+ 1

1

i

1.

1

1

Novozavjetni komentari Urednici : дleksendar Birvii i Stjepan Or~it

Tumacenje Pavlovih poslanica Kolo5anima, Filemonu

t 1

,..

1

PAVLOVE POSLANICE KOLOSANIMA 1 FILEMONU

UVOD 1 KO MENT AR

HERBERT М. CARSON

2. izdanje

DOBRA VEST Novi Sad, Koruska 24

1990

N:.tslov izvomika :

Copyriglll ©

TyrнJatc New Testatnent Commcrнary

Т11е t:.pi~tle od l'aul to tl1c C'ollossians апd Philenюn. Ьу Hcrbcrt М . C'arsoo

Ьу lnter-Varsity Press. Lekester. t::ngland

Copyreight za Jugoslaviju : Dobra vest , Novi Sad

t'revela: Stefica Orёic

Lektor: Nives Ораёiс

Korektor: Bogdanka Stjepanovic

Korice: Zivka Jaksic

Slog: Jelisaveta Peёkai Коvаё

Tehn. urednik: Hranka Kova~evic

Odgovara: Stjepan Orёic

lzdaje : Baptistiёka teolo~a ~ola

OOBRA VEST, Koru~a 24, Novi Sad

Stampa: Dobra vest. Novi Sad

Tirat 1000

...

1

1 • 1

·>

PREI)GOVOR N A SEM I Z L>ANJU

... widjelo se Bogu ludoleu pi'Opovijedanja spa­siti vjemilu. - Ј . Kor.J :21 . .

Rijetko Ьi tko u suvremenom jugoslavenskom k.rltanstvu smatrao nepotrebnim sustavno izdavanje tumaeenja Svetog pisma. Та se potreba oюblto osjeca na podrueju Novog zavjeta . Onje na­Aa najeitanija knjiga, utkana u optu nam pismenost , obrazovanje, umjetnieko nasЩe4e, duhovne vrђednosti i - ро sebl razumljivo -u Ьogoslutenje i moral. Tako је bilo i pri nastanlcu Crkve. Oёito­vale su se dvije einjenice: silazak Svetog Duha i propovђed ар .

Petra. Propovђedalo se puno , а to se eini i i:Saoas. Юјее је rac1ala rijee: iz Svetog pisma је stala izvirati krltanЙi propovjjed. Tuma­eenja Bofije rijeёi su bUa sastavni dio bogoslutenja , pobotnosti i duЮbritniёkog ·razgovora. U razdoЬiju crkvepih otaca, za vrђeme velikih nauёiteђa crkve i sve do danalnjih dana, Ьiblijslci komenta­ri su nezaobllazni sastojak teoiolke knjitevnosti. Ni. danalnju teololku literaturu ne moterno zamisliti bez njih. U kulturnom svijetu se svake godine javljaju nova djela, novi nizovi komenatra.

Novosadslca D о Ь r а v е s t se nada da се nizom N о -v о z а v ј е t n { k о т е n t а r i doprinђeti popunjavanju jednog neoprostivo zanemarenog podruёja u na§oj i inaёe siro­makloj teololkoj literaturj. lzdavaё vjeruje da ёini korak naprged u razumjevanju BiЬlije ј vjerodostojnosti kr~anskog propovije&­nja. Sama tumaёenja nisu propovijedi, nego grac1a za oblikovanje . livot је hitrђi od knjip. Zato treba prouёavati ј Sveto pismo i ђude. Ovim turnaёenjirna ono ·prvo te ын· poboђlano, а sarno propovjjedanje viJe okrenuto BiЬlijj ,

К о т е n t а r i nisu predvii'Seni kao nado_mjestak Duha Svetog. То nitko ozbiJjan ni ne misli.hdavaё vjeruje da su ova tu­maёenja rac1ena uz punu nazoёnoat Duha, te da се iatom prosvi­jetђeno~ Ьiti darovani IVi koji ih budu prouёavali u molitvi i poniznosti - bez obzira na Ьogoalovno obruovanje i svrhu ёitanja .

Neka Воg pomogne ovom ninl tumaёenja da ёasno 'ispuni svoju svrhu i bude na bJasoiiOv avakom korilniku.

Aleksandar BIRVIS

Novi Sad , svibnja 1983. Stjepan ORCIC

5

т

1

1 ј

OPCI PREDGOVOR

Sve koje danas zanima podu~avanje ili prou~avanje Novog zavjeta mora zabrinjavati nedostatak takvih komentara koji ne Ьi zapadali u jednu od dviju knjnosti - bilo u navo4enje nepotreb­nih stru~nih pojedinosti, bilo u pretjeranu sa!etost od koje nета · koristi. Urednik i izdava~ nadaju se da te ova serija donekle prido­nijeti uklanjanju spomenutog nedostatka. Njihov је cilj da stu­dentima i ozbiljnim ~itaocima Novog zavjeta stave na raspolaga­nje, uz umjerenu cijenu, komentare nekolicine znanstvenika, koji su, iako slobodni da svoje tekstove oЬlikuju ро vlastitom naho4e­nju, ujedinjeni u zajedni~koj 1elji da prorni~u Ыblijsku teologiju.

Svi su. komentari u prvom redu egzegetski, ра tek onda ho­rniletski, mada se valja nadati da te Ыti informativni i lrorisni ne samo za stu.denta nego i za propovjednika. Кriti~ka pitanja oplir­no su obradena u uvodnim odjeljcima, а, prema naho4enju pojedi­nih autora, i u dodatnim bilje§kama.

Komentari Novog zavjeta u ovoj seriji dosad su se temeljili na tzv. autoriziranom (Кing James) prijevodu. Me4utim, ufinilo nат se potrebnim da se ova posljednja knjiga serije, koja izlazi oko.osamnaest godina nakon prve, temelji na djelu Revised Stan­dard Version; jer oni koji se danas bave prou~avanjem BiЬlije uve­like upotreЬljavaju upravo taj prijevod. Nђedan prijevod, me4u­tim, ne smatramo nepogre!ivim,' kao !to ni za jedan gr~ki rukopis ili skupinu rukopisa ne dnimo da је uvijek ispravna! Gr~ke rije~i napisane su latinicom da se pomogne onima koji ne vladaju tim je­zikQm, te da oni.ma koji znaju gr~ki u!tedimo napor u odgoneta­vanju о kojoj se rije~i rupravlja.

Zahvalni smo !to је zanirnanje za ovu .erђu komentara. koja је sada i dovr§ena, bilo jednako snatno tokom svih godina njenog objavljivanja, te da su oni 1 dalje korisni onima koji prou~avaju BiЬliju u mnogim dђelovima svђeta .

R.V.G. TASКER

7

AV

RV

RSV

в

LXX

Abbutt

Alford

GLAVNE KRATICE

English Authorized Version (IGng James)

EngJish Revised Version, 1881 .

American Revised Standard Version, 1946.

Codex Vaticanus

Septuaginta (pretkr~canski . grtki prijevod Starog zavjeta)

OJmmeпtary оп Ephesians and OJ/ossians (The International Critical Commentary)

Тhе Greek Testament Henryja Alfordaa, 1857.

C.F.D. Moule OJmmeпtary оп OJ/ossiaпs and Phi/emoп C.F.D. Moulea, {Тhе Cambridge Greek. Testa­ment), 1957.

H.C.G. Moule OJlossiaп and Philemoп Stшlies Нandleyja C.G. Moulea

Ughtfoot Тhе Epistles of St. Paul: Ш The First Roman Caotuvuty Ј .В. Lightfoota, 1927.

Olshausen

Wordsworth

BiЬ/ical OJmmeпtary оп Galatians, Ephesiaпs, Colossiaпs, and Thessaloпians Hermann Olshau­sena (Clark's Foreign Theological LiЬrary), 185 l

OJmmeпtary оп St. Paul's Epistks Chr.istophera Wordswortha, 1858.

8

SADRZAJ

PREDGOVOR JUGOSLA VENSKOM IZDANJU

OPCI PREDGOVOR

GLAVNE КRATICE

NAPOMENA PREVODIOCA

PISC.t:V PREDGOVOR

UVOD

Crkva u К.оlоSта Pisac Poslanioe К.oloianima U~enje Poslanice К.olo§anima Poslanica Filemonu Robovlasniitvo

POSLANI(:A К.OWSANIMA: ANAUZA

POSLANICA К.OWSANIMA: К.Or.,tENТ AR

POSLANICA FILEMONU: ANALIZA

POSLANICA FILEMONU: KOMENTAR

9

s

7

8

10

11

13

13 13 17 19 22

2S

27

93

9S

N3pomen3 prevodjoc3

One kojj ~е se poslui.iti ovom kлjigom potrebno је ovdje u­pozorjti n3 dvjje stv3rj о

l o Engleski jzvornik upotreЫjav3 ЬiЬJjjsktj tekst prem3 RSV prjjevodu. ј to t3ko d3 ga cjclokupno uklap3 u tekst komen­tara . :.1 da Ьi se od ovog potonjtg mogao razlutjti. tjsk3 ga ku17.j . VOIII . l:J н:Јs prjjcvod ovc kнjjgc нроtrеЫјен је tckst Novogillo:Jvjc~ til u prjjcvodu Bon:.~venture Dudc ј Jerka Fucaka . jzdaнjc Krsc311S· k~ sadil~njostj, Z:.~greb . te је dak3ko. ј он uklopljen u tekst ko-1\0CIHar:.t o Medutjт, :taltvaljujнcj пюrfoloskjm ј sjntilktitkjm ро·

sebнostjтa engleskog. odnosнo ltrv:.ttskog . jezjk3. mjcstirttitno пјје Ьilo mogu~e tekst ВјЬЈјјс uklopjtj u tekst komellt3r3 bez lnil· пjjlt јzтјспа u prvoш od nјЉ. Rijtё је jskijutjvo о promjen3ma u dekliпacqj ј ko njugacjji. promjelt3Пl3 koje. narav1ю , nl u najnta­ltjoj mjcrj пе mjjenj3ju smisao teksta . Nek3 se tital3c stoga ne iz­lttltadj :.tko tu ј tiiiHO n:.tidc na hihJjjski tckst koii se 11 svakom slo· vt• 11с potlutliiril s onjm u 11jcgovoj 8jЬlqi o

, Poseban su problem onih ltekoliko mjesta u BiЬiij o

skom tekstu na kojima se engleskj ј na~ prijevod ne podudaraju, ра gdje autor komentara katk3d r3spravlja о pojmovima kojih 11

n3km prijevodu BiЬiije nemao N3 tim је mjestima , u slutajevima kad је bez toga rtenюgu~~pratjtj tekst komentara , te , optenito , kad se to tjnjJonu:inim, upozoreno na spomenute razJjke u poseb­njщ zagradama 1 1. oznatenima s "prjmo prevo"

10

r

t

PISCEV PREDGOVOR

Ovaj komentar ima korqene u seriji ekspozitorskih propovi­jedi, koje su proiza!le iz ustrajnog studiranja. Zbog toga se u nje­mu osje~a briga · ponekad podsvjesna - da se ispuni propovjednit­ka dutnost. Ako ovo bude malj doprinos otivljavanju ekspozjtors­kog propovijedanja u Crkvi, trud koji је ovdje uloteri blt 6е vi~ nego nagraden.

Poslanica Kolo~nirna је u svojoj Ьitj kristocentri~na. Suo· ~en sa Шenjem k.rivog utenja, Pavao okre~e misli ј srca vjernika Кristovoj оюЬi ј djelu jer је portesen njegovom slavomo Zato ova poslanica ima poruku za Crkvu u svako doba, а vjerojatno poseb­no u ovo na~. Usred svih opre~nih tokova rni!ljenja ј prakse u Crkvi u !irem srnislu, postoji potreba za ~vr~om potvrdom Кris­tovog gospodstvao On је jediлi glava Crkve, ј njegova Rije~ mora bjtj kona~an autorjtet о

Ali ono !to је io~no za Crkvu u cjelinj, to~no је ј z.a svakog pojedinog vjernika. Mno!tvo teorjja vrlo ~esto vi~ zbunjuje nego !to pomafe u traunju Ьitj и Kristuo Pavlova stalna upotreba ovog izraza s njegovom tivom svije~u о bogatstvu koje doЬiva vjernik treba nas potaknutj na to da pooovno ispitarno slavu na§eg polo­taja, polo1aja oovih ljudj и пјети.

Pokuavajuci protuma~iti ovu poslanicu, ја sam, dakako, i­ao ulюdanirn stazarna pnih 'tiji su trud i predanje obogatili na~ razumijevanje Rjjeti i od kojih sarn i sarn mnogo nau~io. Takoder bih se 1elio zahvaliti onima koji su me potakli da se latim toga teksta. Ctanovima dru!tva WestmJnster Fellowship-a, а posebno dru Martynu Uoyd-Jonsu, du!an sarn toliko da se ni.kada netu moei potpuoo odu!jti. Poticaj da to treba Ьiti pravo Ьiblijsko razmi!ljanje dali su mj ~larюvi ovog dru!tva i zato - soli Deo gloriao

Herbert М. Carюn

11

t

t

1 ј

UYOD

CRKVA U KOLOSIMA

Kolosi su jedan od triju gradova koji su smjesteni u dolini Lykus, а preostala dva bila .su Laodiceja i Нijerapol . Kako su bili jedan Ьlizu drugog, bliske veze izmedu razlicitih zajednica bile su neizbjezne, а to se moze osjetiti i u poslanici. Zato Pavao ukljucu­je vjernike iz Laodiceje medu one za koje se moli (2,1), а Laodice­ja i Hijera.pol spominju se u vezi s Epafrinim suradnicima (4,13). Zatim, redovno komuniciranje izmedu gradova olak~valo је raz­mjenu objedinjenih pisama (4,16). Laodiceja је bila najvafnija od spomenutih gradova, jer је bila g1avni grad pokrajine . Nasuprot njoj, Kolosi su u to vrijeme bili malen grad, zasjenjen bogatim sus­jedima i zacђelo ne bas osoblto znacajan.

Najvjerojatnije је da Pavao nije posjetio ni jedan od ovih gradova. U izvjestaju s njegovog misђskog puta u Djelima ti se gra­dovi ne spominju; zapravo, on kafe da oni n.isu vidjeli njegova lica (2,1). Wordsworth, doduSe, u svojoj primjedbl na ovaj stih objas­njava da Pavao ovdje, u stvari, pravi razliku izmedu onih u Kolosi­ma i Laodiceji, koji su ga vidjeli, i onih na drugom mjestu, koji ga nisu vidjeli. Ali buduci da nema ni traga nekom kontrastu u ovom sthu, ovo је objasnjenje prilicno izforsirano , jer su З skupine jed­nostavno povezane veznikom "i". Vjerojatnije је da је Evandelje do§o u tu pokrajinu posredstvom Pavlovih obracenik.a. Tako је Epafra jedan koji ih је poucavao Evandelju (1,7), а Filemon, u cijoj se kuci sastaje crkva, oзobni је Pavtov obracenik (Fil.19). ProdШeni boravak u Efezu prilikom treeeg misijskog putovanja doveo је do rasprostranjivanja rnisije, tako da Luka moze reei ka­ko "svi fitelji Azije, Zidovi i Grci, culi su R.ijec Вozju" (Djela 19,10). Postoji velika mogucnost da је Epafra cuo i prirnio Evan­delje u Efezu, ра da ga је zatim odnio natrag u Kolose, gdje је Ьiо njegov dorn (4,12).

2. PISAC POSLANICE KOLOSANIMA

Tu se javljaju dva glavna pitanja. Је li Pavao sam pisao ovu

13

POSLANICE KOLOSANIМA Ј FILEMONU

poslanicu; ј ako jest, gdje је Ьiо kada ju је pjsao? Sto se tjte Pav­lova autorstva, dokazj kojj se uzimaju za pobijanje ove tvrdnje nj.

su uvjerђjvi . Osebujnostj jezika prilitno su objamjjve s obzirom na posebne okolnosti koje on obraduje ј s obzirom na posebnu gre§ku koju nastoji ispravitj. Ne motemo dokazati da hereza u Kolosima ima okus gnosticizma drugog stolje~a. Istina је da su tu u povoju gre§ke koje su se kasnije potpuno razvile u gnostitkoj sektj; ali na ovom stupnju izrazi kao !to su pleroma, teleios ј

gnosis nisu upotrijeЬljenj u onom znatenju koje su dobili kasnjje. Njihova upotreba u ovoj poslanicj temeJjj se u dobroj mjerj na spisima iz prvog stolje~a.

Suvremenj oЬlik napada na Pavlovo autorstvo iznio је Char· les Masson.l On preuzirna Holzmanovo mШjenje da se kanonska Poslanica Kolo§anima razvila od prvotne Pavlove poslanice. То iz. v~rno pismo bllo је kratko . pisano је iz zatvora · ali ga је kasnye profuio pisac Poslanice Efetanima. Tako је Masson spreman prj. znati samo da је "poslanica u tom pogledu Pav1ova". On zastupa rni§jenje da је sadamja poslanica · kakvu imamo danas . razrada doktrine, !to је strano pravirn Pav1ovim poslanjcama. Ali kao od­govor mogli bismo ista~j da dok u Pavlovim spisima pratimo raz­voj s doktrine izlotene u Poslanici Kolo§anima prirodno proizilaze iz utenja u drugirn poslanicama. Tako upravo u doktrinj za koju Masson smatra da је strana razradj Pavlova utenja, naime u uce­nju о crkvi koja doblva fivot ј jedinstvo od glave, sjgurno se kre~e­mo u istom smjeru razmi§ljanja kao u 1. Kor .12,12 i dalje Ш Rim. 12,5. Slicno tome, kristo1ogija ove poslanice Ьliska је s Poslani­com Filip1janima 2,6 ili 1. Kor. 8,6 а njegovo utenje о kritu u 2, 14.15 podsje~a nas na Ga1.3,13 ili 2. Kor.5,19-21.

U prilog Pavlovu autorstvu govori ocita slicnost izmedu ove poslanice ј Poslanice Filemonu, za koju је jasno da do1azj iz ruke apostola Pav1a. Ova sljcnost tako је uocljiva da se zajednicko autorstvo mora pretpostavitj. Moglj Ьismo navestj s1ijed~e odli­ke: u оЬа slucaja Tjmotej је njegov suradnik, а ostali suradnicj ta­koder se jav1jaju u оЬа pjsma · Epafra, Arjstarh, Marko Dema ј

Luk.a. U оЬа pisma Arhip se pojavljuje kao primalac poruke. U pjsmu Kolo§anima odjeljak о ophodenju prema robovima s pot· punijim detaljima odratava g1avnu temu Pos\anjce Filemonu. U о­Ьа slutaja pisac је u zatvoru (Ко1.4,3.18 ; Fi1.1 ,9}. U pismu Kolo·

14

1

1 r

1 r

UVOD

§anima ТthЉ.1. koji nosi pismo, prati Onezim, kojiJe spomenut u kratkoj popratnoj bilje§ci. Zak1jucak је neminovan. ОЬа pisma potjetu od jstog autora · od apostola Pavla.

А gdje је zapravo Ыо Pavao kada је pisao ovo pismo? Na to pitanje imamo razlicjte odgovore · Cezareja, Efez i Юm. Jedini dokaz u prilog Cezarejj jest cinjenica da se Pav1ovo zatoteni§tvo produZilo : potrajalo је , naime, vi~ od 2 godine (Djela 24,27). No da li Ьi Pavao, spominju~j svoje razJitjte suradnike, zanemario prj. sutnost evandelista Filipa, svojega donedavnog doma~ina u Ceza­reji (Dj. 21,8}? Zaista, Cezareja је cini se , potpuno iskljucena kao mogucnost, zbog Pav1ove poruke Filemonu u kojoj izratava nadu da се uskoro posjetiti Kolose, jer kad је Ьiо u Cezareji, cilj mu је Ьiо da posjetj Rim (uporedi Dj.23,11}.

Mnogo је ozЬi1jnije s argumentom koji ide u prilog Efezu2 .

Argumenat se mo1e obja§njavati ovim momentirna: Pavao u pos­lanici opominje Timoteja, koji је njegov suradnik na tre~em misij· skom putu, kada mu је Efez Ьio-haza . Napominje mogu~nost da posjeti Aziju, dok је prilikom zatoceni§tva u Rimu namjeravao o­tici u Spanjolsku (Rim 1 S ,28). On је o~ito u tijesnoj vezi s Kolo­sirna, iz kojih је doЬio vijesti; ali to Ьi bilo nemogu~e da је Ьiо ta· ko daleko , nairne u Юmu . Zatim, opet, vjerojatnije је da је One­zjm oti§ao nekamo blizu Efeza, а ne u udaljenu prijesto1nicu car­stva. Situacija u Kolosima jest kao u crkvi koja је nedavno osnova­na, §to Ьi i~o u prilog tvrdnji о Pavlovoj dugoj slutЬi u Efezu . А· ko Poslanica Filipljanima pripada istom razdoЬlju, јо! је mogu~a pretpostavka da је to Efez. Praetorium (Fi1.1,13) bila је uoЬicaje­na latinska rijec za drtavnu zgradu u provincjjama, а svetj iz care­va dvora (Fi1.4,22) bili su oni kojj su osobno bili zaposleni kod ca­ra u Rimu ili negdje drugdje.

No, unatoc tirn opravdano jakim razlozima, tvrdnja da је to Ьiо Rirn јо§ је јаса. Nema jasnih tragova о zatocenШvu u Efezu. Djela §ute о ovom predmetu, dok, naravno, govore о zato~eni~tvu u Rimu (28,30}. Duncan poku!ava objasniti razdoЬlje boravka u Efezu na temelju Pavlovih izjava. Medutirn, nj na jednom od tih mjesta (Rim.l6,3.7; 1. Kor.4 ,9; 15 ,30-32 ; 2. Kor. l,8-10) ne mofe

15

POSLANICE KOLOSANIMA Ј FILEMONU se naci prava tvrdnja о zato~enШvu, а pogotovo ne da је ono tra­jalo du!e vrijeme. Dok nemamo teorђu koja Ьi ovo poduprla, tra­govi provjereni iz ovih stihova te~o Ьi se mogli smatrati dovoljni­ma da se odbaci svjedo~anstvo Djela, koja о tome zapravo !ute. Neshvatljivo је da Ьi Luka Ьiо s Pavlom u vrijeme pisanja ove pos­lanice, а da ne Ьi ostavio nekog traga. Duncan poku!ava objasniti za!to Djela !ute о tome, no s prili~no surnnjivom analizom Luki­nih motiva. Tako kate da Luka pi~ s namjerom da preporu~i kr§. canstvo vlastima. Medutim, prokonzul u Efezu, Junije Silanus, o­suden је na srnrt kao moguci Neronov suparnik. Zato Ьi Ьilo ne­politi~no uklju~iti neke odnose sa Silanusom. Cak i kad Ьismo prihvatШ ovo obja!njenje Lukinih motiva, mogli bismo te argu­mente potpuno okrenutj.

Ako је Pavao zatvoren u Silanusovo vrjjeme, tada bi Silanus mogao Ьiti prikazan kao neprijatelj Evandelja, ali i cara, а kr~ans­ka Ьi poruka bila vrijedna hvale. Nadalje, ~ini se da Luka nije bio prisutan u vrijeme Pavlove slu!be u Efezu, jer se "rni-odjeljcj" u Djelirna ne javJjaju od 16,17-20,5, dok је on Pavlov suputnik u vrijeme pisanja Poslanice Kolo!anirna.

Sto se ti~e ostalih tvrdnji, нjih lako rje!avamo. Lako је mo· gu~e da је Onezirn pobjegao u Rim, gdje је zaista bilo vi~e prilika da umakne nego u Efezu, koji је Ьiо stvarno preblizu njegovom starom domu. Lakoca komunikacije izmedu Rima i udaljenih dijelova carstva otetava objamjenje kako је Pavao tako lako dobio vijesti iz Kolosa.

Crkva nije mogla bjti novijeg datuma, jer trebalo је proteci neko vrijeme da bi se uvukle nepravilnostj. Pavlove napomene E­pafri navode na pomjsao da је njegov autoritet ili karakter bio os­poravan. No to nije moglo biti u ranom razdoblju, kada је on Ьјо nosilac Radosne vijestj spasenja. Sto se ti~e pak Pavlove namjere da posjetj Spanjolslcu, postojj mogucnost da su ga vijestj о porastu nepravilnostj u Maloj Aziji navele na promjenu planova.

Stoga је najvjerojatnije da је ova poslanica pisana prilikom prvog zato~eni!tva u Rimu. Ako treba odredjtj vrijeme kada su se Pavlovi prђateljj trebalj prjdrutiti apostolu u Rimu, motemo pret­postaviti da је to Ьilo potkraj njegova zato~eni!tva. То potvrduje Pavlova nada u skora!nje oslobodenje. Zato pisanje ove poslanice smje!tamo oko 62. ili 63. godine.

16

UVOD

3. UCENJE POSLANICE KOLOSANIMA

Buduci da posJanica vj~ podsjeca na raspravu protiv pogre!­нog utenja, pomoei се nат ako poku!amo otkriti vrstu nepravil­nosti koja se ondje !irila. Ughtfoot dokazuje vrlo uvjerljjvo da је to sklonost prema esenskoj fidovskoj sektj, dok Zahnз pori~e sva­ku vezu izmedu u~enja Esena i hereze u Kolosima . lpak, ~ini se da Ьi Ьilo mnogo vatnije uci u trag elementirna tog pogremog u­tenja, kakvo је ono u stvarnosti bilo, nego prikazati njihove pos­ljedice na duhovnom polju. Cak i ako Lightfoot ima pravo ј ako је rije~ о zjdovstvu esenskog tipa, ono је o~jto promjjenjeno u do­diru s grtkom misli. Stoga је , ~ini se, najveca te~oca u tome !to se krjvovjerstvo pojavljuje kao mje!avina tidovskih i gr~kih eleme­nata. U stvarj, ~inj se da је to jedna vrst vjerskog sinkretizma (prim.prev: poku!aj ujedinjenja ili izmirenja raznih ili protivnih gledj!ta), tjpi~nog za prvo stoljece.

Utjecaj gr~ke Ш.ozofske rnisJi ogleda se u nagla!avanju pret­postavke, !to је ро svoj prilici, Ьiо antagonizam izmedu materije i duha. Rezultat prihvaeanja ovog antagonizma jest poku!aj da se nadvlada tijelo, koje је zato~eni~ka kuca du~. Ovakav pristup ti­jelu doveo је u kasnom gnosticizmu do dvaju potpuno suprotnih stavova. S jedne strane bili su oni koji su tefili da pot~ine tjjelo strogim isposnilivom; а s druge strane bili su oni koji su nastojali da tijelo ne drte pot~injeno, jer njegove aktjvnosti ne utje~u na duw, tako da se zagovarao neobuzdan tivot.

Ovdje u Kolosima nema traga Pavlovom napadanju slobodo­umnostj, nego on krjtizira asketsko u~enje, tako da Ьј smo mogli pretpostavjti kako је ondje bilo zastupljeno ovo drugo. U poku!a­ju da se isposnBtvom zadobije punina spasenja, tidovsko drtanje Zakona imaio је svoje mjesto u okvirima strogog odrtavanja subote ј i uzdrtavanja od ne~jstog mesa (2,16). Zajsta, u svjetlu favlovih пје~ј u veZI s duhovnim obrezanjem ро Кristu (2,11 i dalje; 4 ,11), mogu6e је da obred fizj~kog obrezivanja bude shvacen kao zakonsko vezivanje.

U daljnjem razvoju ove fllozofske dvojnosti nerninovno је u­vesti andeoska Ьiса, koja posreduju izme4u Воgа i svЦeta. Tako је do!lo do pogreme skromnosti, u kojoj ~ovjek smatra da је potpu­no nedostojan da se priЬIШ Bogu i zaista nesposoban da to ~ini; а

17

POSLANICE KOLOSANIMA Ј FILEMONU

iz tog po1otaja proizlazi potreba da se podredi andeoskim silarna ј da sluti an<1e1ima. Prema onome kako Pavao nag1Шva Krjstovo dje1o u stvaranju ј u spasenju, tini se da је pogre~o nautavanje pretpostavilo te andeoske sile kao posrednike uz pomoc kojih је stvoren materjjalni svijet, ра stoga i kao put ро kome Ьi tovjek mogao Ьitj spden od svoje vezanostj za materjjalne uvjete ј oslo· boden.

U mistjtnim ku1tovima koji su cvali u apostolsko vrjjeme ve1iko obecanje Ьilo је spasenje putem prosvjecjvanja. Oni kojj su se posvetili tome steklj su znanja koja su bila ostavljena za najin· timnije zajedni~vo ј koja su bila natin za oslobodenje. Obredj ј ceremonije ku1ta nisu Ьili nj~a drugo nego put do takvih tajnih znanja. Ovaj e1ement mote se vjdjetj na primjeru hereze u Kolosi· ma ako zapazimo Pavlovonagla~vanje sveobuhvatnostaEvandeUa, kao i njegovo jsticanje stvarnog razumjjevanja i spoznaje, ~to se slobodno doЬiva kroz Кrista , koji је izvor mudrosti i spoznaje (1 ,6, 25-28; 2,2.3).

Mje!avina takve re)jgioznostj prjjetila је da napreduje vi~e nego apostolsko kr!Canstvo. Nema nagovje~taja da је Кrist otvore­no odbaten. On јо~ ima mjesto; ali samo kao netko tko је medu mnogim andeoskim silama. Pavlovo nagla!avanje Кristova prven· stva zaista pokazuje da ga krivi utjte1jj nisu tak postavili kao pri· mus inter pares. Cini se da oni priznaju kako је Кrist os1obodio svoj narod od grijeha, alijo~ moraju voditi rat protjv svemirskih si· 1а; а u tome im treba kao ~to sлю vidjeli, asketska discip1ina, ро· moc andeoskih sila i znanja koja nisu sалю prosvjecivanje, nego i spasenje.

Teico је reci koliko su se razvile te razlitite nepravilnosti ј u kojoj su mjeri bile sastavni dio sustava. Ро svoj prilici postoja1a је specifitna jezgra pogreme doktrine, jer se Pavao, tini se, obra· tunavao s jednom skupirюm krivih utitelja, а ne s razlititim sku· pinama koje imaju razlitite poglede. lpak, u isto vrijeme moramo izbjeci gre§ku da u ovoj situaciji vidimo odre<leno uёenje kasnog gnosticizma. Mnogo је vjerojatnije da su ovdje zatetci onoga ~to је kasnije Ьilo jasnije sistematizirano. No Pavao jasno vidi da su te tetnje ru~nje Evandelja. Njegov napad trebao se nastaviti u bor­bama u drugom stoljecu, kada su gnostjtke sekte prijetile da apos­sto1sko kr~anstvo pretvore u ne~to sasvim drugo.

18

UVOD Pavao jma jasan odgovor na pogre~no utenje ·а to је Кristo­

va osoba i dje1o; · ј tako doblvarno pravu kristologiju poslanice. Ро svojoj osobnostj, lsus stoji iznad svih i jedinstven је. On nije i· manacija (uzdizanje) botanstva, jer u njemu preblva punina Boga. On је ljuЬljeni Sin. On је slika nevjdJjjvog Boga. Zbog bozanske prirode, On је iznad svih andeoskih moci. No ta superjornost vidi se ј u njegovom djelu . On је taj kroz koga је stvoren sav red. On је odriavatelj, ј on је pravj cilj zbog kojeg sve postojj (1,15-17). Nje· gov odnos . ne samo prema svijetu nego i prema andeoskim silarna . odnos је stvaraoca prema stvorenju. Zatim, ponovno u djelu ot· kupljenja, on nije ostavio ni~ta da dovr~ava tovjek ili andeo, jer је njegovo dje1o potpuno. On је udovoljio zahtjevi]na prekr~nog Za· kona i zadoЬio је potpunu pobjedu nad si1arna z\a. Zato njegov narod ne treba drzatj Zakon kao sredstvo za opravdanje, jer је on udovoljio zahtjevima Zakona (2,14). ёemu poku~avati boriti se protiv svemirskih sila kad је on vec nadvladao ј njih (2,15)?

No Krist nije utinjo ova mocna djela u ime svog naroda od· vojeno od njega. Narod је njegovo tije\o (1,18.24), u organskoj је vezj s njirn. Ljudj su ukljuteni u njegova otkupiteljska dje1a. Oni su umrli s njim ј ponovno s njirn uskrsnuli. Zapravo, njihovo је kr~tenje ;tivo otitovanje te tinjenice. Oni, zato, nisu vj~ robovi u neprijate\jskom svjjetu, od kojeg se moraju oslobodjti vlastitim naporima. Oni su vec oslobodenj ро zasluzj iz njihova zajednШva s Кristom; sada im valja ostvarjti status u stvarnom iskustvu. Oni ne t rebaju neko vj~e znanje da Ьi postigli savr~nstvo, jer su upot· punjeni u Кristu .

4. POSLANICA FILEMONU

Ustaljeno mi§ljenje о okolnostima pod kojima је nastalo о· vo pjsmo jest da је Onezim Ьiо Filemonov rob kojj је pobjegao u Rim, gdje је do!ao u vezu s apostolom Pavlom i obratjo se. Apos· tol је napisao pismo, poturujucj njegova gospodara da ga lijepo primi natrag radi Pavla (buduci da Filemon upravo Pav\u duguje svoje vlastito obracenje ), da primi ovog apostolovog duhovnog sj. na kao brata u Kristu. Naravno, poruka ovog kratkog pisma, gle­dana iz tog ugla, izgleda jednostavna dok је tjtamo. Me<lutim, nju је stavio pod znak pitanja profesor Кnох, kojj је predlofjo alter·

19

POSLAN/CE KOLOSANIМA 1 F/LEMONU nativno tuma~enje u svojoj duhovito zamШjenoj rekonstrukcgi dogadaja koji stoje iza poslanice4 . Ne motemo olako odbaciti Кnoxove dokaze, koji su podastrti briljantno i uvjerljivo . Zato ih moramo preispitivati da bismo vidjeli podrэiavaju li oni zaklju~ak do kojeg vode.

