Farma-skripta USMENI

8/13/2019 Farma-skripta USMENI

1/38

FARMA SKRIPTA ( 30 pitanja )

1.Poremeaj funkcije tita!te "#e$%e kao po!#e%ica primene #eko&a.'.eko&i u #eenju %ija*ete! in!ipi%u!a3.eko&i $a in%ukciju poro+aja, $a #eenje po!tparta#ne -emoraije i a#akto!ta$e.

/.Farmakoterapija "en!kim po#nim -ormonima.Farmakoterapija mukim po#nim -ormonima i ana*o#icima

'0. Antiaritmici aritmije kao po!#e%ica interakcija i ne"e#jeni- %e#o&anja #eko&a.//. eenje neuropat!ko *o#a./. eenje ko#ika./2. K#iniki $naajne interakcije SAI i %rui- #eko&a./4. K#iniki $naajne interakcije antiepi#eptika.

'.Terapija akutno riniti!a.

. eenje tro&anja atropinom i !kopo#aminom2. eenje tro&anja in-i*itorima -o#ine!tera$e.5. eenje inkontinencije mokrane *eike.4. Terapij!ka primena *otu#inim tok!ina.

21. ekomp#iko&ane infekcije urinarno trakta6 u$ronici, terapij!ki pri!tup.2'. Komp#iko&ane infekcije urinarno trakta6 u$ronici, terapij!ki pri!tup.2. Anti*akterij!ki #eko&i u #eenju intraa*%omina#ni- infekcija.22. Anti*akterij!ki #eko&i u #eenju o!teomije#iti!a.

25. eko&i u terapiji *enine -iperp#a$ije pro!tate6 po%e#a, me-ani$am %ej!t&a i

principi primene24. eko&i u terapiji *enine -iperp#a$ije pro!tate6 ne"e#jena %ej!t&a, interakcije27. eko&i u #eenju erekti#ne %i!funkcije6 me-ani$am, %ej!t&a, in%ikacije50. eko&i u #eenju erekti#ne %i!funkcije6 ne"e#jena %ej!t&a, interakcije51. eko&i u #eenju -#ami%ija#ni- infekcija.5'. Profi#aktika primena anti*iotika.

7'. eko&i u terapiji ank!io$no!ti73. eko&i u terapiji ne!anice7. Sta*i#i$atori ra!po#o"enja100. Terapij!ka primena !pa$mo#itika10/. Terapija u#cero$no ko#iti!a1'. Farmakoterapij!ka primena kortiko!teroi%a88. 9p!tipacija i %ijareja

.


2/38

1. Poremeaj funkcije titaste lezde kao posledica primene lekova

it-ium: Koristi se kao lek izbora u akutnoj maniji i kod bipolarnih ( manicno-depresivnih poremecaja ) Manicna fazalek je lithium, a u depresivnojantidepresivi.

Lithium je lek male teraprijske sirine. ovodi do strume jer se takmici sa jodom nareceptorima.

Amio%aron! "pada u antiaritmike ### $rupe. eluje na pretkomore # komore. anas jenajvise koristeni antiaritmik. %&'# --- h aritmija nakon akutno$ infarkta miokardaamiodaron se daje #.* a#i ra!t&oren !amo u ra!t&oru #uko$e. ( +e rastvarati sa +al. / jer stvara precipitate, pa je nje$ova aktivnost minimalna. )

eluje na meta*o#i$am !tita!te $#e$%e jer sadrzi 30 ; jo%a u !e*i. "precavapretvaranje 0 u 1 na periferiji, takodje sprecava vezivanje 0 za receptore namembarni perifernih celija, # vrsi inhibicuju vezivanja za 1 nuklearni receptor. ( 10 ;

pacijenata razvija ?, a tek ' ;?.

In-i*itori tiro$in kina$e- Koriste se u terapiji mali$niteta. ( Imatini*:me!i#atefikasan lek protiv hronicne $ranulocitne leukemije ). #K #zazivaju prolaznu supresijulucenja "2, te 0 / pacijenata lecenih ovim lekom razvija ?.

Interferon A! Koristi se kod 2epatitisa 3 i , Kasosi sarkoma, Leukemije4 nekihpacijenata izaziva autoimunu reakciju ( ekspresiju &$ na tireocitima, na koje rea$uju -L5m ) te dovodi do Interferonom in%uko&ano tireoi%iti!a.

2. Lekovi u lecenju dijabetes insipidusa

iabetes inspidus predstavlja nesposobnost bubre$a da koncentruje urin, saposledi6nim pove7anim izlu6ivanjem urina i 6esto$ mokrenja (poliurija) i poja6ano$ose7aja 8e9i (polidipsija). 'a apsorpciju odre9ene koli6ine vode u bubrezima od$ovoranje antidiurezni hormon (&2) ili vazopresin.

*azopresin ispoljava antidiuretsko i vazopresorno dejstvo preko *: i *;

receptoa. %ad ekstracelularno$ volumena i pove7anje osmolarnosti plazme jesu stimulusiza nje$ovo osloba9anje. sabirnim kanali7ima bubre$a se vezuje za *; receptore, papreko c&M%-a otvara akvaporine, te tako dovodi do smanjenja sekrecije vode< koncetrujeurin, zadr8ava vodu u or$anizmu.

*: receptori se nalaze u krvnim sudovima, a vezivanjem za njih, dovodi dokontrakcije krvnih sudova i pove7anja koncentracije faktora *###.

sled nedostatka vazopresina, javlja se oboljenje %ia*ete! in!ipi%u! i tocentra#no tipa, a terapija ovo$ oboljenja se sprovodi sintetskim oblikom vazopresina !


3/38

%e$mopre!in, koji se mo8e davati i.v, i.m, in, a ima izra8eno antidiurezno dejstvo.koliko &2 nedostaje samo delimi6no, mo8e se dati kar*ama$epin, to jeantikonvulziv, koji dovodi i do poja6ano$ lu6enja &2.

=%ostoje sintetski preparati vazopresina sa izra8enim vazokonstriktornimdelovanjem, koji se na primer koriste u spre6avanju krvarenja iz variksa> lipresin,

terlipresin.Me9utim, diabetes insipidus mo8e da nastane i kao posledica nerea$ovanjabubre8nih receptora na postoje7i &2, a ovaj tip # jeste nefroeni, preriferni. Kodovo$ oblika terapija je manje efektna, sve zavisi od stepena nerea$ovanja bubre$a navazopresin. erapija nefro$eno$ # se sprovodi tia$i%nim %iureticima (zasniva se napove7anoj koncentraciji +a u sabirnim kanali7ima, zbo$ blokade nje$ove apsorpcijetiazidima u distalnim tubulima< zbo$ razlike u $radijentu, deo +a se zajedno sa vodomapsorbuje u sabirnim kanali7ima i tako se ipak manje vode izlu6i kod onih koji ne rea$ujuna &2).

3.Lekovi za indukciju poroaja za le!enje postpartalne "emora#ije i

#alaktostaze.

9k!itocin@stvara se u hipotalamusu, a luci se iz zadnje$ reznja hipofize. Koristi se zaindukciju porodjaja # sprecavanje postpartalne hemora$ije. ( ?n povecava kontraktilnost

tela uterusa, a dilataciju cervi@a. )

Pro!ta#an%in =1, =' u obliku $ela ( mi!opro!to#, %inopro!ton ) nanose seintrava$inalno u predelu cervi@a. %ovecavaju kontraktilnost uterusa, a dilataciju cervi@a.

A#ka#oi%i ra$ene #a&ice:( =rometrin ) smatra se simpatolitikom. #zaziva jakekontrakcije te se koristi za indukciju porodjaja i lecenje postpartalne hemora$ije.Ar$ometrin se mo8e davati per os, intramuskularno ili intravenski. eluje veoma brzo, aefekt traje 1-B sati..

Kod $alaktostaze koristi se na$a#ni o*#ik ok!itocina ( stim. istiskivanje mleka ) ipro#aktinkoji dovodi do rasta tkiva dojki i stimulise laktaciju uz prisustvo ostalihpolnih hormona.+apomena> Astor$en povecava osetljivost na oksitocin.


4/38

2. $armakoterapija enskim polnim "ormonima

1. =!troeni 6 %rirodni estro$eni se sintetisu pod uticajem nacaj e!troena 6 Cazvoj primarnih i sekundarnih seksualnih karakteristika zena. menst. ciklusu kontrola prve faze hiperplazije endometrijuma

toku trudnoce hipertrofija miometrijuma # rast dojki.

In%ikacije 6 2ipo$onadizam, te$obe u postmenopauzi ( profila@a osteoporoze ), stanjaposle ovarijektomije, disfunkcionalna krvarenja, kontracepcija.

e$e#jena %ej!t&a 6 Dlavobolja, mucnina


5/38

?setljivost dojki, edemi, porast tezine,adenomi jetre. %ovecana koa$ulabilnost krvi i opasnost od p#ucne em*o#ije u$otrajna primenaopasnost od insulta, infarkta, u mamae-uteri.

pre primene kod pacijentkinje proveriti > %ostoji li trudnoca, insuff. Eetre,

estro$en-zavisni tumori, nedija$nostikovano va$inalno krvarenje,tromboembolijska bolest. "to su apsolutne kontraindikacije FFF

&ko je potrebno za prevenciju osteoporoze danas se koriste modulatori estro$enskihreceptora ( RA9KSIF= ) koji blokira estro$enske receptore na nivou dojke i uterusa,a stimulise ih na nivou kosti. ( +a taj nacin se povecava $ustina kostiju inhibicijomosteoklasta, a na nivou dojke i uterusa se iskljucuje rizik od mali$niteta ). *idi terapijuosteoporoze F

'. Proe!teron i e!taeni

%ro$esteron je prirodni $esta$en koji se luci iz zuto$ tela, posle rupture folikula, tj. dru$om delu menstrualno$ ciklusa. %riprema endometrijum za implantaciju, ako onaizostane, zuto telo atrofira, na$lo se smanjuje nivo pro$esterona i nastaje menstruacija.&ko se desi implantacija, pre$esteron se i dalje luci i deluje inhibitorno na hipotalamus ihipofizu G inhibicija lecenja DnC2, H"2,L2 G prestanak ovulacije.

toku trudnoce placenta preuzima hormonsku aktivnost i luci Astro$ene i %ro$esteron.

a bi se ispoljila aktivnost pro$esterona, prvo mora da deluje odredjena kolicinaestro$ena, jer on stimulise sintezu pro$esteronskih receptora.

