Galatima poslanica - KOMENTARI - A.T. Jones & E.J. Waggoner

8/4/2019 Galatima poslanica - KOMENTARI - A.T. Jones & E.J. Waggoner

1/186


2/186

E. J. Waggoner & A. . Jones

GALATIMA POSLANICA KOMENTARI

www.najvaznijevesti.com


3/186

E. J. Waggoner & A. . JonesGALATIMA POSLANICA KOMENTARI

Naslov originala:Glad idings

By Ellet Joseph Waggoner

Izdava:Eden kua knjige, Novi Sad

Preveo sa engleskog:Branko R. uri

Pesme prepevao:Zvonimir Kosti Palanski

tampa:Eurodrim, Beograd

Drugo izdanje

Novi Sad, 2012.

Elektronska verzija knjige Galatima Poslanica Komentaribesplatno je dostupna na Internetu, za linu upotrebu. Ukoliko eliteda nabavite ovu knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti na:

www.eden.rs(+381) 062/200-046

[email protected](+381) 064/40-29-428


4/186

Ellet J. Waggoner & Alonzo . Jones

GALATIMA POSLANICA

KOMENTARI

Novi Sad, 2012


5/186

NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni tekstovi Novogzaveta preuzeti su iz prevoda Emilijana arnia, dok su starozavetnitekstovi preuzeti iz prevoda ure Daniia.


6/186

Sadraj

Re izdavaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

I DEO E. J. WAGGONER

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

1. Pravo Jevanelje: Otkrivenje Isusa Hrista . . . . . 13

2. ivot Hristovom verom. . . . . . . . . . . . . . . . . 33

3. Iskupljeni od prokletstva . . . . . . . . . . . . . . . 56

4. Usvojeni kao sinovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

5. Duh ini da spasenje bude lako . . . . . . . . . . . 115

6. Slava krsta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

II DEO A. T. JONES

Pouke iz Galatima Poslanice . . . . . . . . . . . . 163


7/186

Materijal je 1900. godine prvi put objavila izdavaka kua PACIFICPRESS PUBLISHING CO. Oakland, Cal. New York. Kansas.

Pred Vama je revidirana verzija koja se prvi put pojavila 1972. godine,

takoe u izdanju izdavake kue PACIFIC PRESS.


8/186

7

Re izdavaa

Ova kompilacija komentara Galatima poslanice sastoji se iz dva

nesrazmerna dela jednog opirnijeg iji je autor E. J. Waggoner, idrugog manjeg koji je potpisao A. . Jones. U oba sluaja se radi osakupljenim materijalima koji su ova dvojica plodnih pisaca i vesnikaizuzetno dragocene vesti objavljivala u asopisima i publikacijamatokom niza godina.

Dok u prvom delu imamo sistematsku studiju gde se razmatrastih po stih Poslanice Galatima, poslednjih dvadesetak stranica koje

sadre Jones-ova nadahnuta razmiljanja, fokusirana su na one klju-ne stihove i arina mesta oko kojih su nastale mnoge kontroverze uhrianstvu.

Oigledno je da se radi o dva autora i dva vesnika, ali jednomsvetom delu i jednoj misiji, jednoj vesti koja je univerzalnog karaktera,namenjena ne samo vernicima jedne denominacije, pa ak ne u prvomredu vernicima, ve svakoj dui i svakom pripadniku ove generacijekoja obamire u mraku neznanja u pogledu Bojeg karaktera karak-

tera u kojem su na boanski savren nain kombinovani Njegova pra-vednost i Njegova milost.

reba znati da su Jones i Waggoner potpuno nezavisno, svaki zasebe, dolazili do svojih zakljuaka i da sticajem okolnosti nisu imalimnogo prilika da neposredno i blisko sarauju, pa ipak njihova vestodie jedinstvom duha, usklaenou u obrazlaganju poruke i velikimarom ljubavi koja ne ostavlja itaoca ravnodunim. Sve to govori uprilog injenici da je ovaj oganj mogao biti zapaljen samo na onomnebeskom svetom ognju koji potie od Bojeg Duha.


9/186

8

Predgovor

Gotovo pukim sluajem, otkrio sam redak primerak knjige koja se

teko vie moe nai. Re je o delu Radosne vesti, autora E. J. Waggo-ner-a koje je lealo u jednoj privatnoj biblioteci sve do 1938. godine. Neznajui nita o autoru, niti o okolnostima pod kojima je knjiga nastala,osetio sam kako mi se srce udno zagreva dok sam itao ispisane redove.Znao sam da je nehotian susret sa ovom zaista sjajnom knjigom obele-io poetak nove epohe u mom ivotu. Plaei se da moda vie nikadaneu biti u prilici da vidim jo jedan primerak, izmolio sam pristanak za

prekucavanje celog tiva na mojoj pisaoj maini, koju sam za tu svrhudoneo u biblioteku. Prekucavao sam stranicu po stranicu sa najdirljivijimtekstovima, i bio sam srean to e to blago sada biti zauvek sauvano.

Nikad nisam uspevao da shvatim ta zapravo znai Pavlovo pismoGalatima, sve dok nisam pronaao Radosne vesti. Ono to me je u Ga-latima muilo, bio je naizgled nepomirljiv sukob izmeu Zakona i vere.Znao sam da Pavle u svojim pismima istie Zakon kao svet, pravedan idobar (vidi Rimljanima 7,12). Meutim, u Galatima on kao da protivre-

i samom sebi. Prividan raskorak i nesaglasje inili su da se oseam zbu-njeno. Veina komentara na Poslanicu Galatima koje sam itao bili su ililieni duha, ili otvoreno usmereni protiv Zakona. Galatima poslanica jebila izvan domaaja mog poimanja (razumevanja). o je znailo da samlien onog oseanja ljubavi i odanosti Hristu koje je Pavle tako oigled-no poznavao. Kako bih, poput njega, mogao da se hvalim krstom satako zbunjujuim pojmovima o onom to Poslanica Galatima govori.

Radosna vest je progovorila mom srcu, na nain kako je to josamo par knjiga uspelo u mom ivotu. Jasna, koncizna, potresna, ovaknjiga zasluuje svoj naslov.

ek kasnije nauio sam poneto od pieve biografije i okolnostikoje su pratile ovu poruku. Otkrio sam da je poruka ove knjige praktinodoslovno zapisana studija koju je u obliku propovedi Waggoner lino iz-govorio pred okupljenim propovednicima u Mineapolisu, krajem 1888.

Neko ko je imao priliku da neposredno uje ove neobino sna-

ne teme, odmah je prepoznao njihovu vrednost i zapisao sledee rei:


10/186

9

Bog je u Svojoj velikoj milosti poslao najdragoceniju porukuprekoE. J. Waggoner-a.Ova vest trebalo je da pred svetom jo vie istakneraspetog Spasitelja, kao rtvu za grehe celog sveta (Ellen. G. Whi-

te, Svedoanstvo za propovednike, 91). Za vreme izlaganja ove vesti,ona je rekla: Dr. Waggoner nam je govorio bez okolianja. Dragocenasvetlost se nalazi u njegovim reima... Ja elim da primim svaki zraksvetlosti koju mi Gospod alje, pa ak i kad ona stie preko Njegovihnajponiznijih orua... Vidim lepotu istine u propovedanju pravde Hri-stove u njenom odnosu prema Zakonu tako kako nam je ovaj predmetizloio doktor (Waggoner)(Ellen G. White, Manuscript 15, 1888).

Jo od prvog sluajnog susreta sa ovom knjigom, sanjam o tome daovaj moj dananji svet dobije priliku da se upozna s njom, emu bih i jadao svoj mali doprinos. Za to su postojale odreene prepreke. Dr Wag-goner je esto koristio staru englesku verziju biblijskog teksta koja je bilau upotrebi od 1881. godine (English Revised Version). Veina dananjihitalaca nije spremna da prihvati jezik onog vremena, pa sam zbog togazamenio ovu verziju jednom modernijom (Revised Standard Version),koja se u znaenju uglavnom podudara sa onom starom verzijom. Na

pojedinim mestima jeWaggoner-ova reenica sloena. Iako je njegov stilpisanja neobino jasan i jezgrovit u poreenju s drugim autorima iz 19.veka, pokuao sam da ga obuem u dananje literarno ruho. Neki oi-gledni i ponovljeni detalji uklonjeni su na takav nain da to nije uticalona osnovnu misao ili naglasak iz originala. Neki pasusi koji nisu bitni zauenje o pravednosti kroz veru, odstranjeni su kao nevani sa dananjegstanovita. Svaki napor i velika brinost uloeni su da bi se ouvalo origi-nalno znaenje i smisao Waggoner-ove poruke o pravednosti kroz veru.

Na ovom mestu bi moda trebalo da se posluim reima C.S.Lewis-a, koje je on posvetio neizgovorenim, a zapisanim propovedimaGeorge Macdonald-a; u ovom sluaju, ja ih od srca primenjujem naWaggoner-ove Radosne vesti: Oduevljen sam to savremenom i-taocu mogu da ponudim blago za koje verujem da e obogatiti njegovivot, kao to je obogatilo moj.

Robert J. Wieland


11/186


12/186

Ellet J. Waggoner

GALATIMA POSLANICA

KOMENTARI

I DEO


13/186

12

Uvod

Veoma je uobiajeno, kada se pie o bilo kojoj biblijskoj knjizi, da

se malo prostora posveti onome to se zove uvod. No, bolje je odmahuvesti itaoca u sadraj same knjige i dopustiti mu da sam doe dorazumevanja, to e postii ukoliko je paljiv i predan prouavanju, jerknjiga sama o sebi otkriva sve to o njoj treba znati. O nekom ovekusaznajemo vie u linom razgovoru s njim, nego sluajui tua zapaa-nja o njemu. Zato emo odmah prei na prouavanje Pavlove PoslaniceGalatima.

Kada bi svi prouavali Bibliju kao to treba, savesno i u molitve-nom duhu, poklanjajui panju svakoj rei i primajui je kao da dolazidirektno od Boga, ne bi bilo potrebe za bilo kojom drugom verskomknjigom. Sve to bi pored Biblije bilo napisano, imalo bi svrhu samokao podsticaj da se jo vea panja obrati direktno na rei iz Svetihspisa. Sve to tei da zameni Bibliju ljudskim miljenjem, i to navodiljude da se oslone na sadraj napisanog ili izgovorenog bez proverava-nja Biblijom i njenog daljeg prouavanja, vie je nego beskorisno.

Neka Bog uini da ova studija, kao mali doprinos u prouavanjuNjegove rei, svakog itaoca dovede do odluke da se bolje upozna sacelokupnim sadrajem Biblije, koja mu moe dati mudrost za spasenje.

E. J. Waggoner


14/186

13

. P J:O I H

Galatima 1,1-5:

Pavle, apostol ne od ljudi, niti posredstvom nekog o-veka, nego posredstvom Isusa Hrista i Boga Oca koji ga jevaskrsao iz mrtvih, i sva braa koja su sa mnom, crkvama uGalatiji: blagodat vam i mir od Boga Oca naega, i Gospoda

Isusa Hrista koji je dao samoga sebe za nae grehe, da nasizbavi od sadanjeg zlog sveta po volji Boga i Oca naega,kome slava u sve vekove. Amin.

Prvih pet stihova su pozdravi u kojima se sadri celo Jevanelje.Da nita drugo od Spisa ne postoji sem ovoga, bilo bi to dovoljno daspase svet. Ako ovaj mali odlomak budemo prouavali sa takvim a-rom i uzdizali ga tako kao da nita drugo od Jevanelja ne postoji, u

njemu emo nai vrst oslonac za svoju veru, nadu i ljubav. Dok bude-mo itali rei poslanice, neka Galati nestanu iz vida i neka svako pri-mi Boji glas, posredstvom Njegovog apostola, kao da se njemu linodanas obraa.

Apostol znai onaj koji je poslan. Njegov autoritet je srazmeranautoritetu Onoga koji ga alje, kao i njegovom poverenju u taj uzvie-niji autoritet i silu. Jer onaj koga je Bog poslao govori Boije rei (Jo-van 3,34). ako je bilo sa Pavlom. On je govorio sa autoritetom, a reikoje je izgovarao, Bog mu je predao kao zapovest (vidi 1. Kor. 14,37).itajui ovu njegovu ili bilo koju drugu poslanicu u Bibliji, treba daiskljuimo svaku mogunost uticaja apostolove line nesavrenosti ilinekih njegovih predrasuda. Svaki pisac zadrava svoju individualnost,jer Bog upravo zbog toga i bira razliite ljude za razliite poslove. o je,meutim, Boja re, sve u svemu.