Кпох po~inje upadljivom ~injenicom · sli~no~u Poslanice Kolobnima s Poslanicom Filemonu. · То ne samo da se og\eda u istovjetnoj situaciji u kojoj se nalazi pisac nego i u ~injenici, kako Кпох vidi, da је pismo Kolowuma preplavljeno Pavlovom brigom za Onezima. " lkebana" vrlina iz odjeljka u Kolo~nima 3,12 uspo­redna је sa 3 mjesta u poslanici Filemonu: 7, 12.20 ; а k tome, o!t­ra rije~ u vezi s polotajem robova u Poslanici Kolo!anima odrэia· va isto Pavlovo mШjenje. Novina Кnoxove teorije leti u tome : Arhip је vlasnik roba, а ne Filemon; i kuca u kojoj se sastaje crkva u Kolosima је njegova. Кnох se trudi da objasni kako u Poslanici Filemonu nema tragova na temelju kojih Ьi se dokazalo da је File· mon Ьiо vlasnik. Nadalje, Кпох kate: Pavao ne Ыје Onezima na· trag svome gospodaru da Ьi ondje ostao. Vjerojatnije је da је zah­tijevao da se Onezim vrati i pomэie Pavlu u poslu na navje~ivanju Eva~elja . Zato Кnох smatra da је pismo !to ga Pavao !alje natrag ро Onezimu pismo "iz Laodiceje", spomenuto u Kolo!anima 4,16. То zna~i da је Filemon stvarno tivio u Laodiceji, i pismo је prvo i§lo k njemu da Ьi ga on poslao Arhipu, u ~ijoj kuci se sasta­jala crkva u Kolosima. Slijedeca karika u njegovu argumentu jest poziv Arhipu da obavi svoju slutbu. Ovo dolazi neposredno nakon napomene о pismu iz Laodiceje, i prirodno Ьi se uklapalo sa slut­bom koju Pavao teli da ovaj obavi u Onezimovom slu<:!aju, pret­postavljajuci da је Arhip njegov vla.snik. Zavr~na pretpostavka u o­voj raspravi utemeljena је na lgnacijevom pismu Efetanima na po­<:!etku drugog stoljeca, u kojem se spominje neki Onezim, а Клох smatra da је to isti ~ovjek. Uloga koju је taj Onezim odigrao u sa­kupljanju Pavlovih pisama u Kanon i~a Ьi u prilog uklju~ivanju o­vog malog pisma Filemonu, za ~to је on o~ito imao dubok osobni interes.

Medutim, postoje neke vrlo o~tre primjedbe koje Ьi se mog­le suprotstaviti Knoxovu stavu, а to ga ~ini potpuno neodrtivim. Poslanica Filemonu upucena је u prvom redu Filemonu , а ne Ar­hipu. Nadalje, osim Filemona, spominje se crkva "u tvojoj kuci".

20

---t.:. '11 ,.; s ,.

Ovo smje~ta Filemona u Kolose, а ne u LaoJ~:ju:#ь~~ tije­vala Кnoxova teorija. Nadalje, ako је Filemo~...zauzim~ tan polo:Z.aj u crkvama doline Lykus da је pis hi Kolosa trebalo ici preko Filemona iz Laodiceje , vrlo је neo 1~no da vece pismo za Kolo!ane nije bilo poslano najprije u vatnije sredi!te. Za­tim, Tihik se ne spominje u Poslanici Filemonu . То је potpuno prirodno ako је. kako mi tvrdimo. ovo pismo Ьilo poslano zajed­no s pismom Kolo~anima , no situacija se mijenja ako је i§lo odvo­jeno u Laodiceju. Кnох se poku!ava izvuci iz te!koee priznajuci da је pismo bilo poslano u Kolose, ali da је Шо preko Laodiceje . Tada Ьi se opet u~inila nepravda zahtjevu u Kolo!anima 4,16. Ondje Pavao u duhu vidi razmjenjivanje pisama, koja treba da se ~itaju u svakoj pojedinoj crkvi. Medutim, pismo nije naslovljeno samo na Filemona nego i na crkvu u Kolosima koja se sastaje u njegovoj kuci. Ne Ьi imalo svrhe naredivati da se pismo ~ita javno u Kolosima kada uvod pisma upozorava na to da to nije samo o­sobna poruka Filemonu, nego је upucena i crkvi. Nadalje, kako is­ti~e C.F .D. Moule, to је vrlo neprirnjeren stav koji Ьi izjedna~io sluzbu za koju је Ьiо pozvan Arhip s jednostavnim postupcirna prema Onezirnu. Prema samom opisu, to mora daje bilo ne!to ~to mu је bilo predano, i zato је, prije, rije~ о zvanju u crkvi koje Ьi on trebao ispuniti.

Sto se tice spominjanja Onezirna u lgnacijevu pismu , mogli Ьismo prihvatiti da је on Filemonov pr~a!nji rob. No , to Ьi dovelo do neopravdanog zaklju~ka koji Ьi naveo na pomisao da је njegov osobni interes osigurao uklju~ivanje poslanice Filemonu u Kanon - ~ak i kad bismo pretpostavili da је irnao prste u sakupljanju Pav­lovih spisa. Razlog za uklju~ivanje treba tratiti u duЬijim razlozi­ma nego ~to је osobna telja jednog ~ovjeka. Ne lezi li odgovor ba­rem djelomi~no u ~injenici koja је vec spomenuta - da to nije sa­mo osobno pismo nego i pismo crkvi? Tako , dok је glavni dio pis­ma u drugom licu jednine, uvod i svr~etak obuhvaca zajednicu ko­je је i Filemon Ьiо ~lan. То nas navodi na pomisao da аре! File­monu ne treba shvatiti kao osobnu rije~ njemu, nego i kao poru­ku crkvi. Meёlutim , Sveti Duh је u svojoj providnosti uredio tako da је ono !to se ticalo lokalne crkve, premda ukorijenjeno u izra­zito osobnoj stvari, prenijelo uklju~ivanjem ovog pisma u Kanon poruku cijeloj Crkvi ВоZјој.

2 1

POSLANICE KOLOSANIMA Ј FILEMONU

5. ROBOVLASNISrVO

Posebna tema kojom se bavi Poslanica Filemonu odraz је gospodarskog stanja u Rimskom Carstvu. Robovlasni~tvo је dugo bilo dru!tveni sustav ј svi su ga prihvacali kao normalno dru~tveno ustrojstvo. Ophoc!enje prema robovima bilo је uglavnom grubo. U nekim slutajevima okrutno se kaznjavalo ј za najmanje gre!ke. Na robove se gledalo kao na stvari, а ne kao na ljude. Njihov gospo­dar imao је neograniteno pravo nad njima. lstina је da su se dizali glasovi, na primjer medu stojcima, kojj su pozjva}j na ljudskiji stav, no oni su blli neznatna manjina. Govorecj optenito, uvjetj Zi· vota prosjetnog roba blli su ispod svake krjtike.

То vi~ jznenaduje da u Novom zavjetu nema osude robo­vlasnj§tva. lstina је, kao !to cemo vidjeti, da se imalo !to recj na tu temu, ј to upravo ono !to је oblljezavalo korjenjtu promjenu stava §to su ga trebaJj primjenjivati vlasnjci robova, no nikada ne nalazimo neki zakђutak da је robovlasnj§tvo u blti pogre!no. Ne Ы bllo dovoljno reci da је robovanje bilo u tolikoj mjeri djo socj. jalne strukture da Ьi napasti ga znatilo isto !to ј iznijetj revolucio­narnu doktrinu koja Ьi izazvala opiranje vlasti. Apostoli nisu tetili linijj manjeg otpora, nego istini. Na kraju krajeva ј idolopoklonst­vo је bilo dio dru!tvenog zjvota u Rimskom Carstvu, ра su ga onj ne!tedimjce napadaJj. 1 upravo је taj napad postao razlogom za mnoga neprqateljstva koja su navuklj na sebe. Mote se zamisliti bljes mase u Efezu ~to ga је potaknuo Demetrqe. Njemu је, otito, bilo v~ stalo do posla, nego do vjere; ali lakoca kojom је masa o­vo prihvatila pokзzuje koliko је bio opasan svakj napad na idolo­poklonstvo. Ne mozemo recj niti da po§tivanje vladajuce klase, koje Ьi moglo osujetjtj fi.Zitke poku!aje za zbacjvanje instjtucjje, nuzno ukljutuje njeno prihvacanje. Totno је da Ьi pasivno podre­(!jvanje bilo kr!Canska vrlina koju treba praktjcirati unatot poniz­nosti pred neznabozatkim gospodarem. Ali ako је kr!Canski rob blo pozvan da se pokorj, takvo pokoravanje moglo Ы blti pristaja­nje na ozakonjeno zlo u oЬiiku pristajanja na te!ke uvjete robova­nja. Medutim, primjerj takva pristajanja nisu пigdje pronadeni. Za­ista, јо! vi!e zapanjuje da kada Pavao apelira па Fi!emona kao na kr!Canskog robovlasnika, оп nikada ne kaze da је robovaпje per se

22

UVOD nemoralno. Ipak, to Ы bilo prirodno,jer on rje~ava sjtuacjju uпu­tar crkveпe zajednice, а пiје propovijedao па пatin koji Ьi mogao raspalitj strasti. Zato se ~utnja Novog zavjeta (о ovoj temi) mora objasnitj na пekim drugim osnovama.

S obzirom na dugogodi~nju okorjelu brutalnost,jako је te!­ko sagledati instjtuciju odvojeno od djvlja!tva koje ju је okruziva­lo. Sto је , dakle, cak i onda kada se otkloпe te~oce u пerazumije­vanju vremena, blt ideje о robovaпju? То је pravo jedпog covjeka da prisvoji rezultate rada drugog tovjeka kada је ovaj drugj natje­raп da ih sjJom dade. Nema ni!ta Ьitno amoralno u sudjelovanju u djobl plodova rada drugog covjeka. Konatno, u odnosu izmedu gospodara i slobodпog sluge, kada ovaj prihvati uvjete sluzbova­nja, ugovor znacj da се jedan sudjelovati u podjeli plodova rada drugog; i taj rad valja obavitj zbog uvjeta koji su prethodno prih­vaceni. U Starom zavjetu predvidena је i takva mogucnost za roba da dragovo}jno odluci da to ostane, da se odrekne slobode ako vj. Se voli blti rob covjeka u kojeg ima povjerenje ј kojeg voli (Izl 21,5; Pnz.I5,16). Nadalje, ako covjek ostaпe duzan, nema nШа amoralno u njegovom vracanju duga u oЬliku rada. StoviSe, taj је rad prisilan ро svojoj prirodi, ~to је Ьit ropstvas .

Ako, dakle, pisci Novog zavjeta nisu пapali Ьit robovlasni~t­va, sto su onda rek1i sto Ьi bilo revolucionarпo miSijenje krscana о tom predmetu? Na prvom mjestu gospodari su Ьili poducavani da su odgovorni prema svojim robovima. Nama se to cini samo ро se­bl razumljivim, ali u rimsko doba је bilo daleko od razumljivog. Gospodar nije imao bas nikakve obaveze prema robu, kojije jed­пostavno Ьiо ziva imoviпa u njegovom domacinstvu. Medutim, Pavao odlutпo zahtђeva : "Gospodari, pruzajte svojim robovima sto је pravo i pravedno, zпajuci da ј vi imate Gospodina na nebu".

Zapravo, robov rad zasluzuje ј odgovarajucu nagradu. Ako se to primjeпjuje, ta ga cinjenica podite na polozaj slobodna cov­jeka koji је sklopio ugovor. То znaci da placa nije puko izdrzava­nje da Ьi rob bio dovoljno zdrav za daljnji rad . То prije znaci da rob treba doЬiti naknadu razmjernu sluzbl koju obavlja, а to, jas­no, uk1jucuje hranu, odjecu i mogucnost da zasnuje oЫtelj. Takva vrsta robovanja poodmakla је od jadnog slutenja пesretпih robova u prosjecnom poganskom rimskom domacinstvu.

Zatim Pavao poducava robove da sami ~Ье smatraju osoba-

23

POSLANICE KOLOSANIMA Ј FILEMONU ma. Каdа оп ka.Ze : " Robovi, slu~jte u svemu svoje zemaljske gos­podare" on zapravo zauzima potpuno nov stav prema robovima. Poticati nekoga na akciju znaci uzimati ga kao odgovorno moral­no Ьiсе. То је bilo upravo ono ~to se u pro~Iosti nije radilo; а re· zultat se treba vidjeti ne samo u mislima robovlasnika nego i u svijesti samih robova. Ophodite li se prema covjeku brutalnim О· malova.Zavanjem, on се izguЬiti svako samopo~tovanje . Postat се ponizan, pokoran stvor. Prestat се na sebe gledati kao na covjeka. Postat се grub. Zato Pavao uci kr~anskog roba novom samopo~­tovanju. Rob nije poput zivotinje opterecen teretom, natjeran si· lom da obavlja svoj posao. On је BoZje dijete, svjestan svoje odgo­vornosti pred Вogom. Na uvjete svoga Zivota gleda tako da moze slaviti svog Spasitelja.

Zavr~nica је postignuta u Poslanici Filemonu . Ovdje se ne porice odnos gospdar-sluga, no stavljen је u nov okvir koji mijenja onaj prethodni. Onezim ne treba Ьiti primljen kao rob, nego kao brat. U Кristu obojica · gospodar i sluga · stoje zajedno, jer su u njemu jedno. Kad Pavao opominje Filemona da primi Onezima kao dragog brata, stavlja roba u polozaj u kojem sluzbeni naziv rob guЬi prvotnu va.Znost.

24

POSLANICA KOLOSANIMA: ANALIZA

1. UVOD (1,1·14) а) Pozdrav (1 ,1.2) Ь) Zahvaljivanje ( 1 ,3-8) с) Molitva za napredak Kolo~na (1 ,9-14)

11. KRISTOV А OSOBA 1 DJELO ( Џ S-23) а) Кristovo prvenstvo (1,15.20) Ь) Bozje namjere za Kolo~ane (1 ,21-23)

111. PAVLOV UDIO U BOZJEM PLANU (1,24-2,7) а) Njegovo trpljenje (1,24.25) Ь) Misterij Кrista (1,26-28} с) Pavlova molitva za njegove citaoce (1 ,29-2,5) d) Poziv na ustrajnost (2,6.7)

IV. UPOZORAV ANJE NA КRIVU NAUKU (2 ,8-23} а) Filozofija i istina (2,8.9) Ь) Novi covjek u Кristu (2,10-15) с) Кr~anska sloboda (2,16-23}

V. NOV NACIN ZIVOTA (3,14,1) а) Novi ciljevi za nove ljude (3,14) Ь} Umrtvljivanje stare prirode (3,5-11) с) Zaodjenite se u novog covjeka (3,12-17) d) Prakticne opomene (3,184,1)

Vl. ZAVRSNE UPtлE (4,2-6) а) Poticaj na molitvu (4,24) Ь) Duznost svjedocenja (4,5.6)

VII. OSOBNI POZDRAVI (4,7-18)

25

POSLANICA KOLOSANIMA: KOMENTAR

1. UVOD {1,1-14)

а) Pozdrav ( 1,1 -2)

1. Pavao nagla~va autoritet kojim govori, opisujuti sebe kao apostola Krista lsusa. Apostol u Novom zavjetu nije jednostavno emisar. On је vi~ " netko tko је odjeven u autoritet i obda­ren silom onoga tko ga salje"6. Upadljivo је, kako istite Ught­foot u svom komentaru Poslanice Filipljanima 17 , da dok Pavao brani svoje apostolsko poslanje u pismima onirn crkvama u koji­ma је bilo potrebno da braru svoj autoritet, u poslanicarna Filip­ljaruma i Solunjanima, koji su otito ЬШ vezani uza nj toplim prija­teljstvom i lojalnostu, to propusta spomenuti slitno tome, u o­sobnom pismu Filemonu, gdje moli za uslugu , ne upotreЬ!java o­vakvo oslovljavanje. Naprotiv, u pismu galatskim crkvarna, gdje је njegov autoritet doveden u pitanje, postoji jaka obrana njegova a­postolskog polofaja. U pismu Kolosanima ovo ne treba naglasiti tako strogo, ali је to jasno potvrc1eno, jer njegovi titaoci, koji ga osobno ne poznaju, moraju shvatiti da on govori ро Кristovoj za­povijedi. Tako su njegove rijeci vise doli mШjenje velikog misio­nara Prve crkve; o ne su vise izricanje Кristove naredbe, nadahnu­te od Boga. Каdа su Kolo~ni citali Pavlovu rijec , morali su to pri­mati ne kao od covjeka Pavla, nego od apostola Pavla, u stvari kao rijec od Boga. Naglasak na njegovom apostolskom polofaju i autoritetu razraden је u njegovom opisu Timoteja. U pismu pove­zuje Timoteja sa sobom; ali dok је Pavao apostol, Timotej је samo brat (vidi Rv mg ; upor: Rim.1 6,23; 1. Kor.1 ,1; 1. Kor. l 6,12). Тај visoki poziv nije u Pavlu zaslugom neke prirodene sposobnosti, niti znanja stecenog nesumnjivom zaslugom. То је ро dobroti i rnilosti Boga, koji ga је odabrao - to је ро volji Boijoj sto је on "apostol Кrista lsusa". Red rijeci u tom drugom naslovu (vidi RV) pretpostavlja naglasak 11а rijeci Krist. H.C.G. Moule vidi to kao odraz mesijanske Spasiteljeve slave. Naravno, ta upotreba, ko­ja је u Pavla cesta, bila Ьi prilicno na liniji s njegovim shvatanjem о uzvisenoj slavi Spasitelja, а u ovoj poslanici osoblto је prikladna s obzirom na prosirenu obradbu о Кristovom prvenstvu.

'27

KOLOSANIMA Ј ,2 2. Pjsmo је upuceno svetima и Kolosima ј vjemvj braCi и Kristи. U redu rjjecj na grckom jzraz и Kolosima pojavljuje se na jstaknutom mjestu na pocetku recenjce. Tako u tekstu imamo jasan kontrast izmedu opisa cjtalaca kao svetaca ј njihove trenu­tacne situacjje. Onj ~jve u Kolosima, malom beznacajnom gradu kojj је zasjenjen bogatim susjedima - Laodjcejom ј Нijerapolom. -Otuda njihova sklonost provincjjalizmu, osjecaju bezvrђednostj, nedostatku vizjje, ~to se cesto javlja u malim zajednjcama. Nada­lje, oni su u Kolosima sa svin1 njegovim bezbo~tvom i idolopok­lonstvom. Za njih, kao manjinsku skupinu, stalno postoji isku~e­nje da popuste pred dru~tvenim prjtiskom i tako naude svom svjedocanstvu. Ali onj moraju Ьiti svjesnj da su sveti. Ovo oslov· ljavanje govorj о njihovom statusu vi~e nego о stvarnom stupnju dostignute svetostj. Kako Lightfoot istice u Poslanici Filipljanjma 1,1, ovo је rjjec sa starozavjetnom pozadjnom. Starozavjetni Iz­rael Ьiо је poseban narod. ljdovi su bili svecjjer su bili izdvojenj od drugih nасђа oko sebe ј bili su posvecenj Bogu. Upravo zbog tog njihovog posebno visoko izdignutog statusa proroci su zahtjje­vali od njih tako mnogo stvarne svetosti. Kr~cani u Kolosima moraju se takoder prjsjetiti, bez obzira na sva isku~nja od stagna­cije ј kompromjsa, da su ј onj ljudj s uzvj~nim pozjvom. Onj tive u m<~IPm azjjskom gradu, ali zjve kao Bozjj narod.

Slijedecj izraz kojim su opet opisanj kao vjernл braca и Kris­tu sluzi kao nagla~vanje. Ljghtfoot mjsli da Pavao ovdje posredno upucuje na nevjeru nekih u kolo~nskoj crkvi, poistovjecujuci se­be specijalno s bracom koja su ostala vjerna. Iako је takvo mШje­nje zanimljivo, cini se nemogucim s obzirom na slicnu pocetnu recenicu u Poslanici Efe~anima. U tom pismu Pavao ne namjerava razvђati kontroverznu temu, а ipak р~е "vjernima". Ро svoj prili­cj bilo bi najbolje taj izraz smatrati pocetkom potk<~nJa ј ol~rab­rivanja. Takvo oslovljavanje potjce one kojj su se posvetili Bogu da stvarno ostanu vjerni svom visokom pozivu. То ih ohrabruje, podsjecajuci ih ujedno da oni u Kolosjma nisu sami. Као sveti Bozji oni su braca cjjelog Bozjeg naroda. Zaista, upotreba rjjecj braca tako brzo nakon opisa Тimoteja kao "brata" jstice jedinst­vo. No taj osjecaj zajednj~tva s cjjelim Bo~jim narodom nije Pavlo­va posYednja rijec о njihovom polozaju. Ono ~to im daje najvecu sigurnost jest njihov odnos prema Kristu . lako је istina da је ost-

28

KOLOSANIMA 1,3 varenje krscanskog zajednj~tva pomoc i ohrabrenje onima kojj su svjedoci u Kolosima, ipak i oni ј njihova braca stoje samo zato ~to

su и Kristи. Poznati pozdrav, kojim pocinju gotovo sva Pavlova pjsma

ovdje је skracen. Bolje је kao ~to је u RV da se izostavj izraz "u Gospodjnu Isusu Кristu" , ~to је dodatak u "Prihvacenom tekstu" ј zato se javlja u А V. Lako se moze shvatiti da је ovaj izraz dodan u mnogim rukopisima zbog pisareve zeye da pozdrav postane ~to slicnijj uoblcajenom nacinu pisanja. Та se tetnja mote vjdjeti u 1. Solunjanima (vidj RV), gdje је pozdrav јо! kracj, ali su ga mno­gi prepisivaci ponovno pro~rili u pun " pavlovski" pozdrav kakav nalazimo u drugirn poslanicama.

Rijec milost, charis ima cjtavo bogatstvo znacenja, koja ne potjecu samo od izvorne upotrebe u grckom, nego ј od znacenja koja је ta rijec jmala u Starom zavjetu. Ona su se dalje razvijala i obogacivala do potpunog sadrzaja koji su u tu rijec ulili novozav­jetni pisci8. LXX је prevodi hebrejskom rijeCju chen, koja znaci Ьlagoslov sto ga utiva onaj kome је njegov nadredeni naklonjen. Zato chan·s znacj Вotju naklonost i Ьlagoslovljenost zjvota. Pavao је iz svoje starozavjetne pozadine preuzeo ovaj koncept i obogatio ga. Milost Bozja izlijeva se badava, bez obzira na covjekove zaslu­ge. Zato је upotreba ove rijeci u pozdravu mnogo vi!e nego obl­can pozdrav. То је molitva za Ьlagoslov koji daje sam Bog. Zbog toga је vrlo vjerovatno da molitva za milost treba Ьiti povezana s onom za mir. Eirёnё, rijec koja se prevodi starozavjetnirn pojmom shalдm, oznacuje zdrave i.ivotne uvjete za covjeka koji uziva Вoz­ju naklonost. Izraz је zaista jako obogacen, ako znamo da milost ј mir dolaze od Воgа, kojj је ро Кristu postao: па! Otac. Umjesto unutarnjeg nesklada, kojj је neizbjemo rezultat grjjeha, onaj kojj badava prkna milost od Boga ui.iva unutarnji sklad, cak i usred duhovnog konflikta !to ga kr!tanin stalno moze osjecatj.

Ь. Zahvaljivanje ( 1 ,3-8)

3. U Pavlovim zahvaljivanjima nalazirno veliku iskrenost koja izblja iz pisama razlicitirn crkvama. U Poslanici Galacanima ј 2. poslanici Korincanima to izostaje, !to pokazuje da је to ukljuci­vao kad је zaista za to bilo razloga. Nadalje, pohvala ovim Kolo-

29

KOLOSANIMA Ј ,З !anima uzdignuta је jznad razine laskanja, iii ~ak testjtanja, zbog oЬiika kojjm to izrazavao Istina је da su vjerovalj u Кrista ј gajili ђubav za sve svete; no Pavao је ј vj~ nego uvjeren da za to Вogu pripada slava ј ~ast а da Ьi njima testjtao na tomeoOn radjje slavj Воgа; ј tako se njegova pohvala pretvara u mo\itvu zahvaljivanja Вogu, koji је u stvari zasluzan za svakj duhovnj napredak u svojoj djecjo Onog dana kad kr~ani upadnu u gre~u ра slave Ijude, tak ј kad su to dobrj ljudj, ovaj pozdrav podsjeca na osnovno natelo Svetog pisma: "Slave svoje drugome ne dam!" ("Stvarnost" • vjdj lzo42,8; 48,11)0

MoZda је najbolje . kao ~to је u RV ј RSV · ispustitj io То znatj da se genitiv Gospodina na!ega lsusa Krista odnosi samo na rijet Otac, а ne ј Bog, kao ~to је u Efe:tanima 1,30 MoZda Pavao, ophodeci se s Kolo~anima, ne zeli da i.tn pruzj ni najmanju prili.ku za pogremo povezjvanje znatenja, da ne Ьi Gospodinu Isusu Krjs. tu dali podret1en polozajo Воg Otac ј Gospodin Isus Кrjst imaju js. tu boza.nsku priroduo

Pavlovo zahvaljjvanje nђе samo trenutatan osjecaj koji ga obuzima dok pik pismoo То је trajno iskustvoo Zapravo, to је os­novna rnisao u svim njegovim molitvama za njih, ako se rjjetj svagda za vas moleci pove:tu s prethodnom retenjcomo ёаk ј u О· voj usputnoj primjedЬi nalazimo Pavlovo utenje da stvarna molit· va nije samo izraz molЬi nego da ona uvjjek treba Ьiti u kontekstu zahvaljivanja Bogu (Filo4 ,6 ; Kolo4,2; 10 Solo5,17.18; 10 Tjmo2,l)o

4о Ono ~to izazjva zahvaljivanje u prvom је redu njihova vjera o Izraz и Kristи Jsиru ne znatj u tim okolnostima da је Krist objekt njihove vjere, premdaje ј to tatno,jer Ьi u tom slutaju blo prijed­log eis ili epio То је Pavlova utestala upotreba ovog jzraza, kako smo vec vjdjeli u 20 stihuo Oni su и Kristu u tom smjsJu da vuku zjvotnu snagu od njegao On је sfera u kojoj se oni krecuo Sve ~to ј. maju ili temu se nadaju jest zbog njihova Ьliskog odnosa s njjmo Tako vjera koju praktjciraju doЬiva svoju ;tjvotnost od njihova za­jedni~tva s njimo Zbog toga cjjelim njihovim fjvotom, kojj је okre­nut prema Bogu а sadrzan је u rijeti vjera, preovladava Kristo

Ondje gdje је prjsutna takva zdrava vjera, normalno је da mora Ьitj ј prave /jиbavi za braeu ј sestreo Prjdavanje prvenstva vje­rj kr~anina ne vodj u usamljenost ili pobo:tnost koja druge isklju-

30

KOLOSANIMA 1,5

tujeo Upravo njegova potpuna usredototenost na Boga, koja ga protj~uje od sebltnostj, daje mu novu perspektjvu u odnosu pre· ma drugimao Zbog njegove vjere u Оса, njegovo se srce otvara pre· ma svima onima koji sudjeluju zajedno s njim u tom velitanstve­nom jskustvu posinjenjao Takva kr~canska ljubav odraz је ljubavi koju Воg gajj prema namao Karakterjstitno је ј to da је takva lju­bav usmjerena prema svima svetima, ne onjma jz istog dru~tvenog Ш intelektualnog slojao Та prava kr~anska ljubav pokazuje se svim svetirna bez izuzetkao Zajednj§tvo svetih nije Jabava veza ne­ke klike, nego sveobuhvatno ј neseЬi~no zajednistvoo

So Cinj se da Ьi bilo najbolje prevestj kao ~о је utinjeno u RV о "poradi"o . То Ьi vezivalo nadи ne sa zahvaljivanjem nego s vjerom ; /jubavio Ne samo da је to gramatjtki Ьlite nego su ova tri pojma povezana u Pavlovim mjsJima, kao ј u 10 Korol3,!3o Otuda zakljutak da је krscanska nada snazan motjv kojj stojj jza vjere ј Jjubavjo Zajsta, kao §to Pavao istite u 10 Korol 5,12 ј dalje , ako је kr~anski zjvot samo u granicama ovog svijeta, onda је vjera оЬ· mana, а po!tenje guЬitak vremenao Jedini logitkj izlaz iz :tivota kojirn ne prevladava kr~anska nada jest: "Jedimo ј pijmo, jer sut­ra cemo urnrijeti"o No kr~anin ima sigurnu nadu; ј tako on ne zj. vi za sebe, nego kao netko tko ima vjetnj plan, on nastojj razvjjatj svoju vjeru i ljubavo

Nada moze Ьitj upotrijeЬljena u objektjvnom smislu kao ne­sto sto је dato, Ш u subjektjvnom smjslu kao unutarnjj odgovor srca na obecanjeo Ovdje је upotrijeЬljena u prvom redu u objektjv­nom smjsluo Vjera ј ljubav Kolo~ana napredovalj su ne unutarnjirn naporom volje, nego vise zbog tvrstih BoZjih obecanjao Та nada u dolazak Spasitelja, u uskrsnuce tijela i u vje~ni tivot nesto је sto је dato od Воgао Као takvo, to ovisi ne о tome mogu li odrzavati optirnistitkj duh u datirn prilikama, nego о nepromjenljivom Вoz­jem karak1eruo То је opisano kao nesto §to је pohranjeno za n}ih и nebesimao Ista rjjet apokeimai upotrijeЬljena је u usporedb1 о talentima da Ьi se opisao jedan ta\ent kojj је britno spremljen u rupcu (l.ko19,20)o Zato nadu u slavu Bog bri1Jjjvo odrzava kao Ьlago koje се se jednog dana met1usobno djjelitjo о

Sredstvo pomocu kojega ova objektjvna nada postaJe unu· tarnje iskustvo jest зlu§anje Evani1e\jao Upravo kao sto "vjera do\a-

31

KOLOSANIMA Ј ,5 zj od propovjjedanja, а propovijedanje Ьiva rjjetju Кrjstovom" (Rim.l0 ,17) ("Stvarnost"), tako ј nada nije proizvod bujne ma~­te, nego dolazj ј razvjja se studjranjem rjjetj Evandelja. lzraz rijeё · lc~~s zna~j ~azum ј rjjet , ј mote se odnosjtj na proces rni~ljenja ј na ПЈеt kOJa шatava mjsao. Otuda је rijet Evandelja vanjsko ot· ~rjv~nje Boga ~oz apostolsku poruku о njegovom planu za spas IJU~l .. Nagl~sak Ј~. na tome da se iza Evandelja otkrjva djelo Boga, kOJI Је u 1sto YriJeme autor otkupljenja ј izvor kr~anske nade.

Izraz Rijeёi istine · Evande/ja mote se shvatjtj na jedan od dvaju natina. Mote se odnosjtj na jstjnu koja је sadrtana u porucj E:~d~lja. Prema tome, Rjjetj jstine . Evanttelja znatj objavljiva· ПЈе 1stme о Bogu utjelovljene u apostolskoj poruci. lli se to mote odnosjtj na Evandelje u cjelinj, istinito Evandelje, nasuprot pog. re~nom utenju . То је, tjni se, bolja interpretacjja, uporedimo fj s Gal:2,5.14. Misao Ьi biJa ta da su Kolo~ani tuli Rijet vec ranije, proekousate, propovijedanjem apostolske poruke u svoj svojoj tjs. tocj ј cjelovitostj, i to prije nego ~to su krivi utitelji poceli donosi­ti drugo evandelje. Rijet koja је donesena pravim Evandeljem jest rijet koja је izvor nade. Kadajednom poimanje tog Evandelja ola· bavi, ili kad se dopusti da se istina krivotvorj, kr~anska се nada u odgovarajucem stupnju potamnjeti.

~- Evandelje koje је do~o Kolo~anima njsu donijeli ljudi, nego Је ono u duЬljem smislu ВоZја poruka. Evandelje nije ne~to ~to lj_udj postitu ~astom ~ religioznom razvoju iJi opatanju. То је u Ьi· t1 poruka kOJa dolaz1 odozgor kao rjjet otkrjvena od Boga. Tema Evandelja је milost Boga kojjje na vlastjtj poticaj do~o da nade ј spasi ljude. Nasuprot pogre~nom utenju, koje govori u legalistit· k~m ~islu (2,14-21), istinito Evandelje objavljuje ~to је Bog u~j. то za ljude. ZЬog toga је u dolazak Evandelja ukJjuteno ј osobno susretanje s Bogom. Oni ne Ьi smjeli njti pomisliti da је Evandelje samo jedan takmac vj~e medu misterioznim reJigjjama Rimskog Carstva. То nije puko dodavanje lokalnim vjerskim kultovima gra. d_ova _u Maloj Azjji. То је vi~e poruka za cijeli svijet ; а njeno raspr· ~IVanJe ро carstvu upucuje na to da оn-з mote zahvatiti cijeli svi­Jet. ~о _dok . na Evandelje gledaju kao na poruku za cjjeli svijet, ~oraJU 1mat1 na umu ne samo njegovu univerzalnu nego ј njegovu 1ndivjdualnu primjenu. Zato Pavao usporedno upucuje na to da

32

1

г

1

r

KOLOSANIMA Ј ,б Evanttelje napreduje ро svem svijetu doLazeej k .njima (katllos kai en panti to kosmO. .. kathos kai en lrumin). Neka se i nadalje potvr· duju оЬје istine. Oni trebaju ustrajati u indjvidualnom rastu kroz Evandelje, i tada се izbjeci duhovnu mlakost i opasnost da ne vide potrebu osobnog susretanja s Вogom. Oni trebaju ustrajatj u uni· verzaLnom rastu, ј tada се izbjecj osjecaj poratenostj, kojem nagi· nju vjerske manjine.