%ostoje dve $rupe $esta$ena > 1. Proe!teron i njeo&i %eri&ati ( $estonoron i linestenol,kao i najnovija 1. $eneracija %e$oe!tre#, e!to%en)

'. Beri&ati te!to!terona ( noreti!teron, nore!tre#@inje$ov najaci izomer #e&onore!tre# ). Kao i ostaliizomeri nor$estrela.

In%ikacije 6 disfunkcionalna krvarenja iz materica, dismenoreja, amenoreja,endometrioza, premenstrualni sindorom, kao i kombinacija sa estro$enima u ciljukontracepcije.e$e#jena %ej!t&a6 akne, mucnina, napetost dojki, po$orsanje hemoroida, epizode

depresije, smanjenje libida, porast telesne tezine, adenomi jetre.

pre primene kod pacijentkinje proveriti > postoji li insuff. Eetre, tumori dojke ili$enitalnih or$ana, nedija$nostikovano va$inalno krvarenje, tromboembolijskabolest, aler$ija na $esta$ene, "to su apsolutne kontraindikacije FFF


6/38

3. 9ra#ni kontracepti&i

?d e!troena u svim preparatima je %&'('L%)&*+,'-L, a od e!taenaB=>9C=STR=DDC=ST9B=DD=E99RC=STR=DD9R=TIST=R9.

"to preparat ima manju koncentraciju estro$ena, ima manje i nezeljenih dejstava. & zbo$virilizacije koju izazivaju $esta$eni preporucuju se oni koji je najmanje izazivaju, a to suoni koji sadrze $esta$ene 1. $eneracije %e$oe!tre#ili e!to%en. ( oba uslova ispunjava9C=ST ). Mora se paziti da pacijentinja nema predispozicuju za nastanak venskihtromboza, jer ih bas %e$oe!tre#ili e!to%en najcesce izazivaju. ?nda ukoliko se mo$ukoristiti uopste, koristimo preparate koji sadrze $esta$ene ;. $eneracije#e&onore!tre#Dnoreti!teron.

Me-ani$am %ej!t&a 6 "precavaju ovulaciju, jer deluju na sam pocetak spre$e,inhibicijom lucenja DnC2. akodje smanjuju motilitet tuba i z$usnjavaju cervikalnusluz.

e$e#jena %ej!t&a 6 1:#aa 6 mucnina, povracanje, $lavobolja, povecanje tezine,promene libida, depresivno raspolozenje, amenoreja, tackasta krvarenja.

':Te!ka 6 Cazvoj tromboembolije, hipertenzije, poremecajfunkcije jetre, nastanak adenoma jetre.


7/38

. .$armakoterapija mukim polnim "ormonima i anabolicima

1. Te!to!teron i njeo&i %eri&ati ( me!tero#on, !tano#on )

In%ikacije > 2ipo$onadizam kod muskaraca, retko anemija kod mijelofibroze #an$ioedem.e$e#jena %ej!t&a 6 Ko% mu!karaca! #nhibicija H"2,L2, time # spermato$eneze.

Ko% %ecaka:prestanak rasta usled zatvaranja epifiznih hrskavica Ko% $ena:maskulinizacija # inhibicija funkcije ovarijuma

Kontrain%ikacije 6 a prostate, edemi, epilepsija, mi$rene, ostecenja bubre$a i jetre.

'. Antian%roeni

#nhibiraju dejstva testosterona, kod raznih in%ikacija kod muskaraca>/iperseksualnostseksualne devijacije beni#na "iperplazija prostate i kod 0a prostatae.

Kod zena se koriste kod > tesko# oblika akni sindroma policisticni" jajnika.

'a 6 In-i*itori !ekrecije te!to!terona ( u!ere#in, Co!ere#in, afare#in ) su

analozi DnC2 inhibitori sekrecije H"2 i L2. ?vo se zove Ihemijska kastracijaJ kodbolesnika sa Ga pro!tatae.

'* 6 In-i*itori akti&acije te!to!terona ( Fina!teri%, %uta!teri% ), inhibiraju L-reduktazu i konverziju testosterona u dihidrotestosteron, koji je od$ovoran za *eninu-iperp#a$iju pro!tatae.

'c 6 In-i*itori !inte$e te!to!terona ( Ketokona$o# ) &ntimikotik koji inhibira 0, i ::,: 3-hidro@ilazu # inhibira sintezu svih steroidnih hormona.

'% 6 In-i*itori %ej!t&a an%roena ( Giproteron ) kod najtezih oblikahiperseksualnosti.

3. Ana*o#ici

o su sintetski andro$eni ( an%ro#on, !tana$o#o# ). #zazivaju povecanje misicne #kostane mase. In%ikacije > #scrpljenost or$anizma i terminalne faze bole


8/38

.&erapija akutno# rinitisa

a. )istemski deluje> 1. P!eu%oefe%rin ( kod nas u kombinaciji saibuprofenom( pazi na aler$iju na brufen ) kao Befrino# ) spada u simpatomimetike.

#ndikacije> a#erij!ki i &a$omotornirinitis.

?prez > stariji od B $od.dijabeticari, upotr. i$italisa, infarkt miokarda, astma.

Kontraindikacije > preosetljivost, inhibitori M&?, $laukom usko$ u$la, 2#%ACA+'#E&,insuff. "C&, bubre$a, bolest stitaste zlezde, otezano mokrenje, $raviditet, dojenje.

;. Si!t. Anti-i!taminici 6 dajemo ih kod aler#ijsko# rinitisa.?sim aler$ijsko$rinitisa koriste se i kod medikamentozne urtikarije, kao i uboda insekta.


9/38

(orata%in+ajbolji 2: antihistaminik. #zaziva najslabiju sedaciju. Koristi seorata%in t*#. a 10m 181. kod odraslih, a kod dece ispod 1 k$. Pre!!in !irupmD%an. ( mHm# ).

3. Kortiko!teroi%i (beklometazon, flutikazon )

/. Sta*i#i$atori ma!tocita (+a-hromo$likat )

b. Lokalno deluju :

:. ( a$a#ni %ekone!ti&i) 9k!imeta$o#in, afa$o#in, K!i#ometa$o#in, Feni#efrin.?prez > +e duze od dana zbo$ atrofije sluznice nosa. Mo$uce palpitacije.

Kontraindikacije> preosetljivost, $laukom usko$ u$la.;. ok. Sta*i#i$atori ma!tocita( +a-hromo$likat ) Kod nas kao Ei&i%rin !prej 0@Ndan usvaku nozdrvu.

1. ok. kortiko!teroi%i ( 3eklometazon ) Kod nas kao econa!e 0@Ndan u svakunozdrvu.

. Le!enje trovanja atropinom i skopolaminom

"imptomi trovanja > Mi%ria$a, fotoo!et#ji&o!tSu&e !#u$nice, !u&a ko$aTa-ikar%ija9p!tipacija, AnurijaPoremecaj !&e!tiMa#ina -ipertermija ( najznacajniji znak trovanja, veoma opasna,jer je tem. povisena, a odavanje toplote znojenjem spreceno. 2hladni oblozi etanola i vode.

erapija trovanja>

Fi$o!timin@jer prolazi hemato-encefalnu barijeru za razliku od neosti$mina. ( spadau reverzibilne parasimpatomimetike )

en$o%ija$epini ( osim fenotiazina ) O simptomatska terapija.


10/38

. Le!enje trovanja in"ibitorima "olinesteraze

#nhibitori holinesteraze su In%irektni para!impatomimetici, dele se na >

:. Cezerzibilne ( Adrofonijum-koristi se za d$. Mijastenije $ravis. Hizosti$min-kod trovanja atropinom +eosti$min-2 miastenije i paraliticko$ ileusa. %iridosti$min-2 miastenije i paraliticko$ ileusa. Karbaril )

;. #reverzibilni ( #nsekticidi, or#anofosfati, nervni bojni otrovi )

2 trovanja >

Pr&o &e!tacko %i!anje.

?nda ako je doslo do trovanjareverzibilniminhibitozima &chA --- dati ATR9PIAtropin ima !uprotan efekat aceti#-o#inu.&ko je doslo do trovanjaire&er$i*i#niminhibitorima &chAPRAIB9IM%ralido@im ponovo aktivira acetilholin esterazu.reba $a dati sto pre.

+akon primene antidota dati BIA>=PAMkao antikonvulzivni lek.

4. Le!enje inkontinencije mokrane beike

Kontraktilnost mokracne besike je pod kontrolom parasimpatikusa, pri cemu oslobodjeniacetilholin stimulise M1 receptore $latke muskulature ( m.detrusor v.u ).

