijarde US dolara (17.8

milijardi evra) u 2002. do 33 milijarde US dolara(25.5 milijardi evra) u 2005. Prema procenenamaiz 2007, o~ekuje se dalji porast na 40 milijardi USdolara (30.9 milijardi evra).

PONUDA I POTRAŽNJAIako je organska poljoprivreda danas prisutna

svuda u svetu, najve}a potra`nja je u Evropi i SAD.Ova dva regiona imaju neprekidan manjak traènerobe, jer proizvodnja ne dostiè potra`nju. Organ-ska proizvodnja se trentuno praktikuje u vi{e od 120zemalja sveta. Glavni razlozi za ovaj vid proizvodnjesu: zdravstveni, ekolo{ki, ekonomski i politi~ki. Or-ganska hrana ne sadrì aditive dopu{tene u neor-ganskoj hrani kao {to su hidrogenizirane masno}e,aspartam ili ve{ta~ke boje i ukusi. Ona tako|e nesadrì pesticide i herbicide – uzro~nike brojnih obo-ljenja, kao ni GM jedinjenja. Po svom sastavu, or-ganska hrana ima zna~ajno vi{e nivoe vitamina i mi-nerala. Istraìvanja su pokazala da organska hranasadrì, na primer, u proseku 63 odsto vi{e kalijuma,73 odsto vi{e gvo`|a i 125 odsto kalcijuma negoproizvodi dobijeni konvencionalnom poljoprivre-dom, a udeo sadràja suve materije u organskimproizvodima ve}i je i do 30 odsto. Pored toga,

e

I KONTROLA

Osnovni princip

GLASI: – zdravo zemljište – zdrava biljka iživotinja – zdravi ljudi

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:08 AM

temabroja

14

prijateljska je po ivotnu sredinu. Valja znati da seu organsku proizvodnju ne ulazi da bi se zaradilo,a oni kojima je to glavni motiv brzo odustanu odovog posla. Pravi organski proizvo|a~ mora da imasvest da je odgovoran prema zemlji koju obra|uje,na~inu na koji to ~ini, kao i prema onima koji ku-puju proizvod sa oznakom „organski“. Mnogiproizvo|a~i su u neku ruku pravi zanesenjaci, ba{kao i oni koji osnivaju razna udruènja i fondoveza edukaciju u oblasti ogranske proizvodnje. Una{oj zemlji se proizvode organski med, organska{argarepa, organsko jabukovo sir}e, organska helj-da i mnogi drugi proizvodi.

Dugoro~no, organska poljoprivreda bi mogla do-prineti smanjivanju razlika izme|u bogatih i siro-ma{nih regiona, kao i ostvarivanju stabilnostiproizvodnje. Time bi se stekli uslovi za strane in-vesticije i pove}anje izvoza organskih proizvoda.Ujedno, pove}ala bi se i svest potro{a~a o potrebikori{}enja organske hrane i pobolj{anje zdravstve-ne ispravnosti hrane.

ORGANSKO U SRBIJINa teritoriji Srbije osnovana su ~etiri centra za

organsku proizvodnju: u Selen~i, Svilajncu, Le-skovcu i Valjevu. U Vojvodini postoji nekoliko re-vitalizovanih sala{a koji imaju sertifikovanu organ-sku proizvodnju hrane i turisti~ku ponudu. Jedanod najve}ih proizvo|a~a heljde nalazi se u selu Ra-dijevi}i blizu Nove Varo{i, a ovu zdravu itaricu gajina 24 ha koje poseduje u podno`ju planina Zlatari Javor. Pirotski kraj tako|e ima veliki potencijal zaorgansku proizvodnju. U Subotici se {estu godinuza redom organizuje Me|unarodni festival organ-skih proizvoda „Biofest“, pod patronatom nevla-dine organizacije „Terras“. U Svilajncu jedan do-ma}in proizvodi jabukovo sir}e od divljih jabuka:koàra, budimki i kola~ara, koje su neprskane. Ni-kakvu hemiju ne dodaje u njih, ve} koristi stari, na-rodni metod „{u{ki“. Radi se o podlozi na kojoj serazvijaju odre|ene bakterije koje pospe{uju vrenje.U Ba~kom Petrovcu se formirao prvi „pilot inku-bator“ za obuku za organsku proizvodnju na 30hektara zemlji{ta.

Ministarstvo poljoprivrede je pro{le godine iz-dvojilo 10 miliona dinara za subvencionisanje or-ganske proizvodnje. Subvencije se po hektarukre}u od 25.000 dinara za ratarsku proizvodnju,35.000 dinara za povrtarsku proizvodnju, do 45.000dinara za vo}arsku i vinogradarsku proizvodnju.Za stoku koja se gaji uz primene metoda organskeproizvodnje dobija se 15.000 dinara po grlu krupnestoke, 5.000 dinara po grlu sitne stoke i 500 dinarapo jedinki ivine, kao i 2.000 dinara po ko{nici. Za-jedno sa Ministarstvom ekonomije, Ministarstvopoljoprivrede subvencioni{e sa 50 procenatatro{kove sertifikacije organske proizvodnje.

Organski proizvodi su bezbedni, dobijeni iz stro-go kontrolisnog na~ina proizvodnje, koji je zakon-ski regulisan i zove se organska proizvodnja. Onine zaga|uju ivotnu sredinu (vodu, vazduh i zem-lji{te), po{tuju prirodnu ekolo{ku ravnoteù, kori-ste odrìve izvore energije.

ŠTA JE GARANCIJA?Obzirom da u Srbiji jo{ uvek ne postoje specija-

lizovana prodajna mesta samo za organske proiz-vode, savetuje se da bez obzira da li kupujete u ve-likim supermarketima ili prodavnicama zdravehrane, obratite pa`nju na to da li na ambalaì po-stoji znak „organski proizvod“ i znak tj. logo serti-fikacione ku}e koja je odgovorna da prati ceo pro-ces proizvodnje. U na{oj zemlji, Ministarstvo po-ljoprivrede je garant da svaki proizvod koji nosi po-seban znak je proizveden po principima organskepoljoprivrede.

Srbija je u decembru pro{le godine podnela zah-tev za stavljanje na listu zemalja ~iji se organskiproizvodi mogu prodavati u EU, a Ministarstvo po-ljoprivrede je za 2011. izdalo 8 odobrenja za serti-fikaciju organskih proizvoda. Ti sertifikati su,me|utim, dovoljni samo za srpsko trì{te, dok je zaizvoz u EU potrebno da sertifikat izda ku}a koja jepriznata u EU, {to pove}ava tro{kove poljoprivred-nicima koji èle da izvoze. Srpska predstavni{tvainostranih kompanija tako|e ne mogu da izdajusertifikat za izvoz u EU u Srbiji, ve} to moraju daurade njihove mati~ne ku}e. Dva srpska preduze}a- „OCS“ i „Evrocert“ - pro{la su obuku za sertifika-ciju u okviru projekta Slovak Ejd (SlovakAid) i tre-balo bi da izdaju sertifikate u saradnji sa jednomslova~kom sertifikacionom ku}om, re~eno je Eu-rAktivu u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.

KO MOŽE DA IZVOZI?Na listi tre}ih zemalja koje mogu da izvoze neke

organske proizvode u EU nalaze se Argentina, Au-stralija, Kostarika, Indija, Izrael, Japan, [vajcarska,Tunis i Novi Zeland. Da bi se Srbija na{la na listitre}ih zemalja, {to }e joj omogu}iti izvoz u EU, po-trebno je da se utvrdi da je njeno zakonodavstvouskla|eno sa standardima EU, ~iji osnov je evrop-ska direktiva o organskoj hrani.

U Srbiji se, prema podacima tog ministarstva, or-ganska hrana proizvodi na 4.500 hektara. U regi-stru Ministarstva poljoprivrede, napravljenom naosnovu podataka sertifikacionih ku}a, nalazi se 77proizvo|a~a.

Organizacije koje izdaju sertifikate proizvo-|a~ima organske hrane u skladu sa standardomSRPS EN 45011:2004 od 2012. godine }e moratida budu registrovane u Akreditacionom telu Srbi-je, dok je za sada dovoljno odobrenje Ministarstvapoljoprivrede. Kako navode u Akreditacionom te-

U Srbiji seorganska hranaproizvodi na

4.500hektara, a uregistruMinistarstvapoljoprivrede,napravljenom naosnovu podatakasertifikacionihkuća, nalazi se

77proizvođača

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:08 AM

15

lu, Akreditaciono telo proverava da li ku}e kojesertifikuju organske proizvode imaju kapacitet zakontrolu proizvodnje, {to je garancija da se po{tujusvi standardi propisani zakonom, koji vaè i u EU.

U Akreditacionom telu Srbije ocenjivanjeo~ekuju ove godine. Ukoliko ishod ocenjivanja bu-de pozitivan, to bi bila zvani~na potvrda da je si-stem sertifikacije u Srbiji isti kao u EU. To nije do-voljno za stavljanje Srbije na listu tre}ih zemalja,ali jeste dodatan dokaz koji bi trebalo da stru~njakeKomisije ubede da je kontrola kvaliteta u Srbijiuskla|ena sa EU.

ŠTA SU SRPSKE SLABOSTI?Analiza Nema~ke agencije za tehni~ku saradnju

GTZ pokazala je da organska poljoprivreda u Sr-biji moè da postane osnovni stub poljoprivrednogbruto doma}eg proizvoda i da postane zna~ajansnabdeva~ EU u nekim segmentima trì{ta organ-ske hrane u EU, poput bobi~astog vo}a i proizvodaod soje. Potencijal je i lak{e uklju~ivanje Srbije uevropsku poljoprivrednu politiku preko organskeproizvodnje. Isti~e se da se zakonski okvir u Srbijipobolj{ava.

Me|utim, slabosti su malo doma}e trì{te i malaiskori{}enost mogu}unosti na evropskom trì{tu,nedovoljno obrazovanje u poljoprivredi uop{te i uorganskom sektoru, kao i dalje netransparentni si-stemi za sertifikaciju. Me|u opasnostima za sektornavedeno je da imanja ne mogu da se razviju do-voljno da bi bile me|unarodno konkurentne i dase ne prepoznaje dovoljno zna~aj organske poljo-privrede u evropskim integracijama.

A ŠTA TRAŽI EVROPA?Prema podacima iz Odgovora na Upitnik, u

2009. je pod organskom proizvodnjom bilo 1.823hektara, od ~ega najvi{e pa{njaka i livada -1.621,6 hektara, dok je jo{ 665 hektara bilo u fazipripreme za organsku proizvodnju. Prema poda-cima ministrastva, do po~etka 2011. godine tajbroj je pove}an na vi{e od 4.500 hektara pod or-

ganskim zasadima, a preko 2.500 hektara ~ekasertfikaciju. Tako|e u Srbiji postoji ~ak 600.000hektara koji mogu da u kratkom vremenskom ro-ku pre|u u sistem organske proizvodnje. Kada jere~ o sto~arskoj proizvodnji, u 2009. prema zva-ni~nim podacima organska proizvodnja gotovoda nije postojala - gajeni su samo organski konji- 60 grla i bilo je 130 organskih ko{nica. U fazi pri-preme bilo je 131 grlo goveda, 42 svinje, 50 ko-ko{aka i 51 ko{nica. Podsticaji za poljoprivrednuproizvodnju u 2011. osta}e isti kao i za pro{lu ubiljnoj proizvodnji - u ratarstvu 25.000 dinara pohektaru, do 45.000 u vo}arstvu. Za uzgoj stokekoja je u sistemu organske proizvodnje, subven-cije }e biti do 5.000 dinara po grlu, a ove godine}e se davati i do 400.000 dinara pomo}i po poje-dina~nom zahtevu za uvo|enje sertifikata organ-ske proizvodnje.

Ministarstvo poljoprivrede 3. februara je pred-stavilo plan obuke poljoprivrednika u Srbiji za or-gansku proizvodnju. Plan je da dràva dodeli po100 hektara u svakoj op{tini za obuku poljoprivred-nika, a da se iz tih centara zdrava hrana deli obda-ni{tima. Cilj programa je unapre|enje organskeproizvodnje i preno{enje najboljih iskustava poljo-privrednicima, kao i obezbe|ivanje najkvalitetnijehrane za decu u obdani{tima. Ministarstvo poljo-privrede }e odrediti pravila koja }e garantovatina~in rada i neprofitnu proizvodnju na tim eduka-tivnim dobrima. Dràvna sekretarka Ministarstvapoljoprivrede Mirijana Milo{evi} rekla je da je„prose~an posed u Srbiji 3,7 hektara“ i ocenila daje zbog toga jedino profitabilno baviti se organ-skom proizvodnjom koja, kako je navela, donosi30 odsto ve}u zaradu od konvencionalne poljopri-vredne proizvodnje. Ona je kazala da se prvi „pilotinkubator“ za obuku za organsku proizvodnju ve}formira u Ba~kom Petrovcu, na 30 hektarazemlji{ta.

Dugoročno,organskapoljoprivreda bimogla doprinetismanjivanjurazlika izmeđubogatih isiromašnihregiona, kao iostvarivanjustabilnostiproizvodnje. Time bi se stekliuslovi za straneinvesticije ipovećanje izvozaorganskihproizvoda. Ujedno, povećalabi se i svestpotrošača opotrebi korišćenjaorganske hrane ipoboljšanjezdravstveneispravnosti hrane

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM

16

temabroja

Tekst: Jelena \oki}

Iako u Srbiji postoje potencijali da se poljoprivrednaproizvodnja podigne na vi{i nivo, zainteresovanih da

se njome bave je sve manje, zbog kratkoro~nih ciljevakoje zemljoradnici sebi postavljaju. Jo{ manje su upoz-nati sa time kako se o~uvanje ivotne sredine prepli}esa bavljenjem poljoprivredom. Oni malobrojni, koji segodinama unazad bave organskom proizvodnjom, ko-liko-toliko su upoznati sa osnovnim principima za{titeìvotne sredine, ali svi ti ljudi deluju kao Don Kihoti uborbi protiv vetrenja~a. Ima li Srbija potencijala da seedukuje na temu za{tite ìvotne sredine kada je u pi-tanju bavljenje poljoprivredom? Znaju li poljoprivred-nici {ta zna~i ~uvati ivotnu sredinu? Postoje li zemlji{takoja su zabranjena za poljoprivrednu proizvodnju u Sr-biji? Prof.dr. Sneàna Olja~a sa Poljoprivrednog fakul-

teta u Beogradu poku{ala je da pojasniu ~emu je simbioza ekologije i poljopri-vrede, i ima li je u Srbiji.

GM: [ta biste mogli da kaète, iz va{egbogatog iskustva, da li Srbi poljo-privredu posmatraju kao ne{to{to je teret ili kao ne{to u ~emuleì budu}nost na{e zemlje?

- Svako ko se ne bavi poljoprivredomu Srbiji, misli da je ona razvojna {ansa ibudu}nost. Me|utim, kad pitate proiz-vo|a~e, svako od njih }e re}i da je to ve-

lika muka i teàk posao. Oni imaju velike probleme saplasmanom proizvoda, nisu dovoljno edukovani, nitidobro organizovani ni udruèni. Ali mislim da se nekestvari pomeraju u dobrom pravcu.

GM: Da li je i dalje u na{em narodu bavljenje poljo-privredom sinonim za teàk rad i muku koje do-nosi minimalne prihode?

- Sve je manje mladih koji ostaju na selu i to pokazujeda je to teàk i zahtevan posao. Prihodi od poljoprivre-de zavise pre svega od znanja. Oni koji se odlu~e daulaù u sebe i koriste nova znanja i tehnologije, moguda zarade i da pristojno ive od poljoprivrede.

GM: Gde se prepli}u poljoprivreda i ekologija? Moguli jedna bez druge? Da li je na{ ~ovek svestan togodnosa i svih pozitivnih aspekata? Kako funk-cioni{u ekologija i agrosistemi?

- Poljoprivreda i ekologija ne mogu jedna bez druge.Ekologija u poljoprivredi obezbe|uje znanje i meto-dologiju koji su potrebni za njen razvoj, koji treba dabude, sa jedne strane, prihvatljiv za ivotnu sredinu, asa druge, da obezbedi dovoljno hrane i sirovina za na-raslo stanovni{tvo. Ona otvara vrata novoj paradigmiu poljoprivredi, koja smanjuje distancu izme|u sticanjaznanja i njihove primene u praksi. Ekolo{ke metode iprincipi su potrebni da bi se odredilo da li su specifi~na

poljoprivredna praksa, inputi ili upravlja~ke odlukeodrìvi i da bi se obezbedile osnove za funkcionisanjei odabir strategije upravljanja agroekosistemima uduèm vremenskom periodu.

GM: Kad se kaè agroekologija na {ta se konkretnomisli?

- Agroekologija je oblast primenjene ekologije, kojaje povezana sa fundamentalnom ekologijom. Agroe-kolo{ka nauka je definisana kao primena ekolo{kihprincipa i koncepta u formiranju i upravljanjuodrìvim agroekosistemima. Ideja agroekologije je dakoristi alternativne pravce u razvoju agroekosistema,koji }e malo zavisiti od unosa agrohemikalija i energi-je, nagla{avaju}i kompleksnost agrikulturnih sistema.Ekolo{ki odnosi i sinergizam izme|u biolo{kih kom-ponenti omogu}avaju mehanizme, koji tim sistemimaobezbe|uju plodnost zemlji{ta, produktivnost i za{tituuseva. U potrazi za ponovnim uspostavljanjem eko-lo{kih principa u poljoprivrednoj proizvodnji proiz-vo|a~i su zanemarili klju~nu ta~ku u razvoju odrìvepoljoprivrede: duboko razumevanje prirode agroeko-sistema i principa na kojima oni funkcioni{u. Agroe-kologija je izrasla u disciplinu koja obezbe|uje osno-vne ekolo{ke principe u tome kako prou~avati, obra-zovati i upravljati agroekosistemima koji }e biti pro-duktivni, omogu}iti o~uvanje prirodnih resursa, ali ta-ko|e biti kulturolo{ki prihvatljivi i ekonomski oprav-dani. Ona po{tuje i vrednuje lokalna empirijska znanjafarmera i koristi ih u cilju postizanja odrìvosti u po-ljoprivredi.

GM: Organska proizvodnja je u na{oj zemlji jo{ u po-voju, iako se pojedinci poslednjih dvadeset go-dina njome bave. Vi predajete, izme|u ostalogpredmet „Principi organske biljne proizvo-dnje“. [ta je klju~no za tu oblast, a da se u Srbijinedovoljno zna na tu temu? Moè li se iveti odbavljenja organskom proizvodnjom?

- Na{i proizvo|a~i su navikli da proizvode za trì{tei to one proizvode koji su trenutno na ceni. Na ve}inigazdinstava ne postoji jasan dugoro~an plan {ta }e seproizvoditi u duèm vremenskom periodu. To je i ra-zumljivo jer su oni, uglavnom prepu{teni sami sebi i ni-su dovoljno organizovani. Jedno od najva`nijihobele`ja organske proizvodnje je na~elo jedin-stva biljne i sto~arske proizvodnje. Organskogazdinstvo je me{ovitog karaktera, koje sesastoji od vi{e elemenata: oranica, travnja-ka, {uma, ivice, stoke. Pri organizaciji ova-kvog gazdinstva, sve ima svoj smisao i naskladan na~in se proìma i dopunjuje. Takogazdinstvo postaje harmoni~na zatvorena ce-lina, {to doprinosi njegovoj stabilnosti, otpor-nosti na spolja{nje uticaje, kako prirodne tako iekonomske. Prema na{im, a i svetskim propisima, doz-voljeno je uno{enje 10-25 odsto od ukupno upotreb-

Prihodi odpoljoprivredezavise presvega odznanja

Poljoprivreda iekologija ne mogujedna bez druge.Ekologija upoljoprivrediobezbe|uje znanje imetodologiju koji supotrebni za njen razvoj,koji treba da bude, sajedne strane, prihvatljivza ìvotnu sredinu, a sadruge, da obezbedidovoljno hrane isirovina za naraslostanovni{tvo, kaèprof. dr. SneànaOlja~a saPoljoprivrednogfakulteta u Beogradu

Prof. dr. Snežana Oljača

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM

17

ljenih koli~ina |ubriva i sto~ne hrane sa drugih gazdin-stava u zavisnosti od vrste ivotinja koje se gaje. Prelazod konvencionalne ka organskoj farmi traje od 2-3 go-dine u zavisnosti od toga da li su jednogodi{nji usevi ilivi{egodi{nji zasadi. Taj period je najteì u ovom na~inupoljoprivredne proizvodnje. Potrebne su godine da bise savladali problemi i aktivirali zapostavljeni biolo{kiprocesi. Najva`niji uslov za prelaz na organsku proiz-vodnju je promena u na~inu razmi{ljanja, vrednostima,odnosu prema prirodi i ljudskom zdravlju. Zahtevapromenu u odgovornosti prema budu}im generacija-ma (osnovni postulat odrìvog razvoja). Organskiproizvo|a~ mora biti spreman da trpi pritiske svojeokoline, podsmevanja i omalovaàvanja. Da li se moèìveti od organske proizvodnje, svakako treba da pitateproizvo|a~e (porodica Vozar iz Kisa~a, Mamuì} izLjutova i dr.).

GM: Jedna od oblasti va{eg istraìva~kog rada je iza{tita ivotne sredine u poljoprivredi. Kako po-ljoprivrednik moè da za{titi ivotnu sredinu?

- Tako {to }e pre}i na neki oblik ekolo{ke poljopri-vrede, bilo da je to low-input, integralna ili organskaproizvodnja. Drugi vaàn cilj (pored proizvodnje hra-ne), koji ispunjavaju organska gazdinstva je o~uvanjeprirode i ivotne sredine, koji se moè iskoristiti u svrherekreacije i turizma. Izgra|ena infrastruktura za te na-mene na farmi omogu}ava i stimuli{e ekolo{ki obra-zovnog kupca da ~e{}e dolazi i kupuje proizvode sa ta-kvih farmi. Infrastruktura za takve potrebe se projek-tuje kao mreà puteva, ivica i drugih vrsta ukrasne ve-getacije, malih vodenih basena, potoka i sli~no kojiodre|uju vizuelnu atraktivnost organskih farmi. Eko iruralni turizam veoma doprinose razvoju ovakvih obli-ka proizvodnje hrane, kao i {irenju ekolo{ke svesti iznanja.

GM: Rukovodilac ste nau~no-istraìva~kog projektaTR-20069 „Mogu}nosti iskori{}avanja brdsko-

planinskog podru~ja Srbije za organsku ratar-sku proizvodnju“ iz oblasti Tehnolo{kog razvo-ja, koji finansira Ministarstvo za nauku i teh-nolo{ki razvoj Republike Srbije. [ta je misijaovog projekta?

- Kako je Srbija prete`no brdsko-planinska dràva,sigurno je prihvatljivo da se koncept organske poljo-privrede u doglednoj budu}nosti u znatnoj meri i kodnas ra{iri. Zato je ideja ovog projekta da se zapo~nesa aktivnostima (istraìvanjima) koje }e inicirati or-gansku poljoprivredu u na{im okvirima. Ciljevi pro-jekta su da se u multidisciplinarnom i ekolo{kom pri-stupu organskoj ratarskoj proizvodnji primene savre-mene tehnologije i metode za: uvo|enje u proizvodnjualternativnih vrsta ita (je~am, spelta p{enica, tritikale,heljda) i povr}a (kupus, crni luk, {argarepa) na prin-cipima organske poljoprivrede, dobijanje zna~ajnihkoli~ina organskih ratarskih proizvoda, kao veomatraène robe na doma}em i svetskom trì{tu,pove}avanje privrednih aktivnosti u brdsko-planin-skim rejonima, ~ija je privreda slabo razvijena,pove}anje konkurentnosti na{e poljoprivrede,pove}anje izvoza i smanjenje spoljno-trgovinskog de-ficita, obezbe|enje profitabilnog transfera sa kvanti-teta na kvalitet proizvoda. Veoma je va`no i potpunijeiskori{}avanje prirodnih resursa (klime i zemlji{ta),koji su u ovim podu~jima veoma pogodni za organskuratarsku proizvodnju, o~uvanje ìvotne sredine, bio-diverziteta, neobnovljivih prirodnih resursa i izvoraenergije u Srbiji. Misija projekta je aktiviranjenau~nog i stru~nog potencijala radi {irenja i usavr{ava-nja organske ratarske proizvodnje u na{oj zemlji, kaoi {kolovanje stru~njaka za organsku proizvodnju, kojihsada gotovo i nema. Cilj je i da se rezultati projektapredstave zainteresovanim korisnicima, koji su dobilisve informacije o novim tehnologijama u formi pre-zentacija, demonstracija na polju i priru~nika.

GM: Da li poljoprivrednici imaju svest o o~uvanjuìvotne sredine? I na koji na~in vode ra~una oplaneti?

- Nisam sigurna da na{i poljoprivrednici, (ali ne samooni) imaju razvijenu ekolo{ku svest. Dokazi za to se na-laze pored puteva u vidu niza divljih deponija, kako uurbanim tako i u ruralnim sredinama. To je velika sra-mota i mrlja na obrazu Srbije. Tako|e postoje i proiz-vo|a~i koji na jedan na~in proizvode za sebe, a na dru-gi, za pijacu. To je tako|e nedopustivo.

GM: Kako vi li~no ~uvate planetu Zemlju? Da li steaktivni u nekim organizacijama za ekologiju io~uvanje za{tite ivotne sredine?

- Pona{am se, koliko mogu, u skladu sa ekolo{kimprincipima. Aktivna sam u udruènju za organsku po-ljoprivredu “Serbia Organica” i predsednica samStru~nog saveta za organsku proizvodnju pri Ministar-stvu poljoprivrede.