Evant1elje ima dvjje osobine: plodnost ј rast. Plodn.o је zbog svog botanskog porijekla. OЬitna ljudska rjjet , shvacena na naj· Ьо\јј natin, uglavnom djeluje kao poticaj. Ali ova Rije~ . zbog toga ~to је Воtја tjvi ј ima u seЬi silu da nosi p/cdove kad padne na srce koje је pripremio Bog. Та se plodnost jskazuje u dva prav· са: prvo, u pomirenju tovjeka ј Воgа · kada је ~ovjek opravdan vjerom u Krjsta kojeg objavljuje Evandeђe; а drugo, u stvarnoj promjenj njegova karaktera pomocu Svetog Duha, koji se slutj Ri· jetju Вotjom kao sredstvom posvecjvanja. No Evandelje ne radj samo dubo ko u tovjeku~ ono stalno pro~iruje svoj utjecaj. U Bot· јој providnostj ta su dva momenta povezana. Normalno је da se plodnost u pojedincu pokazuje tako ~to kroz njega Evandelje do· \azj drugima; ј tako se dubina svetostj mjerj rastom u sposobnostj da se Evandeljem zaraze drugi fjvotj.

Poruka о milcsti Boijoj do~a је do Kolo~ana u pravom ј ne· razvodnjenom oЬ\iku. Onj su је prihvatili kad su је tuli, ј s duhov· nim razurnijevanjem shvatiJj su zna~enje tinjenica koje su jm Ьile propovijedane. Prihvaeanje Radosne vijestj nikada n.ije praceno sa­mo emocjonalnim reagiranjem, njtj је to samo inte\ektuaLno pris· tajanje. U stvari, ono 1>9tinje slu~jem Rije~j jstine; ali povezano sa slu~jem mora postojatj ј razumijevanje, koje је rezultat pro· svjet\jenja Svetim Duhom. Pavao upotreЬ\java rijet razumjjevanje, epignosis, mnogo te~e u svojim kasn.ijim poslankama (vidj Ught· foot str. 135, ј Poslanica Fil. l ,9). Znatenje ove rjjetj pojatano је prefJJ<som epi, а on oznatuje znanje koje је mnogo duЬije nego oЬitno _mentalno shvaeanje. Upotreba srodnog glagola (spoznali) ukljutuje potpuno shvacanje unutarnjeg znatenja Evant1elja, ј to tako da se njegova istina pretvori u jskustvo. Takvo produЬijeno shvaeanje Evandelja preduvjet је za dotjvljavanje njegove plodnos· tj ј sile.

33

KOLOSANIМA 1,7 7. U rukopisu је bolje zasvjedoteno tjtanje s nama nego za vas (kako је u prijevodu V.S. Karadbla). То је bolji prijevod. Epafra је Ьiо nosilac Evandelja. Alj njegova misjja nije bila nekj osobni pothvat, jer је on krenuo s Pavlovom podr~om. Zapravo, on је propovijedao u ime Pavla ("s nama"). Tu је prvi nagovje~taj u pos­lanici da Pavao zapravo nije posjetio Kolose (vidi takoder 2,1). Ali iznad apostolova poslanja је Кristov autoritet. Epafra је mogao slutitj Pavlu ; ali u krajnjoj linђj, on је Ьiо posluiite/j Kristov.

8. Epafra ne samo da је prenosjo Evandelje u Kolose nego је donio ј Pavlu izvje~taj о natinu na koji је poruka urodila plodom u ljudskim tivotima. Postojao је rast u toj karakteristitnoj kr~an­skoj milostj, аgарё, ili /jubavi. Та ljubav ima dva vida,jer је, prvo, usmjerena prema Bogu , а onda prema tovjeku (vidi 4. stih gore). Ona ne treba Ьiti izjednatena s oЬitnom ljudskom ljubavi, eros, nego је to vi~ natprirodna milost koja se izЦjeva i odriava ро Sve­tome Duhu.

с) Molitva za napredak KoloW\a ( 1 ,9-14)

9. Saznanje о duhovnom rastu na~ brate kr~ana ne Ьi nikada trebalo oslablti ielju za njihovim ј о~ vetim napretkom. Naprotiv, Pavao svojom uvodnom rijei!ju "Zato i mi ... " nagl~ava da su raz­lozi koji su dali povoda zahvaljivanju ujedno i potjcaj da se nastavj s neprestanom molitvom za njih. Njegova prva molitva jest da se ispunite spoznajom volje njegove (epignдsis). Кarakterisblno је da se па poznavanje Воzје volje gleda kao na ne~to §to prethodj tivotu kojj је Вogu ugodan. Rijet ispunjeni, рlёrоб, daje jdeju da је to potpuno jspunjavanje. Otuda misao da nepotpunost ј ne­primjernost spoznavanja Bofje volje moramo stalno ispravljati ras­tucj u §to duЬljem razumijevanju (vidj stih 6, epignosis). Takva spoznaja nije proizvod tjelesne mudrostj svijeta, koja nadima, а ne obogatuje unutarnjeg tovjeka (usp. 1. Kor.1,20; 2,5.6.13; 3,19). То dolazi od obogativanja Svetim Duhom. On је taj koji pruza mudrost ј shvacanje kojj nas osposoЬijuju da znamo Bozju volju. Mudrost znati takvo stanje razuma koje nije iskljutjvo proces u ljudskom intelektu nego је kontrolirano i obogaceno Duhom isti­ne. Duhovno shvacanje, sunesis, znati prjmjenu te osnovne mud-

34

KOLOSANIMA 1,10 rosti na razblite proЬJeme pred kojima se nademo i koji zahtijeva­ju od nas jasnu prosudbu prije dono~nja odluke (vidi Lightfootov

komentar о ovom stihu u Ef 1,18).

10. Medutim, Kolo~ni ne smiju btti zaraieni uvjerenjem da је njihov cilj puka ortodoksnost . He\enski judaizam moze se zadovo­ljiti intelektualnim rastom r~ligioznog znanja, odvojeno od tiv~ta: ali spoznaja Boga, prema kojoj kr~cani teze , otkriva se u prOmJeDI karaktera. Zato Pavao nastavlja s molitvom u tom smislu, ne da Ы se oni oformili prema ustaljenom modelu morala zajednice , niti da Ьi svoje vlastite sposobnosti natiniti standardom pona~nja , ne­go da teze za zivotom koji је dostojan Gospodina. Njihov cilj mora Ьiti ni~a manje nego svetost ј ljubav Вozjeg Sina. А u stalnoj teznji prema vj~m cilju trebaju prerasti obltnu zelju za uspjehom i zadovoljstvom koje on donosi. Njihov motiv treba Ьiti bogocentrj~an. Кr~cani moraju zivjeti tako da ugode Bogu. Dodani prilog posve uz ти ugodite nagla~va ~а se onj ne trebaju ogranititj na duznostj, nego da teze da potpuno, cjjelim Ьicem, ugadaju Вogu . Areskeia, ugadanje, izvorno se odnosi na pokora~ stav prema pokrovitelju; ali takav stav doЬiva sasvjm drugi _znataJ kad se primijenj na Boga. On је Stvoritelj, dok smo mt samo stvorenja, postala od praha. On је svemocan, а mi slaba~j gre~~j \judi. Pred njim se va.lja sagnuti ј podrediti. Posvem~je ugadanэe njemu . treba Ьiti n~a najveca ielja.

Zivot kojj se iivi s tako naznatenim ciljem prirodno се se jskazivatj u aktivnom predanju. Njegova се plodnost jmatj dale­kosefne posljedjce. Мi uzjmamo da se оЬа nai!ela plodni i rastuc~ odnose na svako dobro djelo, а ono §to potpomaie rast plodnostt jesJ spoznaja Boga. Ako uzmemo da је vjerojatnij~ tekst tё ep~gn~­sei radije nego en epignosei i1i eis epignosin (AV 1 RV), moglt bts­mo ovo tumatiti na dva nai!ina. H.C.G. Moule misli da је to datjv (of reference?) i izraiava rnisao da trebamo rastj ovisno о t_o~e kolika је na~ spoznaja Воgа. Ali to је onda vi~ kao ponavlэ_anJe ranijeg zahtjeva da bisrno trebali Ьiti ispunjenj tom spoznaJ~':"· Lightfootova pretpostavka i!ini se stvarnijom. On ovo prevodtlZ· razom "kroz spoznaju Воgа" (usp. RV mg). Na taj nai!in izbjega­va ponavljanje, а ipak potcrtava ono ~to је Pavao vec naglasio u svojoj mo1itvi • naime, tinjenjcu da је spoznaja Воfје volje osno-

35

KOLOSANIMA 1.11 va, kako za duhovni, tako i za moralni rast.

11. Druga odlika toga bogocentritnog 1ivota jest izvor snage koji leti u takvom stavu. Dok se apostol Pavao moli da Kolo§ani , pofive bogougodan 1ivot, u njegovoj је glavi i ulja da spoznaju snagu koja se doblva od Boga za 1ivljenje takva tivota. Cini se da postoji paralela izmettu "svakovrsnom snagom'' tako . prevodi Stvarnost) (en panti ergo agathO) i svakom snagom {еп раsё duna­mei). То nagovje~tava da za svaki zahtjev postoji snaga koja stoji na raspolaganju. Bez obzira na to kakvi bili zahtjevi na kr~ansku slutbu i ma kako bili teiO<i i ljudski standardi, uvijek irna bo1ans­k~h izvora koji dostaju. Nadalje, karakteristitno је da је to prirna­n~e snage neprekidno iskustvo. Osnafeni је prijevod trajnog parti­ctpa prezenta glagola dunamoumenoi. Кr~anin ne prirna samo potetni poticaj koji mu mora slu1iti za cijeli put. On mote pouz­dano otekivati da ~е Bog, koji је do!ao k njemu s obnavljajutom snagom, nastaviti da ga jata.

No ako је totno da nam stoji na raspolaganju sila za svaku priliku, onda okolnosti nisu te koje konatno odreduju Вotju silu. Izraz ро si/i S/ave njegove napominje nam da је konatni jamac na­~g u~vr~ivanja · sila koja је svojstvena samom Bogu. Na~i izvori nisu prepu~teni na milost i nemilost trenutatnih potreba, nego se mjere moci Вotjom. Slava Вођа govori tovjeku kroz iskazivanje Вotjeg Ьita. То је , kao !to је i bilo, Ьlistava snaga njegova veli­tanstva. Tako "sila slave njegove" znati silu koja se pokazala pre­ma nama onda kad se Воg otkrio. Rijet upotrijeЬJjena za siJu, kreros, u Novom se zavjetu upotreЬljava samo za Воgа. Та osnov­na botanska sila, kad nam se iskazuje, postaje duпamis u nama, ~to је ovdje prevedeno snagom koja ojatava i osposoЬijuje da se 1ivi 1ivot koji је Вogu ugodan.

Trostruk plod toga jatanja jest strp/jivost, тюstojanost; ve­se/je. Strp/jivost, hиротапё је osobina postojane upornosti ko­j~.m ~ovjek uporno radi na postizanju cilja. То је u Hebr. 12 ~pot­rtJeЬlJeno za atletu koji trti nepopustljivom ustrajno~tu cijelom stazom. Zato to nije toliko pasivno prihva~anje neizbje1nosti ko­liko је aktivno ustrajno nastojanje unatot te~o6ama i ku§nj~ma . . Postojanost, makrothumia је vrlina koja se pokazuje usred tzazova. Dok prirodni instinkt poble da se vrati milo za drago .

36

KOLOSANIМA Ј ,12 bilo zajedljivom (gorkom, o~trom) rijeti, Ьilo nekirn tinom od­mazde - kr~anin treba teliti za tihirn duhom ~to nam ga је poka­zao lsus kad se u trenutku najvetih isku~nja molio: "Ote, opros­ti irn, ne znaju ~to tine!" Tre6a rijet u ovoj trijadi је karakteris­titna rijet radost. Кr~anin se ne suotava s teiO<otama i s progoni­ma tvrdoglavom srnireno~6u stoika. Njegova upornost i postoja­nost prolete su rado~tu. On se raduje jer је cilj njegove postoja­nosti sam Кrist. On se raduje jer - tiho prihva~ajuti progon ljudi · ulazi u novo zajedni!tvo sa svojirn Gospodinom.

Abbott tvrdi da s rado!Cи, meta charas, treba povezati s re­tenicom koja slijedi. Nasuprot Lightfootu on srnatra da eucharis· teO (dati hvalu) ne ukljutuje uvijek radost, i zato mo1e Ьiti nagla­§eno prethodnim izrazom. U prilog Lightfootovu mjnjenju govori tinjenica da Pavao isti izraz upotreЬljava tri puta u poslanici, ali u preostala dva slutaja eucharisteo stojj samo (1,3; 3,17). То podu­pire njegovo mШjenje da је radost ukljutena u zahvaljjvanje i zato Ьi bilo nepotrebno upotrijeЬitj izraz meta cluuas, а pogotovo ne na tako nagla~nom mjestu. Olshausen jde dalje ј smatra da su rj­jetj hupomanё i makюthumia povezane s izrazom meta chanzs, s narnjerom da Ьi im se dala kr~anska oznaka. Ova se tvrdnja ne mou odrtati, s obzirom na to da su ove r9etj testo upotrijeЬlje­ne samostalno u Novom zavjetu.

12. Postoje dva razlitjta teksta u ovom stihu. Prvi ukljutuje ri· jetj to hikaпOsanti {hath made ... meet). Stanovit broj rukopisa kaf.e to kalesanti {hath called), dok jedan velikj rukopjs (В) pove­zuje оЬа. Slitnost ovih dvaju tekstova lako dovodi do zabune. Va!nost tragova u rukopisu, kao ј neoЬitna rijet (hikanoo) u ovom kontekstu, uputuje na to da је ovo ispravno. Tef.i је slutaj sa nas, hёmas ј ti, humas. Postoje jakj dokazj za оЬје mo­gutnostj.

Neld tragovi govore u prilog izrazu htmas (premda Abbott zauzirna suprotan stav!), jer to onda tete daJje usporedno sa hёmas u slijede~oj retenici. Za Pavta је potpuno prirodno da iz drugog lica prelazi u prvo, u koje ukljutuje ј samoga sеЬе.

Pavao је govorio о plodnosti ј sili kao о dvjema oзobinama za koje se moli da postanu njihovo vlasnШvo; me4utirn, sada se okrete treooj . zahvaljjvanju. Osnovni razlog za to zahvaljjvanje

37

KOLOSANIMA 1.13 jest nak novo stanje, u kojem se nalazimo kao kr~ani. То novo stanje naglakno је na razlitite natine. О Вogu se govori kao о Оси. Stajali smo pred vje~rum sucem kao okrjvJjeni gremjcj, osu­deni na nemilosrdno izvrknje zakoлa о svetostj. Ali BoZjom тј. lo~u primljeni smo u porodicu, tako da vjerom i s povjerenjem mofemo suca nazvati " Ote na~". 1 opet је nak novo stanje ilustri­rano prema pozadini Starog zavjeta. Каdа su plemena u~la u Ka­naan, primili su dio svog nasljedstva. Кroz Кrista u~i smo u du­hovni Kanaan, u ozratje zajedni~tva s Bogom. Vet. smo obogacenj Bo!jim darovima i radujemo se savrknom nasljedstvu. Тај ulazak nije zbog nablh dobrih djela, nego zato §to nam је Воg zbog Кrista dao opravdartje (hikanoб). Po~to nam је Bo!jom odlukom dana nova kvalifikacђa (uotite aorist), uvedenj smo u nak nasljedstvo, koje djjelimo s ostalim Bo!jim лarodom, jer sveti ili "izabrani" ( u pr~evodu V.S. Karadfit.a; prim.prev.) sad su Bofjj Izrael. Upravo kako su plemena ulazila u dio zemlje koji im је Ьiо dodђeljen , ta­ko i mi ulazimo u sfere Ьlagoslova koji nam је poklonjen met1u Вo!jim narodom.

13. Ali pr~e ulaska u nak nasljedstvo prethodilo је oslobode­nje. Mi smo oslobodeni od sveza i uvedeni u zemlju slobode. Prije oslobodenja bili smo pod vla!Cи tame. Grijeh је imao mot. nad nа­та. Rijet exousia, vlast, normalno se upotreЬijavala u Novom zavjetu izravno za autoritet koji se ima nad nekim. Lightfootov pokuuj da ovo interpretira u smislu samovoljne sile ili tiranije jed­va Ьi Ьiо opravdan upotreЬom u Novom zavjetu. U stvari, imajut.j na umu pozadinu iz R.im 6, mogli bismo reci da u Pavlovom shva­canju grijeh ima zakonsku vlast nad oruma koji, kao prekr~itelji zakona, postanu robovi gr~eha. Каkо је Кrist prirnio kaznu prekr­~enog zakoлa po§to је umro grijehu, Воg nas mofe bez nepravde osloboditi od vlastj grijeha. .

Podrutje na kojem smo bili robovi opisano је kao tama. То ne ukljutuje samo odsutnost svjetlosti nego је i njezina suprot­nost. То nije samo stanje bez Boga nego i stanje protjv Boga. Zato smo oslobodeщ iz pobunjenitkog kraljevstva ј dovedeni u kra­ljevstvo nakg pravednog kralja. Као ~to је osvajat davnih vreme­na testo preseljavao cijeli jedan narod u novu zemlju, tako је ne­beski osvajat otrgnuo narod Во!јi s tui1eg tla i doveo ga u slobodu

38

KOLOSANIMA 1,14

njihove prave domovine. . Izraz "Sina, ljubavi svoje" ima duЬlji smisao, nego ep1tet

ljuЬljeni , apagёtos. Sin koji је jedinoro<1enj od Оса nije, sa~o vjetni predmet oteve ljubavi nego је i utjelovljenje i izraz te lJU· bavj u njegovom odnosu punom milosti prema ljudirna. Stoga pre­nijeti nekoga u kraljevstvo svoga Sina znati pres~lit~ ga iz. st.~nja tame i srnrti, bez ljubavi, u podrutje gdje se BofJa ljubav 1Zl1Jeva na nas. Као rezultat toga, nas odnos prema kralju, а ј prema na­Sirn sugra<1anima, oЬlikuje se prema njegovoj ljubavi.

14. То oslobo<1enje irnamo u Kristu. Me<1utirn, to nije jednos­tavno z.ato ~to је on posrednik, nego smo otkupljenj kroz zajed­nШvo s njirn. Rijet apolutrдsis, prevedena kao otkupljenj~, irna svoje korijene u Starom zavjetu. Ondje је glagollut~ust~al c.esto upotrijeЬljen da Ьi objasnio oslobo<1enje naroda BofJe& lZ Eg1pta. Arrnitage Roblnson, raspravljajut.i о slitnom stihu u Ef.l ,7. upor· no tvrdj da је apolutrosis i lutrosis u Novom zavjetu upotrjjeЬij~n u smislu ''da ideja о oslobo<1enju dominira, dok jdeja о placanJU potpuno nestaje". No to је te~o podrfati pred stalnlln novoz~v­jetrum naglauvanjem cijene na§eg otkupljenja. Ovo је posebno lZ·

razio Кrist u Marku 10,45, gdje izjavljuje da је on douo "da slufi ј zjvot svoj dade kao otkupninu (lutron) za mnoge" . Opet u. 1. Tim. 2,6 kaze se da Кrist "sebe samoga dade kao otkup (antllи· tron) za sve". Glagol se ponovno pojavljuje u 1. ~· 1,18 i 1 ~: " njste oktupljeni netirn raspadljivirn ... nego dragoCJenom krvlju Кrista ... "; i tako bisrno mogli nabrajati prirnjere. Potpuno је jas­no da је osloboi1enje usko povezano s cijenom koju treba platiti, а ta cijena nije nista manje nego Кristova srnrt.9

Otkupljenje је objamjeno kao otpu!tanje grijeha. Rijet otpu!tanje aphesis testa је kod Pavla i ne pojavljuje se u LXX u ovom znatenju. Mei1utirn, pojavljuje se (npr. З. Mojs.2S,З l) da Ьi se opisale godine jubileja kao godine osloЬodenja . Oprostiti zapra­vo znati razrije§iti tovjeka duga ~to ga ima prema Вogu . Njegov grijeh, о kojem se ovdje govori kao о neispunjenju Вo!jih zahtje· va (hamartill), beznadno ga zadufuje pred pravednirn Bofjim su­dom. Opro~tenje tako ukljutuje otpustanje krivice, koje је slo­

bodno dato kroz Кrista.

39

KOLOSANJMA 1,15.16

11 КRISTOVA OSOBA 1 DJELO (1 ,15-23)

а) Jemtovo prvenstvo (1 ,15-20)

15,16. Premda ovdje po~injemo novi odjeljak, dobro је shva­titi da је to samo zbog boljeg studiranja, jer u Pavlovoj misli nema prijekjda ; on nastavlja relativnom (u gr~kom ; prim.prev.) zamjeni­com ј tako prirodno prelazi s ~injenica о otkupljenju na slavljenje Otkupitelja. Sin је jedini savr~eni predstavnik Boga. Ljudi mogu pravitj kipove Boga, ali kad to rade , oni kvare slavu savr~nog Bo­ga, kao !to to Pavao pokazuje u Rim. l ,23 . U Кristu Bofja slava nije unakafena, nego se savr~no o~ituje. Upravo kao !to је lik na novcu vjerna · kopija glave vladara, ili kao !to dijete izrazito sli~i roditeljirna, tako је JCrjst u dubljem smislu savr~no otkrjvenje ne­vidljjvog Boga ljudima. lstina је da izraz slika Boga nevidljivoga u Ьitj ne uklju~uje jdeju о savr~nstvu, jer је to izraz kojj је upotrj­jeЬljen za ~ovjeka u 1. Kor.11,7. No ovdje se on mora protuma~i­tj u odnosu na pozadinu cjjelog konteksta, u kojem је jasno i pot­puno prikazano jedinstveno otkrjvenje Boga kroz Sina. Воg рrеЫ-

,. va u nepristupacnom svjetlu i ljudsko oko ne mote ga vidjeti, ali u Sinu vidirno sli~nost s njim. On' је iznad svih , prije svega u stvara­nju, gdje је opisan kao da је "roc1en prjje svake tvarj" (prev. V.S. Кaradfic- prim.prev.). То se ne smije iskrivitj, kako se ~esto do­gac1a da Ьi se protuma~ilo kako Кrist stojj na vrhu stvaranja, ali је jpak stvoreno Ьite . Na sasvirn gramati~kirn osnovama bilo Ьi mo­guce uzeti ovaj izraz u tom zna~enju . Tako "sve stvoreno" bila Ьi sveukupnost u kojoj је Sin prvoroc1enac, а to Ьi bio partjtjvnj ge­nitiv. Mec1utirn, kontekst ovo potpuno isklju~uje . Stoga moramo uzeti kao da је genjtjv opisan ~esticom "prvo", kao sastavni djo od "prvoroйeni" . То isti~e primat Sina. On је roc1en od Оса, а ne stvoren, ј to kao firstborn, pгrJtotokos. On је prjje svih stvore­nja. Lightfoot u pro!irenoj prirnjedЬi nagla!ava da ono !to је ovd­je opisano jest Sin u njegovom vje~nom Ьitu, а ne utjelovljenj Sin. U stvari, postojj ЬJjska usporedba izmec1u ovog odjeljka ј lvanova tuma~enja u vezj s ve~nom Rije~j Logos. Jedinorodenj је tako<!er suradnik u stvaranju. Izraz "u Krjstu" ~esto је upotrjjeЬljen u vezj sa spasenjem, ozna~ujucj tako da је zajedni~tvo s Kristom tjvot-

40

KOLOSANIМA 1,18 no. U А V и njemu upotrijeЬljeno је za opis stvaranja u smislu da је on glavni pokreta~ kroz kojeg је stvaranje ostvareno .

А da ne Ьi bilo. neke sumnje u superjornost Sina prema dru­gim duhovnim Ьicirna, Pavao nagla!ava da је on ne sarno glavni pokreta~ pri stvaranju vjdJjivog svijeta, nego i pri stvaranju nevid­Ijjvog svijeta nebeskih Ьiса . Та Ьiса sa~injavaju Вofji anc1eli, ali i c1avo ј njegovi anc1eli · Pavao ovdje upotreЬljava sinonim ј ne daje preciznu klasiflkaciju · sva su sli~na zahvaljujuci stvarajucoj moei Sina koji ih nadgleda. U stvari, on nije samo glavni pokreta~ nego i svrha njihova stvaranja. Qnj postoje zbog nj~gove slave ј podre­deni su njegovoj vje~noj svrsi.

17. Daleko od toga da Ьi on na neki na~in bio dio stvaranja. Sin је prije svega, ne samo u smislu da је on u vje~nosti, а stvaranje је obavljeno u vremenu, nego i u tom smislu !to ga njegova bit, kao jedinorodenog od Оса, podi!e do jedinstvenog polotaja iznad sve­ga ј prije svega !to је stvarano. On nije samo osnovni pokreta~ stvaranja nego ј odrfavanja. Filozof mote tratiti na~elo dosljed­nosti, jediJ:lstvo usred razlj~itosti u svijetu mi!ljenja, ali vjernik. u njemu nalazi na~elo stvarne dosljednosti. Njegova је sila ta koja drti na okupu sve stvoreno.

18. Mec1utirn, istj onaj koji је Gospodar stvorenog ujedno је ј glava Crkve. Ovdje Pavao na gotovo neshvatljiv na~in prelazi s ob­ja~njenja о Sinu, kao vje~nom Ьicu, na utjelovljenog u njegovom sada!njem proslavljenom stanju. Каdа govori о njegovom odnosu prema stvorenom, krete se u sferarna Sinovђevih ranijih ostvare­nja i1i njegove Ьiti. No ovdje, premda је to~no da nagla!ava sada!­nje Sinovljevo gospodstvo u njegovoj Crkvi, on govori i о njego­vom postajanju, genгtai, prvorodstvu kroz pobjedu u uskrsnucu. On је glava tijela, Crkve. Ovdje imarno sliku Кristova odnosa pre­rna njegovoj Crkvi, s kojom nas је Pavao vec upoznao u 1. Kor 12,12 i Rim.12,5. Као glava Crkve, onje organska veza,jer Crkva sudjeluje u samom njegovom tivotu, kao !to organi sudjeluju u za­jedni~kom tivotu s glavom. On је, nadalje, upravlja~ka i nadzorna snaga, kojoj se udovi moraju podrediti. Zaista, ono !to irn daje je­dinstvo da postanu tijelo i osposobljuje ih da funkcioniraju s odre­c1enirn ciljem, to је kontrola glave. Takvo potpuno jedinstvo i

41

KOLOSANIМA 1,19 stvarno predanje· ne ostvaruje se u Кristovom tjjelu reorganizacj­jom tlanstva, nego obnovom. poslu§nostj botanskom poglavarst­vu.

On је u odnosu na Crkvu Pocetak. То se ne odnosi samo na njegovo Ьivanje u vremenu nego i na njegovo Ьivanje kao izvor zi­vota Crkve. Rijet potetak blisko је povezana sa stvaranjem u оЬа slutaja u Post .Џ ј lv 1,1-3. U novoj duhovnoj tvorevini Gospo­din је јо§ uvijek potetak, izvor zivota. Ova је rjjet pojatana izra­zom koji slijedi - Prvorodenac od mrtvih. Njegoyo uskrsnuee, pobjednitko izdizanje tivota nad smr~u . jest ono §to mu donosi naziv "izvor fjvota". Ali po§to је on Ьiо prvi koji је ustao, njego­vo је uskrsnu~e uspostavilo primat nad onima kojj trebaju jskusiti slitno. Ovdje nema nikakve suprotnosti u postavci da је on "prvo­rodenac od mrtvih" ј prihva~anja da је Lazar podignut iz mrtvih Ш nekog drugog slitnog tuda u Bibliji. Lazar је podignut u svoje prija§nje stanje ј јо§ је uvijek bio podlofan smrti, ali Sin је podjg­nut u neraspadljivo stanje, tako da nikad vi§e ne iskusi snut.

Вotji је cilj da Sin, kojj od vjetnih vremena ima prvenstvo, postane ve~i od svih u dimenziji vremena ј na podrutju otkrive­nja. То prvenstvo treba Ьiti u svom zahvatu §to је mogu~e fue. Sin mora bltj savr§en u svim oblicima i u svakom trenu, Као GQs­podar stvaranja i Gospodar svoje Crkve, on mora Ьitj Gospodar u fivotima njegovih, i to suverenitetom koji ne podnosi nikakvog rivala.

19. lzuzetno је te§ko odlutiti se na koji natin gramatitki treba shvatiti ovaj stih. AV daJe rђе<! otac ( u prђevodu V.S. Karadbl takoder; prim. prev.) dok RSV uzima "puninu" za subjekt. S tisto gramatitkog gledi§ta, ovo drugo је prilitno jasno, ј Abbott se jako zauzima za takav stav. No njegovi se argumenti razЬijaju о stijenu koja је u slijede~oj retenici.

Ako uzmemo "puninu" kao subjekt, prinudeni smo tu rijet smatrati subjektom i u 20. stihu uz glagol"pomiritj". No govoritj о Воtјој punini koja nastoji pomiriti sve stvari, znatilo Ьi govoritj apstraktno, §to је dosta strano svakome tko је navikao na Pavlov uoЬitajen tok mj§ljenja, prema kojem је Bog osobnj autor pomi­renja. Zato је najbolje prihvatiti Lightfoota s njegovim stavom da је rђet "Bog" subjekt - а takvo је njeno mjesto u AV. Tada ima-

42

t 1 !

KOLOSANJMA 1,20

то karakterjstjtno Ьiblijsko stanovBte da је jedinstveni status Si­na takav zahvaljuju~j vjetnom Botjem cilju. On је ljubljeni Sin

kojjm је Otac zadovoljan. Jer, kojjm potinje stih, upucuje na ono §to је prethodilo.

Sin је prvi u .stvaranju i u Crkvj; to је vjetni Bozji plan da se u njemu nastani sva punina. Njegovo prvenstvo ima korjjen u tinje­njcj da је u tjelovljenj Sin potpuno botanski ; а njegova jedinstvena bozansko-ljudska osoba vidljiv је izraz dobre Воlје volje.

Rije<! punina је bogata sadrzajem; Lightfoot ima pro§irenu primjedbu о tome • о, а mogla Ьi se uporeditj sa sljtnom kod Armjtagea RoЬinsona• 1 • Ako uzmemo glagol punitj (р/еrоб) u njegovom izvedenom znatenju, - а to је testa upotreba - u znat~~ nju kompletjratt ili ispunitj, punina tada znatj kompletnost ill potpunost. U klasitnom grtkom upotrebljava se kao on? §~о do: punjuje do punine brod ili stanovni§tvo grada, oznatUJUCt onaJ broj koji tini da је grupa popunjena. U evandeljima ona је upotri­jebljena za popunjavanje rupe zakrpom. Pavao је upotrebljava u Rim . l3,10 kao pojam za i.spunjavanje Ш kompletiranje Zakona. Tako znatenje oscilira izmedu aktivnog i pasivnog smisla; no glav­na је ideja l<ompletnost ili potpunost.

Pavao ovo istite, vjerovatno Ш motda, nasuprot krivom u­tenju da u Кristu preblva punina botanstva. On nije samo obda­ren na specjjalan natin Svetim Duhom nego је i preЬivalШe same Воlје Ьitj.

Rijet koja је ovdje upotrijeЬljena za nastanitj se, katoikeб, govorj о mijenjanju mjesta boravi§ta. То nuzno ne ukljutuje stalno boravljenje, kao §to Ughtfoot predlate i kao §to se mofe vidjeti u Djelima 2,5 i 7,4. Ona dobiva znatenje stalnosti kad se suprotstavi slitnoj rђe<!i paroikeo, kao u Postanku 36,44 (LXX)12. Odavde se ne mote izvuci, kao §to to tini Olshausen , a­luzija na Shekinah, jer u LXX katoikeo, naravno, nije upotrijeb­ljen u tom kontekstu. Stoga se <!ini najboljim da se ne poku§ava tjtati u toj rjjeti vi§e nego §to ona sadrti i jednostavno је uzeti da izratava istinu da punina Boga ima svoje boravi§te i1i mjesto prebl­

vanja u Sirш.

20. Oteva dobra volja otituje se nadalje u pomirenju koje је ostvareno kroz Sina. Ova istina slijedj iz retenog; to је tako jer је

43

KOLOSANIМA 1,20 Sin mjesto preЬivanja Bofje punine. On је sposoban da bude glav­ni izvriilac opravdanja. То opravdanje Ьilo је odlu~ujuce djelo (u­o~ite aorist), i bilo је jednom zauvijek elemenat za uspostavljanje mira §to ga daje Bog. То је bilo dovr~no krvlju krila njegova. Ovaj ~in govori о Кristovoj smrti najprije kao о grubom kraju . Do smrtije doSlo zЬog prolijevanja njegove krvi. No krv govori i о trt­vi koja је prinesena, i ona ima smisao Кristove trtve kroz srnrt. Nadalje, to је krv koja је prolivena na kritu; а za Pavla је krit mjesto za onog tko је proklet (vidi Gal.З,IЗ i dalje). Ovdje smo u srcu apostolslce poruke о krifu, jer је Кrist . trtvujuci sebe kroz srnrt · primio prokletstvo koje је bilo za nas. Tako је njegova srnrt postala osnova za povratak gremog covjeka u zajednШvo s Во· gom.

Mec1utim, ovo opravdanje nije ograni~eno na ~ovjeka. Ono se primjenjuje na sva stvorenja. Zna~ajno је da Pavao ovdje ne ka­te "sve ljude", §to Ьi bilo suprotno njegovom uoЬi~ajenom nau­cavanju, nego sve. Izraz је nedefmira.n, ali nagovje§tava potpunost Вofjeg plana. Ne samo da је gremi ~ovjek pomiren nego се i us­postavljeni red na zernlji - koji је zЬog grijeha (vidi Rim.8,20 i da­lje) takoc1er Ьiо predmet propadljivosti · sudjelovati u plodovima moenog ~ina otkupljenja па krau. Znatajno је i to da u taj §iroki zahvat opravdavajuceg spektra Pavao ne uklju~uje "stvarj pod zemljom", kao u Filipljanima 2,10. Ondje, objamjava vrhovnu Kristovu vlast nastojj prikazatj da се jednog dana ~ak ј sotona ј njegove sluge Ьitj prinuc1enj da prignu koljena. No ovdje obrac1uje­pomirenje ј jshod pomirenja iz perspektive novog neba ј nove zernlje, gdje tivi pravda. Mec1utim, iz svega ovog jsJ<lju~ena su krajnje buntovna Ьiса · bilo da su to c1avoli Ш ljudi.