"pazmolitici koji deluju na hiperreaktivnu m.besiku su > Barifenacin ( 5, m 181 )

To#tero%in

Tro!piumaj!e#ekti&niji je Barifenacin.

?vi su lekovi osnov lecenja. ?prezno dozirati zbo$ ne$e#jeni- %e#o&anja6( suvoca usta, opstipacija, retencija mokrace, reflu@ $astro-oesoph. )

= kod zena je ipak najcesca stres inkontinencija ( ispustanje odredjene kolicine urinaprilikom kaslja, smeha, na$lih pokreta ) 'a to se koriste spec. vezbe, mo$uca i hirur$ija.


11/38

5. &erapijska primena spazmolitika

Kao spazmolitik danas se koristi sintetska zamena skopolamina, tj. Skopo#amin:*uti#*romi%. ( u!copan ). #ma 0-+ atoma u sastavu i ne prolazi u +".

In%ikacije > i#ijarne, rena#ne, cre&ne ko#ikeF Bi!menoreja.

Kontrain%ikacije 6 %araliticki ileus, stenoza pilorusa, $laukom, mijastenija $ravis #hipertrofija prostatae.

e$e#jena %ej!t&a 6 "uvoca usta, opstipacija, otezano mokrenje, bradikardija.

Bo$e per o! /8'0 m. eca B-:; $od. 1 @ : m$.%arenteralno samo odraslima '0m i.&, i.m ponoviti za pola sata pp.

16. &erapija ulcerozno# kolitisa

Lecenje zavisi od stadijuma bolesti, krece se od Amino!a#ici#atau pocetnoj fazi, pa sekombinuju sa Kortiko!teroi%imau umerenom obliku, da bi se u najtezim oblicimakoristili Imuno!upre!i&i i Monok#ona#na antite#a. 'a lecenje komplikacija( fisure, perianalni apscesi koriste se antibiotici i to Metronidazol O iproflo@acin ).

10.1 Amino!a#ici#ati ( Su#fa!a#a$in, Me!a#a$in )10.' Kortiko!teroi%i ( Pre%ni!onDu%e!oni% per os kod umerenih oblika. &Meti#pre%ni$o#on i.& kod teskih )

10.3 Imuno!upre!i&i ( A$atioprin, Metotre8at )+ose rizik od leukopenije.

10./ Monok#ona#na At ( io#o!ka T


12/38


13/38

e$e#jena %ej!t&a>

'n"ibitori L8reduktaze ( Fina!teri% ). Arektilna disfunkcija, smanjenje libida,vrto$lavica, astenijea, aler$ija, pospanost.

Interakcije > L1 adrener#icki anta#onisti. ?rtostatska hipotenzija. ejstvo poja6avaju&A inhibitori, anta$onisti an$iotenzina ##, diuretici, dopaminoner$ici, nitrati,antidepresivi, antipsihotici, alkohol, sedativi i anestetici, anksiolitici, hipnotici, beta-blokatori, blokatori a-kanala, hipotenzivni efekt anta$onizuju> +"L, kortikosteroidi,estro$eni i pro$esteron (kombinovani oralni kontraceptivi).

1. (ekomplikovane infekcije urinarno# trakta7 uzro!nici terapijski

pristup.

+ekomplikovane infekcije su najcesce kod zena u $enerativnom periodu. $lavnomse radi o roc5stitisu. ( kod muskaraca je pridruzen i %rostatitis ).

9zrocnici> A. colli Q / slucajeva. %otom Klebsiella, Anterococcus, "eratia, %roteus. %aznja ( este su i hlamidia N Donokok, a th je razlicita )

&/ > reba pokrivati ocekivani spektar. Lek treba da se koncentruje u mokraci.%lazmatska koncentracija bitna samo kod p5elonephritisa.

&ko nema aler$ije na sulfonamide poceti >:. rimetoprim-sulfameto@azol ( actrim t*#. a /40m '8') 1 dana.

&ko ima kontraindikacije za 3actrim, ili neuspeh 2, onda :%,+( od sledeci">;. iproflo@acin tbl. a ;m$ ;@: ( fluorohinolon )1. +itrofurantion tbl. a :m$ 0@: ( uroantiseptik )0. efale@in caps. m$ 0@: ( opciono ;@; )

)vi se koriste po 3 dana kod nekomplikovani" '9&.

1. ;omplikovane infekcije urinarno# trakta7 uzro!nici terapijski pristup.

Komplikovane # se cesce javljaju kod >

?soba sa anatomski i funkcionalno izmenjenim urotraktom, muskaraca, starijih osoba,dijabeticara, trudnica i osoba sa imunodeficijencijom.

esto su rekurentne, obavezana je 9*'(-;9L&9*+, a pocetna &/ traje 81 dana.


14/38

?$rocnici > A. colli, %roteus, Klebsiella, itrobacter, Pseudomonas "taph.aureus,andida.

%ravilo je da tre*a #eciti !&e !imptomat!ke I?T, a asimptomatske ( samo O urinokultura

) izricito kod > trudnica, novorodjencadi, predskolske dece sa anomalijama urotrakta, i preuroloskihN$inekoloskih zahvata.

T< 6 Hluorohinoloni, afalosporini ##N### $eneracije, +mino#likozidi,%iperacilinNtazobactam. ( od :-;: dan u zavisnosti od leka )

Profila


15/38

efalosporini ### $en. ( eftria@on ) N %iperacilin-tazobactamN Karbapenemi N&mino$likozidi ( amikacin )O Dlikopeptidi N Metronidazol.

1. +ntibakterijski lekovi u le!enju osteomijelitisa.

zro6nici mo$u biti nespecifi6ni ili specifi6ni, pa se, prema uzro6nicima osteomijelitis ideli u dve $lavne $rupe>

ne!pecifine infekcije ( najcesci )!pecifine infekcije(3, sifilis, tifus, lepra)

zrocnici > +ajcesci Stap-. Aureu!., zatim "treptococcus, P!eu%omona!,redje A.coli.

&/ > 2irurska Medikamentozna >

:. &ko je uzrocnik meticilin osetljiv "taph.aureusMeticilinN+afcilin;. &ko je uzrocnik MC"& ! *ankomicin1. "treptococcus- %enicilin D


16/38

0. Dram- ( iproflo@acin ). "erratia N %seudomonas-piperacilin-tazobaktam i $entamicin.B. &naerobi- KlindamicinN Metronidazol

;lini!ki zna!ajne interakcije ()+'L i dru#i" lekova.

&cetilsalicilna kiselina>:. mo8e potencirati ne8eljena delovanja lekova sa kojima se istovremeno primenjuje

alkohol i $likokortikoidi ! oPte7enje sluznice $it ! a oralni antikoa$ulantni lekovi ! varfarin, acenokumarol ! pojava krvarenja, zbo$

istiskivanja iz veze sa proteinima plazme oralni hipo$likemici (derivati sulfonilureje) ! ve7a verovatno7a nastanka

hipo$likemije, zbo$ istiskivanja iz veze sa proteinima plazme Litijum ! poja6ava mu toksi6nost, jer mu smanjuje izlu6ivanje preko bubre$a

;. mo8e umanjiti njihov terapijski od$ovor lekovi u le6enju $ihta &A inhibitori diuretici

1. +eophodnost istovremene primene sa dru$im lekovima> klopido$rel (dvostruka antia$re$aciona th)

&erapijska primena botulinsko# to


17/38

oslabljuje sna$u miPi7a i spre6ava nje$ovo $r6enje. %otpuni u6inak le6enja po6inje 1-dana po primeni (kod nekih bolesnika odmah), i traje tri do 6etiri meseca.

3otulinski to@in se primenjuje i kod hiperhidroze.o je stanje koje se karakteriPelokalizovanim ili $eneralizovanim prekomernim znojenjem, koje prevazilazi potrebeor$anizma za re$ulaciju telesne temperature preko znoja. 3otulinski toksin kod ovo$

poreme7aja se primenjuje u obliku intrakutanih ili intra$landularnih injekcija koje seubriz$avaju u pazuPne 8lezde i ko8u. ?n inhibira sloba9anje acetilholinau holiner$i6nimnervima koji inerviPu znojne 8lezde i tako smanjuje produkciju znoja.

*e7ina bolesnika vrlo dobro podnosi le6enje botulinskim toksinom, a u malo$broja bolesnika mo$u se javiti bezopasne, bla8e i prolazne nuspojave na mestu aplikacije.?d + zabele8eno je lokalizovan bol, inflamacija, parestezija, hipoestezija, otok, eritem,lokalizovana infekcija, krvarenje iNili i modrica, koji mo$u biti povezani sa primenominjekcije. 3ol vezan za ubod iNili uznemirenost mo$u rezultirati vazova$alnimod$ovorom, uklju6uju7i prolaznu simptomatsku hipotenziju i sinkopu. Droznica isindrom $ripa tako9e su zabele8eni posle injekcija botulinsko$ toksina.

Lekovi u le!enju erektilne disfunkcije

%rema definiciji evropske uroloPke asocijacije (A&), erektilnadisfunkcija (A)kod muPkaraca predstavlja trajnu nemo$u7nost postizanja i odr8anja erekcije dovoljne daobezbedi zadovoljavaju7u seksualnu aktivnost.

a bi le6enje A bilo adekvatno potrebno je najpre odrediti pravi uzrok oboljenja.A mo8e biti vaskulo$ena, psiho$ena, neuro$ena, anatomska, hormonalna i jatro$ena.Kod pojedinih vrsta A le6enjem se mo8e posti7i i izle6enje, dok kod pojedinih nijemo$u7e posti7i trajno izle6enje, ali se mo$u uspePno le6iti. 'a ve7inu pacijenata

neophodna je promena na6ina 8ivota i eliminacija faktora rizika za A 6ime sepoboljPava i opPte stanje zdravlja. okazano je da u mno$im slu6ajevima medikamentnaterapija u kombinaciji sa promenom pojedinih 8ivotnih navika daje povoljne terapijskerezultate.