„Nisam sigurna da našipoljoprivrednici(ali ne samooni) imajurazvijenuekološku svest.Dokazi za to senalaze poredputeva u viduniza divljihdeponija, kakou urbanim takoi u ruralnimsredinama. Toje velikasramota i mrljana obrazuSrbije“

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM

temabroja

18

Tekst: Dragan Kolarov

Glavni uticaji kao {to su pro-mena klime, stalno una-

pre|enje intenzivne poljoprivre-de razvojem tzv. „zelene revolu-cije“ koja je promenila ovu granuprivrede stalnim razvijanjemmehanizacije, hemijskih sredsta-va za pospe{ivanje rasta biljakakao {to su mineralna |ubriva, pe-sticidi i herbicidi, navodnjavanjei odvodnjavanje i genetski in -ènjering biljaka, uz ionakoogromne razlike u bogatstvu re-giona sveta, donose nove proti-vre~nosti, kako po pitanju poljo-privredne politike tako i u kul-turno-socijalnim razlikama u re-gionima sveta i savremenog ru-ralnog razvoja. Poljoprivreda neproizvodi samo hranu, ve} i ene-rgiju. Alternativni izvori energijekao {to su etanol i biodizel, bio-gas i energija iz biomase donoseproizvo|a~ima nove podsticaje ija~aju konkurentnost. Ideja da jeipak mogu}e supstituisati ne-umitno smanjenje rezervi nafte iusput smanjiti emisiju {tetnihCO2 gasova, za mnoge biznisme-

ne predstavlja pravi eldorado.Recimo, u SAD ~ak 30 odstoproizvodnje kukuruza odlazi naproizvodnju biodizela, {to je ure-dno substituisano od stranedràve, {to zna~i da jo{ nematrì{nu vrednost, ali se ra~una nato da }e padom proizvodnje na-fte i zahtevima za ~istiju planetusigurno imati. Me|utim ne slaùse svi oko ovog „projekta“. Uje-dinjene nacije i nekoliko nevla-dinih organizacija nedavno suupozorile da je kukuruz pre sve-ga hrana, i da se pojedinci bogatedok zna~ajni deo planete doslo-vno gladuje. Iako u ovom pitanjune postoji nikakva spekulacija,ve} jednostavna matematikavo|ena op{teljudskim vrednosti-ma, ni{ta se konkretno nije ura-dilo po tom pitanju.

MI I KONKURENCIJA Srbija ima veoma dobre karak-

teristike za zemljoradnju. Nalazise na povr{ini od ukupno8.840.000 hektara od kojihpovr{ina poljoprivrednog zem-lji{ta obuhvata 5.734.000 hekta-ra. Od toga oko 70 odsto ukupneteritorije Srbije ~ini poljoprivre-dno zemlji{te, dok je 30 odsto

Poljoprivreda i životna sredina

NEOPHODANPODSTICAJDRŽAVEI pored ogromnih potencijala srpske poljoprivrede,sa ~ak 70 odsto visokokvalitenog zemlji{taneugroènog tretiranjem mineralnim |ubrivima ipesticidima, sa velikim melioracionimmogu}nostima, srpska poljoprivreda je ipaksiroma{na. Nedostaje {irina gledanja na problem,savremeni razvojni program i svakako subvencijekoje su me|u najniìma u Evropi

Mera Zelene revolucije

Ekolo{ki problemi vezani za visokoprinosnuzemljoradnju moraju se sagledati i naspram ne-vidljivih koristi za ivotnu sredinu koje ona do-nosi, u obliku {tete koja bi se ina~e nanela eko-sistemima zarad pove}anja proizvodnje hrane.Visokoprinosne sorte omogu}ile su mnogo-struko pove}anje proizvodnje hrane uz nezna-tno pove}anje povr{ine tla koje se obra|uje.Zagovornici Zelene revolucije nude podatak da

se svetska proizvodnja itarica utrostru~ila iz-me|u 1950. i 2000. godine, ali povr{ina tla nakome se gaje itarice porasla je za samo desetprocenata. Bez tehnologija zelene revolucije,kako se isti~e, ili bi do{lo do masovnog umira-nja od gladi, ili bi ogromne povr{ine netaknu-tog tla, kao sto su povr{ine pod {umama, mo-rale da po~nu da se obra|uju. Mnogi protivniciZelene revolucije zalaù se za povratak na tradi-

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM

cionalne, ili organske poljoprivredne tehnikekoje se ne oslanjaju na hemijska |ubriva i pe-sticide. To bi smanjilo i direktni uticaj poljopri-vrede na ivotnu sredinu u obliku odliva azotai upotrebe pesticida i njen indirektni uticaj;po{to je proizvodnja hemijskog |ubriva pro-ces kome treba mnogo energije i koji tro{i pri-rodni gas, te dovodi do emisije {tetnih gaso-va. Ali zemljoradnja bez upotre be hemijskog

|ubriva daje manji prinos, tako da je potre-bno vi{e zemlje za istu koli~inu hrane.Istra ivanja su pokazala da organska proizvo-dnja p{enice, kukuruza i krompira, na primer,zahteva dva ili tri puta vi{e zemlje nego kon-vencionalna proizvodnja. Svetska poljoprivre-da je 1900. godine, gotovo bez imalo hemij-skog |ubriva hranila oko 1.6 milijardi ljudi napovr{ini od oko osamsto pedeset miliona hek-

tara (2.1 milijardi jutara). Prema Vaclavu Smi-tu sa Univerziteta u Manitobi, stru~njaka zaazotni ciklus, zemljoradnja uz upo trebubez|ubrivnih, organskih, metoda nadana{njih hiljadu i petsto miliona hektara (3,7milijardi jutara) mogla bi da hrani svega 3,2milijarde ljudi i to uglavnom vegetarijanskomhranom, procenjuje on, ili polovinu dana{njesvetske populacije.

pod {umama. Samo oranice Voj-vodine imaju povr{inu koliko za-jedno poljoprivredno zemlji{teBelgije, Holandije i Luksembur-ga. Pored toga, ispresecana je sanekoliko hiljada kolometara ka-nala, od ~ega je oko 1200 kilome-tara plovno. Samo ~uveni kanalDunav-Tisa-Dunav, duìne jeoko 700 kilometara. Me|utim, uposlednjih petnaestak godiname|u poslednjim zemljama smopo povr{inama koje se navodnja-vaju. Dakle, daleko smo zaostaliza drugim zemljama sa kojimasmo se ravnopravno razvijali.Me|utim, upravo ta stvar, kakoza Green magazine kaè Miro-slav Miladinovi}, stru~ni sarad-nik Instituta za za{titu zemlji{tau Beogradu, moè biti na{aprednost. Naime, za poslednjih15 godina, usled nedostatkasredstava, zemljoradnici su maloili gotovo nimalo koristili ve {ta -~ka |ubriva. „Redovno vr{imoistraìvanja koja pokazuju dana{e zemlji{te nije zaga|eno mi-neralnim |ubrivima“, kaè Mila-dinovi}. „To je nesumnjivo po-sledica decenijskog siroma{tva,zemljoradnici su jednostavno{tedeli na mineralnim |ubrivimai supstituisali ga organskim gdeje bilo uslova. To zna~i da je nana{im obradivim povr{inama sa-dràj fosfora, kalijuma, azota imikroelemanata kao {to su cink,kadmijum, ìva i arsen u malimili nevidljivim koli~inama. Ono{to je posebno zanimljivo - takoje na 70 odsto obradive povr{ine,a zemlji{te je u nivou kvalitetapropisanih standarda za proizvo-

dnju organske hrane, {to je redakslu~aj u Evropi, gde prvo morada pro|e niz godina da se zemljapro~isti da bi uop{te dobili doz-volu da takvu hranu proizvodi-te”, kaè na{ sagovornik.

Sli~ne impresije o kvalitetuzemlji{ta ima i Aleksandar Jan-kovi}, preduzetnik i poljoprivre-dni proizvo|a~. „Ekolo{ki kvali-tet zemlji{ta je izuzetno visok,na{a zemlja moè da dâ dobreprinose uz edukovanje proiz -vo|a~a i podsticaje dràve, a dabismo zadràli kvalitet, upotrebupesticida moèmo smanjiti njiho-vom kontrolom prodaje. U svimzeljama EU prodaja pesticida jestrogo kontrolisana i zna se svakigram gde je utro{en u koje svrhei za koje kulture. Tako|e mora-mo razvijati siteme navodnjava-nja. Ovaj sistem je izuzetno skup,ali daje zna~ajne rezultate, mi pr-vo moramo da znamo {ta elimo

da proizvodimo pa shodno tomei da radimo na sistemu navodnja-vanja,“ kaè on. „Srbija bi trebaloda se preorijenti{e na proizvo-dnju vo}a i povr}a jer sa tomproizvodnjom bi mogla da hrani80 miliona ljudi, a ratarstvom ipovrtarstvom bi trebalo da se ba-vi isklju~ivo za svoje trìste i za ro-bne rezerve. U Srbiji je zna~ajanproblem usitnjenih poseda, ali ito ne mora biti toliki problem ko-liko nas ko~i neefikasnost na sa-mom polju, to zna~i da sa 1 haimamo jako malu koli~inu prino-sa i da to moramo promeniti.Deo proizvodnje se moè preo-rijentisti na organsku proizvo-dnju. Ali tu postoje stroga pravilai tu nema igre, a pogotovu ne sapesticidima.Trenutno potro{a~iu Evropskoj uniji konzumirajuoko 25 odsto organske proizvo-dnje, dok Srbija u ovom procentugotovo da nije zastupljena“, isti~e

Jankovi}. Da bi se poljoprivredavidljivo reformisala, kako daljekaè na{ sagovornik, potrebne suve}e subvencije. „Subvencije tre-ba da budu prisutne u svim poljo-privrednim granama, najvi{e bitrebalo da budu izraène u vo}ar-stvu i povrtarstvu. One su za sadaveoma mala, isti~e on.

Kao osnovne probleme u sr-pskoj poljoprivredi, Ratko Karo-li}, analiti~ar portala Poljoprivre-da.info navodi pre svega niskedràvne podsticaje za poljopri-vrednu proizvodnju u odnosu nanivo podsticaja u razvijenimzemljama - koje na taj na~in mo-gu da diktiraju svetske cene po-ljoprivrednih proizvoda koje suniè od stvarnih tro{kova proiz-vodnje. Tu je i slaba obave{te-nost ve}ine doma}ih stru~njakao trendovima u evropskoj poljo-privredi i novim prioritetima sakojima se suo~ava poljoprivredau svetu. „Ve}i deo poljoprivred-nih stru~njaka u Srbiji jo{ uvek jevezan za prioritete i principe in-dustrijske poljoprivrede izpro{log veka - koja na prvo me-sto stavlja pove}anje prinosa iprofita kori{}enjem mineralnih|ubriva i ostalih agrohemikalija,ukrupnjavanjem zemlji{nih po-seda i specijalizacijom proizvo-dnje, uz smanjivanje broja far-mera. Treba re}i da se teìste upoljoprivrednoj proizvodnjiovog veka pomera ka uvo|enjuprincipa ekolo{ke poljoprivrede,za{titi plodnog zemlji{ta, vode ivazduha, smanjivanju uticaja napromenu klime i prilago|avanjuna ove promene”, isti~e on.

RAZVOJNI PROGRAM„Da bi Srbija mogla da iskoristi svoje potencijale potrebne su ozbilj-ne reforme“, kaè za Green magazine Aleksandar Jankovi}. „To jemogu}e ostvariti ako agrar proglasimo strate{kom granom kao {toje ura|eno u Holandiji i u jo{ nekim evropskim zemljama. U 2009.agrarni budèt u Srbiji bio je 2,75 procenata, {to je najni e od kadapostoji. Budèt agrara u Srbiji je na nivou od 300 miliona dolara uodnosu na postoje}ih 4,1 milion hektara povr{ina.”, kaè on. „Pri-mera radi, budèt Hrvatske je 750 do 800 miliona dolara za dva mi-liona hektara. Duplo ve}i budèt za upola manje povr{ina. Agrarnibudèt Ma|arske, koja ima za 10 odsto vi{e obradive zemlje, ili 4,5miliona hektara je neverovatnih 2,5 milijardi dolara! Ove brojke do-voljno govore i nije potreban komentar. Strategije nema, ni kratko-ro~ne ni dugoro~ne. Mere koje se donose su neefikasne, selektivne,socijalne, a ne razvojne. To su mere koje „gase poàre” i re{avajunastale situacije, a ne nude re{enja na duè staze“.

19

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM

20

temabroja


GM: U kojoj meri je promena klime uticala na poljo-privrednu proizvodnju u Srbiji i koje su general-ne mere za prilago|avanje ?

Na{i prostori su klimatsko podru~je u kom su vremen-ski uslovi promenljivi, nestabilni i nepredvidivi, to se pr-venstveno odnosi na padavine, kako po koli~ini tako ipo rasporedu. Su{a je redovna ili povremena pojava,javlja se skoro svake godine, traje duì ili kra}i period iostavlja ozbiljne posledice na umanjenje prinosa. Onaugroàva stabilnu i ograni~ava visoku proizvodnju. Re-tke su godine sa dovoljno padavina i povoljnim raspo-redom. U poslednjih 39 godina koli~ine i raspored pa-davina su zna~ajno varirale. U letnjem periodu je prev-ladavala su{a, jedna godina je bila aridna i dvadeset se-miaridnih, tj. bile su ekstremno su{ne i su{ne. Njima tre-ba dodati jo{ dvanaest semihumidnih - umereno su{nihgodina, dok je svega {est godina bilo bez deficita pada-vina. Povremeno je bilo i ekstremo visokih padavina ko-je su dovodile do prevlaìvanja. Globalno 80 odsto let-njeg perioda je sa manjim ili ve}im deficitom vode zauspe{nu biljnu proizvodnju i to 22 odsto je ekstremnosu{no - aridno, 32 odsto su{no - semiaridno i 26 odstoumereno su{no - semihumidno i svega 20 odsto letnjegperioda je sa dovoljno padavina i povoljnim raspore-dom.

Prinosi ratarskih useva prole}ne setve kukuruza,{e}erne repe i soje su varirali shodno koli~inama i ra-sporedu padavina, dok je prinos suncokreta odstupaood te pravilnosti zbog njegovih specifi~nosti. Prinosi ku-kuruza, {e}erne repe, soje i suncokreta su niski, dalekood potencijala rodnosti i vi{e od 50 odsto manji, nego{to se mogu posti}i u uslovima navodnjavanja.

Analize pokazuju da se u narednom periodu moguo~ekivati ekstremno su{ne, kao i ekstremno vla`ne go-dine pa i potperiodi u istoj godini sa manje i vi{e pada-vina, nego {to je zabeleèno u pro{losti. To se moè pri-pisati klimatskim promenama, koje se manifestuju i uVojvodini. U narednom periodu pa`nju treba posvetitine samo navodnjavanju za re{avanje problema su{e,ve} i odvodnjavanju u cilju preduzimanja odgo-varaju}ih mera za re{avanje problemaprevlaìvanja u periodima sa ekstremno viso-kim padavinama, koji se sigurno mogu o~eki-vati na na{im prostorima.

GM: Za{to je navodnjavanje toliko slaborazvijeno u Srbiji, i pored velikihvodnih resursa, i {ta treba u~initida se razvije?

Ako se govori o navodnjavanju prvotreba re}i ~injenicu koja je poraàvaju}aza Srbiju. Povr{ine pod sistemima za navo-dnjavanje iznose 188.250 ha, ili u Vojvodinioko 100.000 ha. Osim {to je ovo nezadovolja-vaju}e po obimu nema mesta zadovoljstvu ni u

pogledu njihove tehni~ke opremljenosti niti po stepenunjihovog kori{}enja. Prema procenama vodoprivrednihorganizacija sada se intenzivno navodnjava oko 30.000ha, mada ovaj podatak treba uzeti sa rezervom zbog ne-azurnosti podataka.

Generalno gledano, naj~e{}i razlozi na nizak stepennavodnjavanja su: 1)nepovoljni ekonomski poloàj po-ljoprivrede, a time i poljoprivredne proizvodnje u uslo-vima navodnjavanja; 2) nedovoljna sredstva gazdinstvai uop{te poljoprivrednih proizvo|a~a za dodatna sred-stva za proizvodnju; 3)op{ti nedostatak finansijskihsredstava za odràvanje sistema i njhov pogon. Mogu}ipravac je razvoj novih ure|aja za navodnjavanje za do-ma}u industriju usagla{enih sa specifi~nostima poljo-privredne proizvodnje na na{im navodnjavanimpovr{inama kao {to su veli~ina poseda, struktura proiz-vodnje, poloàj vodozahvata, zatim obrazovanje vla-snika i korisnika zemlji{ta i sistema za navodnjavanje(kursevi) i intenzivno kori{}enje zemlji{ta pod sisiste-mima za navodnjavanje gde se mogu posti}i dve etve.

GM: Koje bi po va{em mi{ljenju, bile konkretne mereza razvoj meliorizacije?

- Intenziviranje navodnjavanja moè se kvalitetnore{iti ukrupnjavanjem poseda, dovo|enjem vode dosvake parcele, davanje vode na „zahtev“ i davanje opre-me u zakup. Me|utim, predloèni preduslovi za razvojnavodnjavanja podrazumevaju zna~ajnije u~e{}e dràveu finansiranju. Nedovoljno razvijena prehrambena in-dustrija, sto~arstvo i druge infrastrukture nisu u stanjuda prihvate i preuzmu vi{kove proizvedene hrane uuslovima navodnjavanja. Razvojem korisnika -potro{a~a - prera|iva~a vi{kova hrane javlja se potrebaza promenom strukture proizvodnje tj. prelazak na ga-jenje visokoakumulativnih kultura - (industrijske i kr-mne biljke, povr}e) - koje zahtevaju ve}u koli~inu vo-de.

GM: U kojoj meri maksimalna primena meliorativnihmera moè da dovede do pove}anja prinosa?

U velikoj meri. Navodnjavanje se moè definisatikao jedna od hidrotehni~kih mera kojom seve{ta~ki dovodi potrebna voda u zemlji{te kadaona nedostaje u procesu rasta biljaka, kojom seobezbe|uje optimalan vodno-vazdu{ni i toplotni,kao i mikrobiolo{ki i mineralni reìm zemlji{ta ucilju stvaranja dobrih uslova za rast i razvitakpoljoprivrednih biljaka za dobijanje visokih istabilnih prinosa. Prinosi kukuruza, {e}erne re-pe, soje i suncokreta su u proseku 50 odsto ve}iu uslovima navodnjavanja. Proizvodnja povr}ai proizvodnja u zatvorenim prostorima (stakle-nici i plastenici) se ne moè ni zamisliti bez na-vodnjavanja. Pored toga navodnjavanje trebada omogu}i i uvo|enje druge ètve, ~ime seprakti~no pove}ava proizvodna poljoprivrednapovr{ina.

Dveètvegodi{nje

Boško Blagojević,istraživač u oblastimelioracije, saPoljoprivrednogfakulteta u NovomSadu

Problemommelioracije bave sestru~njaci naPoljoprivrednomfakultetu u NovomSadu. Premapodacima iresursima kojeSrbija poseduje,relativno malimnaporima dràveza podsticajmeliorizacije,mogli bi se posti}iozbiljni rezultati

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM

21

parking servis

Preko dana, pitome obale Dunava i Savepredstavljaju uto~i{te svima koji su u mo-

gu}nosti da pobegnu od gradske gu`ve, i takouìvaju u {etnji, vo`nji bicikla, pecanju, svojimmislima, u lepom vremenu, ~ak i u sun~anju.Uve~e, mnogobrojini splavovi, nanizani du`beogradskog priobalja, pretvaraju ovaj deo gra-da u najìvlji no}ni provod zbog kojeg se strancirado ponovo vra}aju u na{ grad. Iako je pre pargodina bilo re~i o smanjivanju broja splavova iure|enju obale, kao i o ozbiljnim infrastuktur-nim planovima za rekonstrukciju prostorne ce-line od Kosan~i}evog venca do Kara|or|eveulice, po svoj prilici kao posledica ekonomskekrize, do danas se malo toga uradilo. Ipak, grad-ska uprava i komunalna preduze}a uspeli su daodvoje priobalje od napada ~etvoroto~ka{a isa~uvaju ga samo za iskrene ljubitelje.

STOP BAHATOM PARKIRANJUI pored apela da se vozilima ne ulazi direktno

na re~ne nasipe i da se tako ne uni{tavjupe{a~ko-biciklisti~ke staze i zelenilo, lo{e navikedana{njih voza~a i umi{lje-no pravo na komoditet, ni-su mogli da se iskorene bezozbiljnijih kazni i zabrana.Pre dve godine na inicijati-vu gradona~elnika Beo-grada Dragana \ilasa za-po~eta je kontinuirana ak-cija Saobra}ajne policije,Komunalne inspekcijeGrada, Parking servisa,Zelenila Beograd, Beo-grad puta i Direkcije za gradsko-gra|evinskozemlji{te koja je imala za cilj zabranu prolaskavozila na pe{a~kim stazama i obalo utvrdamapored Dunava i Save. Fizi~ke prepreke u viduduplih ivi~njaka, stubi}a i ulazno – izlaznih ram-

pi postavljene su sa novobeogradske re~ne stra-ne od Bloka 45 do Gazele i dalje sve doKara|or|evog trga. U starom delu gradu bilo jenajva`nije da se obezbedi deo priobalja od SRC“Milan Gale Mu{katirovi}“ do Beton hale, kojije posebno vaàn za grad, jer je to prva stanicaturista koji u Beograd dolaze brodom, pa je sa-mim tim i prvi utisak i slika komunalnog redakoji ostavlja na{ glavni grad.

NOVO RUHO KARAĐORĐEVE ULICE

U toku je i konkurs za arhitektonsko re{enjekoje treba da ima za cilj da se novootvoreni par-king „Donji grad“ kod Beton hale pasarelompoveè sa kalemegdanskom tvr|avom i da se nataj na~in dodatno smanji broj vozila posetilacatvr|ave koji tragaju za parkingom. Posebno bit-nom smatra se rekonstrukcija Kara|or|eve uli-ce, mo`da najlep{e ulice u gradu kojom sadaprolazi te{ki kamionski i autobuski saobra}aj.Plan rekonstrukcije predvi|a da ulicom prolazetramvajske {ine i ~etiri kolovozne trake, kao i iz-

me{tanje postoje}e pru-ge, formiranje re~nih pu-tni~kih pristani{ta za do-ma}i i me|unarodni sao-bra}aj, izgradnju javnogparkinga za putni~ka vo-zila i turisti~ke autobuse,kao i stanicu za vozila la-kog {inskog sistema. Ur-banisti procenjuju da jeKara|or|eva ulica naj-ve}i potencijal za bu-

du}u gradnju koja bi mogla da privu~e i inostra-ne investitore, a ekolozi se nadaju da najvljenepromene ne}e promeniti samo izgled ulice ve}i izmestiti kamionski tranzit kao posledicu za-vr{etka izgradnje mostova i obilaznice.

GRADSKA UPRAVA I KOMUNALNA PREDUZEĆAČUVAJU IZLAZE NA REKE

PARKINZIKAO BEDEMIPRIOBALJA

IZLAZAK NA REKUBeograd moè da se pohvali dana najvitalnijim ta~kama prilazurekama ima parkinge koji pred-stavljaju za{titu zelenih oaza i bi-ciklisti~kih staza pored reka. Napotezu od marine na Dor}olu doAde Ciganlije nalaze se tri velikaparkinga: „Milan Gale Mu{kati-rovi}“ kod istoimenog sportsko-rekreativnog centra koji raspo-laè sa 315 mesta za automobilei sa 9 mesta za autobuse, {toposeban zna~aj ima prilikom or-ganizacije sve popularnijeg „Ser-bia Open“-a, „Donji grad“ kodBeton hale sa vi{e od 400 par-king mesta i parking kod Ade Ci-ganlije koji ima 1613 mesta. Naovim mestima parkiranje je jefti-nije nego na ostalim parkinzimau gradu kako bi se Beogra|animotivisali da silaze na reke u {tove}em broju.

Ako Beogradu i njegovimstanovnicima na ne~emuiskreno zavide svetskearhitekte i sve brojnijituristi onda je tojedinstveni poloàj ovoggrada koji izlazi na dvereke i ìvi jedan takoduga~iji i primamljivijiìvot od svega onog ve}vi|enog

Parking „Donji grad“ kod Beton hale

Parking na Adi Ciganliji

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:09 AM

Prema podacima Sindikata sakuplja~a sekundarnih sirovina pro{le godine oviradnici sakupili su otpadnog materijala u vrednosti od 50 miliona evra i ta sredstvasu se slila u budèt kroz poreze i doprinose. Uprkos zna~ajnoj podr{ci budètu Srbije nacionalne i lokalnevlasti nisu u~inile gotovo ni{ta kako bi nagradile njihov naporan rad

ljudi

OD ZORE DOMRAKA – JEDAN DAN U ŽIVOTUROMSKOGSAKUPLJAČASEKUNDARNIHSIROVINA

Teksti fotografije: ljubazno{}u Instituta za odrìve zajednice (ISC) koji je ovu pri~u ustupio Green Magazinu

Nastoje}i da prehrani svoju deveto~lanu poro-dicu Rahim [erif provodi svakoga dana 11 sati

na nogama, po ki{i i suncu obilaze}i kontejnere zasme}e sve u nadi da }e u njima prona}i ne{to odmaterjala za reciklaù. Nekim danima obilazi|ubri{ta i divlje deponije, a potom menja lokacijupa traga po industrijskim otpadima. Nikada jedandan ne li~i na prethodni, ali jedno je uvek isto – sva-kodnevno je izloèn mogu}nosti da se u sme}u za-razi ili da „pokupi“ neku bakteriju. Svakodnevno uproseku pre|e oko 80 kilometara na konjskim ko-lima na koja tovari gvo`|e, aluminijum, limove, ba-kar, akumulatore i stari papir. Generacijama una-zad Rahimovi preci ìve na taj na~in bez alterna-tive da ne{to promene do grla zarobljeni na~inomìvota. Ovako ìvi ve}ina od oko 8.000 romskihporodica koji preìvljavaju zahvaljuju}i svakod-

nevnom sakupljanju sekundarnih sirovina i ot-pada.