Ь) Bofja namjera za KoloWie (1,21·23)

21 ,22. Као §to је to uvijek kod Pavla, i ovdje velike istine do­Ьivaju snatnu osobnu notu kad doc1e do primjene. On је pisao о Bofjem dalekosetnom planu izmirenja; а sad to primjenjuje izrav­no na svoje ~jtaoce. Oni mogu znatj §to zna~i izmirenje kad po­gledaju u vlastite tjvote ј shvate §to su bili, а §to su postali. Rani­je, prije nego §to su iskusili Botju milost, bilj su otudeni od Boga ј ЬШ su, zaista, neprijateljski raspoloteni prema njemu. То otuc1e-

44

KOLOSANIMA Ј ,23 nje nije biJo samo vanJskO nego је utjecalo i na njihovo najskrovi· tije bice. Nji11ov razum sa svojim gre~nim seЬi~no usmjerenim ego­centri~nim stavom Ьiо је izvor njihove pobune protjv Boga ј on ih је doveo u tragi~an polozaj duhovnog otpada. Тај unutarnji stav pobune pokazao se zlim dJelima, djelima koja su podsjecala na zloga, i zato nisu btla Hogu miJa. Ali Botjom milo§Cu, dogodila se velika promjena. Unj su izmirenjl 3 . Od tudinaca i neprijatelja onj su postali clanovi Botjeg domacinstva. No uvijek se moraJU pod­sjecati na to da ova obnova ima korijene u Kristovoj pnrti. Sredst· vo njihova izmirenja Ьiо је Sin, koji је uzeo .tjelesrtu narav i kao covjek urmo za njih. То nije Ьiо neki anc1eoski posrednik, nego utjelovljeni Sin Botji, koji је srnrcu postigao povratak u stanje za­jedni§tva s Вogom, stanje za koje је Bog i stvorio ljude, ali od ko­jeg su oni otpali zbog grijeha.

Кrajnji cilj njihova pomirenja је taj da ih Воg moze izvesti pred sebe u svetostj, Da se ovo ovdje odnosi na konacan ВоZјј cilj za njih vi~ nego na njihovo sada§nje postizanje, vidi se iz stiha kb· ј ј slijedi ј u kojem se pretpostavlja da је ustrajnost uvjet postizanja ovog botanski uz~nog cilja. Istina је da sam cin izmirenja nosi u seЬi pocetak transformacjje koja slijedj, ali kasnije upotpunjava· nje stvar је buducnosti. Qnj trebaju Ьiti prikazani njemu kao os­posoЬljeni koji stoje u njegovoj svetoj prisutnosti i vje~no objav­ljuju ~udo njegove milosti, kroz koju su spueni. Oni се Ьiti sveti kroz odvojenje od grijeha ј svijeta, §to је u njihovom tivotu stalno iskustvo, а onda се Ьiti upotpunjeno. Oni се Ьiti neporo~ni, to jest bez mrlje, u cistoei koja se zasniva na Вotjem Jagnjetu od ko· jeg dolazi i njihova cistoea. Oni се Ьiti besprigovomi, po!to su opravdani Кristovom smrcu, protiv njih se ne moze podici nikak· va optutba (tako4er Rim.8,33).

23. Mec1utim, takav velicanstveni plan ne smije ih uljuljati u ne­ki duh samodopadђivosti ili lijenosti. Воg, koji је odredio kraj, odredio је i sredstva, а to је njihova stalna vjernost. Zato nakon objavljivanja Botjeg konacnog cilja, Pavao dodaje da pretpostavlja kako се oni nastaviti u tom srnislu u kojem su po~eli. Та osobirta ·postojane ustrajnosti prikazana је u metafori о zgradi, koja stoji usprkos sv.akoj buri. yudi su postavljeni na si.guran temelj, na sti­jenu Isus Кrist , ра tako, po§to su si.gurno utemeljeni, irnaju du-

45

KOLOSANIMA 1,24 . hovnu stabllnost koja ih osposoЬijuje da budu ustrajni protiv sva· kog naleta isku~nja ili protivljenja. Vjetrovi krjvih doktrina tako­<!er се udarati ро njima; ali oni ne smiju dopustiti da te doktrine utje~u na njih. Nada slave, koja је do~a k njjma kroz Evan<lelje, upori§te је s kojeg se ne smjju pomaknutj. Da njihovo odrzavanje ove sjgurne nade ne Ьi oslabllo i da ne Ьi osjecali da је njihova borba prili~no usamljena ј nedjelotvorna, on ih podsjeca da је E­van<!eђe propovijedano nadaleko i na~iroko. Nisu oni neka izdvo­jena skupina koja vodi poraznu Ьitku za odrzanje. То Evandelje је poziv BoZje trube (kёruchthentos) svakom stvorenju, jer pro­matrano s jdealne tol!ke gledj~ta, Pavao smatra da је propovjjeda­nje vee ostvarena. ~injenica. On tu uklju~uje i propovijedanje ро c~elom svђetu, koje је јо~ stvar buducnosti, ј drzj da је ono vec ostvareno. А to Evan<!elje, koje u svakom vidokrugu ima svako stvorenje pod nebom, ista је ona poruka koju su i sami culi iz Epafrinih usta.

111 PAVLOV UDIO U BOZJEM PLANU (1,24·2,7)

а) Njegovo trpljenje ( 1 ,24.25)

24. Namece nат se pitanje za~to Pavao ovdje postaje osoban. Odgovor Ьi mogao Ьiti da se Pavao nikada njje prestao cuditi pov­lastjci koja је njemu dana da navje~uje Radosnu vjjest, onu jstu koju је ranije poku!avao razorjtj, Druga mogucnost је ta da po~to njegovo apostolstvo u Kolosima nije Ьilo osporavano, bar koliko mi znamo, kao Ro је to Ьilo drugdje, on se ovdje korjsti svojim polozajem da Ьi јо~ bolje naglasio poziv na vjernost Evan<!elju ko­je su donijeli apostoli. Pavao је zabrinut (vidj 2,4) da oni ne Ьi Ьi­li zavedenj uvjerljjvirn argumentima krjvih ucitelja. Ti ljudi sreli su se samo s Epafrom, ра Ьi kr~ani u Kolosima mogli osjecati da, napokon, on ne mora Ьitj ni~ta vi~e autoritativan nego oni koji su pretposta.vljali da su kadrj voditi ih dalje. Zato Pavao Ьаса svu te­z.inu svog autoriteta na Evan<!elje koje im је objavljeno preko E­pafre. Nagla!ava da је on postao slutbenik Evan<!elja. Кrjvi u~ite­lji su samozvane vo<le; no on iza sebe ima B.ofje poslanje, koje ga osposoЬljuje da govori s autoritetom ~to ga је doblo od Boga.

Takav polozaj nije nimalo lak jer ukljucuje trpljenje. No Ра-

46

i

r '

KOLOSANIMA 1,24 vao ne prihvaca ovo trpljenje kao neizbjeznu popratnu cinjenicu njegova poziva. On radije pronalazi radost u njemu,jer ga .podnosi za Crkvu. Ovdje mozemo vidjeti koliko је kr~ciшsko shvacanje patnje udaljeno od shvacanja stoika. Oni su podnosili patnje u mirnoj rezignacjji, bez obzira na to ~to Ьi im sudЬina donijela. Ali kr~canin ide dalje od oЬicne izdrzljivosti i raduje se jer vidi svoje patnje kao dio bozanskog cilja. Prihvaca ih radosno kao sredstvo za ispunjavanje svog dijela u vjecnom Bozjem planu.

Pavao nagla~va svoj razlog za radovanje u patnjama rijecj­ma koje su ЬiЬlicarima zadale muka vi~e nego Ьilo koji odjeljak u poslanici. Rimokatolicki pisci cvrsto su se uhvatili za misao о ne· dostatku u Кristovirn mukama, koje se dopunjuju patnjom apos­tola Pavla. Ovdje se pronana dobra potvrda za njihov koncept о riznici dobrih djela koja ne ukljucuju samo Кrjstovo trpljenje ne­go i patnje svetaca i davanje oprosta u oЬliku indulgencija. No Р?· stoje ozbiljne primjedbe na ovakvu egzegezu stiha. Tako Ьi Pavao proturjecio samome sebl u jednoj od osnovnih misli Evan<!elja. On uporno tvrdi u svojim pismima da је Кristova smrt dovoljna zrtva za otkup grijeha njegovog naroda. Smatrati da on ovdje uvo­di misao о nepotpunosti u Кristovom otkupljenju prjpisivalo Ьi mu upadljivu proturjecnost u cijelom njegovom stavu. Nadalje, on se ovdje u Kolosima susrece s krivim ucenjem, koje porice dostat· nost Кristova djela i tvrdi da ono mora Ьiti dopunjeno asketiz· mom i drugim ljudskim nastojanjima. Pavao је u uvodnom dijelu odgovorio beskompromtsщm naglaskom na nenadma~ivost Кris· tovu i na potpuno opravdanje koje је on ostvario. Zar Ьi onda Ьilo moguce da taj stav baci u vjetar i dade na misao о potrebl usavr~­vanja jednog nepotpunog opravda.nja? Sama rije~ koja је ovdje U·

potrijeЬljena za patnju, thlipsis, nije upotrijeЬljen.a nigdje u No­vom zavjetu u opisivanju otkupljtijuce Кristove smrti, i, kao ~to Lightfoot istice, to "sigurno ne oznacuje zrtveni cin". Konacno, znacajno је da nakon ~to је govorio о svojim patnjama za Crkvu , on sebe јо~ naziva posluziteljem Crkve. No, kao ~to isti~e Ьiskup Davenant, ako postojj koncept posredovanja ili pokore u njego­vim patnjama, nije trebalo da sam sebe naziva posluziteljem, nego posrednikom ili otkupiteljem. Ak.o pak pretpostavirno zajedno s protestantskim piscima da је ovdje odsutna ideja о pokori, јо~ uvi­jek smo suoceni s razlicitim mogucnostima tumacenja. Mozemo

47

KOLOSANIMA Ј ,24 odbaciti ona koja objamjavaju izraz "Кristove muke" kao patnje koje zahtijeva Krist, ili kao patnje koje su radi Кrista. Prirodnom znatenju genitiva treba dati prednost, ukoliko nema tvrste osno­ve za prihva~anje drugog gledBta, а jedina osnova ovdje је strah da se ne Ьi uvela pogrema ideja о patnji kroz pokoru. Као ~to smo vidjeli, takav strah nema osnove. Ako uzmemo najizravnije znate­nje izraza . kao da on oznatuje Кristove muke na zernlji - imamo dvije glavne mogu~nosti tumatenja. S jedne strane mogli Ьismo slђediti Lightfoota i druge te smatrati da se ovo odnosi na patnje koje su ukljutene u izgradivanje tijela Kristova; i tu је Кrist osta­vio mjesta za daljnje trpljenje njegovih slugu . S druge strane, mog­ili Ьismo uzeti ovo kao patnje koje Кrist trpi u Pavlu, zbog mistit­ne zajednice apostola s njihovirn Spasiteljem.

Ovo posljednje tumatenje jako se preporutuje. Ono izos­tavalja Ьilo kakvu sugestiju о netemu sto Ьi moglo nedostajati u Kristovirn mukama. Ono uzima izraz kao cjelinu - "patnjama koje podnosim... u svome. tijelu" (u prijevodu "Stvarnosti"; prirn. prev.). Ovo se dobro uklapa s idejom da Кrist pati u svom mistit­nom tijelu, tako da је rnnogo reci Pavlu na putu u Damask: "Za~­~to me progoni~?" Tako u Pavlovu trpljenju za Crkvu mozemo u najstvarnijem smislu vidjeti Кrista kako trpi u jednom tlanu svog mistitnog tђela, upravo kao ~о је jednom trpio u svom fJZitkom tijelu da Ьi otkupio Crkvu. Те patnje u Pavlovu tijelu јо~ nisu pot­pune, i on је na putu da ih ispuni. Slozeni glagol, antanaplёroo, daje ideju о popunjavanju netijeg mjesta (anti). No mogu~e је, kao ~to istite C.F. D. Moule, da irnamo glagol slozen od jedne prepozicђe, а da iza njega slijedi druga. Glagol Ьi onda mogao podsje~ati na upravo upotrijeЬljen izraz za vas ( huper humon}, а slijedi za Tijelo njegovo (huper tou wm~~tos autou). On se zbog toga raduje trpljenju, jer је ono u Вotjem planu radi upotpunjava­nja njegova izbora. Tijelo u kojem on trpi је , naravno, njegovo vlastito Цјеlо i krv; ali da ne Ьi bilo nesporazuma, on objamjava da је tijelo Кristovo za koje on trpi Crkva.

25. Pavao se vra~a svojoj temi da је njegov odnos prema Kolo§a­nima odredio Воg. On је u posebnom sffiislu (ја је nagla~no) pos­tao sluga Crkve. U Bozjem domacinstvu njemu је dana njegova duznost (dispensation). Ovo irnenovanje u~injeno је za njihovu

48

KOLOSANIМA Ј ,26

korist i za poticanje pobotnosti. Njegova је zada~a da razvije i znatenjem ispuni rije~ Bozju, navje~ujuci irn sve ~to sadrfi Evan-

4elje.

Ь) Мisterij Кrista ( 1 ,26-28)

26. Та poruka Evan4elja oduvijek је lezala kao sakrivena; sada је otvoreno objavljena. Lightfoot smatra da је izraz misterij = otajsJvo (u prijevodu D-F), Pavao posudio iz misterioznih kultova, od kojih је svaki irnao svoje tajne u koje su njihovi za~etnici bili upuceni. Pavlov koncept tajne, koja је bila рrђе skrivena, а sada је objavljena, Ыо Ьi stoga krШnska adaptacija pojma koji је Ьiо vec uoЬi~ajen u govoru, ali stoji u suprotnosti prema magi~noj upot­reЬi u mitskim kultovirna. No isto је tako opravdano pogledati pozadinu Starog zavjeta, s obzirom na ~injenicu da је rije~ upot­rijebђena u evandeljima (Mt.l3,11; Uc.8,10), gdje jedva da ima polemi~kih milljenja. U Danijelu 2,19.28.29 (LXX) izraz је upot­rijeЬljen da Ьi se opisala tajna koja је sakrivena na Вotjem vijecu i otkrivena је samo njegovim slugama. Ovo је sigumo bilo iza Kris· tovih rijeti, kad је govori о tajnama kraljevstva Botjeg. Za Pavla је misterij tajna pii excellence, koja se dugo zaklanjala u Вotjim na· mjerama, а sada se otkrila njegovim apostolima • а, preko njih vjernima . da su i neznabo§ci nasljednici Кristovog obecanja koje

prebjva u nama. Ova tajna bila је ranije sakrivena pred vijekovim~~ i pred па·

raitajima. Neki kao moguci stav predlatu napr. E.F. Scott 14, da

se ovo odnosi na andeoske si.le, one koje su opisane ovakvim nazi­vima u gnosti~koj hijerarhiji; а u svjetlu sli~nog odjeljka u Poslani· сата Efefa.nima 3,5-10, gdje Pavao ne samo da govori о ljudima nego i о an4elima kao о onim Ьitima od kojih је tajna sakrivena. Sli~no rnШjenje javlja se u Вengelovom15 prђedlogu da se vjekovi

odnose na andele, а naraJtaji na ljude. Me4utim, kontekst u Kolo­lan'ima govori о ~udima kao о objektima.kojima se ne!to otkriva. Zato је moguce da se vjekpvi i natrl.ftaji uzrnu u njihovom doslov­nom smislu. Misao Ьi onda bila da је tajna bila sakrivena kroz sve vjekove u pro!losti i od svih pokoljenja ljudi, ali sada је otkrivena

Вozjem narodu.

49

KOLOSANIМA 1,27

27. То је Botjj vjetni cilj (ёthelёsen) da njegov narod upozna tudo ovog misterjja. Pavao \djte od veselja tako da stavlja rge~j jednu preko·druge samo da Ьi opisao tudo Botjeg otitovanja taj­ne. Rijet Slava upotrijeЬljena је da Ьi se ozna~jo bo:tanski karak­ter koji је zablistao tovjeku. Tako ovo otkrjvenje misterija ·dalje sjaji svjetlo~u koja objavljuje unutarnje tudo vje~nog Вotjeg ci­lja. Ali on nagla!ava misao govoreci о bogatom otajstvu te Slave. Вotji cilj је Ьlistao u znaku svjetla me<!u neznabo~cima, koji su ra­nije krotili ро tami

Sama srf rnisterija је Kristovo preЬivanje medu poganima, koje је zalog konatne slave. (Vama u ovom kontekstu otito se odnosi na pogane). Svjetlo је vec svijetllio. lpakje to svjtanje no­vog dana koji се dostici svoj vrhunac u drugom dolasku. Da Ьi Me­sija trebao doci me<!u svoj narod, bila је mjsao koja nije bila stra­na ni jednom fidovu. Ali da Ьi Mesija naroda Izraela boravЮ me­c1u poganima, bilo је potpuno novo otkrjvenje Botjih namera.

28. Кrist, za kojegje objavljeno da је sredjmja litnost u Bo:tjem planu, takoc1er је sredi.Шja li~nost u apostolskom navje~ivanju . Rijet mi је istaknuta i naglabva razliku izmedu Pavla, Timoteja i Epafre i krjvih utjtelja u Kolosirna. Oni su govorili о drugim pos­rednicirna i ezoterjtnoj praksi, koja је bila samo povr~inski priv­latna ; no za apostole Krist је prvi i on је sama sn njihove poru­ke. Njihovo propovijedanje nije ni lako ро svojirn zahtjevima, ni plitko ро svom sadrfaju. Naglasak na pokajanju iznesen је u оЬlј. ku opomene. Dubina poruke nagla!ena је u prou~avanju . Mogli Ьismo se podsjetiti na Pavlov opis propovijedanja efe§dm starje~i­nama, !to Ьi se moglo sabrati u rije~i "upozoravao sam ... na obra­eenje k ВOgu i na vjeru u Gospodina naJeg Isusa Krista" (Dj. 20,21). Izvor propovijedanja nije ljudsko znanje; nitije to ograni­ten zbroj vjerskih teorija, nego potpuno obuhvacanje mudrosti, koja dolazi odozgor. Та mudrost, koja је praktitna primjena spoz­naje koja dolazi od Boga, jest, kao !to је i Ьilo, sfera u kojoj se kreee apostolski uMelj. Cilj utenja је da svatko tko to prihvati mofe postati duhovno zrelim pred Вogom. Nije neophodno da sli­jedimo I.ightfootov prijedlog da је Pavao posudio rije~ savr!enst­vo, teleios, iz kultskih mjtova, s obzirom na to da se rijet upot-

50

KOLOSANJМA 2,1 reЬljava i drugdje u Novom zavjetu da Ьi se ozna~ila zre\ost (npr. Mt.5,48; 19,21 itd). Pozadina propovijedanja је sveobubvatni vid evandelja. То se vidi ро ponavljanju rije~i svakoga i neizravno po­ri~e isklju~ivost onih koji Ьi ogranicili put do duhovne zre\osti sa­mo na njihovo na~e\o vjere. •

с) Pavlova molitva za njegove titaoce ( 1 ,29-2,5)

29. Pavao је govorio о svom cilju u propovijedanju, aii mora do­dati kako ga njegovo v\astito iskustvo uci da propovjednik evan­delja ne posti:te svoj cilj lako. Da Ьi to opisao, slufi se metaforom iz svjjeta at\etike glede treniranja i borbe. Takvo propovijedanje ukljucuje stalan trud ј intenzivnu koncentraciju svakog djelica propovjednikova Ьiса. lpak, kao ј uvijek, postojj i dopunska istj. na. Usred duhovne borbe on dofjvJjava u svojoj nutrinj rad Krjsto­va Duha. Njegovoj unutra~njoj aktivnostj prjdru:tuje se sila koja u­velike nadilazi obl~an ljudskj trud. Ne treba uzetj rjje~ snaino u nekom smjsJu koji Ьi se ogranj~avao na sposobnost da se prave tuda; no to pouzdano upucuje na posebnu sposobnost, koja је re­zultat Воfје aktjvnosti.

2,1 . Pavlova glavna preokupacjja za Crkvu vjdi se nadalje iz nje­gove posebne brjge za kr~ane u do\inj rjjeke Lykus. (Po~to је Laodiceja spomenuta ovdje ј u 4,1~. 1 6. vjerojatno daje tamo!nja crkva takoc1er Ьila zarafena istom krivom naukom kao ј u Kolosi­ma. No cinjenica da su Kolosi prvi cilj - adresat -ovog pisma daje nam do znanja da је ondje vladala akutnija opasnost).Ovdje vjdi­mo topli du!obrifni~kj duh, kojim је apostol neznabotaca Ьiо ta­ko obilno obdaren. Onaj kojj је preporutjvao starje!inama u Efe­zu "da pasu Crkvu Вotju", sam је Ьiо zaokupljen du!obri:tni~t­vom koje је imalo svoju dubinu ј Шinu. Dubina se vidi u intenzjy. noj borЬi njegove du!e koja је ukljutena u molitve za njih. Arena, koja је bila scena gdje su se odvijale vratolomne borbe za nadmoe, bila је odgovarajuca metafora kojom Ьi se opisao unutramji konf­likt nekoga tko је ukljucen u najozbiljnije zauzimanje za njih. Sj. rina njegova du!obri:tni~tva pokazuje se u tinjenici da on njje za­interesiran samo za one s kojima је u osobnom kontaktu . Njegova :tarka zelja da se narod Botji izgra<!uje sefe mnogo dalje nego !to

51

KOLOSANIМA 2.2 su crkve, koje је Воg kroz njega direktno osnovao, ona doseze do onih koji ga ne poznaju u tijelu, a1i s kojirna on ipak osjeca da је duhovno Ьlizak i za.koje је u sebl razvio osjecaj duЮbritnitke od­

govornosti.

2. Pavlove molitve su prije svega opterecene zeljom da Ьi se njihova srca utje~ila s obzirom na to da krivo utenje djeluje obes­hrabrujuce na duhovni fivot i da zbrka koju u crkvu donose una­krsni vjetrovi razlititih doktrina zato је ovakvo unutra~nje bodre­nje bila osnovna potreba. On se nadalje moli da Ьi oni bili pove­zani u takvo jedinstvo kome је glavno natelo ljubav. Pavlova mol­ba za njihovo jedinstvo odnosi se na ono ~to је prethodilo njego· voj molitvi i na ono ~to slijedj. On se molio za utvr~tjvanje; а jed­no od najjatih sredstava koje Bog upotreЬljava u te svrhe jest za­jedni~tvo njegovog naroda. Gre~a је podvajanje. Ono kida jedin­stvo zajednice vjernika. Tako Ьi ujedinjavajuca sila koja dolazi od Boga dane ljubavi za Кrista i ljubav jednog prema drugom bila sredstvo za odupiranje duhovnom nagrizanju koje prjjeti izvana. No molitelj gleda i na ono ~to sJjjedi. Pavao nastavlja s molitvom za njihov rast u duhovnom spoznanju. Svojsteno је za njega da ne misli о takvom rastu kao о pukom osobnom jskustvu, nego radije u sastavu zajednШva, upravo kao i uEf.3,18 gdje se moli da Ьi oni postigli potpuno shvacanje "sa svirna svetirna". Tako on ovdje moli da Ьi oni kao ujedinjeno tђelo mogli Ьitj uvedeni u sve bo­gatstvo koje dolazj kad razumijevanje l6 postane pravo presvjedo­cenje. Plёrophoria, prevedeno u АУ kao full assurance (prava spoznaja . to је doslovan prijevod s enegleskog; prirn. prev.) ima isto znatenje u cijelom Novom zavjetu, а znatj sjgurno uvjerenje do kojeg se tovjeka vodi. Ovdje је zapravo upotrjjeЬljeno kao ost­ra suprotnost labavoj neodlutnosti puke vjerske spekulacije, koja vodi do duhovnog osiroma~nja. Kada spoznaju nadzire Duh Boz­ji, ona vodi do pune sigurnosti u vezi s istinama о Bogu, а to је zapravo raskosno, bogato iskustvo. Glavnj cilj njegove molitve jest da Ьi oni postigli duboku spoznaju11 Воfје tajne (misterђu =o­tajstva; prirn. prev.). No buduci da је tajna sada otkirvena, vjse ni­je proturjetno govorjtj о upucenosti u tajnu. Otkrivena tajna је jednostavno sam Кrist.

Postojj mnogo razlititih turnacenja, ali najvjerojatnђe је tou

52

,. 1

1

KOLOSANIMA 2,4 theou Christou. Ne samo da је to prihvaeeno u В sa strogom pro­vjerom Hilaryja; nego, kako to jstice Ljghtfoot u prirnjedЬi о tek­stu, moze se prikazati tako da se podrze druge varijante. Istina је da se neki bore cak za kraci tekst tou theou, ali tragovi u rukopi­sima nisu iz ranog razdoЬlja. Ako prihvatirno tekst В, mozemo to protumatiti na jedan od tri nacina - ili da uzmemo Krist kao apo­ziciju uz Bog ili ovisno о Bogu, ili kao apoz.icjju uz Otajstvo. Ne­ovisno о dokazima kojj Ьi se mogli izvucj iz Pavlove upotrebe iz­raza na drugirn mjestirna, ovaj kontekst trebao Ьi Ьitj glavni pred­met promatranja. Pavao је upravo u 1,27 govorjo za Кrjsta da је on sam otajstvo, а rjjec uistinu iz 2,1 povezuje njegovu molitvu s onirn ~to је prethodilo; ovo uvelike namece rje~nje da је pravjlno tumacenje koje uzirna Krjsta kao apozjcjju uz Otajstvo.

3. U Кristu su sva bogatstva mudrosti i spoznaje skrivena, ne u tom smislu da је ono potpuno izvan na~g domШja, nego vj~ kao Ьlago rudnika kojj је vec otvoren i iz kojeg Ьi marljjvi jstratj­vac mogao stalno crpstj dragocjeno kamenje. Mudrost ј znanje po­vezani su ј u Rirn.l1 ,33 ј 1. Kor.l2,8. U svakom ovom tekstu za­mijecen је isti redoslijed, ~to pretpostavlja da је mudrost nacin shvaeanja istine Bofje, koja је data kroz Svetog Duha, dok је zna­nje prihvaeanje pojedinih istina. Prvi pojam odnosi se na unutru­nje duhovno sagledavanje, а drugi na shvaeanje pojedinih istina e­vanttelja. Za kr~canina su ta dva pojma povezana, jer on pomocu mudrosti koju doЬiva od Boga moze dokutiti vecu spoznaju nego sto Ьi postigao cisto prirodnirn razmiЩanjem. U Kolosima su kri­vi ucitelji ocito mnogo govorili о znanju koje su naucavali. No za Pavla, jedina prava spoznaja mora potjecati od mudrostj, а one za­jedno imaju svoj izvor u К.ristu. То nisu neke istine koje Ьi jed­nostavno mogle Ьitj dopunjene onirna koje daju drugi vjerski uti­telji, nego se sva bogatstva, zbroj svih dobara mudrosti ј znanja, nalaze u njemu.

4. Me<1utim, apostol Pavao nije otvorio svoju dusu zbog toga da sam sebe uzdigne, nego da Ы svojirn citaocirna prenjo svoju naklonost а svojom brigom za njih da Ьi ih ohrabrio da se tvrsto drze istine evandelja. Nagla§ava tinjenicu da ovako govori da Ьi ih sacuvao od krive .nauke. On је _.govorjo о Кristu kao о jedinom

53

KOLOSANIMA 2,5 stvarnom izvoru mudrosti i znanja da Ьi pokazao pravi kontrast izmedu Bozje istine i pogre~nih spekulacija. krivih u~itelja. Njiho­ve teorije zavode jer potje~u od pogre~nog za.kljucjvanja, one su varke koje su za.magljene uvjer\jjvim argumentima kojima se bra­ne. Ta.kve zavodljive rijeci mogle Ьi imatj ukus kao da su prave; ali a.ko vjernik zastane ј razmjs\j, vidjet се da se vrlo razlikuju od sna.inog djelovanja koje inace dolazj od Duha 1 s.

S. Pavao nastavlja s obja~njenjem osobne note - zbog onog zato na po~etku. Као sto је jednom pjsao Korincanima, ta.ko ј

ovdje tvrdj da odsutnost tijelom ne znacj i potpunu odsutnost jer је u duhu s njima. Тај osjecaj zajednj~tva ~to ga udaljenost ne mo­ze prekjnutj, udruzen s duhom za.hvalnostj za njih kojj је do~o na vidjelo u njegovoj ranijoj molitvj, pobuduje duboku radost . То ra­dovanje ga opet navodj na razmiSljanje (promatranje је vjre nego letimjcan pogled) о njihovom bliskom zajednШvu ј njegovoj cvrs­toj vjeri. Taxis znaci sredeni arantman . Lightfoot vidj u tome me­taforu iz vojnj~kog zjvota, dok Abbott isble da ta rjje~ podsjeca na vojsku ро Ьојј konteksta, ali mogla Ьi se jsto ta.ko odnositj na organiziranost u drzavi Ш u domacinstvu. Ako pogledamo na u­potrebu u Novom zavjetu , ona podrzava Abbottove tvrdnje, jer se taxis primjenjuje na red kod svecenstva 19 . Red kojj ј е ovdje uz­rok za radost podsjeca na Pavlovu raniju za.hvalnost zbog ljubavj koju Kolo~ani gaje prema svetima. Unato~ nastojanju krjvih ucjte­lja da ih podjjele, on vjdj snazno zajedni~tvo, ј taj red izaziva ra­dost u njegovom srcu. Stereдma, cvrstoca, prevedena је u Vulgati kao Гrrmamentum; ovo nas vodj natrag do LXX verzije u Postan­ku l ,6, gdje је stereoma takoder upotrijebljena. Osnovni element u rijecj је snaga. Luka upotrebljava ekvivalentni glagol da Ьi ор ј. sao ucvr~ivanje zglobova uzetog covjeka2 0 . Pavao se raduje pos­tojanosti njihove vjere. Ali on dodaje ј primjedbu. То је krjsto­centrjcna vjera. Ranije је on govorio о njihovoj vjeri "u Кristu" i sluzio se prepozjcijom еп , smatrajuci ta.ko njega jzvorom njihove vjere. Ovdje upotrebljava eis, ~to nas upucuje na to da promatra­mo ·vjeru sa stanovШa njenog objekta. No , Ьilo daje izvor vjere Ш objekt vjere, Krist је srz njihova duhovnog jsJ<ustva. On је poce­ta.k i kraj , alfa i omega njihove vjere. Кristovo nadma~ivanje svega glavna је tema ove poslanice . Kako onda da se Pavao ne raduje da

54

KOLOSANIMA 2 , 7 tj vjernicj u Kolosima prikazuju to nadmasjvanje ne samo rjjecima nego i iivotom.

d) Poziv na ustrajnost (2,6.7)

6. Veznicj kilo-tako povezuju ovo s ranijim Pavlovim za.kljuc­cima о njihovoj cvrstoj vjeri. То pocetno primanje evandelja tre­ba Ьitj uzor njihove vjernost j ј nadalje. Primiti, paralambano, moglo Ьi se upotrjjeblti ne samo u doslovnom smjs\u kao primiti nekoga sebi nego (kao u 1. Kor.l S, l) i kao primjtj od nekoga tra­djcjju . Kolosani su ta.ko primili evandelje od apostola, а sredj~nja licnost evandelja је Кrist. Upotreba aorista negovje~tava presudni ka.ra.kter njihova primanja Rjje~i . Vjera је utemeljena ne samo na pukoj tradiciji nego ј na osoЬi. Кrist , jedinorodenj Bozjj Sin , Ьiо је osoba koju su primili. Red rijeci u tituliranju u poslanici pot­crtava stalno prjsutan naglasa.k na bozanskoj prirodi Sjna. On је prvo Krist; ali vjera vjdj u njemu Jsusa, Spasitelja , nekog tko se ponizjo ta.ko da је zbog ~ovjekove potrebe postao covjekom ј po­nio krjvjcu ~ovjekova grjjeha. А vjera, u poslu~nostj , obznanila је da taj Spasitelj mora Ьiti Gospodin. Ovo tituliranje, koje podsjeca na osobno jme Ј a.hve u Starom zavjetu, za njih је bilo o~jtovanje njegovih apsolutnih za.htjeva, а prema tom ocitovanju vjera је rek­la svoje druboko "Amen". Krjst u svoj svojoj punini Ьiо је poticaj njihovim prvim djelima vjere. Krist treba Ьiti poticaj i njihovom duhovnom rastu ј razvoju. Medutim, Pavao- ka.ko је to ~esto slu­caj - ne ogranicuje se samo najednu metaforu. Brzo se prebacuje na sliku о rastucoj biljcj i о rastucoj zgradi, da Ьi tako dao potpu­nu ilustraciju о razvijanju krscanskog zivota.

7. Ovdje su upotrjjebljena tipi~na glagolska vremena. Ukorije­njen је partjcip perfekta. Ovo podsjeca na ideju о necemu sto se dogodilo u pro~osti, ali posljedice toga traju do sada~njosti.

"U~vr~eni vjerom" oznacuje organsko jedinstvo s Кristom , tako da sada postoji trajan izvor zivota za rast duhovne biljke . Nazida­vani је partjcip perfekta trajnog glagola ј upucuje na stalan rast neke strukture. Pavao ne upotrebljava prjjedlog epi, kojj Ьi misao upucjvao prema temelju. Тај је vjd obuhvacen metaforom о uko­rjjenjenoj Ьiljci. Prijedlog en , koji је ovdje upotrjjebljen, podsjeca

ss

KOLOSANIMA 2,8 vi~ na ~injenicu da је Кrist grada koja vezuje zgradu . Tako ovdje imamo zajedni~ku osobinu u objema metaforama. Кrist је tivot Ьiljke , i on је vezivna snaga zgrade.

Treti particip proizlazi iz prvih dvaju. Govori о staJnom u~vr~ivanju koje proizilazi iz kristocentri~nog tivota. Moguce је da se izraz vjerom shvati na dva na~ina. Lightfoot predlate "va­Юm vjerom". No ~ini se da Ьi bilo bolje shvatiti vjeru u objektiv­nom smislu, kao predmet otkrivene istine, s obzirom na smisao koji slijedi о pou~avanju i s obzirom na okolnosti odje\jka u kojem se upozorava na krivo u~enje.

