Edicija INTEGRALI

knjiga 2

Urednik:Alen Bešić

© Da ša Drn dić 2009© za ovo izdanje KCNS, Novi Sad i Partizanska knjiga,

Kikinda 2020

Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne može se ko ristiti niti reprodukovati u bilo kom obliku bez pismene sa glasnosti izdavača.

april u berlinu

Daša Drndić

2020

Let us go then, you and I, When the eve ning is spread out aga inst the sky

Li ke a pa ti ent et he ri sed upon a ta ble; ...Oh, do not ask, “What is it?” Let us go and ma ke our vi sit.

T. S. Eli ot

7

Kad vi še ni je mo gla ho da ti, kre nu la je obi la zi ti am bu lan te. Sve je oba vi la. Sve pre tra ge, sve ana li ze, sve se raz vu klo u bes ko nač nost. Na kon rend gen ske snim ke kra lje žni ce, rend­ge no log je iz le tio iz svog ka bi ne ta vi ču ći: Ovo je kič ma de ve­de se to go diš nja ki nje, sram vas bi lo! Re kla je, bo le me ko sti, da to ni je ne ki rak? Ne znam, re kao je rend ge no log, na pra vi­te CT, pod hit no. U Hr vat skoj je ne mo gu će pod hit no na pra­vi ti taj CT, uko li ko se ide pre ko so ci jal nog, čak i pre ko ve ze, jer apa ra ti se kva re, a li ste če ka nja su du gač ke i jav ne. Na kon de set da na ne iz vje sno sti, sa zna la je da ne ma rak ko sti ju, ali da mora oba vi ti mag net nu re zo nan cu na ko ju se na red do la zi za naj­ma nje šest mje se ci. Mag net nu re zo nan cu za ka za li su joj tek za šest mje se ci, u 20.00 sa ti. Do đi te u 20.00 sa ti, pre ko te le fo­na na re dio joj je stro gi žen ski glas, a kad je doš la re kli su, idi te ku ći, apa rat se po kva rio, pa je če ka la još mje sec­dva . Kad je i to oba vlje no, re kli su joj, idi te kod ne u ro ki rur ga da vi di te što će te da lje. Sve u sve mu, de set mje se ci sa mo se ba vi la svo­jom kra lje žni com, svo jim zdu da nim prš lje ni ma, svo jim bo­lo vi ma i ka ko ih sa vla da ti pri le ža nju, pri sje de nju i onim naj u ža sni jim, pri sva kom uči nje nom ko ra ku. Po če la je še pa ti. Ta ko, sa da dok ho da, kla ti se. Kao jar bol, re kao bi Kiš.

Ne u ro ki rurg je pro ma trao tu snim ku mag net ne re zo nan ce, a u am bu lan ti je vla da la gro zna pul si ra ju ća ti ši na ko ja se mu­klo od bi ja la o zi do ve i ula zi la joj u uši gdje je bub nja la u rit mu

8

nje nog sr ca. Ži la ku ca vi ca iz be zu mlje no joj je klju ca la pod bra­dom kao ka kva me ha nič ka ko koš ko ja zo blje sit no zr ne vlje. Ima te teš ke de ge ne ra tiv ne pro mje ne, re kao je ne u ro ki rurg, ka ko uop će ho da te, ova vam je kič ma, kič ma de ve de se to go­di š nja ki nje, ovo je kra lje žni ca de ve de se to go diš nja ki nje, ko li ko ima te go di na, ko li ko ima te go di na, ka ko uop će ho da te? On da je tog ne u ro ki rur ga pi ta la, što će mo sad? Re kao je, mo gli bi­smo vam iz va di ti dva­tri­če ti ri prš lje na, ko li ko tre ba, i za mi­je ni ti ih če lič nim, za pra vo te flon skim prš lje ni ma. Sa sva ke stra ne kič me nog stu pa ugra di li bi smo če lič ne šip ke ko je bi smo omo ta li pret hod no is tr ga nim mi ši ći ma, pa zi te, re kao je ne u­ro ki rurg, to je ve o ma bol no, to su tri mje se ca ne iz dr ži vih bo­lo va, to je teš ka ope ra ci ja, a is hod je ne iz vje stan. Ovo je či sti ho ror, po mi sli la je, a on je re kao, ne moj te se to li ko zno ji ti, vr lo ste bli je di. Po sto ji i kon zer va tiv na va ri jan ta, re kao je ne u ro­ki rurg, re ha bi li ta ci ja, te ra pi ja dva put go diš nje, stru je, vo de, vje žbe, mag ne ti, mo ra te se ba vi ti svo jim ti je lom. A on da?, pi ta la je, on da mo že te če pr ka ti po vr tu, re kao je. Ne mam vrt, od go­vo ri la je ne u ro ki rur gu, i ne vo lim baš če pr ka ti po vr to vi ma, što bi ste vi? Ja bih če pr kao po vr tu, re kao je ne u ro ki rurg, ja to vo lim, ja obo ža vam če pr ka ti po vr tu, to me opuš ta.

Po di gla je kre dit i otiš la u Opa ti ju na te ra pi ju. So ci jal no joj je od bi lo pla ti ti bo ra vak u Opa ti ji, jer još ni je in kon ti nent na i još uvi jek še pa bez tu đe po mo ći.

Šal ter ske slu žbe ni ce u bol ni ci re kle su joj, bu di te sret na da ne ma te tu mor na mo zgu. Ona je re kla: sret ni, a slu žbe ni ce su ka za le, da, bu di te sret na, ona je on da re kla, ka že se sret ni, a slu­žbe ni ce su po vi si le gla so ve: ne moj te se uzru ja va ti, bu di te sretna.

Zna či, tre ba bi ti sret na što ne zna ka da će umri je ti. Cla ra je ima la tu mor na mo zgu i umr la je za šest mje se ci, upla še na. Sve joj se u gla vi iz bri sa lo, sa mo je bu lji la kao mr tva ri ba i mr da la lje plji vim usna ma kao da že li pa pa ti, pa­pa, kao da ka že zbo gom, adi os. I Lo la je ima la tu mor na mo zgu, ali Lo la je bi la še ret,

9

umr la je pri ča ju ći vi ce ve na svoj ra čun, re kla je ni za ku rac ni­sam, vi diš ovu ru pi cu, re kla je, kroz nju slu šam ka ko mi mo­zak cvi li, ja mu ka žem, crk ni, uga si se već jed nom, a on ka že, ne ću još. Lo la je zna la da gu bi pam će nje pa je svu da po ku ći osta vlja la ce du lji ce da je pod sje ća ju na ži vot. Ce du lji ce s te le­fon skim bro je vi ma, s ime ni ma pri ja te lja, naš li su ce du lji cu na ko joj je pi sa lo, ze le na ha lji na u zid nom or ma ru. Po sli je su je u toj ha lji ni sa hra ni li.