Svi, a ne samo apostoli, imaju ovlaenje da govore kao rei (kao

prorotvo eng. prev) Boje (1. Petr. 4,11). Svi koji su u Hristu, nova


15/186

14

G P K

su stvorenja, pomirena s Bogom kroz Isusa Hrista; a svi koji su pomi-reni dobili su re i slubu pomirenja, i kao ambasadori Hristovi prekli-nju druge da se pomire s Njim (vidi 2. Kor. 5,17-20). Ova injenica bi

trebalo da otkloni svako obeshrabrenje i svaki strah kod onih koji noseBoju poruku. Ambasadori zemaljskih vlasti imaju autoritet koji pra-ti mo njihovih kraljeva ili vladara, iji su oni predstavnici. Hrianipredstavljaju Cara nad carevima i Gospodara nad gospodarima.

Celokupno uenje Jevanelja je zasnovano na Hristovom Boan-stvu. Apostoli i proroci su do te mere bili obuzeti ovom istinom, daona iskri svuda u njihovim spisima. Isus Hristos je slika nevidljivo-

ga Boga (Kolo. 1,15). On je odsjaj njegove slave i odraz njegovogabia1(Jevr. 1,3). On je u poetku bio s Bogom i bio je Bog, pre negoto je svet sazdan Jovan 1,1; 17,5. On je pre svega i sve u njemu imasvoje postojanje (sve stvoreno u njemu se odrava eng. prev) (Kolo.1,17)

Isus Hristos i Bog Otac koji ga je vaskrsao iz mrtvih (vidi Gal.1,1), povezani su na ravnopravnoj osnovi. Ja i Otac jedno smo (Jovan10,30). Oni obojica sede na jednom prestolu Jevrejima 1,3; Otkrive-

nje 3,21. Savet mira je meu Njima obojicom Zaharija 6,12.13. Isus jebio Sin Boji celog Svog ivota (oduvek), iako je po telu bio od semenaDavidovog. No, vaskrsenjem iz mrtvih, koje se dogodilo silom Duhasvetosti, Njegov odnos prema Bogu, kao Sina prema Ocu, pred svimaje potvren Rimljanima 1,3.4. Ova poslanica (Galatima) nosi istoobeleje autoriteta kao i samo Pavlovo apostolstvo.

Blagodat vam i mir od Boga Oca naega. Ovo su rei Gos-podnje i zato one znae mnogo vie od ljudskih rei. Bog ne daje ispra-zne komplimente. Njegova re stvara; tako ovde imamo jedan oblikstvaralake rei.

Bog kae: Neka bude svetlost2, i nastaje svetlost. ako je i uovom sluaju: Neka bude blagodat (milost) i mir u vama, i tako biva.Bog je poslao milost i mir, donosei pravednost i spasenje svim ljudi-ma da, ak i tebi, ko god da si; takoe i meni. Kada itate ovaj trei

1 On odraava slavu Boju i nosi peat njegove prirode eng. prev.2 Jer on ree, i postade, on zapovedi, i pokaza se Psalam 33,9 prim. prev.


16/186

15

Pravo Jevanelje: Otkrivenje Isusa Hrista

stih, ne inite to tako kao da je on deo neke fraze koju nalae bonton,ili kao uobiajeno izraavanje pozdrava, nego kao stvaralaku re kojavama lino donosi sve blagoslove obuhvaene mirom Bojim. Nama su

namenjene iste rei koje je Isus izgovorio eni: Oproteni su ti gresiidi s mirom. (Luka 7,48.50)

Ovaj mir i ova blagodat dolaze od Hrista, koji je dao samoga sebeza nae grehe (Gal. 1,4). A svakome od nas dana je blagodat po meriHristovoga dara (Efes. 4,7). o je blagodat koja je u Hristu Isusu(2. im. 2,1). Dakle, znamo da je Hristos darovan svakome od nas.injenica da ljudi ive dokazuje da im je Hristos darovan, jer je On i-

vot, i ivot bee svetlost za ljude (Jovan 1,4). Ova ivotodavna svetlostobasjava svakog oveka (Jovan 14,6; 1,4.9). U Hristu se sve stvorenoodrava (Kolo. 1,17), i to je tako jer Bog, koji nije potedeo svogsopstvenog Sina, nego ga je predao za sve nas (Rimlj. 8,32), ne moea da nam s Njim ne daruje i sve drugo. ...Njegova boanska sila da-rovala (nam je) sve to slui ivotu i pobonosti (2. Petr. 1,3). Hristosje dat svakom oveku, to znai da svaki pojedinac dobija Njega celog.Boja ljubav grli ceo svet, ali se ona takoe obraa i svakom ponaosob.

Majinska ljubav nije podeljena izmeu njene dece tako da svako dobi-ja po treinu, etvrtinu, ili petinu od nje. Svako njeno dete je predmetnjene potpune panje i celokupne ljubavi. Koliko to vie vai za Bogaija je ljubav savrenija od ljubavi svake majke! Isaija 49,15. Hristos jesvetlost sveta, Sunce pravde. a svetlost, meutim, nije izdeljena naljudske grupe i naseobine. Ako je neka soba puna ljudi savreno osvet-ljena, onda svaka prisutna osoba uiva u punini svetlosti koja obasjavacelu prostoriju, kao i kada niko drugi osim te osobe ne bi bio prisu-tan. Dakle, Isusov ivot obasjava svakog oveka koji dolazi na svet. Usvakom srcu koje veruje Hristos stanuje u Svojoj punini. Ako posejeteseme u zemlju, nai ete kasnije mnogo semena od kojih svako imapodjednako mnogo ivota kao i ono prvo seme.

Hristos nas je otkupio. Kako esto ujemo da neko kae: Jasam toliko grean, da se bojim da me Gospod nee prihvatiti! ak ineki koji dugo ispovedaju hriansku veru, esto sa aljenjem eznu da

dobiju kakav dokaz da ih Bog prihvata. Ali, Bog nikome nije dao po-


17/186

16

G P K

vod za takvu sumnju. Naa prihvaenost je zauvek potvrena. Hristosnas je otkupio i platio cenu.

Zato ljudi idu u prodavnicu da bi neto kupili? Zato to im je

potrebno to to kupuju.Ako je neko platio cenu za robu, koju je prethodno pregledao tako

da zna ta kupuje, hoe li se trgovac brinuti da li e kupac prihvatitirobu? Ako prodavac ne isporui robu, kupac e pitati: Zato mi nisidao ono to mi pripada? Nije Isusu svejedno da li Mu se mi voljnopredajemo ili ne. On sa beskrajnom enjom eka sve due koje je ku-pio Svojom sopstvenom krvlju. Jer je Sin oveiji doao da potrai i

spase ono to je propalo (izgubljeno Karadi) (Luka 19,10). Bognas je izabrao u Njemu (Hristu) pre postanja sveta i tako uinio dabudemo prihvaeni u Ljubljenome. (Efes. 1,4.6 eng. prev)

Zato je Hristos Sebe dao za nas? Da nas izbavi od sadanjeg zlogsveta. (Gal. 1,4)

Jedan ovek je, kau, bio poznat po svom agresivnom tempera-mentu. esto bi upadao u stanje besa, a krivicu je bacao na ljude okosebe koji su ga razdraivali. Niko meu njima, govorio je, ne moe biti

pravedan. Zato je odluio da ostavi svet i postane pustinjak.Odabrao je peinu u umi koja je sada bila njegov novi dom, da-

leko od svakog ljudskog stanita. Ujutro je uzeo svoj krag i poao doizvora da zahvati vodu, kako bi skuvao neto za jelo. Stena preko kojeje voda tekla bila je obrasla mahovinom i klizava, tako da je krag kojije ovek postavio nekoliko puta skliznuo, a zahvaena voda se prosula.

Konano, pustinjakovo strpljenje bilo je iscrpljeno. Uzviknuvi:E videemo, dal nee da stoji na mestu!, on je krag podigao i takoga snano spustio na povrinu stene, da se ovaj polomio u parampar-ad. Sada nije bilo nikoga koga bi okrivio osim sebe samoga. o ga jenavelo da shvati da nije svet oko njega, nego svet u njemu onaj koji gagoni da grei.

Gde god da poemo, mi nosimo taj svet (to zlo sadanjeg nara-taja Galatima 1,4 - eng. prev) sa sobom. Imamo ga u svom srcu kaoteak teret koji satire. Shvatamo da kad elimo da inimo dobro, zlo se

projavljuje u nama Rimlj. 7,21. Ono je uvek prisutno to sadanje


18/186

17


zlo (ili zlo sadanjeg narataja), sve dok, dovedeni do oajanja, ne po-viemo Ja nesrean ovek! Ko e me izbaviti od tela ove smrti? (Rim.7,24 eng. prev)

ak je i Hristos imao teka iskuenja u pustinji, daleko od ljudskihnaseobina. Sve nas to ui da kaluerski i pustinjaki nain ivota nijedeo Bojeg plana. Boji narod je so zemlji; a so mora da se izmea sasupstancom koju treba da sauva od kvarenja.

Osloboenje nam je stiglo i ono je nae. Hristos je poslat daotvori() oi slijepcima, da izvede() sunje iz zatvora i iz tamnice kojisjede u tami (Isaija 42,7). Prema tome, On uzvikuje: Sloboda!, svima

koji su zarobljeni u tamnici. Onima koji su zatoeni On objavljuje dasu vrata tamnice otvorena Isaija 61,1. Svim robovima On poruu-je: Iziite! (Is. 49,9). Svako ko to eli, moe radosno da uzvikne: OGospode! ja sam sluga tvoj sin slukinje tvoje; raskovao si s meneokove moje. (Psalam 116,16)

o je tano, verovali mi ili ne. Mi smo Boje sluge, iako zadrava-mo pravo odbijanja, pa ak i tvrdoglavog, da Mu sluimo. Ako samopoverujemo, ve imamo pobedu koja je pobedila svet 1. Jovanova

5,4; Jovan 16,33. Poruka koja nam se upuuje jeste da je na rat zavr-en i da se nae bezakonje oprostilo. (Is. 40,2 eng. prev)

Moj greh, o blaene li pomisli,moj greh, ne delom, nego u celini,

na krst je Njegov pribijen i ja ga ne nosim vie.Hvali, o duo, moja, slavi Gospoda na visini!

Boja volja. Ovo osloboenjeje po volji Boga i Oca naega(Galatima 1,5). Volja Boja je naa svetost (posveenje) 1. Sol. 4,3.On hoe da se svi ljudi spasu i dou do spoznaje istine 1. im. 2,4.On sve ini shodno savetovanju svoje volje(Efes. 1,11). Da li vi topropovedate univerzalno spasenje?, pitae neko. Ono to mi propo-vedamo jeste tano ono to Biblija ui, a to je da se pokaza blagodatBoija koja spasava sve ljude (itu 2,11 Karadi). Bog je ostvario

spasenje za svakog oveka i to mu daje kao Svoj dar; ali, veina ovaj dar


19/186

18

G P K

s prezrenjem odbija. Na sudu e se otkriti da je potpuno spasenje datosvakom oveku, a da su svi koji e na kraju biti izgubljeni, svojevoljnoodbacili ono na ta su samim roenjem imali pravo.

Boja volja je, dakle, neto emu se valja radovati, a ne neto to semora samo podnositi. Iako podrazumeva i patnju, ona je za nae dobroi predviena je kao sredstvo kojim e se za nas ostvariti prekomernoi neizmerno, veno izobilje slave (Rimlj. 8,28; 2. Kor. 4,17). Moemorei zajedno sa Hristom uivam da inim volju tvoju Boe moj. (Psa-lam 40,8 eng. prev)

Ovde se nalazi uteha koja dolazi od poznavanja Boje volje. On

eli nae osloboenje iz ropstva grehu; zato moemo da se molimo sapotpunim pouzdanjem i zahvalnou jer ovo je pouzdanje koje ima-mo u njega: da nas slua ako ta molimo po njegovoj volji. I kad znamoda nas slua kad to molimo, znamo da stvarno imamo ono to smo odnjega iskali. (1. Jov. 5,14.15)

Neka je slava Bogu za ovo osloboenje! Sva slava Njemu samompripada, bez obzira da li ljudi to priznaju ili ne. Odati Bogu slavu, neznai dodati Mu, dodeliti Mu neto, nego prepoznati i priznati stvar-

nu injenicu. Mi Mu odajemo slavu tako to priznajemo da je sva silaNjegova. On nas je stvorio; nismo sami od sebe nastali (Psalam 100,3 eng. prev)

Sila i slava su povezani, kao to uimo iz Gospodnje molitve. Kadaje Isusu Svojom silom pretvorio vodu u vino, kazano nam je da je utom udu On objavio Svoju slavu (vidi Jovan 2,11). ako dakle, kadaodajemo slavu Bogu, mi time priznajemo da sva sila od Njega potie.Mi ne spasavamo sami sebe, jer u nama nema snage. Kada priznajemoda sva slava pripada Bogu, neemo sebi doputati hvalisavo matanjeili bilo kakvo samouzdizanje.