Oni se, ipak, trebaju drtati samo one vjere u kojoj su po­u~eni. Trebaju porasti u svom znanju i u svom iskustvu о njenoj sili u njihovim tivotirna. G\agol perisseuo zna~i prelazak iz stanja bogatstva u stanje kad se ono prelijeva. Pavao teli da Ьi oni postali izuzetni u svom poirnanju vjere ј u njenoj prirnjenj. Ali da takva izuzetnost ne Ьi postala zamka samohvale u toku rasta, on ubacu­je tipi~nu pavlovsku prirnjedbu о zahvalnosti. Ona odvraca ~ovje­ka od njegove negatjvne upucenosti na samog sebe, jer se istinska zahvalnost ra<la u poniznosti. Ona pozjtjvno upucuje ~ovjekovo srce prema Bogu, od kojeg dolazi sav njegov rast ј kome jedinome stoga treba dati slavu i ~ast.

IV UPOZORA V ANJE N~ КRIVU NAUKU {2,8-23)

а) Filozofija i istina (2,8.9)

8. Upozorenje је zapo~eto pozjvom na budnost. Sada~nje vri­jeme nagla~va da је s njihove strane potrebno da budu na oprezu da ne Ьi bili odvedeni nastranu. А V - engleski prijevod spoil ( do­slovno: pokvariti; prirn. prev.) doslovan је prijevod sulagдgeo, §to zna~i odvesti u ropstvo. Pavao је ranije govorio о velikom os­lobo<lenju koje su dozjvjeli kroz evan<lelje (1,12.1 З). Stoga, vratitj se na neki od ljudi smШjeni rel..igiozni sustav, nakon §to su upoz­nali osloba<lajucu Kristovu silu, bilo Ьi ni§ta manje nego vracanje u ropstvo. Na~in na koji је upozorenje usmjereno - sulagogдn је

particjp prezenta · naglШva da Pavao ne upozorava na moguc· nost, koja se pretpostavlja, nego na opasnost, koja stvarno prijeti.

Rjje~ mudrovanje (u prjjevodu V.S. Кaradtic filozofija;

56

t ј

1

1 т

1 "Т

1 ...

KOLOSANIMA 2,8 prirn. prev.) ovdje је o~ito usko povezana s ispraznim zavarava­njem, jer odredeni ~lan stoji samo ispred prethodne rije~i. Tako ovaj izraz blite opisuje filozofiju. Ona је prazna zato §to је bez stvame istine. Ona је bez tivotne sile jer је odsutna dinamika e­vandelja. Ona је bez roda jer odvodi od svjetla Botje prisutnostj u maglice ljudskih spekulacija. Ona је prijevarna zbog privla~nog prikazivanja koje zavodi mislj onih kojj su prjvu~eni njome ј koje prekrjva vlastitu unutarnju jalovost. Postavlja se pitanje da li Pa­vao potpuno osuduje samu filozofiju , ili samo njenu izvjtopere­nost. U prvoj Crkvi Ьilo је onih kojj su govorili da filozofija njje neprijatelj evandelja; ј mogla Ьi, poput judaizma, Ьiti priprema za njega. Bilo је ј drugih kojj su vidjeli da Шozofija samo grjje§i. Sto se ti~e Pavla, bez sumnje, ne Ьi bilo to~no da se kate kako је filo­zofjja u osnovnom smjs1u, kao ljubav prema znanju i kao telja za dostizanjem istine, Ьila takmac njegovu stavu. Ali filozofijj u raz· radenom smislu, naglaskom na prednostirna ljudskog razuma, on Ьi se o~jto jako protivio. Za Pavla је evan<lelje bilo ukorjjenjeno u otkrivenju. Bog је progovorjo jasno ј kona~no kroz Кrjsta. Vjer· nik је u polotaju da slu~ ~to Bog irna da mu kate. On prirnjenjuje razum tako da Ьi mogao razumjeti mudrost koja је otkrivena u Кristu. Na taj na~in Pavlova је teologjja bogocentri~na, nasuprot bilo kojoj humanistj~koj filozofiji , koja po~inje s ~ovjekom i za koju је ljudski razum mjerilo jstine. Uvodne glave 1. Kor.pokazu­ju tu suprotnost izme<lu mudrosti- ovog svijeta ј Воtје mudrostj. Tako, dok kr~anin mote vidjeti neku negativnu vrijednost u spe· kulativnoj filozofijj, on се stalno Ьiti na oprezu da ne Ьi ро~ео promatrati otkrivenje kao humanist, а ne kao vjernik. То ne zna~i da treba zivjeti u slijepoj bezrazlotnoj vjeri. No to zna~i da - um­jesto da donosi filozofske pretpostavke koje Ьi obojile njegovo studiranje Pisma i tako utjecaJe na njegovu interpretaciju, - radi kao netko tko је svjestan kona~nosti svoga uma i irna na pameti da је i njegov razum pod utjecajem gre~ne prirode . Zato је spre­man da ga pou~i Sveti Duh i priznaje da је Botja rije~ bolji arЬitar istine nego njegov vlastiti razum.

· Та је filozofija opisana trima izrazirna kojj pokazuju tok to· ga razvoja. Ona vu~e porijeklo od predaje ljudske, а ne od otkrive· nja Boga. Oslanja se na роёеlа svijettt ()уај .posljednji izraz prouz· rokovao је mnoge rasprave. Ne smijemo Ьiti previ§e dogmati~ni

57

KOLOSANIMA 2,8 kad је rђе~ о njegovom to~nom znacenju. Rijec stoicheia dos\ov­no zna~j elementi ucenja ili fizj~kj e\ementj prirode . Zato to mo­fe ozna~avatj rudimentarna nacela obu~avaлja, kojj su primjerenj djecj, ali ne ј odraslima. Mjsao Ьi олdа bila ta da Ьi povratak filo­zofskim spekulacjjama bilo odbacjvaлje zrelog u~enja о evaлdelju, ј to zЬog osirom~enog mj~jenja jedne nezrele religije koja svoje porjjeklo nema u Bogu, nego u ovom svjjetu. Ovakvo tuma~enje је moguce, no ~iлј se da njje tako primjereno da Ьi ukljuCilo primjene konteksta ovog odjeljka, kao ~to to uklju~uje tuma~enje koje uzima da se jsprazna ро~е\а odnose na nevidljive лeprjjatelje zloga, kojj su u krivoj nauci bili povezani s fizi~kim e\ementima. Ovo mi~jenje podriava RS prijevod kad kaze "elementarnj duho­vj svjjeta''. Mi ne trebamo suziti taj pojam, kao ~to su neki utinili, ра da ga primijenimo samo na nebeska tijela, koja su postala pred­met ~tovanja. Onda Ы bilo da је jedini naciл kako se gre~a iskazj. va\a odriavaлje svetkovina mladog mjeseca jtd. Medutim, kao ~to cemo vidjeti, takva odrfavanja bila su samo dio krivog ucenja. Vi­~ uopcen prijevod о duhovnirn silama ovoga svijeta pravilnije је kad se uzme u obzir suprotnost koja iz ovoga proizlazi. Nasuprot propadljivosti tih duhovnih sila, postavljeno је Кristovo velicanst­vo kako se ono prikazuje u svoj boianskoj puniлj njegova pogla­varstva iznad svake sile ј njegova velika pobjeda nad nJima na Kal­varjji. Potvrda za ovakvo tumacenje mogla Ьi se naci u Gal. 4, gdje Pavao ponovno govori о stoieleia, sto је u stihu ~ ј 9 ро svoj prili­cj jasno povezaлo s "bogovima kojj ро naravi to njsu". Konacna osuda krjve nauke lezj u tome da ona mje u skladu s istiлom l<oja је otkrjvena u Krjstu.

9. Ako u Krjstu preЬiva puniлa boianstva, onda је on jzvor sve jstiлe, а svako ucenje koje nije u skladu s njim , odmah је osu­deno da bude pogre~no. Ova tvrdnja о Кristovoj Ьitj botanstva potpunija је nego ona prethodna u 1 ,19. Тrench2 1 istj~e vainu razliku izmedu rije~j theores, upotrijeЬljene ovdje, а u А V preve­dene kao bofanstvo, i theiotёs, koja је jsto tako prevedena u Rirn. 1 ,20. Theiotёs govori о bozanstvu koje se odraiava na razli~jte na~ine. Tako u Poslanjcj Rimljanima Pavao kaie da veli~anstvo prirode objavljuje Boiju veli~inu ј silu. No, on ipak ne govorj da nam priroda otkriva Boga kao osobu, kao ~to se Bog otkriva u

58

ј 1

KOLOSANIMA 2,10 Кristu. Ovdje on ne ieli zakljuciti da su u Кrjstu otkrjveлe samo boianske osobiлe . Vi~ nastoji prikazati da u Кristu preЬiva sama Ьit Воgа ; zato upo\reЬljava rije~ theotёs da Ьi stavio u prvi plan i· deju о Ьiti boiaлstva. Ciлjenica da u njemu tjelesлo preblva sva punina boianstva cvrsto је povezana s utjelovljenim Кristom. Predloieno је da se s obzirom na suprotnost u stihu 17 izme<1u skia ("sjena") i soma {"zЬiljnost") taj sOmatikдs prevede ovdje u smislu "stvarno" ili "Ьitno". Tako је Bog preblvao u prorocirna Starog zavjeta, ali ne na toliko prisutaл i Ьitan na~iл kako preblva u Sinu. Slicno mi~jenJe nalazirno kod Augustiлa, koji је suprotsta­vio preЬivaлje u oblicirna i likovirna u hramu s Ьitnom Кristovom prisutno~cu. No sadriaj ne dopu~ta takav kontrast, ра Abbott ј

Lightfoot tvrde da se izraz "tjelesno" ne moie upotrijebltj u ne­kom drugom zna~enju. То је zacije\o vj~e u skladu s Pavlovom reakcijom na krivu nauku, ~to on tuma~i tako da u utjelovljenom trebamo vidjeti stvarnu Boiju prirodu. То је u skladu s Ivanovirn ucenjem о Logosu (Iv.Џ ј 14), kojije Ьitkom Bog, a\ije postao tijelom. Medutim, to је utje\ovljeni Кrist u svom proslavljenom oЬliku, о kome Pavao govori,jer је preЬivanje ~injenica sada~njeg trenutka (klltoikei). Onaj koji је u Betlehemu uzeo ljudsku narav, u nebu stalno zadriava svoju proslavljenu ljudskost, а u njemu sa· ma Ьit boiaлstva irna svoje vjecno preЬivaU~te .

Ь) Novi covjek u Кristu (2,10-IS)

10. Ako u Кristu stanuje puniлa botanstva, onda to ima temelj· ne posljedice na njegov narod . Oni su и njemu ро duhovnom је· dinstvu, ~to znaci da sudjeluju u njegovom iivotu. Zato sudjeluju i u njegovirn р/ёrдта; i tako irnaju udjo u samoj Botjoj prirodi. Ovo odzvaлja u slicnoj Ivanovoj tvrdnji da је svijet pun milosti i i istiлe, iz ~ega zaklju~uje "dojsta, od punine njegove svi mi prj­mismo". Ovirne Pavao оdЫја svakj prijed\og krive nauke da Ьi se ~ovjek mogao ponadati kako се odriavanjem obreda postici jed­nog dana udio u pleroma. U Kristu је takyo iskustvo vec cinje­nica. Oni su vec postali sudjonici boianske prirode (zbog toga је upotrijeЬljen particip perfekta рер/ёrдтепоi). UЬuduce ne treba­ju ovisiti о andeoskom posredniku da Ьi pJ:>stigli neki duhovni cilj, jer је Кrist njima vec dao udio u iivotu od Boga, kroz onoga koji

59

KOLOSANIМA 2,10 је gospodar svih andeoskih Ьiса2 2 •

Vjdj se da је glagol р/ёrоб u izravnoj vezj s imenicom plёr6-ma ј da govorj о sudjelovanju u botanskoj punini. On, jpak, zbog djela milostj, ima vezu ј s ciljem zbog kojeg је tovjek stvoren. Covjekov pad doveo је do stanja nepotpunostj. Neobnovljeni ~ovjek је duhovno nepotpun jer је izvan Bofjeg dodira. On је mo­ralno nepotpunjer mu nedostaje dvoje- kona~an standard za pos­tupke, da zna §to је Botja volja ј dinamika, koja је Svetj Duh. On је ј duhovno nepotpunjer grjjeh podrjva njegovu moe rasui1jvanja ; stoga ne mofe razumj~tj duhovne jstine. Covjek dostite svoju potpunost samo kroz ~udo obnove, u kojoj - u zajedni~tvu s Кris­tom - sudjeluje u fjvotu od Boga. Samo је tada njegova ljudska priroda ispunjena smislom. On је duhovno potpun jer је tada iz­miren s Bogom i zjvi u zajednШvu sa svojjm tvorcem. On је mo­ralno potpun ne u srnislu savr~nstva, nego u tom smislu da sada uo~ava kona~ni autorjtet Botje volje ј vec dofivljava oja~avanje

. ро Bofjem Duhu, §to је tek predokus one savr§enostj koja се pra­tjti njegovo proslavljanje. On је duhovno potpun ne u smjslu da ima sve spoznaje, nego onoliko koliko је njegov razum sada pros­vjjetljen od Duha Bofjeg da Ьi mogao jasno vidjeti duhovne istine za koje је ranjje Ьiо sljjep.

11. Neznabota~kj kr§Cani nemaju potrebe da budu obrezjvani, jer su od Кrista primili duhovno obrezanje, kojemu је ranijj obred Ьiо samo simbol. Tjelesno obrezanje u Starom zavjetu Ьiо је Ьо· 1anski pe~at о ~lanstvu u zavjetnom narodu . Ono је govorilo о ot­klanjanju grijeha, а u svojoj povezanostj s tokom rac1anja naglэ&­

valo se da је grjjeh svojstven woj paloj naravi, kao nasljedstvu od Adarna. Gledano s pozitivnog stanovi!ta, ono је bilo znak Вofjeg prihvaeanja, kako to Pavao zaklju~uje u Rim.4,11 kada govorj '<> Abrahamu. Ali v~ u Starom zavjetu postojj stalnj naglasak na ~j­njenicj da obrezanje nije samo vanjska stvar. Dok је to dato od Boga ј svjedo~i о milostjvom prihvacanju gremog ~ovjeka, ono poziva i na poslu!nost. Tako pravo obrezanje nije samo stvar Щеlа nego ј stvar srca, jer ina~!' ~ovjek mofe nositi vanjski znak, а da јраЈс bude neznabofac (Jer.4,4; 9,25). То starozavjetno inzistira­nje na unutarnjem zna~enju obrezanja nalazj svoje ispunjenje u Кristu. Njegovo је obrezanje u Ьiti duhovni tin - ono је obrezanje

60

1

l 1

1 1

+

KOLOSANJМA 2,12 nerukotvoreno, а vjerniku donosi Ыagoslove koje је nagovje~talo obreza.nje р.о tjjelu. U Кristu vjernik postaje t lanam novog Iz­raela, ~lanom zavjetnog naroda. Ро l(rjstu је prihvacen od Boga.

Bilo је ј drugih zna~enja u ~inu obrezanja koja ovdje nalaze svoje ispunjenje. Stvarni oЬli.k obreda s obzirom na to da se on o­bavlJao na organu za razmnofavanje, nagla~vao је da је ljudska priroda kao takva ne~jsta 1 potrebno јој је tj~enje. Cin razmno­zavanja nije gre~n. nego је gre~n proizvod tog tina, naime ljuds­ka priroda. Tako је obrezanje na sli.kovjt na~in govorilo о odbacj­vanju onoga sto је netisto, da Ьi ~ovjek mogao bltj primljen od I:Joga. Ono nije svjedotilo samo о opravdanju zbog toga sto se njj­me mijenjao status nego је svjedo~ilo ј о obnovj, zbog toga §to је upozoravalo na to da se u prjrodj mora zbiti korjenita promjena. Zato Pavao ovdje nastojj prikazatj da је ~ovjek, kojj је u Кristu ,

prekinuo sa svojom pro~o~u. On је odbacjo puteno tijelo. Pu­teno tjjelo је ljudska priroda u svom palom stanju. А pod pute­nim t~elom on mjsli na ljudsku prirodu kao na organiziranu cje­linu. То је zbir svega §to је lo§e u starom ~ovjeku. Sada u duhov­noj obnovj, koja dolazj kroz zajednj§tvo s Кristom, vjernik odba­cuje svoju staru prirodu. То ne znati da ona prestaje postojatj, jer Pavao се odmah istjcati kako ona treba Ьiti uni~tena. То ne zna~j da vjernik mora prihvatitj nov stav prema njoj. Ranije kada је Ьiо "u Adamu", njime је prevladavala njegova раЈа priroda; ali sada је on "u Кristu", ј ta је grema priroda "svu~ena". On mora Ьitj svjestan da је novj ~ovjek, ј kao takav mora potvr<fjvatj novu vlast nad grijehom, koji јо§ uvijek preЬiva u njegovim udovima, ali koji је sada otudena sila i koja се jednog dana Ьiti kona~no ј zauvijek uni§tena.

12. То svla~enje stare prirode javno је potvrdeno u kr~anskom kr§tenju, koje је vidljiv pe~at zavjeta novog Izraela, jsto kao §to је to bilo obrezanje u Starom zavjetu. Slika uranjanja u vodu ј po­novnog uskrsavanja zjvo је od.rtavanje jste jstine о kojoj је svjedo­blo ј obrezanje; jer stari ~ovjek је pokopan, da Ьi novi mogao uskrsnuti. Postavlja se pjtanje је li jspravno prevesti kao u А V wherein ;(doslovno: ~ime; prim. prev.), ~to se odnosi na prethod­nu rjje~ kr§tenje, ili treba prevestj s njime (in whom), ~to se odno­si na Кrista. U prilog ovom drugom govorj ј paralelizam s po~et-

6 1

KOLOSANIMA 2,13 njm rjje~ima 11 . stiha и пјети ste. Ali u prilog А V govorj parale-1izam izmedu sииkopani и krftenjи .... i sииskrsli. Cjnjenica da ј е ovaj drugi glago1 takoder slozen od preП.ksa sип. gotovo zahtjje­va da se postavj usporedba: suukopani s njjm-suusкrsl j s njim. Ali ova korjenita promjena nije ро nekoj ljuds.koj sili ili sposob­nosti. То se ostvaruje vjerom u Воgа, koj j je pokazao svoju moe u uskrsavanju Krista iz mrtvih. Neki uzimaju energeias kao subjek­tivni genjtjv ј interpretiraju ga kao izvor vjere. Medutim, vj~e је u skladu s novozavjetnom upotrebom a.ko se uzme objektjvni genj. tjv2 з . То snatno Bozje djelovanje, koje se vec o~jtovalo u Кrjsto ­vom us.krsnucu, objekt је pouzdanja vjernika. Obrazlofenje Ьi bilo kao ~to sijjedj: oni su prihvatili ~injenicu Кristova uskrsnuca . То је Ьilo zna~ajno o~jtovanje Bozje sile, а u oslanjanju na tu silu spoznalj su duhovno us.krsnuce u zajednicu s Kristom.

13. Na prvi pogled moglo Ьi izgledatj kao da је ovo puko ponav­ljanje ranijeg stiha. Ali vrlo ja.k naglasak na rjje~j i vas po.kazuje da Pavao sada primjenjuje na Kolo~ne svoju opcu konstataciju о vjernicima. Ono ~to је ovdje istaknuto jest njihovo prjja~nje nez­naboza~ko stanje iz kojeg su oni izaS\j. Ranije su Ьili duhovno mrtvi. То se mrtvilo odratavalo na dva na~ina: u njihovom stvar­nom kr~nju zakona, ј u gremoj naravi iz koje su ti prjjestupj pro­izlazili. Paraptдma govori о otpadanju od puta poslumosti Bogu, ј zato је i to odgovarajuca rjje~ da se njome орј~е f ivot aktjvne gremosti, ~to zna~j odvracanje od Воzје volje. А ~to ste tj~e izra­za neobrezanost svoga tijela, usporedni odjeljak u Efefanima 2 pomate nат da shvatimo zna~enje . Ti neznabo~ci Ьili su doslovce neobrezani, nasuprot zjdovima koji su irnali obrezanje tjjela. То stanje bez obrezanja govorilo је о njihovom beznadnom duhov­nom stanju izvan Bofjeg naroda, ~to је u~inilo da budu strancj prema Zavjetu, zajedno sa svim njegovim bogatim obecanjima za opro~tenje ј izmirenje s Bogom. Ali okolnostj Poslanice Kolo~ani­

ma iznose na vjdjelo jedno duЬlje zna~enje. Pavao је govorjo о

Кristovu obrezanju kao о ne~em ~to u.klju~uje odbacjvanje stare naravi. 1 ta.ko, doslovce, neobrezanje tih neznabozaca bilo је sim­bol ~injenjce da su onj bili subjekat svoje stare gresne naravj, sve dok ih Bog u svojoj milostj njje podigao iz njihove duhovne smrtj ј dok ih kroz zajednistvo s Кristom nije duhovno ozjvjo, No taj

62

14. Ovdje se postavlja pjtanje subjekta glagola ·је li to јо~ Bog, Ш l..ightfoot irna pravo kad kaze da moramo pretpostaviti promje­nu subjekta u Krist Ш prjje izbrisa, ili prije protivila пат se. Ali pretpostaviti takvu promjenu subje.kta zna~j sarnovoljno rnijeSзnje u gramati.ku odjeljka u kojemu је jasno da је subjekt stalno jsti. Ta.ko је prili~no jasno da је "Воg" subjekt u 13. stihu, jer је on taj koji nasje us.krsnuo s Kristorn. No glagol u 13. stihu ~ini uspo­redbu sa 14. stihom, i zato Ьi, prirodno, imao isti subjekt. Nada­lje, i prjje "шev!i" ёrken (prjjev. V.S. Karadzic, prim. prev.), po­vezuje ovo s prethodnim stihom i dovodi do zakljutka da је u оЬа slu~aja isti subjekt. TeSI<oea postaje veca a.ko se prisjetimo da је to prШtno u skladu s Pavlovirn uoЬitajenim tokom mislj ako se kaze da је kriZ Bofje djelo. Zato ako uzrnemo еп aut6 u 15. stihu da z.na~i "s njim", imamo misao da је sve sto је Ьilo ostvareno na krifu bilo djelo Boga u Кristu.

Ova.ko bozanski isplanirano djelo opravdanja zna~ilo је za nas ukidanje duga. Cheirographon {zadui nica) bila је potvrda о dugu, potpisana od strane duznika u zna.k priznavanja njegove zaduzenosti. Ta.ko Вozji zakon sa svojim specifi~nirn zapovjje­dirna stoji kao Bofja potvrda na nas dug; а kada se jednom · po­taknuti . probudimo, na~ savjest potvrduje da је zahtjev Bozje pravde potpuno ispravan, i mi postajemo svjesni da smo beznadno duzni. Gr~ki oci uzeli su da se tois dogmasin, propisi, odnosi na odredbe R.adosne vijesti; ali tako se ne prirnjecuje usporedba iz. me<lu ovih (propisa) i glagola dogmatizesthe ("dajete pod propi­se",. u 20. stihu), koji otito govori о z.akonskim propisima. Ova zaduznica nije nam se protivila samo u smislu postavljanje optuz­be protiv nas nego је bila protiv nas utoliko ~to је stajala kao ne­prijatelj. Bofji zakon nije samo ustanovljavao na~u krivicu nego је tratio i odgovaraJUCU kaznu. Zato је zaduznica bila na~ neprijatelj.

63

KOLOSANIМA 2,14 Pravo t udo opravdanja sastojj se u tome ~to је Воg izbrjsao,

kao ~to netko izbrj~e iz knjjge, stramu osudu koja је stajala protjv nas. Ali slicj о brisanju (izgrebavanju) teksta pjsma na zaduznicj dodano је da је sama zadutnica uklonjena. Govorjtj о uklanjanju netega " iz sredine" idjomatski је natin opisjv.anja uklanjanja neke smetnje. Zato је ukjdanje zaduznice znatilo uklanjanje onoga ~to је spretavalo zajedni~tvo s Bogom. Upotreba perfekta nagla~va mjsao da ono ~to је bilo utinjeno na kriZu, ima zna~enje koje do· pire do sada~njostj . Uklanjanje zadutnice ostvareno је kroz Кrjs.· tovu smrt. Prikazano је da је ј ona prjbljena na kriZ jednom zauvj. jek (upotreba aorjsta tini ovdje kontrast s upotrebom perfekta u prethodnom izrazu). Zato је kriZ, kojj је znatjo Кrjstovu smrt, zna~jo i smrt Zakona kojj vBe nema svoju moc nad Botjim naro­dom. Jer Krist ne samo da је potpuno ispunio Zakon; on је stao na mjesto gre~a i u svojoj vlastitoj osoЬi primio је kaznu koja је Ыlа namjjenjena onome koji kr~j Zakon. Time је ј sama zaduz­nica bila ukinuta. Wordsworth ne prodire do srzj Pavlova razmj~ ljanja kad zaminja da po~to moralni zakon ima trajnu vrijednost, Pavao mora govoritj samo о ceremonijalnom zakonu . Pavao jasno razlikuje izmedu zakona kao sredstva opravdanja, s ulogom koja је u prvom redu negatjvna u namjerj da samo pokaze tovjeku njegovu krivicu i njegovu bespomoenost, ј tako ga kroz otaj dovede do vjere u Кrista ; ј izmedu zakona kao postavljanja svetih Вotjih zahtjeva, kojima се vjernik, koji је jednom opravdan, teziti u evandeoskoj poslu~osti. Ovdje se obratunava s onim zakonom koji se smatra sredstvom osude. On vi!e ne vezuje, jer је Воg u Kristu osloЬodio svoj narod od kazne koja se truila. Po§to је Za­kon potpuno zadovoljen, vi!e nema vlast da osudi, ра је u tom smislu Ьiо uklonjen.

1 S. Ali kriZ nije znatio samo brisanje zaduznice nego i nadvla­davanje zlih sila. Та pobjeda је ov.dje prikazana slikom pobjedo­nosnog rimskog generala koji svla~i svoje neprijateYe i vodi ih kao zaroЬijenike iza svojih bojnih kola u pobjednitkoj povorci. Rijet skinuti, (doslovno "pokvariti"; prim. prev), izazvala је mnoge ras. prave. Za Ughtfoota to је odlu~ujuci rцlog zbog kojeg on inzisti­ra na promjeni subjekta. On tvrdi da glagol, eidegmatizen treba prevesti sa "skinu sa sеЬе". КаZе d~ se to moglo odnositi.samo na

64

r

KOLOSANIMA 2,15 Кrista, а ne na Оса. Кrista prikazuje kako Ьаса u stranu, kao upr­ljanu haljinu, sile zla koje su se uhvatile za njega. No ne mozemo pouzdano govorjtj da је Кrist blo tako intimno povezan.sa silama zla u svojoj ljudskoj prirodi. Mi " svukosmo starog ~ovjeka" (3,9), ali za Кrista sile zla su uvijek bile izvana i nikada njsu uspjele u ustoli~avanju u njegovoj savr!enoj ljudskostj, kao ~to su to utinile u nаЮј paloj naravj, Nadalje, slika о skidanju haljine nђе u skladu s ostalim glagolima u metafori о pojedina~noj povorci. Abbott predlate da srednje treba jednost.avno uzetj kao izratavanje osob­nog interesa, а.Н.С. G. Moule pristaje uz njegov prђedlog " skida­jucj ih (to jest Щavajuci ih njihove vlastj) pred njim. Zato је upot­reba aktjva u А V dobro odabrana. Воg u Kristu је silama zla ski­nuo (oduzeo) njihovu vlast nad zivotima ljudi. Neki se, naravno, pitaju radi li se ovdje о silama zla; а Abbott prilitno suzdrzano slijedj prijedlog da su to bile andeoske sile, koje su bile posrednjci u Zakonu. No sigurno је da su takve andeoske sile, dok su bile upotrijeЬljene u davanju Zakona, bile BoZje sluge. Medutim, sile koje su ovdje prikazane u Ьiti su neprjjateljske, i one su podjaлn­ljene. Na Abbottovo pitanje ~to Ы razoruzavanje neprijateljskih sila imalo s ukjdanjem dogmata, odgovor Ьi se, ро svoj prilic~ trebao nacj u slijedecem odjeljku. Ondje Pavao poziva na odbaci­vanje zakonskih propisa, а оdЫја ј pottinjavanje andeoskim blcima. No taj dvostruk j poziv temelji se na tvrdnji iz 14. ј 1 S. stiha da је kriZ znat io smrt Zakona i poraz legiona zla.

Zle sile, tako obesnazene, bile su javno pokazane u tasu nji­hova poraza. Dok sam deigmatizo zna~i praviti javni spektakl od nekoga, izraz en parrёsia b.io Ы ponavUanje kad Ьismo ga jedno­stavno preveli sjavno. Medutirn, ako mu damo njegovo nonnalno, pavlovsko , zna~enje "hrabro" ili " s pouzdanjem", slika pobjedni­ka se upotpunjava time ~to је on netko tko pokazuje svog porate­nog neprijateUa sa samopouzdanjem i potpuno likuje vodeci po­vorku potpuno potu~enih zaroЬijenika . Те~о је Ьitj siguran u znatenje izraza en auti5 (engl. in it ; prim. prev.). Мnogi Ьiblitari povezuju to s kriZem · koji је ovdje prikazan poput bojnih kola osvajaca. То tuma~enje Ьilo Ьi moguce akQ је Кrist subjekt re~e­nice. No ako је, kao §to smo ustanovЩ subjekt Bog, onda је pri­rodnije da se izraz odnosi na Кrista, kako Pavao upotreЬljava gla­gol thriamЬeuб. ( 1. Kor. 2,14) u nekom drugom kontekstu, gdje је

65

KOLOSANIMA 2,16 upotrijebђen paralelni izraz en со Christo. U svakom slu~aju , ova dva tuma~enje svode se. na. jedno, jer је u stvari Воg u uskrslom Кristu ostvario svoju kona~nu.pobjedu.

с) ~anska sloboda (2,16-23)

16. Buduci da је Кrist svojom smrcu ukinuo Zakon, Kolo~ni moraju odЬiti svako isku~enje da budu uhvaceni u zamku novih okvira lega.lisblkih zahtjeva. Bilo da је rijet о ceremonUalnom je­lu i1i pilu ne~iste hrane ili pica, Ш о slavljenju posebnih Ьlagdana kao §to su godi§nje, mjese~ne ili nedjeljne svetkovine. Oni moraju odЬiti svaki pritisak da se prilagode zakonskim zahtjevima, jer је Zakon, kao sredstvo osude, pribljen na kri.Z. Ni jedan ~ovjek ne mote im suditi, jer је osnova ро kojoj Ьi donio svoju nepovoljnu osudu - naime, Zakon - ukinut. Ovdje је, kao i u Poslanici Gala­canima, do!lo do izrataja Pavlovo nastojanje da objasni slobodu kr§Canina koji је ро Кristu osloboden od robovanja odredenim pravilima.

17. Кr~a.nin fivj u vremenu jspunjavanja. Zato na odredbe Za­kona moramo gledati ne kao na trajne vrijednosti, koje јо~ vefu, nego prije kao na modele koji su svoje jspunjenje nаШ u КJjstu. Sjena nema svoju trajnu stvarnost odvojeno od tijela koje је pro­jicira. Zapravo, kad tijelo stoji izravno ispod svjetla, sjena nestaje. Tako је i Zakon imao svoju va.tnost prerna Кristu , na kojegje i u­pucivao. Кrist zapravo stoji u samom temelju otkrivenja, а *nka koja је u ranijirn razdoЬljima upucivala na njegov dolazak sada је оШlа. Na njeno mjesto do!la је stvarnost Radosne vijestj.

18. Na margina.ma AV mozda nalazimo ЬоЈјј prijevod glagola katabrabeuo, kojj se jedino ovdje pojavljuje u grtkom biЬlijskom rje~niku . U klasi~nom grtkom znatenje varira od specjfjtnog ' 'li· gti cijene·• do vi§e uopcenog "donijeti opretan sud''. lmajuci na u­mu Pavlovu sklonost prema metafora.ma sa stadiona (~to potvrdu­je i slika u Filipljanima 3,14 о atletu koji se bori da doblje nagra­du, brabeion), Ьi najvj§e odgovaralo da se ovdje vjdj kako hereti~­ki u~itelji prisvajaju sebl polotaj sudaca ј diskvalificiraju vjernike u Kolosima zato §to su propustili .da se drte njihovih obrednih

66

KOLOSANIMA 2,18 pravila. Tako Ьi јо§ fjvopjsnjje bilo ponovljeno ono "neka vas nitko ne sudj" iz 16. stiha . .

Izuzetno је te§ko odlutiti se kako treba uzeti partjcip the­Юn. BiЬli~arj se .tu razilaze. C.F.D. Moule, slijedeci Ughtfoota, predla.te da је to "barbariza.m izveden od semitskog jdjoma u LXX" i tumatj ga kao "ufivajuci u". Medutim, Abbott smatra da Pavao ne grije~i s gledi§ta grtke gra.matike. On povezuje theiOn s partjcipom embateuon i dnj se margine u RV "of his own mere will, Ьу humiljty, etc" (u prjjev. V.S. Karadfic: "ро svojoj volji i­zabranom ponizno~u"). U prilog prvom tuma~enju govori ~inje­nica da postojj skupina od 4 participa u ovom stihu, i bilo Ьi pri­rodno da ih se sve uzme na isti natin, §to је bolje nego da se prvi izdvoji ј uzme u prilofenom smislu. Da dodamo: tumatenje "ufi­vajuci u" vBe odgovara okolnostima i daje vjernije tumatenje ne· go bilo koja druga mogucnost kao §to Ьi bilo "radosno" ili "spremno". Daljnja potvrda nadena је u slofenicj ethelothreskeia ("bogo§tovlje") u 23. stihu, §to uvjerljivo prufa mogucnost da se thelбn u 18. stihu ј thrёskeia uzmu zajedno.