„Radimo na deponija-ma, po visokim tempera-turama, na jakim mrazevi-ma, dugo bez vode i uokruènju velike prljav{ti-ne. Neki od nas sakupljaju

otpad ne koriste}i rukavice, a potom takvim ru-kama jedu. To je veoma teàk ivot,“ kaè Rahim

(42) koji ivi Bujanovcu. On je najproduktivniji sa-kuplja~ sekundarnih sirovina u zemlji. Pro{le godi-ne sakupio je 55 tona recikla`nog materijala po sr-pskim i albanskim selima u okolini Bujanovca. Ne-davno je nagra|en za te rezultate, a nagradu (prvute vrste u Srbiji) dobio je od Sindikata sakuplja~a

sekundarnih sirovina. Ovaj sindikat ustanovljen jefinansijskom pomo}i USAID-a preko Instituta zaodrìve zajednice (ISC), a projekat osnivanja sin-dikata realizovala je doma}a organizacija YU-ROM. Ova organizacija je, uz podr{ku ISC-a,obu~avala romske aktiviste kako da se efikasnimjavnim zagovaranjem u deset op{tina najnaseljeni-jim Romima, izbore za formiranje nacionalnog si-nidikata koji bi {titio njihova radna prava i nastojaoda pobolj{a uslove za rad.

U Srbiji, kao i u ostalim dràvama na Balkanu,postoji dugogodi{nja tradicija sakupljanja sekun-darnih sirovina i prerade, ali kroz „sivu“ ekonomiju.Tradicionalno, u ovim zemljama nije dovr{eno pra-vno regulisanje sektora sakupljanja, otkupa i pre-rade sekundarnih sirovina pa su stoga ove aktivno-sti ispod radara svih nivoa vlasti. Ovim se aktivno-stima obi~no bavi veliki broj siroma~nijih gra|ana,a posebno Roma za koje je takav na~in prihodova-nja osnovni izvor prihoda za njih i njihove uglav-nom mnogo~lane porodice. I dok „ilegalni“ saku-plja~i sekundarnih sirovina zna~ajno doprinoseunapre|enju upravljanja otpadom, dorpinose}i ta-ko sakupljanju, lociranju i razvrstavanju, a ~esto ipreradi otpada – malo toga je u pro{losti u~injenokako bi im se pomoglo u nastojanju da ive pristoj-nim ivotom.

Uz finansijsku pomo}USAID-a, aktivisti orga-nizacije YUROM dugosu radili na razvijanjumera za postepenu inte-graciju ovih sakuplja~a u

formalni sektor sakupljanja sekundarnih sirovina irecikla`nog materijala. U poslednjih godinu danaYUROM je radio sa sakuplja~ima u deset op{tina

PIONIR RECIKLAŽE U

NAJPRODUKTIVNIJISAKUPLJAČ

VAN SIVEZONE

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:10 AM

23

kako bi unapredio njihove sposobnosti da se orga-nizuju i osposobe da upravljaju svojim poslom to-kom sakupljanja sirovina. Sakuplja~i su obu~avanikako da uti~u na javnost i donosioce odluka kakobi bili obuhva}eni strategijama sakupljanja i uprav-ljanja otpadom u Srbiji, ali i kako da uti~u na otva-ranje novih radnih mesta i kojim putem da svojeprobleme re{avaju od lokalnog do nacionalnog ni-voa. Na primer, sticali su znanja o tome kako da sveprisutnije romske poslove na polju sakupljanja si-rovina i reciklaè uvrste u lanac snabdeva~a mater-jalom ili kako da kao nevladina organizacija boljekoordiniraju napore sakuplja~a starog papira, kakobi ugroènu populaciju koja se time bavi povezalasa privatnim i poslovnim sektorom.

I za samo godinu dana, postignuti su zna~ajni re-zultati u reformi sistema upravljanja otpadom odlokalnog do nacionalnog nivoa. Kao deo stalnihnapora da vlasti ne{to promene, kona~no su Mi-nistarstvo rada i socijalne politike i Nacionalnaslu`ba za zapo{ljavanje (NSZ) nedavno registro-vali i ozvani~ili postojanje individualnog sakuplja~asekundarnih sirovina kao legitimno u Registru za-nimanja. Sada su ovi radnici u situaciji da se prijav-

ljuju u NSZ i da zvani~no registruju svoje poslova-nje, kao i da ostvaruju pravo na zdravstveno i so-cijalno osiguranje, ali i da postanu deo penzionogsistema.

Prema podacima Sin-dikata sakuplja~a sekun-darnih sirovina pro{legodine ovi radnici saku-pili su otpadnog materi-jala u vrednosti od 50miliona evra i ta su se

sredstva slila u budèt kroz poreze i doprinose.Upr-kos zna~ajnoj podr{ci budètu Srbije nacionalne ilokalne vlasti nisu u~inile gotovo ni{ta kako bi na-gradile njihov naporan rad.

Izgleda da je zaìveo novi smisao dru{tvene od-govornosti u romskim naseljima u Srbiji. O~ekiva-nja romskih sakuplja~a sekundarnih sirovina odSindikata sakuplja~a veoma su visoka. Kada smopitali Asima Musi}a, romskog sakuplja~a iz Ni{a,{ta o~ekuje od novoformiranog sindikata, on je od-govorio:

„O~ekujem da nam Sindikat pomogne u svemu.Nedostaju nam dobra kola i traktori jer kad bismoimali bolja prevozna sredstva mogli bismo i vi{e ot-pada da sakupimo. Tako|e nam nedostajustovari{ta, mesta za odlaganje otpada kako ne bi-smo morali da ga ~uvamo kod ku}e jer to, pre svega,nije higijenski. U Ni{u nam je Sindikat pomogaoda spre~i policiju da nas hapsi samo zato {to saku-pljamo sme}e jer nemamo od ~ega da ìvimo. Jaimam dvoje dece i ~etvoro ro|aka sa kojima ivimu istoj ku}i i mi svi radimo od zore do mraka i to zau proseku 3.000 dinara po ~itav dan. [ta }emo, tonam je posao i moramo da ga obavimo“.

VISOKPOTENCIJAL, A TEŽAK PUTOko 350 sakuplja~a do sadau~lanjenih u Sindikat samo-stalnih sakuplja~a sekundar-nih sirovina nastavi}e da vr{ipritisak na donosioce odlukakao i na lokalne i nacionalnevlasti traè}i dalju regulacijuovog sektora i njihovog ra-dni~kog poloàja. Pred njimaje teàk put, ali sude}i premave} postignutom, romska po-pulacija u Srbiji ne bi se moglapohvaliti nekim vi{im dosti-gnu}em u svojoj skorijoj isto-riji. Treba uzeti u obzir urbzanirazvoj industrije reciklaè naglobalnom niovu. U svetu segodi{nje zaradi oko 160 mili-jardi dolara u okvirurecikla`ne industrije u kojojdirektno ili indirektno radioko million i po ljudi, a stoparecikliranja u zemljama naBalkanu i dalje je zna~ajnoispod stope recikliranja uzemljama zapadne Evrope –{to ukazuje na veoma visokpotencijal razvoja industrijereciklaè u Srbiji, ali i u regio-nu.

NOVI SMISAODRUŠTVENEODGOVORNOSTI

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:10 AM

24

pojmovnik

Hrabrinarod

zemljetre{njinog

cvetaZemlja se u Japanu opasno zatresla u

14.46 po japanskom vremenu 11.mar-ta. Zemljotres magnitude ~ak 9.0 Rihthe-ra ~iji je epicentar bio na 72 kilometruisto~no od poluostrva O{ika, a na dubiniod pribli`no 32 kilometra uzrokovao jenajve}u katastrofu u novijoj istoriji. Toho-ku zemljotres i cunami ili Veliki isto~no-japanski zemljotres, kako ga naziva japan-ska vlada izazvao je cumani ~iji su talasi

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:11 AM

25

dostizali visinu i do 38 metara,putovao je velikom brzinom i za sa-mo nekoliko minuta pogodio je obaluJapana i odneo sve pred sobom. Brojke suzastra{uju}e: 13.498 potvr|enih mrtvih,4.916 povre|enih, 14.734 se jo{ uvek vodikao nestalo {irom osam prefektura, dok jepreko 125.000 objekata uni{teno ili ozbilj-no o{te}eno. Oko 4.4 miliona doma}in-stava je ostalo bez struje, a 1.5 miliona bezvode. Nuklearna elektrana Fuku{ima

Dai}i je ozbiljno o{te}ena i ve} da-nima hrabri radnici poku{avaju da

Japan i svet spasu od daljeg curenjaradijacije.

Svet je podignut na noge, pomo} stiè sasvih strana, ali je najja~i utisak svih naskoji se solidari{emo i poku{avamo barmalo da pomognemo je dostojanstvo ja-panskog naroda u ovako velikoj tragediji.Najve}e bogatstvo ove dràve su ljudi kojiu njoj ive, jedan narod na koji treba da se

ugleda ostatak sveta, na njihovu kulturu,odmerenost, velikodu{nost, vaspitanje imoralne vrline koje je ceo svet video utrenutku kada im je bilo najteè.

Green Magazine je uz hrabri narod Ja-pana. Minut }utanja za sve one kojih vi{enema, pognuta glava pred moralnim ko-deksom tog naroda i nada da se Zemljaizlaze}eg sunca vi{e nikada ne}e tresti.

Ivana Filipović

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:11 AM

Sve o vazduhu

^ista energija

Kuda ideelektronskiotpad?

EKO azbuka

27

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:13 AM

28

vazduh

DUGA LJUBAV

vazduh

ŠTA JE SMOG?Gradski vazduh sadr`i me{avi-

nu zaga|uju}ih gasova. Otro-vni gasovi iz fabrika pome{ani sa~a|i, aztonim oksidima, ugljen-monoksidom i olovom iz automo-bila, rastvaraju se u magli i formi-raju smog.Tokom vedrog mirnog dana, uprisustvu sun~eve svetlosti odvi-jaju se mnogobrojne hemijske

reakcije, uskled kojih u smogu na-staju mnoga otrovna jedinjenja.Osobine smoga razlikuju se u go-di{njim dobima. Zimi u smoguima najvi{e ~a|i, oksida azota isumpor-dioksida (zimski smog), aleti ima najvi{e ozona, vodonik-peroksida i azotovih oksida (letnjismog). Smog je sve vi{e prisutan uvelikim gradovima.

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:13 AM

Tekst: Vesna Gli{i}

Osituaciji o vazduhu u Srbiji, uticaju vre-menskih prilika, industrije, saobra}aja

i odnosu pojedinca i javnosti premazaga|enosti vazduha razgovarali smo sa Bi-ljanom Mili}-Petrovi} iz Sektora za kontroluìvotne sredine Republi~kog hidro mete oro -lo{ kog zavoda Srbije i pomo}nicom ministraza{tite ìvotne sredine, rudarstva i prostor-nog planiranja, direktorkom Sektora za za{ti-tu prirodnih resursa, Danicom Ba }a no vi}.

KADA KAŽEMO „VAZDUH“ NA ŠTA TAČNO MISLIMO?

Va`du{ni omota~ Zemlje, atmosfera sa-stoji se uglavnom od azota i kiseonika, u ma-njim koli~inama sadrì vodenu paru, ugljendioksid i neke plemenite gasove. U atmos-feri se mogu na}i razne ~estice – morske soli,pra{ine i peska, kao i mikroorganizmi. Za-ga|uju}im materijama smatraju se sastojciu atmosferi koji se u njoj prirodno ne nalaze,ili neki prirodni sastojci u koli~inama ve}imod uobi~ajenih.

„Prirodni izvori zaga|uju}ih materija su:vulkanske erupcije, pe{~ane i pra{inske olu-je, biolo{ki procesi u pojedinim stani{tima,poàri. Antropogeni izvori (oni u kojimau~estvuje ~ovek) zaga|uju}ih materija su in-dustrija, saobra}aj i energetika“, kaè BiljanaMili} Petrovi} iz Republi~kog hidrometeo-rolo{kog zavoda Srbije.

Ljudi zaga|uju vazduh na mnogo na~ina:paljenjem {uma radi osloba|anja poljopri-

vrednog zemlji{ta, vo`njom automobila iaviona, radom u fabrikama i termoelektra-nam, sagorevanjem ogreva u doma}instvi-ma. U osnovi svih oblika aerozaga|enja jestepotreba ~oveka za energijom, koja se dobijana ra~un sagorevanja uglja, nafte ili prirod-nog gasa. Smatra se da su izduvni gasovi mo-tornih vozila ipak najve}i zaga|iva~i vazdu-ha, naro~ito u ve}im gradovima.

URBANI ZAGAĐIVAČI ZIMI I LETI

Svetski trend koncentrisanja stanovni{tvau velike gradove dodatno doprinosi lokal-nom zaga|enju vazduha. Zaga|enost vaz-duha u lokalnim razmerama prvenstveno za-visi od koli~ine zaga|uju}ih materija emito-vanih u vazduh u tom podru~ju. Njihova po-ve}ana koncentracija u ambijentalnom vaz-duhu u urbanim i industrijskim sredinamauti~e na zdravlje ljudi i ekosisteme. Koncen-tracija zaga|uju}ih materija, me|utim, zavisii od meteorolo{kih uslova.

„Tokom vedrih no}i, pri slabom vetru i po-stojanju temperaturne inverzije (porastatemperature vazduha sa pove}anjem visine,iako je uobi~ajeno da temperatura sa visi-nom opada) sve emitovane zaga|uju}e ma-terije osta}e „zarobljene“ u plitkom slojuvazduha neposredno uz tlo, u onom sloju ko-ji mi udi{emo“ obja{njava Biljana Mili} Pe-trovi} i dodaje da poja~an vetar tokom toplihdana omogu}ava me{anje i {irenje emitova-nih zaga|uju}ih materija, smanjuju}i njiho-vu koncentraciju.

Tokom toplije polovine godine, kada suemisije manje, temperaturne inverzije krat-kotrajnije, a zbog intenzivnog tla vertikalname{anja vazduha dominantnija, koncentra-cija zaga|uju}ih materija u vazduhu znatnoje manja. „Tokom zimskih meseci i grejne se-zone, kada su zbog potro{nje energenataemisije pove}ane, temperaturne inverzije~e{}e i dugotrajnije, uo~avaju se pove}anevrednosti zaga|uju}ih materija u vazduhu,naro~ito u urbanim sredinama“, kaè ona.

Zaga|uju}e materije iz vazduha napovr{inu dospevaju taloènjem ili padavina-ma. Posle hemijskih transformacija, nekematerije rastvorene u padavinama moguprouzrokovati tzv. kisele ki{e koje {tetnouti~u na biljni pokriva~ i materijale.

Pomo}nica ministra za{tite ìvotne sredi-ne, rudarstva i prostornog planiranja DanicaBa}anovi} tako|e smatra da su osnovni iz-vori zaga|enja vazduha: saobra}aj, energet-ska postrojenja i industrija.

29

Svako od nas bar jednommese~no kaè u sebi ili glasno:„Nedostaje mi ~ist vazduh“. Bezobzira na to da li mislimo naotvoren prozor, boravak naplanini, moru ili selu, ~ist vazduhnam uvek prija, okrepi nas i ulijeenergiju koja nam je prekopotrebna. Koliko zapravo,brinemo o istom tom vazduhu koji di{emo, kakvog je onkvaliteta, ko ga najvi{e zaga|uje,{ta moèmo da uradimo i u komgodi{njem dobu to da ~inimo dabi nam bio ~istiji?

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:13 AM

30

vazduh

„Tokom sagorevanja razli~itih oblika go-riva u motorima ili fabrikama, osim oslo-ba|anja energije ispu{ta se i velika koli~ina{tetnih materija (ugljen-monoksid, ugljen-dioksi, sumpor-dioksid, oksidi azota, pe-peo i ~a|). Do zaga|enja vazduha dolazi iusled vulkanskih erupcija i prirodnihpoàra (to su prirodni izvori zaga|ivanja)“,kaè ona. Sredinom devedesetih godinapro{log veka, uo~ljiv je trag ostavilo slab-ljenje industrije u Srbiji. Na taj na~in uticajindustrije na kvalitet vazduha zna~ajno sesmanjio.

„Sa druge strane, saobra}aj i kori{}enje~vrstih goriva kao izvora energije ({to osli-kava i ekonomsku mo} stanovni{tva) pred-stavljaju veliku opasnost po kvalitet vaz-duha. U prilog tome ide i ~injenica da je uproteklim godinama najve}i uzrok lo{egkvaliteta vazduha upravo – ~a|“, kaè Da-nica Ba}anovi}.

Ozon, koji se prirodno u atmosferi nalaziu veoma malim koli~inama, u njenim vi{imslojevima predstavlja za{titu ivog sveta re-guli{u}i intenzitet Sun~evog ultra lju -bi~astog zra~enja koje stiè do zemljinepovr{ine. U prizemnom sloju atmosfere,me|utim, ozon predstavlja zaga|uju}umateriju. Izloènost visokim koncentraci-

jama ozona u duèm vremenskom periodumoè ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi, kaoi da dovede do smanjenja prinosa itaricai o{te}enja vegetacije, naro~ito {uma, kaoi do razaranja materijala. Taj takozvani„prizemni“ ozon nastaje najve}im delomkao posledica antropogenog delovanja nastvaranju gasova koji prethode ozonu (ne-metanska isparljiva i organska jedinjenja,azotni oksidi, ugljen monoksid i metan),koji fotohemijskim procesima dovode donjegovog nastajanja.

KAKO SE MERI ZAGAĐENOST VAZDUHA?

Merenje zaga|enja vazduha u Srbijisprovodi se od kraja 70-ih godina pro{logveka. „Najve}e koncentracije zaga|uju}ihmaterija zabeleène su sredinom osamde-setih godina dvadesetog veka kada je je-dna od preduzetih mera bila i restrikcijasaobra}aja. Po~etak devedesetih ozna~avazna~ajan pad vrednosti koncentracija, pr-venstveno zbog uvedenih sankcija, samimtim znatno smanjenih emisija. Nakon togperioda, vrednosti koncentracija bile su ublagom porastu i ustalile su se u 21. veku.Razlike u srednjim godi{njim vrednostimauglavnom su posledica meteorolo{kihuslova, tj. u~estalosti i trajanja tempera-turnih inverzija, kao i broja vetrovitih da-na. Zna~ajan doprinos imali su gasifikacijai uvodjenje novih tehnologija u industriji isaobra}aju“, kaè Biljana Mili}-Petrovi} izRepubli~kog hidrometeorolo{kog zavodaSrbije. Ona dodaje da je jedino mogu}ekontrolisati i smanjiti emisije zaga|uju}ihmaterija u atmosferu koje unosi ~ovek svo-jim radom i ìvotom, budu}i da se na pri-rodne emisije ne moè uticati, ba{ kao ni

Šta donosi Zakon o zaštiti vazduha?

Zakonom je propisan novikoncept upravljanja kvalite-tom vazduha u okviru zona iaglomeracija. On predvi|a:

Propisivanje grani~nih vred-nosti emisija zaga|uju}ihmaterija iz stacioniranih iz-vora zaga|ivanja (Uredba ograni~nim vrednostima emi-sije zaga|uju}ih materija uvazduh je ve} doneta)Propisivanje grani~nih vred-

nosti emisija zaga|uju}ihmaterija iz pokretnih izvorazaga|ivanjaUtvr|ivanje maksimalnihnacionalnih emisija za poje-dine zaga|uju}e materijePropisivanje dozvoljenih ko-li~ina pojedinih zaga|uju}ihmaterija u odredjenim proiz-vodima (naro~ito u te~nimgorivima, kao i u odredjenimbojama i lakovima)

Smanjenje emisija gasova saefektom staklene ba{tePostepeno smanjivanje upo-trebe supstanci kojeo{te}uju ozonski omota~Ostale mere za spre~avanje ismanjenje zaga|enja, kao{to su mere prevencije i sa-nacije, uvodjenje dozvola zarad za postrojenja koja nepodleù izdavanju integrisa-ne dozvole i za koje se ne iz-

Kisele kišeKada jednom dospeju u atmos-feru, gasovi oslobo|eni tokomsagorevanja fosilnih goriva stu-paju u razli~ite hemijske reakci-je, pri ~emu nastaju mnogaopasna jedinjenja. Takve susumporna i azotna kiselina, odkojih nastaju prave kisele ki{e,koje padaju na zemlju i ulaze uciklus kruènja vode. Kisele ki{euni{tavaju {ume na velikim pro-stranstvima. Ulaze u reke i jeze-ra, gde ubijaju ribe i mnogedruge ìvotinje.

Čađ uvazduhu U Srbiji je iz godine u godinu je-dan od naj~e{}ih uzroka lo{egkvaliteta vazduha – ~a|, ~ije jeprisustvo u vazduhu u zimskomperiodu u ve}ini slu~ajeva rezul-tat ~injenice da veliki broj do-ma}instava za grejanje koristi~vrsto gorivo, a ne gas.

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:13 AM

31

na meteorolo{ke uslove. U svetu je spro-vo|enje me|unarodnih konvencija i pro-tokola o smanjivanju emisija ve} dalozna~ajne rezultate.

UPRAVLJANJE KVALITETOM IZAGAĐENJE VAZDUHA U SRBIJI

Gde se nalazi Srbija u odnosu na evropskepropise i preporuke? Koliko je na{ vazduhzaga|eniji u odnosu na evropski?

„Stanje kvaliteta vazduha tokom 2009. go-dine ne razlikuje se bitno od stanja kvalitetavazduha prethodnih godina, osim {to se pri-me}uje napredak u re{avanju problema u ne-koliko ugroènih sredina, kao i u sferi moni-toringa i zakonodavnom ure|ivanju oveoblasti“ kaè pomo}nica ministra za za{tituìvotne sredine, rudarstva i prostornog pla-niranja, direktor Sektora za za{titu prirodnihresursa Danica Ba}anovi}. Ona dodaje da seocena kvaliteta vazduha vr{i u skladu sa ev-ropskom praksom na osnovu prose~nih go-di{njih vrednosti, a izve{taji o kvalitetu vaz-duha sastavni su deo Izve{taja o kvalitetuìvotne sredine u republici Srbiji, koji pripre-ma Agencija za ivotnu sredinu. Istovreme-no, Agencija uspostavlja mreù automatskihmernih stanica za pra}enje kvaliteta vazduhau realnom vremenu i o tome obave{tava jav-nost. Podaci se na sajtu agencije aùrirajudnevno, zajedno sa informacijama o mreìstanica, kvalitetu vazduha na pojedinim lo-kacijama. Na jednom broju lokacija vr{i semonitoring manuelnim (laboratorijskim)metodama, a dnevni, mese~ni i godi{nji re-zultati dostavljaju se Ministarstvu i Agenciji.

„Od sredine 2009. godine u Srbiji su za-po~ete dinami~ne aktivnosti u cilju realiza-cije harmonizacije propisa u oblasti za{titevazduha Srbije sa propisima Evropske Uni-

je. Nakon dono{enja Zakona o za{titi vaz-duha u Odseku za za{titu vazduha priprem-ljeno je devet nacrta podzakonskih akata ko-ji proisti~u iz Zakona o za{titi vazduha, odkojih je usvojeno ~ak {est (dva pravilnika i~etiri uredbe). Ohrabruje ~injenica da se na-stavlja trend smanjenja godi{nje potro{njesupstanci koje o{te}uju ozonski omota~,kaè Ba}anovi}.

Ona obja{njava da su za upravljanje kvali-tetom vazduha potrebni instrumenti, nasta-vak aktivnosti u procesu uskla|ivanja oblastiza{tite vazduha sa propisima EU rezultira}eadekvatnom za{titom i pobolj{anjem kvali-teta vazduha.

VAŽNO UČEŠĆE I JAVNOSTI I POJEDINCA

U oblasti za{tite vazduha kao i ivotne sre-dine u celini, od velikog je zna~aja u~e{}e ja-vnosti i svakog pojedinca. „êsti su slu~ajevida je u pojedinim zemljama upravo anga -òvanje javnosti uticalo na operatere da pre-duzmu mere koje }e dovesti do smanjenjaemitovanja zaga|uju}ih materija u vazdu-hu“, kaè Danica Ba}anovi}. Uzimaju}i uobzir ~injenicu da zna~aj javnosti moè bitiveliki, mora se intenzivnije raditi na eduka-ciji gra|ana, da bi se njihovo angaòvanjeusmerilo na re{avanje pravih i realnih pro-blema, kao {to je na primer uticaj saobra}ajana kvalitet vazduha. Trebalo bi edukovatistanovni{tvo o zna~aju upotrebe javnog pre-voza, kao i razvoju trenda prisustva vi{e oso-ba u putni~kom vozilu. Na na{im ulicama~esto }ete videti samo voza~a u automobilu.Kori{}enje gasa kao energenta od velike jeva`nosti, no kod nas se ekonomski efekatjavlja kao oteàvaju}i faktor prelaska na gre-janje na gas“, kaè Danica Ba}anovi}.

ra|uje studija o proceni uti-caja, zabrana rada i preciz-no definisane obaveze ope-ratera.

Republika Srbija je sa prime-nama novih zahteva o kvali-tetu vazduha i emisije za-ga|uju}ih materija iz stacio-niranih izvora zaga|ivanja(grani~ne vrednosti, emisije),a koji su uskla|eni sa zahtevi-ma Evropske Unije po~ela

2010. godine. Propisane gra-ni~ne vrednosti emisije pri-menjuju se od danadono{enja Uredbe za sva no-va postrojenja, a za posto-je}a postrojenja su u skladusa praksom EU, ostavljeniodgovaraju}i prelazni rokoviu kojima njihova obaveza dainvestiraju u mere za{tite isvedu emisije u propisaneokvire.

U SVETU JE SPROVO\ENJEME\UNARODNIHKONVENCIJA IPROTOKOLA OSMANJIVANJU EMISIJAVE] DALO ZNAÂJNEREZULTATE

„

„

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:13 AM

32

čistaenergija

BIOMASANAJVEĆI POTENCIJAL SRBIJE

Srbija raspola`e solidnim obnovljivim izvorima energije, pri ~emu u na{oj zemljinajve}i udeo u energetskoj strukturi ima biomasa. Potencijal postoji i kada su upitanju vodeni tokovi i solarna energija, a veliki neiskori{}eni izvori energije su ivetar i tehnolo{ki otpad. Istovremeno Ju`ni Banat ima najbolje izglede zaizgradnju vetroparkova

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:14 AM

Tekst: Jelena Petrovi}

Ueri te`nje za energetskom nezavisno{}u od na-fte i gasa, za{titom ìvotne sredine i smanje-

njem emisije {tetnih gasova, obnovljivi izvori energi-je postaju glavna tema energetskih i ekolo{kih stra-tegija.