Poslednje objavljivanje venog Jevanelja, koje kae da je doaoas Bojeg suda, sadri i zapovest koja nalae: Bojte se Boga i po-dajte mu slavu (Otkr. 14,7 Karadi). ako i poslanica Galatima,koja Bogu daje slavu, predstavlja odgovor na zahtev venog Jevaneljai njegovo ispunjenje. Ona je bez sumnje poruka za poslednje dane. Ako

je budemo prouavali i ako posluamo ono emu nas ui, moemo da


20/186

19


ubrzamo dolazak vremena kada e se zemlja napuniti poznanja slaveGospodnje kao to je more puno vode. (Avakum 2,14)

Galatima 1,6-9:

udim se da se tako brzo odvraate od onoga koji vas jepozvao Hristovom blagodau, na drugo evanelje, koje nijedrugo evanelje, samo ima nekih koji vas zbunjuju i ele daizvrnu evanelje o Hristu. Ali ako vam ak i mi, ili aneo saneba propoveda evanelje razliito od onoga koje smo vammi propovedali, neka bude proklet. Kao to smo pre kazali i

sad opet velim: ako vam ko propoveda evanelje koje se razli-kuje od onoga to ste primili, neka bude proklet.

Apostol sada uranja u samo sredite problema. Njegov duh kaoda je u plamenu; sa naotrenim perom u ruci on pie kako moe samoneko ko snano osea teret za due koje srljaju u propast.

Pavlova braa bila su u smrtnoj opasnosti i on nije mogao da traivreme na suvine komplimente. Morao je odmah da pree na problem,

obraajui im se to je mogue jasnijim i direktnijim reima.Ko poziva ljude? Veran je Bog koji vas je pozvao u zajednicu svo-

ga Sina, Isusa Hrista, Gospoda naega (1. Kor. 1,9). A Bog svake bla-godati, koji vas je u Hristu pozvao u svoju venu slavu (1. Petr. 5,10).Jer je za vas to obeanje, i za vau decu, i za sve daljne koliko god ihpozove Gospod Bog na(Dela 2,39). Oni koji su blizu i oni koji sudaleko to ukljuuje sve ljude na ovom svetu. Prema tome, Bog zovesvakoga. (Meutim, nee svi da dou!)

Da li je Pavle na sebe mislio kao na onog ko je Galatima uputio poziv,o koji su se oni kasnije ogluili? Samo jedna pomisao bie dovoljna da nasubedi koliko je takva mogunost bez osnova. Sam Pavle kae da je duhov-ni pad rezultat ovekovog uspenog pokuaja da uenike povede za so-bom (vidi Dela 20,30); on je, kao sluga Hristov, bio poslednji ovek koji biljude vukao za sobom. Moe da bude mnotvo usta, ali je glas samo jedan.

Odvojeni od Boga. S obzirom na to da su braa Galati bili odvo-

jeni od Boga koji ih je pozvao, i kako je Bog Onaj koji milostivo poziva


21/186

20

G P K

ljude, jasno je da su vernici u Galatiji napustili Gospoda. Manje je va-no kada se pridruite oveku ili ga napustite, ali od ivotne je vanostida budete s Bogom.

Mnogi misle da su sigurni samim tim to su lanovi dobrog(uglednog) drutva koje ini ovu ili onu crkvu. No, jedino to je vred-no u celoj stvari, jeste: Da li sam u zajednici s Gospodom? I da li hodamu Njegovoj istini? Ako je neko sjedinjen s Bogom, On e ubrzo naisvoje mesto meu Bojim narodom; jer oni koji nisu Njegov narodnee dugo tolerisati revne Boje sledbenike u svojim redovima. Dok jeboravio u Antiohiji, Varnava je podsticao brau da odlunim srcem

ostanu u Gospodu (Dela 11,22.23). o je sve to je bilo neophodno.Ako tako inimo, sigurno emo vrlo brzo nai Boji narod.Oni koji su naputali Gospoda bili su bez Boga u svetu, u meri

u kojoj su se odvojili od Njega. No, oni na koje su se ove rei pre svegaodnosile, bili su neznaboci, ili pagani Efescima 2,11.12. Dakle, braaGalati vraala su se nazad na paganstvo. Ne bi ni moglo biti drugaije,jer hrianin se neminovno vraa natrag, na onaj svoj ivot od kojeg jebio izbavljen, kad god izgubi svoj oslonac u Gospodu. Nema beznade-

nije pozicije nego kada je ovek bez Boga.Drugo jevanelje.Kako je mogue da postoji drugo jevan-

elje? Pravo Jevanelje je sila Boja na spasenje svakome ko veruje(Rimlj. 1,16). Sam Bog je sila, i odvojiti se od Njega znai odvojiti se odHristovog Jevanelja.

Nita ne zasluuje da se nazove Jevaneljem ukoliko ne nudi spa-senje. Ono to ne nudi nita sem smrti, ne moe se zvati Jevanelje dobra vest, ili radosna vest. Obeanje smrti ne odgovara definicijiJevanelja. Da bi bilo koje lano uenje prolo, ono mora makar da sepretvara da je put ivota; drugaije ne bi moglo da prevari ljude predkojima se predstavlja. Galati su bili zavedeni da napuste Boga, posred-stvom neega to im je obeavalo ivot i spasenje, ali silom koja nijebila Boja. o drugo jevanelje bilo je samo ljudsko. Varka je nita. Ma-ska nije ovek; tako ni ovo drugo jevanelje, na koje su braa Galatibili namamljeni, nije bilo nita drugo nego jedno izopaeno jevanelje,

falsifikat, varka, nikako ne ono pravo Jevanelje. Pitanje koje sledi je:


22/186

21


ta je onda pravo Jevanelje? Da li je to ono koje je Pavle propovedao?Ili ono koje su drugi propovedali?

Kao to je Isus Hristos za nas Boja sila i nema drugog imena po-

sredstvom kojeg bi se spasenje moglo ostvariti, tako isto moe postoja-ti samo jedno istinsko Jevanelje. Ono koje je Pavle govorio Galatima,kao i Korinanima: Isus Hristos i to raspeti ono isto Jevanelje kojesu propovedali Enoh, Noje, Avram, Mojsije i Isaija. Za njega svedoesvi proroci, da e njegovim imenom dobiti oprotaj grehova svako koveruje u njega. (Dela 10,43)

Ako bi ma koji ovek, pa ak i aneo sa neba, propovedao neto

suprotno od onoga to su govorili Pavle i proroci, naao bi se pod pro-kletstvom. Ne postoje dva standarda za ispravno i pogreno. Ono tobi danas donelo prokletstvo, imalo bi iste rezultate kakvi su se moglivideti i pre pet hiljada godina. Nain spasenja bio je isti u svim epo-hama. Jevanelje propovedano Avramu (Galatima 3,8) bilo je istinskoi aneli su bili poslati da mu ga saopte; takoe, proroci starog dobapropovedali su ovo isto Jevanelje 1. Petr. 1,11.12. Ako bi Jevaneljekoje su propovedali ljudi od starina bilo neko drugo jevanelje u od-

nosu na ono koje je Pavle objavljivao, onda bi i ti starozavetni ljudi bilipod prokletstvom.

Ali, zato da neko bude proklet zbog toga to iznosi drugaije je-vanelje? Zato to je takav sredstvo pomou kojeg drugi dospevaju uprokletstvo, zavedeni da veruju u varku i grade svoje spasenje na ono-me to je nitavno. Poto su Galati naputali Boga, njihova vera se svevie uzdala u ono to je bila navodno ljudska sila, to jest njihova sop-stvena mo za spasenje. Meutim, nijedan ovek ne moe drugoga daspase (vidi Psalam 49,7.8). Da je proklet ovjek koji se uzda u ovjekai koji stavlja tijelo sebi za miicu, a od Gospoda odstupa srce njegovo(Jer. 17,5). Onaj ko drugoga zavodi u stanje prokletstva, naravno, i same biti proklet. Proklet da je koji bi zaveo slijepca s puta (5. Mojs.27,18). Ako je tako u sluaju kada neko fiziki slepog oveka navede dase ovaj spotakne, koliko se onda to jo vie odnosi na onoga koji prou-zrokuje da se jedna dua spotakne na svoju venu propast! Obmanuti

ljude lanom nadom na spasenje ta bi moglo da bude pogubnije od


23/186

22

G P K

ovoga? o je isto kao kada bi prevarili nekoga da zida kuu nad bezda-nom jamom.

Aneo s Neba. Meutim, da li postoji takva mogunost da an-

eo s neba doe i propoveda neto to nije pravo Jevanelje? Svakako,iako to ne bi bio aneo koji je skoro siao s neba. Jer i sam satanauzima vid svetlog anela. Nije onda nita veliko kad se i njegove slugepretvaraju u sluge pravednosti (2. Kor. 11,14.15). o su oni koji sepredstavljaju kao duhovi mrtvih i koji kau da donose nove vesti iz car-stva koje je s one strane groba. Svi oni bez izuzetka propovedaju nekodrugo jevanelje koje nije Hristovo. uvajte ih se. Dragi moji, ne ve-

rujte svakom duhu, nego proveravajte duhove jesu li od Boga (1. Jov.4,1). Ako li ko ne govori u skladu sa zakonom i svedoanstvima, to jezato to u njemu nema svetlosti (Is. 8,20 eng. prev). Niko ne morada bude prevaren sve dotle dok ima Boju re. U stvari, nemogue jeda neko bude prevaren sve dok se dri rei Boje.

U prva tri stolea crkva je bila proeta paganstvom, i uprkos re-formacijama, mnogo je jo paganskog ostalo. o je bio plod ugaanjaljudima (vidi Galatima 1,10). Biskupi su mislili da e ostvariti uticaj na

neznaboce, poputajui u nekim odreenim jevaneoskim principi-ma. Rezultat je bio kvarenje crkve.

Samoljublje je uvek u osnovi svakog napora da se postigne usklae-nost s ljudima, kako bi se oni odobrovoljili. Biskupi su eleli (verovatno e-sto i sami nesvesni) da povedu uenike za sobom Dela 20,30. Da bi dobiliugled i ast u narodu, morali su da naprave kompromise i izopae istinu.

Ovo isto uinjeno je i u Galatiji. Ljudi su izopaili Jevanelje. Ali,Pavle je nastojao da ugodi Bogu, a ne oveku. On je bio Boji sluga iBog je bio jedini do ijeg zadovoljstva je Pavlu bilo stalo. Ovaj princippokazuje se kao taan u bilo kojoj vrsti posla. Uposleni radnici kojipokuavaju da dobiju odobravanje i pohvalu samo od strane ljudi, neebiti lojalni radnici, jer e raditi dobro samo kad ih drugi gledaju, doke zabuavati kada ih niko ne nadzire. Zato Pavle apeluje: Robovi, slu-ajte u svemu svoje telesne gospodare, ne u pritvornosti (ne kao podprismotrom eng. prev) kao oni koji ljudima ugaaju to god inite,

inite iz due kao da inite Gospodu. (Kolo. 3,22-24)


24/186

23


Postoji sklonost da se otra ivica istine ublai, kako se ne bi izgubi-la naklonost bogatih i uticajnih osoba. Koliko njih je uguilo sopstvenoubeenje u strahu od gubitka para ili poloaja! Neka svako od nas za-

pamti rei: Kad bih jo ljudima ugaao, Hristov sluitelj ne bih bio(Gal. 1,10). Ovo, meutim, ne znai da treba da budemo kruti i neu-ljudni. o, takoe, ne znai da emo namerno uvrediti bilo koga. Bogje ljubazan i prema nezahvalnima i onima koji su daleko od svetosti.Moramo da budemo lovci na ljude (sposobni da zadobijamo ljude) ito onim manirima koji su nebom odobreni. Sve to treba da pokaemojeste privlanost Raspetoga u svoj Njegovoj ljupkosti.

Galatima 1,10-12:

Da li ja sad ljude uveravam ili Boga? ili nastojim da ugo-dim ljudima? Kad bih jo ljudima ugaao, Hristov sluitelj nebih bio. Dajem vam, naime, na znanje, brao, da evanelje,koje sam vam ja propovedao, nije ljudsko; jer ga ne primihod oveka, niti sam od oveka bio pouen, nego otkrivenjemIsusa Hrista.

Jevanelje je boansko, ne ljudsko. U prvom stihu apostol kae daga nije ovek poslao, pa zato i nije njegova briga da oveka uini zado-voljnim, ve samo Hrista. Sada postaje sasvim jasno da je poruka kojunosi sveta i da potie s neba. Po roenju i vaspitanju, Pavle je bio protiv-nik Jevanelja. Obraen je tako to je zauo glas s neba. Sam Gospod muse obratio jo dok je bio proet ubilakom mrnjom protiv Bojih svetih.