Naravno da је za Pavla poniznost vrlina, ali ovdje је otjto da је rijet о lafnoj poniznosti. S jedne strane ona је okarakterizirana izrazom "utivajuci u", ali poniznost u kojoj netko ufiva nije uop­ce poniznost. S druge strane, povezana је sa ~tovanjem andela, а to је stavlja u kategoriju neposlu§nost~ jer u svojoj vidljivoj poniz­nosti pred andeoskirn posrednikom ti hereblki utiteђi za.ista od­Ьijaju da priznaju posrednika pred kojirn Ьi se treba.li jedino pok­loniti i obotavati ga.

Izraz koji slijedi toliko је te§ko ne samo pravilno pro~itati nego i protumatiti, ра su neki posumnjali da је rijet о kvarenju teksta. No bilo kakvi ispravci bili Ьi nagadanja. Prije no §to Ьismo se upustili u takve zahvate na tekstu, najbolje Ьi bilo da se ogra.ni­timo na razmatranje dvђu glavnih tradcija rukopisa. Te§koca је u tome §to su dva teksta potpuno suprotna, §to jedan ima negaciju (Ш те i\i ouk}, а drugi nema . Prihvaceni tekst s negacijom sumnjiv је iz dva razloga. S jedne strane tefina dokaza iz rukopisa govori u prilog ispu§tanju negacije, S druge strane, da umetanje negacije rje~va proЬlem tumatenja te!ke rijeti embateuon, nadima, upu­cuje nas na to da uvidimo kako је negacija mogla Ьiti dodana. Ali u procjenjivanju dokaza oЬitno је bolje da se prednost dade tefim

67

KOLOSANIMA 2,18 tekstovima, osoЬito kada taj tekst ima dodatnu tezinu zbog doka­za u rukopisima koji stoje iza toga . Tako dok AV prevodi prema rђeci embateuбn, ne mozemo se osje~ati opravdanima ako Ьi po­stupili onako kako to cini H.C.G. Maule i sloziti se s prihva~enim tekstom:

Zatim, pretpostavljaju~i da nema negacije, susre~emo se s izuzetno te~im pitanj_em kao §to је tumacenje rijeci embateuon, jer ovo је jedino mjesto na kojeJ11 se ta rijec javlja u Novom z.avje­tu, а iz njezine upotrebe negdje drugdje te~o је pron~i znacenje koje Ьi odgovaralo ovim okolnostima. Margina u RV daje zanim­ljivo tumacenje "zauzimaju~i stav", koje se sigurno uklapa u kon­tekst; ali nema tragova о upotreЬi ove rijeci јо§ negdje da Ьi se op­ravdalo ovakvo tumacenje. Rijec se upotreЫjavala u vezi s misti~­nim kultovima da Ьi se opisao ulazak u sveШte. Ako, pak, uzme­mo da izraz " what he has seen" (doslovno: §to је vidio"; prim. prev.) znaci "svoja videnja", to ne pridonosi mnogo jasnijem zna­cenju tako da Ьi se moglo govoriti о uduЫjivanju u njegova vide­nja. Rijec se upotreЫjavala i u smislu ulafenja u ne§to ili preЬiva­nje u necemu. Ovo se cini vjerojatnijim. Nadovezuj~ se na pret­hodni izraz, а on govori о krivom ucitelju koji uziva u ·lafnoj po­niznosti; dalje ga opisuje kao nekog~ tko "se zaduЬijuje u svoja vi-4enja". MoZda је ovdje, dapace, ironicna primjedba u tom smislu da su to "pseudeo" vizђe , isto kao §to је i poniznost u kojoj on u­ziva samo isprazna ~oljka prave poniznosti. C.F.D. Moule о obra­divanju ovog izraza spretno tumaci; "Zato Ш moramo iskoristiti priliku sumnjive mogu~nosti ispravka, ili moramo napraviti najbo­lje !to se moze od postoje~eg teksta".

Krivi ucitelj, daleko od toga da bude ponizan, pr:eplavljen је ponosom, jer religija koja potjece od ljudske spekulacђe vi!e nego iz Вofije objave pouzdano vodi do !tovanja.samoga sebe рrђе ne­go do poniznosti. Ali ovo uvjerenje puno ponosa potpuno је bez opravdanja, jer znanje na kojem ono pociva nije pravo znanje, ne­go puka ljudska ma!ta. Razwn koji iskazuje takvu umi!ljenost nije pod nadzorom Botjeg Duha, nego tijela. ljelesna pamet oznacuje. stanje u kojem poimanje, koJe Ьi trebalo vladati tijelom, biva up­ravljeno od tijela. Izraz је upravo sinonim za neobno.vljeni um, jer tijelo је cesto upotrijeЬljeno ne samo za ftzicki aspekt tivota nego i za prirodu koja nђе obnovljena Duhom.

68

KOLOSANIMA 2,19

19. Јо~ jednom vidimo kako osoba lsusa Krista prevladava po­rukom ove poslanice. Krist nije samo zavr~ni pokusni kamen za ku§anje ljudskog ucenja (vidi: stih 8,9) nego је i pokusni kamen za samog covjeka. Navodenje cinjenica dostiZe svoj vrhunac u optuzivanju da se heretik ne dr!i Krista. Njegovo је shva~anje toli­ko oslabilo da ga se moze svrstati kao odmetnika. Re~i za covje­ka " da se ne drzi" nagovje§tava da se ne radi о pravom "autsaj­deru". То је prije svega netko tko је formalno priЬrojen clanovi­ma nekog tijela, ali tko nikad nije Ьiо u zivom zajedni§tvu s gla­vom i cija pripadnost nikada nije Ьila cvrsto poimanje prave isti­ne. Priroda. tog odmetni~tva nomina.lne, i stoga prazne privrzenos­tj, moze se vidjeti tek u usporedЬi s prikazom u Otk.2,13, gdje је cvrsto prihva~anje Кristova imena povezano s odЬijanjem da se odrekne vjere, ра ј uz cijenu progonstva. Metafora о tjjelu bliska је onome u Efezanima 4,16. MoZdaje isto toliko nerazumno da se slika previ~e ra.zglaba, kao ~to је nepozeljno da se poku§ava izma­miti znacenje iz svake pojedinosti. No neke glavne ideje su jasne. То su - izvor zjvota, rast tijela i njegovo jedinstvo. lzvor zivota tj­jela је sam Кrist , jer је on glava: а izraz njega od kojeg је sve tijelo nagla~ava cinjenicu da se snaga doЬiva od njega. Jedinstvo tђela је bozanski dato (pa.rticipj su u pasivu). Nadalje, to jedinstvo njje puko umjetno povezivanje dijelova, nego vitalno organsko jedinst­vo koje odrzava Krist. U usporednom odjeljku u Efezanima 4,1 5. 16 sila koja vezuje је ljubav, i to Ьi odgova.ralo ovom kontekstu, jer Ьi "svez;" (sundesmos) prirodno nalagala ovu mjsao, kao ~to mozemo vidjeti u Ef.4,3 ј u Kol3_, 14, gdje је ona u vezj s mirom i ljubavlju.

А onda, opet rijet sumblbazo upotrђeЬljena је ranije u istoj glavi (2,2) da Ьi se prenijela ista jdeja о tome !to znaci Ьiti "po­vezani u ljubavi". No vafno је da se zadrzi misao о jedinstvu u kontekstu Bozje aktivnosti. Zato su sveze (ligamentj) ј tetive2 4 ,

koje povezuju tijelo, takodet od Boga {epichorёgeд). U tre~oj glavnoj jdeji metafore, rast tijela је takoder prikazan s pozadinom koja је Bozjj cilj . Tijelo doslovce "raste rastom Вozjirn", §to се re~i da njegov rast nije ni slucajan, ni prema nekom slicnom ljudskom modelu, nego је u skladu s ВoZjim planom. Suoceni s Ьilo kojim poku§ajem da se Crkvi nametne ljudski stvoreno

69

KOLOSANIMA 2,20 jedinstvo i1i da se razvjje zjvot Crkve uz pomoc ljudskih uputa, dobro је da se vratimo o:vom bogocentrjtnom pogledu na Crkvu, kojj to postavlja sa znatajnim kontrastom prema bilo kojem ekle­zjjastjtkom sjstemu potpuno ljudskog izuma; prikazuje Crkvu kao tjjelo kojemu је Кrist glava, izvor zjvota ј jedinstva, а Bog veliki arbltekt.

20. Bezumnost Kolo~na је otjta kad dopu~taju sebl da budu podvrgnuti (uotite ovdje upotrebu dogmatizeste, od dogmatizo) sistemu obdrzavanja obrednih propisa ako shvate da su u umira­nju s Кristom bili oMoЬodeni od kontrole stil!ija svijeta (prijev.V. S. Karadzic). Zato vratiti se u legalizam, znatilo Ьi- umesto da su priЬrojeni onima koji su umrli s J(rjstom ј zato zive s Bogom (vidi 12. stih) - da su poput onih koji Zive tako sa svijetom kao da је on njihova duhovna atmosfera. Kontrast је postavljen izmedu vjernj­ka koji је umro svђetu i neobnovljenog tovjeka kojj jos zivi u svjetovnosti i tako је pod nadzorom duhovnih sila ovoga svijeta.

21. Takva svjetovnost na vjerskom podrutju iskazuje se u vanjs­kim pravilima - "Ne diraj, ne ku!aj, ne dotici". А V prijevod nije potpuno totan, jer su glagoli hapti5 i thingano zapravo sinonimi; prvi је jati nego drugi2S. Zato Ьi inverzђa u redu rђeti bila 'vjer­nija znatenju - "ne dotiti, ne ku~j. ne diraj". Ovaj opadajuci re­doslijed u znatenju jos snatnije iskazuje skrupulozni legalizam he­retika. Oni zabranjuju bavljenje onim sto је netisto, kao i puko diranje. Moze se prihvatiti pr~jedlog da se bavljenje (hapto) ovdje odnosi kao i zabrana u vezi s brakom, no to nije sigurno. U prvom redu, tako vatnu temu te~o da Ьi Pavao mogao olako zapostaviti, а onda, kontekst viSe upucuje na obrednu netistocu u smislu me­sa i piCa, koji uporabom propadaju, ра Ьi se brak te~o uklapao u ovu shemu.

22. Bespredmetnost ceremonijalnih zabrana prikazana је priro­dom samih stvari koje su zabranjene. One pripadaju ovom svijetu, dok 'vjernik pripada vjetnosti. Kako је onda apsurdno podvrgnuti se materijalnim obredirna koji nemaju trajnu vrijednost?! Zato Pa­vao tvrdi da su sve te stvari, tj. hrana i pica koje su zabranili oni koji su se drzali obreda odrec:1ene za raspadanje. Doslovno, izraz

70

KOLOSANIМA 2,23 glasi: "irnajuci u vidu raspadanje uporabom"; а znatenje Ьi ро svoj prilici trebalo Ьitj da su te stvari napravljene da budu uniste­ne uporabom. One su u Ьiti dio iskrivljenog reda ovoga svijeta, i zato ne mogu vezivati 'vjernike.

Pavao,nakon kratke umetnute retenice, zakljutuje s ponov­nim naglaskom da ove uredbe nisu od Boga, nego v~ potjetu od propjsa i uputa ljudi. Dvije su rijeti usko povezane u jedan izraz koji obuhvaea autoritet kojim su ti propisi dati i utetelje koji ih prenose. Izraz podsjeca na LXX, lz. 29,13. sto је cjtirano u Mt. 15, 9 i Mk.7,7. Rapravljajuci о ovom posljednjem odjeljku Н.В. Swete misli da upotreba mnozine moZda upucuje na obilje poje­dinosti i odsutnost jednog temeljnog natela.

23. Za ovaj najteZi stih bila su predlozena razlitita tumatenja; no naj'vjerojatnija su ona koja su zastupljena u RV, А V i RSV marginama. Protiv AV, gdje se za "flesh" (engl. -.tijelo) uzima ek­vivalent "body" ( engl. - tijelo ), mogli Ьismo reci da su u ovom sti­hu tj. pojmovi postavljeni kao suprotnost, kao i to da је "flesh" upotrijeЬljeno u idiomatskom ili etitkom smislu u 13. stihu. Dru­ga је prirnjedba da rijet prevedena kao zasieuje plёsmone, koja se pojavljuje samo ovdje u ЬiЬlijskom gr~kom jeziku, na drugim mjestirna znatj zasicenost (vidi Lightfoot), а Pavao jedva da Ьi po­stavio kao ideal, tak i kao suprotnost asketizmu, pretjeranu obaz­rivost prema tijelu. S druge strane, RV tumatenje susrece se s prirnjedbom da ovo namece jedno neoЬitno znatenje prepozicijj pros, dajucj јој znatenje "protiv". Daljnja mogucnost, koja pra­vedno stavlja rjjetj "body" ј "flesh" jednu pokraj druge ј omogu­cuje uoЬitajenu upotrebu rђetj pros, Ьiо Ьi prijevod ali пета ni­kakve vrijednosti u apsolutnom smislu ј u margini RSV glasi "are of no value, serving only to indulge the flesh" (dosl. prjjevod: "nema nikakve vrjjednostj, slufi samo zasicivanju tђela"). Olshau­sen mjsJj sJjtno ј pred1ate da "body" stojj iza vrijednosti. Tada Ьi znatenje bilo da asketizam ne daje vrjjednost tjjelu, nego samo pomaze zasicjvanju tijela.

Prijedlozi RSV margina Ш Olshausena tini se da se takoder uklapaju u okolnosti stiha. Pavao dosti!e vrhunac svojeg dokaziva­nja porjtucj bilo kakvu stvarnu :vrjjednost tirn doktrinama, koje su stvorili ljudi. lstjna је da se doimaju kao mudrost. Povr~nom Ьi

71

KOLOSANIМA 3,1.2. promatratu skup doktrina, koje se prikazuju u oЬiiku ~tovanja, u vidljjvoj poniznostj i u isposni~tvu, mogao ј izgledati kao doktrine mudrih ljudi; ali ova religiozna pobot nost је sama seЬi nametnuta (rijetj koje tine slozenjcu ethelothreskeia ukljutuju oЬlik stova­nja sto ga tovjek jzmi~ja za samog sebe). Poniznost , kako ju је Pavao ranije prikazao ( 18. stih), hinjena је, odglumljena i daleko је od prave poniznostj. Asketski stav ima podrijetlo u pogre~nom gledistu о gremosti tjjela kao takvog, ј ono ne donosi tast tijelu, kojom Bog otekuje da ga cijenimo. Pavao naglШva da sve to, ma kako moglo sloviti kao mшirost, nema stvarne vrijednosti, jer, u­gailaju~i ljudskom ponosu, ono samo nastojj udovoljjtj staroj gre~­noj prirodi.

V. NOV NACIN liVOTA (3,14,1)

а) Novi ciljevi za noYe ljude (3,14)

1.2. Pavlu је svojstveno da on, kad postavi doktrinarni temelj, nastavlja podizati etitku superstrukturu. Zato smo ovdje svjedoci prђelaza s teolo~ih zakljutaka na praktitne pouke. Кr~anin је, kue on, dotivio koljenitu promjenu duhovne klime, i to Ы se tre­balo odraziti na njegov model fivljenja. Ako је uskrsnuo s Кris­tom, on se sada kre~e u novoj sferi. То treba znatiti da ima nov cilj u zivotu. Normalna ljudska amЬicija је ovozemaljska. Meilu­tim, netko tko је uskrsnuo s Кristom, vidi stvarj iz vjetne pers­pektive, ј zato Ьi trebao teziti da njegovim !ivotom оа zemlji pre­vladava model !ivota kakav је viilen u proslavljenom Кristu . Tamo gdje Кrist sjedj zdesna Вogu jest mjesto svetosti, zastupanja ј sile. Za onim gore teliti znatj natjecati se u osobinarna Кristove slave. Zato Ьi rast u svetostj, dubina u shva~anju molitve te napredova­nje u duhovnoj sili trebali biti ciljevi koji ispunjaju vjdokrug vjer­nika.

On Ьi takoiler trebao irnati nov stav u svom razumu. Usred stalne borbe s isku!enjem na razini misaonog tivota, vjernik ne sa­mo da se treba odupirati zlim rnislima nego treba u pozitivnom srnislu okrenutj svoje misli na Bozje stvari. Zernaljske su .stvari u najboljem slutaju prolazne. Zato је to taШna i zadavanje jada du­hu ako se misli okrenu prema stvarima koje brzo nestaju. Опо go-

72

KOLOSANIMA 3,5 re је vjetno i zato ima dubinu kvalitete ј trajnu vrijednost koja zavreduje usredototenost uma.

3.4. Povod za pozjv na pravilno usmjerenje misli prema nebu jest tinjenjca da је vjernik u Kristu umro za svijet. Ranije је Ьiо mrtav za Boga. Ali sada, kad se zbilo tudo duhovne obnove, on је zjv za Воgа, а mrtav sto se tjte .svijeta ј takvog natina zjvota.

Istina, novj је zivot na prvi pogled sakrjven. Svijet ne vjdj taj novi zivot kojj је vjernik dozjvio, а kao rezultat svega је nerazumj­jevanje, neprђateђstvo i prezir. No taj sktiveni zjvot Ьit ~е doka­zan. lsto tako kako је Krist skriven od svih, osim od otaca vjere, tako је i ovaj tivot skrjven, alj ga Bog vidi. Zaista, ovaj tivot se o­djgrava u samom Bogu. Bog nije samo njegov autor; on је stalan izvor potpore ј pomoej. Ali svanut ~е ј dan pravih dokaza. Krist, kojj је sada zapostavljen ili odЬijen od strane syjjeta, otkrit ~е se u svjetlostj slave u kojoj се se vidjetj sva raskos njegova bozanskog Ьi~а. Кtjst је pravi zjvot. Ne samo da је njegov izvor: on preЬiva u nama, tako da је nas novj fjvot u stvari njegov fjvot u nama. 0-datle jedno organsko duhovno jedinstvo izmeilu vjernika i njegova Gospodina. Zato, onog dana kad se otkrije Krist, zjvot krscanina­dugo prezren Ш zapostavljen od svijeta - takoder се se otkriti kao nesto sto irna trajnu vrijednost. А privremene stvari ovoga svђeta Ьit се osudene na propast.

Ь) Umrtvljivanje stare prir~e (3,5-11)

S. Dakle, u 5. stihu ·istite ono о temu је bilo rijeci рrђе . Zbog toga sto је Krist njegov !ivot , vjernik nije pozvan na bespomoenu borbu svojom vlastitom snagom, nego snagom koja ovisi о sili pro­slavljenog Gospodina. Nadalje, izgledi na upravo spomenutu slavu, koja је kr~aninov cilj, trebali Ьi Ьiti poticaj da se pripra~imo za taj dan. То uk\jutuje odlutno urniranje stare prirode. Al1 zar Pa­vao nije vec rekao da је vjernik umro? lstina, to је s idealne t~tke gledista. Umro је grjjehu u tom smislu da grijeh v.i~ ne~a n~~­ve optu!be protiv njega; ali ovaj idealni polozaj mora se ~~опt1 ~ smislu praktitnog iskustva. Stalnirn okretanjem lei1a seb1 1 potct­njavanjem Kristu u poniznosti, on iskustveno mora ostvaritj ono ~to је, sa stanovista vjetnosti, vec ostvarena tinjenica.

73

KOLOSANIMA 3,5 Kr~~anin је novj ~ovjek , ali је on јо~ u tgelu ј tako se treba

borjtj protjv stare priro.de , ranjje ozna~ene kao " flesh " (tijelo ). Zato udovj tijela mogu Ьitj ili jnstrumenti stare prirode, ili novog ~ovjeka. Tjjelo moze Ьitj kanal kroz kojj nam priJazj isku~enje, ili moze postatj, .ВoZjom milo~u. hram Svetoga Duha . Zbog toga Pa­vao upotreЬijava zivopjsnu usporedbu ј pozjva na ubljanje udova tj. jela. Koliko је tijelo vezano za zemlju, toliko njime valja postupjtj radikalnjje. Bilo koja aktivnost ili sklonost tgela koja ga t inj sub­jektom stare prirode pozjva na umrtvljivanje u smjs)u odrel!enog odbljanja da se popustj njegovirn zahtjevirna. Sli~an poziv nalazi­mo u Mt. l8,8 ј dalje. Ako uzmemo rjjeci koje slijede kao da su a­pozicije irnenice udovi, vidjet ~emo da је rjje~ о aktivnostirna tije­la koje moramo odbaciti. Вludnost upu~uje na seksualni nemoral, dok ne~istoca dodaje јо~ i notu perverzUe, kao ~to se moze vidjeti u Rirn. l ,24. Ali takvi grijesi nisu samo vanjska akcija nego ј po­tenciranje pozude. Zato је strast koja zeli ono ~to је nedopustivo i svaka vrsta zle zelje zabranjena · cini se da se ovdje vidi pomak od pojedina~ne prema ор~ој misli.

Те~о se oteti dojmu da је ovdje pohlepa povezana sa sek­sualnirn nemoralom; i tako govori о gramzivosti, koja trazi svoje zadovoljavanja u okviru onoga ~to nije zakonsko. Tako је u Posla· nici Efezanirna 4,19 i 5 ,5 ovo takoder povezano s ne~isto~om, dok u 1. Sol. 4,6 Pavao upotreЬijava srodan glagol da Ьi opisao preljubu kao varanje susjeda uzirnanjem ne~ega ~to је strogo nje­govo. Тај је grijeh idolopoklonitki, jer on usredoto~uje cijelo Ьi~е na ne~o drugo, а ne na Boga. Za seksualno podavanje tjpi~no је da ono vodi do nezdrave i potpuno perverzne opsesije . То se moze vidjeti ne samo na individualnom podru~ju nego i u ~irem dru~tvu. Kad se poboznost (stvarno ~tovanje Boga . prirn. prev.) odbacuje, а potuda tijela ohrabruje , ne treba mnogo vremena ра da ta dru~tvo po~ne sluziti seksu, umjesto Bogu.

6. 7. Dodano је upozorenje, koje se zasnjva na ~injenici da doJazj ВoZji sud za gre~nike. Sada~nje vrijeme dolari nagovje~tava da sud nije budu~i dogal!aj , nego stvarnost sada~njos.ti . C.F. D. Moule po­ku~va zaklju~iti da gnjev treba shvatiti kao "katastr.ofu", ~to Ьi znatilo da Pavao nije tako mnogo opisivao aktjvnost samog Boga koliko djelovanje jednog bezlitnog moralnog na~ela . Ali u Юm.Ј .

74

KOLOSANIMA 3,8 potpuno је jasno da ponavljanjem izraza "Bog ih је predao" Pavao irna na umu izravnu osobnu aktivnost samog Boga. Tako Bog ne stoji kao promatrac koji sagledava posljedice, koje donosi ~ovje­kov grijeh na njega samoga; on se ukljucuje osudom, koja Ьi se mogla pokazati u prepu~tanju ljudi da se valjaju u kaljuzi vlastitih strasti, tako da postanu objekti koje stize kona~no prokletstvo.

Lightfoot smatra, unatoc podatku iz rukopisa koji govori u prilog zadr!avanju izraza па sinove neposlиSne, da Ьi ovo trebalo izostaviti. Prirnjecuje da је ovaj izraz toliko sli~an usporednom odjeljku u Ef.5,6 da postoji velika sumnja daje prepisan. Јо~ do­daje da је na egzegetskirn osnovama bolje da se procita " u koji· ma" (tako u prijev. V.S. KaradZiC) umjesto "met1u kojima". No kao odgovor mogli bismo ista~i da, bez obzira na to ~to velika ve­~ina autora prihvaca taj izraz, stoji i zaklju~ak da је jedan takav izraz potreban da Ьi se upotpunio smisao. Zatirn, i naglasak na i vi u 7. stihu podrazumijeva suprotnost prema onima koji su zjvjeli u neposlu!nostj. Ako zadr1imo izraz, bilo Ьi najbolje da se prevede kao tim ste putem (tako u pr~ev . D- F). Tada се taj smisao Ьitj u tome da su oni nekad hodili u zajednici s nevjernima i tako sudje­lovali u njihovirn grijesima.

8. Ali sada, kad ste uskrsnuli s Кristom · kaze Pavao · morate pokazivati drukciji stav prema grijehu. On vi~ nije va~ prirodna klirna. То је prije ne!to ~to se "odlafe", kao ~to netko Ьаса prlja­vu krpu. Gnjev upucuje na ustaljen stav, dokje srdiba snafan iz. ljev osjecaja. J?rilitno је nezgodno ~to А V daje istu rijec orgё u 6. stihu kao "srdzbu", а u 8. stihu kao gnjev. Sigurno је znacajno ~to Pavao moze u istirn okolnostirna govщjti о Bozjoj srdzbl kao о neizbjeznoj moralnoj posljedici njegova karaktera, dok је ljuds­ka srdZЬa gre~na, jer potjece od covjekove pale prirode. Ovo daje odgovor na prirnjedbu onih koji poritu ЬiЬlijski koncept о Воzјој srd!Ьi , jer misle da to ukljutuje osvetoljublvost , koja ne zasluzuje da bude crta Botjeg karaktera. lpak, takva osvetoljublvost ovdje mora Ьitj prirnijenjena samo na tovjeka, cija је srd!ba gre~na u svojoj Ьiti. Rijet . kakia, prevedena kao opakost, osnovni је sino­nim za pokvarenost. U tom.kontekstu, gdje је naglasak na grijesi­ma koji se jskazuju govorom, ovo se mo!da odnosj na opako ogo­varanje. Ни/а, koja se inace vi~ odnosi na Воgа , ocjto је da se

75

KOLOSANIMA 3,9.10. ovdje upotreЬJjava prema ljudima. Odnosi se na pogrdne rjje~j ili na napadanje jednih protiv drugih . RuZЗn govor treba izbjegavatj; tu se ne mjs\j samo na bestjdnost, nego ј na uvjjene ј sugestivne jzraze kojj se odnose na podsvjesnu ne~isto6u . Izraz van iz va!ih usta jedva da mozemo smatratj.jednostvnom konstatacjjom о iz. voru prljavih razgovora. Вјо Ьi suviW1, jer Ьi objamjavao ono ~to је jasno. Cini se da to v~e upucuje na glagol "odlozjtj"; kojj је na po~etku stiha. Те grijehe valja odlozjti iz njihovih usta. То potvr­<1uje dojam da se mane . koje su ovdje osut1ene · jako se ~ogu od­nositi na stav uma, odnose u prvom redu na izgovorenu rjje~j .

9.10. Јо~ uvjjek se kre6emo na podru~ju grjjeha izrecenih jezj. kom, jer је ovdje zabranjeno ~aganje . Bi\o da је rjje~ о promШje­noj nejstini, iJi о po\ujstinj koja prenosi pogreW1 dojam, ili о pre­uveli~avanju koje jzyr6e ~injenjce, sve to podsje6a vj~e na staru neobnovljenu narav nego na novu. Medutim, oni su svukli starog covjekil poput Ьlatnih haljina ј obuk/i novog. Pod starim covje­kom razumjjeva se COVJek kakav је ро Adamu. Pod novim covje­kom Pavao razumjjeva ~ovjeka kakav је u Krjstu. Vjernik prestaje Ьitj ono ~to је nekad Ьiо. Као novo Ьi6е u Kristu, on nikada ne moze Ьitj jstj. Zbog toga su iskustva-koja su za njega Ьila normal· na neobnovljenom stanju-sada potpuno neprirodna. Novi tovjek se stalno obnavlja kroz Boga; а to obnavljanje tezj k rastu u spoznajj .. Odlika је starog covjeka da . iako mu savjest јо~ radj · ona је os­labljena zbog toga ~to su na~ela na kojjma savjest mora teme\jjtj svoje odluke samj ро sebl nepouzdani, jer su proizvod duhovne ravnodumostj. Zato, da Ьi savjest reagirala pravilno, moralno ј du­hovno prosudjvanje mora Ьitj obnovljeno. Каd је Bog stvarao ~ov­jeka, on ga је stvorio ро svojoj slicj. То је zna~ilo da је ~ovjek moralno Ысе s jasnom spoznajom za pravo ј krjvo te sa sposob· no~u da bira. Тај polozaj, koji је Ьiо izguЬljen padom, sada pos­taje model prema kojemu Воg ponovno oЬlikuje novo Ьi6е vjernj.

ka, а to је nova tvorevina.

11. U novoj klimi u kojoj se kre6e obnovljeni tovjek podjele koje su prihva6ene kao normalne ј neizbjezne za starog tovjeka prestaju se primjenjivati. Mogu6e је, kako Ljghtfoot predla!e, da Pavao uvodi ovu misao da Ьi obra~unao s procvatom judaizma kod Kolo~na, ~to је razdvajalo Zidove i Crkve. 1 ne samo to.

76

t

1

1

r

1

r

KOLOSANIMA 3,1 Ј Mozda ieli obratunatj ј s gnostjcizmom, ~to је u~ene Grke stavljalo nasuprot neukima, dok ga proЬlem Onezima, odbjeglog roba, navodj na to da doda ј о~ ј slobodna roba. Druga је moguc­nost da on jednostavno razvija mjsao iz prethodnog stiha. Grjjesi kojj su zabranjenj (8,9) uglavnom su oni kojj proizlaze iz podjje­ljenosti ј podrazumjjevaju nedostatak po~tovanja za osobu onog kojj је napadnut. Тај duh podjjeljenostj ј mrfnje pokazjvao se u velikoj mjeri u starom vjjeku, ј to kao re\igjozna, kulturna ј

dru~tvena zapreka koja је djjelila narod od naroda, ~ovjeka od ~ovjeka. Medutim, za obnovljenog ~ovjeka, premda ove razlike postoje kao iskustvo, one nemaju stvarnu vafnost ј vjernik ih ne odobrava.

Grci ј lidovi govorili su о velikoj vjerskoj podvojenostj, ko­ju је judaizam nastojao odrzatj, Izrazj kojj slijede · obrezanje i ne· obrezanje - mogli Ьi se tinjtj pukim ponavljanjem; no vjerojatnjje је da su upotrjjeЬljeni s namjerom da se obuhvate ј oni kojj su ро· stali prozelitj ј tako nas\jjedili netrpeljjvost prema onjma koji su iz istog naroda, ali su vjerskj druk~ije opredijeljeni jer su neobrezani. Barbar i Skit jedva da mogu stajatj kao suprotnost. Prvj Ьi izraz za Grka mogao predstavljati stranca koji njje upoznat s grtkom k~l­turom, dok Ьi drugi mogao znatiti јо~ primitivniji polozaj ; а Zi· dova, s uspomenama iz njihove vlastite povijesti kada su Skiti u 8 . stoljecu ргiје Krjsta divljatkj provalili u zemlju , ovo Ы podsje6alo na slitne dojmove. Zato se tinj da su оЬа izraza pro§irenje pojma " neobrezan" do opeih graniea. 1 najprimjtivnije , i najdivljackije narode moze se, privu6i u krug opravdanih. Rob ј slobodnjak obuhvaca drugu veliku podjelu, koja njje Ьila samo ekonomska nego i dru~tvena.

Vjdi se da sve te razlike nemaju nikakvu temeljnu vafnost kada se jednom shvati da је Krist sve i da preblva и svjтa, tj. u svakom narodu bez obzira na rasu i podrijetlo. Re6i da је Krjst и svima isto је ~to i izjaviti da on vlada cijelirn uspostavljenim re­dom, tako da osobe i stvari imaju vafnost ne toliko jedni prema drugima, koliko prema njemu. Ne postoji nikakva apsorpcija lic­nostj, kao u konceptu о apsolutnom, koji obuhvaca svu Ьit u seЬi, jer Krist, koji је sve, preblva и svemu ~to zadrzava njihovu razlici­tost, а ipak nalazi jedjnstvo u njemu. Za svijet, koji је јо~ uvjjek gorko podijeljen zbog rasa, Ьоје kofe ј klasa i u kojem Crkva pre-

77

KOLOSANIMA 3,12 lako podlijeze иobitajeni.Jn stavovima, u ovom је tekstu istina na koju se stalno moramo podsjecatj.

с) Zaodjenite se u novog covjeka (3,12-17)

12. Srodno skidanju dronjaka stare naravi. jest ј konai:!no oЬia­cenje (uocjte aorist) haljina pravednostj. Ova zapovjjed njje neki zakonskj i:!in jer је stavljena u kontekst gdje se vidi da su KoloSani Вођј Jjudj. То је polozaj kojj pobuduje sveto zjvJjenje. Rjjecj ko­jima se орisији kao Воzјј narod podsjecaju na starozavjetni rjec­nik. Oni su novozavjetni narod, novj Izrael. Onj su izabranici Boi­ji u tom smjsJи ~to ih је Bog izabrao izmedи ljиdj ј odabrao za se­be, tako da oni -odvojenj od svi,jeta - mogu Ьitj sveti (posvecenj Воgи). Tako mozemo vidjeti иskи vezu izmedu "jzabrani" ј "sveti", ~to narn sиgerira da r jjecj sveti i ljuЬ/jeni ne treba uzeti kao da su и vokatjvu (5. padez), nego radjje kao da sи иpotrjjeb­ljene kao apozicjje иz izabranici, imenjcu kоји time nag]a~vaju . LjuЬ/jeni, zapravo, ovdje nije иpotrjjeЬijeno kao pojam kojj oznacиje Pavlove osjecaje, nego prjje nag]a~va cinjenjcu da sи onj kao odabranj narod postali objektj Bozje ljиbavi . То produbljuje motiv za Jjubav medu bra~om. То је slitna misao kao u Ј . Iv.4,11: "LjиЬijeni, ako је Bog tako IјиЬiо nas, ј mi smo dиzni Ijиbltj

jedni druge".