Umi ra ti se mo že na vi še na či na. U ko li ci ma. Če pr ka ju ći po vr to vi ma. Mo žda ipak na pra vi ma li vrt, je dan što sta ne u dnev ni bo ra vak, mo žda za sa di sta blo usred dnev nog bo rav ka, vr bu ili pal mu, pa će ima ti vrt za stre lo vi to če pr ka nje. Nje noj Stel li naš li su me la nom na li je vom oku. U tre nut ku je ob ne vi­dje la, paf, plo ča sti me la nom pro bi jao se pre ma po vr ši ni i pro­bu šio oko. Iz va di li su joj oko. Ta ko je naj si gur ni je, re kli su. Stel la je ima la ve li ke pla ve oči, sad ima ve li ko pla vo oko. Ne zna što su ura di li s onim nje nim iz va đe nim okom, za bo ra vi­la je pi ta ti. Ako su ga ba ci li u sme će, mo žda ga je po je la ne ka mač ka. U gla vi, oči su vo de na ste, kad se iz va de si gur no se osu še i skvr če. Kao su ho grož đe, kao grož đi ce, kao bru sni ce. Bru sni ce su u mo di, mno gi lju di je du bru sni ce, ili ih pi ju is ci­je đe ne, kao sok, pro tiv in fek ci ja mo krać nih pu to va, ali to su ša re ne la že, kad je in fek ci ja mo krać nih pu to va ja ka, ne po­ma žu bru sni ce, ni per šin ne po ma že, ni uvin čaj. Ta da je di no po ma že nor flo xa ci num, ali li ječ ni ci za je ba va ju, pij te uvin čaj, ka žu, jer „no li cin” pro iz vo de Slo ven ci, pa nje go vo uzi ma nje oš te ću je ka su zdrav stve nog; „no li cin” ni je ge ne rič ki, ni je no na me, a zna se da su no na me pro iz vo di lo ši ji od onih iz vor­nih. Tek kad u la bo ra to ri ju na pra ve uri no kul tu ru li ječ ni ci daju pra vi li jek, uz na mr go đe nost, a pa ci jent do tle sa mo što ne svi­sne od bo lo va. Ne ma ve ze, bo lo vi su zdra vi. Ja ča ju psi hu.

Ma ši je te pa la: Oko mo je pla vo. Vi še joj ni ka da ta ko neš to sa ka to ne će re ći, ni njoj ni ti bi lo ko me.

10

Ja sam po seb no osje tljiv na oči. Oko je sko ro naj o sje tlji vi ji tje le sni or gan. Vr lo je la ko is ko pa ti oko.

To ka že Gom bro wicz.Jed nom, še ću ći kr mom, ugle dao sam na da ska ma pa lu be

ljud sko oko. Upi tao sam kor mi la ra, či je je ovo oko? Je li ne ko me is pa lo, ili je mo žda is ko pa no? Ni sam vi dio, Sir, re kao je kor mi lar. Le ži ov dje od ju tros. Po di gao bih ga i sklo nio u ku ti ji cu, ali ne smi jem na pu sti ti kor mi lo. Na sta vih pre ki nu tu šet nju, ka že Gom bro wicz, raz miš lja ju ći da li da oba vi je stim ka pe ta na i Smit ha, ko ji se po ja vi na stu ba ma pred njeg lu ka. Ta mo na pa­lu bi le ži ljud sko oko, ka žem mu, što mi sli te, je li ne ko me is pa lo ili je is ko pa no.

Wi tol de, ne mo že oko tek ta ko is pa sti.U vo da ma ju žnog Pa ci fi ka iz gu bi li smo u vri je me za tiš ja

tri če tvrt oči ju ci je le po sa de, ka ko ne mo že. Oko je sla bo pri­čvrš ćen or gan, ku gli ca usa đe na u čo vje ko vu du plju, niš ta vi še.

I Stel la ima ku ti ji cu za svo je oko. Okru glu i pla vu, jer ta kvo joj je i no vo oko, okru glo i pla vo, kao što je bi lo ono sta ro. Pri je ne go što ode na spa va nje, Stel la po lo ži oko u ku ti ji cu, da se oko od mo ri, da se sklo pi, a ona spu sti ka pak da pre kri je svo ju oč nu ru pu da joj ne zvr ji pra zna, da joj to kom no ći neš­to u tu ru pu slu čaj no ne upad ne, ne ka mu ha, re ci mo. Na kra­ju da na, oko ko je Stel li ni je iz va đe no vr lo je umor no, a no ću još osta je i sa mo, usa mlje no, pa se okre će i obr će, vr ti se i ni ka ko da za spi. Imam pro ble ma s ovim no vim okom, ka že Stel la, ne slu ša me. I niš ta ne vi di.

Na kon go di nu da na sra sla je sa svo jim teš kim de ge ne ra tiv nim pro mje na ma, pre tvo ri la se u ve li ku de ge ne ra tiv nu pro mje nu ko ja vi še ne mo že po tr ča ti i ko ja se teš ko pe nje uza stu be, po­sta la je še pa va de ge ne ra tiv na pro mje na ko ja če ka da se ta de­ge ne ra tiv na pro mje na osi fi ci ra, da se uta bo ri, učvr sti u nje nom ti je lu ko je će po sta ja ti sve kri vlje i is kri vlje ni je, po sve de ge ne­

11

ri ra no. Kao ona umjet nost. Pa će je htje ti uklo ni ti. Kad se do se li la u ma lo pro vin cij sko mje sto za ko je je mi sli la da je ne­ka ko de ge ne ra tiv no, da je – ne zna se ka ko i ka da, de ge ne ri­ra lo, ne ki su za nju go vo ri li da se in fil tri ra la, što je mo glo zna­či ti da ni je bi la u pra vu, da mje sto uop će ni je de ge ne ri ra no ne go da je ona de ge ne ri ra na jer po greš no pro su đu je o ži vo tu u tom mje stu, jer ako se in fil tri ra la, on da je infiltrat (na lik ono me tu ber ku lo znom) ko ji se ug ni je zdio u zdra vo tki vo pro­vin cije i na ru ša va nje no zdra vlje, nje nu ži vost op će ni to. Ta kve re la tiv no sti pru ža ju ma lu utje hu.

Za opa tij sku te ra pi ju ku pi la je „Kap pa” tre ner ku, te get (hrvat­ski: tam no pla vu), ali muš ke do ko ljen ke ni je naš la. Ima muš kih do ko ljen ki broj 36–39, broj 40–42 ne ma. Što će vam muš ke do ko ljen ke 42, pi ta ju pro da va či ce. Ipak, naš la je slo ven ske muš ke do ko ljen ke 40–42, muš ke do ko ljen ke „Pol ze la” po 70 ku na. Hr vat ske muš ke do ko ljen ke 40–42 koš ta ju 25 ku na, sa mo što ih ne ma, za to ne mo že ku po va ti hr vat sko. Ina če, do­ko ljen ke zo ve do ko lje ni ce, pa je is pra vlja ju. Usko ro će se dam­na est go di na ot ka ko je je zič no is pra vlja ju. Ne dav no je jed na sta ri ca na poš ti re kla, za bo ra vi la sam lič nu kar tu. Ni tko se ni je tr gao ia ko su svi ču li. Ni tko ni je re a gi rao jer bi la je to ja ko sta ra sta ri ca, bez o pa sna sta ri ca ko ja je ho da la uz po moć šta pa, si je da i ne ka da li je pa, to je bi lo oči to, ia ko je ima la bra da vi cu u de snom uglu gor nje usni ce. Ona (još) ni je ta ko sta ra i zgr blje­na. Da je ona re kla za bo ra vi la sam lič nu kar tu, ne tko bi se već brec nuo, sto po sto.