Srbija od svih obnovljivih izvora energije najvi{eraspolaè biomasom - 62 odsto i to poljoprivrednombiomasom - 1,7 miliona tona, a drvnih ostatka imaoko milion tona, kaè Dragoslava Stojiljkovi}, pro-fesor na Ma{inskom fakultetu. Kori{}enje biomaseje utoliko zna~ajnije {to je na ovaj na~in mogu}eproizvoditi elektri~nu i toplotnu energije, {to omo-gu}ava znatne energetske, ali i ekonomske u{tede.Energetski potencijal neiskori{}ene biomase u Srbijijednak je koli~ini od 55 odsto ukupno proizvedeneelektri~ne energije ili 78 odsto ukupnog godi{njeguvoza prirodnog gasa, odnosno 51 odsto godi{njeguvoza nafte.

SRBIJA OČIŠĆENA OD DRVNOG OTPADA

[to se ti~e biogoriva, Srbija ima cilj da do 2012. go-dine udeo biogoriva na srpskom trì{tu iznosi oko2,2 odsto u celokupnoj potro{nji goriva. Branko Gla-vonji}, profesor na [umarskom fakultetu na neda-vno odrànom okruglom stolu o ~istoj energiji na-glasio je da u Srbiji, kada je re~ o drvnoj biomasi, po-stoji pet fabrika u kojima se proizvodi oko 50.000 to-na peleta godi{nje, od ~ega se oko 95 odsto izvozi, azahvaljuju}i tome je Srbija o~i{}ena od drvnog ot-pada. On je ukazao da je kao energente od drvetamogu}e koristiti drvne se~ke, cepanice, drvne palete

i brikete, istakav{i da u na{oj zemlji ne postoji ni je-dan ve}i grad u kome se drvo i proizvodi od drvetane koriste kao energenti. U Srbiji se kao energent zagrejanje drvo koristi u 27 odsto doma}instava, strujau 29 odsto, daljinski sistemi grejanja u 28 odsto, dokse na ugalj i gas greje oko sedam odsto doma}insta-va, naveo je Glavonji}.

Predstavnik Beogradskih elektrana Pera Vasilje-vi} napomenuo je da se u Beogradskim elektranamauz kori{}enje gasa i mazuta, od 2009. godine koristii biomasa, a planirana ovogodi{nja potro{nja je 4.500tona. On je naveo da Beogradske elektrane imaju uplanu da izgrade i kogenerativno postrojenje na bio-masu na Ceraku, koje bi proizvodilo i elektri~nu i to-plotnu energiju, uz godi{nju potro{nju oko 20.000tona drvne se~ke.

Dràva bi, kako je naglasio, trebalo da podstakneve}e kori{}enje biomase u postrojenjima koja proiz-vode toplotnu energiju, a taj podsticajni sistem tre-bao bi da se odnosi na nabavku odgovaraju}ihure|aja u tim postrojenjima.

Srbija bi u oktobru ove godine mogla da dobije pr-vu vetroelektranu instalisane snage pet megavata.Na{a zemlja, tvrde stru~njaci, poseduje veliki poten-cijal za proizvodnju struje iz vetra. Ipak, ovakvi pro-jekti su veoma skupi, a investitori kaù da ih dodatnoko~e i veoma komplikovane procedure za dobijanjedozvola, zbog ~ega realizacija ovakvog posla dugotraje.

SNAGA VETRAEnergetski potencijal vetra u Srbiji je procenjen

na instalisanu snagu od oko 1.300 megavata, a naj-perspektivnije lokacije za izgradnju elektrana na ve-tar su planina Midòr, Suva planina, Vr{a~ki breg,Stara planina, Deli Jovan, Krepoljin, Tupi`nica, Ju-hor i Jastrebac. Me|utim, i pored ovako brojnih ipovoljnih uslova i mesta za izgradnju vetrenja~a, kodnas jo{ nije podignut nijedan vetropark.

Jedan od razloga je i ~injenica da je izgradnja ve-trenja~a veoma skupa s obzirom na to da investicijau jedan megavat ko{ta od 1,7 do dva miliona evra.Pu{tanje u rad ostalih vetroelektrana je planiranoza kraj 2012. i po~etak 2013. godine.

Nikola Rajakovi}, profesor Elektrotehni~kog fa-kulteta kaè da se trenutno u Srbiji oko dve tre}ineukupno proizvedene energije dobija iz uglja, dok seostala energija (oko 30 odsto) dobija iz obnovljivogizvora – velikih hidroelektrana.

Ostali izvori ~iste energije (biomasa, solarna ene-rgija, vetar i geotermalna energija), minimalnose koriste, svega 0,7 promila. Ti izvori su {an-sa Srbije da razvije „srednju klasu“, jer ti izvoridoprinose razvoju lokalne industrije, primeninovih tehnologija i pove}anju zapo{ljavanja.Prema podacima Ministarstva energetike, Srbi-ja ima potencijal da 55 odsto ukupne energije

33

BRIGA O PRIRODIREV je krajem marta potpisaougovor sa renomiranomkompanijom EnergoprojektHidroinènjering iz Beograda,o izradi Studije o proceni uti-caja hidroelektrana Brodare-vo 1 i 2 na ìvotnu sredinu.Aktivnost }e biti realizovanauz po{tovanje visokih stan-darda i zahteva Svetske ban-ke i Evropske direktive koji re-guli{u ovu oblast, a na izradi}e biti angaòvani najkompe-tentniji instituti iz oblasti bio-lo{kih i socioekonomskihnauka Srbije. Prilikom izrade,fokus }e biti na o~ekivanimpozitivnim socioekonomskimi demografskim efektima rea-lizacije Projekta, uklju~uju}ipove}anje ukupnog standar-da, zaposlenosti i budèta lo-kalne zajednice, smanjenjemigracije stanovni{tva, kao iturizam, sport, rekreaciju, ri-bolov.

Za biomasu kao resurs u Srbiji se moè re}i daje pravedno raspore|ena. Ima je najvi{e i najdo-stupnija je u najnerazvijenijim krajevima na{ezemlje. Ameri~ka vladina organizacija USAID je u svoj~etvorogodi{nji projekat za razvoj konkurent-nosti u Srbiji vredan 14, 7 miliona dolara,uklju~ila i sektor obnovljivih izvora energije.Projekat treba da podstakne kori{}enja bioma-se za proizvodnju toplotne i elektri~ne energije.Osnovna „jedinica“ u proizvodnji biomase jepelet, mali predmet veli~ine i oblika filtera ciga-rete koji se pravi mlevenjem drveta uz dodatakodre|enih supstanci. Prednost ovog ~vrstoggoriva je {to moè da se koristi kao te~no, od-nosno iz spremnika izlazi odre|ena koli~ina pe-leta, pa nije potrebno, da se, kao kod uglja i dr-va, svaka dva do tri sata ponovo loì. Osim to-ga, iskoristivost energije je ve}a od 90 procena-ta. Pelet je posebno pogodan za proizvodnjutoplotne energije u toplanama u centru grada.

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:14 AM

HIDROELEKTRANE

su

HITProizvodnja ~iste energije ulazi

u domen obnovljivih izvoraenergije, ~ije je o~uvanje i maksi-malno iskori{}enje, u fokusu svet-skih stru~njaka i investitora. Po-slednjih decenija, veoma jeoja~ala svest o va`nosti ove temei o potrebi konstatnog ulaganjau ovu vrstu izvora i o~uvanja pla-nete. Odnos Srbije prema ovojproblematici po~eo je da se menjaposlednjih nekoliko godina, i evi-dentno je da dràva uvodi regu-lative i zalaè se za promocijuovog pitanja, kaè Predrag Lukic,direktora razvoja u kompaniji REVd.o.o.Tokom 2009. godine Vlada Srbijeje donela vi{e zna~ajnih odluka ka-da je u pitanju proizvodnja elek-tri~ne energije iz obnovljivih izvoraenergije. Njima se stimuli{u inve-stitori i budu}i proizvo|a~i elek-tri~ne energije iz navedenih izvo-ra.Po mnogim procenama, kaè Lu-ki}, 2011. predstavlja period odkada }e po~eti da postaju vidljivijipozitivni efekti strukturnih prome-na svetske i doma}e ekonomije, akoji su napravljeni sa ciljem sana-

cije posledica svetske ekonomskekrize.Potencijal Srbije u obnovljivim iz-vorima energije iznosi 63 odsto zabiomasu, 14 odsto za solarnu ene-rgiju i hidropotencijal, devet odstoza vetar i geotermalnu energiju.Potencijal malih vodotokova, nakojima se mogu graditi male hi-droelektrane, iznosi tri odsto odukupnog potencijala obnovljivihizvora u Srbiji.U poslednje vreme, isti~e na{ sa-govornik, beleè se mnoge inve-sticije u izgradnju malih hidroe-lektrana na rekama. KompanijaRenewable Energy Ventures (REV)d.o.o. identifikovala je veliki hidro-potencijal reke Lim.-U toku je priprema izgradnje hi-droelektrana Brodarevo 1 i Bro-darevo 2 na reci Lim. Realizacijomovog projekta znatno }e se po-ve}ati proizvodnja iz obnovljivihizvora energije. To je najve}a pri-vatna investicija u proizvodnji~iste energije, vredna ~ak 140 mi-liona evra. Ukupna instalisanasnaga dve elektrane bi}e 58,4 me-gavata i to 26 megavatai za Bro-darevo 1 i 32,4 megavata za Bro-

darevo 2, dok predvi|enagodi{nja proizvodnja iznosi 230gigavat~asvoa, {to je dovoljno za60.000 doma}instava, isti~e Lu-ki}.Na osnovu dobijenih dozvola i sa-glasnosti, kompanija posedujeekskluzivna prava za izgradnju ob-jekata u koje je do sada uloènoblizu 10 miliona evra, uklju~uju}iistra`ne radove, studije, admini-straciju, a vrednost novih ugovora,potpisanih u 2011. godini, iznosi2,4 miliona evra.Cilj kompanije je da bude pouz-dan partner lokalne zajednice, dakompleksnim projektima doneseprosperitet toj sredini i da dobro-bit osete i investitor i lokalna za-jednica ~iji se resursi koriste. -Na poslovima izgradnje dve hi-droelektrane bi}e angaòvano,prema procenama, oko 1.200 lju-di. Planirano je da gradnja prve hi-droelektrane na Limu traje tri, adruge ~etiri godine. Pripremni ra-dovi treba da po~nu u julu, a samaizgradnja u oktobru ove godine,precizira Luki}.Za izme{tanje dve deonice od

ukupno 7,81 kilometara magi-

stralnog puta od Prijepolja do Bi-jelog Polja, u kanjonu Lima, na-menjeno je 36 miliona evra. Pre-ma projektu, koji }e do juna ovegodine uraditi „Put in injering“ izPodgorice, gradi}e se dva tunelai time „zaobi}i“ dva, u bezbedno-snom smislu prema ocenamastru~njaka, veoma kriti~na potezau tom delu me|udràvnog puta.„Reservoir Capital Corporation” jekompanija sa aktivnostima u obla-sti rudarstva i energetike, ~ije se-di{te se nalazi u Vankuveru (Ka-nada) i kao veoma profitabilna ko-tira se na berzama u Torontu, Ber-linu i Frankfurtu. Ova kompanijaje u Srbiji je aktivna od 2002. go-dine i u svom 100 odsto vlasni{tvuposeduje kompanije RenewableEnergy Ventures (REV d.o.o.) iSouthern European Exploration(SEE) d.o.o. Otvorene su, nagla{ava Luki}, dvelokalne kancelarije jedna u Prije-polju i Info centar u Brodarevu sa{est stalno zaposlenih u lokalu ivi{e od tridesetak u sedi{tu u Beo-gradu, a projektanti u kompanijivode}i su stru~njaci u oblasti hi-droin injeringa.

čistaenergija

34

koju sama proizvodi dobija iz ~iste energije, a koristisvega 18 odsto svojih potencijala.

Srbija, me|utim, nema elektrane na biomasu, bio-gas, otpad, geotermalnu energiju i tim oblastima tre-ba dati ve}e podsticaje kao i stimulisati proizvodnjutoplotne energije.Istovremeno treba stimulisatiproizvodnju toplotne energije iz ~iste energije i vi{ekoristiti energiju vetra iz koje godi{nje moè da seproizvede 2,3 milijarde kilovat-~asova elektri~neenergije.

Da bi proizvodnja elektri~ne energije vetrogene-ratorima bila ekonomi~na, potrebna je minimalnasrednja godi{nja brzina vetra od pet metara u sekun-di na visini od 50 metara iznad tla. Trenutno aktuel-ne lokacije u Srbiji na kojim bi mogli biti izgra|enivetrogeneratori su Dolovo kod Pan~eva i In|ija kojibi imali po 20 megavata snage, kao i Bela Crkva iKovin sa po 100 megavata snage.

U 2008. godini vetar je postao glavni izvor energijeza pogon novoizgra|enih kapaciteta za proizvodnjuelektri~ne energije u Evropskoj uniji (EU). Instali-sana snaga novih vetroelektrana te godine prema{ilaje pojedina~no u~e{}e novih elektrana na klasi~nagoriva i na nuklearni pogon. Zemlje u okruènju Sr-

bije – Hrvatska, Ma|arska, Rumunija i Bugarskakoriste elektrane na vetar.

Srbija nije u zavetrini i ima tradiciju kori{}enja ve-tra, kaè prof. Miodrag Zlatanovi} u svojoj prezen-taciji „Kori{}enje energije vetra u Srbiji”.

Tehni~ki je mogu}e priklju~iti vetrenja~e na pre-nosnu elektri~nu mreù. Pozitivna politika podsti~ei ubrzava razvoj vetroenergetike, dok negativna po-litika stvara barijere u ovoj oblasti.

Kada bi svu elektri~nu energiju proizveli iz vetra,potpuno bi eliminisali emisiju {tetnih gasova. Glo-balno gledano, kori{}enje energije vetra za proizvo-dnju elektri~ne energije ima veliki pozitivan uticajna ivotnu sredinu. Srbija je ~lan Energetske zajed-nice, a njene me|unarodne obaveze podsti~u ko-ri{}enje obnovljivih izvora energije, posebnokori{}enje energije vetra.

Ka{njenje u izgradnji vetroelektrana ima i nekepozitivne strane. Pri formiranju politike i pri izgra-dnji vetroelektrana, Srbija moè da koristi vi{e oddve decenije iskustva zemalja sa razvijenom vetroe-nergetikom. Danska, Nema~ka i [panija prednja~eu kori{}enju energije vetra me|u evropskim zem-ljama.

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:14 AM

Farmaceutski otpad

opasan otpad

neopasan otpad

35

investfarm impex

Farmaceutski otpad jedna je od naj-opasnijih vrsta otpada koji postoji.

To su svi svi lekovi i lekovite supstance,koji su postali neupotrebljivi zbog istekaroka trajanja, neispravne serije, proliva-nja, rasipanja ili vra}anje od strane kori-snika. Dugogodi{nji problemi na farma-ceutskom trìstu Srbije, koji se bazirajuna neadekvatnom postupanju i zbrinja-vanju neupotrebljenih farmaceutskihproizvoda name}u nove izazove i te{ko}eu oblati o~uvanja ivotne sredine, ali uje-dno i predstavljaju priliku za novi biznis.

Kompanija Investfarm Impex po~ela jeda se organizovano bavi prikupljanjem ikona~nim zbrinjavanjem farmaceutskogotpada. Registrovana je kao „transferstanica”, {to podrazumeva privremenoskladi{tenje ali i kona~no zbrinjavanje ot-pada. Upravljanje ovakvom vrstom otpa-da ima za cilj prvenstveno za{titu zdravljaljudi ivotne sredine uz finasijski isplativorukovanje i odlaganje otpada. „ Donet jezakon o upravljanju otpadom ali su ne-dostajali podzakonsi akti koji bi precizni-je uredili ovu oblast. Zakon o upravljanjufarmaceutskim otpadom donet je u mar-tu 2009. godine, a Pravilnik o upravljanjufarmaceutskim otpadom u novembru2010. godine,” obja{njava \ur|inaJeli~i}, direktor firme Investfarm Impex.Farmaceutski otpad prvenstveno nastajeu zdravstvenim ustanovama: apotekama,bolni~kim odeljenjima, lekarskim i sto-matoli{kim ordinacijama, domovimazdravlja, institutima, zavodima ali i u

vanzdravstvenim ustanovama: kod proiz-vo|a~a, u veledrogerijama, prosvetnimustanovama, doma}instvima.

Najve}u opasnost predstavljaju „lage-ri” lekova u ku}nim uslovima. Skoro danema doma}instva koje ne poseduju ma-lu ku}nu apoteku, a po pravilu se lekovikojima je istekao rok upotrebe izdoma}instava bacaju na komunalne de-ponije, ili se u pojedinim slu~ajevimaspaljuju u kotlarnicama, {to je veomaopasno jer je poznato da se nekontroli-sanim spaljivanjem osloba|aju dioksinikoji su izuzetno kancerogeni. Planiranoje da takav otpad ide u centralni maga-cin, a iz njega se kasnije {alje na uni{ta-vanje. Kod nas jo{ uvek ne postoje spa-lionice ovakvog otpada iako u zemljamaEvropske unije odavno postoje spalioni-ce u kojima se, u zavisnosti od vrste, ot-pad uni{tava na temperaturi od 850 do1100. Ipak, Zakon o upravljanju otpa-dom je jasan - kako ne postoji spalionicakod nas, otpad mora da se izvozi nauni{tavanje, a kao lagerovan ne bi smeoda se ~uva duè od godinu dana, a Repu-blika Srbija ima obavezu da primenjujedefinicije i upustva EU u vezi sa otpa-dom, iako nije ~lanica EU.

Po sistemu „klju~ u ruke”, Investfarmimpex obavlja sve potrebne aktivnosti zazbrinjavanje ovakvog otpada: sakuplja-nje, transport, skladi{tenje, sortiranje,evidentiranje, karakterizaciju i kategori-zaciju, izvoz i kona~no zbrinjavanje (re-ciklaà, kompostiranje).

FARMACEUTSKIOTPAD NIJE ĐUBRE VEĆ SIROVINA!

Najve}i proizvo|a~i farmaceutskog otpada: fabrike lekova,veledrogerije, apoteke i bolnice osnivanjem firme Investfarmimpex dobili su pouzdanog saveznika u borbi protiv opasnogotpada i za{titi ìvotne sredine

SASTAV OPASNOG OTPADA

15% Infektivni ianatomskiotpad

1%O{tri instrumenti(igle, {pricevi,

skalpeli)

1% genotoksi~an otpad(mutagen, teratogen,kancerogen...)

Hemijska sredstva(Lekovi sa isteklim

rokom trajanja,vakcine, serumi i drugi metaboliti )

3%

OTPAD U BROJKAMA

21.000topasnog otpada godi{nje

1.050 {lepera opasnog otpada

18 km konvoja opasnog otpada

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:14 AM

36

reciklaža

KAKO SE REŠITI ELEKTRIČNOG I ELEKTRONSKOG OTPADA

Premaprocenamastru~njaka kodnas se godi{njesakupi oko 400gramaelektri~nog ielektronskogotpada postanovniku, acilj je 4kilograma,koliko propisujuodredbe zapristupanje EU


Cena progresa, odnosno udobnijeg ivota je-ste i stalno gomilanje otpada koji ne moè

jednostavno da se razloì u zemlji na osnovneelemente. Tehnologija u poslednjih sto godinaneprestano napreduje ogromnim koracima. Aposao se u poslednjem veku fantasti~no ubrzaozahvaljuju}i novim „alatkama“. U po~etku me-hanizovana, a sada uglavnom robotizovanaelektronska oprema omogu}uje niz prednosti ibrì i kvalitetniji rad. Ali oprema zastareva, asve zastarelo ide na otpad.

KOMP – DA, KADMIJUM I ŽIVA – NE

A gde ide sa otpada, retko se pitamo. Nemoj-te da se iznenadite – elektri~ni i elektronski ot-pad (skra}eno EE otpad) zbog svoje visoke to-ksi~nosti jedan je od globalnih svetskih proble-ma. Brza promena tehnologije, mali po~etnitro{kovi i ~ak planirano zastarevanje proizvodasu rezultovali brzom rastu problema u celomsvetu. Proizvodi poput televizora, mobilnih te-lefona, kompjutera i srodne kompjuterskeopreme, fotoaparata, {tampa~a i drugih postali

su veliki deo komunalnog otpada i zato je tokelektri~nog otpada identifikovan kao jedan odonih koji beleì najbrì rast u Evropi ~ine}i da-nas ~etiri odsto komunalnog otpada. Vode}ikontinent u godi{njoj proizvodnji ovog otpadaje Severna Amerika sa preko 20 miliona tonaiza koje slede Evropa i Azija sa po oko 14 mi-liona tona i ostali kontinenti su na nivou oko 5miliona tona. Potreba za razvijanjem recikla`neindustrije nikad nije bila ve}a. U poslednjihdvadeset godina razvijene zemlje su uspostavilerazli~ite kontrolne mehanizme za upravljanjeotpadnim materijama, pri ~emu je prednost da-ta strategiji spre~avanja stvaranja otpada. Pritome, prevenciji se daje prednost u odnosu nareciklaù, koja je bolja od spaljivanja, dok jeodlaganje na deponije najmanje poèljan na~ini predstavlja posebnu opasnost, po{to nijednotlo nije potpuno nepropusno. Kako se navodi umnogim ispitivanjima, moè do}i do curenja,istakanja opasnih materija: ìva iz {tampanihplo~a i iz kondezatora ili kadmijum izspecifi~nih plastika mogu iscureti u zemlji{te ipodzemne vode. Zna~ajne koli~ine olova mogubiti rastvorene iz stakla katodne cevi pomo}upodzemnih voda koje sadrè razne kiseline, a

PRE RE C

PREVENgreen 3:Layout 1 4/30/2011 11:14 AM

DA

nalaze se na deponijama. Jo{ jedan problempredstavlja isparavanje ìve iz elektri~nog ot-pada. Dodatno, nekontrolisani poàri mogupove}ati emisiju veoma toksi~nih dioksina ifurana usled prisustva {irokog spektra opa-snih materija na deponijama.

Reciklaà otpada elektronskih proizvodaje zna~ajna, ne samo sa gledi{ta za{tite ivo-tne sredine, ve} i dobijanja neo{te}enihelektronskih komponenti kao i skupih ple-menitih metala koji ulaze u sastav {tam-panih plo~a, kao osnovne komponente

svih elektronskih proizvoda. Recikli-ranje EE otpada ima dvostrukuva`nost, osim smanjivanja za-

ga|enja, omogu}ava nam i {te-dnju ograni~enih resursa koji se in-

tenzivno koriste u raznim elektron-skim aparatima.

ZAGAĐIVAČ PLAĆAU Srbiji je ova industrija tek u povoju. Pre-

ma procenama stru~njaka kod nas segodi{nje sakupi oko 400 grama EE otpada postanovniku, a cilj je 4 kilograma - koliko pro-pisuju odredbe za pristupanje EU. Srpski re-

cikleri su ube|eni da }e do 2015. uspeti daostvare taj cilj - ukoliko se uspostavi saradnjasa Ministarstvom ivotne sredine. Stvari se, ~inise, kre}u u dobrom smeru. U aprilu pro{le go-dine uvedena je ekolo{ka taksa za elektri~neproizvode koji se plasiraju u Srbiji. Ova taksa,uvedena je po evropskoj direktivi „zaga|iva~pla}a“ i napla}uje se kvartalno. Na ovaj na~inse u Fond za za{titu ìvotne sredine slivajusredstva ~iji je najve}i deo namenjen investira-nju u razvoj recikla`ne industrije. Kako je naj-ve}i problem za ovu industriju nerazvijena sa-kuplja~ka mreà, odnosno nedovoljan brojkontejnera i sakuplja~kih mesta, dobijena sred-stva }e biti usmerena upravo na razvijanje sa-kuplja~ke mreè kako bi se na taj na~in gra|an-stvu {to pre omogu}ilo da svoj EE otpad odlaèu namenske kontejnere. Kako je nedavno zaportal “E- kapija” izjavio Zoran Te{i}, na~elnikodeljenja za upravljanje otpadom u Ministar-stvu ivotne sredine, ta~na koli~ina odre|enihvrsta otpada koji se recikliraju bi}e poznata to-kom aprila. Tada isti~e rok reciklerima da pre-daju Ministarstvu izve{taj o koli~ini otpada kojiobra|uju. Na osnovu izve{taja }e firmamaFond za za{titu ìvotne sredine dati i nova

E CIKLAŽE

ENCIJA

37

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:14 AM

reciklaža

38

podsticajna sredstva za razvoj reciklaène in-dustrije.

REŠENJE U PRIVATNO-JAVNOM PARTNERSTVU

Predstavnici kompanija koje se bave EE reci-klaòm slo`ni su oko dugoro~nog re{enja upartnerstvu dràve i privatnih firmi. Na sastan-ku je nagla{ena spremnost dràve da pomogneovu akciju, tako da se do kraja godine o~ekujeotvaranje vi{e recikla`nih dvori{ta po principujavno-privatnog partnerstva. Ovakva strategijarazvoja otvara i nove mogu}nosti zapo{ljavanja.Plan je da se po svim gradovima otvori veliki

broj manjih firmi sa dvoje do ~etvoro zaposle-nih koje }e se baviti sakupljanjem EE otpada.Ove firme }e EE otpad preuzimati besplatno,kako od gra|anstva, dakle od fizi~kih, tako i odpravnih lica, a potom }e ga transportovati ov-la{}enim operaterima koji }e im za kilogrampredatog EE otpada pla}ati trì{nu cenu. Sadase, zavisno od vrste i kvaliteta EE otpada, cenakre}e od 10 do 20 dinara po kilogramu. Dràva}e u~estvovati i u kampanji o elektronskom ot-padu. Kako bi se podigla svest o nu`nosti pri-kupljanja i reciklaè EE otpada, a i zbog racio-nalizacije sredstava, dogovoreno je i zajedni~kofinansiranje marketin{ke kampanje ~iji cilj je

USKORO NACIONALNI PLAN ZA UPRAVLJANJE EE OTPADOMMinistarstvo ìvotne sredine i prostornogplaniranja donelo je Re{enje o obrazovanjuposebne Radne grupe za izradu PredlogaNacionalnog plana za upravljanje otpadomod elektronskih i elektri~nih proizvoda. Za-

datak Radne grupe bi}e izrada neophodnihakata kako bi se realizovao Predlog Nacio-nalnog plana za upravljanje elektri~nim ielektronskim otpadom do 1. aprila 2012.godine.

