Dord R. R. Martin

VITEZ SEDAM KRALJEVSTAVAPrie iz Sedam kraljevstava

PreveoNikola Pajvani

Naslov originala

George R. R. MartinA Knight of the Seven Kingdoms

Hedge Knight Copyright 1998 George R. R. MartinThe Sworn Sword Copyright 2004 George R. R. MartinThe Mystery Knight Copyright 2010 George R. R. Martin

Translation Copyright 2014 za srpsko izdanje, LAGUNA

Tatjana Bii

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projekta odgovornog korienja umskih resursa irom sveta.

1996 Forest Stewardship Council A.C.SW-COC-001767

Sadraj

Vitez lutalica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Zakleti ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107Tajanstveni vitez . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333

Vitez lutalica

Vitez lutalica

Prolene kie smekale su zemlju, pa se Dank nije mnogo namuio da iskopa grob. Odabrao je mesto na zapadnoj padini jednog niskog brega, jer je starac uvek voleo da gleda zalazak sunca. Proe jo jedan dan, uzdahnuo bi, a ko zna ta nam nosi novo jutro, je l tako, mome?

Pa, jedno je novo jutro donelo kie to ih skvasie do gole koe, a ono naredno vlaan, otar vetar, a sledee pak mraz. etvrtog je dana Stari postao preslab da jae. A sada ga vie nije bilo. Pre samo nekoliko dana, pevao je dok su jahali, staru pesmu o odlasku u Galebovo, da se vidi devica lepa, ali umesto Galebova, on je spominjao Pepelgaz. U Pepelgaz krenuh, da vidim devicu lepu, hej-ho, hej-ho..., priseao se Dank alosno dok je kopao.

Kada je rupa bila dovoljno duboka, uzeo je starevo telo u naruje i doneo ga. On bee sitan ovek, i suv; bez iane koulje, kacige i pojasa za ma, kao da nije teio vie od daka lia. Dank je za svoje godine bio veoma visok, trapav, upav esnaestogodinjak ili sedamnaestogodinjak (niko nije bio sasvim siguran), krupnih kostiju, pre bi se reklo sedam nego est stopa visok, i tek je nedavno poeo da se iri u pleima. Stari je esto hvalio njegovu snagu. Uvek je bio velikoduan s hvalom. Drugo nije ni imao da mu d.

Dord R. R. Martin12

Dank ga spusti u grob i postaja iznad neko vreme. U vazduhu se ponovo oseao miris kie, i znao je da treba da zatrpa rupu pre nego to pljusne, ali bee teko pokriti zemljom to umorno staro lice. Trebalo bi da obrednik bude ovde, da se pomoli, ali on ima samo mene. Starac je nauio Danka sve to je znao o maevima, titovima i kopljima, ali nikada nije bio posebno vet u uenju reima.

Ostavio bih ti ma, ali bi samo u zemlji zarao, ree on napokon, kao da se izvinjava. Bogovi e ti valjda dati novi. ao mi je to si umro, ser. Zastade, razmiljajui treba li jo neto rei. Nije znao nijednu molitvu, bar ne do kraja; starac nije bio ljubitelj molitvi. Bio si pravi vitez, i nikada me nisi tukao kad to nisam zasluio, uspe nekako da izusti, osim ono jednom u Devojakom jezeru. Onoj eni pitu s prozora ukrao je momak iz krme, a ne ja, lepo sam ti rekao. Sada nema veze. Nek te bogovi uvaju, ser. Ritnuo je zemlju u raku, a onda poeo paljivo da je puni, ne gledajui u ono na dnu. Dugo je poiveo, pomisli Dank. ezdeseta mu je sigurno bila blia od pedesete, a koliko ljudi time moe da se pohvali? Bar je doiveo da vidi jo jedno prolee.