Ne ma ni ku pa ćih ko sti ma. Što će vam ku pa ći ko stim, si­je čanj je, ka žu pro da va či ce. Po go to vo ne ma pli vač kih ku pa ćih ko sti ma. Naš la je je dan, ta ko đer slo ven ski, mo dri s cvje ti ći ma, broj 56. Što je pre vi še, pre vi še je.

Te ra pi ja u Opa ti ji bi la je ne u spješ na.Za pra vo, mno go lju di še pa. Na uli ca ma di ljem svi je ta ljudi

še pa ju sve u še sna est. Naj vi še se ge ga ju sta ri ce u sme đim

12

ka pu ti ma sa sit nom traj nom, uglav nom go ja zne. Is pod ka pu­ta na zi ru im se ruč no ple te ni džem pe ri s uzor kom ri že, džem­pe ri mr kih bo ja ko ji su po ne kad i tam no cr ve ni. Cr ve no­sme đe kom bi na ci je naj ru žni je su kom bi na ci je, uz to i če ste. To su sta­rač ke kom bi na ci je. Dok ni je po če la še pa ti, mi sli la je da še pa vi lju di ne še ću, mi sli la je da se še pa vi lju di sa mo kla te po svo jim so ba ma i duž svo jih mrač nih hod ni ka, jer ta mo su si gur ni. Ali ne, še pa vi lju di vo le iz la zi ti u jav nost i u jav no sti ge ga ti se. U jav no sti še pa vi lju di do bi va ju pred nost, jav nost se na njih sa ža li, pa s vre me nom še pa vi lju di zna ju po sta ti ba ha ti i bez­o bra zni še pa vi lju di. Se bi ka že, vo di ra ču na da ti se to ne do­go di. On da, dok se ge ga, za miš lja da uop će ne še pa, pro mi je ni iz raz li ca u zdrav i na smi jan, mr ki po gled sta vi u džep i iz vla­či ga kad po sta ne gu sto. Ta ko, po če la je iz la zi ti. Pri hva ti la je svo je še pa nje kao nor mal no sta nje. Sad pri mje ću je da ima i mla dih ko ji še pa ju. Ima i muš ka ra ca ko ji še pa ju.

Mo žda ipak ma li vrt?Ni je baš isti na da u zdra vom ti je lu le ži zdrav duh.Od la zi la je u fit ness sa le i vi dje la mno ga zdra va ti je la s ma lo

du ha, a ne ka po sve bez du ha. Ja ča ti ti je lo zah ti je va pot pu nu pre da nost ja ča nju ti je la. Bez broj istih po kre ta ko ji se umno ža­va ju bes kraj no du go i ko ji iz i sku ju bro ja nje i mje re nje vre me na to kom če ga je ne mo gu će mi sli ti o bi lo če mu osim o bro ja nju po kre ta i mje re nju vre me na. Kao na te ku ćoj tra ci. A zna se zaš to je, za ko ga i u ko je svr he iz miš lje na te ku ća tra ka. Na kon ja ča nja ti je la, ti je lo je umor no i sa mo že li spa va ti, duh u nje mu skvr či se i za šu ti, po sta je blen tav i uspo ren. Na onoj uza lud noj i sku poj opa tij skoj te ra pi ji či tav je dan bro ja la: du ži ne ba ze na pu ta 25 me ta ra pa do hi lja du, vje žbe, je dan­dv a, dva­dva, pa do de set, pri če mu je mo gla slu ša ti sa mo or ke star sku mu zi ku jer bi joj ri je či za vo kal nu gla zbu ko ja svi ra u tim fit ness sa la ma („ima iz gled čud ne pti ce i sta tus iz bje gli ce”, „otiš la si, uze la si di je te, su za ma sam li je pio ta pe te”, „ci je lo se lo šmr če bi je lo,

13

pro daj sto ku, ku pi ko ku”, i ri je či one dra ma tič ne lju bav ne – „da bog da te vo da od ni je la”), od vla či le pa žnju, zbu nji va le je pri bro ja nju pa ne bi zna la do kle je sti gla. Na toj be smi sle noj opa tij skoj te ra pi ji po la da na pro vo di la je pred vra ti ma am bu­lan ti, če ka ju ći. Stru je jed ne, stru je dru ge, ul tra zvuk, mag ne ti, pod vod na ma sa ža, sve še ću ći od so be 33 do so be 45 i na trag, po ku ša va ju ći či ta ti Hra ba la, ali pa ci jen ti su buč ni i is po vjed­ni, ka ko fo ni, pa su joj nji ho vi gla so vi pa da li na Bo hu mi la kao da je od skoč na da ska i uli je ta li joj u gla vu gdje su se raz ma zi­va li u blju vo ti nu. Ve če re su ne maš to vi te, iz mje nju ju se pu re­ti na i smr znu ti oslić i ima Slo ve na ca ko ji se po na ša ju kao da su na ski ja nju. Na ba ze nu ma lo lju di do i sta pli va; i muš kar ci i že ne, po go to vo že ne, sa mo plu ta ju i ča vr lja ju, on da sta nu pod one štr calj ke, sklo pe oči, raz vu ku usta u tu pa vi osmi jeh i uto nu u bla žen stvo klo ri ra ne vo de od 33 stup nja. Po ja vi la se jed na sun ča na ne dje lja, pa su doš le Na ta ša i Ja sna, pa su od še ta le do ho te la „Mi le nij” na ko la če. Za sto lom do nji ho vog sje di la je mla da že na u bi je lom ka pu ti ću pre ko ko jeg je pre ba ci la kr zno od bi je log ner ca, a s njom, na dru goj sto li ci, sje dio je njen bi­je li psić s ko jim je ta že na kon ver zi ra la str plji vo i ozbilj no kao s ka kvim dje te tom. Svi go sti sje di li su na bi je lim ja stu ci ma, ta ko i bi je la že na, bi je li psić i njih tri, te ra sa je blješ ta la od ot mje no sti i sun ca na ko jem su se to pi le čo ko lad ne tor te. Če­ka la je da im do ne su vre ći ce še će ra za espres so s Hi tle ro vim li kom, jer ta da se o tim vre ći ca ma, ko je su se na vod no ti ska le u Po že gi, a ser vi ra le u Go spi ću, do sta pi sa lo („Slat ki Hi tler na ka van skim sto lo vi ma”), ali valj da su ih već bi li po vu kli. Vra­ti la se umor na kao da je za bo ra vi la ho da ti. U sa li za pu še nje, jed na ju je že na pi ta la što to zna či „in ter na li zi ra ti”. Za tri tjed­na pro ve de na u Opa ti ji od gle da la je sve te le vi zij ske emi si je za ko je do ta da ni je ni zna la da po sto je, ni jed nu knji gu ni je pro­či ta la, oja ča la je tr buš ne i le đne mi ši će, a duh joj se raz bo lio.