%rva linija terapije je oralna farmakoterapija inhibitorima fosfodiesteraze (%A).?vi preparati deluju u kavernoznom telu penisa pove7avaju7i arterijski protok,relaksaciju $latkih miPi7a i vazodilataciju i tako potpoma8u erekciju. +ajpoznatijipreparati iz ove $rupe su sildenafil, tadalafil i vardenafil. ?ni nisi inicijatori erekcije, ve7deluju samo uz seksualnu stimulaciju. Kod ve7ine pacijenata navedeni preparati dajupovoljne terapijske efekte, ali zbo$ kontraindikacija (kardiovaskularna oboljenja ikoriP7enje nitrata) moraju se koristiti samo uz preporuku i savet lekara.

)ildenafil

"ildenafil je lek koji slu8i za oralnu terapiju erektilne disfunkcije.HizioloPki mehanizam od$ovoran za erekciju penisa uklju6uje osloba9anje azot

oksida (+?) u kavernozno telo za vreme seksualne stimulacije. &zot oksid zatim aktiviraenzim $vanilat ciklazu, Pto kao rezultat ima poviPen nivo cikli6no$ $uanozin -monofosfata (cDM%), Pto dovodi do relaksacije $latkih miPi7a u kavernoznom telu iomo$u7ava dotok krvi, a enzim fosfodiestetaza razla8e cDM%.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B6%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%86%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BB%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B6%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%86%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BB%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD


18/38

"ildenafil nema direktan relaksantni efekat na izolovano kavernozno telo, alipotencira relaksantni efekat +? na ovo tkivo na slede7i na6in>

sildenafil je mo7ni i selektivni inhibitor cDM% specifi6ne fosfodiesteraze tip (%A) u kavernoznom telu, $de je %A od$ovoran za raz$radnju cDM%-a. Kada je+?NcDM% put aktiviran, Pto se dePava u toku seksualne stimulacije, inhibicija %A

sildenafilom ima za rezultat pove7anje nivoa cDM% u kavernoznom telu. +a taj na6in, uprirodnim okolnostima, tj.uz seksualnu stimulaciju, ponovo uspostavlja erektilnu funkcijupove7anjem dotoka krvi u penis.

Terapij!ke in%ikacije6Le6enje muPkaraca sa erektilnom disfunkcijom, a da bi dejstvo bilo efikasno, neophodnaje seksualna stimulacija. zima se po potrebi, pribli8no sat vremena pre seksualneaktivnosti.

Kontrain%ikacije%reosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koji dru$i sastojak leka. skladu sa

poznatim efektima na metaboli6ki put azot oksid +?Ncikli6ni $uanozin-monofosfat(cDM%), pokazalo se da sildenafil potencira hipotenzivne efekte nitrata, te je zbo$ to$akontraindikovana nje$ova primena sa donorima azot oksida (kao Pto je amil nitrit) ilinitrata u bilo kom obliku.

Lekove koji se koriste u terapiji erektilne difunkcije, uklju6uju7i sildenafil, netreba primenjivati kod pacijenata kod kojih se ne savetuje seksualna aktivnost (npr.pacijenti sa tePkim kardiovaskularnim poreme7ajima kao Pto su nestabilna an$inapektoris ili tePka sr6ana insuficijencija).

"ildenafil je kontraindikovan kod pacijenata kod kojih postoji $ubitak vida najednom oku zbo$ nearterijske prednje ishemijske opti6ke neuropatije (skra7eno +?+).

e"e#jena %ej!t&a+aj6eP7a ne8eljena dejstva sildenafila u klini6kim ispitivanjima bila su> $lavobolja, naleticrvenila, dispepsija, poreme7aj vida, nazalna kon$estija, vrto$lavica i poreme7ajkolorno$ vida (percepcije boja).

=%re zapo6injanja farmakoloPke terapije neophodno je uzeti anamnezu i uraditi lekarskipre$led radi postavljanja dija$noze erektilne disfunkcije i odre9ivanja potencijalnihuzroka. Lekar tako9e treba da razmotri stanje kardiovaskularno$ sistema svojihpacijenata.

Interakcije"ildenafil potencira hipotenzivno dejstvo nitrata i nje$ova primena sa donorima

azot oksida ili nitrata u bilo kom obliku je zbo$ to$a kontraindikovana. "li6no, ovaj lekpotencira i posturalno hipotenzivno dejstvo alfa blokatora te je u tom slu6aju neophodanoprez.

+e preporu6uje se istovremena primena sildenafila i ritonavira (inhibitora 2#*proteaze), jer je ovaj veoma sna8an inhibitor c5t%0.


19/38

Profilakti!ka primena antibiotika

&ntibiotska profilaksa podrazumeva kratkotrajnu, efikasnu, neto@i6nu primenuantibiotika u ciju pervencije infekcije specifi6nim mikroor$anizmima ili eradikacija raneinfekcije. %rimenjuje se u situacijama kada je zaista dokazana njena efikasnost kao i kadapotencijalna korist znatno prevazilazi mo$u7i rizik preventivne primene ab.

%rofilaksa mo8e biti hirurPka i nehirurPka (kod valvularnih lezija, kod

imunokompromitovanih, transplantacije, primene citostatika...)

:. a je antibitik aktivan protiv naj6eP7ih pato$ena zastupljenih u predeluintervencije

;. a je efikasnost dokazana1. %rimenjena doza mora dosti7i M#K za suspektne pato$ene0. %imena u Pto kra7em kursu ! idealno jedna doza. #zabrati ekonomski povoljniji ab, a skuplji su rezervisani kod rezistentnijih mo

Cizici> aler$ije, anafilaksa, dijareja, pseudomombanozni koliktis, povecanje rezistencije

mikroba ili stvaranje multirezistentnih sojeva...#zbor antibiotika>efalosporini # ili ## (cefazolin, cefuroksim) se primenjuju kod najve7e$ brojaintervencija, u kolorektalnoj hirur$iji se dodaje i metronidazol. &lternativno, primenjujuse amino$likozidi, klindamicin i vankomicin (kod visoke stope MC"&)?ptimalna profilaksa podrazumeva intavensku primenu izabrano$ ab. u jednojstandardnoj dozi u intervalu ne du8em od 1 ! B min pre po6etka intervencije. odatne


20/38

ili ponavjlane doze ab su opravdane kod produ8enih intervencija ili zna6ajno$intraoperativno$ $ubljenja krvi.

e-irurka profi#ak!a+ehirurPka profilaksa uklju6uje primenu ab u ciju prevencije kolonizacije ili

asimptomatske infekcije, nakom kolonizacije ili inokulacije pato$ena, ali pre razvojsbolesti.Cizi6nu populsciju 6ine osobe>- "a kon$enitalnim sr6anim anomalijama ili valvuvalrnim disfunkcijama- *ePta6kim valvulama- %rethodnom anamnezom o bakterijskom endokarditidu- %rolapsom mitralne valvule sa re$ur$itacijom

%rofilaksa bakterijsko$ endokarditisa se primenjuje kod stomatoloskih proceura, kodkojih mo8e do7i do $in$ivalno$ krvarenja, kod tonzilo i adenektomije, procedura kojeukljcuju respiratornu mukozu i ri$idne bronhoskopije. &moksicilin, cefaleksin,klindamicin, aziromicin ili klaritromicin su ab izbora kod ovih intervencija. %rimenjuju se

per os u jednoj dozi sat vemena pre intervencije ili najvise dva sata nakon intervencije.Kod procedura u D#-u ili t-u se ne preporu6uje profil. bakt. endokarditisa osim ako nepostoje infekcije u pomenutim sistemima. ada bi trebalo primeniti ab i to oni koji suaktivni protiv enterokoka ! ampicilin ili vankomicin O $entamicin, u : dozi pola sata preintervencije.

&b se primenjuju i u profilaksi kod rizi6nih imunokompromitovanih osoba !transplantacije or$ana, hmioterapija, leukemija, " ! $de poseban problempredstavljaju oportunisti6ke infekcije 6iji su uzro6nici M5cobacterium i %neumoc5stis.&zitromicin ili klaritromicin, odnosno kotrimoksazol su lekovi izbora efikasni uprevenciji ovih infekcija.

Kod profilakse bakerijemije nakon splenekotomije mo$u7a je imunoprofilaksa

(vakcina) na naj7eP7e uzro6nike ! pneumkok, hemofilus i menin$kok. ?d ab mo$u seprimeniti penicilin v, amoksicilin, amoksiklav, eventualno kotrimoksazol ili klaritromicinkod aler$ija na penicilin.%s. iz infektivnih a i ne$de iz farme smo radili da se prevencija menin$okokno$menin$itisa radi davanjem rifampicina.

%rofilaksa urinarnih infekcija - rekuretnte su ako ih ima viPe od tri za $odinudana ! kotrimoksazol ili nitrofurantoin.

Le!enje anafilakti!ko# oka

&nafilakti6ni Pok, $eneralizovana anafilakti6na reakcija, je na$la aler$ijska reakcija (potipu #), koja nastaje u toku jedno$ do minuta, naj6eP7e posle primene lekova,kontrastnih sredstva ili nehumanihbelan6evina. +eposredni uzrok anafilakti6no$ Poka,kao i svih aler$ijskih reakcija, su aler$eni koji dospevaju u or$anizam i rea$uju sa ve7postoje7im antitelima(#$A) u njemu. &ler$eni mo$u biti hapteni ili kompletni anti$eni.