BATERIJE OSTAVITEU „MAXIJU“Ministar ìvotne sredine, ru-darstva i prostornog planira-nja Oliver Duli} ozna~io je19. marta po~etak realizacijeprojekta prikupljanjaistro{enih baterija udoma}im maloprodajnimobjektima i simboli~no po-stavio kontejner za odlaga-nje tog otpada u „Maxi“ su-permarketu na Cvetnom tr-gu. Ministar je naveo poda-tak da se godi{nje u Srbijuuveze 7,8 miliona kilogramabaterija i da ih prose~no usvakom doma}instvu imabar 20. On je istakao da jeneophodno uvesti dobar si-stem upravljanja tom vrstomotpada. Duli} je uputio pozivi ostalim trgovinskim lanci-ma da u~estvuju u ovomprojektu kako bi se ostvariokrajnji cilj a to je da se u bu-du}nosti istro{ene baterijeprera|uju, odnosno reciklira-ju. Projekat prikupljanjaistro{enih baterija organizo-van je u okviru akcije „O~isti-mo Srbiju“, a u prvoj fazi ku-tije za odlaganje istro{enihbaterija bi}e postavljene u65 objekata „Maxi“ super-marketa {irom Srbije.

ŠTA JE EE OTPAD?Elektri~ni i elektronski otpad(skra}eno EE otpad) je otpa-dna elektri~na i elektronskaoprema uklju~uju}i sklopovei sastavne delove koji nastajuu privredi (industriji, trgovinii sli~no), te EE otpad iz do-ma}instva, odnosno otpa-dna elektri~na i elektronskaoprema nastala u doma}in-stvima ili u proizvodnim i /iliuslu`nim delatnostima kadje po vrsti i koli~ini sli~na EEotpadu iz doma}instva.

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:14 AM

39

EKOSTAR PAK ISPUNIO NACIONALNI CILJ ZA 2010.GODINU

ODGOVORNOSTPrivredno dru{tvo Ekostar Pak posluje u skla-

du sa na~elom odrìvog razvoja, a sa osno-vnim ciljem smanjenja koli~ine ambala`nog ot-pada u ivotnoj sredini, o~uvanja prirodnih re-sursa i uspostavljanja optimalnog sistemaupravljanja ambala`nim otpadom. Od straneMinistarstva ìvotne sredine i prostornog pla-niranja Republike Srbije, Ekostar Pak je ovla{}enda kao Operater sistema upravljanja amba -laòm i ambala`nim otpadom, u ime privrednihsubjekata, organizuje prikupljanje i reciklaùambala`nog otpada. Ekostrar Pak je uspe{no okon~ao prethodnu go-dinu i reciklirao pet odsto od ukupno plasiraneambalaè svojih klijenata i na taj na~in ispunioNacionalni cilj koji je Republika Srbija propisala. Partneri Ekostar Pak-a su javna komunalna pre-duze}a iz gradova i op{tina Srbije – Beograda,Ni{a, Trstenika, Negotina, Zaje~ara i drugih. Po-red javnih komunalnih preduze}a sklopljeni su

ugovori i sa mnogim privatnim preduze}ima,koja poseduju integralne dozvole za sakuplja-nje i transport razli~itih vrsta ambala`nog ot-pada, kojima se obavezuje da }e iste stimulisatikroz kupovinu opreme koja je neophodna kakobi se sistem sakupljanja otpada podigao na vi{inivo. Svojim klijentima Ekostar Pak pruà i uslugekoje se ne odnose striktno na primenu Zakonao ambalaì i ambala`nom otpadu, a koje seogledaju u pruànju konsultantskih usluga,obezbe|uje svojim klijentima asistenciju prire{avanju svih pitanja koja se odnose i na ostalevrste neopasnog i opasnog otpada, dobijanjedozvola za tretman otpada kao i mnoge drugepogodnosti.Za Ekostar Pak cilj ne predstavlja samo ispunje-nje zakonske nacionalne obaveze, ve} i odgo-vornost svih nas za o~uvanje i pobolj{anje kva-liteta ìvotne sredine.

za o~uvanje ivotne sredine

edukacija i informisanje o odlaganju EE otpa-da.

RECIKLAŽA ISTORIJSKOG OTPADA

Gomila elektronskog otpada ve} desetinamagodina nalazi se u skladi{tima kompanija idràvnih institucija i sav taj otpad uskoroo~ekuje recikliranje. Predstavnici recikla`neindustrije kaù da }e se reciklaòm ogromnihkoli~ina ovog takozvanog „istorijskog otpada“izvu}i zna~ajna koli~ina materijala od kojeg }ese daljom preradom dobiti sirovine, a strategijasrpske recikla`ne industrije je da se odredeprioriteti i da se {to pre stvore uslovi za kom-pletno tretiranje EE otpada. Sve sirovinekoje se mogu dobiti tretmanom EE ot-pada treba plasirati na doma}etrì{te. Na taj na~in }e se obezbeditijeftinija sirovina i stimulisati raddoma}e industrije. Ujedno, svi de-lovi EE otpada za koje trenutnone postoje prera|iva~ki kapacitetiu Srbiji bi}e izvezeni i zbrinuti u

najbliìm recikla`nim centrima u Evropi, svedok se i u Srbiji ne stvore uslovi za otvaranje ta-kvih firmi. Sa druge strane, kako se navodi, re-cikla`na industrija EE otpada Srbije je u mo-gu}nosti da zapo{ljavanjem novih radnika, pre-ra|ivanjem i izvozom, a najvi{e otvaranjemmanjih firmi tj. sakuplja~kih centara, vrati no-vac u dràvnu kasu i popravi socijalni poloàjvelikog broja ljudi.

EU DIREKTIVEEvropska Unija je 2003.go-dine usvojila dve direktivevezane za probleme elek-tri~nog i elektronskog otpa-da. Prva kaè da su proiz-vo|a~i odgovorni za tro{ko-ve vezane za sakupljanje,ob-navljanje i reciklaù i tret-man elektri~nog otpada, adruga direktiva ograni~avakoli~inu potencijalno opa-snih materijala sadrànih uelektri~nim aparatima. Ovedve direktive su postalevaè}i zakon 2006.godine iod ovog datuma bilo kojiproizvod koji ne zadovoljavakriterijume ovih Direktivane}e mo}i biti prodat uzemljama EU.

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:15 AM

navike

40

@ANA POLIAKOV, GLAVNA UREDNICA MAGAZINA „SENSA“

„Magazin koji ure|ujem se {tampa na 100odsto recikliranom papiru - nije tako bilo napo~etku, bili smo glossy sa eko aspiracijama i70 odsto smo mogli da se recikliramo. Sre}om,te nas ljudi skupljaju a ne bacaju :) No sad samtek ponosna {to li~nim primerom pokazujemokako je sve mogu}e - kako je mogu}e prome-niti stvari na bolje. Ja nisam od onih koji eko-logiju doìvljavaju kao jo{ jedan kanal za seja-nje straha o propasti planete. Planeta ne}e pro-pasti jer se paralelno sa prirodnim katastrofa-ma de{ava i promena svesti ~itavecivilizacije - Shift se de{ava sada.âk i ovde u Srbiji. Samo trebaobratiti pa`nju; preuzeti odgovor-nost i pokrenuti se. Li~ni primer jezakon. Umesto da uzimam kese -uvek u torbi imam pamu~ni ceger.Organski pamuk.

Kupujem organsko ili biolo{ki ga-jeno vo}e i povr}e. Nisam opsesivna,zabavno je kupovati na pijaci. U sta-

nu i na poslu koristimo „one“ sijalice. Tu{iramse kratko - ne tro{im vodu bez razloga. Gajimcve}e i s vremena na vreme zasadim neko drvo.Sortiram sme}e pa ga tako i bacam iako jo{ uveknemamo adekvatne kontejnere - ja sam ih ve}zamislila. I bi}e ih.

Sve {to stavljam na lice, telo i ~ime peremve{, sudove je organskog, prirodnog, bio po-rekla, sre}om sad ovde ima svega da se nabavikod nas i dr. Hauschka kozmetika, i John Ma-sters Organic za kosu i Ecover sredstva za

~i{}enje. Svega ima, ne moram dadonosim iz Hrvatske ili Londo-na :) Auto koristi bezolovni ben-zin i mali je potr{a~ - dok ne naba-vim Prius. Nikad u ìvotu nisambacila papiri} ili bilo {ta na ulicu.Nisam green fa{ista, radujem seìvotu, ljudima i doga|ajima sva-kog dana i u~im lekcije iz prirodei dru{tva :)“

ANA MALJEVI],GLUMICA

„Mislim da bi svi trebalo vi{e daobratimo pa`nju na na{ stav premao~uvanju ìvotne sredine. Ja samneko ko planetu Zemlju nezaga|uje, ako ni{ta vi{e onda onimotpacima namirnica koje svakod-nevno koristimo. Veoma se trudimda {tedim vodu i struju, na àlostkoristim plasti~ne kese, ali ne pr-ljam okolinu papiri}ima i otpatci-ma.”

zemljeSlu`beno Planeta slavi divan dan od 1992. {to }e re}i da sad ima 19 godina, a nastala je milionima godina pre. Tog dana{irom sveta se nizom manifestacija obeleàva Dan planete Zemlje. A zapravo bitaj ro|endan trebalo da se slavi svih 356 dana u godini

DAN PLANETE

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:15 AM

41

Tekst: Jelena \oki} Fotografije: privatna arhiva

Ponekad pomislim da li su svi ljudi kojime okruùju sa iste planete sa koje i ja.

Da li znaju odakle poti~u, ~ime se hrane,gde i kog kvaliteta di{u vazduh, kakvu vodupiju? I povrh svega, da li znaju da cene ipo{tuju prirodu i njene zakone? Neki odnas to ~ine, dok druge i nije ba{ briga. Pri-roda nas s vremena na vreme opomene ra-zornim cunamijem, zemljotresima koji od-nose desetine hiljade rtava i nanose astro-nomske materijalne {tete, vulkanima kojise bude. A na{a planeta Zemlja grca i gu{ise pod pritiskom vi{edecenijskog zaga -|enja. Dodelili smo joj i ro|endan – 22.april. Slu`beno Planeta slavi divan dan od1992. {to }e re}i da sad ima 19 godina, a na-stala je milionima godina pre. Tog dana{irom sveta se nizom manifestacijaobeleàva Dan planete Zemlje. A zapravo

bi taj ro|endan trebalo da se slavi svih 356dana u godini.

ODGOVOR NA DEGRADACIJU PLANETE

Na ideju da se slavi Dan planete Zemljedo{ao je januara 1970. ameri~ki senator iekolo{ki aktivista Gejlor Nelson, koji je pri-vukao veliku pa`nju medija svojim zalaga-njem. Tada su odràne prve masov -ne demonstracije za za{titu okoline na ko-jima je u~estvovalo vi{e od 20 miliona ljudi.Takozvani „nacionalni skup o okolini“, or-ganizovan je kao svojevrsni odgovor na de-gradaciju Planete. Obeleàvanje Dana pla-nete Zemlje na me|unarodnoj sceni pono-vo je postalo aktuelno 1990. godine kada jeu manifestacijama u~estvovalo vi{e od 200miliona ljudi {irom sveta, {to je dalo velikipodsticaj odràvanju Konferencije Ujedi-njenih nacija o okolini i razvoju u Rio de@aneiru 1992. godine, na kojoj je veliki

BOJANA BAROVI], TOP MODEL

„S obzirom da vi{e vremenaprovodim u Americi moram priz-nati da sam zapanjena koliko onivi{e vode ra~una o o~uvanju sre-dine nego mi ovde u Srbiji. Tamoje obavezno odvajanje obi~nog|ubreta od onog za reciklaù, {tobi zaista trebalo biti vi{e prime-njeno i kod nas, jer smatram da jereciziklaà jako bitna u eko lo -{kom lancu. Zatim tamo koristimdeterdènte bez mirisa i sli~nepreparate napravljene po eko -lo{kim standardima. Zahvaljuju}iu~e{}u u Survivoru videla sam ko-liko je ìvot jednostavan i mogu} bez hemije i raznih preparata.Naravno taj na~in ìvota je te{ko primenljiv u civilizaciji, ali ipaksmatram da bi svi trebalo da koristimo manje hemijskih preparata,da {tedimo vodu i struju, ne bacamo sme}e svuda, ne bi li nas majkapriroda nagradila, a ne samo ka`njavala kao u poslednje vreme,naàlost. Da bi se ne{to zaista promenilo moramo po~eti kao in-dividualci i ja se trudim zaista to da radim“.

DANA KARI] \OKI], PEVAÎCA I KOMPOZITOR

„Najbitnija stvar je imatipo{tovanja za na{u planetu isav ivot u njoj i na njoj. Mnogoje bitno da po{tujemo ljude okonas, prirodu, ivotinje i sami se-be. [ta mogu da uradim ina~e:male stvari - da ne koristim vo-du nepotrebno (kada peremzube da samo te~e voda kadami je potrebno). Oduvek mi jeekologija mnogo bitna, a sadapripremam svoj blog www.the-happyplanet.co.uk koji }e sebaviti zdravim ìvotom, ekolo-gijom, prirodom, svim lepimstvarima ovog sveta. To }e biti mesto gde ljudi mogu da do|uda se inspiri{u, da pri~aju o interesantnim „zelenim” temama.Verujem u karmu, da nam se svaki na{ postupak vra}a namasamima. Zato se trudim da uvek budem dobra osoba, da bu-dem najbolji ~ovek {to mogu. Ube|ena sam da isto tako mo-ramo sa na{om planetom da budemo - da je po{tujemo i vo-limo, jer }e ona nas onda da po{tuje i voli.”

Službeno Planeta slavi divandan od

1992.što će reći da sad ima

19 godina, a nastala jemilionima godina pre

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:15 AM

navike

42

ANA MILENKOVI], PEVAÎCA

„Trudim se da ne zaga|ujemokolinu, ne bacam sme}e gde godstignem ve} tamo gde mu je me-sto. Ranije nisam imala razvijenusvest o organsko nerazgradivimproizvodima i materijalima, alisve ~e{}e zati~em sebe da razmi -{ljam o tome, a i da koristim pa-pirne kese i platnene torbe kadidem u prodavnicu. Volim vodu imoram priznati da nisam ba{ ne-ko ko je {tedljiv, ali se trudim uposlednje vreme da i o tome po-vedem ra~una, pa ne pu{tam vi{eda voda te~e iz ~esme kada mi nije potrebna. Mislim da je prvi ko-rak o o~uvanju i za{titi ìvotne sredine podizanje svesti o tome.@ivimo brzo, stresno i nezdravo, a sigurna sam da bi nam se kvalitetìvota pobolj{ao za 90 odsto kada bismo malo vi{e poveli ra~unao prirodi koju surovo tro{imo i ugroàvamo. Ona bi nam vratila~istijim vazduhom, zdravijim klimatskim uslovima, i svim svojimkapacitetima koje ima, samo kada bismo se malo posvetili o~uva-nju planete zemlje.”

VESNA ZAKONOVI] ARE@INA, PISAC I VODITELJ

„Ne znam da li ~uvam planetu, ali se svakako trudim. Za po~etak,|ubre bacam jedino u kantu. @elim da recikliram i elim da to svi rade.Ali za ispunjenje mojih zelja potrebno je puno toga. Za po~etak vi{erazli~itih kontejnera za razli~ito sme}e. Ono koje bacamo i ono kojemoèmo ponovo da koristimo.I ve-liko uputstvo za upotrebu, da svi vi-de. Da nau~e kako. A ne da po sta-roj, dobroj navici, te grozne plasti~nekese, pune najrazli~itijeg otpada, ba-caju kroz prozor u tu|e dvori{te. Ve-liko uputstvo za moju malu elju dane upropastimo mesto bez kojeg nimi ne bi postojali. Zapravo, ja ~uvamplanetu. Isklju~ujem sijalice, vodukoristim racionalno. Radujem sekampanjama koje nas opominju dabudemo takvi. I ne pu{im. I punope{a~im. Zdravo je za srce, i nema{tetnih gasova automobila. I nadamse, iskreno se nadam da }e svi shvatitikoliko je va`no da se pona{amo takopre nego bude kasno.”

broj predstavnika vlada i NVO-a usaglasiodugoro~an program za promociju odrìvograzvoja. Danas Dan planeta Zemlje pred-stavlja globalnu inicijativu usmerenu premaza{titi prirodnih resursa na{e planete i or-ganizovano se obeleàva u vi{e od 175dràva. Ujedinjene nacije proglasile su2009. godine 22. april i „Me|unarodnim da-nom majke Zemlje“. Prihva}enom rezolu-cijom poziva se na ja~anje svesti da su pla-neta Zemlja i njeni ekosastavi na{ dom, kaoi potrebe promovisanja sklada s prirodom iZemljom.

A KAKO VI ŠTITITE PLANETU?Zapitajte se {ta ~inite na svakodnevnom

nivou da biste za{titili Planetu? Ja ne kori-stim plasti~ne kese, ve} isklju~ivo cegere. Uprodavnicama, pekarama, na pijaci kadkaèm da mi ne treba kesa, ~udno me gle-daju, a ja se ose}am dobro. Isto tako, odva-jam plasti~nu ambalaù i nosim je u jedini

kontejner za tu namenu u mom kraju, pre-ko puta Tehnolo{ko-metalur{kog fakultetau Beogradu. I ne mrzi me da pe{a~im desetminuta tamo i deset minuta nazad do ku}e.Osetim se bolje. Posadila sam nebrojenomnogo drve}a kao aktivista pokreta Gora-na kao dete i kasnije sa mojom generacijomna [umarskom fakultetu. Nadam se da suse mnoge od 6000 sadnica koje smo posadiliu prole}e 2005. primile na Go~u. Svetlo minikada ne gori bespotrebno i zatvaram~esmu da voda ne te~e u nenormalnim ko-li~inama. U~estvovala sam u akciji ~i{}enjakanjona reke Tare od automobilskih gumapre nekoliko godina. Ne biste verovali {tasmo tada izvukli odande. Za sobom u pri-rodi ne ostavljam otpatke, ve} ih ponesemi bacim u prvi kontejner. Ljudi u mojoj oko-lini imaju svest o tome da ~uvaju prirodu iokruènje, a {ta neke od na{ih javnih li~no-sti rade kada je u pitanju o~uvanje ìvotnesredine?

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:15 AM

43

JUGO IMPEX E.E.R. d.o.o.

Misija kompanije je da kori-ste}i najsavremeniju teh-

nologiju i ma{ine za reciklaùukloni iz prirode sve vrste elek-tronskog otpada kroz siguran,efikasan i dru{tveno odgovoranproces. Kompanija je licencira-na od strane Ministarstva ìvo-tne sredine za sakupljanje, tran-sport, skladi{tenje i tretmanopasnog EE otpada, a za petmeseci reciklirano je 600 tona

reciklata. Jugo-impex e.e.r.d.o.o.je specijalizovana za najkompli-kovanije tehnologije reciklaèkatodnih cevi i odvajanja freonai ulja iz friìdera, a poseduje itehnologija reciklaè svih vrstakablova, kao i tehnologija mle-venja friìdera u posebnim spe-cijalizovanim {rederima zaodva janje pur pene.

E-reciklaà raspolaè linijomza odsisavanje freona iz ure|aja

rashladne tehnike, a ciklus se sa-stoji iz dve faze, i to prve, u kojojse vakuum pumpom sadràj izmotor-kompresora prenosi u sa-birnik ispariva~a. Druga faza po-drazumeva termi~ki proces uispariva~u, gde se me{avina

freona i ulja zagreva do 90 stepe-ni celzijusa, kada se generalnosav freon pretvoren u panu fazuprebaci u drugi sabirnik, a uljeostane u prethodnom. Nakonhla|enja freon se komprimuje uskladi{no-transportne boce ipredaje ovla{}enom operateruna dalji tretman. Procedura seobavlja kao kompleksna aktiv-nost i to u dva pravca: 1)norma-tivno-regulativnom (podrazu-meva jednostavno odre|ivanjeobaveze strane koja zbrinjava ot-pad u obligacionom dokumen-tu, odnosno u ugovoru o zbrinja-vanju otpada koji potpisuju obestrane; 2) operativno-tehnickom(podrazumeva definiciju opera-tivno-tehni~kog na~ina postupa-nja sa otpadom kako bi se obez-bedilo adekvatno ~uvanje i ka-snije uni{tavanje svih nosa~a in-formacija.

Sa nama je otpad na pravom mestuJUGO-IMPEX E. E. R. d. o. o. je kompanija posve}ena o~uvanju sredine u kojoj ìvimo. Usvajanjem dva strate{kazakona, Zakona o za{titi ìvotne sredine i Zakona o upravljanju otpadom postavljaju se strate{ki ciljevi i zakonski okviriza ostvarivanje za{tite ìvotne sredine svih zainteresovanih u~esnika, kako profitnih tako i neprofitnih organizacija

E-RECIKLAŽA U MEDIJIMA

Telenor, Hypo banka i EFG banka sukao multinacionalne dru{tvenoodgo-vorne kompanije zbrinule opasan eeotpad na pravi na~in uz pomoc E-reci-klaè i sve to zajedni~ki i medijskiispratili. Sve to i vi{e detalja u odeljkuPR-a na sajtuhttp://www.ereciklaza.com/pr.htm

opremljena specijalizovanim linijama za re-ciklaù CRT monitora, televizora i svih vrstapanela, reciklaù freona i ulja iz rashladnihure|aja, te najsavremenijom linijom za pre-radu kompijuterske opreme. Sa namamoète biti potpuno sigurni da ce elektron-ski otpad koji ste odbacili biti unisten napravi na~in, a materijali sadràni u njemupreusmereni u novi ciklus proizvodnje. Na

vas poziv dolazimo na naznacenu adresu iuklanjamo sve neispravne ili zastareleure|aje koji vam vise nisu potrebni.Reciklaà je skup aktivnosti kojima se obez-be|uje ponovno kori{cenje otpadnih mate-rijala.Reciklaà se primenjuje sa tri osnovna prin-cipa tri slova R (RRR) - R- reduce- smanjiti, R- reuse- ponovo koristiti, R – recycle –recikli-rati.

E-RECIKLA@A je fabrika

E-Reciklaža besplatno odvozielektronski i električni otpad, a svizainteresovani mogu da se prijavebesplatnim pozivom na telefonnašeg call centra 0800 085 085

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:15 AM

44

green fashionPripremila: Ana Stefanovi}

Vivienne Westwood oudevekje bila poznata po bunto-vni~kom stavu i borbi za pra-ve vrednosti. Pri vrhu njenihpravih vrednosti nalazi se iekologija i zalaganje za dugo-trajnu modu. Stoga ako po-setite njen web sajt, me|uikonama za navigaciju ugle-da}ete link za „Kraj Sveta“(The World’s End). Sam ovajnaziv navodi na razmi{ljanjeo globalnom zagrevanju iekolo{kim katastrofama, alikada kliknete na njega ot-kri}ete sasvim posebnu ko-lekciju ove modne ku}e kojase prodaje i u posebnoj,ekskluzivnoj radnji istog nazi-va. The World’s End kolekcijasastoji se iz komada koje jeVivienne li~no odabrala kaofavorite iz svoje arhive. Poredovih komada, u ponudi su iunikati napravljeni od jedno-stavnog pamuka, unisexaksesoar i T-majice i bedèvisa politi~kim natpisima. Ovikomadi napravljeni su odostataka materijala iz starih

kolekcija, {to ponekad uslov-ljava i oblik ili duìnu, koli~inuili veli~inu. Svaki komad, sto-ga, postoji u ograni~enombroju. Raspon cena u ovoj ko-lekciji zna~ajno je niì u odno-su na druge Vivienne We-stwood linije, sa eljom da

bude dostupan {to ve}embroju ljudi a posebno mladi-ma. The World’s End zaistajeste, kako na sajtu pi{e, sve`pristup modi, jer nije ogra-ni~en sezonskim uslovima,dok noviteta u radnji uvekima. „Kupujte manje i pa`lji-vo birajte“, poru~uje VIvien-ne. „Va`no je da odaberetene{to {to vam se zaista, zai-sta dopada, ne{to {to }etedugo nositi. Imajte na umuda kada sa jedne strane do-dajete, sa druge strane mora-te oduzeti, ina~e }ete biti pre-puni. Jedan od najve}ih pro-blema sa ode}om je, izgleda,da je ljudi previ{e peru. To je~ini kratkotrajnijom, a da negovorimo o potro{nji struje,vode i deterdènta. Uìvajteu ivotu, iskoristite ga! Izgle-dajte dobro i ivo, a ne kaoda ste tu da bi ve{ ma{inamogla da vas usluì!“, za-klju~uje Westwood u svomkarakteristi~nomsarkasti~nom duhu.

PLASTIČNOFANTASTIČNO

Plasti~na obu}a mnogima isprva zvu~ikao antiekolo{ki koncept. Ali brazilski mo-dni brend Melissa ve} godina-ma svojim delom dokazujeupravo suprotno. Kao jednaod ekolo{ki najosve{}enijihkompanija na svetu, Melis-sa koristi recikliran mate-rijal za proizvodnju pla-sti~nih cipela, a 99.9 odsto

otpada i vode upotrebljene pri proizvodnji{alje na dalju reciklaù. Osim toga, cipelekoje se ne prodaju do kraja sezone, u ovombrazilskom brendu se recikliraju i koristeza proizvodnju naredne kolekcije.

Melissa proizvodi obu}u od MELFLEXplastike - lakiranog, anti-alergijskog, po-

godnog za recikliranje i izuzetno fleksi-bilnog PVC-a. Ovaj materijal je, da-

kle, savr{eno pogodan za oblikova-nje {to ga ~ini daleko udobnijim

za stopalo od drugihplasti~nih materijala i pri-

lagodljivim za najraz-

li~itije idejedizajnera.Ideje dizajnerasu, pored ekolo{kogprincipa, jedno od klju~nih obele`ja Me-lisse. Svake sezone ovaj brend proizvodimini kolekcije dizajnirane od strane veli-kana poput Vivienne Westwood, JeanPaul Gaultiera, Alexandra Herchovitcha imnogih drugih.