On da je ta ko de ge ne ra tiv na do pu to va la u Ber lin.

14

Vi la se na la zi na sa moj oba li je ze ra Wan nsee ko je je ve li ko kao mo re bez mi ri sa. Je ze rom plo ve bro do vi i čam ci, na je ze ru ve sla či tre ni ra ju, a oko je ze ra tu ri sti še ću. Lje ti, Wan nsee je ži vo ku pa liš te, ali u apri lu ni je lje to. Vi la je imi ta ci ja dvor ca, ogrom na i ši ro ka, od cr ve ne ci gle, s mno go ula za i pro la za, s vi so kim pro zo ri ma, s te ra sa ma i bal ko ni ma, s dva, mo žda tri dr ve na stu biš ta ušuš ka na u za gr lja ju de be lih re zba re nih ru ko­hva ta, na vr hu ima ku le i u ku la ma so be. Mo ja so ba ni je bi la u ku li i gle da la je na ku ći cu u dvo riš tu ko ja je valj da ne ka da slu ži la za po slu gu, a ko ja uop će ni je ma la. Sad u njoj ži vi je dan su vre me ni do mar, ri jet ko sam ga vi đa la, vo zi kao se na o ko lo u svom dži pu, a na ve čer je svi rao gi ta ru. Do mar sku ku ći cu opre mio je mi ni ma li stič ki sku po, sva ki put bih vir nu la kad bih po kraj nje proš la. Vi la je, na rav no, ogra đe na, što že lje zom, što ži vi ca ma, a pri la zi su ši ro ki, luč ni, po su ti šljun kom, ta ko da ko ra ci po tom šljun ku šuš te i od la ze u ne bo, pre kri ju svod. Vi la ima mno go sa la i kon cert ni kla vir na ko je mu se ri jet ko svi ra jer slu ži za sla ga nje pro pa gand nog ma te ri ja la, ima ured­ske pro sto ri je i pet na est so ba za spa va nje, ima nje go van vrt sa sta rim vi so kim sta bli ma, ko ji se u ka ska da ma spuš ta do je ze ra, jer onaj do mar vje ro jat no je i vr tlar, a sa stra žnje stra ne je te­ra sa na ko joj se odr ža va ju partyji s pi sci ma i za pi sce. Am bi jent je iz ra zi to film ski, ta ko da ova knji žev na in sti tu ci ja s vre me­na na vri je me vi lu iz najm lju je pro du cent skim i te le vi zij skim

15

ku ća ma ko je on da u njoj i oko nje sni ma ju se ri je i sa pu ni ce, detek tiv ske i lju bav ne, i sva ki put cr ne li mu zi ne kru žnom po­šljun če nom sta zom te ne ke ak te re u ve čer njim to a le ta ma i smo­kin zi ma do vo de pred vi so ke re zba re ne dve ri dvor ca, što se do go di lo i u vri je me mog bo rav ka ta mo, pa sam se osje ća la do dat no ne stvar no. Jed ne ve če ri ne ka eli ta sla vi la je ro đen dan i za tu pri li ku iz naj mi la vi lu, dva da na po slu ga se mu va la na o ko lo, oku pi ra la je obje ku hi nje, ka mi o ne ti su do vla či li hra nu i pi će, ko sti mi ra ni ko no ba ri ple sa li su kroz dvo ra ne s vi so ko po dig nu tim plad nje vi ma, bi lo je pre ko dvje sto lju di, sta ja la sam na bal ko nu svo je so be i bro ja la, tan ca li su i pje va li, oku pi ra li su vrt, ni ka ko da odu, a u fo a jeu, na du gač kom sto lu go mi la li su se da ro vi ko je ni su otva ra li. U hlad nja ku sam ima­la ku ti ju ne ma sno ga zr na tog si ra pa sam to po je la sto jeć ke, ne ke pla vo ko se že ne i mlad ci u sku pim odi je li ma s raz dr lje nim ko šu lja ma če sto su od la zi li u to a let u pri ze mlju, od mah do ku­hi nje, je dan, kad me je vi dio ona ko u is pra noj tre ner ci „Kap pa”, ko ja se još u Opa ti ji iz li za la od gim na sti ke, pi tao me je gdje je do mar, on da sam iz ma log mo zga iz vu kla sav svoj nje mač ki je zik i re kla, ja ni sam po slu ga pa ne bih zna la, a on je us klik­nuo, ma ne moj te, pa sam mu re kla, je di gov na, na hr vat skom, na rav no, i na to či la se bi vi na, iz svo je bo ce, a on je pod met nuo ča šu i če kao.

Go di ne 1885. vi lu je sa gra dio ne ki bo ga ti in du stri ja lac, po­sli je je vi lu ku pio ne ki zna me ni ti ban kar, ni je bit no ko ji, svi su oni io na ko mr tvi, a on da se u nju 1934. use lio Paul Ro sin, in že njer i Ži dov, pri je sve ga Ži dov pa tek on da in že njer, jer se već 1935. iz nje, te svo je vi le, pod hit no mo rao ise li ti jer je vi la ari ja ni zi ra na, pa je Ro sin emi gri rao, a i on je vje ro jat no već umro. U obla sti Wan nsee ima mno go ta kvih vi la iz ko jih su nje ni vla sni ci ise lje ni, u ko je se na kon ra ta ni su vra ti li jer je na kon ra ta Ber lin bio raz ru šen, pa su se u ne ke od tih vi la pr vo use li le bol ni ce, on da dječ ji vr ti ći, pa do mo vi za sta re i

16

ne moć ne, on da jah ting klu bo vi i ve slač ki klu bo vi, zbog bli­zi ne vo de i ka ko bi no va mla dež no vog do ba ja ča la svo ja ti je la, ka ko bi bi la zdra vog du ha, ka ko se one svi nja ri je iz Dru go ga svjet skog ra ta ne bi po no vi le. To kom ra ta u tu da nas knji žev­nu vi lu use lja va ju se čla no vi Na ci o nal so ci ja li stič ke rad nič ke par ti je, od no sno či nov ni ci Mi ni star stva po mor stva, ko ji u njoj in sta li ra ju ba zu za is pi ti va nje pod mor ni ca ia ko je vi la na je ze ru, a ne na mo ru. Je ze ro se ipak po ka za lo pre ma le nim za is pi ti va nje pod mor ni ca, a pod je zer ni ce ne po sto je, pa je vi la pre na mi je nje na u ho tel sa so ba ma za za ba vu i ade kvat no pre­i me no va na u „Ho tel Ca si no”. Po sli je ra ta u „Ho tel Ca si no”, u taj ot mje ni bor del, use lja va ju se Ame ri kan ci, jer vi la se na la­zi la u Ame rič kom sek to ru, ta ko da se u njoj, na kon na ci sta, ra zo no đu ju i oni. Od sre di ne še zde se tih vi la je u vla sniš tvu gra da i u njoj du lje ili kra će bo ra ve pi sci i pre vo di o ci pa pi šu, pre vo de, či ta ju i dru že se; pi sci i pre vo di o ci ri jet ko ka da ima­ju pri li ku bo ra vi ti u ta kvim vi la ma i ra di ti na mi ru, uz po gled na je ze ro i na vi so ka sta bla ko ja šu me. Ka žu, ne dav no je kod gra do na čel ni ka Ber li na do še tao ne ki še ik s pu nim ko fe ri ma nov ca i re kao, evo pet mi li ju na, de set mi li ju na, pet na est mili­ju na eu ra, sa mo mi daj te tu vi lu, a vla da je re kla, ne ma šan se. U vi li su bo ra vi li mno gi zna me ni ti pi sci i mno gi do bri pi sci, ne ki su još ži vi, ne ki su se ubi li, ne ki su po gi nu li, a ne ki umrli od bo le sti ili sta ro sti: Eli as Ca net ti, Günter Grass, He in rich Bo li, Law ren ce Fer ling het ti, In ge borg Bac hmann, Hans Mag­nus En zen sber ger, Uwe Johnson, Tho mas Ber nhard, Paul Ce­lan, Max Frisch, Ernst Jandl, He i ner Müller, Wol fgang Hil big, Oskar Pa sti or, W. G. Se bald, Su san Son tag, Eu gè ne Io ne sco, John Dos Pas sos, John Ste in beck. Ali, u vi li na Wan nse eu bo ra vi li su i ne zna me ni ti pi sci či ja su dje la za bo ra vlje na, jer s pi sci ma (i či ta či ma) ni kad se ne zna.