Vrline, prema kojirna trebajи tezitj, mogи se svrstatj prema raznim vidovjma. Rjjec је о odnosи vjernika prema drugirna, ovjs­no о njegovoj procjeni sarnoga sebe i о njegovoj reakcjjj na odnos drugih. Sto se tjce njegova stava prema drugima, on treba pokazi­vatj milosrdno srce, ј to ne sarno na razini opr~tanja nego s do­datnom crtom иnиtarnjeg zaиzimanja koje dиboko suosjeca s dru­girna. Dobrostivost slicno govori о zeljj za dobro drugoga. Sto se tjce njegove vlastjte procjene sebe, vjernik mora Ьitj ponizan. То се иtjecatj na njegov stav prema drugirna,jer samo covjek kojj se­be vjdj kao objekt Botje milostj ј kojj pokazиje da nema prava da se opravdava, samo on се Ьiti strpljjv prem.a drugim.a. Zato, po­niznost vodj do Ыagosti i strpljivosti. Blagost је ovdje иpotrijeb­Ijena u prvom redu prema ljиdirna, vj~e nego prema Bogu, premda је tocno da prvo pretpostavlja drugo. То oznai:!uje duh tihog pod­redjvanja, kako је pokazano na prirnjeru Кrjsta, kojj nije trэZjo

78

KOLOSAN!MA 3,14 vlastita prava ili pogodnostj, nego se podredjo volji Bozjoj . То znacj da u smjsJи odnosa prema drugirna, spremnost da se drugo­me popustj, kad nije u pjtanju neko nacelo nego samo neko osob­no mШjenje ili zelja - to njje slabost, nego prjje kr~anska иctj­vost. Strpljivost је odgovor na izazov. То је nepopustJjjvo odblja­nje da se vratj milo za drago, ~to је suprotno prirodnoj reakcijj ko­jom reagira neobnovljenj i:!ovjek.

13. Vaznost ovih posljednjih vrlina vjdj se ро nag]askи na sЩe­decem umetnutom objamjenju. Olshausen smatra da su rasprave oko krjvih ucjtelja mog]e izazvatj ogorcenost; otиda dodatnj na­glasak na podno~nju. Vjernicj trebaju podnosjtj drиge ј trebaju o­prostjtj svaku prirnljenu uvredu ili omalovэZavanje. То opra~tanje treba Ьitj velikodumo, cak i kada onaj kojj ga prirna njje toga vri­jedan (provjerj znacenje charizomai и 2,13). Uzor velikodu~nog opr~tanja је Krist. Postoji neznatna promjena u zarnjenjcj koja unosi јо~ jednu nijansu u znacenje. Oni trebaju nositijedni druge, allelon, s иzajamno~и koju obuhvaca sve pojedince и zajedni~tvu .

Doslovno, oni trebajи "opra~tatj seЬi", heauto is, sto znai:!j da је nag]asak na иdruzenostj kroz zajednjstvo u kojem vlada dиh opra­stanja. Zato Alford tиmai:!i "Pra~tajucj seЬi" Ьiо Ьi najboljj prjje­vod, kad ovakva rei:!enica ne Ьi pogremo zvucala u n~im usirna; а znacila Ьi da cinimo svome tjjelи ono sto је Bogjednom ucinio za sve".

Zato, jako postoj i dovoljno razloga za optuzbи, odbi,janje nije opravdano, jer је Gospodin zacjjelo irnao pravi razlog za pritutbu zbog na~ pobune, а jpak ju је oprostjo u svojoj slobod­noj milosti.

14. Usporedba о oЬlai:!enju odjece nastavlja se i onda kad Pavao opominje Kolo~ne da obuku ljubav povrh svih onih vrlina koje su vec рrђе prirnili. No ljubav nije samo jos jedan dodatni ogrtai:!. То njje sarno jedna osobina viSe koju treba dodatj popisu. Zajsta, to niJe samo najveca vrlina (jer to Ьi је izdvojilo kao vrlinu koja је neovisna о drugirna); ona је vj~ spoj kojj povezuje sve ostale ј da­je irn savr~enstvo. Cjni se da је neprirnjereno protumai:!jtj svezu savr!enstva kao pиku "savr~nu svezu". То znai:!j mnogo vjse sve­zи koja donosi savrsenstvo ј potpunost. Ljubav је ta koja је zjvot-

79

KOLOSANIMA 3,15 na krv svih vrlina. Bez Ijubavi, one su samo obavezni moralni sta­vovj, а s ljubavlju one su stopljene u moralno jedinstvo, koje је potpuno. Potpunost daje natukn.icu jdejj о prihvat\jjvostj kod Bo­ga. Zato је Pavao ran.ije govorio о svom cilju da pokat e vjerne "sa­vr~enima" (teleios) pred Вogom ( 1 ,28). Ljubav ~jnj da su ј sve druge vrline prihvacene kod Boga. Alford vidj u upotrebl odrede­nog ~lana prije ђubavj (tёn agapёn) aluzjju na posebnu, dobro poznatu Ijubav koja Ьi trebala resitj kr~an.iпa .

15. Mir Bofji · ili radije, ~to је dokazano kao bolji prijevod mir Kristov · jest onaj mir ~to ga daje Кrist . Mir kojj је ovdje upotri­jeЫjen је u subjektjvпom smislu poput nekog uпutarnjeg stanja, vj~ пеgо u пjegovoj objektivnoj prirnjenj kao sklad s Bogom, premda prvo ovisi о drugom. No mir nije samo Krjstov dar; on је njegova telja za vjern.ike,jer su on.i pozvan.i u taj mjr. Cin.i se , una­to~ mШјепјu raznih ЬiЬЈј~аrа da mir n.ije ovdje primijeпjeп u prvom redu na unutarnji sklad koji zavlada kad se rije~e пespora­zumi i napetostj. То је unutarnji mir jsto toliko koliko ј stav razu­ma i volje prema drugirna. Time је smje~teп u sklop dru~tvenih vrlina. Dolazi iza "ђubavi", iz koje zapravo proiz\azj. Poziv је u­pucen onima kojj su pozvani и jedno tijelo. Sve to potvrduje mj~. ljenje da је to stav vjern.ika prema drugirna, ~to se јо~ uvjjek raz­matra. Mir treba djelovati kao sudac. Glagol koji је ovdje upotri­jeЬ!jen • neka иpravlja, ЬrаЬепд · mogao Ьi opisatj ~to radi sudac kada odlu~uje u odredenoj situacijj. U unutarпjem sukobu, kojj neizostavno prati mnoge stavove, kad se ljubav ј gor~ina bore za prevlast, mir treba Ьiti presudan ~in.itelj. Biti ~laпom Kristova ti­jela uk1ju~uje i poziv za uspostavljanje mira medu ~lanovima. Za­to svakog ~lana mora voditi unutarnja zelja za mjrom, а taj је mir Kristov dar. Blisko srodan ovoj smirenosti jest duh zahvaljivanja. Ovo mofe imati dvostruke veze; jer, dok se zahvaljivanje upucuje Bogu za sva njegova dobra, iskrena zahvalnost prema Ijudima ta­koder stvara mir. Zahvalnost prema Bogu urodjt се poпizno~u. jer poti~e spoznaju da је svaki dar od njega i tako bu§i balon sa­mouvjerenosti, koja obl~no izaziva Ьђеs ostalih. Isto tako, odvra­canje misli od sebe i usmjeravanje па Boga otklanja samosatalje­nje, koje Ьi moglo uroditi odbojno~cu i gor~inom. Gledano u tim okolnostima, zahvaljivanje ima korijen u spoznaji о povlastici da

80

KOLOSANIMA З .Ј 6 smo pozvani da budemo udovi na Кrjstovu tijelu , ~о се dovesti do odluke da zivimo dostojni takve povlastice. U svim ovim slu~a­jevima duh poпizne zahvalnosti prema Вogu utje~e па па~е odno­se prema Jjudjma. No zna~enje mote Ьitj ј to da zahvalпost treba oblljezavati па~ stav prema drugirna. Bjtj zahvalan ljudirna prjje zna~j da stalno uotavamo u njihovjm rjjetjma i djelirna osnovu za zahvalnost, пеgо da bdђemo oad svojim pravima koja se moraju braniti.

16. lnterpuпkcija predstavlja te~kocu u ovom stihu. Treba li da slijed irno А V prijevod ј uzmemo и svakoj mudrosti s onim sto prethodi, Ш s onim ~to slijedi? Da li poucavajte i иrazиmljиjte tre­ba uzetj sa psalmima i hvalospjevima? Те~о se odlutjti, no upo­redпa mjesta u 1,28 i Ef.S, \8. 19 nagovje~ujudaЬitrebalouzeti u svakoj mudrosti s izrazom koji sJjjedi, а zatirn se drzatj А V pri­jevoda kao podsjetnika. То је onda uravnotezen izraz: и svakoj se mudrosti poucavajte ... od srca pjevajte еп раsё sophia didaskontes ... е п chariti odontёs.

Rjjet Kristova moze znatiti da ju је izgovorjo Krjst , Ш da se govori о Krjstu. U svakom slutaju upucuje na r jje_t otkrjvenja, na Rjjet Evandelja. Та rjjet mora jmati ustaljeпo preЬivali~te u srcj­ma krscana , а s tim u vezj moramo se pottiniti пјепјm zahtjevirna. Medutirn, okolпostj пе dopustaju prirnjeпu toliko u osobnim stva­rirna koliko se pro~jruju na c jjelo drustvo. Zajednjca vjern.ika је ta u kojoj Ьi rijet trebala preblvati, premda је , пaravno , ј krajnje o­sobnj odпos uzet u obzir. Nairne, pod preЬivaпjem u пјјmа ne mjsli se da је rђе~ puko zajedпitko vlasnjstvo, пеgо је ono u vama kao jstina koju ste prirnili iznutra. Rije~ preЬiva и svem bogatstvu kad је potpuпo prihvacena. Ne smije postojatj zadovoljstvo ma­lom kolicinom, jer sve bogatstvo svjjeta treba Ьiti njihov cilj. Као rezultat , rђес се Ьiti bogata u svom krajпjem ishodu. Ona се Ьiti sredstvo koje се ih odvestj u duhovno bogatstvo.

Njihovo jskustvo s rije~i пiје samo pojedinacпo, jer u krilu zajednВtva u Crkvi oni trebaju пau~iti пјеnе istjne. Zato mora po­stojati uzajamno рrепо~епје rijeCi. Rjje~ koja preЬiva је ta od ko­je се oni nauciti Bofju mudrost, ј ta се mudrost onda postatj at­mosfera u kojoj se krecu dok se trude da izgrade jedan drugog u spoznajj. Na bogoslutje u crkvj ovdje se gleda sa stanovBta posve-

81

KOLOSANIMA 3,17 civanja vjernika. Lightfoot misli - moramo priznati, s mпogo op­~eza - da se psalmi odпose па Davidove psalme, koji su пaslij_edeni IZ bogoslutja u siпagogi, hva/ospjevi da su specificпe krscanske ko~pozicije , dok se pojam dиilovoe pjesme odnose па bilo koji oЬlik glazbenog izraza kojj se moze oznacjtj kao duћovaп. Takvo рјеvапје песе blti puki oЬlik opustanja, пеgо sredstvo upucivanja . То upucivanje promatra se iz dva kuta. Poиcavajte se odпosi se na pozitivпo sudjoпistvo, dok иrazиmljиjte ukljucuje negativaп ele· ment ј crtu ороmепе. Ako јаvпо bogosluzje treb~ jspuniti ovu za­~acu, mora sadrzavati tivotпa oblljezja. А ta se obiljezja vide ovd­Je .

Tekstovi pjesama moraju odgovarati teologijj. Zaћvaljivaпju predstojj rjjec koja preblva u ljudima ј mijeпja ili. Prava ћimпolo­gya mora ро sadrzaju odgovaratj doktriпama. Mora se izvodjti od srca. KaJvjn to prevodj jednostavno ' 'srdacпo" Ш " prilivatljivo", а C.F.C. Moule predlaie "srdacпo pjevanje". Medutim, ako (tekst en ti chariti) uvazjmo odredeпj clan, postoji veza s Bozjom milos­cu . Milost је podrucje па kojem se krece опај kojj prjsustvuje bo­gosluZju. Njegovo pjevanje blt се vanjskj izraz пjegova unutarпjeg prozivljavanja Вође milosti- on се pjevati "u milosti". А onda o­pet, zaћvaJjivaпje mora izvirati iz srca, ne samo u tom smislu' da se izraiava stvarпa teznja onoga tko prisustvuje bogosluzju пеgо ј za~o sto jstine koje su ukljuceпe u takve dиhovne pjesme zahtije­VaJU uпutarnjj odraz ј prjstanak . 1, koпacno. sve to treba blti llva­la В~~- Ovo shvacaпje cuva od opasnostj da se na pouke koje se dobtva.Ju na bogosluzju gleda kao па njegovu glavnu funkcij 11 •

Svrha sluzbe okrenuta је prema Bogu, а potjcanje cudoredoog zi­vota samo је njezin vjd.

Zaista, sto vjernici vj~ osjecaju da su njihove тjsJi ј sн:е pri­vu~ent Bogu, to su prjjc potakпuti 11а bolji zivot.

17. Ovaj је stih u prvom redu zbroj prethodпih stihova aJi u Ьi­tj njegova је osnova glavпa tema poslaпjce, dakle Krjstov~ nenad ­ma~nost. Njegova predпost zaћvaca svakj oЬlik tivota . ne samo takozvani "poboznj" nego ј svjetovпj. Sve cinite и lтепи Gospo­

~ina lsиsa zпасј da zivimo ј radimo kao oni koji nose njegovo ime t t~o пastoje zivjeti dostojпi пјеgа. То zпасј i to da djeluju kao ont za koje је Krjst Gospodin, а to ukljucuje poslusnost njegovoj

82

KOLOSANIMA 3,20.21 volji. То znaci oslanjanje па njega, jer ime govorj о osobl, а govo-riti da se radj "u njegovo irne" znacj upotrjjeЬiti izraz koji је vrlo srodan udomaceпoj upotreЬi "u Кrjstu", "u Gospodinu" i sl. Me­dutim. takav zjvot posJusnosti ne Ьi niposto trebalo shvatiti kao duznost, nego kao "zaћvaJjjvaпje". Neprestana zaћvalnost (uocite particjp prezeпta eиcharestowltes) jako odBe duhom djecje ovis· nosti, koja se upucuje Вogu Ocu. Коnаспо, Krist - koji је cilj пji­hova tivljeпja - treba Ьitj posrednik u zaћvaJjjvanju, koje se iska­zuje ро пјети.

d) Prakticne opomene (3,18-4.1)

18.19. Ponavljanje znacajnog izraza и Gospodinu podsjet­nik је da kod vjernika ljudske odnose valj;~ promatrat j sa stano­vista glavnog odnosa prema Kristu . Pokoravaпje zene muzu doli­kuje onima koji su и Gospodinи ј kojj na taj nacin prilivacaju bo­tanskj plan kako ga је zamislio Tvorac. No za obltelj, naglasak u ovom nizu opomena lezi na uzajamnim duznostima. Ako је zena podlozna, to је u kontekstu mutevljeve ljubavi. Ne smye Ыti ni­kakva zaJ1tjeva s muzevljeve strane, jer krscanska ljubav ( аgарё) - kako se vidi iz Kristova primjera • mnogo је vi!e od oЬicne pri­rodne ljubavi (er6s). Ona prije svega trazi dobro voljene osobe, а ne zadovoljstvo koje Ьi se moglo izvuci iz tog odnosa. Negatjvan oЬlik opomene jest upozorenje muzu da postojj opasnost od razdrazljjve tiranije, kada gorcina ј osornost zauzmu mjesto ljuba­vi.

20.21. Poslu~ost kojoj djeca trebaju tezjtj njje pokoravanje zapovjjedima koje se protive savjesti. Medutim, sve је ovo obuh­vaceno cinjenjcom da su svi odnosi u Gospodinu. Srt је svega da је poslusnost potpuna. Ona se ne treba upravljati prema djeteto­vim zeljama, nego prema samoj cinjenici daje u polozaju djeteta. Takva posluSпost prihvatJjjva је u atmosferj gdje se Kristovom gos· podstvu pridaje najveca pa!nja. Ali, opet, tu је medusobna obave­za. Ako djeca trebaju pniZati bezuvjetnu poslusnost, onda rodite­lji stalno trebaju paziti da ne Ьi obeshrabrivaJi djecu nerazumnim zaћtjevima, osornoscu u pristupu , ponizavanjem svog djeteta pred drugirna ј bilo kojim drugim postupkom kojj nije prozet razumije-

IO

KOLOSANIMA 3,20.1 Ј vanjem. Prcstrogost moze tako ugu~iti (smlaviti; to је doslovan prijevod, prim. prev.) duћ da dijete izgubl svaku volju u neravno­pravnoj borbl. Bengel prikladno tome tuma~i kako је slomJjen duh otrov mladosti.

Relativno potpunije obraden је problem odnosa gospodara i robova (3 ,22-4,1), usporedujuci ga s onim ~to је re~eno za muze­ve i zene, а to Ьi moglo Ьiti zbog slutaja s odbjeglim robom One­zimom, ~to је predmet Poslanice Filemonu. No Pavao se uvjjek Ьојао da ne Ьi ostavjo pogre~n dojam ( dokaz је npr. njegovo za­njmanje za novtane probleme u Korintu). Zato је i prirodno ~to se ograduje od mШjenja da Ьi njegov pozjv u ime Onezima na bllo koji natin mogao Шtiti lo~ djela ovog roba ili opravdavati ru~e­nja dru~tvenog poretka. Osim toga, ЬiЈо је o~ito da је postalo nuzno da se u robovlasnj~kom dru~tvu razjasnj polozaj robova u Crkvi, а trebalo је odredjtj i duznostj kr~canskih gospodara.

Postoje neka opta na~ela koja Ы trebalo uociti u Pavlovoj obradbi ove teme. Najveca preokupacija је razmatranje Кristova gospodstva; zbog toga rob treba mUenjati kvalitetu sluzbe koju pruza, ali ga se ohrabruje ako Ьi bio suocen s grubim postupkom (gospodara), dok u isto vrUeme Кristovo gospodstvo treba obuz­davati sklonost gospodara pretjeranom pot.tinjavanju robova. Za­tim, vrjjedno је napomenuti ј to da .l'avao smatra robove osoba­ma, а ne stvarima. Za ljude prvog stoUeca rob је Ьјо pokretna imovina, tek ne!to drukcijj od tegl~e marve. Вјо је bez grattans­kih ј drugih prava. No Pavlov naglasak. na tome da su robovi osobe moze se vidjetj u prvom redu iz cinjenic~ da se on obraca njima kao odgovornim clanovirna Crkve. Zaista, cinjenica da ne izrice samo naredbe i zabrane, nego daje ј obja!njenja, pretpostavlja da su onj kojima se ovo izrice sposobni da to shvate ј opredjjele se u punoj odgovornosti. Trece natelo је uzajarnnost, koju smo vec ra~j~ spo~enu~i. Zahtjev za potpunom poslu!no~u na istoj је razuн kao 1 zahtJeV za pravednim postupkom od strane gospodara.

22.23. Primjenjujucj Кrjstovo gospodstvo na polozaj robova Pavao ih podsjeca n.a to da su njihovj gospodari zemлljski. То ne zn~ti umanjivanje njihova autorjteta; samo, tom se autoritetu ptj­daJe prava mjera u kojoj su ј oni podlozni Кristovoj vladavini. A­ko је Кrist Gospodin, onda kvaliteta njihove sluzbe mora biti tak-

84

KOLOSANIMA 4,1 -va da Во~ l>ude zadovoljan. :)Juzba је naoko pruzanje minjmuma ili mozda obavljanje duznostj, ali bez stvarnog jnteresa u poslu. Povrs11:.1 slutba opjsana rijecima kao oni koji se ulaguju /judima, !to јша ne castan prizvuk, s ozЬirom na to da је mjerilo kr~anske osnovne cestitosti da se treba raditi kao Gospodinu. Njegov stav prema poslu prije Ьi se trebao vodjti strahom Gospodnjim, ~to је po~tovanje prema Bogu. Тај strah znati da su dutnostj obavljene jskrena srca. U jednostuvlюsti srca, en IJaplotёti kardias, kako gla­si hebrejski u LXX: beyosher lepapj u 1. Ljetopjsa 29,17, gdje go­vori о srcu koje је toliko pravo da moze izdrtati Bozje pomno js­pitjvanje. Prava sluzba obavlja se iznutra , zdu~no, ј utinjena је prj­je svega Gospodinu.

24. Krjstovo gospodstvo је ј razlog za ohrabrenje i pobuda za vjernu sluzbu. Moze se dogoditj da nШа ne prime od svojih ze­maljskih gospodara, osjm grdnje ј zlostavljanja. No postoji gospo­dar koji се ih nagradjti. Ljghtfoot nagla~va odsutnost clana isp­pred Gospodjna, ра је "'јо! uocljivije njegovo ubacivanje u kon­tekst 22-24 stiha". Ljudi mogu postupati s njima kao s imovinom, ali Bog postupa s njjma kao sa sinovima ј baШnicima (vidj i 1,12). Ovdje је ujedno kako jstice Kalvin, odgovor na poku~aj rimokato­licke crkve da nade opravdanje za doktrinu о dobrim djelima. Nagrada se sastoji od bastinf!, а} ј ovo је zbog milosti koja ih је ot­kupila. Lalog ove nagrade је sam Krist. То obja!njava vec sav rc:d rijeci. Moglo Ьi se prevestj ovako: "Krist Gospodin је taj kome vi sluzjte."

25. Te!ko је prosudjtj da li se nepravedniku се se uzvratiti od­nosi na roba, Ш na gospodara, ра Lightfoot smatra da. se odnosi na obojicu . Medutim, okolnosti nas navode na pretpostavku da se ovo odnosj na nepravednog gospodara. Doista, gar povezuje ovo s prethodnom recenicom. Ondje је Pavao raspravljao о robu koji se susrece s tlacjteljskim postupkom i govorjo је о nagradi robu. Sa­da se okrece drugom vidu i govori о odmazdi koja се snaci nepra­vednog gospodara i to od Gospodina kojj петл pristranosti, nego sudi potpuno objektivno.

4,1. Po~to је op~irno govorio о ovom odnosu , apostol Pavao sa-

85

KOLOSAN!MA 4.1 da samo dodaje kratku , ali naglasenu, naredbu gospodarima. Ne­posredno iza naredbe slijedi podsjecanj~ na to da Bog ne pravi raz­like medu osobama, а ovime se opet ponavlja glavna tema о Krjs­tovu gospodstvu. Gospodarj su jedna.ko kao ј robovj podlotпi Gospodinu. Postupanje s robovima mora Ьitj pravedno (dikaios). Ova rjjet ј njoj srodne testo su upotrjjeЬijene u No~om zavjetu da Ьi opjsaJe ka.ko Bog prihvaca covjeka , а ovdje namece mjsao da nj­je dosta a.ko se postupcj prema robovima prilagode uoЬicajenjm normama pona~nja sredjne, nego onj moraju bltj prihvatJjjvj Bo­gu. Postupa.k treba bltj pravedan. Моса postojatj postenje u stavu . Tu је ukljuёena ј misao da је gospodar duzan tako namjrftj roba kao da stoje pred zajednjtkim Gospodinom.

Yl. ZAVRSNE UPUТE (4,2-6)

а) Poticaj za molitvu (4,1-4)

2. И molitvi ustrajte ne znatj da to mora postati navika. Tu postojj crta marljivostj ј ustrajnostj, jer је ovo zadaca koju covjek lako jzbjegava. Та је mjsao potkrjjepljena napomenom о bdjenju. Ono se ne odnosj samo na molitvu nego ј na nacin kako se ona provodj. Bdjenje podsjeca na opasnost da Ьi nesto moglo bltj izos­tavljeno, а ova opasnost dolazi s dvjju strana. Neprijatelj vjernika tinj nemarnim, tako da on izostavlja ј samu pra.ksu molitve, ili ot­kupljuje njegov um, Ш odvraca njegove rnisli od nje. Zato bdjenje oznacuje discjpJiniranu pozornost ovoj stalnoj sluzbl, а to ukJju­tuje i zakljucak cijelog Ьiса о provodenju te sluzbe. Zahvaljivanje је spomenuto kao tjpjtan element molitve na kojj se Pavao stalno navraca, а sigumo ј zbog toga sto zahvaljjvanje daje duhovnu svje­zinu molitvj ј djeluje kao protuotrov na lijenost duse, s kojom se on ovdje nastojj obracunatj.

3.4. МоlЬа da пат JJog otvori vrata rijeci mogla Ьi se shvatjtj na dva natina. Nekj, tj. Ljghtfoot, Abbott ј <.:.F.D. Moule, shvacaju to kao zelju da smetnje na putu propovjjedanja Evandelja budu otklonjene, а da se otvore vrata za dobre prilike. То moze bltj ј zna.k Pavlove zelje, izrazen ј u Filemonu 22, da Ьi on Ыо oslobo­den; jer to Ьi ocjto otvorilo vrata mnogo sjroj apostolskoj sluzЬi.

86

"t 1

KOLOSANIMA 4,5

То је moguce tumacenje, ј njegova је vjerodostojnost u navodenju sliёnih odjeljaka (tj. 1. Kor.l6,9; L.. Kor.2,12). S druge strane, to se moze shvatjti ј kao zelja da Ьi mu od Duha bila podarena ta.kva sposobnost za propovjjedanje Evandelja koja Ьi bila iznad prjrod­nih sposobnosti. U prilog ovome govorj ј Ьlizak usporednj odje­ljak u Еf.б,\9 .20, gdje је sasvjm jasno daje rjjec о otvaranju usa­na. Ovaj stav podrtava promjena zamjenice iz prvog lica mnozine u prvo lice jednjne. Da је mjslio па svoju slobodu, onda Ьi se mo­lio da se otvore vrata za njegovo propovjjedanje. No on ukljucuje u ovu molitvu ј one kojj su Ьili slobodnj - kao sto је Tjmotej , E­patra i drugj . Met!utim , njihova sloboda nije znacila da mogu slo­bodno propovijedatj. Za tu slobodu stalno је potrebna ~ozja po­moc. Zato, bilo da је rjjec о njima u njihovoj slobodj, ili о Pavlu s njegovim okovima, svjma је Ьila potrebna molitva. Usput , tu је i odgovor Massonu , kojj је u tome vjdjo ruku interpolatora (onaj kojj naknadno umece u knjjgu; prim. prev.)- (pjsac Poslanjce Efe­tanima), odgovornog za drugi dio stiha. А, u stvari, Pavao је prj­litno lako skakao iz mnozine u jedninu, kao sto se vidi ј u 2. Kor. 1,2,13.

Ь) Duznost svjedocenja (4,5.6)

5. l'ona~nje prema nevjernicima treba Ьiti mudro. То nije pu­ka ljudska mudrost, nego ona do1azi odozgor. Zapravo, posto је Pavao ustanovio da је Krjst izvor sve mudrostj, on је - kao vjernik­u dodjru s tom mudroscu koja mote vodjti njegove korake . On treba iskup/jivati vrijeme. Ovo Ьi moglo biti upotrjjeЬijeno u smis­lu "napraviti najbolje st.o se moze od njega". Smisao је taj da s obzjrom na kratkocu vremena, zbog ponovnog Kristovog dolaska, moramo jsJ<oristitj svaku priliku. Met!utim, usporedni odjeljak u Poslanici Efetanjma, povezan s tinjenicom da ovdje nema nika.kve slutnje na ponovnj Кrjstov dolazak, upucuje na to da је А V mot­da Ьlife pravom tumacenju. Zli su dani onj u kojima se jskazuje t!avolska sila. Ca.k i kod vjernika, danj kojj Ьi trebali Ьiti upotrj­jeЬijeni na Bozju slavu, prelako su prepusteni zlu. Zato on mora ponovo postici pravilnu upotrebu dana, inace ih davao zloupot­reЬijava.

87

KOLOSANIMA 4,6

6. Posvjedo~enu rjje~ mora pratjti dosljednost u zjvotu . S ob­zjrom na Pavlovo vjsoko mjsJjenje о milosti, cinj se da Ьi ЬiЈо ne­prikladлo ovdje vidjeti neku napomenu о milostjvom ј ljubeznom na~inu govora. 1 to је, naravno, to~no, ali izraz "ljubezna" (е п cllariti) sadrzi mnogo vjse. Milost jest, kao sto је ј Ьila, osnovna klima u kojoj vjernik zjvj. On svjedo~j kao onaj koji је dozjvjo i stalno dozjvJjava Bozju milost. То Ьi trebalo utjecatj na sadrzaj njihovih rjje~j, da se trudj da jzbjegava ono sto ne Ьi Ьilo vrijedno Boga kojj ga је spasjo ј pou~jo. Tako Ьi se stvorjo duh poпiznost i. jer onaj tko је i sam dozjvjo oprostenje kroz milost, tesko se moie hvaJitj pred ljudima. То Ьi dovelo do poniznog stava,jer svjjest о tome kako је Bog milostjv s njjm blit се ga grubog ј nemilosrdпog stava prema drugima.

Znacenje izraza solju zacinjena odredit се se ро rije~ima koje slijede. Da Ьi vjernik znao kako odgovoritj oпima kojj ga рј. taju, treba svoju rjjec za~initi. Hrana se za~inja da Ьi izazivaJa tek ; krscanin treba stalno tivjetj u ozra~ju Boije rnilostj da Ьi njegove rije~j bile "ukusne" onima koje susrece. Medutim, ako takav go­vor treba stvarno Ьitj korjstan, znacj da treba iskljucivatj pokvare­nost. On се zamijeпiti isprazan razgovor svijeta · koji kvari i onoga tko govorj, i onoga tko slusa . rjjecju koja је cjsta ј poucna. Sli~­nu opomenu nalazirno ј u Poslanicj Efetanima 4 ,29.

V. OSOBNI POZDRAVI (4,7-18)

7 .8. Postojj slicnost s Poslanicom Efezanima 6 ,21-22, gdje se ta­koder spominje Tihik kao nosilac pisma. On nije samo poslan da im donese pjsmo nego da ih obavijesti о svemu i da osokoli njilю· va srca.

. . U 7. st~u Pavao је rekao sto се Tihik radjtj; dodaje ј razjas­ПJenJe da ga Је poslao Ьа! zato. Potpuno је jasno da taj cilj mora ~itj istj onome iz prethodnog stiha. Rukopjsj potvrduju tvrdnju IZVUcenu iz okolnosti. Ovo sto је receno о Tjhiku pokazuje koli­ko је Ьiо postovan. Trostrukj opis је cvrsto povezan, ј zato Ьi Ыlо najbolje uzetj izraz и Gospodinu tako da on obiljeZi sve tri izjave. Zbog njegova zajednjstva s Кristom, on ima drugih poznanstava. On је brat njima svima, а svojim karakterom zasluzio је oznaku

88

1 1

t 1

KOLOSANIMA 4.12 /juЬljeni. On је posluzitelj Crkve ј sa mnom sluga (doslovno : "ko· lega rob") · sto bez sumnje. upucuje na vezu s l'avlom.

9 . Onazim. kojj se spominje u pjsmu Filemonu, pratj Tihika kojj nosi ova dva pisma ј pismo Efetanima26. Vrijedno је napo­menuti da Pavao u preporuci ne pravj razliku. Tako dok govori о Onezimovom novom poloiaju vjernjka, opisujucj ga kao nekog tko se vec pokazao vjernim i tako је postao ljuЬ\jenj brat, on go­vorj upotreЬ\javajuci jzraze slicne onjma koje је upotreЬijavao za Tihika. lpak, о njegovoj krscanskoj sluzЬi ne govori kao sto је go­vorjo о Tihikovoj.

Snaino se doima ~ako Pavlova mjsao prelazi granice drust· venih razlika, tako da mote opjsatj odbjeglog roba kao onog kojj је va! zemljak izrazom koji се upotrijeЬiti i za viskopostovanog Epafru.

10. Aristarh·je Ьiо povezan sPavlom u efe~oj buni{Dj.l9,29). Motda је sjecanje na taj dogadaj potaklo Pavla da ga nazove su­uznik тој. No ako se mjsli na Пzickj zatvor, prirodnjje objamje­nje bilo Ьi da је i Arjstarh vec na neki nacin u rimskom zatvoru. Medutim, cinj se da se ovo odnosi na duhovne okove. Ovdje је taj naslov primjjenjen na Aristarha, а ne na Epafru, dok је u Poslanjci Filemonu obratno. Buducj da su pjsma odraz орсе situacjje, razli· ka Ьi bila nerazjasnjiva ako se to ne odnosi na Kristove okove. Abbottove pretpostavke da su se oni motda smjenjjvali u zatvoru ~ine se jako ishjtrenima.

11. · Pod izrazom samo su mi ovi Pavao zacijelo ne mjsJj na nez­nabosce, cija imena slђede, nego na one koji su mu Ьili suradnici (vjdi Fil24). lzdvaja one tidovske krscane izmedu ostatka•oьreza­nih od kojih је uvijek dotivljavao protivljenja. Ovdje је i jedna slucajna primjedba о Pavlovoj osjecajnoj prirodi, jer se tu govori о pomoei onih koji su mu bili utjehom u nevolji.

12. Opis. Epa[rine ozЬiljnosti u molitvi podsjeca na Pav\ov vlas­titi duh molitve, о kojem је ranije govorio, kao i na teret njegovih molitava u kojima se borio da vjernici budu duhovno zreli (1,29; 2,1). Те~о је odluciti kako treba protumaciti savr!eni, sto је u

89

KOLOSANIMA 4,12 RV prevedeno kao "potpuno sigurni". Rijet plёroplюreo upotri­jeЬijena је u Novom zavjetu u s.mislu "osigurati potpuno'' (Rim. 4,21; 14,5) ili "ispuniti" (2. Tim.4,5 .17). Slijedeci momenti govo­re u prilog А V prijevodu. Znacenje rijeci djelimicno odreduje na­cin na koji treba uzeti izraz koji slijedi и posvema!njoj vo/ji Boi· јој. Bilo Ьi moguce ovo povezati s izrazom da se odr!ite. no pri· rodnije је da se uzme s participom, koji је neposcedno prethodio. Ako је tako , onda је vjerojatnije da је znacenje ovog participa "is­punjeni", jer to ne samo da upotpunjuje vezu sa savr!eni (teleioi) nego је u skladu i s t'avlovom ranijom upotrebom (1,9) kad se moli: "da se ispunite spoznajom volje njegove." Tako shvaceno moglo Ьi znaciti da се njihovo duhovno iskustvo Ьiti upotpunjeno u njihovoj spoznaji i izvr~avanju potpune Bolje volje. Zato Њizos­tom tumati ovako: "Nije dovoljno samo vrШi njegovu volju. Onaj koji је ispunjen ne podnosi nikakvu drugu volju u sebl, а ako је podnosi, onda nije potpuno ispunjen ."

