5/24/2018 Fridrih Ni e

1/3

Fridrih Nice (15. oktobar 1844 25. avgust 1900) radikalni nemacki filozof-pesnik, jedan od najvecih modernih mislilaca i jedan od najecih kriticara zapadne kulture i hricanstva. filolog, filozof i pesnik.Nice je ostavio za sobom izuzetna dela sa dalekosenim uticajem. On je jedan od glavnih utemeljivaca Lebens-philosophiae(filozofije ivota), koja doivljava vaskrsi renesansu u duhu naeg doba".Nice je roden u gradu Rekenu (pored Licena), u protestantskoj porodici. Njegov otac Ludvig kao i njegov deda bili su protestanski pastori. Otac mu je umro kadaje imao samo 4 godine to je ostavilo dubok trag na njega. kolovao se u Pforti kojaje bila izuzetno stroga kola i ostavljala ucenicima jako malo slobodnog vremena.Tu je stekao i osnove poznavanja klasicnih jezika i knjievnosti. Bio je poceo da

studira teologiju, ali se onda upisao na klasicnu filologiju. Posle briljantnozavrenih studija, Nice je bio izvesno vreme, dok se nije razboleo, profesor u Bazelu. Doktor nauka je postao sa 24 godine bez odbrane teze zahvaljujuci profesoruRiclu koji je u njemu video veliki talenat za filologiju. Godine 1868 Nice je upoznao slavnog nemackog kompozitora Riharda Vagnera koji je bio onoliko star koliko bi bio njegov otac da je iv. Vagner i Nice su formirali odnos otac-sin i samNice je bio neverovatno odan Vagneru i oduevljen njime. Godine 1871-2 izlazi prvaniceova filozofska knjiga `Rodenje Tragedije`. Snaan uticaj Vagnerijanskih idejakoje su opet kao i Niceove bile pod uticajem filozofije Artura openhauera gotovose moe naci tokom cele knjige. Iako ima neospornu filozofsku vrednost nije pogreno reci da je ona odbrana i velicanje Vagnerove muzike i estetike. Tokom pisanjanjegove druge knjige `Nesavremena Razmatranja`(od 4 dela)Nice se filozofski osamostaljuje i raskida odnos sa Vagnerom.1889 Nice je doiveo nervni slom. Posle para

lize, on je poslednjih 11 godina ivota proveo potpuno pomracene svesti, a o njemusu brinule majka i sestra. Nakon cega u jednom trenutku izvrava samoubistvo. Inace, Niceova najpoznatija dela su: Rodenje tragedije iz duha muzike, filozofska poema Tako je govorio Zaratustra(koje je prema prvobitnoj zamisli trebalo da se zove Volja za moc, pokuaj prevrednovanja svih vrednosti), imoralisticki spis i predra filozofije buducnosti, sa naslovom S onu stranu dobra i zla, zatim Genealogija morala, Antihrist, autobiografski esej Ecce homo i zbirka filozofskih vinjetaVolja i moc. Neosporni su Niceovi uticaju na filozofe ivota, potonje mislioce egzistencije, psihoanaliticare, kao i na neke knjievnike, kao to su Avgust Strinberg,DordBernard o, Andre id, Romen Rolan, Alber Kami, Miroslav Krlea, Martin Hajddrugi.[uredi]Stil je onakav kakav je covek

Ono to je posebno karakteristicno za Nicea jeste njegov stil. Tako se jojednom potvrduje tacnost one Bigonove da je covek stil i obratno. Prvo to se moe zapaziti jeste da Niceova dela vie lice na pesnicku prozu nego na filozofska dela. Moda je to zato to njemu nikada nisu svojstveni vedrina mudraca i spokojstvo uravnoteenog duha. On je bio emotivan i intuitivan, strastven i patetican covek. Jezik njegovog glavnog junaka Zaratustre jeste jezik ditiramba, a ne suptilne filozofske analize. Njegova pesnicko-filozofska rec ima opojnu prometejsku snagu. Nice eksplicite tvrdi: Moja filozofija donosi pobedonosnu misao od koje konacno propada svakidrugi nacin miljenja. On pie po nadahnucu i asocijacijama Zadirkujefilozofske vie sugerie nego to argumentuje. Svoju filozofiju naziva i eksperimentalnomzatapravo eksperimentie idejama. To je navelo neke pedagoge da konstatuju kako je Nice zarazan, otrovan za omladinu.Neguje ispovedni stil pisanja, koji su koristili i neki filozofi i pre njega: Bl