Vi lu opa su je zim ski vrt u ko jem pi sci do ruč ku ju, a iz nje ga se vi di ci je lo je ze ro pre kri ve no trep ta vom svje tloš ću i ma lim

17

bez gla snim va lo vi ma. U da lji ni ne di žu se ni ka kve pla ni ne, sa mo li sto pad ne šu me lju lja ju se tro mo, ali sve jed no, sva kog ju tra dok sam gle da la u da lji nu (i ti ši nu), či ni lo mi se da bo­ra vim na ne ka kvoj ča rob noj go ri s ko je ne ću si ći. Jed no ga da na, mi sli la sam, ako odav de ne odem, sje dit ću iz nad je ze ra (u ko li ci ma?), na pla tou pred vi lom, no gu mr tvih i umo ta nih u de ku s ka ri ra nim uzo r kom i za miš lja ti ka ko po je ze ru Wan­nsee ko ra čam la ga no kao po per ju. U vi li je to plo jer va ni je hlad no, u apri lu. Oko vi le pa još da lje, da le ko, pro sti ru se po lja ti ši ne. Ta ši ro ka i teš ka ti ši na, na lik de be lim gu zo vi ma tu žne do ma ći ce, ko tr lja se po put ka kvog mr tvog mo ra i ob mo­ta va sta ra zda nja i ure đe ne vr to ve, li je že na sta ze, te če so ka­ci ma, no ću po lu di, iz li je va se u so be i ula zi u gla vu. Ni sam zna la što bih s to li kom ti ši nom ko ja iz gle da ne do ti če je di no pti ce, jer pti ce ta mo kao da su lu de, le te i pje va ju, sje de i pje­va ju, ska ku ću i pje va ju, pri kra da ju se so ba ma i kad su pro zo­ri za tvo re ni uda ra ju svo jim ma lim ti je li ma o sta kla i cvi le. U Hr vat skoj je usta no vljen Dan cvr ku ta pti ca, u Ko priv ni ci, u ožuj ku. Ta da valj da pti ce naj vi še cvr ku ću, u ožuj ku. Nje mač ke pti ce ka sne za hr vat skim pti ca ma, pje va ju i u apri lu. Po če la sam sku plja ti ti ši nu u pro zir ne pla stič ne ča še ko jih u ku hi nji ima na sto ti ne, no ću, kri šom, hva ta ti je iz za sje de, pa su se uza sva če ti ri zi da mo je so be pro te za li ni zo vi ni ske ti ši ne ko ji su se umno ža va li, ko ji su is pa ra va li i šap ta li mi sva ko ja ke stra­ho te ri je či ma što se jed na o dru gu li je pe, gnje ca vim ri je či ma, i pa lu ca ju ći tra ka ma vla žnog da ha za ma glji va li zrak. Mr tva, umr la ti ši na. Pr vu ski cu o ti ši ni tog trav nja na pi sa la sam na osmrt ni ci Ju tar njeg li sta ko ji sam ku pi la na Ple su i ko ji je sa mnom do pu to vao na Wan nsee, slu te ći mo žda nje no na do la­že nje, stra hu ju ći mo žda da ne po to nem u nje nim teš kim su­him va lo vi ma, ta ko le lu ja vo pro zir nim i pri vlač nim. Osmrt­ni ca je bi la ve li ka, s mno go bje li ne i pra zni ne (ka kva smrt i jest – bi je la i pra zna), ob u hva ća la je po lo vi nu no vin ske stra ni ce i

18

zva la se „Sje ća nje”. Obi telj Gru ba čić sje ća la se Bo ri sa Gru ba­či ća (1935–2008.) jer se na vr ši lo se dam da na od smr ti nji ho­vog „dra gog i ni ka da pre ža lje nog Bo ri sa Gru ba či ća”. Tre ba lo bi pra ti ti re do vi tost ob ja vlji va nja sje ća nja. Wit tgen ste in je stva­rao ti ši nu da bi je mo gao iz go vo ri ti, mo žda po ku šam i ja.

Ne bo je gu sto i teš ko, april u Wan nse eu tih je kao za tvo­re na gla zbe na ku ti ji ca iz nu tra, kao mrak.

Wan nsee je naj ot mje ni ji ber lin ski kvart, mo žda je za to ta ko tih. Wan nsee je na kraj njem ju go za pa du ne ka daš njeg Za pad­nog Ber li na i bli zu je ri je ke Ha vel, od no sno Pots da ma, ko ji je pri pa dao ne ka daš njem Is toč nom Ber li nu ko ji se na la zio na kraj njem is to ku ne ka daš njeg Za pad nog Ber li na. Ta ko su Is toč­no ber lin ci u Pots dam od la zi li za o bi la zno, za o bi la ze ći ci je li Za pad ni Ber lin, ne ki sa sje ver ne, ne ki s ju žne stra ne. Naj vi še su od la zi li stu den ti, za što im je vla kom tre ba lo tri sa ta. Na Wan nse eu, u vi li u Uli ci Am Gros sen Wan nsee broj 56/58, 1942. go di ne odr ža na je ona ču ve na kon fe ren ci ja na ko joj je do ne se no ono ču ve no „ko nač no rje še nje” po pi ta nju Ži do va op će ni to. Pe de set go di na po sli je, 1992., u vi li je po sta vlje na me mo ri jal na iz lo žba, pod sjet nik na ono vri je me, pa tko že li mo že še ta ti so ba ma i za miš lja ti ka ko ču ve ni ese sov ci ma lo je du, ma lo smiš lja ju kon struk ci ju plin skih ko mo ra i kre ma to­ri ja, on da na sta re gra mo fo ne uspo re nim po kre ti ma sve ča no po la žu teš ke ba ke lit ne plo če na 78 obr ta ja s hi to vi ma Za ra he Le an der, a pre kra sna Za rah Le an der, ta fem me fa ta le Tre će ga Re ic ha, svo jim du bo kim sek si pil nim gla som, te ra zor ne, ra­za ra ju će rat ne zi me 1942., gri je sr ca uni for mi ra nih ese so va ca nu de ći im, kroz po lu sklo plje ne kap ke i na pu će ne usne, sla­du nja vo dvo smi sle ne him ne na de u nji ho vu ko nač nu po bje du i vječ nu SS spol nu po ten ci ju u či jem sre diš tu, kao sje me u soč­noj voć ki, le ži sr ce kič pro pa gan de. Da von gebt die Welt nicht un ter (Ni je kraj svi je ta), pa Die Nacht ist nicht al lein zum