13. Umjesto "revnost" (u prijevodu V.S. Karadzic, prim . prev.) mnogo se trudi · prijev. D-F), trebali Ьismo uzcti kako је u najboljem rukopisu : "bol" (panon). Rijec uptнrijeЬljena u Otk­rivenju { 16,10. 11 ; 21 ,4) i moie znaciti jaku bol. Shvacena na taj natin, to је prava rijec koju ovdje valja upotrijeЬiti da Ьi se ozna­cio duhovni napor potreban u molitvi, ~to је Pavao vec ranije opi· sao kao " rad".

14. Lightfoot misli da Ьi odsutnost epiteta uz ime DemtJ moglo nagovje~tavati kasniju gre~u koju је ovaj potinio, dok је Luka ostao tvrst (2. Tim.4,10). Zaista, mogli Ьismo i bez preuve­licavanja ovog trenutka u pozdravu vidjeti moguci razlog za nje­govu gre~u. 1 ovdje i u Filemonu 24 on је samo ime koje ima ne­ke veze s Lukom. Da nije on jedan od onih koji su no~ni silom koja doЬiva zamah od vjere drugih, ali cija је vlastita vjera preplit­ka da Ьi izdrlala zahteve veee kumje.

15.16. lstine koje је Pavao iznio u ovoj poslanici nisu blle samo za crkvu u Kolosima. One su imale ~ire znacenje. Zato ро· slanica treba Ьiti poslana u veci grad Laodiceju. Ovdje vidimo kli­cu koncepta о pismima, koja nisu samo poruka za odredenu situa-

90

KOLOSANIMA 4,15.16 ciju nego se odnose na cijelu Crkvu Bozju. Та razmjena apostolske puruke Ьila. је uzajamna , jer crkva u Laodiceji, koja se sastajala u kuci Nimfa i njegove porodice (citaj njihove kuce), takoder је imala pismo koje је zauzvrat trebalo poslati vjernicima u Kolosi­ma. Ima mnogo mШjenja glede izvornosti ovog pisma, а Lightfoot daje profueni opis о razlicitim teorijama2 7 • Ne moramo uvafavati postojece apokrifno pismo vjernima iz Laodiceje, koJe је kasnijeg podrijetla i koje se mofda rodilo iz poku~ja da se priЬavi pismo koje Ьi odgovaralo opisu iz ovog stiha. МШјеnје da Ьi to moglo blti pismo koje је Pavao pisao iz Laodiceje cini se najnevjerojatni· jim, jer nastojanje da se pisma razmjenjuju ро svoj prilici pretpo­stavlja da su napisana u isto vrijeme. Me<1utim, Pavao је bio neko vrijeme u zatvoru u Cezareji i Rimu, tako da ovo pismo nije mog­lo Ьiti napisano u Laodiceji. А jesu li to pismo onda napisali kr~­cani iz Laodiceje za Pavla? То se, pak, tini nevjerojatnim. Nemo· guce је da Ы oni zadrlali kopiju pisma za njega. Nadalje, sama na­redba da se pismo procita javno, jasno govori u prilog tome da је to apostolska poruka samog Pavla, prije negoli pismo crkve nje­mu. Јо~ jedan prijedlog, koji se ne mofe Jako provjeriti, jest da је postojalo pismo za Laodiceju koje se izgubllo. Ali ako је posto­jalo takvo pismo, ono Ьi , pretpostavljamo, sadrtavalo i uoblcajene pozdrave crkvi. А ako ga је trebalo razmijeniti s crkvom u Kolosi­ma, zbog cega Ы se pozdravi kr~canima iz Laodiceje ukljutili u pismo kr~anima u Kolosima2 8 .

Najvjerojatnija је teorija da је to sporno pismo na~ poslani· са Hefanima, koja је ukljucena u Kanon. Uglavnom је prihvace­no da to nije bilo pismo samo za jednu crkvu, nego za ~iri opticaj. Tako naslov ' ·Efefanima" nedostaje u najboljem rukupjsu, а rjje­ci "u Efezu" iz prvog stiha takoder nedostaju . Pismo ne obraduje mjesnu situaciju, nego istine koje se ticu Crkve u ~irem smislu. Nositelj pisma је Tihik (Ef.6,21), kojije nosio i pismo u Kolose; а sve to, zaJedno sa srodno~u izmedu ovih dvaju pisama, potvrduje mШjenje da pisma potjecu iz istog vremena ј da su odaslana na is· to podrucje. А onda, ako је Poslanica Efefa.nima blla poslana crk· vama u Maloj Azjjj, najvjerojatnije је da је Ша ј u veliko sredi~te Laodiceju prjje nego ~to је bila poslana u Ko\ose . Potpuno је mo­guce da se Pavao slufj izrazom iz Laodiceje jednostavno zato ~to se stavlja u polof aj onih kojima рј~е . ~to је prilicno prirodna oz-

91

KOLOSANIMA 4,17 naka pisma.

17. U vezi s Lightfootovim mis1jenjem da је Arllip sluzio \1 Lao­diceji , pogledajte primjedbu u Filemonu 2. Те~о је to~no odredi­ti poseban oЬlik slutbe koja mu је bi1a povjerena. S obzirom na ozbiljnost situacije, te~o da је to bi1o slutenje kod stola. Mora da је Ьiо u nekoj slutbl pastorskog nadgledanja. Као i kod svakog pravog propo'fjednika t::vandelja, njegovo poslanje nije bilo od lju­di, nego od Gospodina. То је stvarno bi1o и Gospodinu, ta slutba koju је primio. Buduci da је Ьiо u zivom zajednШvu s Gospodi­nom, doblo је ovo poslanje izravno od njega. No upravo zbog te ~injenice valja mu paziti na sluzbu. Rije~ Ыере zna~i Ьiti na stra­zi. То opominje na opasnosti; tako i ovo mozemo promatrati iz iste one pozadine iz koje је napisana cijela poslanica koja opomi­nje na pogiЬeljnost krivog u~enja u Crkvi. Arhip treba ispuniti svoju sluzbu. Dar koji mu је poveren od Gospodina treba se pot­puno ostvariti. Zadaca slutenja u crkvi treba se potpuno izvrШi, bez izbjeganja Ьilo kojeg zahtjeva i bez popustanja.

18. Apostol ~Ј је zavrSлi pozdrav. Pero је u njegovoj vJastitoj rџ­ci. Rije~ је kratka, aJi u njoj nalazimo izvanrednu mjesavinu osje­cajnog (toplog) PavJa i autoritativnog apostola. U svojim okovima оп pri!eljkuje njihovo sjecanje u molitvi. Ti su okovi njegovi jer је obavljao svoju apostolsku sluzbu; i zato, poziv na sjecanje zapravo је poziv da se podrede autoritetu onog koji pi5e, ali ne kao zarob­ljenici kralja, nego kao zaroЬljenici Isusa Кrista .

92

POSLANICA FILEMONU: ANALIZA

1. UVOD (1-7) а) Pozdrav (1-3) Ь) Zahvaljivanje (4·7)

11. ZAUZIMANJE (8-21) а) Pavlov osobni interes za Onezima (8-14) Ь) Pavtovo zaшimanje za Onezima (15-21)

111. ZAКUUCAK (22-25) а) Pavlov planirani posjet (22) Ь) Pozdravi (23-25)

93

1

1

t

+

POSLANICA FILEMONU: KOМENATAR

1. UVOD (1-7)

а) Pozdrav(1 ·3)

1. Simpatitna crta koja prozima ovo pjsmo osjeca se vec u pozdravu. Pavao sebe ne predstavlja kao apostola kojj jma pravo da zahtjjeva od tlana crkve poslu~nost u izvrSзvanju zahtjeva. On је mnogo vi~ sufanj lsusa Krista, jer ga је u sada~nje njegovo rop­stvo odvela sluzba Кristu. No ova tinjenica daje snagu pozjvu kojj namjerava srotitj. On ne traZi zrtvu od Filemona kao netko tko ne zna sto znati zrtvovanje . On је izgubio svoju slobodu radi Krjs­ta ј zato ima moralno pravo da apelira na druge. То је natelo koje је ukljuceno u svaki pravi duoobri!nitkj rad. Propovjednik moze poticati svoje tanove da se v~e zrtvuju ili discipliniraju samo ako i sam zna za djsciplinu u vlastitom zivotu. lnate се njegov pozjv zvutati prazno i bezivotno.

2,3. Bliska veza Arhipa s Filemonom i Apijom navodj na pomisao da је on bio njihov sin. Lightfootu se tini sasvim mogucom pomi­sao da је Arhjp slufio u crkvj u Laodiceji. lstice da је to mjesto bilo nedaleko od Kolosa ; i u Poslanicu KoloSзni.ma ukljut ena је poruka za Arhipa zajedno s pozdravima , koji su preko koloSзns­kih kr~cana upuceni i svetima u Laodjceji. Netko Ьi mogao prigo­voriti: a.ko је Arhip stvarno bio propovjednik u Laodiceji , bilo Ьi tudno sto mu se Sзlje pozdrav ta.ko zaobilaznim putem. Ali a.ko ј.

mamo pravo kad pretpostavljamo da је pismo za Laodiceju bilo cirkularno pismo Efezanima, onda u tom pismu nema osobnih pozdrava, раје poruka mogla putovati kroz susjednu crkvu u Ко· losima, odakJe је bio Arhip. NadaJje, pismo KoloSзnima nije se odnosilo samo na taj centar nego bi u nekom srnislu moglo Ьiti i· menovano kao pismo za Laodjceju, ta.ko da је poruka Arhipu u

Poslanici Kolo5anima 4,17 Ьila zaista izravna poruka. Opet se vidi Pavlov velikoduSзn stav kad sluzbu Filemona i

Arhipa rangira zajedno sa svojom sluzbom, opisujuci ih kao "su·

95

FlLEMONUl.l radnjke" ј kao suborce. Njje potrebno poku~vatj smjestjtj ove radnike u posebno razdoЬJje Pavlove slut be, tj. u vrjjeme njegova boravka u Efezu . Mei!utim, najvjerojatnije је to Ьilo vrjjeme Fiie­monova obratenja; а prosui!ujucj ро familijarnostj s Apijom i Arhipom, sasvjm је mogute da је to Ьiо ј opet sl u~aj kad se spa~­valo cjjelo domatinstvo. Ovome treba dodatj Pavlovu svjjest о vatnostj jedinstva svjh crkava. Udaljenostj ј okolnostj su drugoraz­redne vrjjednostj. Onj su ujedinjeni u zajedni~ku sluthu , koja zna­~j rad ј borbu . Za З . stih pogledaj tuma~enje u Kolo~nima 1,2.

Ь) Zahvaljivanje ( 4-7)

4 . Uklju~ivanje zamjenjce svojemu jasno pokazuje koliko је Pavlova svjjest о njegovu zavjetu Bogu postala djo njegova mШje­nja. То је njegovo priznavanje zahvalnostj Bogu za svu milost ~to ga је zaustavio i u~o u osobni odnos s nekjm tko nije Ьiо toga vrj­jedan.

5. Те~о se odlu~iti kako protuma~iti ovaj stih. Mote se shva­tjtj na tri na~ina. Mogute је da se vjera tuma~j kao vjernost , i tada bi to zna~ilo da је Filemonova sluzba za Gospodina i njegov na· rod oЬiljetena ljubav\ju i vjerno~tu. Moguce је ј to da је ovdje jn­verzija, tj. gramat j~ka konstrukcjja u kojoj su rije~j sa strane ј rj­jecj u sredinj gr~pisane u parovЏna. То Ьi vezjvalo /jubav sa prema svima svetima, · а vjeru sa prema Gospodinu l susu Kr ist u. Mei!u­tim, postoji ј treta mogutnost , а to је da se ljubav ј vjera uzmu kao da su blisko povezane u jedan stav, kojj је s jedne strane up­ravljen prema Gospodinu, а s druge prema svet ima. yubav prema Gospodinu Isusu blisko је povezana s vjerom, jer vjera је ono iz cega ljubav raste, ј vjerom se ljubav brani. Ali ljubav koja se iska­zuje bratj i sestrama јо~ uvijek је ljubav u kontekstu vjere. То njje oЬi~na ljubav ovoga svjjeta. Nju ne izaziva ne!to privla~no na dru­gima. То је ljubav koja ima svoje korijenje u vjeri u Кrjsta; а stav koji projzlazi iz toga obuhvat a Gospodina i njegov narod. Promje­na prjjedloga " prema" (pros) и (eis)- (и hrvatskom Ш srpskom je­ziku nema te promjene, prim. prev.) - nag\a~ava da postoji razlika izmei!u tih dvaju odnosa. Njegova ljubav ј vjera usmjerene su pre­ma Gospodinu kao prema njihovom objektu , а takav stav prema

96

FILEМONU 7 njemu jest ono cime se kroz Njega pristupa ј ostalirn vjernicima, kojj time Ьivaju uvuceni u sli~an.odnos.

6. Tuma~enje koje је dato za 5. stih cini se da se potvrduje molitvom izra!enom ovdje. Pavao se moli da Filemonova vjera u Кrista, za koju smo vidjeli da је povezana s ljubavqu , bude P<>dije­ljena s drugima. Njegova vjera u Кrista nije puko individualno is­kustvo; to је blagoslov koji treba da se ut.iva zajedno s drugima. Tako sudjelovanje treba dovesti do ra.sta u spoznaji, i zapravo је njegova molitva ono lto treba sve to potpomoci. Та spoznaja, za koju Pavao smatra da proizlazi iz vjere, jest jasno shvatJП.je du­hovnih stvamosti (vidi primjedbu u Kol.1,6). Ovdje se podrazumi­jeva shvatanje svih blagoslova, koji su kr§tansko nasljede ( doslov­no: "svega dobrog koje је medu narna"). Odjednom Pavao ovdje ispravlja pomisao da su takvi Ьlagoslovi za vjernikovo osobno za­dovoђstvo. Vile govori о Ьlagoslovima koji imaju Кrista za cilj (doslovno: •·poradi Кrista"). Zapravo, moli se za takav rast u spoz. naji ovih blagoslova koji Ьi ih poveo u duЬlje pouzdanje u Кrista u poslu!nosti prema njemu. Ovdje uoeavamo neke k.arakteristicne elemente u Pavtovom u~enju . Vjera је izvor spoznaje. Vjera pre­ruta u zrelost zajedniltva, а u tom se zajedniltvu opet pЦ>duьtju­je spoznaja. Mogli Ьisrno usporediti 1. Kor. 3,1-3 ; Ef. l ,15-18; 3,17-19; 4,11 -16; Kol .2,2; 2. Sol.1,3). Razli~ita tuma~enja ovog stiha nalazimo kod Lightfoota i C.F. С. Moula.

7 . Doista (jer; prijevod V.S. Кaradt.ica, prirn. prev.), kojirn ie na neki na~in uvodi ov~ stih, upuluje na izraz zahvalnosti u 4

stihu i navodi razlog za to. Zna~ajno је primjetiti ovdje Pavtovu svijest о jedinstvu Кristova tijela. On osoЬno nije iиavno irnao ko­risti od Filemonove slutЬe . lpak, raduje .е lto su drugi vjemici Ыagoslovljeni . Cujemo jeku njegove rЧ~i Кo~anima "i ako trpi jedan ud, trpe zajedno svi ·udovi, ako li 1е slavi jedan ud, ra­duju ~ zajedno svi udovi". (1. Kor. l2,26; шporedi Rim.l2,15) Mo!emo vidjeti i Pavlovu ljudskost, jer on ne samo da је sretan. nego nalazi i utjehu. Ј veliki apostol Pavao ima potrebu za ohrab­renjem. Premda је u zatvoru i mogao Ьi Ьiti obeshrabren i slom· ljen oja~an је i ohrabren Во!јоm rnilo§Cu, koja se pokazala u File­monovu !ivotu.

97

FILEMONU 8. 9

11. ZAUZIMANJE (8-21)

а) Pavlov osobni interes za Onezima (8-14)

8.9 . Rije~ stogo vezuje glavnu temu pisma s njegovim uvodnim priffljedbarna. Ali one ne trebaju Ьiti shva~ene kao mala uvodna rije~ prije nego !to se dode do glavne teme, jer је ljubav ono !to је obiJjetavalo Filemonov 1ivot i svjedotanstvo, раје zbog toga Pa­vao i mogao ovako pisati. Zbog toga ~to su tivjeli u atmosferi ra­zumijevanja, ovo zaшimanje moglo је doci ne u smislu apostolske zapovijedi koju Ьi trebalo ispuniti, nego u smislu ponizne molЬe koja poziva na pristanak-. Pavao ne porit e svoj apostolski autori­tet. Zapravo, tvrdi da ima hrabrosti da zapovijeda Filemonu; а ta hrabrost ne dolazi od njegova nadredcnog polotja koji Ьi si оп drsko prisvojio, jer је to и Kristu, tj . on proizlazi iz Pavlova posla· nja, а ima ga od Gospodina. No porodi /jubovi, da Ьi se izbjegla Ьi­lo kakva mogu~nost naru!avanja sklada, on nastupa ne kao autori­tativan apostol, nego kao ponizan moHtelj (usporedi Ј . Kor. 9 1-18). Ovdje, usput, nalazimo zanimljivu primjedbu na Pavlovo ~esto naglaJavaлje apostolskog autoriteta • naglwvaлje koje valja pravilno shvatiti ako Ьi se poku!alo stvorjti doktrinu о Pismima !Jar !to se tite novoztvjetnih spisa. Sama tinjenica da је оп volja~ odreti se svog opravdanog zahtjeva kao apostol - govorj da ti zaht­jevi nisu sarno zbog duhovnog sarnoisticanja. On uporno trafi ро· ~tovanje svog dostojaлstva , jer njegov osobni polotaj njemu ne zna~i ni!t.a. Medutim, to tini njegovu tvrdnju о apostolskom autoritetu јоЈ jatom, jer se Pavao osjeta pozvanim da to uporno brani, odgovarajuti tako onima koji Ьi је porekli- s namjerom da u­nesu krivu nauku (usporedj Gal.l ,1 i vidj primjedbu uz Ко\.1 ,1) .

Te§ko se odlu~iti treba li uzeti Povoo, storoc ili Pavao, am­basador (RSV) (presbutts Ш presbeutls). Prjjevod rukopisa uzi­ma ovo prvo ; ali Lightfoot isti~e da se u to vrijeme presbeutls ~esto pisalo bez drugog "е'', i zato Ьi Ыlо u redu da se prevede kao "ambasador· '. U prilog ovome govori i ~injenica da Pavao pi!e Filemonu, kojj - imajuti ј sarn vet sina u mjsiji . mora da је Ьiо Ьlizu Pavlovih godjna. Zat? spominjanje godina s Pavlove strane nije Ьа! znatajno, ~to Ьi moglo zna~iti da је pisao mladem t ovje-

98

~

1

1

FILEМONU 11 ku. Zatim, postoji slitno mjesto u Poslanici Efetan~ 6,20 "ko­jem sarn poslanik u okovima'\ а i u 2. Kor.5,20, gdje Pavao govorj о zadatku. poslanika kao onom kojj preklinje, mole~j ljude, u pot­reЫjava istu rjjet (parokalo) kao i avdje. Govoriti о seЬi kao о po­slaniku takoder Ы zna~ilo nastaviti na isti natin prikazivati S't:oj slutaj, kako је t inio do sada . naime, nastojati ga prikazati kao mje!avinu vlasti i rnilostjve poniznosti. On jest poslanik, aij ne ta­kav koji napuhano prenosi svoje zahtjeve, nego ih iznosi vi!e kao zauzimanje. Za ovim prirodno slijedi naziv suionj lsusa Kristo, jer, kako s.mo vidjeH, ovo је .naziv koji se nosi tasno i ukljutuje crtu vlasti.

10. Srda~an odnos prema Onezimu ima u sеЫ tipi~no toplu crtu ljubavi, koja је postojala izmc4u Pavla i njegovih obra~enika .

То је takoder dodatno obja!njenje za ono !to је sve Botja milost donijela samome apostolu Pavlu . On, koji је jednom Ыо samopra­vedni farizej , nasljednik hebrejskih ekskluzivista, govori sada о po­ganirna, о poganskom robu s dna rimskog dru!tva - а govori о nje­mu kao о sinu (prij~;v. V. S. Кaradti~) . Tako njegova tvrdnja (Kol. 3,11) da "vi!e nema: Grk=Zidov ... rob -slobodan" nije prazna fraza, nego odratava stav srca, stav do kojegje ј njega osobno do­veo Bog.

11. Postojj igra rijet i s imenom Onezim, !to znat i "korist.an". Zato Pavao dodaje da је on Ьiо nekoristan, ali sada је ро prvi put koristan. Novoprona4ena upotreЫjivost ima veze s njegovom no­VOP.ronadenom vjerom. А sado upucuje na temeljnu razliku izme­du onoga !to је Ыо pr~ .t ~to је sada otkako se obratio. On је ko­ristan za Filemona, jer umjesto roba koji је ranije slutio nerado, kao onaj koji је slutio "naoko, kao oni koji se ulaguju ljudima", sad је niшtio kao kr!tanin da slufi "u jednostavnostj srca, bpjet i se Gospodina" {Ко1 .3 ,22,23). No Onezimovu upotreЫjivost ne smijemo ogranititi na njegov novi stav prema radu. Pavao dodaje da on nije sarno koristan Filemonu: on је koristan i njemu samo­me. Vjerojatno misli da odanost koju је njegovo duhovno dijete

pokazalo prema njemu, а ~о mu је Ыlо utjeha; Onezim Ьi mogao Ыti odan i Filemonu Pavlu sin; а Filemonu dragi brat u Кristu.

99

FILБMONU 12-14

12· 14. Pavao spominje josjedan mornent kad govori о tome koliko ga stoji to sto Onezima Salje natrag i kako Ьi ga rado za­dr!ao. Oda~iђuci njega, on Sзlje дiо sebe. U isto vrijeme on obaz­rivo istite da Ьi u nekom smislu Ьilo opravdano da zadrzi Onezi· ma uza se da mu posluzi umjesto Filemona. Ovdje је samo natuk­nнo ono sto се kasnije otvoreno reci : da је Filemon apostolov duznik zbog onoga sto .је od njega primio u duhovnom pogledu. Zato Pavao iJna pravo sto otekuje da mu se sluzba uzvrati; а File­mon to moze utinНi preko Onezima. No on nije zadrzao Onezima jer ne zeli da Filenюn takvu sluzbu obavlja iz osjecaja duznosti, nego otvorena srca. Ovo podsjeca na Pavlovo ucenje о kr§Cans­kom davanju. Kr§Carun ima duznost davanja, аН Gospodin ne zeli da on daje "sa Zзlo§Cu ili na sHu ; je·r Bog ljuЬi vesela darivate~a" (2. Kor.9,7).

Ь) Pavlovo zauzimanje za Onezima (IS-21)

JS. Каd Pavao spominje misao о ВоZјој providnosti koja uprav­lja prilikama, kao da tvrdnja doЫva drugu notu . Sve postavlja kao нeku mogucnost; no to је zbog toga ~to zeli Ьiti taktitan. Ne mo­zemo niti zamisliti da је bilo nekih sumnji u BoZju brigu о on~me koji је mogao reci: "Znamo pak da Воg u svemu na dobro surac1u­je s onima koji ga ljuЬe" (Rim.8,28). Mec1utim, umjesto da nastu· pi s dogmatskom tvrdnjom, on tu i~u istinu stavlja u oblik pret· postavke. Ovo podsjeta na Mardohejeve rђeti, koje su bile upuce­ne Esteri "Тkо zna nisi li se bal i popela do kraljevske tasti zbog tasa kao §to је ovaj?" (Estera 4,14). 1 tako, dok је Pavao putpuno SYjestan da је Onezimov odlazak od Filemona Ьiо potpuno namje­ran, on u tome vidi BoZju ruku i govori о njemu kao da su bili odijeljeni. А V prijevod guЬi ovu poantu zЬog toga !to to prevodi aktivom {he departed • on је оШао; to је doslovan prijevod; prim. prev.), iako је glagol u pasivu. Onezim је, i ne znajuci, Ьiо u ruka­ma. sveznajuceg Boga, usprkos svoj svojoj samovolji. Da Ьi se pot­puno procijenila stvarnost botanske providnosti, Ьitno је da se pogledaju dogac1aji iz vjetne perspektive. Baviti se samo sada!· njom situacijom znati propustiti .da se uoti kako ono §to је tre­nutacno nepovoljno Bog zapravo upotreЬljava da ostvari svoj cilj .

100

PILEMONU 17-JIJ Zato l'avao razmiSJja ovako: kratko vrijeme Onezi.Jnovc odijelje­nosti , koja mora da је iz шnogih razloga izgledala kao nepovo~an dogadaj , u suprotrюsti је s rezultatom koji је uslijedio - а to је po­novni susrct , koji ncce nikada prestati, cak ni nakon smrti.

16. Pavao је u pretlюdnom stihu govorio о tome kako ·se sve vraca na prija!nje stanje - rijet koja је upotrijeЬljena kao "dobl­je~" (аресhб) podsjeca na placanje. On sada pokazuje ~to sve o­buhvaca to vracanje u prija~nje stanje. Filemon је izguЬio roba, а zauzvrat doЬiva vi~e nego roba, naime bratэ. u Kristu. Uocite da Pavao ne poril~e da је Onezim јо~ uvijek rob . On ne kate "ne ro­ba", n~go п е kao roba. Onezim је jos uvђek rob ; ali s njim ne tre­ba vise postupati kao s robom, jer је stari odnos gospodara i roba pretvoren u odnos brace. Brat stoji na viseш stupnju , jer је on vi!e od roba. U stvari, Pavao ide jos dalje . Filemon mu шоrа ponuditi vise od povlastenog polozaja brata kr§Canina . On ga treba ljuЫti; а jacinu te ljubavi pokazuje Pavao, jer porruce sve za stupanj vИе od superlativa. On kafe da је Onezim brat ljub~eni, osoЬito nje­mu, а zatim dodaje da је to jos vise Filemonu. Pavao ga drzi na ra· zini krscanskog zajednШva , dok ga filemon drzi na tjelesnoj razi­ni (ро tijelu) kao promijenjenog slugu, а na duhovnoj (ро Gospo­dinu) kao brata /јиЬ/јепоgа.

17-19. t'avao postavlja svoj zahtjev vrlo ostro; ali jos uvijek mije~ o~trinu s osobnim tonom. Ako је on zaista Filemonov drug tj . ako oni zaista dijele rad i Ьlagoslove Evanc1elja , onda Ьi bez sumnje FiJemon Ьiо sretan da pruzi dobrodoslicu svom suradniku. Zato neka jednako tako pruzi dobrodoslicu Onezimu, jer dok to bude cinio, Ьit се isto kao da prima samog apostola.

Moleci rrulost za Onezima, Pavao ne porite pro~lost. MoZda је l•ilemon Ьiо ostecen zbog event1Jalne krac1e odbjeglog roba. То se mora nadoknaditi; а Pavao stav~a samog sеЬе kao jamstvo za vracanje duga. Mec1utim, dok to obja!njava, on usporec1uje dug sto ga Fil~mon duguje njemu (apostolu}, jer dugujuci Pavlu svoje ob­racenje, on mu duguje svoj zivot. Jasno, Pavao tu podrazumijeva,

premda na vrlo obazriv nacin, da је Onezimov dug, koji on preuzi­ma, vee odavno zbrisan.

101

FILEMONU20

20. Posljednja moiЬa opet је uzdignuta шs novu razinu , i to iira­zom и Gospodinu. On se zeli okoristiti Filemonom, to jest zcli da mu on prui.i razlog za okrepu. No ta okrepa Ьila Ьi и Gospodinu, jer је Gospodin onaj koji је pripremio svog slugu da postupa na velikoduSзn nacin. Zato је i okrepljivanje srca, koje Pavao prii.elj­kuje, и Gospodinи (RV "u Kristu"). On nece Ьiti ohrabren samo na tђelesnom podrucju. Zbog toga ~to се odgovor na njegovu mol­bu Ьiti duhovne prirode, radi Ьlagoslovljenog djelovanja Evandelja koje је Filemon prirnio, ukratko, radi velikodu~nosti koja se oce­kuje u Filemonovom novom !ivotu u Kristu. Pavao се stvarno Ьiti ohrabren, jer се to Ьiti svje! podsjetnik za cinjenicu ~to znaci Ьiti kr!Car1in. Jer, gledajuci kako se Kristov Zivot iskazuje u t•i!emono­vom postupku, on се se vratiti do istog bogatog izvora snage.

21. Tu se zahtjev jos pojacava na dva nacina. Na prvom mjestu Pavao pretpostavlja da се Filemon postupiti onako kako је zamo­ljen. То је mudar pristup drugom kr~aninu kada ocekujemo od njega nајЬође, radije nego da se zadovoljirno necirn drugorazred­nim. Na drugom mjestu Pavao spominje kako se nada da се usko­ro doci u kratak posjet, а to је ocito јо~ dodatrti poticaj.

Ка!е da se uzda da се Filemon јо! vi!e иciniti nego Sto ga је on zamolio. Ali sto Ьi јо~ vise mogao uciniti? Jedini odgovor mo­gao Ьi Ьiti da pokloni Onezirnu punu slobodu. Medutirn, karakte­risticno је da је Pavlov zahtjev za oslobadanje roba Ьiо tek usput­na natuknica. Da је 1'avao nastojao prikazati robovlasnШvo kao nesto Јо~. na ovom mjestu zacijelo Ьi upozorio Filemona па duz­пost da oslobodi Onezirna. No Pavao пе napada instituciju. Um­jesto toga, ako Filemon ispuni apostolove zahtjeve. ne samo ро slovu nego i u duhu, Oпezirnov status се malo znaciti jer се se ОП kretati u slobodi kr~anskog zajedni~tva.

111. ZAKUUCAK (22-25)

а) Pavlov planirani posjet (22)

22. Duznost gostoprirnstva Ьiia је u vjernika jako nagla~na, ka­ko se moze vidjeti iz razlicitih mjesta u poslanicama (Rim .12) 3;

102

FJLEMONU 23-25 1. Tim.З,2 ·; Tit.l,8; Hebr. 13,2; l.Pt.4,9). Nacin па koji Pavao ovdje moli ·da mu priprave oЬitavaliSte odra!ava koliko је to Ьilo prirodno.

Ь) Pozdravi (23-25)

23-25. Apostolje mnogo tra!io. Ali zavrШ се pozdravom ko­ji је takoder molitva. Gospodin Isus Krist, koji је dao beskrajno mnogo da Ьi opravdao Filemoпa , dat се mu rnilost da izvr~i sve ~о је zamoljen, ра jos i vi§e. No u ovom zavrsnom pozdravu Pa­vao prelazi u mnotinu- s dиhom va!im (hиmim). Ovo pismo nije samo za Filemona nego i za Crkvu . Milost Gospodina lsusa Ьit се s njirna i utiti ih istu Jekcђu о ljubavi te poticati isti duh poslus· nosti.

IUJ

1.

2.

з .

4. 5.

6.

7. 8.

9 .

10. 11 . 12. 13.

14.

15. 16. 17. 18.

TUMAC

L' Epitre de Saint Paui au Colossiens (Vommentaire du Nouveau Testament), Vol Х G.S. L>uncan, St. Paul's Ephesian Min jstry, London, 1929. Т. Zahn, Introduction to tlre New Testament, р . 479. Pћilemon among tl1e Letters of faul , 1935. Vrlo dobra rasprava о ovom te~om predmetu mofe se na~i u John Murray : "f'rinciples о[ Conducr", 1957, str. 93 ј dalje Norval Geldenhuys, Supreme Authority, 1953, str. 63. Ova knjiga prufa izvrsnu oЫadbu novozavjetne kon­cepcije apostolstva. Vidi str 46 ј dalje. Commentary, str. 25 Ј . Armjtage Roinson, St. Pau/'s Epist/e to the Ephe­sians, 1941, str. 221 i daije Vid·i Leon Morris, Тhе Aposrolic Preaching о[ the Cross 1955, str.9. Ор. cit., str.25S Commentary оп Ephesians, str 255 Vidi Armitage Robinson, ор. cit., str. 175 TeDco se odlu~iti koji prijevod uzeti. -Mofe se uzeti ve­~ina rukopisa i prihvatiti aorist "on izmiri". То odgova­ra gramatici stiha i u skladu је s upotrebom aktiva u sti­hu 20. Druga је mogu~nost da se prihvati kao !to је u В, pasiv "vi ste izmireni". То otefava sintaksu , ali takva teDcoca mogla Ьi potvrditi izvomost prijevoda. Ako sli· jedimo tekst "sada ... " itd., mora se uzeti kao umetnuta rije~ .

Co1ossians, Philemon and Ephesians. (Mof[att New Tes­tament Commentaries), 1948 Gnomon o[the New Testament, Voi. IV. 1873. U vezi sa sunesis vidi 1,9 U vezi s epignoS/S vidi 1,6 U vezi s kontrastom izmedu zavodljjvЊ rijeti i djelova­nja J..>uha, usporedi 1. Kor 2,4

/04

19. .!0.

21.

23. 24.

25. 26. 27. 28.

Luka 1 .Н. llchr 5 6 1 ~laljc

Dj 3.7 Symmym~ o[tl1e Ne\v '/estaml'llt. 19 7<>, str (1

U tckstu lшs vt~c odgovara нсgо lю. premda је ovёlj drug1 izra:z. u 13. Bilo Ь1 suprotrю uоЬiсајеној upotrcbi govoritj о рш1i11ј prjje nego о Krjstu kojt ЈС glava. Nada· lje, en /ш н 11 . sttlш trebao bi sc odнosнi na p/eroma, jer је tako u kontekstu . Vidi прr . Mk 1 Џ2; Rjtn 3.22.26 : t;al 2. 16.20. 3,22 U vczi s detaljima anatomske t razeologije vidi Ligl1t· foota Treнcll, Ncw Testament Synoнynts. str. 56 Vidi priшjedbu uz 4, 15 Vidi Lightfootovu primjedbu . str 27.! Vidi i Uvod u Poslanicu File111onu

IU5