Nema dve osobe koje su imale isto iskustvo obraenja. Ipak, usvim iskustvima ove vrste zapaaju se isti opti principi. Imajui u vidurezultat, svako ko se obrati mora da proe kroz ono kroz ta je Pavleproao. Moda neije iskustvo nee biti tako upeatljivo za druge, aliako je istinsko, ono mora da bude otkrivenje koje dolazi s neba, kaoto je to bilo u Pavlovom sluaju. A sinovi e tvoji svi biti naueni odGospoda (Is. 54,13). Svaki ko je uo od Oca i nauio dolazi k meni(Jovan 6,45). A vi u vama ostaje pomazanje koje ste od njega primili

i nije vam potrebno da vas ko pouava.(1. Jov. 2,27)


25/186

24

G P K

Ne inite greku, zakljuivi da to ini izlinom potrebu za ove-kom kao sredstvom u prenoenju Jevanelja. Gospod je postavio apo-stole i proroke, uitelje i druge sluitelje u crkvi (1. Kor. 12,28). Boji

Duh je taj koji u svima njima deluje. Bez obzira preko koga ovek prviput uje istinu, on treba da je primi kao poruku koja dolazi direktnos neba. Sveti Duh osposobljava one koji ele da tvore Boju volju, daraspoznaju ta je istina im je uju; i oni je i prihvataju, ne na osnovuautoriteta oveka preko kojeg im je istina dola, nego na osnovu Bojegautoriteta, jer je On Bog svake istine. I mi moemo da budemo istotako sigurni u istinu koju drimo i propovedamo, kao to je to Pavle

bio. Kada god neko naglaava ime nekog uvenog i uvaenog skolara(teologa), da bi time opravdao svoje verovanje, ili dao znaaj onome uta eli da ubedi svog sluaoca, moete biti sigurni da on sam ne po-znaje istinu koju ispoveda. o to govori moe biti istina, ali on sam zasebe nije ubeen u to. Svako ima privilegiju da spozna istinu Jovan8,31.32. Kad neko prihvati istinu kao neto to mu dolazi direktno odBoga, ni deset hiljada puta deset hiljada velikih imena onih ljudi koji bi

stali na stranu istine, ne bi doprinela njenoj vrednosti ni koliko jednozrnce, kao to, s druge strane, poverenje u tu istinu ni najmanje ne bibilo naeto ako bi se protiv nje udruili svi veliki umovi ovog sveta.

Zapazite da Pavlova poruka nije samo otkrivenje dobijeno od Hri-sta, nego otkrivenje (samog) Hrista. Ne radi se samo o tome da jeHristos neto rekao Pavlu, ve se Hristos otkrio Pavlu. ajna Jevaneljaje Hristos u verniku, nada slave Koloanima 1,25-27. Samo tako isti-na moe da bude obznanjena. Hristos nije neko ko stoji podalje i stav-lja pred nas pravedne principe koje mi moramo da sledimo; On Sebeutiskuje u nas, uzima nas pod Svoje i ini da se Njegov ivot otkriva unaim smrtnim telima, kada Mu se mi predamo. Kada se ovaj ivot neispoljava, onda nema nita od propovedanja Jevanelja. Isusov ivotse otkrivao u Pavlu da bi ovaj mogao da Ga propoveda meu nezna-bocima. Njegov posao nije bio da pria o Hristu, nego da propovedaHrista samog. Jer mi ne objavljujemo sebe same nego Hrista Isusa

Gospoda. (2. Kor. 4,5)


26/186

25


Bog eka i ezne da Hrista otkrije u svakom oveku. itamo o lju-dima koji nepravednou zadravaju (gue, zatakavaju eng. prev)istinu; i da ono to se moe saznati o Bogu njima je poznato; Bog im

je objavio; u svemu to je Bog stvorio Njegova vena sila i boanstvomogu se jasno sagledati (Rimlj. 1,18-20). Isus je istina Jovan 14,6.On je, takoe, sila Boja (1. Kor. 1,24) i sam Bog (Jovan 1,1). Prematome, Hristos je istina koju ljudi gue. On je Boja Re data svimljudima, a ujedno i sila pomou koje oni ovu re mogu da sprovedu udelo (vidi 5. Mojs. 30,14; Rimlj. 10,6-8).

Meutim, u mnogim ljudima Hristos je do te mere uguen (za-

takan) da Ga je teko prepoznati. Sama injenica da oni ive dokazujeda ih Hristos voli i da bi ih spasao. Ali, On mora strpljivo da eka vre-me kada e oni primiti re i kada e, na taj nain, Njegov savreni ivotbiti otkriven u njima.

o se moe ve sada dogoditi u ivotu svakog oveka ko eli ovoiskustvo, bez obzira na to koliko je on grean i unien. Bogu ini zado-voljstvo da ostvari ovo delo u svakom oveku.

Galatima 1,13-17:

Vi ste svakako uli za moj nekadanji nain ivota u ju-dejstvu, da sam preko mere gonio crkvu Boiju i razarao je,pa sam u judejstvu prevaziao mnoge svoje vrnjake u svomnarodu kao preterani revnitelj za svoja otaka predanja. Alikada se svide onome koji me je izabrao od utrobe moje ma-tere i koji me je pozvao svojom blagodau, da otkrije svogaSina u meni da ga ja objavim meu mnogobocima, nisamse odmah posavetovao sa ljudima, niti sam otiao gore u Je-rusalim onima koji su pre mene bili apostoli, nego odoh uArabiju, pa se opet vratih u Damask.

Zato je Pavle proganjao crkvu tako neumoljivo i revnosno, poku-avajui da je uniti? On nam objanjava da je to bilo prosto zato toje revnovao za tradiciju svojih otaca. Pred Agripom on kae: I ja sam

sa svoje strane mislio da treba sasvim neprijateljski da postupim protiv


27/186

26

G P K

imena Isusa Nazareanina. o sam i uinio u Jerusalimu; dobivi ovla-enje od prvosvetenika zatvorio sam u tamnicu mnoge od svetih, akad su ih ubijali, ja sam bio za to. Mnogo puta sam ih po svim sinago-

gama kanjavanjem prisiljavao da hule; razjaren preko svake mere nanjih gonio sam ih ak do tuih gradova. (Dela 26,9-11)

Svu tu mahnitu revnost za otaku tradiciju Pavle je smatrao rev-novanjem za Boga. (Dela 22,3)

Izgleda gotovo neverovatno da neko ko kae da slui pravom Bogumoe da gaji tako pogrene ideje o Njemu i da pretpostavlja kako Onuiva u takvoj vrsti slube. Ipak je ovaj ogoreni i nemilosrdni progoni-

lac hriana mogao da kae nakon mnogih godina svog potonjeg isku-stva: Brao, ja sam sa potpuno istom saveu iveo sluei Bogu doovoga dana (Dela 23,1). Iako je pokuavao da uutka rastue osvedo-enje koje je ga je sve vie obuzimalo, dok je kao svedok prisustvovaostrpljivom podnoenju muka i snanom svedoanstvu koje su ostav-ljali umirui hriani, Savle nije svesno ubijao svoju savest. Naprotiv,pokuavao je da odri dobru savest. Farisejska nauka bila je tako dubo-ko ukorenjena u njegovom umu, da je bio uveren u to da su ova nova

i udna osvedoenja delo nekog zlog duha, i da je njegova dunost dase tome suprotstavi. Dakle, ubeenje koje je dolazilo od Duha Bojeg,za neko vreme inilo je samo da se njegovo revnovanje protiv hrianaudvostrui. Od svih ljudi na svetu, Savle, samopravedni farisej, bio jeovek sa najmanje simpatija prema hrianstvu. On je bio mlad oveku usponu, na koga su jevrejski vladari mnogo polagali, verujui da jeupravo on neko ko e dati bitan doprinos u obnovi jevrejske nacije ireligije, do one veliine koja je postojala u prolim vremenima. PredSavlom se pruala blistava budunost, posmatrano iz ovozemaljskeperspektive. Meutim, ono to je mislio da mu je dobitak, to je poeoda smatra gubitkom Hrista radi, zbog kojeg je sve izgubio Filibljani-ma 3,7.8.

Judaizam, meutim, nije bio Boja i Hristova religija. Bila je to ljud-ska tradicija. Mnogi ine veliku greku smatrajui judaizam religijomStarog zaveta. Stari zavet ne nauava judaizam nita vie nego to Novi

zavet nauava romanizam. Religija Starog zaveta je religija Isusa Hrista.


28/186

27


Kada je Pavle bio u judaizmu, on zapravo nije verovao Stari zavetkoji je svakodnevno itao i sluao, jer ga nije razumeo; da jeste, spre-mno bi prihvatio Hrista. Jer jerusalimski stanovnici i njihove starei-

ne ne prepoznae ovoga Isusa, nego ga osudie i tako ispunie prorokerei koje se itaju svake subote. (Dela 13,27)

radicija predaka vodila ih je u krenje Bojih zapovesti Matej15,3. Bog je rekao o jevrejskom narodu: Ovaj narod me potuje usna-ma, a srce je njihovo daleko od mene. Uzalud me potuju uei naukekoje su ljudske zapovesti (stihovi 8 i 9). Isus nije imao ni jednu reosude za Mojsija i njegove spise. On kae Jevrejima: Jer da ste verovali

Mojsiju, verovali biste i meni; jer je on o meni pisao (Jovan 5,46). Sveto su knjievnici itali i zapovedali iz njegovih spisa trebalo je uva-avati; njihov primer, pak, trebalo je izbegavati, jer oni nisu potovaliSpise. Hristos je o njima rekao da vezuju teka i nesnoljiva bremenai meu na ljudska plea, a sami svojim prstom nee da ih pomaknu.(Mat 23,4)

o nisu bile zapovesti Boje, jer zapovesti njegove nisu teke (1.Jov. 5,3); one, takoe, nisu bile od Hrista, jer je breme njegovo lako

(Mat. 11,30). Ovi uitelji judaizma nisu pred novoobraenima iznosilirei Biblije niti bilo koji od njenih delova, niti su pokuavali da od njihnaprave sledbenike Mojsijevih Spisa. Daleko od toga! Oni su ih zavo-dili daleko od Biblije, a njena uenja zamenjivali su ljudskim zapove-stima. o je bilo ono to je izgradilo Savlov duh.

Na svom putu za Damask, diui pretnjom i ubistvom, Savle jesprovodio odluku Sinedriona koji mu je dao pun autoritet da vee isprovede sve hriane, kako mukarce, tako i ene. Meutim, iznenadase i sam naao zarobljen, ne od ljudske ruke, ve od svemone sile Bo-je. ri dana posle toga Bog kae Ananiji, poslavi ga da Savlu vrati vid:Jer mi je on izabrano orue da iznese moje ime pred mnogoboce.(Dela 9,15)

Koliko dugo pre ovog dogaaja je Savle bio izabran Boji vesnik?On sam odgovara: izabrao od utrobe moje matere (Gal. 1,15). Onnije prvi o kojem itamo da je od roenja izabran za svoje ivotno delo.

Setite se Samsona Sudije 13. Jovan Krstitelj bio je imenovan. A njegov


29/186

28

G P K

karakter i ivotni poziv bili su opisani u mesecima pre njegovog roe-nja. Gospod je rekao Jeremiji: Prije nego te sazdah u utrobi, znah te;i prije nego izide iz utrobe, posvetih te; za proroka narodima postavih

te (Jer. 1,5). Neznaboaki car Kir, bio je po imenu prozvan sto godinapre nego to se rodio, a njegov deo posla u Bojem velikom planu bioje ve ispisan, ekajui na Kirovo pojavljivanje Isaija 44,28; 45,1-4.

Ovo nisu izolovani sluajevi. Vai za sve ljude, koliko i za Solunja-ne, da ih je Bog od poetka izabrao za spasenje, posveenjem Duha iverom u istinu (2. Sol. 2,13 eng. prev). Na svakome je da ovaj pozivi izbor potvrdi. Onaj koji hoe da se svi ljudi spasu i da dou u po-

znanje istine (1. im. 2,4), isto tako odredio je svakome njegov posao(Marko 13,34). Dakle, Onaj koji Sebe nije ostavio neposvedoenog,ak ni kada je re o neivoj prirodi, imae ljude, kao najuzvienija ze-maljska stvorenja izala iz Njegove ruke, koja e voljno svedoiti zaBoga kako to samo mogu ljudi obdareni razumom.