19

Schla fen da’ (Noć ni je sa mo za spa va nje), pa Ich we iss, es wird ein mal ein Wun der gescheh’n (Znam, jed no ga da na do go dit će se ču do), ko ju če tr de set go di na po sli je pod na slo vom Za rah, new wa ve di va Ni na Ha gen, od ra sla u si vi lu Nje mač ke De mo­krat ske Re pu bli ke, lan si ra u čast svo ga ido la. (Po sve ne shva­tlji vo, dok sam maš ta la o Za ra hi Le an der ka ko na Wan nse eu raz ga lju je uteg nu te na ci ste, ka ko u nji ma ras pi ru je stra sti po ti ski va ne fa na tič nim do mo ljub ljem s au rom ci klo na B, u svo joj osta vi, u kar ton skoj ku ti ji s go mi lom ba ke lit nih plo ča na 78 obr ta ja, na la zim jed nu s na ljep ni com za gre bač kog „Elek­tro to na”, naj vje ro jat ni je iz vre me na NDH, na ko joj Za rah Le an der pje va kom po zi ci je na da le ko po zna tog Thea Mac ke­be na, ko ji sve vri je me ra ta vr lo ak tiv no di ri gi ra, kom po ni ra i sni ma fil mo ve ve se lo ska ku ću ći po film skoj i gla zbe noj sce ni Tre će ga Re ic ha. Sad s CD­a mo gu slu ša ti škri pu ta vu Za ra hu iz 1942., Nur nicht aus Li e be we i nen – Ne pla či zbog lju ba vi, i Schla fe, mein Ge li eb ter! i gle da ti ka ko nas vri je me, ta smi je­šna kri vu da va nit, upli će u svo ju opa ku mre žu.)

Da nas ima sve vi še onih ko ji se ne vo le pod sje ća ti i s ob zi­rom na to da su o Wan nse e ov skoj kon fe ren ci ji sni mlje ni neki igra ni i do ku men tar ni fil mo vi, za po e tič ni je du še mo žda je bo lje da po sje te grob He in ric ha von Kle i sta na Ma lom Wan­nse eu, ta mo u Bi smarckstras se. Na tom za ba če nom gro bu He in ric ha von Kle i sta, ko ji skri va ju vi so ka sta bla i po lu dje li ko rov, po kraj ko jeg ima i klu pi ca, mo že se maš ta ti o tra gič­no sti ži vo ta op će ni to, on da o vla sti tim lju bav nim dra ma ma i spol nim ori jen ta ci ja ma, po tom o bo le sti, jer He in rich von Kle ist u ne po sred noj je bli zi ni, u krč mi ko je vi še ne ma, po do­go vo ru s Hen ri et tom Vo gel pr vo upu cao nju, Hen ri et tu Vo gel ko ja je ta ko li je po pje va la i svi ra la na kla vi ru, a vi še ni je že lje la ži vje ti jer je bo lo va la od ter mi nal nog kar ci no ma jaj ni ka pa je mu žu osta vi la dra ma tič no oproš taj no pi smo, on da je He in rich von Kle ist upu cao i se be jer je bio de pre si van, vje ro vao je da

20

bo lje pi še od Go et hea, a to ni pu bli ka ni kri ti ča ri ni ka ko da mu pri zna ju pa je po mi slio, vi djet će mo kad me vi še ne bu de. Osim to ga Kle ist ni ka ko da pro na đe svoj sek su al ni iden ti tet i osje ćao se du bo ko ne vo lje nim. Re kli su mi, tek ne dav no po­kraj ma le nad grob ne plo če s Kle i sto vim ime nom, po sta vlje na je još ma nja plo ča za Hen ri et tu Vo gel. Slu čaj no ili ne, istog mje se ca u ka za liš tu „Ma xim Gor ki” ko je se, ia ko ne ka da u Is toč nom Ber li nu, i da lje zo ve „Ma xim Gor ki”, a ne, re ci mo, „Go et he” (što ni je bio slu čaj u Za gre bu kad je 1994. Ja zav ca, tvo re vi nu kre a to ra ta da ne po ćud nih krv nih zr na ca de ka pi­ti rao „Ke rem puh”),

Bu den cal ling: Svi zna mo što je bi lo kob no za ja zav ca. Zli Sr bin Pe tar Ko čić u či jem se dje lu spo mi nje ova ži vo ti nja. I ni­ka kva iz vor na ne vi nost ja zav ca kao ži vo ti nje, ni ka kva po du dar­nost s (ži vo tinj skim) ime ni ma dru gih sa ti rič kih li sto va i ka za­liš ta u svi je tu ni je ga mo gla spa si ti. Svoj stvo – bi ti u na slo vu dje la jed nog zlog Sr bi na – zbri sa la je sva dru ga ja zav če va svoj­stva i de fi ni tiv no od re di lo nje gov čet nič ki iden ti tet. Ona ista lo gi ka ko ju su ku no pro mi ca te lji s in dig na ci jom od ba ci li, ja zav­ca je doš la gla ve. Što do li ku je ku ni, ne do li ku je ja zav cu. S ma lo maš te mo gu će je za mi sli ti hi po te tič ki su sret dvi ju ži vo ti nja: ku ne ko ja se iz mra ka us pi nje k blješ ta vo osvi je tlje noj po zor ni ci i ja zav ca ko ji istim pu tom si la zi u mrak ne ke svo je Ja zov ke. Pret po sta vi mo da su im se po gle di sre li. E pa ti po gle di ni je mo su na ra vo u če ni je ba sne ko ju ži vi mo u tu žnoj Re pu bli ci Hr vat skoj.

da kle u te a tru „Ma xim Gor ki” iz vo di la se dra ma ti za ci ja Kle i sto ve no ve le Mic hael Kohlha as, uz ne mi ru ju ća sto ri ja o tra gič noj po tra zi za prav dom ko ja za vr ša va umo r stvom i zlo­či nom, o bez u spješ nom po ku ša ju jed nog usa mlje nog čo vje ka da se su prot sta vi oni ma ko ji ima ju vlast i moć.