Mehanizam reakcije podrazumeva vezivanje uneto$ anti$ena za #$A antitela, koja suvezana na povrPini mastocita, kao posledica prethodne senzibilizacije or$anizma na taj
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B0


21/38

anti$en. %osledi6no dolazi do de$ranulacije mastocita i osloba9anje medijatora od kojihje za anafilaksu najva8niji histamin.

2istamin deluje na $latke miPi7e i 8lezde - dovodi do kontrakcije mm bronha i di$.trakta (2:), stimuliPe 8eluda6nu sekreciju (2;), sna8no relaksira $latke miPi7e krvnihsudova (2: i 2;), a pove7anje kapilarne permeabilnosti dovodi do prolaska proteina

plazme iz te6nosti u ekstracelularne prostore, odnosno dolazi do stvaranja edema.ako9e stimuliPe senzorne nervne zavrPetke (izaziva bol< u +"-u dejsta histamina supreko 2: receptora). 2istamin deluje i na sr6ani rad ! ubrzava $a, ali ovi efekti sumaskirani padom krvno$ pritiska.

=


22/38

&erapija anksioznosti

&nksioznost predstavlja ose7aj bezrazlo8no$ straha, napetosti i teskobe, ose6a neprestanezabrinutosti, koji nastaju kao posledica pove7ano$ tonusa simpatikusa. ?vakvo stanjekoje traje du8e onemo$u7ava osobu da ispunjava svakodnevne obaveze, a 6esto jepra7eno ili udru8eno sa nesanicom. Lekovi izbora su anksiolitici.zroci anksioznosti su razli6iti>

- "tres (psihi6ki, fizi6ki)- "timulatori +" ! a (kofein, amfetamini i dr)- %rekid du$otrajne upotrebe depresora +" !a (alkohola, anksiolitika)- Metaboli6ki poreme7aji ! hiperventilacoija, hipo$likemija, tireotoksikoza4

"imptomi mo$u biti psiholoPki - napetost, strah< i somatski ! palpitacije, bol u prsima,kratah dah, vrto$lavice, disfa$ija, D# smetnje, $ubitak libida, $lavobolja, tremor..&nksiozni poreme7aj nastaje kao posledica slo8enih procesa unutar limbi6ko$

sitema, koji je usko povezan sa ostalim delovima moz$a kao Pto je retikularna formacija,u kojoj se nalaze va8ni centri za re$ulisanje mno$ih funkcija u or$anizmu.

%atoloPka anksioznost nastaje zbo$ poreme7ene ravnote8e izme9u inhibitornih iekscitatornih neurotransmitera uz preva$u ovih poslednjih. neurohemijskoj osnovianksioznosti uklju6en je ve7i broj neurotransmitera, ali su najva8niji $ama - amino -buterna kiselina (D&3&), noraadrenalin (+&) i serotonin.a bi se razumeo mehanizam delovanja benzodiazepina koji redukju anksioznost,potrebno je elementarno znanje o D&3&-er$i6kojtransmisiji. D&3&-er$i6ki neuroni

koristeD&3&-u kao svoj neurotransmiter. D&3& se sintetiPe iz L-$lutaminskeaminokiseline, a vezuje se za dve vrste receptora> D&3& & # D&3& 3.D&3& & su jonotropni, postsinapti6ki receptori, koji olakPavaju vezivanje D&3&

- e, dovode7i do otvaranja l kanala i hiperpolarizacije neurona, Pto za posledicu imasmanjenje razdra8ljivosti. 'a ove receptore se vezuju> benzodijazepini,nebenzodijazepinski a$onisti, barbiturati, alkohol i opPti anestetici.

D&3& 3 su metabotropni erceptori, vezani za D - protein, a uzrokujupresinapti6ku inhibiciju volta8nih a kanala (smanjuju ulazak a i osloba9anjetransmitera), ali i postsinapti6ku inhibiciju pove7anjem provodljivosti za K kanale, 6imesmanjuju postsinapti6ku ekscitabilnost (a$onisita je npr. baklofen, koji se koristi u thspasti6nosti , a uti6e na bol i ko$nitivne funkcije, te je 6esto predmet zloupotrebe).

=>9BIA>=PII3enzodiazepini imaju :,0-benzodiazepinsku strukturu, a brzina nastanka njihovo$dejstva su proporcionalni lipofilnosti, dok du8ina dejstva zavisi od redistribucije imetabolizma. *e7ina se transformiPe u aktivne metabolite, Pto im produ8ava dejstvo(oprez kod starijih). +eki se samo konju$uju, Pto je po$odno kod starijih.


23/38

Metabolizam> ve7ina se transformiPe u aktivne metabolite, pa im je efekat du8i. Mali brojne prelaze u aktivne metabolite, ali se "*# konju$uju i u tom obliku izlu6uju. Kod starijihje metabolizam usporen, ili kod onih kod kojih je jetra oPte7ena, te bi se kod ovihpacijenata trebali primenjivati samo oni 3' koji se metab. $lukuronskom kiselinom(midazolam, loraazepam, oksazepam)

HarmakoloPka dejstva 3' jesu>anksioliti6kosedativno-hipnoti6ko-anesteti6koamnesti6koantikonvulzivnomiorelaksantno

%odela>3' kratko$ dejtva (manje od h) ! midazolam (preanestetik, hipnotik) i triazolam3' srednje du$o$ dejstva ( ! ;0h)>

- lorazepam (anksiolitik, hipnotik, preanestetik)

- klonazepam (antikonvulziv ! antiepileptik)- oksazepam, bromazepam (anksiolitici)3' du$o$ dejstva (du8e od ;0h)

- diazepam (anksiolitik, hipnotik, antikonvulziv)- prazepam4

Klini6ka primena (indikacije)>&nksioznost, nesanica, anesteti6ka premedikacija, anestezija, postoperativna sedacija,epilepsija, konvulzije (tetanus, intoksikacije), miPi7ni spazmi (kod lezije motorno$neurona, akatizije kod primene neuroleptika..), akutna alkoholna intoksikacija iliapstinencijalni sindrom, adjuvantna terapija bola, mu6nine, apstinencijalni sindromi

razli6ite etiolo$ije..+e8eljena dejstva>C#D?+##F ! oprez pri upravljanju volzilima ili rukovanju maPinama

- pospanost, mamurluk tokom dana, ataksija, mm slabost, umor- na$omilavanje kod insuficijencije jetre- amnezija i konfuzija kod starijih osoba- paradoksalna reakcija (razdra8ljivost, a$resivnost, poreme7aj sna4)- siner$izam sa alkoholom i ostalim depresorima +" ! a- tolerancija i zavisnost

Kontaindikacije >- opstruktivna apnea tokom spavanje- poreme7aj disanja, respiratorna insuficijencija- miastenija $ravis- jetrena insuficijencija- aler$ije


24/38

HLM&'A+#L ! specifi6ni anta$onist na mestu vezivanja 3', koristi se u terapijitrovanja 3', aplikuje se intravenski zbo$ efekta prvo$ prolaska kroz jetru. "imptomitrovanja su a$itacija, konfuzija, konvulzije, nesanica ! precipitira apstinencijalni sindrom.Hlumazenil je K?+C+#K?*&+ kod trovanja alkoholom i antidepresivima, jerpove7ava rizik od konvulzija.

ru$i lekovi, koji se koriste u terapiji anskioznosti su>3"%#C?+

- parcijalni a$onista -2:a (to je inhibitorni autoreceptor)- ne izaziva sedaciju, motornu inkoordinaciju, apstinenciju- potrebni su dani, nedelje za ispoljavanje dejstva- +> vrto$lavicea, mu6nina, $lavoboljadisforija

&+#A%CA"#*#- %revashodno kod anksioznoh stanja udru8enih sa depresijom i pani6nim

poreme7ajima- Korite se ""C# i inhibitori M&?-a

&CA+ACD#SK# 3A&-3L?KAC#- Afikasni su kod somatskih simptoma ! smanjuju tonus simpatikusa

Le!enje nesanice

#nsomnija (nesanica) je poreme7aj sna. ?sobe koje pate od insomnije se 6estobude i ne mo$u ponovo da zaspe ili ne mo$u da zaspe uopPte. +aj6eP7e se 8ale da nemo$u da sklope kapke du8e od par minuta ili se prevr7u u krevetu i bude. #nsomnijadovodi do poreme7aja dnevno$ ciklusa, tako da insomanici zamene dan i no7. kolikodu8e traje dovodi do velike psihi6ke i fizi6ke iscrpljenosti i drasti6no smanjuje

koncentraciju. ?na mo8e da postane hroni6na i dovede do trajno$ $ubitka sna, Pto mo8eimati tePke posledice.Lekovi, koji se koriste u terapiji nesanice, su hipnotici, koji olakPavaju nastupanje

sna i koji produ8avaju trajanje sna, ali na 8alost, ovaj san ipak nije fizioloPki, jer je CAMfaza sna pod dejstvom ovih lekova smanjena, tj kra7a.