Sunce je ve tonulo kada je nahranio konje. Bilo ih je troje; njegova raga ulegnutih lea, starev putni konj, i Grom, njegov ratni at, koga je jahao samo na turnirima i u boju. Veliki smei pastuv ne bee tako hitar i snaan kao nekada, ali oko mu jo bee bistro, a dua estoka, i vie je vredeo od sve ostale Dankove imovine zajedno. Ako prodam Groma i starog Kestena, i sedla i uzengije, skupiu dovoljno srebra da... Dank se namrti. Jedini ivot koji je poznavao bee ivot viteza lutalice, jahanja od utvrde do utvrde, stupanja u slubu ovog ili onog lorda, borbi u njihovim bitkama i jela u njihovim dvorima, sve dok se rat ne okona, i ne doe vreme da se krene dalje. S vremena na vreme bilo je i turnira, mada

Vitez lutalica 13

ree, a znao je i da neki vitezovi lutalice postaju razbojnici kada su zime posne, mada se Stari time nikada nije bavio.

Mogao bih da naem nekog drugog viteza lutalicu kome treba titonoa da mu pazi na konje i isti oklop, pomisli on, ili bih mogao da odem u neki grad, Lanisgrad ili Kraljevu Luku, da stupim u gradsku strau. Ili moda...

Prikupio je stareve stvari pod hrastom. U platnenoj kesi bila su tri srebrna jelena, devetnaest bakrenjaka i jedan okrnjeni smaragd; kao i veina vitezova lutalica, najvei deo ovozemnog bogatstva bio je uloio u konje i oruje. Dank je sada postao vlasnik verinjae sa koje je strugao ru bar hiljadu puta. Plitka gvozdena kaciga sa irokim titnikom za nos i ulubljenjem na desnoj slepoonici. Pojas za ma od ispucale smee koe i dugaki ma u koricama od koe i drveta. Bode, britva, brus. titnici za cevanice i vrat, osam stopa dugako ratno koplje od okovanog jasena, sa opasnim gvozdenim iljkom na vrhu, i hrastov tit sa iskrzanim metal-nim okvirom, na kome je bio grb ser Arlana od Grodrva: krilati pehar, srebrn na smeem.

Dank pogleda tit, uze pojas za ma, pa ponovo pogleda tit. Pojas je bio sainjen za stareva uska bedra. Nikada mu nee pristajati, ba kao ni verinjaa. Vezao je korice za konopljano ue, pripasao ga, i isukao dugaki ma.

Seivo bee pravo i teko, od dobrog, u zamku iskovanog elika, balak od drveta omotanog mekom koom, jabuka od glatkog, uglaanog crnog kamena. Bez obzira na to to je bio jednostavan, ma mu je dobro leao u ruci, a Dank je znao koliko je otar, poto ga je mnoge noi pre spavanja prelazio brusom i votanim platnom. U mojoj ruci lei jednako dobro kao to je leao u njegovoj, ree on sebi, a na Livadama kod Pepelgaza je turnir.

Dord R. R. Martin14

* * *

Milonoga je lake gazila od starog Kestena, ali je Dank ipak bio bolan i umoran kada je ugledao krmu pred sobom, viso-ko zdanje od naboja i greda, smeteno pored potoka. Topla uta svetlost to je sipala kroz prozore bee tako primamljiva da nije mogao da je zaobie. Imam tri srebrnjaka, ree on sebi, dovoljno za dobar obrok i piva koliko mi dua ite.

Dok je sjahivao, neki goliav deak izroni iz potoka i poe da se brie grubim smeim platom. Ti si konjuar?, upita ga Dank. Mome je delovalo kao da mu nije vie od osam ili devet leta, bledunjav i mruljav stvor, bosih stopala sasvim ulepljenih blatom. Najudnija na njemu bee kosa. Zapravo, najudnije bee to kose uopte nije imao. Hou da mi istimari paripa. I zobi za sve. Moi e da izae na kraj sa sve troje?