Ipak od la zim do vi le u Uli ci Am Gros sen Wan nsee 56/58. Na pu tu do te ku će, iza gu stih dr vo re da, s obje stra ne ni žu se još mno ge vi le iz gra đe ne u bez broj sti lo va, ne ke su vi so ke,

21

ne ke su ši ro ke, tu su se ce si ja i mo der na, ima neš to neo go ti ke i neo ba ro ka, ima su vre me nih vi la sa sta kle nim sti je na ma umje­sto zi do va. Dan je bio to pao, go to vo ljet ni (su tra dan je od mah za hla di lo), a ja sam za miš lja la onaj si je čanj 1942. kad su kroz baj ko vi ti zim ski kra jo lik, uskim kol ni kom pre kri ve nim svje­žim pr ši ćem, u zlo kob noj ti ši ni kli zi le ko lo ne cr nih li mu zi na. Po sli je sam jed nom ko ji se zo ve Han no re kla, pro zo ri i re bre­ni ce na vi la ma uz put sve se jed ni za dru gi ma za tva ra ju, je 1’ ta ko? Svje tla se ga se, sta na ri ska me nje ni za dr ža va ju dah i nije­mo se po gle da va ju, a Han no ka že, ma ka kvi: pro zo ri se otva ra­ju, li ca su na smi je še na, lju di oza re ni, ne ki čak i ma šu. Wan nsee je bio na ci stič ka če tvrt, što je dje lo mič no ostao do da nas, ta ko ka že Han no, a Han no zna.

Unu traš njost vi le pu na je pa noa, na nji ma vi se go le me fo­to gra fi je i pri če o proš lo sti. Ima krat kih fil mo va i mno go sluša­li ca iz ko jih iz la ze ra zni je zi ci. Sa le su pre gra đe ne u vi še malih pro sto ri ja, po sje ti o ci ula ze i iz la ze sve ukrug. Na ka tu, gdje su se ne ka da valj da na la zi le spa va će so be, da nas je bi bli o te ka, ali iz nje se niš ta ne mo že po su di ti, mo že se sa mo na li cu mje­sta pro u ča va ti sva kog rad nog da na od de set do osam na est. Mi­sli la sam da ću uho da ti u ono vri je me, da ću vi dje ti stol za ko jim je za pe ča će na „ge ni jal na” ide ja o te melj nom iz bri snu ću, uga­snu ću jed ne ra se, jed nog na ro da, ku hi nju u ko joj su se pod stro gim nad zo rom uni for mi ra nih ese so va ca pri pra vlja la sva­ko ja ka fi na ma la je la, ju ha od svje žih špa ro ga, di mlje ni lo sos, ko la či ći od mar ci pa na, mi sli la sam da ću vi dje ti de be le fo te lje pre svu če ne cr nom ko žom, teš ke kan de la bre i praš nja ve ta pi­se ri je iz de vet na e stog sto lje ća, da ću vi dje ti onaj gra mo fon i ču ti onu gla zbu, da ću ko ra ča ti po ori jen tal nim sa go vi ma i gle da ti ka ko se zi do vi gi ba ju pod ša pa tom uteg nu tih, oku pa­nih, svje že obri ja nih slu ga do mo vi ne. Vi la na Wan nse eu iz nu­tra je očiš će na od po vi je sti, one opi plji ve i teš ke po vi je sti ko ja ra za ra utro bu, pred ko jom sa daš njost ple še po put po lu dje lih

22

mu ha pred ki šu. Kao i po stav me mo ri jal nog cen tra u Ja se­nov cu, iz lo žba u vi li na Wan nse eu svo je po sje ti o ce že li pod­u či ti, in for mi ra ti, ni ka ko po tre sti, ni ka ko u nji ma pro bu di ti ve se lo druš tvo so to na, pa lih an đe la svje tlo sti, pa se iz te vi le iz la zi bez pi ta nja, rav no duš no, bez sje ća nja, jer sje ća nje ko je iz lo žba nu di is tro še no je sje ća nje mo no to nog rit ma i iz bli je­dje lih bo ja. Iz lo žba u vi li na Wan nse eu do vr še na je iz lo žba, a sva ki do vr še ni spo me nik za tva ra pri ču, nu di ko nač no rje še nje. Ku sto si me mo ri jal nih iz lo žbi bri nu o svo jim go sti ma. Oni ne že le da se nji ho vi go sti pre tje ra no uzru ja ju, ma lo mo že, tek to li ko da u nji ma pro stru ji krv kao pri la ga nim vje žba ma par ter ne gim na sti ke za okoš ta le i sta re. Vi la na Wan nse eu ni je ni mu zej ni spo men­mje sto, jer po ku ša va bi ti obo je.

No vo sto lje će od lu či lo je po sta ti umi ve no sto lje će, su zdr ža na epo ha, sva od pri stoj no sti i ob zi ra sat ka na, sva od Ord nun ga, tek za či nje na ka pi ma otro va i zrn ci ma zla. Ali pu bli ka vo li zlo. Pu bli ka vo li pro ma tra ti stra vu i pat nju, po go to vo kad su tu đe i opre zno do zi ra ne. Pu bli ka naj vi še vo li kad su proš lost i bu­duć nost iz miš lje ne, u zbi lji ni ka da do go đe ne, što da lje od ja ve, i kad je sa daš njost za bav na.

Ipak, u ele gant nom sta kle nom kov če ži ću smješ te nom na če ti ri ma iz re zba re nim no ži ca ma, ko ji, ona ko pro zra čan i taj­no vit kao da je do plo vio iz An der se no ve baj ke, do pi re do stru­ka, pa se za in te re si ra ni ne mo ra ju mno go sa gi nja ti da bi uo­či li što u nje mu le ži, ugle da la sam sta ra po žu tje la slo va na sta rim po žu tje lim li sto vi ma. Pri ma kla sam se i vi dje la, slo va su za ple sa la po put ta na di i iz nu tra po če la klju ca ti po sta kle noj plo či kao da vriš te pu sti te nas, ho će mo van. Sto pa la su mi se sle di la, niz le đa mi je po te kao po to čić, a obra zi se za cr ve nje li kao da su me spo pa li kli mak te rij ski va lun zi, a ni su, to po u zda­no znam. Stid? U ime proš lo sti, u ime sa daš njo sti, u ime po­zna tih i ne po zna tih, u ime ze mlje či ju pu tov ni cu no sim, na

23

či jem je zi ku sa njam. Muč ni na zbog ne dje la po či nje nih i u moje ime. Ra zum no? Ne ra zum no?