Lekovi izbora jesu 3A+'?#&'A%#+# ! male doze srednje-du$odeluju7ih 3'.+jima se izbe$ava rano bu9enje ili povratna nesanica, kao i mamurluk slede7e$ dana3&C3#C- *ezuju se za posebna mesta na D&3& a rec (ali odvojeno od 3' mesta),

otvaraju hlorne kanale
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD


25/38

- 3lokiraju ekscitatorno dejstvo $lutamata- eluju i preko volta8nih +a kanala- %okazuju dozno zavisni efekat ! u malim koli6inama deluju sedativno, a u

ve7im hipnoti6kim, a zatim anesteti6ki, te mo$u izazvati komu i depresijuvitalnih centara

- #zazivaju indukciju enzima (interakcije), a to dovodi i do stvaranj tolerancije i+- %ojava zavisnosti ! barbituratni tip (fizi6ka, psihi6ka)- anas se barbiturati ne upotrebljavaju u terapiji nesanice, ve7 se

upotrebljavaju samo kao uvod u anesteziju , kratkotrajnu opPtu anesteziju iliur$entnoj antikonvulzivnoj terapiji !tiopental (ultrakratko dejstvo),-,Q mmolNl optimalnoT:,; mmol opasno> mu6nina, dijarejaNzatvor, vrto$lavica

;mmolNl ! toksi6noF "imptomi predoziranja> remor , ataksija, afazija, konfuzija "truma, hipotireoza +efro$eni # (polidipsija, poliurija) Ademi K*" (tahiakrdija, bradikardija)

- Kontraindikacije> b. insuficijencija, oboljenja K*", hipotireoza- +eophodan oprez kod dehidratacije, poreme7aja koncentracije +a,- # +AC&K#EA> +"LF %otrebna dobra saradnja sa pacijentom, problem je

samoinicijativno prekidanje terapije i relapsF

K&C3&M&'A%#+ (antikonvulziv-antiepileptik)- terpiji akutne faze, kao i u profilaksi- *oditi ra6una o interakcijama, jer je on sna8an idnuktor mikrozomalnih

enzima- + ! krvne diskrazije

*&L%C?#+"K& K#"AL#+&- Afikasna koliko i litijum, ali bezbednije$ profila ! lek izbora< mo8e se koristiti

i u slu6ajemvima refrekternim na Li i u kombinaciji

L&M?C#D#+- Afikasan u prevenciji depresivnih epizoda

+AC?LA%##

&erapija neuropatsko# bola

+europatski bol je vrsta hroni6no$ bola koji je posledica oPte7enja nerava kojinormalno ose7aju bol ili delova nervno$ sistema koji prenose si$nale za bol, poputki6mene mo8dine ili moz$a. ?vaj tip bola nema zaPtitnu funkciju kao akutni bol i zato semora ispravno dija$nostikovati i pravilno le6iti.

3rojna stanja, kao Pto je multipla skleroza ili zadesna povreda, mo$u direktnooPtetiti nerve i dovesti do neuropatsko$ bola. &mputacija ekstremiteta je joP jedan odpoznatih uzroka neuropatsko$ bola (fantomski bol). Celativno 6esto, neuropatski bolmo8e da bude komplikacija dru$ih promena i stanja vezanih za nerve. akva stanjaobuhvataju dijabetes, herpes zoster (neural$ije) ili bol u donjem delu le9a.


27/38

Le6enje neuropatsko$ bola (+3) treba da smanji i otkloni do8ivljaj bola, tepoboljPa funkcije, ne samo fizi6ke sposobnosti za rad ve7 i psihi6ke sposobnosti zanormalan svakodnevni 8ivot.

*e7ina +3 slabo rea$uje na opioidne anal$etike i nesteroidne antiinfalmatornelekove. 3rojne farmakoloPke supstancije su na raspola$anju za le6enje neuropatsko$

bola, ali jasno odre9ena i delotvorna terapija lekovima joP uvek je nedosti8na. Lekovi,koji se upotrebljavaju kod ovih bolova jesu lekovi, koji stabilizuju ili moduliraju funkcijecentralno$ nervno$ sistema, kao Pto su antikon&u#$i&i i anti%epre!i&i , ili antiaritmicipoput blokatora natrijumskih kanala, tj anestetici .

&ntikonvulzivi su naro6ito delotvorni za le6enje +3 koji se opisuje kao $oru7i irazdiru7i. +aj6eP7e koriP7eni lekovi u ovoj kate$oriji jesu> KARAMA>=PI kodneural$ija, zatim CAAP=TI, PR=CAAI se koriste kod dijabetesneneuropatije. EAPR9ATse koristi kod profilakse mi$renskih $lavobolja.

?d antidepresive se npr kod dijabetesne nuropatije koristi B?9KS=TI(inhibitor preuzimanja serotonina i noradrenalina), ali i dru$i, naro6ito iz $rupe &.

'ntrakcije antiepileptika

Apilepsija je poreme7aj funkcije moz$a, a predstavlja na$lo pra8njenje veliko$broja neuronau moz$u Pto dovodi do nastanka epilepti6nih napada. erapija epilepsije jedu$otrajna, a ponekad do8ivotna, a za lekove koji se koriste u le6enju ove bolesti jekarakteristi6no da se u visokom procentu vezuju za proteine plazme i da se metaboliPupreko mikrozomalnih enzima jetre.

'bo$ specifi6nosti antiepilepti6ke terapije i nemo$u7nosti njeno$ na$lo$ prekida,6este su u praksi interakcije sa lekovima 6iji se metabolizam odvija preko istih enzima,

kakav je slu6aj sa nekim antibioticima , kumarinskim preparatima, oralnimkontraceptivima , hipo$likemicima i antiaritmicima . ?d velike je va8nosti poznavanje ipreveniranje mo$u7ih interakcija, u cilju minimiziranja ne8eljenih dejstava, naro6ito onihlekova koji imaju malu terapijsku Pirinu.

'a pojedine antiepileptike, kao Pto su fenitoin, feno*ar*iton, kar*ama$epin,#amotriin i dr. je poznto da su in%uktori mikro$oma#ni- en$ima jetre, dok su&a#proina ki!e#ina i topiramat in-i*itori jetreni- en$ima. Dabapentin i vi$abartinnemaju uticaja na jetrene enzime.

#duktori enzima 7e kod istovremene primene nekih lekova dovesti do smanjanjakoncantracije istih. ako 7e na primer koncenracije kumarinskih antikoa$ulansa,di$oksina, antidepresiva, dru$ih antiepileptika, amiodarona, a i beta blokatora itd. biti

smanjene, Pto je va8no uzeti u obzir, zbo$ u6inkovitosti terapije. ?ni tako9e smanjujudejstvo oralnih kontraceptiva, imunosupresiva (ciklosporin), citostatika..."a dru$e strane, postoje lekovi, koji mo$u smanjiti ili pove7ati koncentraciju, samim

tim i ne8eljena dejstva antiepileptika. ako na primer makrolidi, koji su inhibitorimikrozomalnih enzima, mo$u pove7ati koncetraciju fenitoina, dok rifampicin, kaopotentni induktor, smanjuje nje$ovu koncetraciju.

#nterakcije antiepileptika nisu vezane samo za metabolizam. %ostoje lekovi kojismanjuju apsorpciju dru$ih lekova (antacidi, holestiramin), te 7e dovesti i do smanjene
http://sh.wikipedia.org/wiki/Mozakhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Neuronhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Neuronhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Mozakhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Neuron


28/38

koncentracije leka u krvi. %ored to$a, zbo$ istiskivanja iz veze sa proteinima plazme,mo8e da se potencira njihova toksi6nost (na primer acetil -salicilna kiselina istiskujevalproat iz proteina plazme, pa se pove7ava koncentracija leka, tj ne8eljena dejstva).

%oseban oprez pri kombinovanju antiepileptika zaslu8uje pedijatrijska populacija, kaoi bolesnici sa oPte7enjem funkcije jetre i bubre$a. Deneralno, ve7i potencijal za

ispoljavanje interakcije imaju lekovi sa kra7im poluvremenom eliminacije, zbo$ 6e$a sepreporu6uje njihov terapijski monitorin$.

Le!enje kolika

3ol tipa kolike predstavlja vrstu visceralno$ bola koji nastaje kao posledicanadra8aja neurovaskularne peteljke i $r6enja $latkih miPi6a Pupljih or$ana trbuha. Kolikase javlja u napadima $r6evakoji traju izvesno vreme, dosti8u svoj maksimum, da bizatim popustili i prestali za kra7e vreme do nastanka novo$ paroksizma. +apadi bolova ibezbolni periodi se smenjuju u pravilnim vremenskim intervalima.

%ostoje tri vrste kolika>- intestinalna- bilijarna- renalna#ntestinalne kolike - kod okluzija lokalizovanih u viPim se$mentima tanko$ creva

bolovi mo$u imati viPe karakter nela$odnosti u epi$astrijumu. Kod okluzija u ni8imse$mentima prisutni su karakteristi6no jaki, $r6eviti, paroksizmalni bolovi.

3ilijarne kolike se javljaju kao iznenadni napadi jako$ bola u desnom $ornjemkvadrantu abdomena ili epi$astrijumu, koji se ponekad Piri prema desnoj skapuli iliramenu. Sesto pra7eno mukom i povra7anjem, temperaturom, 8uticom.

3ol kod renalne kolike je unilateralan, izuzetno$ intenziteta i u$lavnom nastaje

na$lo, iznenada. ?bi6no se prvo bol ose7a u predelu lumbalne lo8e na zahva7enoj strani,a zavisno od visine na kojoj se kamen nalazi mo8e se seliti ka napred, propa$irati kapreponi i spoljnim $enitalijama. %acijent je nemiran, sa mo$u7im propratnimsimptomima u vidu muke, na$ona za povra7anje, konstipacije, zbo$ refleksno$ ielusa iu6estali na$on na mokrenje, uz malu koli6inu imokreno$ urina, koji mo8e biti sukrvi6av,zbo$ ukljePtenja i povrede mokra7ovoda. a blokatori alfa blokatori (za donji deuuretera)UUU

%rimena bilo kakvih anal$etika, spazmolitika, antibiotika i antiemetika jekontraindikovano %ok se ne utvrdi uzrok, da ne bi doPlo do maskiranja klini6ke slike.&ko je dija$noza bilijarne ili renalne kolike sasvim izvesna, mo$u se dati spazmolitici(parasimpatolitici), ali samo kod ova dva oboljenja. mehani6kom ileusu se tako9e

mo$u dati spazmolitici, mada je terapija hirurPka. Kod paraliti6ko$ ileusa su spazmoliticikontraidnikovani, u tom slu6aju se daju parasimpatomimetici, koji 7e stimulisatiperistaltiku.