Svi su ljudi izabrani da svedoe za Boga i svakome je pokazan nje-gov posao. Kroz ceo ivot Duh se bori sa svakim ovekom, ne bi li ganaveo da da svoj pristanak i bude upotrebljen u onom poslu za koji

ga je Bog pozvao. Samo e veni sud pokazati koliko divnih prilikasu ljudi nemarno proerdali. Savle, surovi progonitelj, postao je silanapostol. Ko moe da pretpostavi koliko bi dobra nastalo da su se ljudi,iji ogroman uticaj navodi druge samo na zlo, pokorili uticaju SvetogDuha? Ne mogu svi biti apostol Pavle; ali istina je da je svako, premamogunostima koje mu je Bog dao, izabran i pozvan da svedoi zaBoga, i ta istina e dati ivotu jedno sasvim novo znaenje.

Kako je to divna, radosna, a uz to i uzviena misao koja nam padana pamet dok posmatramo ljude koji hodaju pored nas: svakome odnjih Bog je lino poverio jedan naroit posao koji oni treba da obaveu toku svog ivota! Svi su oni sluge najuzvienijeg Boga, svakome jedodeljena naroita sluba. Morali bismo strogo da se uvamo da ni unajmanjoj sitnici ne spreimo nekoga u vrenju njegove nebom odre-ene dunosti.

Poto je Bog taj koji svakome odreuje posao, svako mora od Nje-

ga da primi uputstva, a ne od oveka. Zato treba da se uvamo od toga


30/186

29


da diktiramo drugima ta je njihova dunost. Bog to moe i njima daobjasni kao to je objasnio nama, a ako njega ne posluaju, nee bitinita spremniji da posluaju ni nas, ak i onda kada ih savetujemo u

dobrom pravcu. Nije na oveku koji hoda da upravlja svoje korake(Jer. 10,23 eng. prev), a jo manje da upravlja korake drugog oveka.

Oslanjanje na savet oveka od krvi i mesa. Apostol Pavle nijeodlazio u Jerusalim prve tri godine nakon svog obraenja. Zatim jeproveo u ovom gradu ne vie od petnaest dana i video samo dvojicuapostola. Braa su ga se plaila i nisu mu isprva verovala da je on sadauenik. Oigledno je da Pavle nije primio Jevanelje od bilo kog ove-

ka. injenica da Pavle nije pitao krv i telo, sadri znaajne poukeza nas. Njemu to mu nije bilo neophodno da bi stekao sigurnost, jer jeimao re Gospodnju. No, takav sluaj kakav je njegov nikako nije netouobiajeno, neto na ta se mnogi ugledaju. Na primer, neko proitaneto u Bibliji i onda mora da pita drugoga za miljenje pre nego to seusudi da to verom prihvati. Ako niko od njegovih prijatelja ne veruje,on e se plaiti da poveruje u to to je proitao. Ukoliko njegov pastor,

ili neki biblijski komentator objasni ovaj tekst na jedan nain, onda onto tako prihvata. elo i krv odnose pobedu nad Duhom i Reju.

Zapovest (Boja) mora biti tako jasna, da svaki izgovor zbog tra-enja miljenja drugih ljudi u pogledu njenog znaenja uini potpunobesmislenim. Sada se namee pitanje: Mogu li ja to sebi da priutim?Nee li me to kotati prevelike rtve? Najopasnije telo i krv kojeneko moe da pita je njegovo sopstveno. Nije dovoljno biti nezavisanod drugih; u pitanjima istine, svako mora da bude nezavisan od sebesamog. Uzdaj se u Gospoda svijem srcem svojim, a na svoj razum neoslanjaj se. (Prie 3,5)

Papa je neko ko sebi pripisuje pravo na mesto savetodavca kojezakonito pripada samo Bogu. Ljudi koji od sebe ine papu tako to sle-de svoj sopstveni savet, zapravo jednako gree kao i oni koji drugimaodreuju ta e da ine ili veruju. Ovi prvi su jo podloniji prevaramanego drugi, koji slede papu radije nego sebe same. Ako treba slediti

papu, onda je daleko doslednije da to bude rimski papa, jer on ima


31/186

30

G P K

mnogo vie papskog iskustva nego bilo ko drugi. Meutim, nijedanod njih nije potreban, jer imamo Boju re. Kada Bog govori, mudroje smesta posluati, bez ikakvog prethodnog traenja saveta, ak ni od

sopstvenog srca. Boje ime je Savetnik (Isaija 9,6) i On je divan u sa-vetu. Posluajte Ga bez oklevanja!

Pavle nije gubio vreme. Mislio je da slui Bogu kada je progoniocrkvu, i im je saznao za svoju greku promenio je svoj stav i pravacsvog delovanja. Ugledavi Isusa iz Nazareta, prepoznao Ga je kao svogGospoda i odmah povikao: Gospode, ta hoe da inim? Bio je spre-man za svoje pravo mesto u slubi i to istog trena. Da li to isto mogu svi

iskreno da kau: Hitim, i ne zateem se uvati zapovijesti tvoje (Psa-lam 119,60). Putem zapovijesti tvojih trim, jer si rairio srce moje.(Psalam 119,32)

Pavle kae da je Hristos otkriven u njemu, kako bi mogao da Gapropoveda meu neznabocima, to jest, paganima. U 1. Korinanima12,2 itamo: Znate da ste, kada ste bili mnogoboci, dozvoljavali davas vuku nemim idolima, kako su vas i odvlaili. Zapazite da su Ko-rinani bili neznaboci i da su to prestali da budu kada su postali hri-

ani!Simeon kaza kako se Bog najpre pobrinuo da izmeu mnogobo-

aca uzme narod za svoje ime (Dela 15,14). Jakov se obratio vernicimau Antiohiji i u drugim mestima kao onima koji se od mnogoboacaobraaju Bogu (stih 19). Boji narod je odvojen od mnogoboaca, alije, odvojivi se, prestao da bude neznaboaki narod. Avram, otac Izra-ilja, uzet je izmeu neznaboaca. ako e sav Izrailj biti spasen, potoue punina od mnogoboaca Rimlj. 11,25.26.

Bog se podjednako starao za obraenje neznaboaca pre tri hilja-de godina, kao to se i sada stara. Njima je Jevanelje propovedano preprvog Hristovog dolaska, kao i nakon ovog dogaaja. Preko mnogihorua i posrednika, Bog je Sebe obznanio u svakoj naciji. Jeremija je naposeban nain izabran kao prorok neznaboaca ili pagana. Prije negote sazdah u utrobi, znah te; i prije nego izide iz utrobe, posvetih te; zaproroka narodima postavih te (Jer. 1,5). Jevrejska re na mestu gde je

prevedeno kao narodima, vrlo je slina onoj koja oznaava pagane.


32/186

31


Neka niko ne misli da je Bog svoju istinu ograniio samo na jednunaciju, bilo da je re o Jevrejima ili neznabocima. Jer nema razlikeizmeu Judejina i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat za sve

koji ga prizivaju. (Rimlj. 10,12)Novoobraeni propoveda. im se obratio, Pavle je odmah

propovedao Isusa (Dela 9,20). Zar to nije udesno da je on istog asabio u stanju da propoveda i to sa silom? Zaista, udo je kad bilo ko odljudi propoveda Hrista; ali ne mislite da je Pavle sve to znanje dobiotrenutno, bez prethodnog prouavanja. Zapamtite da je on celog svogivota bio predani istraiva Spisa. Pavle koji je bio napredniji od svih

svojih savremenika, istovremeno je bio tako dobro upoznat sa Bibli-jom, kao to jedan kolarac zna tablicu mnoenja. No, njegov um bioje zaslepljen tradicijom otaca, koja je takoe inila veliki deo njegovogvaspitanja. Slepilo koje ga je snalo u trenutku kada ga je nebeska sve-tlost obasjala na putu za Damask, dobro je ilustrovala slepou njego-vog uma. Isto tako, krljut koja je spala s njegovih oiju kada je Ananijadoao da s njim govori, ukazivala je na svetlost Rei koja je u njemuzasjala novom snagom, rasprujui tamu tradicionalizma.

Moemo biti sigurni da, dok je boravio u Arabiji, on nije sve vre-me proveo iskljuivo u prouavanju i razmiljanju, s obzirom na to daje propovedanje bilo njegov ivot. On je bio veoma surov progonitelj,ali sada kada je toliko bogatstvo milosti dobio od Boga, smatrao je sveproteklo vreme izgubljenim, jer ga nije koristio da bi tu milost drugimaobjavljivao. Zato je i govorio: eko meni ako ne propovedam evan-elje (1. Kor. 9,16). Propovedao je u sinagogama u Damasku odmahnakon svog obraenja i pre nego to je otiao u Arabiju. Zato je sasvimprirodno zakljuiti kako je on propovedao Jevanelje i Arapima. amoje mogao da govori slobodno, bez protivljenja na koje je uvek nailaziomeu Jevrejima, pa zbog toga njegov rad nije mnogo ometao njegovorazmiljanje o jednom novom svetu koji se upravo otvarao pred njim.

Galatima 1,18-24:

Zatim, posle tri godine, odoh gore u Jerusalim da upo-

znam Petra, te ostah kod njega petnaest dana. A nekog dru-


33/186

32

G P K

gog od apostola nisam video, sem Jakova brata Gospodnjeg.to vam pak piem, evo pred Bogom govorim da ne laem.Zatim dooh u krajeve Sirije i Kilikije. A Hristovim crkvama

u Judeji bio sam lino nepoznat. One su samo sluale: nanekadanji gonilac sada propoveda veru koju je nekada ruio,te slavljahu Boga na meni.

Neka niko ne gleda na onoga ko se protivi Jevanelju kao na ne-popravljivu osobu. Oni koji se suprotstavljaju treba da s krotou budunaueni, jer ko zna nee li im Bog dati pokajanje za poznanje istine?

Neko bi mogao da kae o Pavlu: On je imao jasnu svetlost kao isvako drugi; imao je svaku moguu priliku; ne samo da je uo nadah-nuto Stefanovo svedoanstvo, nego je sluao i ispovesti mnogih umiru-ih muenika. On je tvrdovrati bednik od koga je beskorisno oekivatibilo kakvo dobro. Ipak, taj isti Pavle postao je najvei propovednikJevanelja, kao to je ranije bio najvei i najogoreniji progonilac istete nauke.

Da li postoje oko vas estoki protivnici istine? Ne borite se protiv

njih i ne prekorevajte ih. Neka sva gorina i borbenost ostanu na nji-hovoj strani, a vi se drite za Boju re i molite se. Moda nee mnogoproi i Gospod kojeg sada rue, bie proslavljen u njima.

Proslavljanje Boga. Kako je razliito bilo Pavlovo iskustvo uodnosu na iskustvo onih kojima je pisao: a zbog vas se huli na imeBoije meu mnogobocima (Rimlj. 2,24). Svako ko tvrdi da ide zaBogom, treba da bude sredstvo koje e doprineti da se slava odaje Nje-govom imenu. Ipak, mnogi ine da se na njega huli. Kako emo postiida se Njegovo ime proslavi? ako neka zasvetli vaa svetlost pred lju-dima, da vide vaa dobra dela i proslave Oca vaega koji je na nebesi-ma (Mat. 5,16). o je ivot verom u Hrista.


34/186

33

. H

Mnogi ovu knjiicu itaju ne iz radoznalosti, da bi videli ta nekadruga osoba misli o Poslanici Galatima, nego da bi nali pomo u ra-zumevanju onog dela Biblije o kojem je bilo tako mnogo rasprava uprolosti. Sa svakom takvom osobom voleo bih lino da porazgovarampre nego to nastavim dalje.

Svaki deo Spisa povezan je sa drugim delovima; im dobro naui-mo jedan predmet, usvajajui ga kao deo sebe, on nam otvara nova po-

lja saznavanja i pomae nam u daljem prouavanju, kao to nam sva-ki zalogaj hrane koji pojedemo i koji postaje sastavni deo nas samih,pomae da nastavimo sa radom, kako bismo zaradili nasuni hleb zanaredni dan. Ako, dakle, nastavimo da na ispravan nain prouavamoPoslanicu Galatima, otvaraju nam se vrata za razumevanje cele Biblije.

Put k znanju je toliko jednostavan da ga zbog toga mnogi preziru.o je kraljevski put koji je svima otvoren.

Sine moj ako primi rei moje i zapovesti moje pohra-ni u sebi, da pazi uho tvoje na mudrost, i da srce svoje usred-sredi na razumevanje; da, ako ezne za znanjem, i ako glassvoj, koliko god moe, snano podigne, traei da razume;kao srebro, i kao sakriveno blago ako dobro ustrai; tada erazumeti ta znai potovati i poznavati Gospoda (tada erazumeti strah Gospodnji i nai e znanje o Bogu). Jer Gos-pod daje mudrost, iz njegovijeh usta dolazi znanje i razume-vanje. (Prie 2,1-6 kombinovani englesko-srpski prevod)

Bog se u snu pokazao Solomonu i obeao mu da e mu dati mu-drost; ali, dokono snevanje nije bilo ono to mu je donelo mudrost.Solomon nije nastavio da spava, da bi se nakon toga probudio kao naj-mudriji ovek koji je ikad iveo na svetu. On je toliko udeo za zna-njem da je, iako mu je ono u snu objavljeno, svakodnevno radio da bi

ga dostigao.