Na nje mač kom i na en gle skom i na fran cu skom i na špa­njol skom i na ta li jan skom i na još ne kim je zi ci ma, ka ko bi ga go to vo svi pi sme ni po sje ti o ci mo gli pro či ta ti i nje go ve de ta lje pro u či ti, kao uspa va ni mon strum pro bu dio se Pro to kol iz vi le na Wan nse eu. O, Cro a tia, Cro a tia. Ze mlja na lik ka kvom raz bu ca nom puz zlen u ko jem su ko ma di ći ne raz mr si vo iz mje­šte ni, raz ba ca ni i da nas već po ha ba ni. Ze mlja og njiš ta i og nji­štar stva, okoš ta le tra di ci je, is pra zne ozbilj no sti, za či je se ču­va re sa mo pro gla ša va ju us ta šo id ni sve će ni ci i po lu pi sme ni pje va či. Ze mlja obo lje log ko lek ti vi te ta, ze mlja s ne vi đe no malo lif to va i ra di ja to ra, ze mlja u ko joj lju di go vo re u ši fra ma, i ka da se smi ju, a go to vo da se ne smi ju, ru kom po kri va ju usta, ze mlja ve li ke po ze i la žne ot mje no sti, sva u kon fu zi ji. U mo du je ušao krep­pa pir za umo ta va nje cvjet nih aran žma na, plah te krep­­pa pi ra od ko jih se ne vi di cvi je će, pa se cvje ća ri i cvje ća ri ce uvri je de kad ka že te – ne ću tu ru žno ću, jer u toj ze mlji jed no­stav nost je pre tvo re na u ku žnost od ko je ve ći na bje ži. To je ze mlja ko je se i ma gar ci od ri ču, pa od la ze u pu sta skro viš ta gdje se sa mo u bi ja ju.

Do di rom ča rob nog šta pi ća sta kle ni kov če žić u vi li na Wan nse eu pre tvo rio se u pro zir ni sar ko fag u ko jem sni va pu trid na Po vi jest, mo ja i tvo ja, umo ta na u ri te i smrad, če ka­ju ći onaj spa so no sni po lju bac ko ji će je vra ti ti u ži vot. „U Slo vač koj i Hr vat skoj pro vo đe nje ovog za dat ka vi še ne stva ra po teš ko će, jer se u tim ze mlja ma u ve zi s naj va žni jim pi ta nji­ma ovog pro ble ma već na zi re ko nač no rje še nje. Nje mač ki list Völkische Be o bac hter ob ja vio je 19. ko lo vo za 1941. da je Ba nat ko nač no Ju den frei...

Oko je da na est (11) mi li ju na Ži do va bit će ob u hva će no ko­nač nim rje še njem eu rop sko ga ži dov skog pi ta nja, i to, po ze­mlja ma, na slje de ći na čin:

24

Dr ža va Bro jA Nje mač ke ze mlje 131.800

Au stri ja 43.700Is toč ni te ri to ri ji Ge ne ral ni

420.000

Go u ver ne mentPro tek to rat Bo he mi ja

2.284.000

i Mo rav ska 74.200Esto ni ja o čiš će na od Ži do va La tvi ja 3500Li tva 34.000Bel gi ja 43.000Dan skaFran cu ska/

5600

oku pi ra ni te ri to rij 165.000neo ku pi ra ni te ri to rij 700.000Grč ka 69.600Ni zo zem ska 160.800Nor veš ka 1300

B Bu gar ska 48.000En gle ska 330.000Fin ska 2300Ir skaIta li ja

4000

uklju ču ju ći Sar di ni ju 58.000Al ba ni ja 200Hr vat ska 40.000Por tu gal 3000Ru munj skauklju ču ju ći Be sa ra bi ju 342.000Šved ska 8000Švi car ska 18.000Sr bi ja 10.000Slo vač ka 88.000

25

Špa njol ska 6000Tur ska (eu rop ski dio) 55.500Ma đar ska 742.800SSSR 5.000.000Ukra ji na 2.994.684Bje lo ru si jabez Bialysto ka 446.484UKUP NO pre ko 11.000.000

Kraj na vo da. Gdje su ime na, gdje su ime na!Da nas u Nje mač koj ne za mi sli vo je da se jav no sa hra ni neki

odr ta vje li na cist, ne ki biv ši za po vjed nik lo go ra, re ci mo Sac h­sen ha u se na kod Ber li na, i to još u na ci stič koj voj noj odo ri. Ali za to u Hr vat skoj, „bla že no po čiv ši” Din ko Sa kić, biv ši za po vjed­nik Ja se nov ca, odje ven u us taš ku uni for mu od la zi u ne bo uz bla go slov do mi ni kan ca La si ća ko ji ta mo u onom kre ma to ri ju na Mi ro go ju svo jim zlo gu kim gla som gr mi ka ko je Ne za vi sna Dr ža va Hr vat ska te melj da naš nje do mo vi ne Hr vat ske, za koju je naš (?!) mu če nik Aloj zi je Ste pi nac hra bro po svje do čio pred bez bo žnim ko mu ni stič kim su dom i ka ko se sva ki poš te ni Hr vat (?!) ima po no si ti ime nom Din ka Ša ki ća jer ob no vio je Dr ža vu Hr vat sku. Lu da ze mlja, bo le sna.

Po ne kad, go re, na dim nja ci ma Uči ni mi se da ču jem,Bez bri žno ću ćo re ese sov ci.A ono što se sli va sa ta va ni ce I ka plje, kap po kap,Nji ho va je cr na mo kra ća

pu še ći ci ga re tu za ci ga re tom go vo ri Duš ko No va ko vić kad u Sko pju na ki ši sje di mo za okru glim sto li ćem is pred ula za u skrom ni pri vat ni ho tel, a ka pi nam pa da ju u ka vu. On da sti že Lji lja na Dir jan no se ći svo je po ki sle sti ho ve

26

Da, pi šem pje smena pa pi ri ći ma za stru jupo vrh te le fon skih im pul sapre ko vo do mje ra i ka sno uve čerkad mi sin spa va a muž mi ni je kod ku ćepi šem bez har ti je is pred se beu mrač noj ko mo ri spa va će so beuz la vež čo po rai noć ne sva đe su sje da okol nihNeš to mi osta je i za sanči ta ve pri če po to plje ne u gu stu smo lucr nog ho ra i bi je le bre zete čem us put kap po kapu bo či ce, ka fe ne ka ši či ce, pi pe tei do bi vamuju tro taj ob lik su zesa vr še no ma lo re mek­dje lopra­oceanži vu vo duosvit da na

i već nas je tro je ne muš tih ko ji ur la ju u glu hoj so bi.Gdje sad da me spa le, kad po sto ji sa mo je dan kre ma to rij

u Cro a ti ji? Mo žda da me po ko pa ju na ma lom se o skom gro blju ta mo pod Mo to vu nom? Ta mo gdje se do li nom Mir ne još uvi­jek ko tr lja pje sma jed nog di va pri ko va nog za da ske mle tač ke ga li je. Po kle su me za ko pa li va ovu dre ve nu ra kvu, vi del nis bo ra va šu me, ni na ne be sun ce žar ko. Si 1’ se, dre vo, osu ši lo? Si 1’ se, sun ce, uga si lo? Mo re, mo re si nje!

Iz me mo ri jal ne vi le u Am Gros sen Wan nse eu 56/58 u svoj pri vre me ni li te rar ni dom po bje gla sam au to bu som jer vi še ne tr čim br zo. Kroz pro zor ska ok na pro ma tra la sam ka ko sta bla

27

pu pe, ka ko se pro lje će šu nja i ka ko se ma la bo ga ta dje ca ve se lo vra ća ju iz ško le. Gla va mi je hi ste rič no pje va la He re Co mes the Sun, u rit mu pje sme vje ro jat no se još i kla ti la li je vo­de sno, a pej zaž je na vu kao se pi ja po krov.