?d anal$etika se daju neopioidni anal$etici, koji uklanjaju ili ubla8avaju jakebolove - metamizol (&nal$in), ili dilofenak. ?vi anal$etici imaju pored anal$eti6ko$ ispazmoliti6ko dejstvo. ?pijati se ne daju zbo$ njihovih ne8eljenih dejstava (opstipacija,$a9enje, povra7anje, spazam $latkih miPi7a bilijarno$ trakta, retencija urina..).


29/38

Kod bilijarnih kolika i postojanja 8u6no$ kamena se joP mo8e dati iurodeoksiholna kiselina za rastvaranje kamena, ali je krajnje rePenje 6esto hirur$ja.

= Mebeverin je muskulatorni spazmolitik koji inhibiPe aktivnost muskarinskihreceptora i time ispoljava direktnu aktivnost na $latku muskulaturu $astrointestinalno$trakta, bez uticaja na normalni motilitet creva. %oPto ovaj efekat nije pod uticajem

autonomno$ nervno$ sistema nema tipi6nih antiholiner$i6nih ne8eljenih dejstava.Mebeverin se mo8e koristiti kod pacijenata sa hipertrofijom prostate i $laukomom.= 3"?%&+V - hioscin butilbromid - ima spazmoliti6ko dejstvo na $latke

miPi7e $astrointestinalno$, bilijarno$ i $enitourinarno$ trakta. Kao kvaternerniamonijumov derivat tePko prodire u centralni nervni sistem. %rema tome, ne8eljenaantiholiner$i6ka dejstava na centralni nervni sistem su veoma retka. %erifernoantiholiner$i6ko dejstvo je posledica blokade $an$liona u visceralnom zidu, kao iantimuskarinske aktivnosti.

=u &njinoj skripti a i na netu se spominje i himekromon, ali taj lek nijere$istrovan kod nas

+ritmije kao posledica interakcija i neeljeni" delovanja lekova

'a one lekove koji dovode do poreme7aja elektrolita ( +a, K, M$ i a), zatim onikoji produ8avaju W interval (neki antibiotici, antipsihotici, antidepresivi), kao i oni kojiuti6u na rad srca (u smislu frekvencije, sna$e, provodljivosti) je karakteristi6no da mo$udovesti do pojave aritmija.

e8i oblici bradikardije> 3eta blokatori blokatori a kanala Kardiotonici

&ntiaritmici # i ### $rupe Klonidin Metildopa i di$oksin

itostatici, npr doksorubicin ! pretkomorska tahikardija#nhibitori %1&0 ! naro6ito u kombinaciji sa lekovima koji produ8avaju W interval,jer im usporavaju metabolizam >

Makrolidi, ketolidi, anti$ljivi6ni azoli, inhibitori 2#* proteazeO 2: antihistaminici (astemizol, terfenadin)O cisaprid

%rodu8avanje W ! intervala kao osobina nekih antibiotika> ciprofloksacin,sparfloksacin, telitromicin

Lekovi koji potenciraju nastanak aritmija uti6u7i na elektrolite> diuretici

ricikli6ni antidepresivi &ntiholiner$i6ki efekti irektni efekti blokade alfa adrener$i6kih receptora 3lokada +a kanala (Xuinidinelike membrane-stabilizin$ effects) %rodu8avanje W ! intervala


30/38

&ntipsihotici ! produ8avanje W ! intervala ioridazin 2aloperidol, droperidol Klozapin, olanzapin Cisperidon

?pijati ! metadon, fentanil, meperidin - tako9e preodu8avaju W interval+"L ! hroni6na primena

$armakoterapija antidepresiva =sa prezentacije>

epresija je afektivni poreme7aj (poreme7aj raspolo8enja) razli6ito$ intenziteta(bla$, $rani6ni do ozbiljan, psihoti6ni poreme7aj). Amocionalni simptomi su apatija,pesimizam, bezna9e, $ubitak samopouzdanja, ose7aj krivice, nedostojnosti, $ubitakmotivacije4 3ioloPki simptomi su retardacija ! misli i aktivnost, $ubitak libida,poreme7aj sna i apetita4 epresija je 6esto udru8ena sa alkoholom.

epresija mo8e biti- unipolarna, mo8e biti pre7ena anksioznoP7u i a$itiranoP7u< reaktivna

depresija, endo$ena depresija ! M ! major depressive disorder- bipolarni afektivni poreme7aj (mani6no depresivni poreme7aj)Monoaminska teorija depresije>- smanjenje funkcionalne aminske transmisije u sinapsama- u po6etku noradrenalin, kasnije i serotonin- CA'AC%#+

&+#A%CA"#*#>- C##KL#S+# &+#A%CA"#*# (&)

- 2AAC?#KL#S+# &+#A%CA"#*# (%#S+#, ## # ### DA+ACE&)- "ALAK#*+# #+2#3#?C# %CA'#M&+E& "AC??+#+& (""C#)- #+2#3#?C# M?+?&M#+?-?K"#&'A (M&?-#)

:. C##KL#S+# &+#A%CA"#*#- 3lokiraju preuzimanje bio$enih amina(noradr.i serotonina) u nervne zavrPetke- + se du8e zadr8avaju u presinaPti6koj pukotini i deluju na postsinapti6ke

receptore- eluju kao anta$onisti muskarinskih (M), histaminskih (2:), dopaminskih

() i adrener$i6kih receptora- 'a ispunjavanje puno$ dejstva potrebne su nedelje

- &M#C#%#L#+ ! smanjuje motivaciju, blokira alfa receptore, ima izra8enoparasimpatoliti6ko dejstvo

- #M#%CaM#+ ! ne uti6e na motivaciju, + kao neuroleptici

;. 2AAC?#KL#S+# (%#S+#) &+#A%CA"#*# (& ## # ### DA+.)- M&%C?#L#+ ! manje anti-M i anti 2: ne8eljena dejstva- &M?K"&%#+ ! antipsihoti6ko dejstvo- C&'??+ ! anta$onista 2trec, (mo8e sa M&? inhibitorima), sedativni


31/38

- *A+L&H&K"#+ - ("+C# ! inhibitor preuzimanja serotonina i noradrenalina,dozno zavisna selektivnost)

- CA3?K"A#+ ("naC# ! selektivni inhibitor preuzimanja noradrenalina- M#C&'&%#+ (+a""& ! noradrener$i6ki i specifi6ni serotoninski

antidepresiv, sedacija i pove7anje apetita, blokira alfa; eutoreceptore i neke

specifi6ne 2)- M#+&"AC#+ ! slabija anti M i K*"< krvne diskrazije

Harmakokinetske osobine> %eroralno se primenjuju, resorbuju varijabilno i nepotpuno,

prodle8u efektu prvo$ prolaska kroz jetru visokom procentu se vezuju za proteine tkiva, lipofilni su,

imaju visok volumen distribucije jetri se metaboliPu (i u aktivne metabolite ! imipramin,

amitriptilin) Pto zna6ajno pridu8ava poluvreme eliminacije oziranje : dnevno, a prilikom prelaska sa leka na dru$i lek,

potrebna je pauza od nedelju dana#ndikacije>

o epresija (M, reaktivna, 3%&)o %ani6ni poreme7ajo ?psesivno-kompuslivni porem.o +o7no mokrenjeo 2roni6na bolo 3ulimija, poreme7aj pa8njeo "ocijalne fobije, anksioznost

+e8eljena dejstva> &ntihistaminska ! sedacija, uve7anje telesne mase, konfuzija &ntiholiner$i6ka ! suvo7a usta, smetnje akomodacije,

tahikardija, poreme7aj sprovi9enja i ritma hipertenzija Kardiotoksi6ko dejstvo ! posturalna hipotenzija, plapitacije,

tahikardija, poreme7aj sprovo9enja i ritma, hipertenzija ?stala> $lavobolja, anksioznost, manija, konvulzije, seksualna

disfunkcija Kod predoziranja ! razdra8ljivost, delirijum, konvulzije,

sna8na antiholiner$i6ka dejstva, midrijaza, hipertenzija,aritmije, hiperpirksija, metaboli6ka acidoza, koma depresija

disanja h> te6nost, bikarbonati, antiaritmici, fizosti$min, odr8avanje

prohodnosti disajnih puteva#nterakcije>

o %otenciraju dejtva ekscitatornih sredstava (amfetamin)o "a inhibitorima M&?-a i antiholiner$icima e potenciraju

antiholiner$i6ka svojstva (kao trovanje atropinom)


32/38

o %otenciraju dejstvo adrener$i6ko$ sistema (oprez sa adrenalinom ivazokonstriktorima)

o #z veze sa proteinima plazme istiskuju aspirin, fenobarbiton, fenitoin,fenotiazin, a induktori mikrozomalnih enzima plazme im ubrzavajumetabolizam

o %otenciraju sedativno - depresorno dejstvo alkohola, anestetika,opasnost od depresije disanja