Deak ga drsko pogleda. Mogao bih. Ako budem hteo.Dank se namrti. Neu to da sluam. Ja sam vitez, ako

te zanima.Ne lii mi na viteza.A svi vitezovi izgledaju isto?Ne, ali ne izgedaju ni kao ti. Pojas za ma ti je obino ue.Dokle god mi dri korice, valja. Sada se pobrini za moje

konje. Bude li dobar sledi ti bakrenjak, a u suprotnom ljaga. Nije saekao da vidi kako je konjuar to primio, ve se okrenuo i proao kroz vrata.

Oekivao je da e krma u to doba biti puna, ali je velika odaja bila skoro pusta. Neki mlad gospodii u ogrtau od finog damasta zaspao je na jednom stolu, i tiho hrkao u barici prosutog vina. Inae nikog drugog. Dank se nesigurno osvrnu, pa spazi stamenu, nisku i bledu enu kako izranja iz kuhinje i govori: Sedi gde ti se svidi. Oe pivo ili hranu?

Vitez lutalica 15

I jedno i drugo. Dank odabra stolicu kraj prozora, poda-lje od usnulog oveka.

Ima dobre jagnjetine, peene sa koricom od zaina, a i patke to ih moj sin lovi. ta e?

Nije jeo u krmi, ima tome pola godine, moda i due. I jedno i drugo.

ena se nasmeja. Pa, dovoljno si velik. Nasu krag piva, te mu ga donese za sto. Hoe i sobu da prenoi?

Ne. Danku je pomisao na meku slamaricu i krov nad glavom bila i te kako primamljiva, ali je morao da bude paljiv s novcima. I zemlja e da poslui. Hrana, pie, pa odo u Pepelgaz. Koliko jo ima?

Dan jahanja. Kreni na sever kod ravanja druma pored spaljenog mlina. Je l ti moj mali pazi na konje, il je negde pobegao?

Ne, tamo je, ree Dank. Izgleda da nema ba mnogo posla.

Pola varoi je otilo da gleda turnir. I moji bi otili, da sam ih pustila. Ova krma e na njih pasti kad mene vie ne bude, ali bi se mali radije vucarao s vojnicima, a mala se sva raspilavi im projae neki vitez. Kunem se da ne znam zato. Vitezovi su ti isti k i drugi ljudi, i nikada nisam ula da su jaja pojeftinila zbog toga to je neko pobedio na tur-niru. Radoznalo je odmerila Danka; njegovi ma i tit su joj govorili jedno, pojas od ueta i tunika od grubog sukna neto sasvim drugo. I ti si kren na turnir?

Otpio je gutljaj piva pre nego to je odgovorio. Bilo je tamno kao lenici, i gusto na jeziku, ba kao to je voleo. Jeste, ree. Nameravam da pobedim.

Stvarno?, ree krmarica, prilino ljubazno.Na drugoj strani sobe, gospodii die glavu iz barice

vina. Lice mu je ispod raupane svetlosmee kose imalo

Dord R. R. Martin16

nezdravu, ukastu boju, a svetla strnjika prekrivala mu je bradu. Protrljao je usta, zatreptao ka Danku, pa rekao: Sanjao sam te. Ruka mu je drhtala kada je uperio prst. Kloni me se, uje li? to dalje, to bolje!

Dank ga je nesigurno gledao. Moj gospodaru?Krmarica se nagnu blie. Ne obraaj panju na njega,

ser. Samo loe i pria o svojim snovima. Idem da spremim hranu. urno je izala.

Hranu? Kako ju je gospodii izgovorio, re je zazvu-ala kao prostakluk. Nesigurno se osovio na noge, jednom rukom oslonjen na sto da ne padne. Ima da se ispovraam, objavi on. Grudi tunike bile su mu skorene i crvene od starih vinskih mrlja. Teo sam kurvu, ali ih ovde nema. Sve otile u Livade kod Pepelgaza. Smilujte se, bogovi, ba mi treba vina. Nesigurno se zateturao kroz odaju, i Dank ga u kako se penje uz stepenice, pevuei u bradu.

Jadan stvor, pomisli Dank. Ali zato je pomislio da me poznaje? Nakratko je porazmislio o tome dok je ispijao pivo.

Ukusnije jagnje u ivotu nije