Melissa cipele su dugotrajne, prodaju sepo veoma pristojnim cenama i vrlo su tren-dy. U Beogradu ih moète kupiti u multi-brend radnji „Supermarket“.

Kraj sveta

Foto

graf

ije: l

juba

zno{

}u p

ress

slu

`be

vivi

enne

wes

twoo

d

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:15 AM

45

[vedski brend H&M lansi-rao je ovog prole}a novuliniju, „Conscious Collec-tion“. To je linija za ène,mu{karce i decu naprav-ljena od ekolo{kih, „zele-nih“ materijala kao {to suorganski pamuk, Tencel ireciklirani polyester. „Nijevi{e stvar samo u organ-skom pamuku, kaè Ann-Sofie Johansson, vode}adizajnerka H&M-a, „da-nas postoji vi{e na~ina dase od po~etka do krajanapravi komad ode}e odekolo{ki prihvatljivih ma-terijala. Kreiranjem kolek-cije koja }e biti u ponudivi{e sezona èlimo da po-

kaèmo {ta je sve mo-gu}e uraditi sa materijali-ma koji su istrajniji.“ Bu-du}i da se radi o brendukoji je jedan od najve}ihpredstavnika brze mode

na svetu, ali i trendseterkada je re~ o inovativnimprojektima u modnoj in-dustriji, Conscious Collec-tion moè biti veliki zelenikorak za svet mode.

EKOLOŠKO MODNO ŠTIVOEco Fashion je naziv knjige koju bi svi ljubitelji mode iekologije trebalo da imaju u svojoj biblioteci. Autor-ka Sass Brown, profesorka njujor{kog Modnog Insti-tuta tehnologije, u ovoj knjizi kroz pet poglavlja ob-ja{njava svrhu i va`nost postojanja eko mode u sa-vremenom dru{tvu, a na kraju knjige nalazi se iiscrpni re~nik termina koji obuhvataju ovu oblasti.Ve} u predgovoru koji je napisao Geoffrey B. Smallsusre}emo se sa {okantnom statistikom odnosa iz-me|u rasta populacije i iscrpljenosti prirodnih za-liha. Small precizno ukazuje na najve}e gre{kemodne industrije i neophodne promene koje semoraju desiti u skorijoj budu}nosti. Poglavljaknjige isti~u najzna~ajnije igra~e ekolo{kiosve{}ene modne industrije i ilustruje njihovu

pro{lost, inicijativu i ciljeve za budu}nost. Eco Fas-hion za sada moète ~itati u originalnom izdanju, naengleskom jeziku.

Kozmeti~ka ku}a Keihl’s i muzi~ar Pharrell Williams zajedno sukreirali eco-friendly torbu povodom Dana Planete 22. aprila.Torba pod nazivom „Eco-Tote 2011“ napravljena je odekolo{kog materijala i prekrivena printom plasti~nih fla{a kojitreba da nas podseti da recikliramo iskori{}ene stvari.

USPORAVANJEBRZE MODE

EKO TORBA

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:16 AM

46

zelenevesti

green beautyPriredila: Ana Stefanovi}

MASKA OD BELANCETAZA SVE TIPOVE KOŽEDva belanceta pome{ajte u ~iniji sadve supene ka{ike obi~nog jogurta.Izmu}kajte ih i nanesite na lice.Ostavite da odstoji nekoliko minu-ta, a potom isperite lice toplom vo-dom i obri{ite toplim pe{kirom.

MASKA OD OVSAI JOGURTA ZA SVE TIPOVE KOŽEDve supene ka{ike fino sasitnjeneovsene ka{e pome{ajte u ~iniji sa

doma}im jo-gurtom.Ugrejteka{iku na pa-ri od vrelevode a zatimu ka{iku si-pajte par ka-pi meda. Po-stepeno do-dajte ugreja-ni med u

~iniju sa ovsenom ka{ikom i jogur-tom uz me{anje. Masku nanesite nalice i ostavite da odstoji deset minu-ta. Isperite toplom vodom i obri{itelice toplim pe{kirom. Nakon maskenanesite na lice hidrantnu kremu.Ova maska ~isti i revitalizuje koù.

MASKA OD BUNDEVE ZA SVE TIPOVE KOŽEIzgnje~ite pola {olje mesa bundevedok ne dobijete kompaktnu masunalik pasti. Dodajte jedno ili dva ja-jeta (jaje sluì kao vezivna materija uovoj maski). Ukoliko vam je koà su-va, dodajte dve supene ka{ike bade-movog mleka i jednu supenu ka{ikumeda. Za masniju koù, umesto to-ga dodajte dve supene ka{ike jabu-kovog sir}eta ili soka od brusnice.Dobro prome{ajte. Nanesite maskuna lice i ostavite je da deluje 15-20minuta. Isperite mlakom vodom i hi-drirajte koù kao i ina~e. Meso bun-deve sadrì mno{tvo antioksidanatastoga ova maska osveàva i podm-la|uje koù.

MASKA OD BANANE ZA MASNU KOŽUJednu zrelu bananu pome{ajte sajednom supenom ka{ikommeda. Iscedite par kapi po-morandè ili limuna. Svezajedno umutite i nanesi-te na lice ostaviv{i da de-luje 15 minuta. Maskuskinite hladnim ili to-plim mokrim pe{kirom.

MASKA OD ASPIRINA ZA UKLANJANJE AKNIOvu smesu moète naneti kao ma-sku na celo lice ili samo na upaljenezone. U zavisnosti od povr{ine koju}ete tretirati, izmrvite 1-3 aspirina. Uplitkoj posudi pome{ajte izmrvljeniaspirin sa par kapi vode. Dodajtemalo toplog meda ili ulja (bademo-vog, maslinovog ili kokosovog). Do-bro prome{ajte sve. Nanesite na liceili upaljene zone i ostavite da seosu{i. Isperite nakon deset minuta.

MASKA OD JAGODA ZA KOŽU SKLONUAKNAMAJagode su prirodan izvor salicilne ki-seline koja sekoristi u prav-ljenju ve}inepreparata zasuzbijanje akni.êtvrtinu {oljenapunite iz-gnje~enim ja-godama i u tododajte ~etvrti-nu {olje pavla-ke ili obi~nog jogurta. Nanesite nalice i ostavite da deluje 10-15 minu-ta. Isperite mlakom vodom.

Predlaèmo vam nekoliko doma}ih maski za negu koè lica koje vrlo jednostavno moète sami napraviti

Prirodne maske za lice

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:16 AM

47

MASKA OD VOĆNOG SOKA ZA MASNU KOŽU

Pola supene ka{ike soka od limuna,1,5 supenu ka{iku meda, pola {oljejagoda i jedno belance pome{ajte iizblendirajte. Po èlji, dodajte parkapi svog omiljenog esencijalnogulja. Me{avinu ostavite na licu desetminuta a potom isperite. Ova maskazateè koù i uklanja masno}u.

MASKA OD RUŽINIH LATICA ZAKOMBINOVANU KOŽU[est sveìh ruìnih latica pokvasite azatim izgnje~ite u ~iniji. Dodajte 2supene ka{ike ruìne vode, jednu su-penu ka{iku mlakog prirodnog jo-gurta (sa malo ili bez masno}e) i je-dnu supenu ka{iku mlakog meda.Sve izme{ajte i nanesite na lice. Ispe-rite nakon deset minuta. Maska nabazi ruìnih latica uspostavlja balansizme|u masnih i suvih zona koè.

MASKA OD AVOKADA ZA SUVU KOŽUOva maska je posebno dobra za zre-lu, suvu i koù sa borama. Jednu po-lovinu sveèg zrelog avokada ispasi-rajte u ~iniji a zatim dodajte ~etvrti-nu {olje meda. Nanesite na lice iostavite da deluje 10 minuta. Operi-te sa mlakim pe{kirom.

MASKA OD MLEKA ZA SUVU KOŽUJednu ka{i~icu mleka u prahu po-me{ajte sa ka{i~icom mlakog meda,ka{i~icom gela odaloe vere,jednomka{i~icom sa-svim sitnosamlevenogbadema i jed-nom kaplji-com esencijal-nog ulja. Do-bro umutite iostavite da de-luje na licu 15minuta. Isperite toplomvodom.

ŠEĆERNA MASKA ZA ZRELU KOŽUDve ka{ike {e}era sasvim otopite utri ka{ike tople vode. Nanesite na li-ce i blago masirajte lice par minuta.Isperite toplom vodom ili uz pomo}toplog mokrog pe{kira. Ne zabora-vite da je {e}er bolji za ~i{}enje licaod soli zbog mogu}nosti da se sa-svim istopi.

JENDOSTAVNA MASKA ZA OSETLJIVU KOŽUPola {olje ovsene ka{e pome{ajte sajednim belancetom, izme{ajte iostavite na licu, 10-15 minuta, dokse ne osu{i. Isperite toplom vodoma potom naparenim toplim pe{ki-rom.

SMESA ZA ČIŠĆENJE SVIH TIPOVA KOŽE

Pome{ajte na dlanu malosme|eg {e}era sa par kapi ma-slinovog ulja, mesite dok se nepretvori u pastu i utrljajte blago ukoù lica. Za ispucale usne, umestomaslinovog ulja upotrebite med.

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:16 AM

Stari Rimljani su bili pametniljudi, pravili su gradove na re-

kama, i tamo izmislili ~udesanna~in vodosnabdevanja ~iji prin-cipi vaè i danas. Prema njihovimverovanjima, re~ne obale supredstavljale dva opozitna stanjabivstva, ìvot i smrt, ovaj i onajsvet. Voda je {umela kroz akva-dukte, izlazila u mlazovima krozfontane, krepila èdne putnikenamernike na ~esmama, bila jebistra, kristalno ~ista, ukusna...Kasnije su Rimaljni tu vodume{ali sa vinom upisuju}i takogranicu imperije jer op{tepozna-ta je stvar da su varvarske zemljepo~injale tamo gde se vino nijeme{alo sa vodom.

Na desnoj strani reke Ni{ave, ujednom od najìvopisnijih delovanekada{nje rimske provincijeGornja Mezija, kraj anti~kogNaisusa gde je Konstantin odra-stao bore}i se u arenama i sanja-ju}i o purpuru carskog dostojan-stva, proteè se brdo Vinik nakome imam vinograd. Ni{ta po-sebno, petnaestak ari probranoggro`ga, malo vi{e crnog nego be-

log, nekoliko {palira plovdine ihamburga, taman toliko da sesvake godine ispe~e sedamdese-tak litara loze. Ispred vinogradaje bunar koji je moj deda iskopaojo{ osamdesetih i u kome jo{ imavode. Ta voda vi{e nije bistra kaonekad, kada sam bio klinac. PoViniku su nikle ku}e obesnih bo-gata{a, vikenda{ka izleti{ta, be-ton se~e kroz travu a staze po ko-jima smo nekad i{li zarasle su igotovo da se ne vide. Sa terasatre{ti turbo-folk i techno a od bu-ke automobila sa obli`njeg auto-puta pobegle su ptice. Kopa~izlata razrovali su, poput Tolkino-vih trolova, skoro sve viso~ije de-love Vinika u potrazi za zlatom,naime, tamo su nekad bile patri-cijske vile sa navodnim velikimostavama novca i nakita. Iako jetaj deo odavno rezervat, neretkoljudi sa pu{kama (koji se la`nopredstavljaju kao lovci) krstare{umarcima, njih deset na jednogzeca... Pravi sprski junaci. Poredkolskih puteva leè plasti~nefla{e od piva i soka, konzerve odpiva i mesnog nareska, crne pla-

sti~ne kese pune svega isva~ega... Zapu{teni vo}njak jeidelano mesto da se deponujezar|ala {koljka starog automobi-la a zaba~eni deo brda odli~an dase od njega napravi divlja depo-nija. Pitam se, vrlo ~esto, kada naprole}e ili jesen idem sa prijate-ljima na {etnje po Viniku, kakvisu ti ljudi koji iz centra grada po-tegnu na vrh brda sa koga pucaodli~an pogled na Ni{ samo da bitamo istovarili gomilu |ubreta?I {ta se doga|a u glavama takvihspodoba pa toliko ne mare zasvet oko sebe ma koliko on lepbio?

[to je najgore, sve to |ubre kojeljudi ostavljaju iza sebe, vrati}e imse nazad kroz cikli~ni put kojimmajka priroda di{e i ìvi. Svu turastopljenu plastiku, metal i r|uupi}e zemlja i vratiti nazadpo{iljaocima kad na pijaci budukupovali paradajz i krastavac ilikad u pekari budu pazarili hleb.Ali ja nemam problem, odgro`|a i vode pravim rakiju. I ni-kad u ivotu nisam bacio ni papi-ri} na Viniku.

Posledice nebrige i nemara zaprirodu danas su vidljivije negoikad i ljudi ih trpe u obliku raznihkancera i drugih bolesti. Ali ni tonije dovoljno da se opametimo.Bog nam je dao hiljade mesta kao{to je Vinik, ~istu vodu i zemlju,mi smo zatrovali sebe i njih i sadse od posledica svega toga brani-mo filterima, hemoterapijom izra~enjem.

Od desne do leve obale put i ni-je tako duga~ak, ivot i smrt spa-jaju se negde na sredini re~nematice. êsto mi sami nemoèmo da biramo na koju stra-nu }e nas voda odvu}i.

Ali moèmo u~initi dosta togada ta voda ponovo postane bistra.

I figurativno i bukvalno.Ovo nije jeftina NVO parola

potkrpeljena fonderskim budè -tom.

Nemojte samo misliti o tome.U~inite ne{to.

48

zelenevesti

green lifestyleEKO BLOG

BISTRA VODA

Pi{e: Dejan Stojiljkovi}

Jovan Šarenac, direktor poslovne jedinice Adhezivi Tehnologije kompanije Henkel Srbija d.o.o

PAMETNA UPOTREBA ENERGIJEKao {to svi znamo, jedna od klju~nih politi~kih i ekonomskihtema na globalnom nivou poslednjih godina je o~uvanje pri-rodne sredine i {tedljiva upotreba vrlo ograni~enih resursa.Jedna strana re{enja le i u pronalaènju novih, obnovljivih iz-vora energije, dok je druga – pove}anje efikasnosti potro{njeenergije.

Kompanija Henkel u skladu sa svojim strate{kim prioritetimai imperativom odr ivog razvoja ulaè puno truda kakobi se umanjila potro{nja sirovina i energije prilikom proiz-vodnje, a osim toga podràva mnoge projekte koji se bave

{tedljivom upotrebom energije. Tako smo pro{le godine pri-stupili Alijansi za energetsku efikasnost, u~estvuju}i u inicijativisvojim proizvodima – Ceretherm sistemom za termoizolaciju

koji omogu}ava u{tedu toplotne energije i do 40 odsto.Nakon toga dogovorena je dugoro~na saradnja sa Central-no-evropskim forumom za razvoj (CEDEF). U septembru pro{legodine odràn je Prvi me|unarodni forum o energetskommenad`mentu na lokalnom nivou, a po~etkom teku}e godinepod pokroviteljstvom Ceresita dodeljena je nagrada za najboljemedijske priloge iz oblasti energetske efikasnosti.Smatramo da bi, ukoliko bi postojao jo{ ve}i broj ovakvih ini-cijativa, uz sna`niju podr{ku zainteresovanih strana, bilo mno-go lak{e promeniti statistiku da se u Srbiji potro{i energije ko-liko se u Evropi tro{ilo 1960-tih, a da je prose~na potro{njapo kvadratnom metru dva i po puta ve}a nego na severuna{eg kontinenta.

UTISAK

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:17 AM

49

„Dečija šuma“ je projekat čiji je osnovna misija izgradnja više desetina parkova za igru i zabavu dece u gradovima Kostolcu i Požarevcu.

Konkretan cilj: zasađivanje više hiljada hektara šume kao alternativa urbanom prostoru za dečiju igru

Uporedo: edukacija dece i njihovih roditelja o ulozi drveća i šuma u našim životima

Dugoročna strategija RIO je: postizanje zdravijeg odnosa ljudi prema životnoj sredini, a naročito najmlađe urbane populacije.

Lepši pogledna svet

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:17 AM

zelenevesti

50

green gastroPripremila: Ana Stefanovi}

ôkolada je naj~e{}e oka-rakterisana kao slatki po-

rok, sporedna stvar koja goji istvara bubuljice, ali ovo je, do-brim delom, nepravedno etike-tiranje. Naime, poznato je da suosnovni sastojak ~okolade, ka-kao, koristili jo{ Asteci i Maje,veruju}i da je on izvor mudrostii energije te da ima i dejstvoafrodizijaka. Ovaj ~arobni napi-tak stigao je kasnije u Evropu, aprva {tanglica ~okolade naprav-ljena je u Engleskoj, 1849.ôkolada je tako ve} vekovimapoznata kao „melem za du{u“.Nau~na istraìvanja dokazalasu da ona podiè nivo serotoni-

na i endorfina u mozgu, hemij-skih supstanci koje stvarajuose}anje euforije i zadovoljstva.

[tanglica ~okolade sadrìonoliko antioksidantskog dej-stva koliko i ~a{a crnog vina, afenol koji se nalazi u ~okoladipomaè podizanju imunog si-stema, umanjuje rizik od kance-ra i pospe{uje rad srca. Kilo-gram crne ~okolade ~ak sadrìvi{i nivo antioksidanata od kilo-grama borovnice kao i vi{e fla-vonoida u odnosu na zeleni ~aj!Sastojci ~okolade su i magnezi-jum i hrom koji reguli{u nivo{e}era u krvi, teobromin koji sti-muli{e apetit i rad centralnog

nervnog sistema i kofein (u re-lativno maloj koli~ini). Zahva-ljuju}i bogatstvu magnezijumai bakra, crna ~okolada pomaèu regulisanju krvnog pritiska.Crna ~okolada pobolj{ava i cir-kulaciju, a dokazano je i daumanjuje nivo lo{eg holesterolau telu.

Pitate se zbog ~ega je boljekoristiti organsku ~okoladu,ako je i regularna dovoljnozdrava i korisna? Pre svegazbog ekolo{kog procesa proiz-vodnje. Organska ~okoladaproizvodi se od ekolo{ki uzga-janih plodova drveta kakaa.Plodovi se fermenti{u, su{e,

Organ sUz zalogaj ~okolade

Ako napravite zdrav izbor, krivica }e se pretvoriti u ~isto zadovoljstvo!

vrlo ~esto ide i ose}aj slatke krivice.

BROWNIES OD ORGANSKE CRNE ČOKOLADE

100 grama visoko kvalitetne nezasla|eneorganske crne ~okolade6 ka{ika nesoljenog pu-tera1 i po {olja {e}era3 jaja1 ka{ika ekstrakta vanile2/3 {olje bra{na

Dobro zagrejte rernu.Podmaìte vatrostalnipleh (veli~ine 20x20 cm) iprekrijte dno papirom zape~enje. U manju {erpustavite ~okoladu i puter,postavite je iznad ve}e{erpe sa kipu}om vodomi me{ajte dok se ne istopi.Kad se ~okoldna smesa

ujedna~i dodajte {e}er ime{ajte dok se ne sjedini.Zatim dodajte jaja, jednopo jedno me{aju}i tako|edok se ne sjedini. Dodajtei vanilu i bra{no i mutitedok ne dobijeteizjedna~enu masu.Umu}enu masu izlijte upripremljeni pleh i pecite

oko 25-35 minuta natemperaturi od 180 ste-peni. Brownies su gotoviako no` koji umo~ite usredini pleha, ostane ~istkada ga izvu~ete. Ostavi-te da se malo ohladi preposluènja pa isecite nakocke.

ČOKO L

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:17 AM

n skalju{te, peku, a potom naizme-ni~no hlade i zagrevaju, kako bise proizveo kakao, a zatim i~okolada. Pri proizvodnji se ko-risti nerafinisani sme|i {e}er ine dodaju se emulgatori.

Kada je ~okolada sertifikova-na kao organska, to zna~i da jekakao od kog je napravljena od-gajan u ekolo{ki nastrojenimokolnostima - bez pesticida.Odsustvo ostataka pesticida jeklju~na prednost organske~okolade u odnosu na komerci-jalnu. Dok su sastojci obe vrstejednako zdravi, oni koji su na-pravljeni od ploda uzgajanog sapesticidima mogu naneti vi{e{tete nego koristi telu. Komer-cijalna ~okolada je dopunjenamlekom, {e}erom, mastima ikonzervansima, a kada se sve-mu tome dodaju i pesticidi iemulgatori, antioksidantii zdravstvene blagodetibivaju prosto blokirani.

Najzdraviji oblikove namirnice jesirova organska~okolada- onase pravi od ka-kaa koji nije

pe~en i pregrevan {to zna~i daje ve}inski deo minerala, vita-mina i antioksidanata (uklju -~uju}i bakar, cink, mangan,sumpor i B vitamin) sa~uvan.Mada je sirova organska ~oko-lada jo{ uvek na po~etku svograzvoja, njena rasprostranje-nost na tr`i{tu se polako ali si-gurno {iri. Ko zna, jednog danau budu}nosti }e ona mo`da bitidostupna i u lokalnoj prodavni-ci iza }o{ka i postati najpopular-nija, zdrava de~ija u`ina!

O LADA

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:18 AM

52

destinacija

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:19 AM

53

OČUVANI I NEOTKRIVENI NACIONALNI PARK ĐERDAP

Du` stotinu kilometra Dunava u Nacionalnom parku\erdap, kao niska perli, nanizano je ~etrdesetakevidentiranih i registrovanih nepokretnih kulturnih dobara– od praistorije do srednjeg veka. Kao ~uvar na ulazuGvozdenih vrata, kako bezmalo svi evropski narodi zovu\erdap, vekovima stoji Goluba~ka tvr|ava, a na drugomkraju je Diana, rimski kastrum iz I veka. Izme|u su i Vlasaci Padina i Lepenski Vir i Trajanova tabla i tako redom...

Tekst: Jelena Bujdi} Kre~kovi}

Istros, Danubius, Donau, Duna, Danibo,Dunaj, Dunarea – na raznim jezicima zna~i

isto – Dunav. Dunav, reka sa najvi{e imenana planeti Zemlji, prava je enciklopedija na-roda koji milenijumima `ive na njegovimaobalama. Najnepristupa~niji, ali i najlep{i deoDunava du` gotovo tri hiljade kilometara to-ka je svakako \erdapska klisura. Po lepoti iveli~ini u Evropi \erdapska klisura nemapremca. Nastala je pre mnogo stotina hiljadagodina, razdvajanjem planinskog masiva

Karpata i u taj rased ulilo se nekada{nje Pa-nonsko more. More je nestalo, a kroz stotinakkilometara dug kanjon i danas te~e Dunav.

Taj najatraktivniji,najlep{i, po mnogo~emu specifi~ni deoDunava – \erdapskaklisura sa svojim za-le|em zbog bogatstvaprirode i istorije od

1974. godine nalazi se pod za{titom dr`avekao Nacionalni park \erdap. I nije to ni

DOMAĆA VERZIJA SCILE I HARIDBE

PRAVO MESTO ZA ŽIVOT

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:21 AM

malo slu~ajno. Jer prirodno i kulturno bo-gatstvo raspore|eno na 63.608 hekatra, ko-liko se nalazi pod za{titom dràve kao Na-cionalni park \erdap, te{ko da se jo{ gdegod moè na}i. Pravo mesto za ìvot, utvr-di{e to jo{ drevni Lepenci kada su na duna-vskoj obali, u \erdapu, dok su njihovi savre-menici nomadski lutali Evropom, podigli na-selje i bavili se ~ak i umetno{}u. Monumen-talna skulptura ribolikih boànstava na Le-penskom Viru tek je jedan od znakova daìvot ovde traje osam milenijuma u kontinui-tetu. Du` stotinu kilometra Dunava u Na-cionalnom parku \erdap, kao niska perli,nanizano je ~etrdesetak evidentiranih i regi-strovanih nepokretnih kulturnih dobara – odpraistorije do srednjeg veka. Kao ~uvar naulazu Gvozdenih vrata, kako bezmalo svi ev-ropski narodi zovu \erdap, vekovima stoji

Goluba~ka tvr|ava, a na drugom kraju jeDiana, rimski kastrum iz I veka. Izme|u sui Vlasac i Padina i Lepenski Vir i Trajanovatabla i tako redom... Pravi pravcati vreme-plov koji pokazuje da je borba za prevlast nadunavskim Gvozdenim vratima trajala odkad je sveta i veka. \erdap je hiljadama go-dina izazov za ratnike, mirotvorce, trgovce,putnike. \erdap je i spoj izme|u srednjeg idonjeg Podunavlja, izme|u dva va`na eko-nomska i kulturna dela starog kontinenta.

Nebrojeno puta jepotvr|eno da susretsa Gvozdenim vrati-ma i netaknutom pri-rodom Nacionalnogparka \erdap ra-sko{no bogatom iz-

destinacija

54

EKOBUKVARPod motom „Sa~uvaj priro-du ovu, drugu nemamo,niti }emo dobiti novu“ ja-vnosti je predstavljen „Eko-bukvar Nacionalnog parka\erdap“, ~iji su izdava~i JP„Nacionalni park \erdap“ iZavod za za{titu prirode Sr-bije. Osmi{ljen kroz rimo-vane stihove autorke Bran-ke Nastasijevi}, rukovodio-ca Slu`be za{tite i razvojaJP „NP \erdap“ i kreativneilustracije dizajnera Nena-da Markovi}a, budu}im~itaocima omogu}eno dase na lak na~in upoznaju saekolo{kim terminima kao{to su odrìvi razvoj, reci-klaà, zaga|enje,pre~i{}avanje, biodiverziteti shvate neophodnost pro-mene neodgovornog op-ho|enja prema dragocenojprirodi. Autorka BrankaNastasijevi} ovaj bukvar vi-di kao podsetnik svakomeod nas da se ne smeju kr{itiprirodna pravila, a ilustra-tor Nenad Markovi} je svo-jim kolaìma koji prate svih30 slova pokazao da se re-ciklaà moè raditi i ilustra-tivno.