ez Paskal, an ak Ruso, Miel Ejkem de Montenj, Soren Kjerkegor i drugi. Svi oni mae dokazuju a vie pokazuju, tj. saoptavaju. Dijalog ima subjektivnu dijalektiku, potiskuje monolog. Otuda nije nikakvo iznenadenje to Nice uzima na nian pre svega dalekticareSokrata i Platona. On kao iz topa ispucava ideje i, kako kae sam, filofira cekicem, jer nije covek, vec dinamit. U vezi s tim, odbacujuci tvrdnje da jeice bio lud, Brana Petronijevic vispreno zakljucuje da je Nice samo do ludila biouveren u istinitost svojih stavova. Odista, Nice je voleo da se izjednacava sa Dionisom (Bahom) i Zaratrustom i da otvoreno istupi kao profet (prorok).Niceova prva intelektualna ljubav bio je openhauer, pod cijim okriljem je stasaoi jojedan neobicni genije Sigmund Frojd. Medutim, nasuprot uciteljevompesimizmu

5/24/2018 Fridrih Ni e

2/3

Nice razvija herojski ivotni optimizam. Pri tome izricito kae da bi vie voleo da de Dionisov satir nego hricanski svetac. Njegovi miljenici su presokratici i spartanci. Nice pie kako mu u blizini Heraklita postaje toplije. I pisao je po ugleduna njegove aforizme. U svom prvom znacajnijem delu Rodenje tragedije iz duha muzike, Nice razlikuje dionizijski i apolonski elemenat grcke duevnosti i duhovnosti- tumaceci tragediju, slicno Aristotelu, kao apolonsko oplemenjivanje dionizijskih tenji. Inace, Nice Apolona oznacava kao nacelo likovnih umetnosti, a Dionisakao nacelo Muzike. Ova Niceova distinkcija dionizijskog i apolonskog u coveku, slicna Frojdovom razlikovanju Erosa i Tanatosa, poklapa se zapravo, sa razlikom izmedu Hegelove idejei openhauerove volje.Pojava Sokrata je, i za Nicea, prekretnica u razvoju grcko-evropske kulture, ali

u negativnom smislu. On je za Nicea, u stvari, prvi dekadent, jer je svojim prosvetiteljskim intelektualizmom poremetio odnose izmedu dionizijskog i apolonskogelementa kulture, u korist ovog drugog. Od njega, navodno, kultura stalno retardira, previe je racionalisticka i time neprijateljska prema ivotu, koji za Nicea nije nita drugo do vecno vracanje istog, cija je sutina volja za moc. Dodue, Fna jednom mestu poteno priznaje da moda nije ni razumeo Sokrata, to moemo i priiti kao tacno.

Djela:

1872. Rodenje tragedije (Die Geburt der Tragdie aus dem Geiste der Musik)1873. (David Strauss: der Bekenner und der Schriftsteller)1874. O koristi i teti istorije za ivot (Vom Nutzen und Nachtheil der Historie fr

as Leben)1874. openhauer kao ucitelj (Schopenhauer als Erzieher)1876. Rihard Vagner u Bajrojtu (Richard Wagner in Bayreuth)1878. Ljudski, suvie ljudski (Menschliches, Allzumenschliches, Ein Buch fr freie Geister)1881. Zora (Morgenrte. Gedanken ber die moralischen Vorurteile)1882. Vesela nauka (Die frhliche Wissenschaft)1885. Tako je govorio Zaratustra, Knjiga za sve i ni za koga (Also Sprach Zarathustra, Ein Buch fr Alle und Keinen)1886. S one strane Dobra i Zla (Jenseits von Gut und Bse. Vorspiel einer Philosophie der Zukunft)1887. Genealogija morala (Zur Genealogie der Moral, Eine Streitschrift)1888. Slucaj Vagner (Der Fall Wagner, Ein Musikanten-Problem)

1888. Sumrak idola (Gtzen-Dmmerung, oder Wie man mit dem Hammer philosophiert)1888. Antihrist, Prokleto hricanstvo (Der Antichrist. Fluch auf das Christentum)1888. Eno coveka, kako covek postaje ono ta jeste (Ecce Homo, Wie man wird, was man ist)1888. Nice kontra Vagner (Nietzsche contra Wagner, Aktenstcke eines Psychologen)Volja za moc, posmrtno

5/24/2018 Fridrih Ni e

3/3