35/186

34

G P K

Ako elite da razumete Boju re, prouavajte je. Nijedan ovekna svetu ne moe da vam da svoju mudrost. Neko e vas moda uputitida bi vam olakao i skratio put, savetujui vas kako i gde da radite. Ali,

sve to neko zna, on to mora sam za sebe da postigne. Ako ste nekimputem proli vie od hiljadu puta, znate svaku krivinu i u svom umumoete da sagledate celu njegovu duinu. Isto tako, ako ste kroz nekideo Spisa prolazili iznova i iznova, na kraju ete biti kadri da ga jednimpogledom sagledate u celini, istovremeno ne gubei iz vida nijedannjegov detalj. Kad doete dotle, onda ete videti u tom tekstu ono tovam niko na svetu ne bi moga rei.

Galatima 2,1-3:

Posle, nakon etrnaest godina odoh opet, gore u Jeru-salim sa Varnavom, uzevi sa sobom i ita. Odoh pak po ot-krivenju i izloih im evanelje koje propovedam meu mno-gobocima, i posebno onima uglednima, da ne trim ili danisam trao uzalud. Ali ni it, koji je bio sa mnom, kao Grknije bio prisiljen da se obree.

Nakon etrnaest godina, ako sledimo prirodan narativni tok,znai etrnaest godina nakon posete koja se pominje u Galatima 1,18,koja se dogodila tri godine posle Pavlovog obraenja. Ova nova posetase, dakle, desila sedamnaest godina posle njegovog obraenja, ili oko51. godine to se poklapa sa vremenom kada je odran prvi sabor u Je-rusalimu, zabeleen u Delima 15. Drugo poglavlje Galatima poslanicegovori o onome to je bio predmet tog sabora, kao i o svemu drugomto je poteklo sa ovog skupa.

U prvom poglavlju nam je reeno da su neki ometali brau, izno-sei im izopaeno Jevanelje Hristovo, podmeui im lano jevaneljeumesto pravog. U knjizi Dela apostolska 15,1 itamo da neki ljudi do-oe iz Judeje, pa uahu brau: ako se ne obreete po mojsijevskomobiaju, ne moete se spasiti. o je bilo drugo Jevanelje koje zapra-vo nije drugo - jer postoji samo jedno - nego je ono brai podmetnuto

kao istinsko Jevanelje.


36/186

35

ivot Hristovom verom

Pavle i Varnava ne bi dopustili novo propovedanje, ali su ga trpelida bi istina evanelja ostala za vas (Gal. 2,5). Apostoli su imali nemalu raspru i prepiranje s njima (Dela 15,2). Rasprava se vodila oko

pravog i lanog jevanelja.Poricanje Hrista. Jedan kratak pogled na iskustvo crkve u Anti-

ohiji kojoj je ovo novo jevanelje doneto, pokazae da je ono na najdi-rektniji nain poreklo Hristovu silu u delu spasenja.

Jevanelje je najpre njima propovedano od strane brae koja su serasprila za vreme progonstva, nakon Stefanovog pogubljenja. Ova bra-a su, stigavi u Antiohiju, propovedala radosnu vest Gospoda Isusa. I

ruka Gospodnja bee s njima, i veliki broj poverova, te se obrati Gospo-du (Dela 11,20.21). U crkvi su kao lanovi bili proroci i uitelji; i doksu se svi oni molili i postili, Sveti Duh je odvojio Varnavu i Savla zaposao za koji ih je On odredio Dela 13,1-3. amonja crkva imala jemnogo iskustva u delu Bojem. Bili su upoznati sa glasom Svetog Duha.

A sada, nakon svega, ovi ljudi kau: Ako se ne obreete po moj-sijevskom obiaju, ne moete se spasiti. o je bilo isto kao da su rekli:Sva vaa vera u Hrista i sva svedoanstva Duha, nita ne vrede bez

znaka obrezanja. Znak obrezanja bez vere, uzdignut je iznad vere uHrista bez ikakvog spoljanjeg znaka. Novo jevanelje bilo je najdi-rektnija uvreda za istinsko Jevanelje i jasno poricanje Hrista.

Nije udo to Pavle naziva lanom braom one koji su se uunjali(prikrali danski prevod) sa ovim uenjem.

Galatima 2,4.5:

o zbog tajno uvedene lane brae koja su se uvukla dauhode nau slobodu koju imamo u Hristu Isusu, da nas zaro-be. Ovima nismo popustili ni za asak niti smo im se potini-li, da bi istina evanelja ostala za vas.

Ova lana braa su govorila da ako se ne obreete po mojsijev-skom obiaju, ne moete se spasiti, ili bukvalno prevedeno: Ako se neobreete nemate silu (pravo) da budete spaseni. Oni su spasenje na-

inili isto ljudskim predmetom, koje zavisi iskljuivo od ljudske sile.


37/186

36

G P K

Oni nisu znali ta obrezanje u stvari predstavlja. Jer nije Judejin onajkoji je to samo spolja, i nije pravo obrezanje ono koje je spolja na telu,nego, Judejin je onaj koji je to iznutra, i pravo obrezanje je u srcu, u

duhu, a ne u slovu. akvoga ne hvale ljudi nego Bog. (Rimlj. 2,28.29)U Avramovom ivotu postojalo je razdoblje kada je on vie slu-

ao glas svoje supruge, Sare, nego glas Boji, pokuavajui da ispuniBoja obeanja snagom sopstvenog tela (vidi 1. Mojs. 16). Rezultat jebio greka rob umesto naslednika. Onda mu se Bog ponovo javiobodrei ga da hodi pred Njim celim srcem i da ponovo prihvati Njegovzavet. Kao podsetnik na njegovu greku i na injenicu da telo nita

ne pomae, Avram je primio znak obrezanja, odseeno pare tela. oje trebalo da pokae da u telu... dobro ne obitava (Rimlj. 7,18) i dase Boja obeanja mogu ispuniti samo odstranjivanjem greha koji suu telu. Mi smo, naime, obrezanje, mi koji Duhom Boijim sluimo,Hristom Isusom se hvalimo i ne uzdamo se u telo. (Filib. 3,3)

Avram je bio istinski obrezan kada je primio Duha kroz veru uBoga. Pa i znak obrezanja dobio je kao peat pravednosti koju je ste-kao verom kao neobrezan, da bude otac svih koji kao neobrezani ve-

ruju, da se i njima to urauna u pravednost (Rimlj. 4,11). Spoljanjeobrezanje nikada nije bilo neto vie od spoljanjeg znaka za pravoobrezanje srca. Ako je ovo drugo nedostajalo, onda je znak bio obinaprevara; ali, ako je postojalo pravo obrezanje srca, onda je znak mogaoi da se izostavi. Avram je otac svih koji kao neobrezani veruju (Rimlj.4,11). Lana braa su zamenila stvarnost ispraznim znakom. Za njihje ljuska bez jezgra znaila daleko vie nego jezgro bez ljuske.

Isus je rekao: Duh je ono to oivljava a telo nita ne pomae. Reikoje sam vam ja rekao, duh su i ivot su (Jovan 6,63). Narod u Antio-hiji i Galatiji verovao je u Hrista za svoje spasenje; a sada je doao nekoko je eleo da ih navede da veruju u telo i oslanjaju se na njega. Oniim nisu rekli da mogu slobodno da gree... O, ne, to nikako! Naprotiv,rekli su im da moraju da dre Zakon! Ipak, po njihovom, oni to morajupostii sami, svojom snagom; moraju sami da stvore pravednost, bezHrista. Obrezanje stoji kao jednakost dranju Zakona. Meutim, pravo

obrezanje je Zakon upisan u srce, delovanjem Svetog Duha. Ova lana


38/186

37


braa su htela da vernici prihvate i veruju u spoljanju formu obrezanjakao zamenu za delovanje Svetog Duha. Ono to je dato samo kao znakopravdanja kroz veru, postalo je znak samopravednosti. Lana braa

elela su da ih obreu radi opravdanja i spasenja. Meutim, srcem severuje za pravednost, a ustima se ispoveda na spasenje (Rimlj. 10,10).I sve to nije po veri (to ne proizilazi iz vere koja iz srca dolazi eng. prev), greh je (Rimlj. 14,23). Prema tome, svi ljudski napori da sesopstvenom snagom dri Boji Zakon, ma kako ti napori iskreni bili,nikada nee dati rezultate osim u jo veoj nesavrenosti i grehu.

Kada je ovo pitanje stiglo u Jerusalim, Petar je rekao onima koji bi

da se opravdaju svojim sopstvenim delima umesto verom u Hrista: to,dakle, sad kuate Boga time to hoete da nametnete uenicima na vratjaram, koji ni nai oevi ni mi nismo mogli da ponesemo? (Dela 15,10)

o je bio jaram ropstva, kako ga je Pavle svojim reima opisao, go-vorei o lanoj brai koja su se uunjala da uhode nau slobodu kojuimamo u Hristu Isusu, da nas zarobe (Gal. 2,4). Hristos daje sloboduod greha. Njegov ivot je savreni zakon slobode.

Posredstvom Zakona dolazi poznanje greha (Rimlj. 3,20), ali

ne i sloboda od greha. Zakon je sam po sebi svet, i zapovest je sveta, ipravedna, i dobra (Rimlj. 7,12) zato to daje znanje o grehu, time to gaosuuje. o je putokaz koji pokazuje put, ali nam ne daje silu da idemotim putem1. On moe da nam kae da smo zali s puta, a jedino IsusHristos moe da nas osposobi da tim putem koraamo. Greh je ropstvo.Slobodni su samo oni koji dre zapovesti Boje (vidi Psalam 119,45), azapovesti se mogu drati samo verom u Hrista Rimljanima 8,3.4.

Dakle, ko god navodi ljude na uzdanje u Zakon radi dobijanjapravednosti bez Hrista, taj zapravo stavlja jaram na njih i baca ih uropstvo. Kada je ovek zakonom osuen i baen u tamnicu, on se nemoe osloboditi iz lanaca pomou istog zakona koji ga dri u tamnici.o nije krivica zakona. S obzirom na to da se radi o dobrom Zakonu,on ne moe da kae za krivca da je nevin.

Apostol je naglasio da je on trpeo lano uenje koje je zavodilobrau Galate, da bi istina evanelja ostala za vas (Gal. 2,5). Samo po

1 Ne nosi nas tim putem bukv. prev.


39/186

38

G P K

sebi je jasno da ovo pismo ne sadri nita sem Jevanelja i to u njego-vom najubedljivijem obliku. Mnogi su ga, pak, pogreno razumeli izato nemaju od njega nikakve koristi, jer su mislili da ono predstav-

lja smo povod za prepiranja o zakonu (itu 3,9), protiv ega je samPavle upozoravao brau.

Galatima 2,6.7:

to se tie onih koji su vaili kao ugledni, ma kakvida su nekad bili, meni je sve jedno; Bog ne gleda ko je ko, meni, naime, ti ugledni nisu nita dodali, nego, naprotiv, kad

su videli da je meni povereno evanelje za neobrezane kaoPetru za obrezane Dela apostolska kau da je u Antiohiji odreeno da Pavle i Varna-

va, i jo neki s njima, idu gore do Jerusalima i rasprave ovaj problem.Meutim, Pavle kae u Galatima 2,2, da je on po otkrivenju tamoiao. On nije poao na ovaj put prosto samo zato to su to drugi prepo-ruili, ve je isti Duh pokrenuo obe strane, i njega i brau u Antiohiji.

Nije on otiao da naui istinu Jevanelja, nego da je odri; ne da saznata je zapravo Jevanelje, nego da prenese prisutnima ta je propove-dao meu neznabocima. Oni koji su vaili za vane linosti na tomsaboru, nisu nita doprineli onome to je ve imao. On nije primio Je-vanelje od bilo kog oveka, pa zato nije imao potrebu za bilo kakvimljudskim svedoanstvom koje bi potvrdilo istinitost Jevanelja koje jepropovedao. Kada Bog progovori, svaki ljudski in davanja dozvole zaono to je Bog rekao, predstavlja krajnju drskost. Bog je znao da braiu Jerusalimu treba ovakvo svedoanstvo. akoe, i novoobraenima jetrebala sigurnost da oni koje je Bog poslao govore rei Boje, i da svigovore jedno. Njima je bila neophodna potvrda da je istina jedna, i daje Jevanelje samo jedno, isto za sve ljude, kao to je jedan Bog komesu se obratili, za razliku od mnogih bogova kojima su ranije sluili.