ČETIRIPREDIVNE KLISURE

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:21 AM

vanrednim primercima biljnog i ivotinjskogsveta osnaùje um, a istraìvanje najve}eg ar-heolo{kog muzeja u prirodi Evrope obnavljaduh. etiri predivne klisure, dva kanjona iz-vanredne lepote, nesvakida{nji pogled sa str-mih litica visokih 800 metara iznad toka Du-nava, tri prostrane re~ne kotline i preko 1000pe}ina i vrta~a sme{tenih na udaljenosti odoko 150 km. Ovde u \erdapu Dunav je naj-dublji 90 metara, najuì 140 metara, ali inaj{iri 7 km u blizini Goluba~ke tvr|ave.\erdap ~uva mnoge tajne, ~uda prirode i ra-sko{ne vrednosti, pravi je raj za avanturiste,ljubitelje prirode, ribolovce i lovce. U du-navskim dubinama kriju su veliki primercismu|a i soma, u gustim {umama divlja~ po-put jelena, srne, divljeg vepra, zeca, a u ne-dostupnim visinama ~istog neba - orlovi isokolovi. Podru~je Nacionalnog parka\erdap je najbrojnije stani{te risa u Srbiji,koji je ina~e veoma redak u Evropi, ovde ra-ste oko 1100 vrsta biljaka, a naro~ito suzna~ajne one ~ija se brojnost na na{em kon-tinentu znatno smanjila: me~ja leska, kopri-vi}, orah, jorgovan, medunac, kostrika, zla-tna paprat, ruj, zelenika.

Danas se Dunav gotovo lenjo provla~i krozna{u doma}u verziju Scile i Haridbe. A prenego {to je izgradnjom brane podignut nivoDunava, Veliki i Mali Kazan bili su no}namora re~nih kapetana, jer se njihove o{trepodvodne hridi nisu mogle pro}i bez ve{teruke lokalnih znalaca. Kao spomen na vodukoja je vrila kao u kotlu – kazanu ostado{epri~e starih kapetana i signalne ku}ice balo-na koje su kao veliki semofori tada regulisaliplovidbu. \erdapska akumulacija potopilaje i mnoge skrovite lagune i neke priobalnepe}ine, koje su oti{le u legendu i postale ge-

nerator novih neverovatnih pri~a.Ovda{njem lokalnom stanovni{tvu, kojeve}inski ~ine Vlasi, narod koji je uporedo saprihvatanjem hri{}anstva zadrào svoje iz-vorne paganske obi~aje i mistiku, ne trebamnogo da bi satkali najneverovatnije pri~e ozakopanom blagu u pe}inama koje se pro-stiru ispod Dunava do rumunske strane iprerastima kao kapijama izme|u ovog ionog sveta. Ma{ta i rituali koje ve} stotinamagodina, gotovo neizmenjene, izvode na po-tocima i brojnim kra{kim vrelima prostorakoji naseljavaju deo su nematerijalne ba{tinekoja doprinosi jedinstvenom mozaiku Na-cionalnog parka \erdap.

I zato uspomene sa\erdapa dugo ostajuu se}anju. Ovi trenu-ci su „poja~ani“ jedin-stvenim tradiciona-lnim specijalitetima

kraja, serviranim u o~uvanom prirodnomambijentu ili nesvakida{njoj toplini rusti~nogseoskog doma}instva. U mirisnoj, rukomume{enoj poga~i, vrganjima, belom puno-masnom siru ili ribljoj ~orbi, za~injenim~istim vazduhom, suncem i mirisom netak-nute prirode krije se razlog vi{e za va{u \er-dapsku avanturu. A u nju }e vas povesti ljudiiz Javnog preduze}a „Nacionalni park \er-dap“ kome je dràva poverila brigu o prirod-noj i kulturnoj ba{tini \erdapa. Pove{}e vasdo najatraktivnijih vidikovaca, pokazati re-tke biljne vrste, upoznati sa pticama koje kr-stare iznad dunavskih obala, podeliti |er-dapske legende i tajne sa vama. I naravno,pozvati da opet do|ete u Nacionalni park\erdap.

55

„Izuzetna mi je ~ast {to samprogla{ena za ambasadora Na-cionalnog parka \erdap”, reklaje direktorka Europark Federaci-je Kerol Ri~i primaju}i u DonjemMilanovcu ovo priznanje od di-rektora JP „Nacionalni park \er-dap“ Donji Milanovac Sr|anaStefanovi}a. Titula ambasadoraNacionalnog parka \erdap Ke-rol Ri~i dodeljena je zbog dosa-da{njeg angaòvanja i pomo}ida NP \erdap ponovo budedeo evropske porodiceza{ti}enih podru~ja, kao i zaizuzetnu podr{ku i zalaganje danajve}i nacionalni park u Srbijibude doma}in 7. sastanka Eu-ropark arter mreè od 28.junado 1.jula ove godine. O~ekujese da }e skupu ~ija je temaodrìvi turizam, prisustvovatioko 300 u~esnika iz zemalja ~la-nica Europark Federacije i Srbi-je. U~esnicima skupa se pruàmogu}nost da, kroz odabir je-dne od ponu|enih radionica,koje }e voditi medijatori Euro-park Federacije, razmene isku-stva na temu odrìvog turizma,a na kraju sumiraju rezultatesvih radionica. Programom supredvi|ene razli~ite aktivnosti iekskurzije za u~esnike, kako bi{to bolje bile promovisane pri-rodne i kulturne vrednosti \er-dapa i Srbije.

DEO EVROPSKEPORODICE

ĐERDAPSKAAVANTURA

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:21 AM

56

pametnodomaćinstvo


Nau~nci su izra~unali da,ako prilikom svakog

duèg stajanja pri vo`nji ugasitemotor automobila, moète go-di{nje u{tedeti oko 60 evra, a davo`njom u skladu s ograni~enji-ma brzine moète smanjiti po-tro{nju goriva za 20 odsto. [te-dljive sijalice tro{e pet puta ma-nje energije nego obi~ne, a uzto traju osam puta duè, pa jera~unica sasvim jasna za{to jedobro uloìti par stotina dinaravi{e u {tedljivu rasvetu. Kad jeo grejanju re~, ugradnjom ter-mostatskih ventila moèteu{tedeti i do 20 odsto nara~unu, a ako temperaturu ko-ju odràvate u prostoru smanji-te za samo 1°C, godi{njemoète u{tedeti pribli`no 5 od-sto energije… Ovi maleni kora-ci koji kod nas uglavnom izosta-ju iz neznanja ili lenjosti, poka-zuju da svako, samo odgovor-nim pona{anjem, i to prema sa-mome sebi, moè da u{tedi so-lidne svote novca. Ovo su daklejeftini na~ini i mogu}e ih je od-mah primeniti.

Ali ako zaista elite svoju ku}uili stan u~initi energetski {tedlji-

vijim, prvi korak je svakako -promena prozora.

DOPLATI I - UŠTEDIIako dobro potkrepljena sa-

vremenim standardima gradnje,kod nas je ova tema poprili~nozapostavljena, kao i druge kad jeo u{tedi re~. To je bila tema pa-nel diskusije koja je nedavnoodràna u organizaciji Central-no-evropskog foruma za razvoj- CEDEF u saradnji sa Agenci-

jom za energetsku efikasnostRepublike Srbije i kompanijomRehau. Tema, „Prozori - prvikorak do energetske efikasno-sti”, ve} dovoljno govori. Cilj jedakle unapre|enje informisa-nosti javnosti i privrede ozna~aju prozora kao jednog odpolaznih faktora energetske efi-kasnost u objektima. Na skupusu u~estvovali Ana B. Bovan,predsednik CEDEF-a, mr Bo-jan Kova~i}, zamenik direktora

Agencije za energetsku efikas-nost Republike Srbije, dr Dimi-trije Lili}, savetnik za energetskuefikasnost u zgradarstvu, Agen-cija za energetsku efikasnost Re-publike Srbije, dr Maja Todoro-vi} sa Ma{inskog fakulteta uBeograd, Predrag Vasiljevi} izkompanije Rehau i arhitektaAnja Ivana Mili} iz Arhitekton-sko-projektantske kompanijeArhi.pro.

Panel diskusija obra|ivala jedosta vaàn aspekt energetskeefikasnosti - prozore. Ovaj naiz-gled svakodnevni pojam je odprevashodnog zna~aja za svako

Kako do EFIKASNIJE potrošnje energije

Prozoriprvi korak ka štednjiIako dobro potkrepljena evropskim savremenim standardima gradnje, kod nasje ova tema poprili~no zapostavljena, kao i druge kad je o u{tedi energije re~

VELIKI I MALIva velika pitanja u vezi sa energijom jesu - kakoobezbediti nove izvore energije koji neugroàvaju ivotnu sredinu i kako obezbediti vi-sok stepen efikasnosti njihovog kori{}enja.Re{enje i jednog i drugog problema zahtevakreativnost koja se ispoljava na dràvnom ime|udràvnom nivou kreiranjem odgovornepolitike, i naravno nau~nim razmatranjima iinovativnom tehnologiom. S tim u vezi, cenaprelaska na nove izvore energije izuzetno je vi-soka. Potrebno je obezbediti zna~ajne subvenci-je. Iako izgleda logi~no da traganje za novim iz-vorima podrazumeva i nu`no pove}anje ene-rgetske efikasnoti, u praksi smo daleko od toga.Na jednoj debati u okviru Evropske unije 2008.godine, grupa stru~njaka koja je radila na izradistudije prelaska na obnovljive izvore energije uEU, u zaklju~ku je navela da bi za ~lanice Unije

bilo isplativije i jednostavnije da po~nu postepe-no da {tede energiju iz konvencionalnih izvoraumesto da se odmah prebacuju na zelene izvo-re. A zamislite tek koliko je to skupo za jednuzemlju kakva je Srbija, koja je poznata poenormnom rasipanju energije. Treba dakle na}ioptimalna re{enja, a prvi korak je svakako {te-dnja energije. Iako nama u Srbiji, kako se ~ini, tonije prioritet, jer je energija relativno jeftina, bezsistemskih re{enja u{tede i naplate, setite se danije re~ samo o doma}instvima, ve} i o velikimindustrijskim i drugim sli~nim sistemima. A kakodo toga do}i odgovor }e dati i zakon o raciona-lnoj potro{nji energije koji, u skladu sa planom,treba da bude usvojen u junu. U svakom slu~aju– vredi razmisliti – jer u bliskoj budu}nosti sigur-no vi{e ne}e biti jeftine energije.

D

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:22 AM

57

doma}instvo, industriju i ukupnuenergetsku efikasnost celedràve - ocenili su u~esnici. „Pro-zori su najve}i „tro{a~i” kroz kojese izgubi ogromna koli~ina sku-pe energije. Oni su po svetskojstatistici prvi korak ka energet-skoj efikasnosti koji preduzimajukako velike industrije tako i do-ma}instva i time ostvaruju u{te-du i do 40 odsto. Obezbe|ivanjeili zamena prozora energetskiefikasnijim je najjednostavnijimetod za smanjenje ra~una zatoplotnu i elektri~nu energijui upravo se preduzima kao prvikorak usled jednostavne proce-

dure koju zahteva u odnosu nadruge na~ine uvo|enja energet-ske efikasnosti.“

Kako je istakao dr DimitrijeLili}, projekat „Energetska efi-kasnost u Srbiji“, koji je Agencijaza energetsku efikasnost realizo-vala na osnovu usvojenog Planaimplementacije projekta i poprocedurama Svetske banke, jepokazao da se ~ak 84 odsto odukupnih investicija na projektu,odnosilo na unapre|enje ene-rgetske efikasnosti zamenomdotrajalih i neefikasnih prozora.„Prakti~ni efekti realizacije ovogprojekta mogu biti relevantni

primeri u{tede ostvarene zame-nom prozora“, naglasio je dr Li-li}.

Predrag Vasiljevi} je izjavio daRehau, kao dru{tveno odgovor-na i inovativna kompanija, gledau budu}nost i radi na razvoju si-stema za u{tedu energije. Takoje Rehau ovom prilikom pred-stavio svoj inovativni i energetskiefikasan prozorski profil Geneo,pogodan za primenu kako kodniskoenergetskih, tako i kod pa-sivnih ku}a. Geneo se odlikujeizuzetnim vrednostima toplotneizolacije i omogu}ava u{teduenergije i do 76 odsto.

Dr Maja Todorovi} je na pri-meru jedne vi{espratne stambe-ne zgrade u Beogradu prikazalauticaj prozora na gubitke toplo-te, specifi~nu godi{nju potro{njuenergije za grejanje i u{tede unovcu koje se mogu posti}i za-menom starih neefikasnih pro-zora. „Sa termi~kog aspekta pro-zor je najosetljiviji i najdi na -mi~niji element gra|evinskogomota~a zgrade, tako da je nje-gov uticaj na gubitke toplotezgrade i potro{nju energije zagrejanje jako veliki“, naglasila jedr Todorovi}.

„[to bolje razumemo koliko suprozori zna~ajni i obavestimo seoko na~ina njihovog pravilnogkori{}enja, utoliko pre }emopo~eti da uti~emo na svoj me-

se~ni ra~un za energiju i pove}atienergetsku sigurnost svog doma,energetske efikasnosti“, izjavilaje predsednica Upravnog odbo-ra CEDEF- a Jovanka Arsi}-Ka-ri{i}.

TEORIJA I PRAKSAEvo kako bi to trebalo da bude

u praksi. Prozori koje treba na-baviti su oni s dvostrukim ili tro-strukim ostakljenjem sa vazdu -{nim prostorom od najmanje 16mm. Potrebno je da prozori ima-ju i specijalni Low-e premaz naunutra{njoj strani stakla. Ovajpremaz spre~ava gubitak toplotereflektuju}i je natrag u prostor.Tako|e je bitan i kvalitetan okvirkoji ne gubi toplotu. Ovi prozorisu u odnosu na obi~ne prozoreskuplji za oko 20 odsto, ali su imtoplotni gubici u proseku 50 od-sto manji. Ne{to zahtevniji koraksvakako je i dobra izolacija. To seprvenstveno odnosi na poro -di~ne ku}e bez fasade i stare sta-nove u zgradama s lo{om izola-cijom i fasadom. Kad sve to sre-dite, sa dobrom izolacijom i kva-litetnim prozorima reìje se mo-gu smanjiti i skoro prepoloviti .Na tome ne treba {tedeti.

Ukoliko ipak ìvite u stanu ugradu, onda tro{ite do mile volje,jer grejanje ionako pla}ate pokvadratu, a ne po potro{nji. Zasada.

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:22 AM

58

zelenaarhitektura

PATRICKA MARSILLIJA„Arhitekte projektujuza sada{njost, saiskustvom pro{losti,za nepoznatu ineizvesnu budu}nost“re~i su jednog odnajve}ih „zelenih“arhitekata dana{njice– Ser NormanaFostera. Projektanti igraditelji nose svest oranjivosti planete,misle zeleno,dizajniraju zeleno,proizvode i investirajuzeleno. Zelenaarhitektura nijemoderan pravac, ve}je koncept odrìvogstvarala{tva i gradnje,sa punimpo{tovanjem prirode iokruènja

Tekst: Branka Bo{njak, dipl. ing. arh.

Projektovati zeleno, zna~i stvarati objekte po meri~oveka, koriste}i eko sisteme kao makro modele,

uz stalni dijalog sa prirodom. Zelene zgrade se gradeod prirodnih materijala koji su uklopljeni u ambijenti koji se lako recikliraju. Projektantski koncept favo-rizuke zelenu funkcionalnost - enterijer se okre}e kaprirodi, ~ime se posti u maksimalna osun~anost, to-plota, prijatnost i konfor.

Urbanisti~ki posmatrano, zeleno projektovanje jeispravna orjentacija, primerena gustina naseljavanja,su ivot sa postoje}om arhitekturom i urbanom ma-tricom.Graditi u skladu sa prirodom zna~i - koristiti{tedljive materijale koji pove}avaju termi~ka svojstvaobjekta, uz primenu alternativnih izvora energije.Prioritet je upotreba obnovljivih, nezaga|uju}ih izvo-ra energije (solarna, geotermalna i energija vetra) iprimena {tedljivih modela grejanja (podni, zidni i pla-fonski paneli).

Ako se zeleno projektovanje kombinuje sa koncep-tom „pametne ku}e“ koja {tedi energiju i vodu i kon-zervi{e njihove rezerve dobijaju se konfor za korisnike,ekolo{ka i ekonomska odrìvost objekata. Utro{akukupnog energetskog bilansa koji otpada na zgradei prate}i transport ljudi je 70 procenata. Zato energet-ska efikasnost gradnje predstavlja najbitniji elementenergetske bezbednosti jedne zemlje.

Sa pionirskom stra{}u francuski arhitekta PatrickMarsilli ve} 25 godina projektuje tipi~ne zelene ku}epod imenom Domespace. Od 1988. godine, kada je

nastala prva ku}a ovog tipa, do danas, sagra|eno je130 sli~nih objekata. Prvenstveno koncipirana da bu-de porodi~na ku}a, Domespace moè biti hotel,izlo`beni prostor, poslovni ili ugostiteljski objekat.Proizvodi je, po zahtevima kupca, istoimena kompa-nija locirana u Francuskoj Bretanji. Bez obzira na svusloènost i specifi~nost gradnje, ku}u je mogu}eporu~iti u elementima i samostalno organizovatimontaù.

Osnovni koncept Domespace ku}e je gradnja ponajstro ijim ekolo{kim pravilima, upotreba prirodnihmaterijala, kori{}enje obnovljivih izvora energije, pri-lago|avanje ambijentu i stvaranje maksimalnog kon-fora korisnicima. Njen kru`ni oblik i mogu}nost roti-ranja za 330 stepeni ~ini je sposobnom da bira orjen-taciju prema poloàju sunca ili atraktivnosti prirode.

Osnovna konstrukcija Domespace ku}e je od la-meliranog drveta koje ima FSC sertifikat (potvrda ouskla|enosti uzgoja, se~e i obrade drvata sa ekolo{kimi socijalnim standardima, bez hemijskih tretmana).Dominira crvena kedrovina obzirom da sadr i priro-dne smole koje {tite od truljenja i {teto~ina, te nemapotrebe za za{titnim premazima {tetnim po ljudskozdravlje. Izme|u lu~nih greda ugra|uje se sirova plutakao najbolji prirodni izolator. Spoljni pokriva~ ku}ezavisi od ambijenta i moè biti od drvenih plo~a, {krilj-ca, {indre...

Enterijer ku}e je uglavnom drveni, prilago|en oval-nom prostoru koji name}e oblik objekta. Podno zidneobloge rade se od plemenitih vrsta drveta: kedar, ari{,hrast. Ambijentom dominira centralni kamin sa na-

R tiraju}

Šta je ustvari DOMESPACEi zašto je Patrick Marsilli

„ZELENI ARHITEKTA“?

DOMESPACE je ku}a izra|enaod najkvalitetnijeg drveta, kojase okre}e za suncem ili èlje-nim pogledom. To je svetaodom koji funkcionalnom orga-nizacijom i toplinom ambijeta

pruà zdrav u udoban ìvot.Domspace {tedi energiju,po{tuje prirodu, uklapa se uokruènje i postaje deo nje. Iz-ra|en je od 100 odsto razgra-divih materijala te ne ugroàva

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:22 AM

59

gla{enim dimnjakom koji prolazi kroz sve etaè. Pro-storije se preta~u jedna u drugu, a svetlost gospodariku}om. Koso postavljeni prozori omogu}avaju dobarugao ulaza sun~eve stetlosti, te je ~esto potrebno bra-niti se od previ{e sunca. Rotacijom ku}e, prati se dne-vno kretanje sunca, ali i bira panorama.

Upravljanje rotacijom ku}e vr{i se preko daljinskogupravlja~a. Nije mogu}e kretanje u punom krugu ob-zirom da pojedini delovi ku}e treba da su fiksni (deobetonske konstrukcije i motor), ve} „samo“ 330 ste-peni. Brzina rotacije je 1 do 4 in~a u sekundi, te se zakratko vreme dobije direktno svetlo ili senka, sa po-gledom na izabrani pejza . Mogu}e je kompjuterskoprogramiranje rotacije u skladu sa godi{njim dobomi dnevnim navikama uku}ana. Promena poloàja ob-jekta moè se uskladiti i prema racionalnomkori{}enju toplotne energije ili za{titi od letnjeg sunca,~ime se pove}ava energetska efikasnost.

Fleksibilne instalacije (struja, voda i kanalizacija)sme{tene su u pokretne cevi koje se grupi{u u central-noj cevi sme{tenoj uz osovinu sa motorom za rotacijuku}e.

Toplotna izolacija obezbe|ena je ugradnjom siroveplute koja je dugove~na i prakti~no nerazgradiva sa95 odsto vazduha u mikro{upljinama. Zvu~nu izola-

ciju podova i plafona ~ine kombinacija drveta i plute,a dvostruko staklo i roletne smanjuje buku od ki{epo kosim prozorima. Prirodno za{ti}ena kedrovina{titi drvo od truljenja te je Domspace prikladan zasve klimatske prilike – od vla`nih morskih obala, pre-ko sne`nih planinskih krajeva do vrelih ameri~kihpustinja.

Izdr ljivost Domspace ku}e meri se otporno{}u nazamljotrese osam stepeni Merkalijeve skale i na ura-gane pet. Kategorije. [to se ti~e dileme da li je ovaj vidgradnje vi{e podloàn o{te}enjima od poàra, odgo-vor je – ne. Lamelirano drvo crveni kedar ima klasifi-kaciju protivpoàrnosti identi~nu kao i ve}inagra|evinskih materijala (beton, opeka). Odsustvomaterijala koji gore}i proizvode toksi~ne gasove (pla-stika, sinteti~ki premazi i izolacije) predstavlja doda-tnu prednost Domespace ku}e.

Energetska efikasnost proisti~e iz vi{e faktora.Kru`ni oblik ku}e i njena izdignutos od tla,obezbe|uju stalno strujanje i temperiranje vazduhau ku}i. Postavljanje solarnih kolektora ili geotermal-nih toplotnih pumpi racionalizuju tro{kove snabde-vanja energijom. Mogu}nost upravljanja reìmom„vi{e ili manje sunca“, zimi maksimalno greje, a letihladi ku}u.

ku}eu}e

pripodu. Veliki kosi i vertikalniprozori uvode pejza` u dom,drvene povr{ine pove}avajuose}aj bogatstva svetla, azaobljene forme daju boljuiskori{}enost povr{ine i zapre-

mine prostora. Upotreba alter-nativnih izvora energije i njenoracionalno kori{}enje dokazujepunu svest arhitekte o va`no-sti o~uvanja prirode.No, Domspace ima i poneku

manu. Nije mogu}edogra|ivati nove delove ku}e,ve} objekat trajno zadràvasvoj prvobitni oblik – nema se{ta legalizovati u postupku be-spravne gradnje. I jo{ ne{to -

kada se uve~e kasno vra}ate izprovoda, moè vam se destitida jedva prona}ete ulaz uku}u.

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:22 AM

60

younggreen

SASVIM NEOBIČAN VPovratak prirodi u pravom sm isU ovom beogradskom vrti}u mali{ani u~e kako da zavole prirodu, da razviju odnos prema njoj i nau~e daje za{tite. Vrti} ima svoju ba{tu u kojoj deca imaju priliku da nau~e kako biljka raste, {ta joj je potrebno zapravilan rast i razvoj i, {to je najva`nije, da sami u~estvuju u tome

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:22 AM

61

N VRTIĆm islu re~i

Tekst: Vesna Gli{i}Fotografije: Aleksandar Plavevski

Upro{lom broju govorili smo o ekolo{kimknjigama i priru~nicima za decu i va`no-

sti da se sa razvojem ekolo{ke svesti po~ne navreme. Ovog puta predstavljamo vam Centarza razvoj de~jih interesovanja „Povratak pri-rodi“, koji neguje specifi~an odnos rada sa de-com. [ta je to {to „Povratak prirodi“ ~ini takodruga~ijim, kako rade sa decom i na koji na~inrazvijaju kod dece svest o okolini i prirodiuop{te, razgovarali sa njihovim pedagozimaDanijelom Lazi}-Brki} i Nelom Kranj~evi}.

RADIONICE ZA SVE UZRASTE„Povratak prirodi“ nije samo vrti}, to je spe-

cifi~an centar koji se bavi razvojem razli~itihde~jih interesovanja kroz radioni~arski rad zauzrast od 2 do 12 godina. Sva deca, njih 35, ni-su podeljena u starosne grupe, ve} funkcio-ni{u kao tim i sve rade zajedno.

„To se pokazalo kao dobro, jer deca u~e pomodelu. Mla|i u~e od starijih i u interakciji susa njima. Sa druge strane, starija deca u~e dabudu bri`na i pa`ljiva prema mla|ima“, kaèDanijela Lazi}-Brki}. „Radimo prema Gard-nerovom modelu koji kaè da postoji osam ti-pova inteligencije. Trudimo se da kod decekroz razne aktivnosti na{eg programa raz-vijamo svaku od osam inteligencija“, kaèDanijela.

U okviru brojnih radionica, u tomneobi~nom vrti}u tretiraju ekologiju kao veo-ma vaàn segment i deo tzv. Prirodnja~ke in-teligencije.

„Ideja je da dete zavoli prirodu, da razvijeodnos prema njoj i nau~i da je za{titi“, kaèNela Kranj~evi}. Vrti} ima svoju ba{tu u kojojdeca imaju priliku da nau~e kako biljka raste,{ta joj je potrebno za pravilan rast i razvoj i,{to je najva`nije, da sami u~estvuju u tome.Za jedno dete koje ìvi u gradu va`no je daima priliku da kopa, da zasadi seme, zalivabiljku i posmatra je kako raste i prati promenena njoj. Deca to oboàvaju, njima je to fasci-nantno, imaju svoj pribor za ba{tu, vrlo su vre-dni. Sadimo {argarepu, luk, pasulj, paradajz~eri, tikvice, za~insko bilje, zelenu salatu, kar-fiol. Deca to vole, ose}aju se va`nim, jer u to-me u~estvuju, ujutru kad dodju prvo jure dazaliju ba{tu. Mi to povr}e kasnije jedemo, iakosu koli~ine simboli~ne, njima to mnogo zna~ijer su li~no u~estvovali u gajenju“, kaè Nelai dodaje da su njihova deca imala priliku dau~estvuju u pripremi slatke i slane zimnice,pravili su slatko, dèm, ajvar.