1. "ALAK#*+# #+2#3#?C# %CA'#M&+E& "AC??+#+& (""C#)

- "elektivno inhibiPu preuzimanje serotonina iz presinapti6ke pukotine u nervnezavrPetke

- #maju manje ne8eljenih delovanja (mu6nina $lavobolje, nervoza), ali du$period za po6etak i prestanak efekta leka (opasnost od serotoninsko$ sindroma

pir promeni leka, npr M&? - #< a$itacija, konfuzija, midrijaza, tahikardija, mm$r6evi, $roznica, znojenje, dijareja, hiperpireksija, konvulzije, nere$ularansr6ani rad, koma)

- +e deluju parasimpatoliti6ki ni anksioliti6ki- HL?K"A#+- "ACC&L#+

0. #+2#3#?C# M?+?&M#+?-?K"#&'A (M&? ! #)

%ove7ava koncentraciju svih bio$enih amina (u +"-u ali i napreiferiji te mo$u dati viPe +, interakcija sa tiraminom iz

hrane ! hipertenzivna kriza) M&? & ! od$ovorna za antiepesivni u6inak M&? !3 ! viPe selektivan za dopamin C&+#%C?M#+ ! neselektivan, produ8eno dejstvo M?KL?3AM# ! deluje na M&? &, antidepresiv "ALAD#L#+ ! na M&? 3 , antiparkinsonik

#zbor leka>- 'a svako$ se pacijenta, empirijski, na osnovu dominantnih simptoma, dobi,

vrste depresije kao i podatka o ranije koriP7enim lekovima odre9ujeod$ovaraju7i lek

- Kod starijih se koriste lekovi sa manjeim antiholiner$i6kim i K*" +- Kodanksioznih pacijenata sa nesanicim koristiti lekove sa ja6im sedativnim

dejstvom- %ostepeno pove7avati dozu (tokom : dana ili viPe nedelja) dok se ne uo6i

dobar efekat (sa privatljivim +)

- :. Linija > ""C# (fluoksetin, citalopram)


33/38

& dvostruko$ mehanizma delovanja ("+C# ! venlafaksin,+a""& ! mirtzapin)

- ;. Linija> & ! amitriptilin, klomipramin

- 1. Linija>

?stali & ! maprotilin, trazodon Ceverzibilni M&? ! # ! moklobemid (oprez IYash outJ period,

interakcije)

&erapija ulkusa =sa prezentacije>

# ! &+#:. Harmakopejski

a. koji se resorbuju ! soli (+a ili a bikarbonat, M$ ! deluje laksativno...)< na$loneutraliPu i javlja se rebound fenomen ! opet se stimuliPe $astrinska sekrecija

b. koji se ne resorbujuo &l(?2)1, slabo neutrlaiPe, deaktivira proteaze i 8.kis, opstipira i daje

smanjenu fosfatemijuo 3izmut ! nije antacid, deluje adstri$entno, antibakterisjki, eradicira

campilobacter i stimuliPe sintezu prosta$landina A;;. Dotovi lekovi

a. Dastalb. Delusilak (M$, &l-1-silikat-simaldrat)c. ompensan...

?bi6no se po6ne sa antacidima pa se dodaju anta$onisti 2;

## ! &+&D?+#"# 2;Canitidin ;@:m$Hamotidin ;@;m$

&ko bol i dalje traje, dodaj antiholiner$ike

### ! &+#D?L#+ACD##&tropin sukfat"kopulamin !butilbromidMebeverin4

#* ! 3L?K&?C# D&"C#+"K#2 CAA%?C&"omatostatin?ktreotid ! kod $astritisa

* ! 3L?K&?C# %C??+"KA %M%A?meprazolLanosprazol


34/38

%antoprazol#zazivaju ahloridiju, pove7avaju $astrinemiju, dovode do hiperplazije epitelnih 7elija u8elucu, rast bakterija, $omilanje kancero$ena i karcinoid%rimena> 'ollin$er ! Allison-ov sinrom

*# ! LAK?*# '& LK"+ +#Z"ukralfat ! pre jelaAfikasan kao 2; anta$onisti, u kiseloj sredini< (ne davati antacide 1 min pre i

posle nje$a)

*## ! ?"&L#Karbeno@oloni ! pove7ava mukus3izmut subcitrat%rosta$lanfdini ! dinoprostol, euprostol4 (+ u trudno7i ! abortus)

=ra%ikacija -e#iko*akter pi#ori ko% pacijenta !a u#ku!om

%rvo smanjiti kiselostFMo8e biti dvostruka, trostruka, 6etvorostruka# ! anti2; receptori ! blokatori protonske pumpe## ! antibiotici ili bizmut

Mo$u7nosti># ! ranitidinNomeprazol## ! amoksicilin, klaritromicin azitromicin, tetraciklini, ciproflo@acin, nitroimidazoli,bizmut subsalicilat- dvojna th> ranitidinNomeprazol O amoksicilin G Q1 ! Q/ efikasno- trojna th> ranitidinNomeprazol O klaritromicin O &3> amoksicilin ili metronidazol ilitinidazol

iliranitidinNomeprazol O bizmut subsalicilat O metronidazolilibizmut O metronidazol O tetraciklini

G QB ! :/ efikasno

Le!enje dijareje =prezentacija>

:) spostavi ravnote8u vode i elektrolita;) Kauzalna th1) "imptomatsko ! antidiaroici ! opravdano samo kad du$o traje i stvara jake

smetnje

Anti%iaroici># ! LAK?*# K?E# %?*A[&*&E *#"K?'+?" "&C\&E&

:) &dsorbensi


35/38

o Kaolinumo a karbonato "oli &l, 3i, "io &l(?2)1o Dastal , &l%?0, 3i-polisilikat4

;) %A%#+"K# &+##"%A%##o %olisaharidi, koji tePko podle8u bakterijskoj fermentacijio %ektinio Co$a6evo braPno

## ! L. K?E# "%?C&*&E %C?L&' "&C\&E&:) ?%#?#+# LAK?*#

o kodeino loperamid

;) &ntiholiner$icio &tropin i dr preparati beladoneo "kpulamin-butilbromid

### - M? "& +A"%A#H#S+#M &+#M#KC?3+#M AL?*&+EAMo Kultura soja bacilus (flonivin bs kapsule)o Mle6no !kiselinske bakterije (Line@ kapsule)o Laktobacil bifidus

#* ! #+A"#+&L+# &+##+HL&M&?C+# LAK?*#o +istatin ! kandidao +ifuroksazid

o "treptomicino "ulfa$vanidino 3udesonido "ulfasalazin i mesalazin

Le!enje opstipacije =prezentacija>

# ! "CA"*& K&E& %?*A[&*&E '&%CAM#+ CA*+?D "&C\&E&:) +esvarljiva hrana ! celuloza

Mekinje, crni hleb, povr7e, vo7e (Pljive), metilceluloza;) 2idrofilni koloidi iz raznih biljaka

&$arHran$ula

1) ?smotski laksativia) +eor$anske soli - ujutru

M$"?0,M$(?2);N?1


36/38

+a"?0, +a ! K - tartaratb) Laktuloza (%?C&L&K sirup)

"pre6ava i rast bakterija kojestvaraju amonijak ! koristi s i kod ciroze jetre, tjhepati6ne encefalopatije

c) Makro$oli

## ! ?MAKZ#*&S# "?L#A- e6ni parafin ! uve6e, + ! parafinom mezenterijuma, pove7ana u6estalost

karcinoma, ometanje resorpcije4 %a se primenjuje samo kratko

### ! +&C&\&E+# L&K"*#:) elovanje u tankom crevu

- C##+# ?LAM ! ujutru\estoki laksativi poput ! E&L&%A, %??H#L#+& su opsolentni, jer izazivajukolike i krvarenja

;) elovanje u debelom crevu

a) &ntrahinonske dro$eascara "a$rada, aloeb) &ntrahinonski $likozidi lista senec) 3isakodil (dulkola@, deluju odmah, uve6e)d) +a ! pikrosulfat - uve6e

1) elovanje u rektumuDlicerol rektalno, klizme za 6iP7enje

Muka i po&raanje

entar ! produ8ena mo8dina

%rima iz>- 2'? (blizu centra, bo$at receptorima)- *estibularno$ aparata- %eriferija > K*", creva 8u64- Kortikalni centri

Antiemetici# ! antiholiner$ici (na centar)

&tropin, skopulamin i kombinacije## ! antihistaminici 2: rec (centar)

:) &mini- imenhidrinat

- ifenhidramin- 2lorpiramin (s5nopen);) %iperini, piperazini, fenotijazini

- erfenadin- Loratadin- %rometazin (fener$an)

### - &nta$onisti dopamina:) +euroleptici


37/38

a) Henotijazinio 2lorpromazino flufenazin

b) butirofenonio haloperidol

;) "upstituisani benzamidio Metoklopramido isaprid

#* ! 3enzodiazepini ! lorazepam* ! kortikosteroidi - de@ametazon, metilprednizolon*# ! Kanabiodidi*## ! vit 3B ! pirido@in (bedo@in)*### ! anta$onisti serotoninskih receptora 21

- +aro6ito kod povra7anja zbo$ citostatika- ?ndansetron, tropisetron

eenje kineto$a

- Kombinacija atropina i skopulamina-&ntihistaminici-+> pospanost, suvo7a usta, pospanost

eenje po&raanja u tru%noi

# ! prvi trimestar pirido@in ! 3B## ! ostali period ! hlorpromazin, metoklopramid

)*%0(- ???


38/38

Farma-skripta USMENI

Documents

Transcript of Farma-skripta USMENI