Jevanelje nije magija. Ne postoji nita na ovom svetu to bioveku moglo da dodeli milost i pravednost, i ne postoji nita to bi

ovek mogao da uradi da bi sebi ili drugima doneo spasenje. Jevane-


40/186

39


lje je sila Boja za spasenje, a ne sila ljudska. Svako uenje koje ljudenavodi da se verom oslanjaju na bilo ta neku sliku, izvajani lik, ilima ta drugo, ili da veru polau na bilo koje sopstveno delo ili napor,

ak i kada bi taj napor bio usmeren na najpohvalnije ciljeve bilo bito izopaavanje Jevanelja, odnosno lano jevanelje. U Hristovoj cr-kvi danas nema sakramenta koji bi nekom svojom maginom silomprimaocu dodelio naroitu meru milosti; meutim, postoje dela kojaini ovek, koji veruje u Gospoda Isusa Hrista i koji je na osnovu togaopravdan i spasen, kao izraz takve vere. Jer ste posredstvom vere bla-godau spaseni, i to nije od vas, Boiji je dar; ne od dela, da se niko ne

pohvali. Mi smo, naime, njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za dobradela, koja je Bog unapred pripravio da u njima ivimo (Efes. 2,8-10).o je istina Jevanelja i ono za ta se Pavle zauzimao Jevanelje zasva vremena.

Nema monopola na istinu. Nema oveka na svetu koji ima mo-nopol na istinu, tako da bi najpre njemu morao da doe svako ko tuistinu eli. Istina je nezavisna u odnosu na ljude. Ona je od Boga; to jetako jer je istina sam Hristos (Jovan 14,6), koji je svetlost slave Boje

i oblije bia Njegovog (Jevrejima 1,3). Ko god je dobio istinu moraoje dobiti od Boga, a ne od oveka, ba tako kako je bilo i u Pavlovomsluaju. Bog moe, i to ini, da upotrebi oveka kao orue ili kanal, aliOn sam je Izvor i Darodavac. Ni broj ljudi, ni njihova slavna imena nita od svega toga ne moe da odredi istinu. Ona nije nita monijaniti je privlanija kada je zastupaju deset hiljada prineva, nego to bibila kada je dri jedan jedini skromni radnik ili ratar. akoe, nemanikakvog sigurnog dokaza da deset hiljada ljudi ima istinu, a da onajjedan nema samo zato to su oni u veini. Svaki ovek na ovom svetumoe posedovati istinu u onoj meri u kojoj je spreman da je prihvati ikoristi se njome; ne vie od toga Jovan 7,17; 12,35.36. Onaj ko eli daimitira papu, tako to e pomiljati da ima monopol na istinu i teratiljude koji ele istinu da dolaze k njemu, onaj ko misli da proizvoljnomoe da manipulie s istinom, otkrivajui je na jednom mestu i jed-noj grupi ljudi, a spreavajui njeno obznanjivanje na drugom mestu

i drugoj grupi ljudi takav gubi svu istinu koju je nekad imao (ako ju


41/186

40

G P K

je ikad zaista imao). Istina i papstvo ne mogu zajedno da postoje najednom mestu; istinu nema ni papa, niti bilo koji ovek sa papskimnazorima. im ovek primi istinu, on prestaje da bude papa. Ako bi

se rimski papa obratio i postao Hristov uenik, istog asa bi napustiopapsku stolicu.

Kao to nema oveka koji bi imao monopol nad istinom, isto takone postoje odreena mesta gde biljudi morali da odu, ukoliko ele danau istinu.

Braa u Antiohiji nisu morala da idu u Jerusalim da bi nauila isti-nu ili da bi saznala da li je to to su imala bila prava istina. injenica da

je istina najpre bila objavljena u nekim mestima, ne dokazuje da se onasamo tu moe nai, pa ak ni to da se uopte moe nai na tom mestu.U stvari, poslednja mesta na svetu gde bi trebalo ii radi saznavanjaistine, jesu mesta gde je nekad davno istina bila najpre propovedana Jerusalim, Antiohija, Rim, ili Aleksandrija.

Papstvo se delimino podiglo i na ovoj ideji. Pretpostavilo se da seistina u svojoj istoti morala nalaziti u mestima na kojima su je aposto-li, ili bar neki od njih, propovedali, i da svi ljudi moraju tu da je trae.

Postojala je takoe pretpostavka da ljudi u ovim gradovima sigurnoznaju vie od onih koji su u unutranjosti ili na selu. Dakle, od svih bi-skupa koji su u poetku bili meusobno jednaki, ubrzo je dolo do togada se oni koji su bili u unutranjosti, seoski biskupi (chorepiscopoi),tretiraju kao drugorazredni, za razliku od onih koji su imali slubu ugradovima. Kada se taj duh uvreio, sledei korak bio je neminovan borba izmeu gradskih biskupa za primat. Sukobi su trajali sve dok seRim nije izborio za mesto najvie sile.

Isus je, meutim, bio roen u Vitlejemu, najmanjem mestu meutisuama Judinijem (Mihej 5,2), a gotovo ceo Svoj ivot proveo je umalom gradu sa tako loom reputacijom da je ovek u kojem nije bilolukavstva, za njega rekao: Moe li iz Nazareta da bude neto dobro?(Jovan 1,45-47). Zatim je Isus boravio u bogatom gradu, Kapernaumu,ali uvek je bio poznat kao Isus iz Nazareta. Nebo nije nita dalje odnekog seoceta, pa ak ni od usamljene kolibe na ledini, nego od najra-

skonijeg grada, ili vladianskih dvorova. Bog koji je visoki i uzvieni,


42/186

41


koji ivi u vjenosti, kojemu je ime sveti stanuje s onim ko je skrue-na srca i smjerna duha. (Is. 57,15)

Pojava nita ne znai. Bog gleda na tokakav je ko ovek, a ne na

ugled koji ga prati. Ugled esto zavisi od oiju onih ljudi koji gledaju na togoveka, od onoga to im on prikazuje od sile i mudrosti koju mu je Bogpodario. Bog ne pridaje vanost ni jednom zvaninom poloaju. Nije polo-aj to to daje autoritet, ve autoritet daje pravi poloaj. Mnogi siromani iponizni ljudi koji pored svog imena nikad nisu imali neku uglednu titulu, uBojem poretku su zauzeli uzvieniju poziciju, sa autoritetom veim od bilokojeg kraljevskog. Autoritet je nesputano prisustvo Boga u ljudskoj dui.

Galatima 2,8:

Jer onaj koji je osposobio Petra za apostolstvo meuobrezanima osposobio je i mene za mnogoboce.Boja re je iva i aktivna Jevrejima 4,12. Kakva god da je ak-

tivnost u jevaneoskom delu, ako je ona uspena, onda od Boga potie.Isus proe inei dobro... jer je Bog bio s njim (Dela 10,38). On je

za Sebe rekao: Ja ne mogu da inim nita sam od sebe (Jovan 5,30).Otac, koji ostaje u meni, on ini dela (Jovan 14,10). Petar je govorio oNjemu kao o oveku od Boga potvrenog... silama, udima i znacimato je Bog preko njega uinio (Dela 2,22 kombinovani prevod engle-ski-arni). Uenik nije vei od svog gospodara. Zato su Pavle i Var-nava prepriavali na sastanku u Jerusalimu: kolike je znake i uda Bogpreko njih uinio meu mnogobocima (Dela 15,12). Pavle je izjavioda se trudio da svakog oveka predstavi kao zrelog2u Hristu. Za to sei trudim borei se shodno njegovoj delotvornoj sili koja u meni silnodeluje (Kolo. 1,28.29 kombinovani prevod engleski-arni). Istutu silu i najponizniji vernik moe da ima jer Bog je taj to ini u vamada elite i da delate kako je Njemu ugodno (Filib. 2,13). Isusovo imeje Emanuilo, Bog s nama. Bog koji je bio s Isusom uinio je da Onproe inei dobro. On se ne menja; prema tome, ako zaista imamoIsusa, Bog je s nama, i mi emo prolaziti inei dobro.

2 U arnievom i Vukovom prevodu stoji:savrenog u Hristu prim. prev.


43/186

42

G P K

Galatima 2,9.10:

I kad su poznali blagodat koja mi je dana, Jakov, i Kifa,

i Jovan, koji su vaili kao stubovi, dadoe meni i Varnavi de-snice u znak zajednice, da mi idemo k mnogobocima, a onik obrezanju; samo da se seamo siromanih, to sam se ba itrudio da inim.

Braa koja su bila u Jerusalimu pokazala su svoju povezanost s Bo-gom tako to su prepoznala blagodat koja... je dana Pavlu. Oni koji su

pokrenuti Duhom Bojim, uvek e biti brzi da prepoznaju delovanjeDuha u drugima. Najpouzdaniji dokaz da neko ne zna nita iz linogiskustva o Svetom Duhu, jeste taj to nije u stanju da prepozna Njegovodelovanje. Drugi apostoli su imali Svetog Duha i prepoznali su da jeBog odabrao Pavla za naroiti posao meu neznabocima. Iako je nje-gov nain rada bio drugaiji od njihovog, jer mu je Bog dao drugaijedarove za njegov drugaiji, naroiti zadatak, oni su mu dragovoljnopruili desnu ruku Zajednice, napominjui mu samo to da se sea si-

romanih u sopstvenom narodu, to sam se ba i trudio da inim.Savreno jedinstvo. Zapamtite da nije bilo razlike u miljenju

meu apostolima, niti u crkvi, kada je re o tome ta je Jevanelje.Bilo je lane brae, to je tano; ali, s obzirom na to da su bili lanabraa, oni i nisu bili deo crkve, Hristovog tela, koje su inili istinskabraa. Mnogi hriani po imenu, iskrene osobe, pretpostavljaju da jegotovo nuno da u crkvi postoje razlike. Ne mogu svi da vide na istinain, glasi uobiajeno pravdanje ovakvog stava. Oni pogreno itaju ishvataju Efescima 4,13, na taj nain kao da nam je Bog dao darove kojitreba da nam poslue do vremena dok svi ne doemo do jedinstva uveri. Ono to zapravo Re ui, jeste da u jedinstvu u veri i poznanjuSina Bojeg, svi mi dolazimo do savrenog oveka, do pune mereHristovoga rasta.3Samo je jedna vera (stih 5), vera Isusova, kao to

3 U engleskoj verziji koju Waggoner koristi, u Efescima 4,13 stoji: Dok svi mi nedospemo, u jedinstvu vere (ili u jedinstvu u veri) i u poznanju sina Bojeg, do mere

stasa koji predstavlja puninu Hristovu. Dakle, cilj radnje(dospevanja) je mera stasakoji predstavlja Hristovu puninu, a sredstvapomou kojih se to ostvaruje su jedin-


44/186

43


je samo jedan Gospod; i svi koji nemaju tu veru, neminovno morajubiti izvan Hrista.

Istina je re Boja, koja je ujedno i svetlost; samo slep ovek ima

problem da vidi svetlost koja sija. o to neko nikad u svom ivotu nijevideo nijedno nono svetlo osim onog od svee, ni najmanje ga neespreiti da sijanje elektrine sijalice prepozna kao svetlost, istog trenakad je opazi. Postoje, svakako, razliiti nivoi znanja, ali nikada i nika-kve protivrenosti u tim razliitim nivoima. Sva istina je jedinstvena(predstavlja jedinstvenu celinu).

Galatima 2,11-13:

A kad Kifa doe u Antiohiju, usprotivio sam mu se ulice, jer je zasluio osudu. Jer pre no to su doli neki od Ja-kova on je jeo s bivim mnogobocima, a kad oni dooe,ustuknu i odvajae se bojei se onih iz obrezanja. I dvoliahus njim i ostali Judeji, tako da je njihovo dvolienje povuklo iVarnavu.

Petar je, meutim, nainio greku, i to u vitalnoj taki uenja. Onnije bio nepogreiv. Smerno je prihvatio ukor koji mu je dao Pavle, kaoponizan i iskren hrianin, kakav je inae bio. Ako bi postojalo netopoput glave crkve, onda bi to pre bio Pavle umesto Petra, bar premaovom odlomku koji prouavamo. Pavle je poslan neznabocima, a Pe-tar Jevrejima; Jevreji su, pak, inili samo mali deo crkve; obraenici izneznabotva su ih brojem ubrzo nadmaili, tako da se njihovo prisu-stvo jedva primeivalo. Svi ti hriani bili su uglavnom plodovi Pavlo-vog rada i prirodno su se ugledali na njega vie nego na druge, takoda je Pavle mogao da kae kako ga pritiska svakodnevna briga za svecrkve (2. Kor. 11,28). No, nepogreivost nije ovekova osobina, i Pavle

stvo vere i jedinstvo poznavanja Sina Bojeg. U pogrenoj ideji koju Waggonerpominje, a koju i danas mnogi gaje, ispada kao da smo osueni na nejedinstvo u veri irazlike u poznanju Sina Bojeg, a da su nam Boji darovi dati da vremenom (koje seoduilo i ne obeava uspeh ako se ovako nastavi, nego naprotiv, sve vee raslojavanje

i razilaenje), malo po malo, prevladavamo razliitosti, koje e jednog dana nestatiprim. prev.