Posebno su ponosne na to {to njihova decau {kolu polaze sa razvijenom sve{}u o biljka-ma i odnosom prema prirodi, znaju kako bilj-ka raste i koji su njeni delovi, jer su za to dobilidobru osnovu.

BEZ GOTOVIH IGRAČAKAI TELEVIZORA

Da deca nisu samo zainteresovana zaba{tenske radove, govori i ~injenica da radou~estvuju u svim radionicama koje se organi-zuju. Igraju se igra~kama koje su sami napra-vili, jer u „Povratku prirodi“ nema gotovihigra~aka, ve} deca sama kreiraju svoju igru.

Danijela Lazi}-Brki} smatra da gotoveigra~ke nisu ma{tovite i ne bude kreativnostkod dece. „Oni su navikli da uvek ne{to rade,uvek ne{to prave, nau~ili su to. Imamo petak,kao dan kada mogu da donesu svoje igra~keod ku}e, ali njima to ovde uop{te ne nedosta-je. Navikli su da su uvek ne~im uposleni, a go-tovim igra~kama mogu da se zabave i kodku}e“, kaè ona. Deca najvi{e vole tzv. „Prlja-ju}u radionicu“ za koju je potrebno da done-su materijal od ku}e, {to ih ~ini veoma va`nim.

„Mi nemamo televizor niti kompjuter, nemislimo da je to dobro nastavno sredstvo u vr-ti}u. Mi{ljenja smo da tu vrstu zabave detemoè da dobije kod ku}e. Ovde im nudimone{to {to nemaju priliku da rade bilo gde.Ipak, tokom svetskog prvenstva, uneli smoTV, navijali smo i posle smo napravili stadion,jer su oni to eleli. Uvek se trudimo da ispra-timo njihova interesovanja. Program je dat sa-mo kao okvir, mi ga modifikujemo prema nji-hovim èljama i nemamo ~vrst raspored ak-tivnosti, ve} radimo sve dok su deca zaintere-sovana za temu koju sami predloè“, kaù Ne-la i Danijela.

ŠKOLARCI SU DOBRO DOŠLICentar „ Povratak prirodi“ otvara svoja vra-

ta i {kolarcima, koji su poha|ali vrti}. Oni voleda svrate u poslepodnevnim ~asovima, pet-kom ili subotom i tako nastave ono {to su prepolaska u {kolu godinama radili. „Ose}aju sevrlo bitnim jer su oni nosioci aktivnosti, onipredlaù, a mi radimo prema njihovim ideja-ma“, kaè Danijela Lazi}-Brki} i dodaje da suobrazovni ciljevi veoma va`ni, ali da su im va-spitni ciljevi ispred obrazovnih. Uvek se trudeda isprate de~je elje.

Veoma su ponosne na ~injenicu koju impredo~e roditelji {kolske dece da njihovi po-laznici uvek daju dobre rezultate kada krenuu {kolu i da imaju atipi~na znanja za decu toguzrasta. Ponekad im bude mali problem da

EKO RADIONICEU okviru Eko radionicadeca u~e program pode-ljen u tri celine: Moj vrti}(radna sredina), Moje te-lo i Moja okolina (ìvo-tna sredina). Ciljekolo{kih radionica jestvaranje uslova za zdra-vo odrastanje dece,upoznavanje sa potenci-jalima ìvotne sredine izna~ajem o~uvanje ìvo-tne i radne sredine. Decau~e i o posledicama {tet-nog opho|enja premaprirodi, prema sebi i dru-gima, razvijaju dobre na-vike i ekolo{ku svest. Ak-tivno su uklju~eni u pri-premi, kultivisanju iproizvodnji organskizdrave hrane iz njihoveba{te.

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:22 AM

62

younggreen

se uklope u krute {kolske okvire i program, aliim boravak u „Povratku prirodi“ olak{avaproces adaptacije u {koli. Pred{kolci i ovdeimaju priliku da rade u svojim radnim listovi-ma, prati se predvi|en pred{kolski program,ali se aktivnosti oboga}uju raznim radionica-ma. Roditelji su vrlo zadovoljni kad dete kre-ne u {kolu, jer je postiglno zrelost i ima zaista{iroka interesovanja i znanja. Dobro se sna-laze u svim {kolskim aktivnostima. Roditeljivide kvalitativnu razliku u modelu rada kojise neguje u „Povratku prirodi“ i vrlo su koo-perativni, vole da sara|uju, {to je veomava`no za realizaciju svih programa.

TIMSKI RAD JE NAJVAŽNIJIDanijela kaè da joj je kao inspiracija i motiv

bila 12-godi{nja }erka, ali isti~e da je ~itavCentar plod timskog rada i specifi~ne peda-gogije koju primenjuju. „Imam svoje li~noiskustvo u podizanju }erke, ona mi jeste bilamotiv, ali je ~itav Centar nemogu}e odràtibez timskog rada. Donesemo ideju, pa je po-sle zajedno razradimo i primenimo. Imamonastavnicu Mirelu koja decu u~i sportu krozradionicu „Zdravi Aladin“. Ona je pravisportski tip i vrlo je disciplinovana. Tu disci-plinu razvija i kod dece i to je zaista dobro.Na{e radionice su malo leèrnije, ali u sportutoga nema. Oni su vrlo disciplinovani islu{aju Mirelu vi{e nego nas“, kaè krozosmeh Danijela.

Deca imaju priliku da treniraju karate sapravim karatistom, poha|aju {kolu glume iu~e od pravih glumaca, ve`baju kapueru –brazilski ples koji je kombinacija saborila~kom ve{tinom!

Rade u manjim grupama, {to je jednosta-vnije, a engleski u~e i polaù u British Coun-cilu! Tamo dobijaju diplomu i odredjen brojgrbova, u zavisnosti od pokazanog znanja.Na{e sagovornice isti~u da je to dobar na~inevaluacije, kako de~jeg znanja, tako i njihovogminulog rada sa decom.

EKOLOGIJA OD MALIH NOGUZa razvijanje ekolo{ke svesti kod dece, u

„Povratku prirodi“ postoji radionica „Sun~a -na kasica prasica“, u okviru koje deca u~e oenergiji: kakva energija postoji, kako se {tedi,koji su obnovljivi, a koji neobnovljivi izvorienergije...

„Imamo ekolo{ku patrolu. Napravimo ne-ku situaciju, na primer, uklju~imo klimu i ot-vorimo prozor, ili otvorimo friìder i pustimodecu da vidimo da li }e to da primete. Dragonam je da ono {to ovde nau~e {ire dalje i pri-

menjuju kod ku}e. Roditelji nam kaù da supo~eli da zatvaraju vodu kada peru ruke ili zu-be i vode ra~una da i roditelji to rade i da „mal-tretiraju uku}ane da {tede energiju“.Ekolo{ku svest treba negovati. Mi smo pose-jali seme ekologije u njihovu svest, sada to tre-ba da se razvija i neguje, jer ukoliko se ne ne-guje -nema svrhe“, kaè Nela Kranj~evi}.

Deca u „Povratku prirodi“ imaju dobar od-nos prema okolini i prema ljudima, imaju raz-vijen na~in komunikacije, jer su tome u~enikroz program o nenasilnoj komunikaciji.Umeju da slu{aju sagovornika, po{tuju drugeljude, znaju da upute i prime kritiku. Radio-nice ~esto nastanu potpuno neplanirano, sa-mo zato {to deca pokaù interesovanja. Takavje slu~aj sa radinicom „Kineski jezik“, koju jepoèleo jedan de~ak, a ostali prihvatili i radou~estvovali u tome.

NEMA TABU TEMA„Ne mislimo da ima tema koje nisu za decu,

ve} ih samo treba prilagoditi njihovom uzra-stu“, kaù Nela i Danijela koje su nedavno sadecom pri~ale i o zemljotresu u Japanu. Jednaod radionica je i „Bukvar de~jih prava“, a nji-hova deca su veoma radoznala, sva{ta ih pita-ju i – imaju pravo da znaju odgovor! „Nematabuiranih sadràja za decu, samo je va`no ka-ko se to deci predstavlja“, kaù na{e sagovor-nice i isti~u da smatraju kako je li~nost ta kojavaspitava dete. „Oni vrti} doìvljavaju kaomesto ìvljenja, imaju razvijen odnos premastvarima, po{tuju tudje radove i ni{ta neuni{tavaju. Va`no nam je da vlada takva ko-munikacija i takva atmosfera ovde, jer oni u~e~ine}i. Deca najvi{e vole da budu napolju, ka-da je lepo vreme. U dvori{tu imaju „hotel zagliste“, a prostor u kome borave doìvljavajukao svoj i dobro se u njemu ose}aju.

Ideja zaposlednih u „Povratku prirodi“je znanja, ve{tine i ekolo{ku svest kojusteknu u vrti}u i dalje razvijaju i primenju-ju u ìvotu.

OSAM INTELIGENCIJA:Gardnerova teorija osam inteli-gencija obuhvata:

Lingvisti~ka(razumevanje re~i i pojmova-~ita-nje, pisanje tekstova)

Logi~ko-matemati~ka(re{avanje problema, logi~ko za-klju~ivanje)

Spacijalna(snalaènje na mapi, pakovanjestvari, orijentacija u prostoru)

Muzi~ka(pevanje, komponovanje, svira-nje instrumenata, procena mu-zi~kih dela)

Telesno-kinesteti~ka(pisanje, sportske igre, gimna-stika)

Interpersonalna(razumevanje pona{anja, emoci-ja, motiva)

Intrapersonalna(razumevanje sebe, ko smo, kakose moèmo promeniti)

Prirodnonau~na (koristi se radi istraìvanja i razu-mevanja zakona prirode)

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:22 AM

63

titan

ôve~anstvo se poslednjih decenijasuo~ava sa brojnim izazovima u o~uva-

nju ivotne sredine. Zaga|enje vode i vazdu-ha, eksploatacija prirodnih resursa, upotrebamoderne tehnologije samo su neki od fakto-ra koji dovode do poreme}aja biolo{ke ra-vnoteè, ugroàvaju biodiverzitet, uzrokujukisele ki{e i klimatske promene.

Uvi|a se zna~aj odrìvog razvoja, kaona~ina da se privreda i ekologija dovedu u ra-vnoteù, kako bi se prirodno bogatstvo pla-nete sa~uvalo i za budu}e generacije. Mnogekompanije svesne su koliko je va`no voditira~una o zdravlju ljudi i kvalitetu ekosistema,za{tititi biljne i ivotinjske vrste i racionalnokoristiti prirodna dobra. Za mnoge od njih,odrìvi razvoj predstavlja osnovno usmerenjei put postizanja harmonije izme|u socijalnih,ekonomskih i faktora za{tite ivotne sredine.

Poslovanje TITAN Cementare Kosjeri},jedan je od primera dobre prakse kada je upitanju po{tovanjeprincipa odrìvograzvoja i odgovor-nost prema ìvot-noj sredini. Dru -{tve no odgovornoposlovanje, kaointegralni deo ide-je-vodilje kompa-nije, predstavljasve snu i dobrovo -ljnu posve}enostunapre|enju svetau kom ivimo, koja ima ljudsku, dru{tvenu, idimenziju brige o ìvotnoj sredini. Ovakavpristup podrazumeva ostvarivanje poslovnihciljeva na eti~an i dru{tveno odgovoran na~in.

Kao kompanija koja proizvodi materijal zastvaranje betonskih konstrukcija, ona dopri-nosi stvaranju dru{tvenih vrednosti, kao {tosu bezbednost, trajnost, ekonomi~nost, efi-kasnost resursa i povezivanje ljudi. Istovre-meno, uz jaku svest o uticaju aktivnosti naìvotnu sredinu i lokalnu zajednicu, kompa-nija je posve}ena eliminisanju i smanjenjuovog uticaja, nastoje}i da ~ini {to manje lo{eg.Drugi, podjednako vaàn princip – ~initi {tovi{e dobrog – ostvaruje se kroz nastojanje da

se doprinese dobrobiti zaposlenih, njihovihporodica, lokalne zajednice i dru{tva uop{te.

Najsavremenije prakse koje kompanija ko-risti u cilju {to boljeg poslovanja, prilago|enesu ovim postulatima, pa su svi procesi u skla-du sa tehnologijom koja ne ugroàva ivotnusredinu. Kompanija podsti~e i negovanje od-govornih stavova i pona{anja u vezi sa ivot-nom sredinom.

U projekte za{tite ivotne sredine, samo u2010, kompanija je uloìla vi{e od milionevra. Pola miliona evra investirano je u po-strojenje za pre~i{}avanje sanitarnih i indu-strijskih i atmosferskih otpadnih voda. Posleprolaska kroz linije za pre~i{}avanje, ~ista vo-da iz postrojenja zbirnim kolektorom odvodise u reku Skrape`. Ukupno 550 hiljada evrainvestirano je u silos za skladi{tenje i tran-sport lete}eg pepela, kao i zatvorenoskladi{te piritne izgoretine. Izme{tanje ovihmaterijala u zatvorene skladi{ne prostore

realizovano je u ciljusmanjenja emisija.

Kako bi podstakla po-dizanje svesti op{te ja-vnosti o va`nosti brige oìvotnoj sredini, TITANCementara Kosjeri} ra-do pomaè pri realizacijiprojekata koji promovi{uovu temu. Posebnapa`nja poklanja se naj-mla|ima, da bi oni edu-kovali starije generacije.

Pro{le godine, kompanija je podràla neko-liko inicijativa. Gra|ani Kosjeri}a su imalipriliku da pogledaju pozori{nu predstavu„Drvka – ekolo{ka pri~a“ na Dan planeteZemlje, 22. aprila 2010. Izlo`ba umetni~kihfotografija takmi~arskog karaktera, EKOFOTO organizovana je ~etvrti put. Ovo je je-dan od na~ina podse}anja na posledice ne-odgovornog odnosa prema prirodi. De~jiekolo{ki kamp u selu Skakavci obuhvata nizaktivnosti, kroz koje deca {kole iz ovog sela,sa gostima – decom iz Beograda i Novog Sa-da, u~e o ekolo{kim vrednostima i kroz igruneguju drugarstvo, kreativnost, brigu o pri-rodi.

Primer dobre prakse TITANCementare Kosjerić d.o.o.

ČINITIŠTO VIŠEDOBROGKao kompanija koja proizvodimaterijal za stvaranje betonskihkonstrukcija, ona doprinosistvaranju dru{tvenih vrednosti,kao {to su bezbednost, trajnost,ekonomi~nost, efikasnost resursai povezivanje ljudi. Istovremeno,uz jaku svest o uticaju aktivnostina ìvotnu sredinu i lokalnuzajednicu, kompanija jeposve}ena eliminisanju ismanjenju ovog uticaja, nastoje}ida ~ini {to manje lo{eg

TITAN Cementara Kosjeri} d.o.o.po~ela je sa radom 1976. godine, i sadana{njim kapacitetom, od oko750.000 tona cementa godi{nje, po-kriva zna~ajne delove trì{ta Srbije iCrne Gore. Cementara je od privatiza-cije, aprila 2002. godine, postala deovode}eg gr~kog proizvo|a~a cementa,TITAN Grupe, multiregionalne kompa-nije prisutne na tri kontinenta. Kom-panija poseduje sertifikate kvaliteta:ISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001.Zahvaljuju}i talentima i zalaganju svihzaposlenih, uspe{na je od po~etka ra-da, i razvija se kao regionalni proiz-vo|a~ cementa, kombinuju}i preduze-tni~ki duh i vrhunsku operativnost sapo{tovanjem ljudi, dru{tva i ìvotnesredine

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:22 AM

BENEFICIJEVlasnici ekolo{ki „podob-nih“ automobila dobi}eECO Friendly licencu u vi-du sertifikata prilikom ku-povine svojih vozila. Dobi-jena licenca omogu}avapovoljnije uslove finansira-nja koje obezbe|uje Socie-

te Generale leasing - ta-kozvani „Zeleni lizing“.Potom, jo{ jedna poznataku}a je uklju~ena u ovukampanju, a re~ je o kom-paniji Wiener Städtischeosiguranje koja je za auto-mobilske „~istunce“ rezer-visala poseban paket osi-guranja - „Zeleno osigura-nje“. No, to nije sve. I JPParking Servis Novi Sad ta-ko|e je prepoznalo na-predne ideje, te }e sa svimsvojim ~lanicama, a re~ jeo jo{ trinaest gradova uSrbiji, ECO Friendly auto-mobilima obezbediti i „Ze-lenu parking“ kartu, kojapodrazumeva besplatnoparkiranje u periodu odgodinu dana.

64

upokretu

Dana{nji globalni ekolo{kitrendovi nalaù maksi-

malno smanjivanje emisije{tetnih gasova u atmosferu, presvih CO2, te na taj na~in direk-tno uti~u na aktuelnu proizvodnu filozofiju auto-mobilskih kompanija. Taj „zeleni“ talas polakostiè i u na{u zemlju.

EVROPA I SVETRegulativa u vezi sa emisijom {tetnih gasova u

EU, {to se putni~kih vozilati~e, postoji jo{ od sedam-desetih godina pro{log ve-ka. I od tada do danas jeneprestano poo{travana,tako da od Euro 1 nor-mi iz 1992. godine,stièmo do Euro 6 setapravila koja }e na snagustupiti 2014. Ukupnou~e{}e u zaga|enjuvazduha izazvano odstrane saobra}ajnihsredstava na global-nom nivou iznosi 13,5procenata. Od toga se9,9 odsto odnosi namotorna vozila, 1,6odsto na avio-sao-bra}aj, a 2,3 odsto naèleznicu, plovila idruge vidove tran-sporta. Trenutna re-gulativa u vezi sa emi-sijom {tetnih gasovase primenjuje na petgrupa {tetnih jedinje-nja: azotne okside,ugljovodonike, ugljen-monoksid, ~estice ~a|i,

a poslednjih godina aktuelan je -ugljen-dioksid. Od navedenih je-dinjenja, ugljen-monoksid (CO)je manje zna~ajan budu}i dau~estvuje sa daleko manjim pro-

centom u izduvnim gasovima (ne i sa zdravstve-nog aspekta, jer je, za razliku od CO2, toksi~an)dok je glavni zaga|iva~ onaj koji je i glavni krivacza klimatske promene i efekat „staklene ba{te“ -ugljen-dioksid (CO2).

[to se beneficija ti~e, vezanih za kupovinu vozilasa malom ili nultom emisijom {tetnih gasova, umnogim dràvama su date olak{ice i subvencije.Poreske olak{ice se podrazumevaju, a popustiznaju da budu veoma ozbiljni. Statistika kaè dana trì{tu Evropske unije, u ovom trenutku, 3,7odsto automobila ima emisiju CO2 manjuod 120 grama po pre|enom kilometru, atek 0,03 odsto manju od 100 grama.Me|utim, ohrabruju}e je da broj „ze-lenih“ vozila u Evropi nepre-

stano raste.

Pored subvencije nadležnog ministarstva od 100.000 dinara ECO Friendly obezbeđuje i niz komercijalnih beneficija

U korak sa EvropomI Srbija kona~no ulazi u svetske i evropske tokove. Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranjaod nedavno odobrilo je subvenciju u iznosu od 100.000 dinara za kupovinu hibridnih vozila. Dodu{e, nisuoslobo|ena carinskih tro{kova kako se najavljivalo, ali ovo su po~eci kada je pruànje olak{ica u pitanju

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:23 AM

SRBIJA I SUBVENCIJEKona~no, i mi ulazimo u svetske, odnosno ev-

ropske tokove. Ministarstvo ìvotne sredine, ru-darstva i prostornog planiranja od nedavno odo-brilo je subvenciju u iznosu od 100.000 dinara zakupovinu hibridnih vozila. Dodu{e, nisuoslobo|ena carinskih tro{kova kako se najavljiva-lo, ali ovo su po~eci kada je pruànje olak{ica u pi-tanju. Vrele Gume Media System prepoznao jeva`nost i zna~aj ekologije u domenu saobra}aja,te je ovu aktuelnu temu postavio kao prioritet.Shodno tome, uz podr{ku Ministarstva za prostor-no planiranje, rudarstvo i za{titu ìvotne sredineRepublike Srbije, pokrenuli su kampanju koja }ekao finalni rezultat imati dodatne beneficije za sveone koji budu vozili „zelene automobile“.

Naime, svi automobili sa emisijom CO2 manjomod 100 g po pre|enom kilometru uìva}e u izve-snim povlasticama. Vlasnici ekolo{ki „podobnih“automobila dobi}e ECO Friendly licencu u vidusertifikata prilikom kupovine svojih vozila. Dobi-jena licenca omogu}ava povoljnije uslove finansi-ranja, povoljniji paket osiguranja, kao iobezbe|ivanje besplatnog parkiranja.

ECO FRIENDLY - SRBIJA U EVROPIU Evropskoj uniji trenutno su na snazi Euro 5

standardi u vezi sa ograni~enjem emisije {tetnihgasova. Vezani su kako za vozila sa benzinskim,tako i dizel motorima. Restrikcija se odnosi pr-venstveno na azotne okside i {tetne ~estice, kojeostavljaju negativne posledice na zdravlje ljudskepopulacije, ali i na ìvotnu sredinu. Regulativa uvezi sa emisijom {tetnih gasova, {to se putni~kihvozila ti~e u EU, postoji jo{ od sedamdesetih go-dina pro{log veka.

KAKO SE MERI EMISIJA ŠTETNIH GASOVA?

Postoji standardizovan cikli~ni test koji jeosmi{ljen na na~in da simulira pravu vo`nju. [tose putni~kih automobila ti~e, emisija se meri ugramima po pre|enom kilometru. Teà vozila iradne ma{ine imaju drugi sistem provere, a rezul-tat je u korelaciji sa snagom motora (g/kW/h). La-ka vozila testiraju se u kratkom ciklusu koji po-drazumeva prethodno predvi|enu {emu u koju suuklju~ene vrednosti poput ubrzanja, usporavanja,promene stepena prenosa, koli~ine tereta itd. Ulaka vozila ubrajaju se vozila mase ispod 3,5 tone,to jest putni~ka vozila i laka komercijalna vozila.Prvi standardi za ovu grupu automobila odre|enisu u 70/220/EEC direktivi, ali su tokom vremenabili poo{travani.

65

Euro norma emisije za putni~ke automobile sa benzinskim motorima (g/km)Standard CO HC HC+NOx NOx PMEuro 1 (01. 07. 1992.) 3.16 - 1.13 - -Euro 2 (01. 01. 1996.) 2.2 - 0.5 - -Euro 3 (01. 01. 2000.) 2.3 0.2 - 0.15 -Euro 4 (01. 01. 2005.) 1.0 0.1 - 0.08 -Euro 5 (01. 09. 2009.) 1.0 0.1 - 0.06 0.005Euro 6 (01. 01. 2014.) 1.0 0.1 - 0.06 0.005

Euro norma emisije za putni~ke automobile sa dizel motorima (g/km)Standard CO HC HC+NOx NOx PMEuro 1 (01. 07. 1992.) 3.16 - 1.13 - 0.18Euro 2 (01. 01. 1996.) 1.0 - 0.9 - 0.1Euro 3 (01 .01. 2000.) 0.64 - 0.56 0.5 0.05Euro 4 (01. 01. 2005.) 0.5 - 0.3 0.25 0.025Euro 5 (01. 09.2009.) 0.5 - 0.23 0.18 0.005Euro 6 (01. 01. 2014.) 0.5 - 0.17 0.08 0.005

Svi automobili sa emisijom

CO2manjom od

100g po pređenomkilometru uživaće u izvesnimpovlasticama

Ovaj tekst je realizovan u saradnji sa ~asopisom Vreme gume

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:23 AM

B R O J 3 , A P R I L 2 0 1 1 ; G O D I N A I

besplatan primerak; Dvomese~no

66

impresum

Glavni i odgovorni urednik: Ivana Filipovi}, [email protected]

Izdava~: Future Media d.o.o. Terazije 7-9 11000 [email protected]

Direktor: Tamara Barto{

Adresa redakcije: Terazije 7 – 9, 11000 [email protected]@futuremedia.rs

Direktor izdanja: Emina Azizi

Direktor prodaje: Branko Drobnjak

Saradnici: Biljana Jeli}, Dragan Kolarov,Vesna Gli{i},Ana Stefanovi},Jelena \oki},Branka Bo{njakJelena Petrovi}

Dizajn i priprema za {tampu: „COOBO“ grafi~ka produkcija

Urednik fotografije: Aleksandar Plavevski

[tampa: Rotografika d.o.o, Segedinski put 72, 24000 Subotica

Stru~ni savet: Bojan \uri}, dràvni sekretar, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja

Rebeka Boòvi}, generalni sekretar Sekopak

Darinka Radojevi}, koordinator Nacionalne strategije za odrìvi razvoj u kabinetu potpredsednika Vlade Srbije za EU integracije

Goran Trivan, sekretar za za{titu ivotne sredine Grada Beograda

Sr|a Popovi}, predsednik Skup{tine Fonda Ecotopia

Zabranjeno je reprodukovanje svihpisanih i drugih materijala, njihova elektronska i bilo kojadruga primena bezprethodne dozvole redakcijskog kolegijuma. Redakcija ne snosi odgovornost za sadràj oglasa.

PRIJATELJI PROJEKTA:

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 502/504GREEN•magazine/ glavni i odgovorni urednik Ivana Filipovi}. - God. 1. br. 1(2010) . - Beograd (Terazije 7-9) : FutureMedia, 2010- (Subotica : Rotografika). -27cmDvomese~noISSN 2217-4214 = Green magazineCOBISS.SR-ID 180110604

Green Magazine se {tampa na recikliranom papiru

ISO14001, ISO9001

NordicSwan

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:23 AM

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:23 AM

green 3:Layout 1 4/30/2011 11:24 AM

HWMF Project's article in the Serbian press

Investor Relations

Transcript of HWMF Project's article in the Serbian press