45/186

44

G P K

nikad nije tvrdio da je poseduje. Najvei ovek u Hristovoj crkvi nemapravo da gospodari nad onim ko je najslabiji. Isus je rekao: jer je jedanva uitelj, Hristos, a vi ste svi braa (Mat. 23,8 eng. prev). Petar nas,

takoe, upozorava: Pokoravajte se jedni drugima. (1. Petr. 5,5)Petar je na saboru u Jerusalimu rekao kako su neznaboci primi-

li Jevanelje posredstvom njegovog propovedanja: Bog, koji poznajesrca, posvedoio je za njih, kad im je dao Duha Svetoga kao i nama, inije postavio nikakve razlike izmeu nas i njih, ve je oistio njihovasrca verom (Dela 15,8.9). Zato? Zato to je poznavao srca i znao dasu svi zgreili i tako su lieni slave Boije i za njih nema druge

nade osim da seopravdavaju za badava njegovom blagodau naosnovu iskupljenja u Hristu Isusu (Rimlj. 3,23.24). Ipak, poto mu jeBog sve ovo pokazao, nakon to je bio svedok darivanja Svetog Duhaistim tim neznabocima u istoj meri kao i Jevrejima koji su poverovali,posle obroka koji je jeo s novoobraenima iz paganstva i poto je vernobranio svoj stav, posle jasnog svedoenja na saboru da Bog ne pravirazliku izmeu neznaboaca i Jevreja, i na kraju, neposredno nakontoje i on sam pokazao da ne pravi razliku (delei obrok s njima) Petar je

najednom, po dolasku nekih ljudi za koje je verovao da nee odobrititakvu slobodu, poeo da pravi razliku! Ustuknu i odvajae se bojei seonih iz obrezanja. Bila je to, kako je Pavle nazvao, neiskrenost (dvoli-nost); tu se nije radilo samo o greci kao takvoj, ve je pretila opasnostda uenici budu zbunjeni i zavedeni. Strah je umesto vere za trenutakpreuzeo kontrolu nad Petrom.

Suprotno istini Jevanelja. alas straha kao da je preao prekovernika jevrejskog porekla jer dvoliahu s njim i ostali Judeji, tako daje njihovo dvolienje povuklo i Varnavu. Naravno, oni nisu ili pravopo evaneoskoj istini (stih 14). Meutim, nije in dvolienja bio naj-vea uvreda za istinu Jevanelja. Bilo je to, u odreenom smislu, javnoodricanje od Hrista, ba poput onoga kada je Petar zgreio, savladaniznenadnim strahom. Svi smo mi mnogo puta u ivotu zgreili na istinain i poinili ovaj isti greh, da bismo sebi dopustili da sednemo nasudijsku stolicu; jedino to smemo, to je da zapazimo injenicu i razu-

memo prirodne posledice kao upozorenje za nas same.


46/186

45


Galatima 2,14:

Ali kad sam video da ne idu pravo po evaneoskoj isti-

ni, rekoh Kifi pred svima: kad ti kao Judejin ivi mnogobo-aki a ne judejski, kako moe da prisiljava mnogoboce daive judejski?

Moemo videti kako su Petar i ostali svojim postupkom praktinoporekli Hrista, iako ne s namerom. Bilo je to pitanje opravdanja i spase-nja spasavaju li se ljudi jedino verom u Hrista, ili spoljanjim forma-

ma. Bilo je dato jasno svedoanstvo da je spasenje mogue iskljuivoverom; a sada, kada se otvorilo ovo pitanje, u isto vreme dok su lanabraa i dalje propagirala svoje zablude, ak su i ona odana braa najed-nom potpala pod lo uticaj i poela da diskriminiu vernike obraene izneznabotva, zato to nisu bili obrezani. Oni su im na taj nain zapravogovorili: Ako se ne obreete ne moete se spasti. Njihov postupak jeslao poruku: Mi takoe sumnjamo da vera u Hrista jedino ima silu daspase; zaista verujemo da spasenje zavisi od obrezanja i dela zakona;

vera u Hrista je dobra, ali ima jo neto to se mora uiniti; ona nijesama po sebi dovoljna. akvo poricanje jevaneoske istine Pavle nijemogao da podnese. Odmah je udario u sam koren problema.

Galatima 2,15.16:

Mi smo po roenju Judeji a ne grenici iz mnogoboa-ca, ali znajui da se ovek ne opravdava delima zakona, negosamo verom u Isusa Hrista (samo vjerom Isusa Hrista Ka-radi), poverovasmo i mi u Hrista Isusa, da budemo oprav-dani verom u Hrista a ne delima zakona, jer na osnovu delazakona niko nee biti opravdan.

Da li je Pavle mislio da oni, kao Jevreji, nisu bili grenici? Nipoto,jer odmah zatim on dodaje da su oni poverovali u Hrista za opravda-nje. Oni su samo bili grenici jevrejskog, a ne neznaboakog porekla.

Sve ono ime bi se mogli hvaliti kao Jevreji, trebalo je uraunati kao


47/186

46

G P K

gubitak, Hrista radi. Nita im nije pomagalo sem vere u Hrista; i akoje to tako, onda je oigledno da i grenici neznaboci mogu isto takoneposredno da budu spaseni, verom u Hrista, bez prolaenja kroz mr-

tve forme koje nikako nisu pomogle Jevrejima, i koje su im u velikojmeri date zbog njihovog neverovanja.

Istinita je re i dostojna da je svi prime: Hristos Isus doe na svetda spase grenike od kojih sam prvi ja (1. im. 1,15). Svi su zgreilii postali krivci pred Bogom; ali isto tako svi, bez obzira na rasu i kla-su, mogu da prihvate spasenje, govorei: Ovaj prima grenike i jede snjima (Luka 15,2). Obrezani grenik nije nita bolji od neobrezanog;

grenik koji je lan crkve, nije nita bolji od od onog napolju. Grenikkoji je proao kroz obred krtenja, ni najmanje nije bolji od grenikakoji nikad nije ispovedao veru. Greh je greh, i grenik je grenik, sve-jedno da li je u crkvi ili izvan nje. Ali, Bogu hvala, Hristos je rtva zanae grehe, kao i za grehe celog sveta. Ima nade za neobraene lano-ve crkve, kao i za grenike koji nikad nisu prizvali Hristovo ime. IstoJevanelje koje je propovedano svetu, treba da se propoveda crkvi, jerpostoji samo jedno Javanelje. Ono slui tome da obrati grenike iz

sveta, kao i one koji su lanovi crkve. Istovremeno, ono obnavlja onekoji su istinski u Hristu.

Znaenje rei opravdan jeste uinjen (stvoren) pravednim. La-tinska re za pravednost je justitia. Biti opravdan znai biti pravedan.Onda dodajemo nastavak fy4, kao prevod latinske rei koja znainainiti, uiniti, i tako dobijamo izraz koji se podudara sa onimjednostavnijim uiniti pravednim5.

Zakon Boji je pravedan (vidi Rimljanima 7,12; 9.30; Psalam119,172). Pavle je tako visoko cenio Zakon, da se za dobijanje praved-nosti koju Zakon trai, ali je ne daje, oslanjao samo na Hrista:

Jer, to zakonu bee nemogue, jer mu je telo oduzi-malo snagu , Bog je osudio greh u telu, poslavi, zbog greha,

4 U engleskom:justify[dastifaj] opravdati; Slino kaopure purify(ist oisti-ti), ili clear clarify(jasan uiniti jasnim, pojasniti) prim. prev.

5 Kod nas je to mogue uporediti sa predmetkom, tj. prefiksom ou rei oistiti uiniti istim, ili osvetiti uiniti svetim, dakle, opravdati znai uiniti pravednim


48/186

47


Sina svoga u telu jednakom telu greha, da bi se pravda zakonaispunila u nama, koji hodimo ne po telu nego po duhu. (Ri-mljanima 8,3.4 Bakoti)

Zakon koji objavljuje svim ljudima da su grenici ne moe da ihopravda, osim ako bi proglasio da greh vie nije greh, a to ne bi biloopravdanje nego protivrenost.

Da li da na to poviemo: Uklonimo onda taj Zakon! Uporniprestupnici Zakona bi rado uklonili Zakon koji ih proglaava krivima.Meutim, Boji Zakon ne moe da bude ukinut, jer je on ivot Boji

i Njegov karakter. Zakon je sam po sebi svet, i zapovest je sveta, ipravedna, i dobra (Rimlj. 7,12). Kada itamo zapisani Zakon, u nje-mu nalazimo svoju jasno izloenu dunost . Ali, mi tu dunost nismoispunili. Zato smo krivi.

tavie, nema ni jednog ko ima dovoljno snage da odri Zakon,jer su njegovi zahtevi uzvieni. o to niko ne moe da bude opravdanzakonskim delima nije krivica Zakona, nego je problem u ljudima. Ve-rom primite Hrista u srce, i tu e takoe biti i pravednost Zakona, kao

to psalmista kae: Hou initi volju tvoju, Boe moj, i zakon je tvojmeni u srcu (Psalam 40,8). Neko ko odbacuje Zakon zato to on nenaziva zlo dobrim, isto tako odbacuje i Boga jer On ni u kom sluajune pravda krivoga (2. Mojs. 34,7 eng. prev). Ali Bog e ukloniti kri-vicu i na taj nain e od grenika uiniti (napraviti, stvoriti) pravedni-ka, to je u skladu sa Zakonom.

Mnogo se gubi zbog pogrenog zapaanja preciznog Biblijskogizraza. U originalu, u stihu 16, pominje se vera Hristova (Galatima2,16), ba kao to se u Otkrivenju 14,12 pominje vera Isusova. On jezaetnik i usavritelj nae vere (Jevr. 12,2 eng. prev). Vera, dakle,potie od propovedi, a propoved biva Hristovom reju (Rimlj. 10,17).Hristos je Re. Meru vere koju je Bog svakom dodelio (Rimlj. 12,3),On daruje tako to je svakom oveku podario Hrista.

Nema dakle nikakvog razloga da se bilo ko ali kako je njegovavera slaba. akva osoba najverovatnije nije prihvatila i upotrebila ono

to joj je dato kao dar, jer ne postoji neto kao slaba vera. ovek moe


49/186

48

G P K

da bude slab u veri, u smislu da pokazuje strah da se osloni na veru;ali vera je sama po sebi jaka kao i Boja Re. Sam Hristos je pravednost.On je pobedio svet. On jedini ima snagu da to uini. U Njemu je sva

punina Boja, jer je Zakon, to jest Sam Bog, u Njegovom srcu. Samoje On odrao Zakon i samo On moe savreno da dri Zakon. Stoga,samo Njegovom verom ivom verom, to jest, Njegovim ivotom unama i mi bivamo uinjeni pravednima.

o je sasvim dovoljno. On je Stena isprobana (Is. 28, 16 eng.prev). Vera koju nam On daje, isprobana je i potvrena vera, i nee nasizneveriti u borbi. Nama nije reeno da pokuamo da inimo ono to je

On inio, niti da razvijamo veru do onog nivoa na kom je On bio, negojednostavno da uzmemo Njegovu veru i dopustimo joj da u ljubavideluje, istei nae srce. Ona e to uiniti!

A svima, koji ga primie, dade mo da postanu deca Boija, onima to veruju u njegovo ime (Jovan 1,12). o jest, svi koji su po-verovali u Njegovo ime, primili su Ga. Verovati u Njegovo ime znaiverovati da je On Boji Sin; a verovati u tu istinu dalje znai da je Ondoao u telu, ljudskom telu, naem telu; jer Njegovo ime je Gospod s

nama.Verujui tako u Hrista, mi smo opravdani verom Hristovom, jer

On tada lino stanuje u naem srcu, sprovodei Svoju veru. Svaka ze-maljska i nebeska vlast u Njegovim je rukama. Kad to priznamo, miMu time jednostavno dajemo pristanak da primeni Svoju silu na nainkako On to inae ini, preko svake mere... silom koja deluje u nama.(Efes. 3,20 eng. prev)

Galatima 2,17:

Ako se pak mi trae

Galatima poslanica - KOMENTARI - A.T. Jones & E.J. Waggoner

Documents

Transcript of Galatima poslanica - KOMENTARI - A.T. Jones & E.J. Waggoner